Биомеханика хода

Доц. др Катарина Парезановић-Илић

 Ходање и трчање

• Ходање и трчање су основне моторичке радње

локомоције. Човек у стојећем ставу мора велику телесну
масу одржавати на на малој површини ослонца. Код
ходања ова површина се наизменично мења, јер се човек
ослања на једну или другу ногу, како би пребацио тежину
и кретао се унапред. Фаза када су обе ноге на подлози је
изузетно кратка. Она износи око 10-15% целокупног
временског циклуса хода. (Debrunner, 1985).
 Анализа трчања
• Код трчања ова допелл фаза ослонца практично нестаје,
односно смењује се фаза лета једне или друге ноге. У току
трчања разликујемо различите форме технике трчања.
Типична форма трчања на петама, захтева при сваком
кораку постављање пета на подлогу, а затим кроз покрет
котрљања преко средњег и предњег дела стопала до
прстију одвајање од подлоге и прелаз у фазу лета (замаха).
Код трчања на предњим деловима стопала односно на
прстима, у зависности од брзине трчања стопала се
касније или уопште не ослањају на пете. И код једне и
друге форме трчања одбачај стопала од подлоге је увек
преко прстију.
 Оптимализација трчања

• Метаболизам се управља према ефицијенцији покрета.

Тако су Gavanagh i Williams (19) код сваког испитаника
нашли индивидуалну дужину корака, код које су се
метаболички захтеви у окиру постизања врхунских
резултата били најмањи.
 Анализа кретања

• Анализа покрета захтева пре свега примену кинеметрије

односно квантификацију. Тако поред анализе покрета
стопала, треба анализирати и покрете надколенице и
подколенице. Код дводимензионалне анализе региструје
се угао, амплитуда, брзина и убрзање покрета у куку,
колену и скочном зглобу у сагиталној равни. Ако се
покрет анализира са више камера тада имамо
тродимензионално праћење у анализи кретања. Тако се
може анализирати пронација и супинација у скочном
зглобу у току ходања или трчања.
 Реакциона сила подлоге

• Kyrolainen et al. (2001) су регистровали реакциону снагу

подлоге, која је двоструко већа од телесне тежине код
брзине ходања (трчања) 3,5 м/сец, а код брзине од 6,5
м/сец регистрована реакциона снага подлоге је била већа
3,5 пута од телесне тежине (3,5 x ТТ).
 Мишићни активитет
код кретања
• Повећање брзине кретања на рачун редукције флексије у
коленима и скочном зглобу доводи до подизања
мишићног активитета у екстензорима колена (m. vastus
medialis et lateralis) као и у плантарним флексорима
(m. gastrocnemius medialis et lateralis) (Arampatzis et al.,
2001. Kyrolainen e al., 2001)
 Приказ фазе ослонца и
замаха код хода
Фаза стајања (ослонца) Фаза замаха
(кретање-"лет ноге")
постављање пете на подлогу убрзање

ослонац на пуно стопало средња фаза

средња фаза ослонца фаза кочења

фаза подизања - одизање

преко прстију
 Терапеутска анализа хода

• Ширина базе (ослонца) између пета не треба да буде већа

од 5-10 цм. Ако пацијент хода на широј основи потребно
је посумњати на патолошке разлоге - вртоглавица,
несигурност и др. Најчешћи су разлоз патолошке промене
малог мозга или оштећења сензибилитета доњих
екстермитета, првенствено стопала.
• Тежишна тачка тела налази се 2-5 цм испред другог
сакралног пршљена. При нормалном ходу тежиште се
помера у вертикалној оси до 5 цм. Контролисана
вертикална осцилација тежишта омогућава сливен ход
код кретања напред. Веће осцилације су знак патолошког
оштећења
 Терапеутска анализа хода
• За времe фазе стајaња колено мoра бити у лакој флексији.
Кадa тежина пређe на прсте, пре фазе одвајaња стопалa од
подлoге, постиже сe плантaрна флексија у скочнoм зглобу
од 20, а у колену флексија од 40. Уколико нoга остане
опружена у колену, тадa су вертикалне осцилације
тeжишта већe и губи се сливен-течан ток хода.
• Карлица и труп се померају латерално за окo 2,5 цм, ка
носећој нози. Ако koд пацијента постoји слабост m.
Gluteus medius-a, тадa је покрет у страну појачaн.
 Терапеутска анализа хода

• Просечна дужина корака је 45 цм. Код старости, бола,

замора и других патолошких стања дужина корака се
смањује.
• Одрасли просечно направе при ходу 90-120 корака за
један минут. За овакав ход потребно је 66 килокалорија на
километар. Одступање од глатког хода повећава потребу
енергије. Старост, умор, болови смањују број корака у
минути. Ако је површина по којој хода пацијент клизава
или је његово држање несигурно, смањује се дужина
корака.
 Терапеутска анализа хода

• У фази замaха ротира се карлица према нaпед за 40, а нa

супротнoј страни ротација се одвија у куkу (нога која се
налaзи у фази ослoнца је тачкa обртањa). Уколико је зглоб
куkа измењeн и болнo осетљив тадa се ротација не одвија.
 Фаза ослонца – стојећа фаза
• Постављање пете на подлогу
• У фази ослонца на пету могу се појавити патолошке сметње, које
су узроковане боловима. Најчешћи разлог је calcar calcanei.
Пацијент гази са болом. Као реакција на ослонац формира се
слузна кеса, која узрокује бурситис и појачане болове. Пацијент
избегава ослонац на пету како би смањио бол.
• Колено је, у фази ослонца на пету, увек у екстензији. Код
слабости quadrices феморис долази до флексионог положаја ноге
(ход са нестабилним коленом). Пацијент тада уз помоћ руке гура
колено у екстензију. Ако и ово није могуће извести, колено
остаје, у овој фази хода, нестабилно.
 Фаза ослонца – стојећа фаза

• Постављање целог стопала на подлогу

• Подизачи стопала (m. tibialis anterior, m.extensor digitorum
longus и m.extensor halucis longus) омогућавају
контролисану плантарну флексију при чему се стопало
меко и широко поставља на подлогу целом површином.
Код слабости подизача стопала, након постављања пете на
подлогу стопало пада нагло и чује се удар.
 Средња фаза ослонца
• У овој фази телесна тежина нормално се преноси,
равномерно на све делове стопала. Пацијент са крутим
равним стопалом и субталарним артритисом, ако хода по
неравном терену, осећа болове. Пацијент са падом
попречног свода стопала може развити болове услед
преоптерећења главица метатарзалних костију. Жуљеви
на дорзалној страни такође изазивају болове при ходу, јер
у овој фази је највећи притисак на горњи део ципеле, јер
се прсти почињу савијати како би ход прешао у фазу
"одизање преко прстију".
 Средња фаза ослонца

• Колено у овој фази није сасвим испружено, али код

слабости m.qudricepsa може се флексија повећати, а као
последица настаје нестабилно колено.
 Средња фаза ослонца

• Зглоб кука се помера у страну за 2,5 cm. Ова позиција се

постиже кроз активност m.gluteusa mediusa на тој страни,
и на тај начин тежина тела се доводи изнад зглоба кука.
Уколико је m.gluteus medius слаб, тада пацијент гура
торакс ка назад како би одржао усправно опружен зглоб
кука. Друга могућност је померање горњег дела трупа на
ту страну, пад регије кука - Тренделенбургов ход.
 Одизање стопала

• Одизање стопала може бити оштећено код ригидних

метатарсофалангеалних зглобова (остеоартритис, халукс
ригидус и др). Тако се јавља компензаторни покрет -
маневар преко спољне ивице стопала. За одизање стопала
су одговорни m.gastrocnemius,m. Soleus иm.flexor halucis
longus. Слабост ових мишића води ходу као код равног
стопала или петном ходу.
 Фаза замаха – лет ноге
• У овој фази су мање сметње код хода, јер је нога у овој
фази без оптерећења. У овој фази подизачи стопала су
активни при чему су коштане структуре у неутралном
односу, како екстремитет не би додиривао под.
• Колено достиже максималну флексију око 65 измедју
фазе одизања прстију и средње фазе замаха. То значи да се
екстремитет и даље скраћује и потпуно је слободан од
пода. Непосредно по одвајању прстију од подлоге
активира се м. квадрицепс феморис, а што доводи до
кретања ноге ка напред. Уколико је м. квадриепс слаб тада
се карлица ротира јаче ка напред како би постигло
кретање ноге ка напред.
 Фаза замаха – лет ноге
• Код слабости подизача стопала - парализа n.peroneusa,
пацијент врхом ципеле клиза по подлози. Компензаторно
он подиже ногу кроз повећање флексије у куку и колену -
"ход преко препрека".
• Пре фазе постављања ноге на подлогу долази до снажније
контракције флексора колена и мирног постављања ноге-
пете на подлогу. Код слабости ових мишићних структура
долази до грубог удара пете о подлогу, а колено је у
хиперекстензији.
 Анализа покрета руку

• Поред детаљне анализе покрета доњих екстремитета у

функцији хода, потребно је пратити и функцију горњих
екстремитета. Руке се, при ходу, алтернативно крећу у
односу на кретање ногу (десна рука - лева нога, и
обрнуто).
 Анализа хода у сагиталној равни
горњи скочни
кук колено
зглоб

Фаза стајања

флексија флексија
контакт пете нулти положај
30 5
флексија флексија плантар
контакт стопала
20 л5 флексија 5

пренос оптерећења са нулти флексија

нулти положај
кука на колено положај 5

при одвајању прстију нулти положај флексија платарна

или блага
од пода екстензија 30 флексија 20
Анализа хода у сагиталној равни

фаза њихања

одвојени прсти од нулти флексија платарна

пода положај 30 флексија 20

флексија флексија
време преноса ноге нулти положај
30 5

у моменту додира пете флексија флексија

нулти положај
и пода 30 5
 Анализа хода у трансверзалној
равни
горњи скочни
кук колено
зглоб

Фаза стајања

спољна
контакт пете инверзија
ротација
унутрашња еверзија до
контакт стопала ротација нултог
подколенице положаја
медијална
пренос оптерећења нулти
ротација
са кука на колено положај
надколенице
при одвајању прстију унутрашња нулти
од пода ротација положај
 Анализа хода у трансверзалној
равни
фаза њихања

одвојени прсти од унутрашња

пода ротација
нулти
време преноса ноге положај
спољна
у моменту додира спољна
ротација
пете и пода ротација
подколенице
 Анализа хода у фронталној
равни
• При ходу обе спине илијачне кости се покрећу
наизменично минимално нагоре и уназад. Такође
наизменично се једна спушта у односу на другу,
али брзо након тога се успоставља хоризонтала
повезујуће линије измђеу spina iliaka anterior.
Скраћена шема анализе хода

Фаза ослонца (двоструки ослонац)

• Ослонац петом - прихватање тежине на ту ногу.
• Међу положај - померање трупа напред преко стопала
• Одбацивање - пета се подиже, започиње флексија у куку и
колену, тело је и даље испред стопала.
• Завршна фаза ослонца - прсти додирују тло, колено је у
флексији
Скраћена шема анализе хода
Фаза њихања
• Подизање прстију - стопало се подиже са тла, долази до
активне флексије у куку и колену. Нога се избацује
напред.
• Спуштање ноге - нога замахом иде ка напред, кук је у
флексији, колено прелази у екстензиони положај (ефекат
клатна). Стопало је у дорзифлексији. Завршни део је
контакт пете и пода.
 Двотактни ход са штакама
• I такт- Штаке се поставе испред ногу за око 30-50 цм и у
страну за око 10 цм
• II такт- Тело се подигне увис и пребаци напред тако да
стопала додирну подлогу испред штака.
• У I такту сав ослонац је на ногама, а у другом такту ослонац
је на штакама. У првом такту тело и штаке заклапају оштар
угао, тако да предњи крак чине штаке, а тело задњи. У
другом такту је обрнуто. Тежиште се, при постављању штака
напред, помера ка напред и дошло би до пада када штаке не
би зауставиле тај процес постављањем штака на подлогу.
Код фазе њихања, односно пребацивања тела ка напред
тежиште се од положаја иза штака помера ка напред испред
штака.
 Четрворотактни ход

• Четворотактни ход се изводи са четири такта. (1)

померање једне штаке унапред, (2) померање супротне
ноге унапред, (3) померање друге штаке испред прве, (4)
померање унапред супротне ноге.
• Тротактни ход је ход у три такта. (1) истовремно се
пренесу напред обе штаке, (2) болесна нога се поставља до
штака, (3) искорак здравом ногом до штака.
Ход са растерећењем једне ноге

• Ова врста хода се користи код парализе или повреде

једне ноге. Ка напред се истовремно померају обе штаке
и болесна нога. Код овог хода се смењује ослонац
здравом ногом са ослонцем болесне ноге и обе штаке
(варијанта двотактног хода).
 Ход уз и низ степенице
• Уз степенице: здрава нога, обе штаке, па болесна
нога
• Низ степенице:штаке, болесна нога, здрава нога.