ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ МЕДИЦИНЕ

ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА

Наставна јединица

БАЛНЕОТЕРАПИЈА

Доц. др Катарина Парезановић Илић

 ДЕФИНИЦИЈЕ
Балнеологија је научна дисиплина која
проучава природне лековите чиниоце.

Балнеотерапија је коришћење
природних лековитих чиниоца у
профилактичке и терапијске сврхе.
 Минералне воде
Под минералним водама
се подразумевају воде које имају
више од l/gr/l воде, минералних
састојака или је температура воде
таква да се може користити у
терапијске сврхе. Према геолошком
пореклу минералне воде се деле на
јувенилне, вадозне и фосилне.
 Јувенилне воде
Јувенилне воде потичу из усијане магме која се у
унутрашњости земље налази под великим
притиском. Ако се тај притисак услед тектонских
поремећаја смањи, прегрејана водена пара
садржана у магми излази из ње и продире у
слојеве ближе земнљиној површини.
Путем се хлади и кондензује, а отапањем
минерала из разних земљиних слојева, стиче
минерализацију. Коначно овако минерализована
вода избија, на површину земље, на местима
најмањег отпора у облику извора. Јувенилне воде
се одликују константним хемијским саставом,
температуром и капацитетом извирања.
 Вадозне воде
Вадозне воде су површинске воде.
Након обилних падавина површинске
воде пониру у земљу, бивају обогаћене
минералима и гасовима , да би се поново
појавиле на површини као минералне
воде.
Ове воде мењају током године састав,
температуру и капацитете извирања,а
што зависи од количине падавина
 Фосилне (дубинске) воде
Фосилне (дубинске) воде долазе из великих
дубина и оне су по саставу стабилније и топлије.
Настају из падавина које продиру у дубоке
пешчане и шљунчане слојеве и ту остају
затвирене, јер се се на те слојеве исталожили
непропусни слојеви. До тих вода се допире
обично бушењем, а како су окружене
непропусним слојевима, то се не могу обнављати,
те им је трајање ограничено. Такве воде често
прате налазишта петролеја па се називају
петролејским водама, а како уз то садрже јод,
зову се и јодне воде
Карактеристике минералних
вода
Основне карактеристике минералних
вода су:
• минерализација,
• јонски састав,
• температура,
• садржај гасова,
• радиоактивност и др.
 Минерализација
Минерализација-количина растворених
чврстих материја које се у водама налазе у
облику јона,недисоцираних молекула и
колоида. Ова количина сувих материја се
одређује тако што се вода греје на 180ºC при
чему се добија суви остатак који омогућава
класификацију минералних вода на :
минералне - ако садрже више од 1гр/л и
олигоминералне -ако садрзе мање од 1гр/л
сувог остатка.
 Јонски састав
Јонски састав-представља садзај јона-катјона и
ањона. Од катјона најчешће срећемо:
Na+, Mg++, Cа++, а од ањона HCO³, Cl , СО4.
Елементи у трагу, али биолошки врло активни, су:
J, Br, Fe, S, As, Cu, Co и др.
Најзначајнији гасови су: CО2, H2С и радон.
Поред њих срећу се још и метан, етан, хелијум,
 Подела према милимоларној
концентрацији
На основу милимоларних* концентрација јона могуце је
поредити минералне воде са осмотским притиском
крви. Према таквој анализи минералне воде се деле
на хипотоне, изотоне и хипертоне. Изотоне воде
треба да имају укупну милимоларрну концентрацију
око 300, а што одговара раствору од 9 гр NaCl /l.

* Мол= молекуларна тежина (МГ), атомска тежина у

грамима.
 Температура
Минералне воде према темперури се деле
на хладне и топле.
Хладне воде су када је температура мања
од< 20°C, а топле када је температура
веца од > 20°C.
Хипотермне су од 20-30 степени,
хомеотермне 30-40° и хипертерме изнад
40°C (Врањска бања, Јошаничка бања,
Куршумлијска и др).
 Радиоактивност
Радиокативност - у минералним водама
најчешће има радона, који је еманација
радијума.
Полуживот му је 3,82 дана, емитује α и β
зраке. Алфа имају лековита својства и
налазе се у водама Нишке бање као и
Сокобање.
 Класификација минералних вода
• Воде које садрже више од 1 g/l воде суве супстанце.
Карактер ових вода одређују јони који су заступљени са
више од 20 миливал. Ове воде на основу минералних
састојака делимо на хидрокарбонатне (NaCl i KCl су
алкалне и земноалкалне ако садрзе Ca, Mg), сулфатне:
(Na сулфатне и Mg сулфатне) и хлоридне (слане воде).
• Минералне воде које садрже мале количине
минералних састојака, али који су значајно биолошки
активни. Овде спадају следеће воде: сулфидне-садрже
најмање 1mg/l раствореног сумпора, јодне-садрже
најмање 1mg/l раствореног јода, гвоздјевите-садрзе
минимално 10 mg/l раствореног гвожђа, арсенске-
садрже најмање 0,7 mg As/l воде
Класификација минералних вода
• Минералне воде које садрже растворене гасове.
Ове воде се деле на :
угљенокиселе-сардже најмање 1 гр/л раствореног
CO2 (Бујановачка бања), сулфидне – садрже мале
количине H2S и радонске.
• Олигоминералне воде "дивље воде". Ове воде
садрзе до 1 г/л растворене супстанце. Температура
је 2О C° (Пролом бања). Како ове воде немају много
соли могу да се пију као диуретско средство
2-3 литрa на дан.
Начин употребе минералних вода
- пијењем,
- купањем,
- вагиналним испирањима
- инхалирањем. (јодно бромне, радиоактивне,
слане и хидрокарбонатне воде)
Гамзиградска бања