Kristina Janjiќ

ŠTA JE JOGA?
• Joga predstavlja jedan od šest indijskih filoyofskih sistema. Joga je
drevna metoda samorazvoja koja podrazumeva upotrebu tehnika:
• fizičkih položaja (Asana),
• vežbi upravljanja pranom (energijom) putem disanja (Pranajama),
• relaksaciono-meditativnih vežbi (Pratjahara),
• koncentracije (Dharana),
• meditacije (Dhjana) i
• samorealizacije (Samadhi).

• Joga predlaže usvajanje vrednosnog sistema (Jama, Nijama) koji

kreira životnu filozofiju iz koje proizilazi novi razvojni životni stil. Njen
nastanak se vezuje za susret Arijaca i Dravida u Indiji.
 VRSTE JOGE
• Radža joga - je put kojim se stiče sposobnost upravljanja umnim
procesima na putu dostizanja viših nivoa svesnosti.
• Hata joga - je put gde se u upregnuću ka višim nivoima svesnosti
dominantno praktikuju joga asane, pranajame ali i sve ostale
metode koje opisuje Patanjđali.
• Nada joga - je put gde se viši nivoi svesnosti dostižu korišćenjem
zvukova.
• Svara joga - je put gde se viši nivoi svesnosti dostižu svesnošću,
razumevanjem i upravljanjem suptilnim energetskim kretnjama koje
se odvijaju u energetskim kanalima (nadijima).
• Bhakti joga - put poštovanja, zahvalnosti i predanosti.
• Karma joga - je put aktivnog delovanja iz osećaja jedinstva čiji je
plod dobro delo.
• Džnana joga - je put dostizanja viših nivoa svesnosti sticanjem
mudrosti, tj. usvajanjem (pounutrenjem) suštinskih znanja.
 PRIMENA JOGE
• Danas su joga tehnike važne u zdravstvenoj preventivi, kao i rehabilitaciji. Prisutne su u
psihoterapeutskim metodama, kao vid relaksacionih vežbi, kao nezavisni terapeutski metod.
Koriste se i kao sredstvo za postizanje vrhunskih rezultata u sportu i umetnosti. Značaj
praktikovanja joge sve više se ogleda i u rezultatima koji se postižu u radu sa decom sa
posebnim potrebama i osobama trećeg doba. Joga podstiče fizičko zdravlje, normalizuje
aktivnost fizioloških sistema, pomaže u uspostavljanju emocionalne ravnoteže, podstiče
kreativno izražavanje, jača stvaranje oslonca u sebi usmeravajući pojedinca ka otkrivanju
unutrašnjih potencijala koji ga povezuju sa smislom.
 JOGA U BORBI PROTIV STRESA
• Stres je stanje ili osećanje u kojem se nalazi osoba kada smatra da zahtevi
njene svakodnevice prevazilaze njenu spremnost i sposobnost da na njih
adekvatno odgovori. Istraživanje je potvrdilo da praktikovanje tehnika
joge, uključujući telesne vežbe joge, tehnike disanja, meditaciju i
relaksaciju, doprinose boljem snalaženju u stresnim situacijama koje.
• Praktikovanjem tehnika joge postiže se veća emotivna uravnoteženost,
odsustvo doživljaja uskraćenosti i destrukcije, zadovoljstvo sobom,
osećanje smisla života, poznavanje sopstvenog načina reagovanja – kroz
usredsređivanje pažnje na dešavanja u svom telu, usporavanje i
produbljivanje disanja, sklad disanja i pokreta, telesnu i mentalnu
relaksaciju. Na taj način se podstiče i okrenutost sadašnjosti, utemeljnost
u realnosti i perspektivno posmatranje budućnosti.
• Bavljenje jogom više od 10 godina pomaže uklanjanju anksioznosti i
povećava nivo gama aminobuterne kiseline, koja štiti od depresije i
anksioznosti. Određene poze opuštaju telo i um i pokreću regenerativnu
sposobnost organizma.
• Opušteno i duboko disanje koje kao rezultat ima:
• regulaciju rada nervnog sistema
• dovoljno kiseonika ulazi u krv pa energija može da se oslobađa
• koristimo pun kapacitet pluća, a time se automatski ispravlja položaj kičme i trupa
• kvalitetnim disanjem izbacujemo 70% toksina iz organizma

• 2. Istezanje mišića koje kao rezultat ima:

• otpuštanje napetosti i bolova u mišićima koji su nastali zbog stalne napetosti
• Fleksibilni mišići omogućavaju zglobovima veću amplitudu pokreta, pa time i veću
pokretljivost
• bolju cirkulaciju
• opuštanje mišića
• 3. Jačanje mišića koje kao rezultat ima:
• dovoljno snažnu muskulaturu koja omogućava pravilan i zdrav položaj tela
• opštu snagu i izdržljivost
• lepo oblikovano telo

• 4. Umirivanje uma koje kao rezultat ima:

• bolju fokusiranost
• veću kreativnost
• osećaj lakoće i prostora
• bolji san
• usporavanje procesa starenja