O pijacoj vodi

Sve vee zagaenje voda utie na kvalitet higijenski ispravne vode za pie koje je u svetu sve manje, a ona je preduslov za dobro zdravlje ljudi. Mi jo uvek imamo sreu da nam je voda iz vodovoda uglavnom dobrog kvaliteta, pa moemo bez brige da pijemo "esmovau". Meutim, u mnogim zemljama sveta pojavljuje se nedostatak kvalitetne i higijenski ispravne vode za pie, pa stanovnitvo, pogotovu u najrazvijenijim zemljama, za pie upotrebljava flairanu vodu. Takva voda se ve dugo prodaje i kod nas, pa je sve vie i proizvoaa i tipova flairanih voda.U svetu se flairane vode dele na dve osnovne grupe: - stone vode za pie (table) i - preiene vode (purified), Posebnu grupu ine takozvane prirodne mineralne vode koje se upotrebljavaju za pie. Prirodna mineralna voda sadri minerale i oligoelemente i druge sastojke koji deluju povoljno na organizam.
etiri grupe voda

Kao i svuda u svetu i mi imamo Pravilnik o kvalitetu mineralnih voda (Sl. list SRJ 45/93) po kojem se sadraj minerala rauna po suvom ostatku na 180 S. Ova voda svrstana je u etiri grupe. - Prva je prirodno vrlo slaba mineralna voda kod koje sadraj mineralnih soli nije vei od 50 miligrama po litru. - Druga je slabomineralna voda kod koje mineralne soli ne prelaze 500 mg/l. - Treom, inae, prirodnom mineralnom vodom se smatra ona kod koje je sadraj mineralnih soli izmeu 500 i 1500 mg/l, - U etvrtu grupu prirodno mineralnih voda spadaju one kod kojih je sadraj minerala vei od 1500 mg/l. U prirodnim mineralnim vodama se gotovo uvek nalazi i ugljen-dioksid, gas koji je u njoj rastvoren. Izvori mineralne vode bez njega su retki. Kada ga u vodi ima, kaemo da je gazirana. Mineralna voda moe da bude prirodno gazirana ali i da se gazira prilikom flairanja. Slino soda-vodi i njoj moe da se doda ugljen-dioksid koji nije poreklom sa izvorita.
Agresivan gas

Zahvaljujui svom hemijskom sastavu, prirodne mineralne vode mogu da se koriste za pie radi osveenja ili za nadoknadu minerala i oligoelemenata neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U mnogim sluajevima se koriste i za leenje. Treba znati da organizam 8090 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak (1020 odsto) iz vode. Za svakodnevnu upotrebu se preporuuju negazirane slabomineralne vode. Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadrajem ugljen-dioksida, ne preporuuju se za svakodnevnu upotrebu, jer je CO2 vrlo agresivan gas koji moe da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju i u velikim koliinama. Mineralne vode sa niskim sadrajem bikarbonata i natrijuma preporuuju se za preventivnu svakodnevnu upotrebu osobama sa povienim krvnim pritiskom, a bubrenim bolesnicima se za prevenciju i leenje preporuuju vode s niskim sadrajem minerala.
Viak kalijuma stres za bubrege

Hemijski elementi sadrani u mineralnoj vodi najee se nalaze u obliku soli rastvorenih u obliku jona. Njihovo dejstvo na organizam je razliito. U naim mineralnim vodama est je:- Kalcijum i osnovni je element za izgradnju kostiju i zuba i njegove koncentracije kreu se od 10 do 520 mg/l.Magnezijum se esto javlja kao sulfat, i u organizmu deluje kao laksativ, pa treba izbegavati vode koje ga mnogo imaju. Vode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci. Kalijum je potreban organizmu, ali njegov viak izaziva stres bubrega, pa i

prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima vie od 12 mg/l. Natrijum je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude vie od 150 mg/l, a preporuljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Ovo stoga to su osobe sa povienim pritiskom i sranim tegobama kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu poveanu koncentraciju. Voda za svakodnevnu upotrebu ne bi trebalo da sadri vie od 30 mg/l sulfata, a za malu decu ne vie od 15 mg/l. Nitrati i nitriti su zagaujue materije i u flairanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita. Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadri vie od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neeljeni efekti. Jedna od hemijskih karakteristika koja oznaava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreu od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljendioksid, njegov nivo se sputa i do 4,5. Takva voda moe da izazove rastvaranje minerala zuba. Ako se znaju ovi parametri, pri odabiru flairanih voda koje e se koristiti u domainstvu treba voditi rauna o starosti i zdravstvenom stanju svih ukuana, a posebno beba. Voda koja se upotrebljava za spravljanje hrane za bebe treba da bude sa niskim sadrajem minerala i obavezno mora da se prokuva. Otvorene boce sa vodom u friideru ne treba drati due od 36 sati.

Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda definisane su:- fizikohemijske i - mikrobioloke karakteristike voda. Pojedine Mineralne vode , prema reima mnogih lekara, nije zdravo piti u neogranienim koliinama, ve jedna do dve ae dnevno, jer ovek koji dnevno popije tri litra mineralne vode u sebe unosi i oko 3.000 miligrama natrijuma.Proveru kvaliteta veine mineralnih voda, koje se prodaju na naem tritu, veina potroaa obavlja u Republikom institutu za zatitu zdravlja "Dr Milan Jovanovi- Batut". Kod nas se uglavnom prodaju "stone" mineralne vode, popularnije u narodu kao kisele. Posebnu grupu, kako trvde u Batutu, ine "stone oligomineralne vode", koje su po sastavu bliske pijaoj vodi. Flairanih izvorskih voda, kojima se u potpunosti moe zameniti izvorska voda, zasad ne postoje na naem tritu.-Kod nas se pojavila posebna grupa vetakih voda, meu kojima je i sve popularnija "Leda", koje se predstavljaju kao oligomineralne, "optimalno obogaene". Re je o vodi dobijenoj potpuno vetakim putem, a postojanje i prodaja takve vrste vode nije predviena postojeim Zakonom, te ih zato treba izbegavati. Tu je u stvari re o negaziranoj oligomineralnoj vodi, odnosno vodovodskoj vodi, koja je proiena kroz sedmostepeni proces filtracije. A zatim je voda, procesom ireverzibilne osmoze, ponovo obogaena idealnom srazmerom minerala....(Sea li se ko epizode "Only fools and horses" kada bro' prodaju istu izvorsku vodu sa lekovitog Troter izvora :-))Mora postojati odreeni metod samo mehanikog preiavanja vode, kao i odreeni odnos izmeu osnovnih minerala, kojih se svi proizvoai pridravaju. Do proizvoaa "Lede" niko, meutim ne moe da doe, a kolaju prie da tu vodu prave u nekim kadama u privatnom stanu i to od vodovodske

vode. Uz to, kvalitet njihove vode niko ne kontrolie. Pritom, ne kaemo da ta voda po definiciji mora biti neispravna, ve samo da istiui da neto ija prodaja nije predviena zakonom, ne moe ni da se prodaje.p.s.Pijaa voda zdravaStrunjaci su po pitanju ispravnosti pijae vode podeljeni, ali u "Beogradskom vodovodu" istiu da Beograani piju zdravu vodu, koja ispunjava sve uslove vaeeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie i odgovarajuih pravilnika Svetske zdravstvene organizacije i Evropske Unije. U pijaoj vodi, prema reima nadlenih iz Vodovoda, nikad nisu naeni teki toksini metali, kancerogeni policiklini aromatini ugljovodonici, kao ni virusi, a ispitivanje se radi u tri vie nivoa - u samoj slubi sanitarne kontrole ovog preduzea, a zatim i u laboratorijama Gradskog zavoda za zatitu zdravlja.

Sve vea upotreba flairane i mineralne vode zasigurno dovodi i do greaka u odabiru, a loe je i nekontrolisano korienje vode koja nije u skladu sa fiziolokim potrebma organizma - tvrdi nutricionista, dr Ratka Mrkai.Generalizovati upotrebu mineralne vode nije mogue jer su potrebe za sastojcima koje sadri vrlo specifine za svaku osobu i zavise od uzrasta, fizike aktivnosti, klimatskih uslova, fizikog stanja i nutritivnog statusa. Tim pre to razlike u sastavu meu samim mineralnim vodama mogu biti mnogo vee nego to je to sluaj izmeu dve vrste namirnica. Primera radi, sadraj natrijuma moe biti 56 miligrama po litru, ali isto tako i 109 miligrama do pozamanih 1.550 miligrama po litru. Ono to uvek treba imati na umu je to da su mineralne vode u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuu i paljivu primenu.Prema reima doktorke Mrkai, u zavisnosti od uzrasta, pola i dnevnih aktivnosti osobe zavisi i potreba za unosom odreene vrste vode. Tako se graevinskim radnicima i rudarima preporuuje korienje voda koje sadre to manji procenat ugljen-dioksida. Osobama koje imaju kardiovaskularna oboljenja ili su im sklona preporuuju se vrnjci i heba, a voda prohor u terapiji dijabetesa, kod oboljenja eluca, sekretorne funkcije jetre i nekih ginekolokih problema. Vrlo je esta upotreba gvoevito-arsenske vode mivela u leenju sideropenine anemije.- Kako smo rekli da se mivela istie po sadraju magnezijum (338 mg/l), samim tim ona titi od infarkta, smanjuje se reakcija organizma na izazivae stresa, pojaava crevnu peristaltiku, spreava stvaranje kamena u bubregu i omekava postojei. Redovnim korienjem ove vode spreava se arterioskleroza, gojaznost, eerna bolest, kao i opstipacija. Na nervni sistem, gojaznost, bubrena oboljenja i kone bolesti izuzetno pozitivno dejstvo ima prolom voda - voda koja zbog svog hemijskog sastava organizmu iskljuivo pomae. Preporuuje se svim uzrastima, svakom polu i svim osobama bez obzira na to kojom se aktivnou bave - objanjava dr Ratka Mrkai.Znaajan inilac je takoe temperatura vode jer utie na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju. Hladna voda poveava eludano luenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiu na kardiovaskularni sistem.Na osnovu svega moemo zakljuiti da pravim odabirom vode moemo suzbiti, leiti ili izleiti bolesti dananjice - stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom odreene dijeto-terapije.Kako se hemijski

sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na obinu pijau vodu, postavlja se dodatno pitanje: da li nju smemo da pijemo u istoj koliini kao i obinu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neogranienu upotrebu.Dnevne potrebe odraslog oveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne teine. To znai da bi odrasla osoba teine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dve litre tenosti (aj, sok, voda). Mineralna voda moe se koristiti, ali ona nije zamena za pijau, te se savetuje umerenost kada se due upotrebljava. Razlog je jednostavan - organizam nije naviknut na koliinu suvog ostatka veeg od jednog miligrama.

Da li ste se ikada zapitali ta znae hemijski simboli na omotau flairane vode koju pijete, odnosno da li podaci iz line karte vode odgovaraju podacima iz vaeg zdravstvenog kartona?S obzirom na to da nae telo ini od 50 do 70 odsto vode, ona je od vitalnog znaaja za ljudsko zdravlje, jer odstranjuje toksine iz organizma, podmazuje zglobove, regulie telesnu temperaturu i predstavlja najvitalniji deo elija svih ivih bia.Ne postoji univerzalni odgovor na pitanje koja je voda najbolja, odnosno najadekvatnija za korienje, jer svaka mineralna voda je specifina, ima svoje prednosti i nedostatke.Uputstvo za kupovinuKoliina vode koja je potrebna organizmu zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, procenta masnog tkiva i tipa aktivnosti ali i godinjeg doba u kome se nalazimo. Primera radi, dok se kreemo treba da unosimo bar 20 odsto vode vie, a savet vezan za osveavanje na plai glasi izbegavajte gaziranu vodu, odnosno gazirane napitke, jer oni imaju nisku PH vrednost, jako su kisele i menjaju aciditet, to nije preporuljivo zbog uticaja klimatskih faktora. Gazirani napici nisu poeljni ni u fitnes centrima.Strunjaci takoe podseaju da tzv. kisele vode ne treba konzumirati u velikim koliinama, kao ni visokomineralne vode, jer negativno utiu na rad bubrega. Zlatni prosek je jedna do dve ae takve vode dnevno. Deci se takoe ne preporuuju visokomineralne vode, a vaan savet za maliane glasi ako im dajete flairanu vodu obavezno je prokuvajte. Budui da se sve kupovne vode flairaju na izvoru, one nemaju hlor i pri nepravilnom uvanju u prodavnici ili u kui mogu biti bakterioloki kontaminirane.Strunjaci iz Centra za vodu Instituta za zatitu zdravlja Srbije Dr Milan Jovanovi Batut u kome se kontrolie kvalitet mineralnih voda nekih od najveih proizvoaa vode, meu kojima su i Knjaz Milo, Heba,Vrnjci i Vlasinska rosa, objanjavaju ta znae hemijski simboli na omotaima flairanih voda i kako pojedini minerali utiu na zdravlje ljudiAko bismo pisali uputstvo za kupovinu vode, onda bi jedna od prvih lekcija bila pogledajte hemijske simbole koji se nalaze na omotau flairane vode. Naime, ovi simboli (Na, Ca, K, Mg, F...) zapravo se odnose na koncentraciju minerala u toj vodi, a, u zavisnosti od koncentracije minerala, prirodne mineralne vode dele se na bikarbonatne, sulfatne, hloridne, kalcijumove, magnezijumoveSa druge strane, od bioloki aktivne koliine minerala zavisi njihovo dejstvo na na organizam.Osobe sa hroninim gastritisom, ulkusnom boleu, poremeajima pokretljivosti i pranjenja une kese, kao i osobe sa odstranjenom unom kesom trebalo bi da uzimaju negazirane mineralne vode sa predominacijom bikarbonatnog jona (HCO 3) koje

deluju na sekreciju i pokretljivost eluca i une kese, tako to smanjuju kiselost eludanog soka i poveavaju stvaranje i izluivanje ui. Ova dejstva najjae su izraena kod natrijum-bikarbonatne mineralne vode, ali se ove vode, zbog vee koncentracije natrijuma, koji zadrava vodu i smanjuje izluivanje tenosti iz organizma, ne preporuuju osobama sa povienim krvnim pritiskom, objanjavaju dr Sneana Dejanovi i dr Dragana Jovanovi, specijalisti higijene u Centru za vodu Instituta za zatitu zdravlja.Preporuka za bolesneDakle, osobe sa sranim problemima, naroito sa hipertenzijom, ne bi smele da piju vodu bogatu natrijumom, naroito ne onu koja ima vie od hiljadu miligrama ovog minerala. Pacijenti sa kardiovaskularnim tegobama trebalo bi da piju oligomineralne vode sa niskim sadrajem natrijuma. Za njih bolji efekat imaju kalcijumskomagnezijumsko-bikarbonatne mineralne vode koje imaju diuretiko dejstvo, odnosno podstiu izluivanje tenosti.Osim toga, na kardiovaskularni sistem zatitno deluje magnezijum, kao i meusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. Najpovoljniji odnos kalcijuma i magnezijuma je dva prema jedan. Naime, ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u veoj koncentraciji, on spreava apsorpciju drugog. Osobama sa hroninom opstipacijom preporuuju se prirodno mineralne vode u kojima dominiraju joni sulfata (SO4) i magnezijuma (Mg), jer oni ubrzavaju pranjenje crevnog sadraja. Ove vode takoe se savetuju i osobama sa oboljenjima jetre i une kese i obolelima od eerne bolesti i gojaznima, jer podstiu pokretljivost i pranjenje une kese, stimuliu luenje pankreasa, a pri duoj upotrebi i uz odgovarajui dijetetski reim mogu smanjiti i sadraj masti u organizmu, objanjavaju nae sagovornice.A jedna od zagonetnih stavki na omotau flairane vode koji glasi suvi ostatak na 180 stepeni zapravo je sinonim za sadraj minerala koji ostaje kada se voda pretvori u paru. Na osnovu stepena mineralizacije, vode se dele na slabomineralne (ako im je suvi ostatak ispod 500 miligrama po litru) i vode bogate mineralnim solima (iji suvi ostatak iznosi preko 1.500 miligrama). Negazirane vode poznatije kao oligomineralne, preporuuju se za svakodnevni unos.I jo neto. Iako nas bilbordi uveravaju u suprotno, sva voda koja se nalazi u rafovima naih prodavnica flaira se na izvoru i poseduje papir koji se kolokvijalno naziva sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. Re je, zapravo o potovanju pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode. Nae sagovornice objanjavaju da strunjaci Instituta za zatitu zdravlja etiri puta godinje kontroliu izvorita vode, odnosno proveravaju zdravstvenu ispravnost vode u sva etiri godinja doba, a potom kontroliu i gotov proizvod na tritu. U izdanju programa Zdrava hrana Zelena jabuka nedavno je izaao trei deo publikacije pod naslovom Sve o vodama koje pijemo. Od obilja tema o kojima su pisali strunjaci, posebno nas je zaintrigirala ona koju je odabrao prof. dr Milan Miri, specijalista sanitarne hemije: Zdravstveni znaaj neorganskih sastojaka mineralnih voda. Konkretnije reeno, hteli smo da saznamo kako utiu na zdravlje visokomineralne vode, a kako niskomineralne.to iz publikacije, to iz razgovora s ovim penzionisanim profesorom Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, saznali smo ono to nas je najvie interesovalo. Zabluda je, kao to se ranije mislilo, da vode koje ne sadre veu koliinu mineralnih supstanci nemaju

nikakvo dejstvo na ljudski organizam. Danas se sve vie koriste vode niske ili srednje mineralizacije, s uravnoteenim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Poto ove vode organizam lake prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovnitva i mogu potpuno da zamene obinu vodu za pie, to nije uvek sluaj s vodama veeg stepena mineralizacije, ije neogranieno i dugotrajno konzumiranje moe da bude i tetno.Suvi ostatakU pojedinim tipovima mineralnih voda nalaze se razliite koncentracije vie elemenata rastvorenih u obliku soli, a njihov suvi ostatak, izraen u miligramima dobija se isparavanjem jednog litra vode na 180C. Prema koliini suvog ostatka, mineralne vode su svrstane u oligomineralne (vrlo slabe prisustvo minerala nije vee od 50 mg/l), slabe (do 500 mg/l), visokomineralne (izmeu 500 i 1.500 mg/l) i bogato mineralne (vie od 1.500 mg/l).U sastav mineralnih voda za pie ulaze makroelementi i mikroelementi. Prvi, kao to su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum, potrebni su organizmu u veim koliinama. Pravilnikom o kvalitetu mineralnih voda, ni za jedan od ovih makroelemenata nije predvieno ogranienje.Mikroelementi su potrebni u veoma malim koliinama koje su u nekim sluajevima ograniene propisima zbog mogueg tetnog delovanja na organizam, kao i uticaja na izgled i ukus vode (gvoe). Izraeno u miligramima po litru, gvoa ne sme da bude vie od 0,05, selena vie od 0,01, cinka vie od pet, fluora vie od 2 mg/l. Za jod nije ustanovljeno ogranienje poto se veoma retko sree u vodama. Znaajnije koliine joda naene su u minakvi (0,85 mg/l).Ve zasieneObjanjenje zato visokomineralne vode, naroito one s velikom koliinom suvog ostatka, spadaju u takozvane tvrde i tee svarljive, dok se oligomineralne smatraju mekim i lakim, zvui potpuno logino. Voda u ljudskom organizmu slui za odravanje tkiva, rastvaranje i prenos supstanci koje uzimamo sa hranom kae dr Miri. Jako mineralne vode su ve zasiene sopstvenim sastojcima, pa su manje efikasne u ostvarivanju osnovne uloge vode u metabolikim procesima u organizmu. Stalno i neogranieno konzumiranje visokomineralizovanih voda nepovoljno utie na proces varenja i prenos hranljivih sastojaka, kao i na izluivanje tetnih proizvoda. Zavisno od sastava, neke od ovih voda mogu da dovedu do stvaranja bubrenih kamenaca i poveanja krvnog pritiska. Veina visokomineralizovanih voda sadri najvie natrijuma koji predstavlja faktor rizika u nastajanju hipertenzije. U poslednje vreme preporuuju se oligomineralne vode sa vie magnezijuma i manje natrijuma.U Francuskoj, veli na sagovornik, propisi nalau da se mogu flairati samo one vode koje mogu da konzumiraju sve populacione grupe. To znai da se od 1.200 poznatih flaira samo pedesetak, dok se ostale mogu piti uz preporuku lekara. A poto je kod nas sve preputeno ukusu i slobodnom izboru, neophodan nam je savet strunjaka: oligomineralna voda moe da se pije u neogranienim koliinama i u duem periodu, dok visokomineralnom nipoto ne treba zadovoljavati sve dnevne potrebe za vodom, a veoma je preporuljivo prouavanje etikete na kojoj su navedene koncentracije svih elemenata. Pedijatri su jednoglasni u tome da deci nikada ne treba davati ni ovu tvrdu, a ni gaziranu vodu.itamo etiketuVlasinska rosa je izrazit primer negazirane prirodne niskomineralne vode, sa suvim ostatkom od 58 mg/l (natrijum 2,7 mg/l). Eko voda ima 286 (32 natrijum), akva viva 329 (9,1 natrijum), jazak 369 (8,5 natrijum), gorska 140 (0,8 natrijum), bivoda 232 (23 natrijum), vuji voda

331 (2,7 natrijum)... Sve ove vode su ispod granice od 500 miligrama, dok, recimo, karaore, sa suvim ostatkom od 1.510 miligrama, spada u visokomineralne prirodne vode. Bez vode nema ivota. Ona je najprirodniji i najbolji napitak za utoljavanje ei. Sastavni je deo svake telesne elije jer prenosi hranljive sastojke, omoguava izluivanje otpadnih sastojaka iz organizma, regulie telesnu temperaturu, olakava rad mozga poveavajui koncentraciju i smanjujui uestalost glavobolja, vana je u protivupalnim procesima, olakava gubitak suvinih kilograma...Brojna istraivanja pokazala su da uzimanje dovoljne koliine vode smanjuje rizik od dobijanja raka creva i dojke. Uprkos tome, veina ljudi ne pije dovoljno vode! To je naroito opasno za vreme letnjih vruina, kada zbog vee potrebe za hlaenjem telo gubi vie vode. Mnogi na vruini hodaju ili vebaju mislei da im nisu potrebni tenost i hladovina. Kad osete suvou u ustima, umor i slabost, ve je kasno. Mali je korak do munine, proliva i vrtoglavice, jer srce sporije kuca zbog nedostatka vode pa mozak ne dobija dovoljno kiseonika i glukoze. Tada organizam prestaje da se znoji pa raste unutranja temperatura i neophodna je brza lekarska pomo s intravenoznom hidratacijom.Opasnost od dehidriranja je najvea kod dece, starijih i bolesnih, koji prvi stradaju na velikoj vruini. Nemojte da ekate da budete edni jer onda je ve zapoeo proces dehidracije, nego pijte vodu esto tokom dana. Da bi vam prelo u naviku uzimanje dve litre vode na dan, napunite ujutro dvolitarsku bocu i pijte iz nje uvee pre spavanja trebalo bi da bude prazna.Veoma je bitno da ne pijete vodu neproverenog kvaliteta! Valja proveriti i vodu iz vodovoda jer njena hemijska, bioloka i fizika struktura mogu biti naruene zbog zagaenosti okoline. Takva voda sadri hlor koji se stavlja zbog dezinfekcije, sediment koji se taloi u vodovodnim cevima i koji ima neprijatan miris i ukus.Najee su prisutni i toksini metali kao to su olovo, bakar i aluminijum, a u tvrdoj vodi su i rastopljeni minerali kalcijuma i magnezijuma od kojih nastaje kamenac. Zato je korienje filtera uslov dobrog zdravlja. uvajte svaku kap iste vode, ne troite je nepromiljeno. Ujedinjene nacije su ove godine proglasili Deceniju vode kako bi skrenule panju na rastui problem nestaice eliksira ivota!