VIDYA YOGA

Škola joge Dragana Lončara

KURS ZA OBUKU YOGA INSTRUKTORA 2011./2012.god.

SEMINARSKI RAD
Katarina Jovanović
STOJ NA GLAVI
Shirshasana je stvarno blagoslov i nektar. Reči ne mogu adekvatno opisati
njene korisne rezultate i efekte. Samo u ovoj asani mozak može izvući mnogo
Prane i krvi. Deluje protiv sile gravitacije i crpi obilje krvi iz srca. Povećava se
izvanredno memorija. Pravnici, okultisti i mislioci će veoma ceniti ovu Asanu.
Ona sama po sebi dovodi do prirodne Pranajame i Samadhija. Nisu potrebni
nikakvi dodatni napori.

- Swami Sivananda, iz Joga Asana

„ Stajati na glavi “ znači biti iznenađen i šokiran, i ovo je suština stoja na glavi-
okretanje sveta naopačke i prilagođavanje na to. Da bi pokrenuli ovaj trzaj u
našem duhu, mi balasiramo na vrhu loptaste površine- lobanje- što se može
uporediti sa balansiranjem na šiljatom kraju jednog jajeta na dugmetu. Stoj na
glavi ne samo da preokreće našu viziju sveta, on preokreće obrazac krvnog
pritiska u telu- povećava ga u glavi i smanjuje gotovo potpuno u stopalima. I
pošto je glavni razlog da li je pametno ili ne raditi stoj na glavi, upravo
povećanje krvnog pritiska u glavi, počećemo izlaganje od kardiovaskularnog
sistema. Veći deo preostalog poglavlja fokusira se na mišićno-skeletnu
anatomiju stoja na glavi i povezanih položaja: dve tehnike kako se radi stoj na
glavi i kako svaka od njih utiče na vrat i telo; anatomija gornjih ekstremiteta i
metode za razvijanje snage koja je neophodna kako bi sigurno ulazili u
položaj; adaptacije disanja u obrnutim položajima uopšteno i naročito za stoj
na glavi; i kombinacija stoja na glavi sa savijanjem unazad (ekstenzijama),
savijanjem unapred, uvrtanjima. Konačno ćemo ispitati pitanje koliko se ko
može zadržati u položaju.

KARDIOVASKULARNI SISTEM

Kada radite stoj na glavi prvo što osećate je pritisak: pritisak na vrhu glave,
pritisak u arterijama i venama, i pritisak u mekim tkivima glave i vrata. I
zajedno sa tim dolazi suptilniji aspekt pritiska- opterećenje da se održi
balanas i psihološki impuls da se izađe iz položaja. Ovi fizički i psihološki
pritisci utiču na sve sisteme u telu na ovaj ili onaj način: skeletno-mišićni,
nervni, endokrini, cirkulatorni, respiratorni, digestivni, urinarni, imuni i
reproduktivni. Mi ćemo se ovom prilikom koncentrisati na najočigledniji
sistem- cirkulaciju.

Srce pumpa krv kroz dva sekvencijalna kola- plućna i sistemska- iz desne
komore u pluća i nazad do leve pretkomore u plućnoj cirkulaciji, a onda iz leve
komore u telo i nazad u desnu pretkomoru u sistemskoj cirkulaciji. U plućnoj
cirkulaciji krv pokupi kiseonik iz pluća i ispusti ugljen dioksid; u sistemskoj
cirkulaciji krv pokupi ugljen dioksid iz telesnih tkiva i pusti kiseonik. Protok
krvi je jednosmeran- iz desne pretkomore u desnu komoru, u plućnu ateriju,
pluća, plućnu venu, levu pretkomoru, levu komoru, aortu, celo telo, vene, i
nazad u desnu pretkomoru- kruži i kruži neprekidno od rođenja do smrti.

Svako kolo sadrži arterije, kapilare i vene. Plućna cirkulacija u pluća su niskog
pritiska (22/8 mm Hg), kolo niskog otpora; sistemska cirkulacija kroz telo je
visokog pritiska (120/80 mm Hg), kolo visokog otpora. Inverzni položaji utiču
na oba, ali ćemo se mi koncentrisati na sistemsku cirkulaciju pošto nas pre
svega interesuje efekat stoja na glavi na celo telo.

KRVNI PRITISAK I PROTOK U SISTEMSKOJ CIRKULACIJI

Svaki put kad neko kaže da ima problem sa krvnim pritiskom, oni ustvari
misle na krvni pritisak u arterijama njihove sistemske cirkulacije. Kao
atmosferski pritisak, pritisak gasa u alveolama, gasovi u krvi, krvni pritisak se
meri u milimetrima žive (mm Hg). Kada se kaže “Normalan krvni pritisak je
120 sa 80 mm Hg,” ili jednostavnije 120/80, mislimo na pritisak krvi u
odnosu na unutrašnje zidove srednjih arterija sistemske cirkulacije, obično se
meri na ruci ili kada sedimo mirno u stolici ili kada ležimo.

Bitna su dva faktora. Krvni pritisak u arteriji ruke se podiže do 120 mm Hg

dok srce pumpa krv iz svoje leve komore koja se kontrahuje, ovo je sistolni
pritisak, koji je tako nazvan po grčkoj reči koja znači “kontrakcija”. Između
kontrakcija pritisak padne na 80 mm Hg kako se puni leva komora; ovo je
dijastolni pritisak, ili pritisak između kontrakcija. Krvni pritisak u arteriji ruke
je ustvari mali deo veće slike. Iz leve komore krv se pokreće sukcesivno kroz
aortu do velikih arterija, srednjih arterija, arteriola, кapilara, venuola i vena, i
krvni pritisak se smanjuje od segmenta do segmenta. U samom srcu- u levoj
komori-sistolni krvni pritisak je 120 mm Hg, a dijastolni pritisak je samo 10
mm Hg jer drugi padne skoro do 0, dok se komora puni krvlju. Standard
krvnog pritiska po udžbeniku je 120/80 mm Hg između aorte i malih arterija,
a iznad arteriola pada na 15 mm Hg. U venoznom sistemu sistemske
cirkulacije, krvni pritisak nastavlja da pada u venolama i venama i on je
suštinski 0 u veni Cava na mestu gde se krvni sud otvara u desnu pretkomoru
srca.

Krvni pritisak u srednjim arterijama zavisi i od srca koje deluje kao pumpa i
od perifernog otpora. Značaj pumpe je očigledan: kada srce jače radi stvara se
veći pritisak u sistemu. Ali otpor u protoku u arteriolama je isto toliko
značajan: kad se periferni pritisak povećava, krvni pritisak u arterijama se
takođe povećava. Postoji mnogo neuroloških, hormonskih i drugih psiholoških
faktora koji utiču na otkucaje srca i periferni otpor, ali oni su izvan opsega ove
knjige; ovde ćemo pomenuti samo to da svaki put kada postanete naročito
aktivni ili anksiozni, simpatički nervni sistem i hormoni nadbubrežne žlezde
povećavaju krvni pritisak tako što povećavaju i periferni otpor i jačinu i
otkucaje srca. Krvni pritisak takođe varira u različitim delovima tela. On se
povećava ispod srca i smanjuje se iznad srca zato što težina krvi u arteriji
dodaje (ili oduzima) od pritiska generisanog u srcu i od perifernog otpora. U
stojećem stavu sa krvnim pritiskom u srednjim arterijama od 120/80 mm Hg
u nivou srca, krvni pritisak će biti oko 210/170 mm Hg u arterijama u
stopalima i oko 100/60 mm Hg u mozgu. Jedini način da se krvni pritisak
izjednači u celom telu na 120/80 mm Hg je ukoliko bi neutralizovali silu
gravitacije potapanjem sebe u vodu ili kad bi se nastanili u kapsuli koja kruži
oko Zemlje.
Izokretanjem u položaju stoja na glavi izokreću se takođe i figure koje inače
normalno gledamo. Krvni pritisak će ostati na 120/80 mm Hg u nivou srca,
ukoliko niste pod većim stresom, ali će se pritisak u ruci podići na otprilike
140/100 mm Hg, zato što je ruka pored glave i iznad srca umesto u nivou sa
njim. Možemo izračunati da će krvni pritisak biti samo oko 40/0 mm Hg u
stopalima pri čemu će dijastolni krvni pritisak pasti na nulu a sistolni krvni
pritisak od 40 mm Hg zbog čega vaša stopala “otići na spavanje” i osetićete
senzaciju iglica ukoliko ostanete predugo u položaju stoja na glavi.
Možemo izračunati da se krvni pritisak na vrhu glave povećava sa 100/60 mm
Hg u stojećem položaju na 150/110 mm Hg u stoju na glavi ili čak i veći
ukoliko niste sigurni u položaju.Upravo zato je stoj na glavi kontraindikovan
za sve koji imaju abnormalno visok krvni pritisak iz najjednostavnijih razloga:
položaj može povećati krvni pritisak u mozgu do opasnog nivoa- možda
mnogo iznad 150/110 mm Hg. Konzervativno medicinsko mišljenje takođe
preporučuje da izbegavate stoj na glavi iako visok krvni pritisak spustite na
normalu pomoću lekova.

Koliko je važan krvni pritisak, ne možemo shvatiti kardiovaskularni odgovor

na inverzne položaje bez da takođe uzmemo u obzir protok krvi kroz sistem- i
zbirni tok kroz glavne segmente sistema i stopu toka kroz specifične sudove.
Pošto je to jedan kružni put ista zapremina krvi u jedinici vremena (oko 5
litara u minuti u stanju mirovanja) mora da protiče kroz svaki deo
kardiovaskularnog sistema. A tu je takođe pitanja stope toka kroz individualne
arterije, kapilare i vene. Isto kao što reka nosi vodu polagano na mestima gde
je reka široka, a brzo na mestima gde je ograničena u kretanju durbinama koje
proizvode električnu energiju, tako isto stopa toka varira u vaskularnom
sistemu. Protok je najbrži kroz arteriole, gde je zagušen ponajviše takođe.
Najsporiji je u kapilarima i teče srednjom brzinom kroz vene, koje nose krv
natrag u srce.

VENSKI POVRATAK

Kad bi kapilarni sudovi i vene bili statične cevi sa fiksiranim prečnicima, krv bi
se izlivala iz arteriola u kapilare, lila iz kapilara u vene i bila bi potisnuta skroz
nazad do srca arterijalnim pritiskom. Ali ovo nije način na koji sistem radi.
Kapilari i vene su rastegljivi: oni bi lako mogli da prime svu krv u telu. I ovo
može izazvati ozbiljne probleme jer u okviru određenih granica količina krvi
koja dospe do srca u minuti (venozni povratak) reguliše zapreminu krvi koju
pumpa srce u minuti (srčani izlaz). Evo šta se dešava: Kako se venozni
povratak povećava, dodatna krv rasteže zidove komora, i kad se to desi,
istegnuta mišićna vlakna u komorama automatski pumpaju još jače, čime
povećavaju srčani izlaz; kako se venozni povratak smanjuje, komore pumpaju
manje snažno, smanjujući time količinu krvi koja biva istisnuta kontrakcijom
srca.Dakle, mehanizam vraćanja krvi iz kapilara, venula i vena natrag u srce je
kritičan. Ako previše krvi stagnira u ovim delovima sistema, što se može desiti
iz nebrojenih razloga, količina krvi koja biva istisnuta kontrakcijom srca se
smanjuje i srce može dobiti premalo krvi koju treba da pumpa u mozak i
druge vitalne organe.

Kada se nalazimo u normalnom stojećem položaju, venozni povratak iz vena

koje se nalaze iznad srca je neometan, i krv pada kao vodopad u desnu
pretkomoru. I u nivou srca ( npr.u srednjem delu ruke) venozni pritisak je oko
15 mm Hg. S obzirom na to da je to više od 0 mm Hg gde krv ulazi u desnu
pretkomoru, ona biva još uvek lako potisnuta natrag u srce. Međutim donji
ekstremiteti su druga priča, i da bi se vratila krv nazad u srce iz stopala, barem
u uspravnom položaju, venozni povratak mora da prevaziđe pritisak od oko
140 mm Hg.

Mehanizam kojim se krv vraća nazad u srce iz donjih ekstremiteta je lep,

koliko je jednostavan i elegantan. Vene ispod srca sadrže jednosmerne ventile,
i kontrakcije mišića skeleta koji okružuju ove ventile, ponašaju se kao
“mišićna pumpa” koja pritiska krv kroz njih i nazad prema srcu. Kada se mišići
opuste, ventili se zatvore kako bi sprečili povratni tok, osiguravajući da je tok
jednosmeran. Dril instruktori u vojsci možda nisu svesni ovog mehanizma, ali
oni znaju da je aktivnost skeletnih mišića potrebna da bi se krv vratila nazad
u srce, i zato oni daju instrukcije novim regrutima koji stoje u stavu mirno na
vrelom danu da izometrično kontrahuju a onda opuštaju posturalne mišiće
svojih donjih ekstremiteta, kako se ne bi onesvestili.

Ne postoje ventili u glavi i vratu: Naš stojeći položaj ih je učinio irelevantnim.

Ali kada stojite uspravno lokva krvi teče polako kroz vene u donjoj polovini
tela, čekajući da bude potisnuta nazad ka srcu pomoću mišićne aktivnosti. I
ukoliko ste hronično neaktivni, fluidi idu tako tromo iz tih delova da su
procesi ćelijske ishrane i eliminacije ugroženi. Ova gravitacijom izazvana
kongestija može uticati na bilo koji organ ili tkivo ispod srca. Kada ležimo dok
spavamo noću pomaže da se popravi situacija, ali mi ipak često vidimo efekte
gravitacije kao hronično otečene članke, proširene vene i hemoroide. Jedini
lek je energično kretanje pri kojem se mišići alternativno kontrahuju i
opuštaju kako bi pokrenuli krv kroz venske ventile. I ovo je jedan od razloga
zbog čega bolničarke pokušavaju da pokrenu ljude da ustanu i kreću se što pre
je moguće posle operacija i zašto zdravstveni radnici stalno popuju o
koristima vežbanja. Joga učitelji se ne protive, samo preporučuju alternativu-
obrnute položaje.

Šta se tačno dešava kada se okrenete naopačke? U prvim momentima stoja na

glavi krv se sliva u kapilare i vene u regiji tela koji je iznad srca- u glavu, vrat i
ramena- gde ostaje sve dok je arterijski pritisak ne primora da se vrati nazad u
srce. I pošto ne postoje ventili u venama u ovom regionu, kontrakcije mišića
skeleta ne mogu pomoći da se krv vrati. To nije toliko bitno ukoliko u stoju na
glavi ostajete samo 2-5 minuta, ali ako hoćete da produžite vreme ostajanja u
položaju to može biti problem. Ali vratićemo se na to na kraju ovog poglavlja.

PLUĆNA CIRKULACIJA

Krv bogata kiseonikom koja se pumpa kroz telo iz leve komore biće vraćena
pravo u desnu stranu srca, i odatle prolazak krvi kroz plućnu cirkulaciju je kao
sporo-pokretna poplava- 5 litara u minuti u pluća. Plućni tok je stalni
kompanjon sistemskoj cirkulaciji- 5 litara u minuti u telu. Obrnuti položaji
utiču na plućnu cirkulaciju umnogome drugačije nego od sistemske
cirkulacije, i kako bi razumeli kako i zašto trebaće nam još neke informacije.

Kad bi krvni pritisak u plućnoj cirkulaciji bio 120/80 mm Hg, kao što je u
sistemskoj cirkulaciji, krv bi išla kroz sve delove pluća prilično jednako, ali
pritisak je u plućnoj cirkulaciji mnogo niži- samo 22/8 mm Hg- i zbog toga će
snaga gravitacije značajno uticati na protok u plućima i distribuciju krvi. Kao
što smo pomenuli ako sedite ili stojite mirno u uspravnom položaju, niži
delovi pluća su snabdeveni krvlju efikasno, dok su gornji režnjevi pluća
osrednje snabdeveni. Iako studije o odnosu plućnog arterijskog pritiska i
protoka krvi u obrnutim joga položajima još uvek nisu publikovani, čini se da
je sigurno da će obrasci pritiska i protoka krvi u plućima biti obrnuti, i ta
inverzija će prouzrokovati da gornji, više nego donji delovi pluća budu bolje
snabdeveni krvlju. Duboko disanje u položaju stoja na glavi može da popravi
ovo pošto se pluća ventiliraju od vrha do dole i pomaže da minorne varijacije
u cirkulaciji postaju irelevantne.

BARORECEPTORI

Baroreceptori detektuju krvni pritisak. Povećan krvni pritisak u bilo kom

položaju stimuliše baroreceptore, koji za uzvrat utiču na autonomni nerni
sistem: povećavaju uticaj parasimpatičkog nervnog sistema na srce, i
smanjuju uticaj simpatičkog nervnog sistema na srce i arteriole- koje
pokušavaju da snize krvni pritisak. Ovo se zove refleks hipotenzije, i neki ljudi
su posebno osetljivi na njegove efekte, da je moguće da dođe do nesvestice od
pritiska tesne kragne ili blagog stezanja nečije šake oko vrata.

Ovakve reakcije su važne za ovo poglavlje iz nekoliko razloga. Kao prvo, u

stoju na glavi baroreceptori su ispod umesto iznad srca i stimulisani su od
strane povećanog krvnog pritiska. Ukoliko vam je potpuno udobno u stoju na
glavi, uticaj baroreceptora na centralni nervi sistem će generalno redukovati
broj otkucaja srca, kao i krvni pritisak od uobičajenog, jednostavno na osnovu
dinamike fluida. Druga je stvar ako imate generalnu senzitivnost na reflex
hipotenzije, pa možete imati preteranu reakciju u stoju na glavi. Onda ga
morate raditi sa oprezom i samo posle mnogo pokušaja i priprema. Treće,
neko ko je malo podigao krvni pritisak u uspravnom stavu može osetiti taj pad
kada uđe u udoban položaj stoja na glavi. Pod takvim uslovima očekivali bi
smo da će se krvni pritisak opet podići kad stojimo. I poslednje, ako vam je
teskobno i neudobno u stoju na glavi, prateća povećana aktivnost simpatičkog
nervnog sistema može stimulisati srce, povećati periferni otpor,i podići krvni
pritisak prekomerno.U svakom slučaju, ukoliko nemate lekara koji će preuzeti
odgovornost da vas savetuje, stoj na glavi je ipak kontraindikovan ako imate
visok krvni pritisak u stojećim položajima.
OPORAVAK

Ukoliko naglo ustanete posle stoja na glavi, osetićete talas krvi koji pada kroz
vene u gornjem delu tela. Ovo neće naškoditi nekome ko ima dobro
zdravstveno stanje, ali konzervativna medicinska preporuka je da se ovaj
pritisak postepeno preokreće, kao i dinamika fluida. Neki instruktori čak
preporučuju opuštanje nakon toga u šavasani (položaju mrtvaca) pre nego što
se ustane. Bez obzira da li ustajete odmah ili oprezno, mnogi autoriteti
preporučuju da neko vreme stojite uspravno, bilo da stojite mirno, ili radite
stojeće položaje , ili šetate i to onoliko dugo, koliko ste bili u položaju stoja na
glavi.

KARDIOVASKULARNE KORISTI OD STOJA NA GLAVI

Literatura o Hata jogi je veoma rečita na temu koristi od stoja na glavi.

Kuvalayaananda kaže da položaj koristi specijalnim čulima, endokrinim
žlezdama i za digestivni sistem, a Sivananda u njegovom specifičnom stilu
zove stoj na glavi “lek za sve bolesti”. Svako ko je imao dosta iskustva sa
stojem na glavi složiće se da je to čudesan položaj, ali nije najjasnije zašto. Kao
moguć odgovor najočitije je invertovani cirkulatorni sistem. Kao prvo, kad
smo u obrnutom položaju, venski povratak iz donjih ekstremiteta
determinisan je količinom krvi koja se pumpa iz kapilara, jer jednom kad ona
stigne u venuole ona je recirkulisana pomoću sile gravitacije. Ako možete da
ostanete u položaju stoja na glavi samo 3-5minuta, krv neće samo da se izliva
u srce iz donjih ekstremiteta i abdominalnih organa i organa karlice, već će
tečnost u tkivima da protiče efikasnije u vene i limfne kanale što će
prouzrokovati zdraviju razmenu hranljivih i otpadnih materija između ćelija i
kapilara.

Takođe je očigledno da obrnuti položaji povišavaju krvni pritisak u glavi i

vratu, delovima tela u kojima se nalaze telesni regulatorni mehanizmi:
hipotalamus, koji koji se nalazi u mozgu - reguliše autonomni nervni sistem i
hipofizu; hipofiza reguliše mnoge druge endokrine žlezde i sam mozak koji je
nosilac svih aspekata mentalnih funkcija. Ovaj region takođe poseduje
specijalna čula koja su toliko značajna za našu interakciju sa svetom oko nas:
vid, sluh, ukus, miris i osećaj za ravnotežu.

Ako se razmatra izolovano, značaj povišenog krvnog pritiska u glavi je

neizvestan. Ukoliko bi periferni arteriolni otpor ostao konstantan kad
ulazimo u položaj stoja na glavi, povišen pritisak bi pumpao više krvi u minuti
u kapilare, povećavajući lokalni protok krvi, ali bez dokaza o tome, ne možemo
da pretpostavimo da će se to desiti zato što povećanje u krvnom pritisku može
isto tako biti propraćeno povećanim perifernim otporom kako bi održao isti
protok krvi. Znamo da mentalne vežbe i aerobne aktivnosti utiču tako što se
povećava protok krvi u mozak i ukoliko istraživanja pokažu da se isto dešava i
sa stojem na glavi, možda ćemo moći da objasnimo intenzivan ali subjektivan
osećaj dobrobiti koji prati ovaj položaj.

PRODUŽITE SVOJE VREME

Kada kod kuće radite stoj na glavi, možda će vam se desiti da poželite da
produžite vreme koje provodite u tom položaju. Ako se to radi pažljivo i
sistematski to je sigurno raditi, ali zbog specijalnih efekata koje stoj na glavi
prouzrokuje na mozak i cirkulaciju postoje neke mere kojih se treba
pridržavati, od kojih bi prva bila konsultacija sa nekim ko je iskusan u
vežbanju.
POVRŠINA

Površina na kojoj radite stoj na glavi nije vrlo bitna ako u položaju ostajete
manje od 5 minuta, ali ako planirate da u položaju budete duže vreme- što je
mekša površina, to bolje. Guma visoke gustine, debljine od 2 inča je toliko
elastična da je teško na njoj ostvariti balans, ali teško vuneno ćebe,
presavijeno tri puta ili pena visoke gustine od 1 inča je ok. Dušeci su gotovo
uvek svi elastični. Ako koristite futon potrudite se da stavite onda glavu na
deo koji je ravan. Sigurno ćete napraviti problem sebi ako stavljate glavu na
nepravilne površine koje uvek naginju na jednu stranu.

LOBANJA

Svako ko je ozbiljan u nameri da uradi stoj na glavi ne sme da zanemari

signale opasnosti koji dolaze iz lobanje i kostiju lobanje. Čim izađete iz
položaja trebalo bi da opipate teme glave da li postoji neki lokalizovan bol.To
mesto ne mora biti tačno tamo gde ste se oslanjali na glavu, već može biti na
bilo kojoj strani ili se može čak manifestovati kao nejasna unutrašnja
nelagodnost kao što je glavobolja. Ako je to slučaj onda sačekajte da prođe
osećaj nelagodnosti pre nego što opet uradite stoj na glavi ili zatražite stručan
savet od kompetentnih profesionalaca. Još jedan način da otkrijete da li ste
previše osetjivi je da se spustite četvoronoške na mekoj podlozi (na šake i
kolena) i okrećite glavu od napred ka pozadi i sa strane na stranu. Skroz je
spustite dole dok ne dođe brada do grudne kosti, a onda idite glavom pozadi.
Okrećite na jednu stranu, pa na drugu, od uva do uva, dijagonalno i u krug .Ako
ovo budete radili svakodnevno osetićete da li vam stoj na glavi pravi
poteškoće.
 Svako ko može da radi lotos položaj iz stoja na glavi,
otvaraju se mnoge mogućnosti jačanja leđa i
fleksibilnosti kukova. Kada su noge u lotosu prave sa
kolenima prema gore, izdužuju se leđa, istežu se
kvadricepsi; a kad se spušta lotos i butine su paralelne
sa podom jačaju se mišići leđa; ova vrsta istezanja je
moguća samo iz ovog položaja.

Na primer, možda ste uradili stoj na glavi pedeset puta svakog jutra po pet
minuta bez problema. Onda, nakon jedne slabo prospavane noći, ujutru
mrzovoljni uradite stoj na glavi i najednom imate nejasan osećaj da vam
položaj nekako nije prijao. U ovakvim uslovima, ukoliko ste istraživali
povećanu osetljivost, sva je prilika da ćete na lobanji naći bolnu osetljivost. U
tom slučaju, dajte sebi dan-dva odmora za oporavak.

BOL I NELAGODNOST

Svaki put kad vam nije udobno u stoju na glavi, treba da napustite položaj. U
uvrtanjima, fleksijama ili u položajima ekstenzija možete da istražujete
granice manjih bolova bez da previše brinete, ali to se ne savetuje za stoj na
glavi zato što je vaš referentni okvir za ono što je normalno suštinski
iskrivljen.

Bol u vašim ramenima obično znači da se previše trudite u položaju. Ako

polako naučite da gradite snagu i fleksibilnost, bol u ramenima će nestati. Bol
u vratu je uvek uznemirujući. Može biti uzrokovan usled mišićne napetosti ili
zbog upale zglobova i pršljenova. Ako osetite dubok bol, prestanite da radite
stoj na glavi dok ne prođe. Mišići najčešće reaguju na problem u zglobovima
tako što zatežu zglobove- ako okrenete glavu na jednu stranu i osetite da je
bolno da je okrećete dalje, to znači da se nervni sistem protivi. Zato budite
pažljivi, slušajte svoje telo, i prestanite da radite stoj na glavi dok god ne
budete mogli da okrećete glavu u normalnom rasponu pokreta. Ili potražite
pomoć kompetentnog terapeuta ako bol ne prođe sama od sebe.

Stalni lajtmotiv u usmenoj (kao i u pisanoj) tradiciji hata joge je da svaka

ekstenzivna praksa stoja na glavi treba uvek biti ispraćena sa stojem na
ramenima ili povezanim položajem. Komentatori nam govore da praktikujući
samo stoj na glavi rezultira neuravnoteženošću koja se manifestuje kao
razdražljivost. Oni takođe kažu da ako praktikujemo stoj na glavi više od
dvadeset minuta, dobro je pojesti nešto nakon toga, bar toplo mleko. Ako to ne
učinite, kažu oni, najverovatnije ćete osetiti neprijatan osećaj u stomaku
kasnije tokom dana.

Još jedan oprez: stoj na glavi ne ide dobro posle aerobnog vežbanja.
Ukoliko inače radite stoj na glavi više od pet minuta u toku redovne hata joga
prakse i onda jednom pokušate da ga uradite odmah nakon aerobnog
vežbanja brzo ćete osetiti, kako treba odmah da napustite položaj i taj osećaj
treba ispoštovati. Jednom mi je jedan stari hata jogin- stogodišnjak – iz Indije
rekao, inače veoma ozbiljan u svojoj praksi, kako stoj na glavi posle aerobnog
vežbanja može prouzrokovati omekšavanje lobanje. Međutim, naučne osnove
za takvu tvrdnju (pod predpostavkom da su tačne) ne postoje. Ono što je
sigurno je da treba da se oslonite na zdrav razum, kada je ovaj položaj u
pitanju i da poštujete sve signale, svih čula koja vam govore da budete
umereni ili da ga uošte i ne radite.

EKSTRACELULARNE TEČNOSTI I SLUZ

Kada se nalazite u položaju stoja na glavi, ekstracelularna tečnost se

nagomilava u tkivu glave i vrata i kako počinjete da se zadržavate u položaju
duže, ta tkiva počinju da otiču. Zacrvenećete se u licu, što će biti očigledno, ali
oticanje takođe počinje da ometa protok vazduha kroz nos i ždrelo tako da
disanje postaje otežano što dalje tera da se diše na usta ili da se izađe iz
položaja.Ovo je obično privremeno. Ako nastavite da vežbate stoj na glavi
svakog dana, oticanje neće biti toliki problem i bićete u stanju da dišete
normalno u položaju duže vreme.I kad se naviknete da ostajete u položaju oko
deset minuta videćete da možete čak i da produžavate to vreme. Problem sa
sluzi je druga priča. Ako ste podložni prehladama ili hroničnim respiratornim
problemima, biće vam neprijatno da radite stoj na glavi čak i jedan minut.
Nemojte da se forsirate. Ako imate previše sluzi, prvo rešite taj problem, pa se
onda vratite stoju na glavi.

KOLIKO DUGO DA SE BUDE U STOJU NA GLAVI

Za grupu mladih ali neiskusnih vežbača, stručnjaci će obično savetovati 1-2

minuta maksimalno, ili će izbeći konkretan odgovor tako što će napomenuti
da se najbolji benefiti od položaja dešavaju u prvih 3-5 minuta. Jedan jogin
tradicionalista je sugerisao dva minuta maksimalno za domaćine (indijski
eufemizam za one koji su seksualno aktivni), i bilo koje vreme za one koji su
apsolutno u celibatu. Mnogi klasični tekstovi potvrđuju ovo, sugerirajući da ne
samo da orgazam i stoj na glavi ne idu zajedno, već i da ako se stoj na glavi
radi duži period vremena, pomaže da se održi celibat za one koji žele da
praktikuju tu disciplinu. Hata Yoga Pradipika veliča sposobnost da se stoj na
glavi drži tri sata. I konačno, još jedan stariji hata jogin iz Indije je imao
savršen odgovor na moje pitanje. On je rekao da mogu da radim stoj na glavi
koliko god hoću dugo vremena- tri sata, šest sati i da čak mogu da spavam u
položaju-sve dok ne postoji ni najmanja nelagodnost.

KORISTI

Stoj na glavi podiže duh izvanredno. Ako te nešto vuče nadole, okreni se
naopačke i voila- tok nadole je preusmeren u tvoju glavu. Stoj na glavi je
istovremeno odličan i kao jutarnje buđenje. Povećava digestivnu vatru,
smanjuje depresiju, i puni te entuzijazmom za susret sa danom. Ali, kada se
ovaj položaj radi previše, to je kao da povećavamo napon u električnom kolu.
Zato, budite pažljivi.

“ Ako pratite disanje, osetićete da postaje sve finije i finije. Na početku prakse
postojaće mala poteškoća u disanju. Ali kako napredujete u praksi to će
nestati u potpunosti. Pronaćićete pravo zadovoljstvo i radost duha od ove
Asane.”

- Swami Sivananda, u Yoga Asane -