Molitva

O, Sve-Milostivi Gospode! Vreme brzo prolazi. ula se bune. Um

neobuzdano skae. Maja obmanjuje. ri vatre plamte. !et napasti mue.
!rijatelji uznemiravaju. "olesti dosa#uju. Vrelina leta pr$i. Muve, komar%i,
bube i &korpioni razdra$uju. 'ra$i sveta primamljuju. (e mo)u ni da se
kon%entri&em ni da meditiram. (i&ta ne mo)u da posti)nem na du*ovnoj
stazi bez voje milostive naklonosti. O, Gospode! i si okean milosti.
"la)oslovi me. +ko dobijem kap iz to)a okeana, *o,e li on zbo) to)a
presu&iti-
O, Obo$avani Gospode! .judi objavljuju da si i 'inanat /Gospodar
davanja0, 1aruna Sa)ar /Okean samilosti0, +nata 2ak&aka /3a&titnik
siroadi0. i si spasao +*aliju, 'ropadi, !raladu, 'ruvu, Ga#endru, ali u
mome sluaju nisi uinio ni&ta. 4o& uvek sam u patnji, a)oniji i mraku.
!laem i dozivam voju milost i pomo,. O, odsutni posednie ovo)a sveta!
Gde si nestao-
O, Samo-blistaju,i Gospode! 2iba bez vode ne mo$e da $ivi. Sun%okret ne
mo$e da opstane bez sun%a. !ativrata ne mo$e bez svo)a mu$a. Um ne mo$e
da $ivi bez prane /vitalne ener)ije0. !lamen lampe ne mo$e da )ori bez ulja.
5sto tako, ja ne mo)u da $ivim bez ebe. O, Gospode, do#i mi, do#i, ustolii
se u mome sr%u. i si prana moji* prana. i si 'u&a moje du&e.
i si "o$ansko Svetlo. i si Svetlost 3nanja. i si Uklonitelj tame. i si
Vr*ovni Guru. i si izvan doma&aja uma i )ovora. i si izvan svako)
o)ranienja. i si (ad-du&a. i si 4astvo ovo)a svemira.
i si samo-svetle,i. i si bez delova, bez radnji, bez udova, bez ijedne mrlje
ili mane, bez ro#enja i smrti. i si na& Ota%, Majka, "rat, !rijatelj, Guru,
2o#ak, i jedino Utoi&te. i si otelovljenje Mira, "la$enstva, 3nanja,
6ner)ije, Mo,i i .epote.
O, Sve-Milostivi Gospode! (eka uz voju naklonost spoznam 5stinu! (eka
uvek )ajim uzvi&ene misli! (eka spoznam sebe kao "o$ansku Svetlost!
(eka slu$im ljudskom rodu sa +tma "avom /du&evnim ose,anjem0! (eka
budem li&en po*lepe, po*ote, e)oizma, ljubomore i mr$nje! (eka u svim
bi,ima opa$am jedino skladno "esmrtno 4astvo! (eka spoznam "ramana sa
istim razumevanjem!
(eka me ta Svetlost svi* svetlosti uvek vodi! (eka On oisti moj um od svi*
neisto,a! (eka me On nada*ne! (eka mi podari sna)u, *rabrost i krepkost!
(eka ukloni koprenu uma! (eka ukloni sve prepreke na du*ovnoj stazi!
(eka uini moj $ivot sre,nim i plodnim! 1lanjam i se, "o$e bo)ova,
"o$anstvo bo$anstava, "ramane Upani&ada, !otporo maje i 5&vare /lino)
"o)a0!
Uvod
1o je sveta%- Onaj ko $ivi u "o)u ili Veitom, ko je li&en e)oizma,
dopadanja i netrpeljivosti, sebinosti, ta&tine, posesivnosti, po$ude,
)ramzivosti i srd$be, ko je obdaren jednakim vi#enjem sviju, uravnote$enim
umom, milosr#em, tolerantno&,u, pravino&,u i kosmikom ljubavlju, i ko
ima bo$ansko znanje 7 taj je sveta%.
Sve%i i mudra%i su bla)oslov za itav svet. Oni su uvari nadmo,ne
bo$anske mudrosti, du*ovni* sna)a i neis%rpno) du*ovno) bo)atstva. ak i
kraljevi sa)inju )lave pred nji*ovim lotos-stopalima. 1ralj 8anaka rekao je
4a#navalkji9 ::O, preasni mudrae! 3a*valan sam tvojoj uzvi&enoj svetosti
za dobijanje drevne mudrosti Upani&ada putem tvoji* plemeniti* i
velianstveni* pouka. !red tvoja stopala pola$em i nudim %elo svoje
kraljevstvo. Ubudu,e, ja sam tvoj slu)a. 5&ekiva,u te poput slu)e.::
akva je velikodu&na priroda sveta%a i mudra%a. Samo nji*ovo postojanje
inspiri&e ostale i podstie i* da postanu nalik njima i dosti)nu isto stanje
bla$enstva koje oni poseduju. 'a nji* nema, ne bi bilo ni du*ovno) poleta ni
spasenja ni za ko)a od vas. (ji*ova je slava neopisiva. (ji*ova mudrost je
nedokuiva. 'uboki su poput okeana, postojani poput ;imalaja, isti kao
*imalajski sne), blistavi kao sun%e. (ji*ovom milo&,u i satsan)om
/dru$enjem sa svetima0 ovek prelazi ovaj stra&ni okean samsare, tj. ra#anja
i umiranja. "iti u nji*ovom dru&tvu je najvi&e obrazovanje. Voleti i* je
najvi&a sre,a. "iti u nji*ovoj blizini je istinsko vaspitanje.
Sve%i lutaju od sela do sela i &ire bo$ansko znanje. 1re,u se od vrata do
vrata i prenose mudrost. Uzimaju tek malo sa svoje )olo odr$anje, a daju
ljudima najvi&e obrazovanje, kulturu i prosvetljenje. Sam nji*ov $ivot je
uzoran. o da li dr$e predavanja ili ne, od malo) je znaaja.
4edino sve%i i mudra%i mo)u biti pravi savetni%i kraljeva, zato &to su
nesebini i &to poseduju najvi&u mudrost. Samo oni mo)u unaprediti
moralnost masa. 4edino oni mo)u pokazati put za dostizanje vene sre,e i
besmrtnosti. <iva#i je imao Svamija 2amdasa za svo)a savetnika, a kralj
'asarata je imao Ma*ari&ija Va&i&tu za svo).
!rouavaj $ivote sveta%a, i smesta ,e& biti inspirisan. !amti nji*ove izreke, i
odma* ,e& se odu&eviti i uzdi,i. ;odaj po otis%ima nji*ovi* stopala, i
oslobodi,e& se patnje i $alosti. 3ato knji)a ''ivoti svetaca'' treba da bude
tvoj stalni prirunik. reba da je uvek u tvome d$epu, i pod tvojim jastukom.
(e pripisuj sve%ima nedostatke usled svo)a do&a-dri&tija iliti urokljivo) oka.
i nisi u stanju da pro%eni& nji*ove vrline. "udi ponizan i sedi kraj nji*ovi*
no)u. Slu$i i* sr%em i du&om, zadr$i i* u svome vrtu, izbri&i svoje sumnje.
'obij uputstva i sprovodi i* sa potpunom ozbiljno&,u. Si)urno ,e& biti
bla)osloven i sre,an.
Svaka &kola, svaki =akultet, svaki pansion, svaki zatvor, svaka ustanova,
svaka ku,a trebala bi da ima sve%a za svo)a upravnika. Sveta%a ima u
izobilju. +li vi i* ne $elite. (e,ete da im pri#ete. (e $elite da i* slu$ite. (e
stremite ka vi&im stvarima. Savr&eno ste zadovoljni nekakvim razbijenim
ljuskama i komadi,ima stakla. (ema $e#i ni du*ovne )ladi u vama za
postizanjem vi&e) bo$ansko) znanja i unutarnje) spokoja.
Me#u sve%ima i mudra%ima ne postoje kaste, i zato se ne obazirite na
nji*ovu kastu. o vam ne,e biti od koristi. ako ne mo$ete upiti nji*ove
vrline. U vi&oj reli)iji ne postoje ni kasta ni veroispovest. Obu,ari, tkai i
nedodirljivi postali su najve,i sve%i. Mudrost i samo-realiza%ija nisu
iskljuivi monopol bramina /sve&tenika0. 4u$noindijski bramini ukazuju
po&tovanje i daju *ranu samo dandi-sanijasijima braminima. o je )ruba
)re&ka i ozbiljna zabluda. 1akvo $alosno stanje! o je razlo) za&to sve%i ne
$ele da posete ju$nu 5ndiju. !and$ab i Gu#arat )aje ljubav i pobo$nost
prema svim sve%ima. Sto)a se sve%i kre,u po tim delovima zemlje i narod
tamo %rpi od nji* veliku du*ovnu korist.
!rilikom podno&enja ove knji)e na uvid javnosti uop&te, a posebno
aspirantima na du*ovnom putu, ini se podesnim napisati par redaka o slavi
sveta%a. Sve%i su, kojem )od podneblju pripadali, ostavili svoje otiske u
pesku vremena, tako da ostali, koji su iskreni i savesni, mo)u da prate
nji*ovu putanju u potrazi za Venom 5stinom. (ji*ovi $ivoti su zauvek ostali
nada*nu,e za nas. (ji*ova slava zadr$ala je sve$inu u na&oj uspomeni.
(ji*ove pouke uvek su tekle sa plimom $ivota. (eka nas uvek inspiri&u i
vode!
Sve%i ne pripadaju striktno ni jednom podneblju niti zemlji i nikakve
)eo)ra=ske me#e ne mo)u da spree nji*ov uti%aj da se ne preliva preko svi*
)rani%a. Oni pripadaju %elome svetu. Otuda, pripisati im ma kakvu lokalnu
osnovu mo$e da poslu$i jedino tome da se omo)u,i lak&e razumevanje
du*ovne te$nje pokrenute od strane svako)a od nji* zasebno i od svi* nji*
udru$eno zarad du*ovno) preporoda zemlje.
ovek se ose,a slabim i bespomo,nim. On mora da se suprotstavi takvim
r#avim tenden%ijama pomo,u pravilno) truda i valjano) vo#stva. akvim
osobama $ivoti sveta%a slu$e kao vodi. Oni =ormiraju nji*ov $ivot, karakter
i budu,nost. .judi menjaju svoju mentalnu perspektivu i preobra,aju se
prema reli)iji i poukama svo)a vodia. akvi istinski i pouzdani vodii su
sve%i koji su nekada $iveli.
(eka ovaj svet bude ispunjen bla)otvornim sve%ima i mudra%ima! (eka svi
dosti)nete vr*ovni %ilj pomo,u nji*ovo) satsan)a i saveta!! (eka bla)oslovi
sveta%a i mudra%a budu sa svima vama!!!
+nanda 1utir,
>. januar ?>@A.
ivananda
Sadraj
Sveci drevnih vremena
?. Ma*ari&i Vjasa B.
C. Mudra% 4a#navalkja D.
Proroci
?. 3oroaster ?C.
C. Mojsije ?A.
E. !arsvanata ?>.
@. "uda C?.
B. Ma*avira EE.
F. 5sus EF.
A. Mu*amed @@.
D. Guru (anak @>.
Aarje
?. +di <ankaraarja FG.
C. 2amanu#aarja AC.
E. Madvaarja AA.
@. Valabaarja A>
B. (imbarkaarja D?.
F. Gospod Gauran)a /Sri 1ri&na Hetanja Ma*aprabu0 D@.
Sveci
?. Milarepa >D.
C. Sveti Iranja +si&ki /??DC-?CCD0 ?GG.
E. (amdev /?CF>-?C>B0 ?GE.
@. 8nanadev /?CAB-?C>F0 ???.
B. Mira "ai /?@>>-?B@A0 ??A.
F. Gosvami ulsidas /?BEC-?FCE0 ?CE.
A. +paja 'ik&itar /?BB@-?FCF0 ?CB.
D. Samarta 2amdas /?FGD-?FDC0 ?EF.
>. "al <em ov /?AGG-?AFG0 ?@?.
?G. Sri 2amakri&na !arama*ansa /?DEF-?DDF0 ?@@.
??. Svami Vivekananda /?DFE-?>GC0 ?@F.
?C. Ma*atma Gandi /?DF>-?>@D0 ?@D.
?E. Sri +urobindo Go& /?DA?-?>BG0 ?BE.
?@. Svami 2ama irta /?DAE-?>GF0 ?B>.
?B. Sri 2amana Ma*ari&i /?DA>-?>BG0 ?FB.
?F. !apa 2amdas /?DD@-?>FE0 ?AG.
?A. !arama*ansa 4o)ananda /?D>E-?>BC0 ?A>.
?D. Svami Omkar /?DD>-?>DC0 ?D?.
?>. Sri Sri +nanda Maji Ma /?D>F-?>DC0 ?DE.
CG. "aba (im 1aroli ?>G.
Beleka o autoru ?>F.
MAHARII VASA
U stara vremena, na&i pre%i, ri&iji /mudra%i0 arjavarte /razdoblje oko EGGG.
p.n.e.0 odlazili su u &umu da vr&e tapasju /askezu0 tokom etiri mese%a
nakon Vjasa purnime 7 naroito znaajno) dana u *induistikom kalendaru.
(a ovaj znameniti dan, Vjasa, inkarna%ija samo)a "o)a, poeo je da pi&e
svoje Brama sutre. (a&i drevni ri&iji obavljali su ovu tapasju u pe,inama i
&umama. +li, vremena su se izmenila i takva sredstva nisu uobiajena u
dana&nje doba, mada ne nedostaju )ri*aste /ku,evlasni%i0 i rad$e /vladari
oblasti0, koji su sposobni i voljni da stave na raspola)anje pripadni%ima
etvrto) a&rama /monasima0 svoju pomo, i objekte kojima raspola$u. <ume
i pe,ine ustupile su mesto prostorijama u nji*ovim vlastitim )urudvarama
/sedi&tima Gurua0 i matovima /manastirima0. ovek mora, po potrebi, da se
prila)odi mestu i vremenuJ ali promeni mesta i situa%ije ne treba dozvoliti da
stvori preveliku razliku u na&im mentalnim stavovima. Haturmasa
/monsunski period0 poinje sa Vjasa-purnima danom kada se od nas, u
skladu sa na&im &astrama /svetim spisima0, oekuje da obo$avamo Vjasu i
"rama-vidja Gurue /znal%e "ramana, "o)a0 i da ponemo izuavanje "rama
sutri i dru)i* drevni* knji)a o onome &to zovemo :mudrost:.
(a&a mitolo)ija spominje mno)e VjaseJ navodi se da je bilo dvadeset osam
Vjasa pre no &to je ovaj Vjasa 7 1ri&na 'vaipajana 7 ro#en na kraju dvapara
ju)e /tzv. bronzano doba0. "io je porod !arasare 2i&ija kroz Matsja-1anju -
Satjavati 'evi - pod odre#enim osobitim i udesnim okolnostima. !arasara
je bio veliki #nani /znala%0 i jedan od vr*ovni* autoriteta u astrolo)iji, a
nje)ova knji)a :!arasara ;ora: jo& uvek je ud$benik iz astrolo)ije. ako#e je
napisao smriti /tradi%ionalni pravilnik0 poznat kao :!arasara smriti:, koji je
tako visoko %enjen da )a navode i na&i savremeni pis%i o so%iolo)iji i eti%i.
!arasara je otkrio da bi dete, zaeto u naroitom momentu vremena ili
)atike, bilo ro#eno kao najve,i ovek svo)a doba, ak kao amsa /vrsta, )las0
Gospoda Vi&nua lino. (a taj dan, !arasara je putovao am%em i priao
amd$iji o pribli$avanju to) povoljno) trenutka. amd$ija je imao k,er koja
je postala punoletna i oekivala udaju. "io je impresioniran sveto&,u i
veliinom ri&ija i ponudio mu je da o$eni nje)ovu k,er. (a& Vjasa ro#en je iz
ovo) braka i reeno je da za svoje ro#enje ima da za*vali bla)oslovu samo)
Gospoda <ive, koji je bla)osiljao brak mudra%a sa #nanijem najvi&e) reda,
iako iz niske kaste.
U vrlo mladim danima, Vjasa je objavio svojim roditeljima tajnu svo)a
$ivota - da treba da ode u &umu i podvr)ne se akanda /nedeljivom0 tapasu.
(je)ova majka se isprva nije slo$ila, ali je kasnije dala dozvolu pod jednim
va$nim uslovom 7 da mora da se pojavi pred njom kada )od ona po$eli
nje)ovo prisustvo. Ovo dovoljno pokazuje koliko su dalekovidi bili i
roditelji i sin. !urane /jedni od sveti* tekstova0 ka$u da je Vjasa dobio
ini%ija%iju od svo) dvadeset prvo) Gurua, mudra%a Vasudeve. 5zuavao je
&astre pod mudra%ima Sanakom i Sanandanom i dru)ima. Uredio je Vede za
dobro ljudsko) roda, i napisao Brama sutre za brzo i lako razumevanje
srutija /tako#e sveti spisi0J tako#e je napisao :Ma*ab*aratu: kako bi
omo)u,io $enama, &udrama /najni$a kasta0 i dru)im ljudima manje)
intelekta da razumeju najvi&e znanje na najjednostavniji mo)u,i nain.
(apisao je osamnaest purana i ustanovio sistem nji*ovo) predavanja putem
upakjana ili javni* )ovora. (a taj nain ustanovio je tri puta, odnosno naina
vladanja9 karmu /rad0, upasanu /molitvu0 i #nanu /du*ovno znanje0. U
zaslu)u mu se pripisuje i to &to je produ$io lozu svoje majke, i &to su
znameniti 'ritara&tra, !andu i Vidura bili nje)ovi potom%i. (je)ovo
poslednje delo bilo je :"a)avata:, koje je preduzeo na podsti%aj 'evari&ija
(arade koji mu je jednom do&ao i savetovao )a da )a napi&e, po&to bez to)a
nje)ov $ivotni %ilj ne bi bio dosti)nut.
Vjasu svi ;indusi smatraju za Hiran#ivija, ono)a ko jo& uvek $ivi i tumara
diljem sveta za dobrobit svoji* posve,enika i pojavljuje se odanima i
vernima. 2eeno je da je 8a)ad)uru <ankaraarja imao nje)ov dar&an
/vi#enje, samo-otkrivanje bo$anstva posve,eniku0 u ku,i mudra%a
Mandanamisre, kao i da se pojavio i mno)ima dru)ima. !rema tome,
ukratko, on $ivi zarad bla)ostanja sveta. Molimo se da bla)osilja i nas, i
itav svet.
!oznato je da postoji &est va$ni* sistema misli koje su razvili na&i stari,
poznati* kao &ad-dar&ane ili &est ortodoksni* &kola =ilozo=ije, a zovu se
sankja, jo)a, nijaja, vaise&ika, purva mimamsa i utara mimamsa ili vedanta.
U svakom sistemu postoji dru)aija nijansa mi&ljenja. 1asnije, ove misli
postale su )lomazne, i da bi i* uredile nastale su sutre. e studije su pisane u
kratkim a=orizmima koji se na sanskritu zovu 'sutre', &to ,e re,i, indi%ije za
pam,enje ili poma)ala za du$e rasprave na svaku temu. U :!adma purani:
data je de=ini%ija sutre, koja )lasi da sutra treba da bude sa$eta i
nedvosmislenaJ ali kratko,a je bila dovedena do te mere da su sutre postale
nerazumljive, a to se posebno odnosi na Brama sutre. 'anas nalazimo da je
ista sutra tumaena na tu%e naina. Brama sutre koje je napisao Vjasa ili
"adarajana 7 jer to je bilo nje)ovo dodatno ime 7 jo& su poznate i kao
Vedanta sutre po&to se bave iskljuivo vedantom /=ilozo=ijom koja se zasniva
prvenstveno na Upani&adama0. !odeljene su na etiri po)lavlja, od koji* je
svako podeljeno opet na etiri dela. 3animljivo je napomenuti da poinju i
zavr&avaju sa sutrama koje proitane zajedno znae9 KU istra$ivanju stvarne
prirode "ramana nema povratkaL, &to znai da Kidu,i tim putem ovek
dosti$e besmrtnostL i da Kse oni vi&e ne vra,aju u svetL. +utorstvo ovi* sutri
tradi%ija pripisuje Vjasi. <ankaraarja, u svojoj ba&ji /komentaru0, upu,uje
na Vjasu kao autora :Gite: i :Ma*ab*arate:, a na "adarajanu kao autora
Brama sutri. (je)ovi sledbeni%i 7 Vaaspati, +nanda)iri i ostali 7
identi=ikuju ovu dvoji%u kao jednu te istu osobu, dok 2amanu#a i dru)i
pripisuju autorstvo samom Vjasi. (ajstariji komentar na Brama sutre je
<ankaraarjinJ kasnije su )a sledili 2amanu#a, Valaba, (imbarka, Madva i
dru)i koji su zasnovali svoje vlastite &kole misli. !etori%a )orenavedeni*
u)lavnom se sla$u u dve stvari9 /?0 da je "raman uzrok ovo) sveta i /C0 da
znanje o "ramanu vodi ka konanom oslobo#enju. Me#utim, oni se
me#usobno razlikuju u tumaenju prirode ovo) "ramana, odnosa izme#u
pojedinane i najvi&e du&e, te polo$aja du&e u stanju oslobo#enosti. !rema
nekima od nji*, bakti /ljubav prema "o)u0, a ne #nana kao &to je <ankara
tumaio, jeste )lavno sredstvo za postizanje oslobo#enja.
Vjasin $ivot je jedinstven primer osobe ro#ene da bi &irila du*ovno znanje.
(je)ova dela jo& i danas inspiri&u nas i itav svet. (eka svi $ivimo u du*u
nje)ovi* dela!
MU!RA" A#$AVA%&A
5me 4a#navalkje iz Mitile ima istaknuto mesto i u srutijima i u smritijima.
4a#navalkja je naroito uven po svojoj nenadma&noj du*ovnoj mudrosti i
snazi. Vidila% :Veda sam*ite: od "a)avana Surje, otkrovitelj "rama #nane
/znanja o "ramanu0 8anaki, Maitreji i dru)ima, 4a#navalkja se priznaje i
slavi kao vr*ovni me#u mudra%ima sveto) pam,enja. O tome kako je dobio
:<ukla 4a#urveda sam*itu: /zbirku *imni o mudrosti $rtveni* =ormula0 od
"a)avana Surje postoji slede,a pria.
4a#navalkja je bio sin sestre Ma*amunija Ve&ampajane, uitelja Veda iz
odlomka :titirija:. Od nje)a je uio :itirija sam*itu:, a Ve&ampajana je bio i
nje)ov Guru. Ve&ampajana je imao i mno)o dru)i* uenika i svi su oni uili
titiriju.
4ednom su svi ri&iji odluili da o=orme udru$enje u blizini planine Meru i
ustanovili pravilo po kojem svaki ri&i koji bude odsutan u do)ovoreno vreme
treba da navue na sebe )re* bramahatje /)re* ubijanja bramina0 u trajanju
od sedam dana. Me#utim, upravo na do)ovoreni dan padao je &rada-obred
/obred koji najstariji sin obavlja posle oeve smrti0 Ve&ampajanino) o%a.
Ve&ampajana je mislio9 K4a neizostavno moram da obavim oev obred. +ko
mi dopadne )re* bramahatje, moji ueni%i ,e odraditi kaznu nje)ovo)
ispa&tanja.L ako Ve&ampajana nije prisustvovao susretu ri&ija, i u skladu sa
tim navukao je na sebe )re* bramahatje.
Onda je Ve&ampajana rekao svojim ueni%ima9 K4a sada moram da ispa&tam
ovaj veliki )re* bramahatje. 3ato ,ete se svi vi pridr$avati, mene radi, kazne
ispa&tanja u trajanju od sedam dana.L
4a#navalkja je na)lo ustao i rekao9 KO, Guru! Sve su ovo mladi ueni%i
slabo)a du*a. Oni ne,e biti u stanju da se podvr)nu tako te&koj pokori. 3bo)
to)a, umesto svi* nji*, ja ,u to sam podneti na nain na koji niko dru)i ne
mo$e.L Ve&ampajana ree 4a#navalkji da ne preduzima to sam. +li
4a#navalkja je bio uporan. Uitelj je bio uvre#en ovim drskim dr$anjem
uenika i ree9 KO ti, ponositi, ti si veoma uobra$en. Odlazi od mene. 'osta
mi je tebe, sklono) da prezire& mudre bramine. Odma* mi vrati sve &to si
nauio od mene.L
uv&i tu zapovest Gurua, 4a#navalkja, sin 'evarate, ispovra,ao je zbirku
ja#ua /$rtveni* =ormula0 u obliku *rane. Ostali ueni%i jeli su tu *ranu uzev&i
oblik titiri pti%a po&to su bili veoma $eljni da steknu to znanje. ada su imali
neposredno otkrovenje ti* zbirki :4a#urvede:. !o&to su titiri pti%e jele ovu
Vedu, ona je nazvana :itirija 4a#urveda:. !oznata je i kao :1ri&na /%rna0
4a#urveda:, zato &to je bila ispovra,ana sadr$ina.
4a#navalkja je zatim odluio da vi&e nema oveka za Gurua. Sto)a je poeo
da umilostivljuje bo)a sun%a, Surju. 1lanjao mu se i veliao je sun%e,
uitelja Veda, u svr*u zadobijanja novi* odlomaka Veda, nepoznati*
nje)ovom uitelju, Ve&ampajani.
Ovako je )ovorio 4a#navalkja9 K1lanjam se slavnom +ditji /dru)i naziv za
sun%e0, koji u obliku +tmana /4astva, Sopstva, univerzalne du&e0 $ivi u svim
bi,ima. 1lanjam se Onome koji sve okru$uje kao aka&a /eter0, koji je jedno i
nije razdvojen ili udaljen o)raniavaju,im uslovima. O, veliki "o$e, vore,
ja kontempliram na plamte,u ku)lu koja osvetljava i )reje itav svet! O,
"o$e koji spaljuje& sve patnje izazvane nepravednim aktivnostima, koji
spaljuje& neznanje koje je seme aktivnosti! O, Gospode, klanjam se vojim
lotos-stopalima koja su *valjena i obo$avana od vladara tri sveta. 'aj mi one
delove Veda koji su dru)ima nepoznati.L
"o)-sun%e, predivni Gospod ;ari, zadovoljan 4a#navalkjinom pokorom,
uzeo je na sebe oblik konja i nauio mudra%a novim delovima 4a#urvede
koje niko dru)i nije znao. i delovi se vode pod imenom :<ukla 4a#urveda:.
ako#e je poznata i kao :Va#asaneja 4a#urveda:, po&to ju je Surja u obliku
konja u velikoj brzini stvorio iz svoje )rive. 4a#navalkja je dalje podelio ovu
:Va#asaneja 4a#urvedu: na petnaest odeljaka, od koji* svaki ukljuuje stotine
ja#u-mantri. 1anva, Madjandina i dru)i nauili su ove odeljke.
4a#navalkja je o$enio dve supru)e. 4edna je bila Maitreji, a dru)a 1atjajani.
Od nji* dve, Maitreji je bila "ramavadini /znala% "ramana0. 1ada je
4a#navalkja *teo da podeli svoju imovinu izme#u dve supru)e pre no &to se
uputi ka poslednjem, etvrtom a&ramu /stadijumu0 svo)a $ivota, Maitreji )a
je upitala da li mo$e pomo,u bo)atstva postati besmrtna. 4a#navalkja je
od)ovorio da nema nade za besmrtnost posredstvom bo)atstva, i da ,e time
postati samo jedna me#u mno)ima imu,nima na svetu. uv&i ovo, Maitreji
)a je zamolila da je naui onome &to on smatra najboljim. ada joj je
4a#navalkja podrobno opisao jedinstvenu veliinu +psolutno) 4astva,
prirodu (je)ovo) postojanja, nain za sti%anje beskrajno) znanja i
besmrtnosti, itd. Ovaj besmrtni raz)ovor izme#u 4a#navalkje i Maitreji
zabele$en je u :"ri*adaranjaka upani&adi:. Sredi&nja tema izla)anja je ovo9
KSve stvari su dra)e, ne zbo) nji* sami*, ne)o zbo) 4astva. 4edino ovo
4astvo postoji svu)de. Ono ne mo$e biti s*va,eno niti upoznato, jer Ono
samo je Saznavatelj i 3nala%. 3a (je)ovu prirodu ne mo$e se re,i da je
pozitivna kao takva. Ona se spoznaje putem bezbrojni* pori%anja kao :ne
ovo, ne ovo:. 4astvo je samo-osvetljuju,e, neuni&tivo, nezamislivo.L
'ru)a supru)a 1atjajani, k,er "aradvaje, bila je proste inteli)en%ije i sa
njom je 4a#navalkja imao tri sina 7 andrakantu, Ma*ame)u i Vi#aju.
4a#navalkja, iako veliki "rama#nani, bio je i veliki karmakandi /onaj ko se
stro)o pridr$ava du$nosti odre#eni* u spisima0. "io je ini%ijator mno)i*
ja#ni i postao je uitelj ti* veliki* ja#ni. "io je slavljeni <rotrija i "rama-
ni&ta /znala% "ramana0 Guru. 4ednom je kralj 8anaka iz Vide*e $eleo da
odlui od koje) istinsko) "rama-ni&te da primi "rama-vidju. U tu svr*u,
8anaka je priredio o)romno bahu-dakina $rtvovanje na koje su svi ri&iji
odasvud bili pozvani. 5 ponudio je *iljadu krava sa nji*ovim teladima, a svi
su im ro)ovi bili ukra&eni )olemom koliinom zlata. Onda je objavio
okupljenima9 K1o )od da je najbolji "ramana /sve&tenik znanja0 me#u
vama, neka vodi ove krave ku,i.L (iko se nije usudio da ustane i odvede
krave jer su se svi pla&ili osude dru)i*. +li 4a#navalkja je ustao i zamolio
svo) uenika Samasravu da povede krave ku,i.
Ostali "ramane naljutili su se na ovo i )ovorili izme#u sebe9 K1ako on mo$e
da se pro)lasi najboljim me#u nama-L. Odma* zatim nekoliko ri&ija
izazvalo je 4a#navalkju mno)im pitanjima o trans%endentalnim stvarima, no
on je na sve nji* bez oklevanja od)ovorio. (astala je velika rasprava u kojoj
je 4a#navalkja odneo pobedu nad svima. 8anaka se uverio da je 4a#navalkja
najbolji "rama-ni&ta i posle to)a je od nje)a primio "rama-vidju.
re,e i etvrto po)lavlje :"ri*adaranjaka upani&ade: obiluju izvrsnim
=ilozo=skim uenjima 4a#navalkje. On je tako#e bio autor slavno)
Janavalkja smriti-ja. Ostala nje)ova dela su Janavalkja aka, Pratina
sutra, Sataata bramana i Jo!a-Janavalkja.
+ na toj 8anakinoj %eremoniji $rtvovanja do&lo je i do razmene rei izme#u
4a#navalkje i Ve&ampajane. Me#utim, uv&i da je 4a#navalkja dobio novu
Vedu od "o)a-sun%a, Ve&ampajana je bio silno zaintri)iran i zamolio )a je
da naui toj Vedi i nje)ove uenike. 4a#navalkja je pristao i nauio je
Ve&ampajanine uenike ovoj Vedi.
(a kraju, 4a#navalkja je uzeo vidvat-sanijasu /napu&tanje sveta posle
posti)nu,a znanja o "ramanu0 i povukao se u &umu.
4a#navalkja je bio jedan od najve,i* mudra%a za koje se ikada znalo.
(alazimo )a i kako se raspravlja i savladava ak i svo)a uitelja Udalaku u
8anakinom dvoru. (je)ove pouke sadr$ane u Upani&adama stoje iznad
sve)a, kao vr*unski dra)ulji najuzvi&eniji* uenja "rama-vidje.
'(R(AS)*R
(e mo$e se pouzdano tvrditi u kojem periodu je 3oroaster $iveo. (eki ka$u
da je $iveo oko FGGG.p.n.e., dok dru)i sme&taju nje)ov uzbudljivi $ivot u
sedmo stole,e p.n.e.
3oroaster je bio najve,i prorok me#u starim 5ran%ima. 2odio se da bi
ustanovio kult +*ure Mazde, najvi&e) "o)a univerzuma, i da bi ispunio
bo$ansku misiju. (je)ovi izvorni tekstovi, dra)o%ene :Gate: na avestanskom
jeziku, upu,uju na to da je bio "o)om opijena linost.
3oroasterov ota% bio je asni !oru&aspo, a nje)ova majka 'u)dvo. 3oroaster
je ro#en na zapadu 5rana u akt-e-Sulemanu u oblasti +zerbejd$an. "io je
direktni potomak kraljevske loze dinastije Manu&ki*ara, drevno) kralja
5rana.
5ranski prorok poznat je svojim sledbeni%ima kao 3aratustra. /Vlasnik $uti*
ili stari* kamila. :U&tra: znai kamile.0
1ada je prorok 5rana ro#en, priroda se veselila. 'rve,e, reke i %ve,e
izra$avali su radost i us*i,enje. 'emoni su se upla&ili. Otkako je ro#eno,
dete nije plakalo kao obini smrtnik. (aprotiv, )lasno se smejalo. Mno)i
an#eli i ar*an#eli do&li su da mu se dive.
3oroasterovo porodino ime bilo je :Spitama:, &to znai :"eli:. 5mao je dva
starija i dva mla#a brata.
2o#enje 3oroastera bilo je udesno. Sjaj +*ure Mazde spustio se sa neba i
u&ao u ku,u budu,e prorokove majke. 1ada je bila trudna, ar*an#eli su joj
do&li i klanjali su se i veliali nero#eno dete.
3oroaster se tri puta $enio i imao mno)o de%e. (je)ova prva $ena imala je
jedno) sina i tri k,eri. (ajmla#a k,i !uru%ista udala se za 8amaspu, koji je
bio stri% 3oroasterove tre,e $ene. 3oroaster je imao i dva sina sa svojom
dru)om $enom.
Veoma malo znamo o ranom $ivotu 3oroastera. 4o& dok je bio deak,
pokazivao je veliku mudrost. 'iskutovao je sa mudrim ljudima i osu#ivao
*eretike.
'emoni i zli du*ovi poku&ali su da )a ubiju. uranski kralj 'urasrobo
tako#e je poku&ao da ubije dete, ali prorokov $ivot udotvorno je spasao sve-
milostivi Gospod.
3oroaster se oslobodio svi* strasti kada je imao &esnaest )odina. Objekti
sveta iz)ubili su za nje)a svu privlanost. !rezreo je sve svetovne u$itke, i
izdi)ao se iznad svi* ulni* $udnji. !okazivao je duboku ljubav i samilost za
sva $iva bi,a.
3oroaster je sa dvadeset )odina napustio svoj dom i lutao od mesta do
mesta. Vodio je $ivot istote i pravednosti. umarao je &umama. Miveo je
sam u pe,inama i na planinskim vr*ovima. Obuzdao je jezik i potinio i
ostala ula. "io je vrlo uzdr$ljiv u is*rani. Vreme je provodio u ti*oj
medita%iji.
3oroaster je iskusio samadi ili prisnu vezu sa +*ura Mazdom, najvi&im
"o)om univerzuma, na vr*u planine Sabatam. 5mao je proroke bo$anske
vizije. (eposredno je raz)ovarao sa +*ura Mazdom i primio mudrost od
"o)a. !rimio je od +*ure Mazde sedam otkrovenja. Sa trideset )odina
izjasnio se kao "o$ji prorok. !osle primitka bo$anske svetlosti otkrovenja,
postao je uveni )lasnik +*ure Mazde.
(ekoliko ar*an#ela poma)alo je 3oroasteru na du*ovnoj stazi. +r*an#eli su
bo$anski )lasni%i najvi&e) reda. Oni su pratio%i i slu)e +*ure Mazde.
Od)ovaraju <iva-)anama 7 slu)ama "o)a <iveJ a isto tako i slu)ama "o)a
Vi&nua 7 8aji, Vi#aji, (andi, Sunandi, itd. Oni su bo$anstva-uvari ili
lokapale sveta. 3oroaster je direktno raz)ovarao sa ovim ar*an#elima.
Vo*umana* je ar*an#el dobre misli, a tako#e i predsedavaju,i "o) doma,i*
$ivotinja. On se pojavio pred 3oroasterom i pomo)ao mu da odba%i =iziki
omota i usmerio nje)ovu du&u ka najvi&em boravi&tu +*ura Mazde. +*ura
Mazda je lino dao uputstva proroku i preneo mu bo$ansku mudrost.
3oroaster se povinovao nje)ovim zapovestima.
'ok se spu&tao iz nebesko) boravi&ta +*ura Mazde, 3oroaster je bio
stra*ovito napadnut od zle sile +*rimana, Satane zoroastrianizma. +*riman
je $eleo da )a ubije, ali su )a spasle nje)ove du*ovne mo,i. !rorok je postao
)ospodar svi* demona nakon &to je pobedio +*rimana. !onovo je poeo da
propoveda.
'o$iveo je i dru)u viziju. 5sti ar*an#el zatra$io je od proroka da povede
veliku bri)u o $ivotinjama i da i* za&titi.
!otom je 3oroaster u svojoj tre,oj viziji raz)ovarao sa +&a Va*i&tom,
ar*an#elom pravednosti koji je predsedavaju,i "o) sveti* vatri. +r*an#el je
naredio 3oroasteru da uva svetu vatru, kao i sve vatre uop&te.
3oroaster je raz)ovarao i sa 1e*atra Vairjom, ar*an#elom valjane kraljevske
vlasti, koji je tako#e i predsedavaju,i "o) metala. +r*an#el je zapovedio
proroku da vodi bri)u o metalima. !otom je raz)ovarao sa Spenta +rmaitom,
ar*an#elom skromnosti, koji je predsedavaju,i "o) zemlje. 2az)ovarao je i
sa ;auravatatom, ar*an#elom zdravlja, koji je predsedavaju,i "o) voda.
(ajzad, raz)ovarao je sa +meretatom, ar*an#elom besmrtnosti, koji
predsedava biljkama.
3oroaster je imao savr&eno znanje nebeske *ijerar*ije bo)ova putem svoji*
vizija. "end #vesta,koja je "iblija i Gita !ersijana%a, sadr$i mudrost koju je
prorok primio od +*ure Mazde, vr*ovno) "o)a.
"o$anska iskustva 3oroastera slina su iskustvima Satjakame '$abale u
:ando)ja upani&adi:. "o) vetra, "o) vatre, "o) sun%a, i Varuna ili
predsedavaju,e bo$anstvo voda, saop&tili su Satjakami bo$ansku mudrost.
+r*an#el Va*i&ta je ono &to je Vatra-"o) ili +)ni kod 5ndusa. +r*an#el
;auravatat je *induistiki Varuna.
3oroasteru se nisu dopadali 1aviji i 1arpani, vo#e po&tovala%a demona.
1arpani su bili posve,eni ritualima i %eremonijama. "ili su ovisni o upotrebi
*ome, opojno) pi,a, u svojim reli)ijskim %eremonijama. !rorok je nastojao
da preobrati sve po&tovao%e demona, pakosne ljude i $ene i nji*ove vo#e,
1avije i 1arpane, koji su bili sve&teni%i. !rirodno, svi ortodoksni sve&teni%i
su protivni%i op&ti* re=ormi. 3oroaster nije uspeo u svom poku&aju.
!utovao je od mesta do mesta. 5&ao je u 5ndiju i 1inu, ali niko u poetku nije
pri*vatao nje)ovu poruku. !rvo je preobratio svo) ro#aka Maidjoi-madnu.
Ovaj uenik ostao je veran 3oroasteru do kraja $ivota.
1aviji i 1arpani, ueni sve&teni%i na dvorovima, zatrovali su u&i Vi&taspa,
monar*a 5rana. Spletkarili su protiv proroka i optu$ivali )a pred kraljem da
je arobnjak. (a)ovorili su kralja da )a ba%i u zatvor da umre od )ladi.
3oroaster je neko vreme proveo u zatvoru, a onda )a je Gospod spasao.
1raljev omiljeni %rni konj je oboleo. Sve no)e bile su mu uvuene u trbu*.
3oroaster je poslao kralju poruku da mo$e da izlei konja. (ametnuo je
etiri uslova, koje je kralj spremno pri*vatio. Vi&tasp je morao da pri*vati
novu veru. ako#e je morao je da se sa)lasi da ,e nje)ov sin 5s=endiar braniti
novu veru. 'alje, 3oroasteru je bilo dopu&teno da preobrati kralji%u ;utaosu.
5 najzad, kralj je morao da otkrije imena svi* koji su kovali zaveru protiv
3oroastera i da i* kazni. 1ako je koja no)a konja izlazila, kralj je pristajao
na po jedan od navedeni* uslova.
1ralj je, zauzvrat, za*tevao da 3oroaster pri*vati nje)ova etiri uslova. !rvo,
$eleo je da zna svoju konanu sudbinu i svoje mesto na nebuJ dru)o, $eleo je
da mu telo postane neranjivoJ tre,e, $eleo je da ima univerzalno znanjeJ i
poslednje, kralj je $eleo da nje)ova du&a ne napusti telo do uskrsnu,a. ri
ar*an#ela pojavila su se pred kraljem i kralji%om i zasenila im oi. 1ralj i
kralji%a su dr*tali pred tim prizorom. uli su )las iz svetla koji im je rekao
da su ar*an#eli do&li po zapovesti "o)a da poka$u kralju i kralji%i slavu
3oroasterove reli)ije.
1ralj Vi&tasp bio je ube#en. "io je uveren i u prorokove natprirodne mo,i.
!ao je pred stopala 3oroastera, pri*vatio nje)ovu veroispovest i klanjao mu
se kao proroku 5rana. 5skusio je blesak neba. +r*an#el +&ava*i&ta dao je
kralju da popije nektar. 1ralji%a i dru)e vo#e, a tako#e i kraljev brat, i
Ira&ao&tra, 3oroasterov tast, postali su predani sledbeni%i zoroastrianizma.
(ova se vera nadaleko pro&irila uz pomo, kralja-za&titnika. 5 &iroke mase su
pri*vatile novu veru. 3oroastrianizam je postao reli)ija 5ransko) kraljevstva.
Uspe* nove reli)ije postao je uzrokom dva o)orena reli)ijska rata izme#u
5rana i urana. 1ralj i 3arir, brat kralja Vi&taspa, porazili su neprijatelje.
3arir je odi)rao velianstvenu ulo)u. !okazao se u boju kao veliki junak.
(je)ova *rabrost bila je neopisiva. +li ipak, bio je izdajniki ubijen
otrovnim kopljem koje je Vidras=& *itnuo na nje)a s le#a. +rjasp, turanski
kralj, obe,ao je Vidras=&u da ,e mu dati svoju k,er za $enu ako uini ovo
u$asno, sramno delo.
"astvar, mladi 3arirov sin, mo,ni junak, koji se mo$e nazvati ma*aratom
/izvrsnim bor%em0, i koji je po snazi bio ravan "i&mi /junaku iz
Ma*ab*arate0, ubio je Vidras=&a i porazio +rjaspa.
1ralj +rjasp ponovo je napao 5ran osamnaest )odina posle ovo) poraza.
2azorio je *ramove, ubio sve&tenike i spalio "end #vestu. U tom dru)om
ratu, junak je bio 5spendiar, sin kralja Vi&taspa. !orazio je +rjaspa, isterao )a
iz 5rana i ubio.
5ranski prorok molio se pred oltarom u *ramu (u&-+dar sa brojani%om u
ru%i. 4edan urana%, po imenu "ratrok-re&, tada )a je ubio maem.
3oroaster je ba%io brojani%u na "ratrok-re&a. 5z brojani%e je buknula vatra,
pala na "ratrok-re&a i spr$ila )a. 3oroaster je umro u sedamdeset sedmoj
)odini. ako je slavni prorok 5rana, velianstveni )lasnik +*ure Mazde i
osniva zoroastrianizma ili reli)ije Mazda-kulta napustio ovaj svet.
3oroaster je uinio mno)a uda. 5zvr&io je mno)e nalo)e an#ela. <titio je
vatre i stoku. .eio je bolesne i slep%u vratio vid. 5mao je veliki u)led kao
naunik i lekar. Utemeljio je mno)e *ramove vatre. 2a&irio je novu veru
diljem svoje zemlje. !otisnuo je kult demona, vraanje i arobnja&tvo.
Oterao je ku)u i uklonio na%ionalne nesre,e i propasti. .eio je bolesti,
suprotstavljao se &tetnim bi,ima i donosio obilnu ki&u na zemlju.
3oroaster je bio pobo$an, plemenit i samilostan. (je)ova poruka bila je
plemenita poruka visoko moralno) $ivota koji kri put za dostizanje
besmrtnosti i veno) bla$enstva, i doktrina "o)a pravednosti ili +*ure
Mazde. KVoli pravdoljubive. 5maj saose,anja za oja#ene.L - Ovo sainjava
3oroasterovo osnovno etiko uenje.
M(SI*
"rzi porast popula%ije u 6)iptu izazvao je mno)o bri)e me#u 6)ip,anima,
pa je =araon naredio da sva mu&ka de%a ro#ena od *ebrejski* $ena budu jo&
pri ro#enju ubijena. 4edna levitska $ena, strepe,i za $ivot svo) novoro#eno)
sina, krila )a je tri mese%a, a kada to vi&e nije bilo mo)u,e, napravila je
kolevku od trske, i u nju stavila bebu. 3atim je kolevku ostavila na obali
reke. 1upaju,i se, =araonova k,i na&la je bebu i, osetiv&i samilost, odluila
da je usvoji i nazvala je Mojsije.
Mojsije je rastao u =araonovom doma,instvu, ali nje)ova odanost vlastitom
narodu bila je nepokolebljiva. 4edno)a dana, dok je napolju posmatrao
kuluenje 4evreja za nji*ove e)ipatske )ospodare, video je kako 6)ip,anin
surovo tue jedno) 4evreja. Mojsije je ubio 6)ip,anina i zakopao nje)ovo
telo u pesak, ali =araon je doznao za ovo te je Mojsije bio prisiljen da
pobe)ne. Oti&ao je u zemlju Midijan, )de je $iveo kao skromni pastir i
o$enio 3iporu, jednu od sve&tenikovi* k,eri. U ovoj zemlji, u podno$ju
surove, prete,e planine, "o) se obratio Mojsiju iz plamena vatre koja je
buknula iz )rma. Mojsiju je zapove#eno da povede de%u 5zraela van
e)ipatsko) ropstva. Sto)a se on vratio u 6)ipat, )de je zajedno sa svojim
bratom +ronom molio =araona da dozvoli nje)ovom narodu da napusti
6)ipat. +li =araon je to odbio, pa se "o), da doka$e nji*ovu bo$ansku
nameru, mani=estovao na mno)e udesne naine, i =araon je konano
popustio.
Me#utim, nisu oti&li daleko kada se =araon predomislio i odluio da i* )oni,
ali tada je "o) nalo$io Mojsiju da ispru$i ruku, &to je ovaj i uinio, i vode
Nrveno) mora razdvojile su se, dozvoljavaju,i 5zraeli,anima da pre#u na
dru)u obalu, posle e)a je Mojsije uinio da se vode opet sjedine, utopiv&i
tako pro)oniteljsku e)ipatsku vojsku.
ri mese%a posle be)a, sti)li su na planinu Sinaj, i ovde je, na obron%ima
planine )de je Mojsije oti&ao da meditira, dobio od "o)a deset zapovesti
koje su bile zapisane na dve kamene ploe, i ije su verske prin%ipe potom%i
5zraela od tada sledili. !rema uputstvima Gospoda, Mojsije i narod sa)radili
su kove) 4e*ovino) sveano) saveza, nainjen od drveta aka%ije i oblo$en
zlatom, koji je sadr$ao dve kamene ploe. (a svom daljem putovanju nosili
su ovaj kove) sa sobom.
Mojsije i eljad 5zraela etrdeset )odina su lutali u divljini pre ne)o &to su se
naselili u Obe,anoj zemlji. Mojsiju, tada ve, ostarelom, ali ne u du*u i u
mo,i, nije bilo su#eno da lino kroi u ovu zemlju.
!o&to je dao svom narodu zavr&na uputstva koja tvore )lavni deo
'euteronomije, pete knji)e Staro) 3aveta, Mojsije )a je poslednji put
bla)oslovio, oti&ao na vr* planine oko deset milja istono od u&,a reke
4ordan i, zure,i u panoramski prizor zemlje 5zraela, ovaj veliki prorok i
slu)a "o$ji je umro.
Mojsije je u istoriji 5zraela uven kao zakonodava% i kao savr&eni i odani
vo#a.
PARSVA$A)A
!arsva se smatra za inkarna%iju 5ndre /vladara (eba0. "io je sin Vi&vasene,
kralja zemlje 1a&i, potomka porodi%e 5k&vaku, i kralji%e "ame 'evi, k,eri
kralja Ma*ipale. "io je dvadeset tre,i irtankara /#ainski sveti uitelj0.
2o#en je jedanaesto)a dana tamne polovine meseevo) %iklusa u mese%u
!u&a, )odine DAC. pre nove ere.
!arsvanata je poeo da primenjuje dvanaest zaveta doma,ina kada mu je bilo
samo osam )odina.
Sa &esnaest )odina prin% !arsva sedeo je na prestolu, kada mu nje)ov ota%
Vi&vasena ree9 KSine moj, da bi produ$io na&u slavnu kraljevsku dinastiju,
mora& se sada o$eniti. (a $elju (abi 2ad$e, i 2i&aba je morao da se o$eni.L
!arsvanatu su veoma upla&ile oeve rei. 2ekao je9 KMoj $ivotni vek ne,e
biti tako du) kao 2i&abin. Mive,u jo& samo nekoliko de%enija. Ve, sam
protra,io &esnaest )odina u detinjastim razonodama. U svojoj tridesetoj
)odini moram u,i u du*ovniki red. reba li onda da imam $enu za tako
kratak period, u nadi da ,u dobiti u$itke koji su, uostalom, nesavr&eni,
prolazni i iluzorni-L
!arsvanatino sr%e bilo je ispunjeno du*om odri%anja. 2azmi&ljao je u sebi9
K'u)o, du)o )odina u$ivao sam u polo$aju 5ndre, a $udnja za u$i%ima ipak
se nije umanjila. (asla#ivanje u$i%ima samo uve,ava $udnju za njima, kao
&to dodavanje )oriva samo uve,ava smrtonosnost vatre. U$i%i su u)odni dok
traju, ali su nji*ove posledi%e nesumnjivo porazne.
K'u&a od pamtiveka do$ivljava patnje ro#enja, starosti, itd., zbo) svoje
privr$enosti objektima ovo) sveta. 'a bi udovoljio $udnjama svoji* ula,
ovek baulja u %arstvu patnje i nesre,e. 'a bi mo)ao da dobije ulno
zadovoljenje, on ne mari za moralne nalo)e i odaje se naj)orim poro%ima.
Ubija $ivotinje samo da bi se nasla#ivao u$i%ima ula. Mudnja je u korenu
kra#e, po*lepe, preljube i svi* poroka i zloina.
K3bo) posledi%a )re&ni* dela, du&a je prisiljena da se seli iz $ivota u $ivot
u kraljevstvu ni$i* $ivotinja i slinima, i da trpi paklene muke. Ova $udnja
za u$i%ima mora se neizostavno izbe)avati. 'o sada sam tra,io svoj $ivot.
(e,u vi&e da tro&im svoje vreme u uzaludnoj potrazi za u$i%ima. "i,u
ozbiljan i primenjiva,u ispravno pona&anje.L
!rin% !arsva vr&io je dvanaest anuprek&i ili medita%ija. 2e&io je da napusti
svetovno okru$enje. 2astao se od roditelja i napustio ku,u. !ovukao se u
&umu. Miveo je potpuno na). Oti&ao je na sever i poklonio se velikim
oslobo#enim sidama. 5&upao je pet pramenova kose i postao mona*.
!arsva je praktikovao post. Savesno se pridr$avao dvadeset osam osnovni* i
devedeset etiri prate,a pravila mona&ko) reda. "io je predan medita%iji.
'ose)ao je isto sveznanje. 1onano oslobo#enje dose)ao je na Sameda
brdu koje je danas poznato kao !arsvanata brdo.
!arsvanata je propovedao u 1a&iju, 1osiju, 1osali, !anali, Ma*ara&tri,
Ma)adi, +vantiju, Malavi, +n)i i Van)i. Mno)i su pristupili #ainskoj veri.
!arsvanata je sedamdeset )odina proveo u propovedanju.
Ma*avira je prila)odio i pro&irio ono &to je ve, bilo poduavano od
!arsvanate. (ije propovedao ni&ta potpuno novo.
!arsvanata je $iveo stotinu )odina. (apustio je svoj dom u dobi od trideset
)odina, D@C.)odine p.n.e., a nirvanu je dosti)ao AAC.)odine p.n.e.
Slava !arsvanati, dvadeset tre,em irtankari!
+(SP(! BU!A
Uvod
U &estom veku pre *ri&,anske ere, reli)ija je u 5ndiji bila zaboravljena.
3apostavljena je uzvi&ena nauka Veda. Sve&teniki zanat se jako
rasprostranio. (eiskreni sve&teni%i tr)ovali su reli)ijom. Varali su narod na
razne naine i )omilali bo)atstvo za sebe. "ili su potpuno nereli)iozni. U
ime reli)ije, narod je i&ao stopama okrutni* sve&tenika i izvodio besmislene
rituale. Ubijali su nevine neme $ivotinje i vr&ili razna $rtvovanja. 3emlji je
bio sudbonosno potreban re=ormator tipa "ude. U tako kritinom periodu,
kada su svuda bili prisutni okrutnost, de)enera%ija i nepravednost,
re=ormator "uda je ro#en da u)u&i sve&teniki zanat i $rtvovanje $ivotinja,
da spasi ljude i posvuda ra&iri poruku jednakosti, jedinstva i kosmike
ljubavi.
Ro,enje
"udin ota% bio je Sudodana, kralj Sakja naroda. "udina se majka zvala
Maja. "uda je ro#en BFG.)odine p.n.e. a umro je u osamdesetoj )odini,
@DG.)odine p.n.e. Mesto nje)ovo) ro#enja bio je )aj poznat kao .umbini,
blizu )rada 1apilavastua, u podno$ju planine !alpa u ven%ima ;imalaja
unutar (epala. Ovaj mali )rad 1apilavastu nalazio se na obali rei%e 2o*ini,
par stotina milja severoistono od )rada Varnasija. 1ako se bli$io as da
"uda kroi u svet, sami bo)ovi su pripremili put ispred nje)a nebeskim
na)ove&tajima i znamenjima. !ro%valo je %ve,e i padala bla)a ki&a, premda
van sezoneJ ula se nebeska muzika, a predivni mirisi ispunjavali su vazdu*.
elo deteta imalo je na ro#enju trideset dva povoljna znaka /ma*avjan#ana0
koji su ukazivali na nje)ovu budu,u veliinu, pored brojni* sporedni*
znakova /anuvjan#ana0. Maja je umrla sedam dana po sinovljevom ro#enju.
'ete je podi)la Majina sestra Ma*apra#apati, koja je postala nje)ova
ma,e*a.
Pred-ka.anje a-trolo/a
1ada se dete, Sidarta, rodilo, astrolozi su prorekli nje)ovom o%u Sudodani9
K'ete ,e, kada dosti)ne zrelost, postati ili univerzalni monar* /akravarti0,
ili ,e, napustiv&i ku,u i dom, obu,i odoru mona*a i postati "uda, savr&ena
prosve,ena du&a, za spasenje ljudsko) roda.L ada i* kralj zapita9 K<ta ,e to
moj sin videti &to ,e )a navesti da se povue iz sveta-L +strolo) je
od)ovorio9 Ketiri znakaL. K1oja etiri-L, pitao je kralj. KOronulo) star%a,
bolesnika, mrtva%a i mona*a 7 ova etiri ,e uiniti da se prin% povue iz
svetaL, od)ovori&e astrolozi.
Sudodanina 0redo-trono-t
Sudodana je slutio da mo$e da iz)ubi svo) dra)o%eno) sina i zato je dao sve
od sebe da )a ve$e za svetovne objekte. Okru$io )a je svim vrstama kom=ora
i zadovoljstava, da bi odr$ao nje)ovu privr$enost u$i%ima ula i spreio )a
da preduzme zavet osame i siroma&tva. O$enio )a je i smestio u o)ra#eno
mesto sa vrtovima, vodosko%ima, palatama, muzikom, plesovima, itd.
(ebrojene &armantne mlade dame dvorile su Sidartu da )a uine veselim i
sretnim. Vi&e od sve)a, kralj je $eleo da ukloni od Sidarte :etiri znaka: koja
bi )a podstakla da stupi u asketski $ivot. KOd sada pa nadaljeL, ree kralj,
Kneka takvim osobama ne bude dopu&teno da pri#u mom sinu. (e prilii
mom sinu da postane "uda. Ono &to bi* $eleo jeste da )a vidim kako
ostvaruje suverenu vlast i autoritet nad etiri velika kontinenta i dve *iljade
prate,i* ostrva, i kako &eta nebesima okru$en pratnjom u obimu od trideset
&est milja.L 5, rekav&i to, on postavi stra$are koji su na udaljenosti od etvrt
milje sa svi* strana trebali da spree da bilo koja od navedene etiri vrste
ljudi u#e u vidokru) nje)ovo) sina.
(dricanje
"udino izvorno ime bilo je Sidarta. o znai :onaj koji je ostvario svoj %ilj:.
Gotama je bilo Sidartino prezime. <irom sveta bio je uven kao "uda,
!rosve,eni. ako#e je bio poznat pod imenom Sakja Muni, &to znai
isposnik iz Sakja roda.
Sidarta je proveo detinjstvo u 1apilavastuu i nje)ovoj okolini. O$enio se sa
&esnaest )odina. Mena mu se zvala 4asodara. 5mao je sina po imenu 2a*ula.
U dobi od dvadeset devet )odina, Sidarta Gotama iznenada je napustio svoj
dom da se u potpunosti posveti du*ovnom tra)anju i jo)inskim ve$bama.
!uki sluaj )a je skrenuo na stazu odri%anja. 4edno)a dana mu je nekako
po&lo za rukom da iza#e izvan zidinama o)ra#ene palate i luta )radom sa
svojim slu)om anom, radoznao da vidi kako narod $ivi. !rizori oronulo)
star%a, bolesnika, le&a i mona*a konano su podstakli Sidartu da se odrekne
sveta. Uvideo je da ,e i on postati $rtva starosti, bolesti i smrti. ako#e,
zapazio je vedrinu i dinaminu linost mona*a. KMelim da iza#em izvan
patnji ove samsare /svetovno) $ivota0 odriu,i se ovo)a sveta bola i $alosti.
Ovaj svetovni $ivot, sa svom svojom rasko&i i udobnostima, potpuno je
bezvredan. 5 ja sam podlo$an propadanju i nisam li&en posledi%a starenja.
Svetovna sre,a je prolazna.L
Gotama je zauvek napustio svoj dom, bo)atstvo, vlast, mo,, o%a, $enu i sina
jedin%a. Obrijao je )lavu i navukao $utu odoru. 3aputio se ka 2a#)ri*i,
)lavnom )radu kraljevine Ma)ada. U okolnim brdima bilo je mno)o pe,ina,
u kojima je $iveo velik broj pustinjaka. Sidarta je uzeo pustinjaka +lamoa
1alamoa za svo) prvo) uitelja. Me#utim, nije bio zadovoljan nje)ovim
poduavanjima, pa )a je ostavio i potra$io za du*ovne instruk%ije pomo,
dru)o) pustinjaka po imenu Udako 2amputo. (a kraju je odluio da se lati
jo)inski* ve$bi. !rimenjivao je stro)i tapas i pranajamu /ve$banje kontrole
da*a0 tokom &est )odina. 2e&io je da posti)ne vr*ovni mir primenjuju,i
samo-obamrlost. Gotovo u potpunosti se uzdr$avao od uzimanja *rane. (ije
posti)ao naroiti napredak usvajanjem ovo) metoda. "io je sveden na
kosturJ postao je veoma slab.
U taj as, neke plesai%e su prolazile tuda radosno pevaju,i uz pratnju )itare.
"uda je poslu&ao nji*ovu pesmu i na&ao u njoj istinsku pomo,. a pesma za
same devojke nije imala posebno duboko znaenje, ali je za "udu to bila
poruka puna duboko) du*ovno) znaaja. "io je to du*ovni stimulans koji )a
je izvukao iz bezna#a i ulio mu sna)u i *rabrost. !esma je ovako )lasila9
$%eo se odvija les kada je sitar udeen.
&desite nam sitar ni odve' nisko ni revisoko,
i ra(i!ra'emo ljudska srca.
Suvie (ate!nuta )ica uca,
a odve' labava je ne*ujna i mu(ika (amire.
&desite nam sitar ni odve' nisko ni revisoko.+
"uda je s*vatio da ne treba da odlazi u krajnost mue,i telo )la#u i da treba
da pri*vati zlatnu sredinu ili srednji put, izbe)avaju,i krajnosti. ada je
poeo umereno da jede. Odba%io je pre#a&nje ekstremne ve$be i dr$ao se
srednje) puta.
Pro-vetljenje
4ednom se "uda ose,ao obes*rabreno budu,i da nije imao uspe*a u
jo)inskim ve$bama. (ije znao )de da ide ni &ta da radi. 4edna seljanka je
zapazila nje)ovo tu$no li%e. !ri&la mu je i utivo mu se obratila9 K!o&tovani
)ospodine, mo)u li ti doneti ne&to *rane- ini mi se da si veoma )ladan.L
Gotama ju je po)ledao i upitao9 K1ako ti je ime, dra)a sestro-L 'evojka je
od)ovorila9 K!reasni )ospodine, moje ime je Su#ata.L Gotama ree9
KSu#ata, ja sam jako )ladan. Mo$e& li ti stvarno da utoli& moju )lad-L
"ezazlena Su#ata nije razumela Gotamu. Gotama je bio du*ovno )ladan.
Mudeo je da posti)ne vr*ovni mir i samo-spoznaju. rebao je du*ovnu
*ranu. Su#ata je stavila ne&to *rane pred nje)a i molila )a da je uzme.
Gotama se nasme&io i rekao9 K'ra)a Su#ata, veoma mi se dopada tvoja
ljubazna i dobro,udna narav. <ta misli&, mo$e li ova *rana da utoli moju
)lad-L Su#ata je od)ovorila9 K'a )ospodine, ona ,e svakako utoliti tvoju
)lad. "udi tako dobar da je pojede&.L Gotama je poeo da jede u *ladu
veliko) drveta, koje ,e se otada zvati veliko :"o-drvo: ili drvo mudrosti.
Gotama je u meditativnom stanju sedeo pod drvetom od rano) jutra do
zalaska sun%a, sa vatrenom odluno&,u i )vozdenom re&eno&,u9 K(eka
umrem. (eka mi telo propadne i meso nek: mi se osu&i. (e,u ustati sa ovo)
sedi&ta dok ne dobijem potpuno razja&njenje.L 3a)njurio se u duboku
medita%iju. okom no,i u&ao je u duboki samadi /nadsvesno stanje0 pod tim
svetim "o-drvetom /pipal drvo ili ,icus reli!iosa0. Maja )a je isku&avala na
razne naine, ali je on ostao nesalomljiv. (ije se predao dra$ima i
isku&enjima maje. 5za&ao je pobedonosno sa potpunim razja&njenjem.
'ose)ao je nirvanu /oslobo#enje0. .i%e mu je sjalo bo$anskim sjajem i
zraenjem. !odi)ao se sa svo) sedi&ta i plesao u bo$anskom zanosu sedam
uzastopni* dana i no,i oko sveto) "o-drveta. Onda se vratio u normalnu
ravan svesti. Sr%e mu je bilo ispunjeno dubokom milo&,u i saose,anjem.
Meleo je da sa oveanstvom podeli ono &to ima. !roputovao je itavu 5ndiju
i propovedao svoju doktrinu i jevan#elje. !ostao je spasitelj, osloboditelj i
iskupitelj.
"uda je izlo$io svoja iskustva samadija9 K!osmatrao sam svoj um oslobo#en
od za)a#enosti zemaljsko) postojanja, oslobo#en od za)a#enosti ulni*
u$itaka, oslobo#en od za)a#enosti krivoverja, oslobo#en od za)a#enosti
neznanja.L
U oslobo#enom stanju javilo se znanje9 K4a sam oslobo#en, ponovno ra#anje
je prekinuto, reli)ijski *od je dovr&en, ono &to je trebalo uiniti uinjeno je, i
nema potrebe za sada&njom e)zisten%ijom. Savladao sam sve protivnikeJ ja
sam potpuno mudar, li&en sam mrlja u svakom po)leduJ napustio sam sve i
zadobio oslobo#enje pomo,u uni&tenja $elje. !o&to sam sam stekao znanje,
ko)a treba da zovem svojim )ospodarem- 4a nemam uiteljaJ meni niko nije
ravan. 4a sam sveti u ovome svetuJ ja sam najvi&i uitelj. 4edino sam ja
apsolutno sveznaju,i /sambudo0. Stekao sam prisebnost )a&enjem svake
strasti i zadobio nirvanu. 'a bi* utemeljio kraljevstvo zakona /darmo0 idem
u )rad Varnasi. Udara,u u bubanj besmrtnosti u tami ovo)a sveta.L
5 tako je Gospod "uda oti&ao u Varnasi. 4edne veeri u&ao je u :park jelena:,
)de je odr$ao )ovor i propovedao svoju doktrinu. !ropovedao je svima bez
razlike, mu&kar%ima i $enama, dobrostoje,ima i uni$enima, neznali%ama i
uenima 7 svima jednako. Svi nje)ovi prvi ueni%i bili su lai%i, a me#u
njima su bile i dve $ene. !rvi preobra,enik bio je mladi bo)ata& 4asa. Slede,i
su bili 4asini ota%, majka i supru)a. o su bili nje)ovi laiki ueni%i.
"uda je polemisao i raspravljao sa svojim starim ueni%ima koji su )a
napustili dok je bio u Uruvila &umi. !ridobio i* je svojim silovitim
ar)umentima i ubedljivim mo,ima. 1ondano, stari pustinjak, bio je prvi
preobra,enik. 5 ostali su ubrzo pri*vatili doktrinu Gospoda "ude. Stvorio je
&ezdeset uenika i poslao i* u raznim prav%ima da propovedaju nje)ovu
doktrinu.
Svojim ueni%ima je )ovorio da ne ispituju poreklo sveta, postojanje i
prirodu "o)a. 2ekao im je da su takva istra$ivanja praktino beskorisna i
podesna jedino da zbune nji*ove umove.
irenje doktrine
"roj "udini* sledbenika postupno se uve,avao. !lemi,i, bramini i mno)i
bo)ati ljudi postali su nje)ovi ueni%i. "uda nije obra,ao pa$nju na kaste. 5
siroma&ni i iz)nani primani su u nje)ov red. Oni koji su *teli da u potpunosti
postanu lanovi nje)ovo) reda bili su obavezni da postanu monasi i da se
pridr$avaju stro)i* pravila pona&anja. "uda je imao i mno)o laiki* uenika,
koji su morali da se staraju o potrebama mona*a.
U Uruvila &umi $ivela su tri brata 7 sva troji%a vrlo uveni monasi i =ilozo=i.
5mali su mno)o obrazovani* uenika. "ili su odlikovani od strane kraljeva i
vladara. Gospod "uda oti&ao je u Uruvilu i $iveo sa ta tri u)ledna mona*a.
Uspeo je da i* preobrati, &to je izazvalo veliku senza%iju &irom zemlje.
Gospod "uda i nje)ovi ueni%i zaputili su se u 2a#)ri*u, )lavni )rad
Ma)ade. 1ralj "imbisara, pra,en sa ?CG GGG bramina i ku,evlasnika,
doekao je "udu i nje)ove sledbenike sa velikom )orljivo&,u. Saslu&ao je
besedu Gospoda "ude i odma* postao nje)ov uenik. ??G GGG bramina i
ku,evlasnika postali su redovni lanovi nje)ovo) reda, dok su preostali* ?G
GGG postali laiki sledbeni%i. "udini sledbeni%i bivali su izlo$eni preziru
kada su svakodnevno i&li da prose *ranu. "imbisara je "udi poklonio
Veluvanam - bambusov )aj, jedan od kraljevski* vrtova u$itaka u blizini
)rada. Gospod "uda je tamo proveo mno)e ki&ne sezone sa svojim
sledbeni%ima.
Svaki budistiki mona* zavetuje se, kada oblai $utu odoru, da ,e se
uzdr$avati od ubijanja bilo koje) $ivo) bi,a. Sto)a je ostanak na jednom
mestu tokom ki&ne sezone postao neop*odan. ak i sada, !arama*amsa
sanijasiji /najvi&a klasa oni* koji se odriu0 <ankarino) reda ostaju na
jednom mestu u toku etiri mese%a ki&ne sezone /aturmas0, po&to u ki&noj
sezoni nije mo)u,e kretati se bez ubijanja nebrojeni* mali* insekata,
nastali* kombinovanim uti%ajem vla)e i jako) sun%a.
Gospod "uda je primio od svo)a o%a poruku u kojoj )a ovaj moli da poseti
svoje rodno mesto, kako bi mo)ao da )a vidi jo& jednom pre no &to umre.
"uda je rado pri*vatio ovaj poziv i krenuo za 1apilavastu. 3austavio se u
&umi izvan )rada. (je)ov ota% i rodbina do&li su da )a vide, ali nije im se
svideo nji*ov asketski Gotama. !osle kra,e) vremena napustili su mesto.
(isu napravili nikakve pripreme za pre*ranjivanje nje)a i nje)ovi*
sledbenika. Uostalom, oni su bili svetovni ljudi. Sto)a je "uda oti&ao u )rad
i prosio *ranu od vrata do vrata. Ova vest doprla je i do nje)ovo) o%a.
!oku&ao je da od)ovori Gotamu od pro&nje. Gotama mu je rekao9 KO, kralju,
ja sam prosjak 7 ja sam mona*. Moja je obaveza da uzimam milostinju od
vrata do vrata. o je obaveza 2eda. 3a&to ti to zaustavlja&- ;rana koja je
dobijena od milostinje veoma je ista.L (je)ov ota% nije obratio nikakvu
pa$nju na ove rei. 3)rabio je iniju iz nje)ove ruke i odveo )a u svoju
palatu. Svi su do&li da "udi odaju po&tovanje, samo nje)ova supru)a
4asodara nije do&la. 2ekla je9 KOn ,e sam do,i k meni, ako u nje)ovim
oima imam ikakvu vrednost.L "ila je to vrlo edna $ena obdarena vivekom
/razluivanjem0, vera)jom /odsustvom strasti0 i dru)im moralnim vrlinama.
Od dana kad je iz)ubila mu$a odba%ila je sve svoje rasko&i. 4ednom dnevno
je jela veoma jednostavnu *ranu i spavala na asuri. Vodila je $ivot stro)o)
isposni&tva. Gotama je doznao za sve ovo. "io je veoma dirnut, i odma* je
oti&ao da je vidi. Ona je pala nii%e pred nje)ova stopala, u*vatila se za nji* i
briznula u pla. "uda je osnovao red $ena-isposnika, a 4asodara je postala
prva od budistiki* mona*inja.
4asodara je svom sinu kroz prozor pokazala "udu dok je prolazio i rekla mu9
KSlu&aj me, 2a*ula! aj mona* je tvoj ota%. 5di ka njemu i tra$i ono &to ti
pripada ro#enjem. 2e%i mu smelo9 :4a sam tvoj sin. 'aj mi moje nasle#e:.L
2a*ula je smesta oti&ao do "ude i rekao9 K'ra)i oe, daj mi moje nasle#e.L
"uda je upravo jeo i nije dao nikakav od)ovor. 'eak je ponovo zatra$io
svoje nasle#e. "uda je oti&ao u &umu, ali deak )a je bez rei pratio. "uda
ree jednom od svoji* uenika9 K'ajem ovom deaku dra)o%eno du*ovno
bla)o koje sam stekao pod svetim "o-drvetom. !ostavljam )a za naslednika
to) bla)a.L 2a*ula je bio ini%iran u mona&ki red. 1ada je ova vest sti)la do
u&iju "udino) o%a, bio je vrlo o$alo&,en jer nakon &to je iz)ubio sina, sada je
iz)ubio i unuka.
"uda je ponekad pravio uda. Surova zmija o)romne ma)ijske mo,i bljuvala
je vatru na "udu. "uda je u&ao u vatru i usmerio plamenove natra) na zmiju.
4ednom prilikom stablo je spustilo jednu svoju )ranu da bi pomo)lo "udi
kada je ovaj *teo da iza#e iz tanka za vodu. 4edno)a dana pet stotina komada
o)revno) drveta ras%epili su se sami od sebe na "udinu zapovest. "uda je
stvorio pet stotina posuda sa vatrom koja je )orela u njima za #atile /monasi
sa kosom vezanom u vor0 da se o)reju u zimskoj no,i. U vreme poplave,
uinio je da voda opadne i zatim je *odao po njoj.
+nanda, jedan od "udini* brati,a, bio je jedan od )lavni* rani* uenika
"ude, i nje)ov najposve,eniji prijatelj i uenik. "io mu je posve,en sa
posebnom vatreno&,u na jednostavan detinji nain i slu$io )a kao nje)ov
lini slu)a do kraja nje)ovo) $ivota. "io je vrlo omiljen i vrlo ljubazan
ovek prijatno) op*o#enja. (ije imao intelektualni* znanja, ali je bio ovek
velike otvorenosti i ne$ne i odane prirode. 'evadata, jedan od +nandine
bra,e, tako#e je bio u 2edu. !ostao je "udin najve,i suparnik i svim silama
se trudio da istisne "udu i zauzme nje)ovo mesto. "erberin po imenu Upali i
seljak zvani +nuruda tako#e su bili su primljeni u 2ed. Upali je postao
istaknuti vo#a nje)ovo) 2eda. +nuruda je postao budistiki =ilozo= o)romne
erudi%ije.
&raj
"uda je oti&ao u Sravasti, )lavni )rad kraljevine 1osala. u mu je bo)ati
tr)ova% ustupio za boravi&te prostranu prekrasnu &umu. "uda je tamo proveo
mno)e ki&ne sezone i odr$ao nekoliko velianstveni* )ovora. ako je
Gospod "uda propovedao svoje uenje vi&e od etrdeset pet )odina putuju,i
od mesta do mesta.
Umro je od bolesti izazvane nekom )re&kom u is*rani. Oboleo je jedu,i
sukara-madavam, jelo koje mu je pripremila sledbeni%a 1undo. 1omentator
obja&njava da ova re znai :svinjetina:. Subadara "ik&u, pak, smatra da to
znai ne&to emu su skloni divlji veprovi i &to ima slinosti sa tartu=om. 'r.
;oej tvrdi da to nije svinjetina ve, sukarakanda ili svinjski koren, loptasti
koren koji se u)lavnom nalazi u d$un)li i koji 5ndij%i jedu sa velikim
zadovoljstvom. o je :=ala*ar: koji se jede u danima posta.
"uda je rekao +nandi9 K5di, +nanda, spremi mi izme#u dvojni* sal-stabala
le$aj sa )lavom prema istoku. 5s%rpljen sam i $eleo bi* da le)nem.L Usledili
su udesni prizori. Sal-stabla pro%vala su u punom %vatu iako nije bila
sezona %vetanja. o %ve,e je u znak duboko) po&tovanja padalo na telo
"ude. "o$anski %vetovi koralno) drveta i bo$anski sandalov pra* tako#e su
iz po&tovanja padali odoz)o na "udino telo.
Gospod "uda ree9 K!ri#ite sada, dra)i monasi. Opra&tam se sa vama. Sve
smese su podlo$ne raspadanju. 5majte uspe*a pomo,u marljivosti i zaradite
svoje spasenje.L
$ekoliko do/a,aja
'u* a*im&e /ne-nasilja0 uvek je bio uz Gotamu od samo) nje)ovo)
detinjstva. 4edno)a dana nje)ov brati, 'evadata ustrelio je pti%u. 4adno
stvorenje bilo je povre#eno i palo je na zemlju. Gotama je potrao, podi)ao
)a i odbio da )a preda svom brati,u. 5zbila je sva#a pred 2ad$a)uruom koji
je presudio u korist Gotame, a na 'evadatino veliko poni$enje.
OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
U svojim lutanjima, Gotama je jedno) dana u)ledao stado koza i ova%a kako
prolaze uskom dolinom. !astir je povremeno vikao i trao napred i nazad
kako bi spreio da pripadni%i tora ne zalutaju. U tom o)romnom stadu
Gotama je spazio jedno malo ja)nje koje se s mukom vuklo i zaostajalo,
ranjeno i osaka,eno udar%ima pastira. Gotamino sr%e bilo je )anuto i on )a
je uzeo u naruje i nosio )ovore,i9 K"olje je olak&ati patnju nedu$no) bi,a
ne)o sedeti na Olimpu ili u zabitim pe,inama i nezainteresovano posmatrati
$alosti i patnje oveanstva.L Onda, okrenuv&i se ka pastiru, upita9 K1uda to
ide&, prijatelju, sa ovim )olemim stadom u takvoj $urbi-L K'o kraljeve
palateL, ree pastir, Kposlati smo da dovedemo koze i ov%e za $rtvovanje
koje na& )ospodar 7 kralj 7 zapoinje veeras za umilostivljenje bo)ova.L
uv&i ovo, Gotama je sledio pastira, nose,i ja)nje u naruju. 1ada su u&li u
)rad, pronela se vest da je sveti pustinjak doneo $rtve naruene od kralja.
'ok je Gotama prolazio uli%ama, narod je iza&ao da vidi milostivi i svetaki
lik mladi,a obueno) u $utu odoru sadua /ono) koji se odrekao0, i svi su bili
ispunjeni divljenjem i stra*opo&tovanjem pred nje)ovim plemenitim
dr$anjem i prijatnim iz)ledom. 5 kralj je bio obave&ten o dolasku sveto)
oveka na $rtvovanje. 1ada su obredi otpoeli u prisustvu kralja, dovedena
je koza namenjena da bude ubijena i ponu#ena bo)ovima. Stajala je vezani*
no)u, a visoki sve&tenik sa velikim krvo$ednim no$em u ru%i bio je spreman
da prere$e )rlo neme $ivotinje. U tom okrutnom i tra)inom trenutku, kada
je $ivot jadno) stvorenja visio o kon%u, Gotama je istupio i uzviknuo9
K3austavi ovaj okrutni in, kralju!L 5 kako je to rekao, sa)nuo se i razvezao
okove $rtve. KSvako stvorenjeL, rekao je, K$eli da $ivi, kao &to i svako
ljudsko bi,e $eli da sauva svoj $ivot.L ada je sve&tenik ba%io svoj no$ u
stranu poput )re&nika pokajnika, a kralj je sutradan izdao kraljevski dekret
po %eloj zemlji, sa %iljem da se ubudu,e vi&e ne obavljaju $rtvovanja i da svi
ljudi poka$u milosr#e prema pti%ama i $ivotinjama.
OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
1isa)otami, mlada $ena, bila je udata za sina jedin%a bo)ata&a i imali su
mu&ko dete. 'ete je umrlo kada mu je bilo dve )odine. 1isa)otami je bila
jako privr$ena detetu. !rivila je mrtvo dete na )rudi, odbila da se odvoji od
nje)a, i i&la od ku,e do ku,e, svojim prijateljima i ro#a%ima, mole,i i* da joj
daju neki lek koji bi njeno dete povratio u $ivot. "udistiki mona* joj je
rekao9 KO, dobra devojko! 4a nemam lek. +li idi Gospodu "udi. On ti
si)urno mo$e dati veoma dobar lek. On je okean milosti i ljubavi. 'ete ,e se
vratiti u $ivot. (e budi zabrinuta.L Ona je odma* otrala do "ude i rekla9
KO, preasni )ospodine! Mo$e& li da da& neki lek ovom detetu-L "uda je
od)ovorio9 K'a. 'a,u ti veoma dobar lek. 'onesi malo semena slai%e iz
neke ku,e u kojoj nisu umirali ni dete ni mu$ ni $ena ni ota% ni majka ni
slu)a.L Ona ree9 KU redu, )ospodine, zaas ,u ti to doneti.L
(ose,i mrtvo dete u naruju, 1isa)otami je u&la u prvu ku,u i zatra$ila ne&to
semena slai%e. K 6vo ti, $eno, seme slai%e. Uzmi )a.L 1isa)otami je
upitala9 KU va&oj ku,i, da li je ijedan sin ili mu$ ili $ena, ota% ili majka ili
slu)a umro-L Od)ovorili su9 K3na& li ti, $eno, da je to veoma udno pitanje.
2azume se da su mno)i poumirali u ovoj ku,i.L 1isa)otami je oti&la u
slede,u ku,u i postavila isto pitanje. Vlasnik ku,e joj ree9 K4a sam iz)ubio
najstarije) sina i supru)u.L Oti&la je u tre,u ku,u. amo su joj od)ovorili9
K5z)ubili smo svoje roditelje.L U slede,oj ku,i )azdari%a joj ree9 K5z)ubila
sam mu$a pro&le )odine.L (a kraju 1isa)otami nije bila u stanju da na#e ni
jednu jedinu ku,u u kojoj niko nije umro. Viveka i vera)ja sinuli su u
njenom umu. Sa*ranila je mrtvo telo svo)a deteta. !oela je ozbiljno da
razmi&lja o problemu $ivota i smrti u ovom svetu.
1isa)otami je zatim oti&la do Gospoda "ude i poklonila se pred nje)ovim
lotos-stopalima. "uda joj ree9 KO, dobra devojko! 4esi li donela seme
slai%e-L 1isa)otami od)ovori9 K(isam bila u stanju da na#em nijednu ku,u
u kojoj niko nije umro.L ada "uda ree9 KSvi objekti ovo) sveta su
propadljivi i nestalni. Ovaj je svet prepun patnji, nevolja i muka. ovek je
uznemiren ro#enjem, smr,u, bole&,u, staro&,u i bolom. +li ono &to mo$emo
jeste da iz iskustva steknemo mudrost. (e treba da oekujemo stvari koje se
ne do)a#aju i ne,e se do)oditi. akvo oekivanje samo nas vodi u
nepotrebnu bedu i patnju. ovek treba da posti)ne nirvanu. 4edino onda ,e
sve $alosti biti privedene kraju, i ovek ,e ste,i besmrtnost i veni mir.L
ada je 1isa)otami postala "udin uenik i pristupila redu mona*inja.
OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
4ednom je "uda oti&ao do ku,e bo)ato) bramina sa zdelom u ru%i. "ramin
se jako naljutio i rekao9 KO, bik&u /prosjae0, za&to vodi& isprazan $ivot
lutanja i pro&nje- (ije li to sramno- !a ti ima& dobro )ra#eno telo, i mo)ao
bi da radi&. Vidi&, ja orem i sejem. 2adim u poljima i zara#ujem svoj *leb u
znoju li%a svo). Vodim te$ak $ivot. "ilo bi bolje kada bi i ti orao i sejao,
po&to bi tada imao obilje *rane za jelo.L "uda od)ovori9 KO, bramine! 5 ja
orem i sejem i, poorav&i i posejav&i, jedem.L "ramin ree9 K;o,e& da ka$e&
da si zemljoradnik- (e vidim nikakve znake to)a. Gde su ti plu), volovi i
semenje-L (a to "uda od)ovori9 K"ramine, samo poslu&aj moje rei sa
pa$njom. 4a sejem semenje vere. 'obra dela koja vr&im su ki&a koja natapa
semenje. Viveka i vera)ja su delovi mo) plu)a. !ravednost je ruka.
Medita%ija je prut koji daje podstreka. Sama i dama 7 spokoj uma i
obuzdanost indrija /ula0 7 su volovi. ako ja orem zemlji&te uma i uklanjam
korov sumnje, zablude, stra*a, ra#anja i smrti. Metva koja za*valjuju,i tome
dozreva je besmrtni plod nirvane. Sve se $alosti okonavaju ovom vrstom
oranja i $etve.L "o)ati aro)antni bramin do&ao je pameti. Otvorile su mu se
oi. !ao je nii%e pred "udina stopala i postao nje)ov laiki pristali%a.
Budina 0oduavanja
Gospod "uda je propovedao9 KMora,emo da otkrijemo uzrok $alosti i nain
da je se oslobodimo. Melja za ulnim u$itkom i prianjanje za zemaljski $ivot
su uzrok $alosti. +ko mo$emo da iskorenimo $elju, sve ,e se $alosti i patnje
okonati. Ste,i ,emo nirvanu ili veni mir. Oni koji stro)o slede plemenitu
osmostruku stazu 7 poimen%e9 ispravno mi&ljenje, ispravnu odlunost,
ispravan )ovor, ispravno pona&anje, ispravnu primenu, ispravan napor,
ispravnu pa$nju i ispravnu samo-kon%entra%iju - bi,e li&eni $alosti. Ovo je
odista, monasi, ta srednja staza koju je ata)ata do kraja s*vatio, koja
proizvodi uvid, koja proizvodi znanje, koja vodi ka spokoju i vedrini, ka
natprirodnom znanju, ka savr&enom budastvu, ka (irvani.
KOvo je pak, monasi, plemenita istina o patnji. 2o#enje je bolno, starost je
bolna, bolest je bolna, op&tenje sa nevoljenim objektima je bolno,
razdvajanje od voljeni* objekata je bolno, predmet $elje koji se ne dobije
isto tako je bolan 7 ukratko, pet elemenata privr$enosti $ivotu su bolni. i*
pet elemenata privr$enosti zemaljskom $ivotu su oblik, ose,aj, opa$anje,
sastavni delovi i svest.
KOvo je pak, monasi, istina o uzroku patnje. o je ona $e# koja vodi ka
obnovljenom postojanju, koja je povezana sa rado&,u i stra&,u, i koja nalazi
radost tu i tamo, to jest, $e# za ulnim u$itkom, i na)onska $e# za
postojanjem. Ovo je pak, monasi, plemenita istina o prestanku patnje, koji je
prestanak i potpuno odsustvo $elje za samom tom $e#i, njeno napu&tanje,
predaja, oslobo#enje od nje i ne-vezivanje za nju. Ovo je pak, monasi,
plemenita istina o prav%u koji vodi ka prestanku patnje. Ovo je doista
plemenita osmostruka staza, poimen%e, ispravno mi&ljenje, itd.L
12223