СРЦЕ И КРВНИ СУДОВИ

Срце (лат. cor, cordis)

• Најпростији систем за
циркулацију имају
рибе.
• Срце риба је
изграђено од:
венозног синуса,
предкоморе, коморе
и артериозног конуса
и кроз њега протиче
дезоксигенисана крв
 Срце (лат. cor, cordis)
• Водоземци и гмизавци
(изузетак су крокодили)
имају срце изграђено од
две преткоморе и једне
коморе
• Лева и десна половина
коморе не грче се
истовремено, а уздужни
спирални залистак десне
преткоморе омогућава
усмеравање оксигенисане
крви у тело а
дезоксигенисане у плућа
и кожу

• Крокодили, птице и
сисари имају срце
изграђено од две
предкоморе и две коморе
 Срце сисара
• Изграђено је од срчаног
мишићног ткива
• Уздужна преграда дели срце
на леву и десну половину
• Кроз десну страну срца
протиче дезоксигенисана крв -
пумпа крв кроз плућа, а кроз
леву страну срца протиче
оксигенисана крв - пумпа крв
кроз периферне органе
• Свака страна (пумпа) се састоји
од преткоморе (атријум) и
коморе (ветнрикула)
 Срце сисара
• Срце се налази у грудном
кошу између левог и десног
плућног крила
• Током живота испумпа 190
000 тона крви
• Здраво срце је тешко
око 0,5 % укупне телесне маса
или у просеку од 250 до
350 грама. Тежина срца
варира од особе до особе, и у
мушкарца је од 280 до
340 грама, а у жена од 230 до
280 грама
Срце
 Срце
• Зидови преткомора су тањи
– имају “мање посла”
• Срчани залисци –
спречавају враћање крви у
супротном смеру: дволисни
залисци између десне
преткоморе и коморе,
тролисни између леве
преткоморе и коморе, као и
залисци између леве
коморе и аорте и десне
коморе и плућних артерија
(полумесечасти залисци)
Мали и велики крвоток
 Мали и велики крвоток
• Maли крвоток повезује
срце и плућа, представља
ток крви од десне коморе
до леве преткоморе
• Велики крвоток повезује
срце и све друге органе,
представља ток крви од
леве коморе до десне
преткоморе
 Регулација рада срца
• Аутоматско грчење срца
захваљујући
предводничким ћелијама
• SA чвор (зид ДПК)→ AV
чвор (између ПК и К) →
Хисов сноп → лева и
десна грана Хисовог снопа
→ Пуркињеове ћелије
Регулација рада срца
 Регулација рада срца
• Срце је под контролом аутономног нервног система.
На предводничким ћелијама завршавају се крајеви
симпатичких влакана која отпуштају норадреналин и
убрзавају рад срца и парасимпатичких влакана која
отпуштају ацетилхолин и успоравају рад срца
• Центар за регулацију рада срца налази се у мрежастој
структури продужене мождине и преко нерва вагуса
шаље импулсе до СА чвора. Овај центар добија
информације о физиолошким потребама организма
из рецептора (телашаца) смештених у зиду аорте и
каротидних артерија
• Рад срца убрзавају хормони адреналин и тироксин
 Срчани циклус
• Срчани циклус је период од почетка једне контракције срца до
почетка следеће контракције срца
• Састоји се од периода релаксације – дијастоле, периода контракције
– систоле и паузе. За време паузе и преткоморе и коморе се пуне
крвљу, затим се грче преткоморе и пумпају крв у коморе, а онда се
коморе грче и пумпају крв у аорту и плућну артерију.
 Срчани циклус - ЕКГ
• ЕКГ – електрокардиомиограм
• Мерење биоелектричне активности рада срчаног мишића помоћу
електрода
• Примена у кардиолошкој дијагностици
 Крвни судови
Крвни судови су:
- Артерије
- Вене
- Капилари
 Крвни судови
Артерије - одводе крв из срца
– Аорта (ЛК)– оксигенисана крв
– Плућне артерије –
дезоксигенисана крв
– Веома еластични зидови – пулс =
таласте вибрације еластичних
зидова артерија које настају током
сваког грчења комора
– Крвни притисак – притисак крви
на зидове крвних судова
– Нормалне вредности крвног
притиска:
- горњи (систолни) износи 120
mmHg
- доњи (дијастолни) износи 80
mmHg
 Крвни судови
• Вене – доводе крв у срце
– Плућне вене –
оксигенисана крв
– Горња и доња шупља вена
– дезосксигенисана крв
– Тањи и мање еластични
зидови у односу на
артерије
– Поседују венске залиске
који усмеравају крв према
срцу и спречавају
враћање крви у
супротном смеру
 Крвни судови
• Капилари - судови “размењивачи”
– Повезују артеријски и венски систем
– Размена материја и гасова је ефикасна јер је проток
крви у капиларима веома спор, а површина
капиларне мреже велика (код човека величине
фудбалског терена)