VIDYA YOGA

KOLA YOGE DRAGANA LONARA

SEMINARSKI RAD:

REGRESO HIPNO TERAPIJA

PO DR BRIAN-u WEISS-u

Mentor: Kandidat:

Dragan Lonar Ljiljana Andreji

Beograd, 2014.
 VREMENOM DO ISCELJENJA
Knjiga "Vremenom do isceljenja" dr Brian Weiss-a baca
novo svetlo na izuzetnu mogunost izleenja putem terapije koja se
odnosi na prole ivote. Dr Brian Weiss je psihijatar koji je stekao
popularnost zbog svog istraivanja i terapije vezane za prole
ivote koje je opisao u svojoj prethodnoj knjizi "Mnogo ivota,
mnogo gospodara".
U ovoj knjizi, a na osnovu mnogobrojnih klinikih
ispitivanja, on otkriva kako se pomou regresije u prole ivote
moe napraviti krucijalni napredak u izleenju uma, tela i due. Dr
Weiss tvrdi da regresivna terapija moe da doprinese sledeem:
- moe da izlei telo leei najpre um
- moe da pomogne da se prevazidju problemi kao to su
gojaznost, zlostavljanje i sl.
- moe da ublai alost i tugu za dragom osobom
- moe da pomogne u otkrivanju skrivenih talenata
- moe da pomogne umu da se otvori prema moima mistinih
iskustava.
Knjiga "Vremenom do isceljenja" pokazuje nam kako da
pomognemo sebi samima, da vodimo zdrav i produktivan ivot,
znajui da smrt nije kraj svega i da svako od nas moe da otkrije u
sebi nain i put kako da se izlei.
Uvodnu re o ovoj knjizi napisao je dr Raymond Moody,
autor knjige "ivot posle smrti" koju u celini navodim.
"Tokom proteklih dvadesetak godina mi u zapadnom drutvu
smo proli kroz svojevrsnu revoluciju svesti i osveivanja i to
postepeno tako da to nismo ni primetili. Evo sada ima itava jedna
generacija mladih ljudi koja je odrasla normalno sluajui i itajui
o iskustvima bliske smrti, regresiji na prole ivote, o putovanjima
van fizikog tela, o pojavama preminulih i mnotvu drugih
izuzetnih fenomena duhovnog ivota. esto sam imao
zadovoljstvo i privilegiju da drim predavanja pred studentima i
uvek sam iznenadjen kada ih ujem kako smireno i tako prirodno
govore o sopstvenim vizijama i onozemaljskim putovanjima.

2
 Kada je 1975.godine javnost poela da se interesuje za
iskustva bliske smrti neki su to interesovanje nazivali hirom. Tek
sada 17 godina kasnije, poinjem da shvatam da je iskustvo bliske
smrti, zapravo, injenica koja je utemeljena u naoj kulturi.
Verujem da smo na pragu da postanemo (ako to ve nismo do sada
postali) jedno od onih drutava u istoriji u kome se vizionarske
sposobnosti ljudi prihvataju kao neto sasvim prirodno. Obini
ljudi se sve manje i manje usteu da govore o svojim vizijama, kao
i da razmenjuju informacije o raznovrsnim tehnikama kojima se te
vizije podstiu ili kojima se olakava put do njih.
Istraivanja dr Brian Weiss, dr William Roll, dr Ken Ring, dr
Bruce Greyson, dr Melvin Morse i mnogih drugih lekara,
psihologa u SAD-u, Evropi i drugim zemljama dovela su do
zadivljujueg napretka i razvoja. Apsolutno sam uveren da e ta
istraivanja u narednih nekoliko godina doi do one take na kojoj
e duboka iskustva moi barem da budu nazvana psihikim,
mada bi mogla da budu nazvana i duhovnim, to bi pozitivno
psiholoki uticalo na obine individue. Da navedem jedan primer:
Tokom prole godine dok sam saradjivao sa fakultetima razvio
sam tehniku pomou koje normalne, psiholoki stabilne odrasle
osobe u budnom i svesnom stanju mogu da doive snano,
trodimenzionalno iskustvo, iskustvo u boji, prirodnoj veliini, sa
svim pokretima koji se odnose na pojavu njihovih voljenih koji su
preminuli. I vie od toga, a na moje iznenadjenje, moji subjekti
koji su do sada svi bili vrlo razboriti profesionalci insistirali su na
tome da su ti njihovi susreti bili veoma stvarni. Svi oni su,
zapravo, verovali da su zaista videli i bili u prisustvu pokojnih
rodjaka i prijatelja. I zaista, sada i ja imam slino iskustvo sedeo
sam sa mojom bakom koja je umrla pre nekoliko godina i
razgovarao sam sa njom potpuno isto kao kada je bila iva. U
stvari, najudnije u celom tom dogadjaju, a ime sam se pridruio
brojnim obinim ljudima irom sveta koji su doiveli slino
iskustvo, je to to je sve izgledalo apsolutno normalno i prirodno.
Verujem da smo kolektivno gledano svi otvoreniji prema sebi
samima i prema drugima, tako da moemo da dodjemo do

3
izmenjenih stanja svesti koje su nai preci veoma dobro shvatali u
ranijim vremenima, ali smo ih mi potisnuli na nekom stupnju
razvoja nae civilizacije, nazivajui to sujeverjem ili ak djavoljom
rabotom. Po mom miljenju, od ovakvog razvoja situacije
oveanstvo moe imati velike koristi. Vaclav Havel, pisac i
predsednik ehoslovake odrao je uzbudljiv govor pred
Kongresom SAD-a u kome je samouvereno izjavio da veruje da e
samo revolucija ljudske svesti irom sveta biti u stanju da svet
skrene sa njegovog sadanjeg kursa koji vodi ka unitenju. Bivi
ruski predsednik gospodin Gorbaov je podrao ovo miljenje kada
je rekao da je duhovna obnova neophodna kako bi se njegova
zemlja spasila.
Regresija u prole ivote o kojoj govori dr Birian Weiss u
ovoj knjizi je primer jednog izuzetnog fenomena ljudske svesti
koja je danas irom rasprostranjena i prihvaena. Niko ne treba da
se osea neprijatno ili postidjeno zbog takvim iskustava. Jedan
veliki istoriar savremenog doba, Ser Arnold Toynbee je govorio o
tome da je inspiraciju da napie svoj monumentalni istorijski rad
pronaao u svom linom i vrlo spontanom iskustvu, oigledno vrlo
slino onom iskustvu koje opisuje dr Brian Weiss."
Dr Brian Weiss je diplomirao na Kolumbija univerzitetu, a
diplomu doktora stekao je na Medicinskom fakultetu na Jejlu, gde
je radio i kao naelnik psihijatrije. Bio je profesor na nekoliko
prestinih medicinskih fakulteta i objavio je vie od etrdeset
naunih radova iz oblasti psihofarmakologije, poremeaja sna,
depresije, anksioznih stanja, poremeaja nastalih usled
zlostavljanja, Alchajmerove bolesti. Danas dr Weiss vodi
nacionalne i internacionalne seminare, eksperimentalne radionice,
kao i obuku profesionalnog kadra.
U to vreme, kako i sam dr Weiss priznaje, nita nije znao o
pojmu prolih ivota, o reinkarnaciji, niti ga je to interesovalo.
Vodio je uobiajen akademski ivot i bio je vrlo skeptian prema
tzv."nenaunim" oblastima, kao to su parapsihologija i druge
sline oblasti.

4
 Godinu dana nakon to je postao naelnik psihijatrije u
Medicinskom centru Mount Sinai u Majami Biu na Floridi
upoznao je Ketrin koja je sruila sav njegov skepticizam, prenosei
poruke iz "prostora izmedju dva ivota" i iznosei neverovatne
detalje iz privatnog ivota dr Weiss-a u vezi sa njegovom
porodicom i sinom koji je umro.
Ketrin je patila od fobija, strahova, paralizujuih napada
panike, depresije i stalnih nonih mora. Te simptome je imala
veoma dugo, a sada se njeno stanje sve vie pogoravalo. Ni posle
godinu dana konvencionalne psihoterapije, nije bilo nikakvog
boljitka. Kada je Ketrin prvi put ula u ordinaciju dr Weiss-a, na
osnovu simptoma koje je u to vreme imala, nita nije
nagovetavalo da e to biti teak sluaj. Naprotiv, postojale su
apsolutno sve predispozicije da se ona brzo izlei. Medjutim,
Ketrin je imala hronini strah od guenja i davljenja, pa je zato
odbila da uzima bilo kakve lekove. Dr Weiss, koji se do tada bavio
konvencionalnim leenjem koje je ukljuivalo primenu raznih
lekova za umirenje, antidepresiva i slino, sada po prvi put nije
mogao da to primeni.
Na kraju je Ketrin pristala na hipnozu kako bi pokuala da se
seti svog detinjstva, svojih potisnutih ili zaboravljenih trauma. Dr
Weiss je bio siguran da je u tome leao klju njenih sadanjih
problema. Ketrin je bila od onih pacijenata koji su bili u stanju da
dodju u stanje duboke hipnoze. U tom stanju pacijenti su mogli da
se sete onih dogadjaja koje u svesnom stanju nikako ne bi mogli da
se sete. Tom prilikom Ketrin se setila da je bila gurnuta sa daske za
skakanje na bazenu i da se davila u vodi. Takodje, setila se straha
koji je osetila zbog maske koja joj je kod zubara bila stavljena na
lice i najgore od svega je bilo to to se setila da je bila zlostavljana
od oca alkoholiara kada je imala tri godine. Nakon hipnoze dr
Weiss je bio siguran da su doli do sri problema i da e joj nakon
toga biti bolje.
Medjutim, njeni simptomi su postajali sve gori i gori i stanje
joj se sve vie pogoravalo. Dr Weiss je zbog toga zakljuio da

5
sigurno ima jo trauma koje nisu otkrili tokom hipnoze, a koje su
bile pohranjene duboko u njenoj podsvesti.
Zbog toga su ponovili hipnozu. Ketrin je kao i prethodnog
puta zapala u duboko hipnotiko stanje. Tada joj je dr Weiss dao
indirektne instrukcije bez ikakvih ogranienja. Rekao joj je da ide
tamo gde su njeni simptomi nastali.
I tu dr Weiss doivljava ogromno iznenadjenje, jer je
oekivao da e se Ketrin vratiti u svoje detinjstvo. Medjutim, ona
se vratila etiri hiljade godina unazad, na prostor Bliskog istoka
kada je imala drugaije lice i telo, drugaije ime. Seala se detalja
iz topografije, odee i svakodnevnog ivota u to vreme. Seala se
razliitih dogadjaja iz tog ivota, da bi se na kraju setila da se
utopila u poplavi ili usled velikog plimnog talasa kada joj je voda
iz ruku istrgla bebu koju je drala.
Tokom ove sesije Ketrin se setila jo dva druga ivota. U
jednom je bila panska prostitutka u 18.veku, a u drugom je bila
Grkinja koja je ivela nekoliko hiljada godina posle ivota na
Bliskom istoku. Dr Weiss je bio okiran, jer mu se to nikada do
tada nije dogodilo. Znao je da Ketrin ne halucinira, da nije imala
multiplikovanu linost, da nije koristila droge ni alkohol. Zbog
toga je zakljuio da se njena "seanja" sastoje od fantazije i mate
ili snova.
Medjutim, tada se desilo neto neoekivano. Njeno stanje je
poelo da se poboljava i dr Weiss je znao da mata ili snovi ne
mogu da dovedu tako brzo do poboljanja i konanog izleenja.
Kako se pacijentkinja tokom hipnoze priseala sve veeg i veeg
broja prolih ivota, njeno stanje se iz nedelje u nedelju
poboljavalo, a simptomi bez traga nestajali. Za nekoliko meseci
ona je bila potpuno izleena.
Tokom etvrte ili pete sesije desilo se neto udno, to je
uticalo na skepticizam dr Weiss-a. Tada mu je Ketrin rekla da su sa
njima u ordinaciji otac dr Weiss-a i njegov mali sin. Njegov otac je
rekao da e ga prepoznati po imenu Avrom i da je erka dr Weiss-a
dobila ime po njemu. Tom prilikom Ketrin je dr Weiss-u ispriala
mnotvo detalja iz njegovog privatnog ivota, detalja koje ni

6
njegovi prijatelji nisu znali. Dr Weiss je bio zapanjen. Na kraju je
pitao: "Ko ti sve to govori?" Ketrin mu je odgovorila: "Gospodari,
gospodar duha. Oni su mi rekli da sam ivela u 68 ivota kao
fiziko bie." Dr Weiss je znao da Ketrin nije mogla da zna mnoge
stvari iz njegovog privatnog ivota, pogotovo zato to to niko nije
znao u bolnici u kojoj je radio. Posle toga dr Weiss se posvetio
ovoj tematici i naunom istraivanju tokom kojeg je saznao mnogo
znaajnih stvari i naiao na izvestan broj naunih radova koji su
obradjivali reinkarnaciju i seanja iz prolih ivota.
Ketrin je bila u potpunosti izleena i nastavila je da vodi
mnogo sreniji ivot, bez fobija, znajui da e njen um nastaviti da
ivi i posle njene fizike smrti. Posle ovog iskustva sa Ketrin, dr
Weiss-ova percepcija psihoterapije poela je radikalno da se
menja. Shvatio je da terapija vezana za prole ivota predstavlja
brz metod leenja psihijatrijskih simptoma, za ije su leenje
konvencionalnim metodama bili potrebni meseci, pa ak i godine.
Ova terapija je bila direktan nain da se lei bol ili strah.
Dr Weiss je nastavio sa ovom terapijom i uvek bi dobijao odline
rezultate.
Na pitanje ko su njegovi pacijenti, dr Weiss kae da su to
lekari, advokati, biznismeni, drugi terapeuti, domaice, radnici,
trgovci i drugi. To su ljudi koji pripadaju razliitim religijama, na
razliitim su drutveno-ekonomskim nivoima, razliitog
obrazovanja, razliitog sistema vrednosti i verovanja. Ipak, mnogi
od njih su uspeli da se sete detalja iz njihovih prolih ivota, kao i
toga da su preiveli nakon fizike smrti.
Najvei broj pacijenata dr Weiss-a je regresiju u prole ivote
doiveo tokom hipnoze. Ipak, bilo je sluajeva kada su u to stanje
dospevali i tokom meditacije ili spontano doivljavajui da su
neto slino nekada ve iskusili tzv. deja-vu oseaj ili tokom
snanog i jakog sna ili na druge naine.
Mnogi pacijenti su zahvaljujui regresivnoj terapiji uspeli da
se oslobode dugogodinjih problema, kao to su fobije, napadi
panike, none more, gojaznost, destruktivne veze, fizika bol,
bolest i slino.

7
Knjiga "Vremenom do isceljenja" se sastoji iz jedanaest poglavlja,
a u nastavku navodim poglavlje broj devet koje glasi:

OTVARANJE UMA PREMA MOIMA MISTINIH

ISKUSTAVA

Nedavno sam bio gost u radio emisiji u Klivlendu. Sluaoci

su se javljali iz kua, kancelarija, automobila, javnih govornica.
Kako je program odmicao uz voditelja i druge sluaoce, mnogi od
njih su ispoljavali svoju podrku delei svoja lina iskustva sa
mnom. Drugi nisu bili tako fini. Jedna gospodja je bila jako ljuta.
"Zar ne znate da je to greh?", siktala je.
Pretpostavio sam da misli na pojam reinkarnacije. Ali nije.
"Hipnoza je greh", nastavila je ona. "Isus je rekao da je to greh.
Djavoli mogu da udju u vae telo!"
Znao sam da Isus nije nita govorio o hipnozi. U to vreme ta
re nije ni bila u upotrebi. Hipnoza kao terapeutsko sredstvo nije
bila koriena sve negde do 18.veka, do vremena Mesmera. Ipak,
ja svako pitanje i komentar shvatam veoma ozbiljno. Moda je
mislila na neko slino izmenjeno stanje svesti ili fokusirane
koncentracije, iako aktuelna re hipnoza jo nije bila u upotrebi.
Razmislio sam trenutak-dva. "Ako je hipnoza greh", usudih se da
kaem, "zato nam nadbiskupija Majamija alje asne sestre,
svetenike i druge slubenike na hipnozu?" Ti ljudi nam nisu slati
radi regresivne terapije. Ve vie od decenije koristimo hipnozu da
pomognemo ljudima da prestanu s puenjem, da oslabe ili da
smanje stres.
ena je utala nekoliko sekundi razmiljajui o novim
informacijama. Onda je ponovo progovorila ne odstupajui ni za
milimetar. "Ne znam za Majami", nastavila je samouvereno, "ali to
je greh u Klivlendu!" Voditelj programa me je pogledao, jedva se
suzdravajui da ne prasne u smeh. Upravo smo bili upoznati sa
pojmom regionalnog greha.

8
 Zato je gospodja iz Klivlenda bila toliko ljuta? Nju je ideja
hipnoze plaila, jer je bila nova za nju i predstavljala je pretnju
njenom poimanju kakve stvari treba da budu. Ja sam izazvao njeno
vidjenje stvarnosti, njeno razumevanje sveta. Prestravio sam je.
Bila je makar iskrena.
Kad god ispriam ovu priu na mojoj radionici, uvek se svi
smeju. Ali neki od onih to se smeju, smeju se jer su prepoznali
sebe, priznajui da su imali jedan pogled na stvarnost, jedno
razumevanje sveta koje je bilo suoeno sa izazovom pojave nove
ideje ili koncepta. A ta ideja bi mogla biti vrlo znaajna. Zapravo,
skoro svima nama se barem jednom u ivotu desilo da smo se
suprotstavljali nekom konceptu, i on je razliit za svakog od nas. I
svi mi smo imali koristi od novih, "preteih" ideja koje su se s
vremena na vreme pojavljivale kroz istoriju.
Istorija je najbolja uiteljica progresa koja se moe dobiti ako
prevazidjemo na strah od novih ideja. Neke od tih ideja su
otvorile ogromne nove puteve u nauci, ekonomiji, politici,
knjievnosti i umetnosti. Neke od njih su donele pristup novim
geografskim i drugim prostorima. Ideje su znaajno nadile
unutranje granice onoga to su nai preci mogli da postignu, da
osete, znaju i razumeju.
1633.godine Galileu je sudila inkvizicija zbog njegove
teorije, koja je bila zasnovana na njegovom direktnom naunom
iskustvu i posmatranju kroz teleskop, da se Zemlja rotirajui se
oko svoje ose okree oko sunca. Samo se inilo da se sunce kree
oko Zemlje. Ovim je Galileo opovrgao dugogodinju teoriju o
geocentrinosti kosmosa.
Jeres!, rekla je crkva i Galileo je zatvoren u kulu. Da bi bio
puten, ovaj brilijantni naunik koji je u dvadeset petoj godini
postao profesor matematike na prestinom Univerzitetu u Pizi, bio
je primoran da to oporekne. Samo pod tim uslovom je oslobodjen.
Isak Njutn, koji je rodjen na dan Galileove smrti
1642.godine, iskoristio je njegovo delo da razvije sopstvenu
mehanistiku teoriju kosmosa, onu koja se zasnivala na fizikim
silama, a ne na boanskoj intervenciji.

9
 Njutnov rad je prihvaen i ljudska percepcija kako kosmos
funkcionie je zauvek promenjena. Uprkos velikom protivljenju
crkve, Galileov rad je na kraju prihvaen i visoko cenjen. Danas,
svako dete u koli ita o njemu, ne samo zbog znaaja njegovog
naunog rada, ve zbog toga to je pokazao da ljudi mogu da dodju
do istine ako veruju sopstvenim mislima i iskustvu, a ne
oslanjajui se slepo na ono to im drugi ljudi kau da je istina.
Galileov rad je otvorio nove horizonte u nauci, religiji,
intelektualnoj i kulturnoj istoriji. Njegov rad je promenio nain na
koji svi mi vidimo realnost.
Za gospodju iz Klivlenda, prihvatanje ideje da hipnoza moe
da izlei bilo bi podjednako dramatino. To bi mogao biti klju
koji za nju lino otvara vrata mnogim oblicima progresa. Mnogi od
nas e se moda jednog dana spotai o ideju koja slui istoj svrsi u
naem ivotu. Ranije u ovoj knjizi govorio sam o ulozi uma u
pripremanju sebe samih za iskustvo regresije, ali ponekad um igra
minornu ulogu u seanju na proli ivot, a ponekad se tokom
terapije pokae kao glavni igra u procesu izleenja. Bez obzira na
to koliko pripremljeni bili, moemo rei da je glavna stvar -
otvaranje naeg uma i transformacija strahovanja i ogranienja u
napredak i radost.
Za mnoge od nas iskustvo regresije ukljuuje shvatanje da
neto to nam je bilo govoreno kada smo bili mladi i emu smo se
moda opirali, jednostavno nije istina.
Nelagodno uverenje moe se odnositi na versko uenje, na
ideju o prirodi univerzuma, moe se odnositi na nauku ili na
totalno neto drugo. Bez obzira na to ta je rezultat vaeg iskustva
regresije, moete ustanoviti da je to uverenje povezano sa vaim
sopstvenim iskustvom istine. Takodje moete otkriti da je to
uverenje nekako na najsuptilniji nain povezano sa vaim linim
progresom, sa vaim moima ili sposobnou radovanja. Rezultat
razreenja ovog kontradiktornog uverenja jeste definitivno
naputanje starog naina razmiljanja i gledanja na stvari.
Kako ste pre svega stekli to ograniavajue uverenje? Moda
osoba koja vam je to rekla nije bila u pravu. Ili ste moda

10
prihvatali kako su vas uili kada ste bili sasvim mladi, bez vlastitog
razmiljanja ili bez postojanja vaih linih potvrdnih iskustava s
tim u vezi. Ali sve to ne menja istinu. Istina je apsolutna i istina
je kao i ljubav konstantna (stalna).
Kada prihvatite istinu, ivotne mogunosti kao da se
poveavaju. Nauk za neke ljude je da budu otvoreni za istinu i
ljubav.
Anita je bila 42-godinja domaica iz stroge italijanske,
katolike kulturne i religijske sredine. Kada je dola kod mene
"samo da vidi ta ima", bila je u tekoj depresiji i pila je
antidepresive. Anita je imala uobiajene simptome klinike
depresije loe raspoloenje, neredovno spavanje, oseanje
beznadja i oaja i nedostatak energije. Ovakvo stanje obino
ukazuje na oseanje nemoi i ta re definitivno opisuje Anitu.
Osetila se pritisnuta svojom familijom, verskim poreklom i
naroito time kakvog su uticaja te dve sile imale na njen ivot i
njenu ulogu u tome.
U prvom razgovoru Anita se ophodila sa puno
strahopotovanja i plaljivo, ali istovremeno uspela je da prizna da
se osea klaustrofobino i kao da je u orsokaku. Posebno je bila
depresivna kada je re o njenom odnosu sa ocem, koji je istrajavao
u svom autoritarnom i zahtevajuem ponaanju i odnosu prema
odrasloj erki. Anitu su vredjala ogranienja i zahtevi njenog oca
vezano za njen ivot, ali istovremeno oseala se krivom zbog
sopstvene ljutnje.
Bila je nemona da se suprotstavi ocu i da popravi situaciju
zbog svoje slepe deje poslunosti koju je od nje zahtevao
katolicizam. Bojala se da ako izazove oca zbog naina na koji ju je
tretirao, da posle toga nee moi sebe da smatra dobrim katolikom.
Poto je Anita bila duboko religiozna osoba, mogunost da
odbaci ili da se distancira "od Boga" na bilo koji nain za nju je
bila izuzetno uznemirujua. Pritisak izmedju njene potrebe za
verom i potrebe da zadovolji svoje sopstvene potrebe, doveo je do
pojave psiholokog okidaa za njenu nasledjenu bioloku
predispoziciju ka depresiji, koja je bila pogorana zbog njenog

11
odnosa sa ocem. I povrh svega toga, Anita je bila veoma
uznemirena time da njena religija ne prihvata reinkarnaciju, pojam
u koji je ona prilino jako verovala i koji ju je doveo do moje
ordinacije.
Iako nisam imao nikakvih posebnih oekivanja od sesije, ne
bi bilo nita neobino da je Anita ula u ivot u kome je ona bila ta
koja je koristila mo. To je mogao biti onaj ivot u kome je ona
zloupotrebila mo, to je dovelo do njene sadanje plaljivosti i
depresivnog potinjavanja autoritetu ili je, pak, mogao biti onaj
koji je odslikavao ili na neki nain osvetljavao njenu sadanju
situaciju "nemoi", kao i njeno iskustvo sa ocem.
Bilo kako bilo, kada smo zapoeli sa regresijom desila se
neobina stvar. Kada je prola kroz vrata prolosti Anita nije ula u
proli ivot. Umesto toga, ona je otila na mesto koje se izgleda
nalazilo izmedju dva ivota. Izgledalo je kao vrt prepun mudrosti.
Pulsiralo je purpunom i zlatnom svetlou i bilo je puno mudrih
vodia. Odjednom, sa tog mesta, ova povuena ena puna
strahopotovanja poela je da me ui dubokim istinama o ljubavi i
mudrosti.
"Kada eli nekoga da utei ne sluaj njegove rei; rei
mogu da te odvedu na krivi put ili da pogrei. Idi pravo u njegovo
srce, pravo u srce. On svojim reima moe da te odguruje, ali mu
je i dalje potrebna uteha".
Bilo mi je zabavno kada sam uo ove rei. Drugi pacijenti
koji su odlazili na slina mesta ponavljali su ove iste rei kao eho.
Ova ena koja iako nije bila uenjak, teolog, filozof niti psiholog,
poduavala me je neemu veoma vanom o ljudskoj prirodi.
Anita je imala jo ta da kae. Otila je i dalje od toga
izgovorivi prelepi deli misli iz stanja izmedju
ivota:"...regulisanje (poravnavanje) ljubavi iz uma ljubavlju iz
srca. One su bile u harmoniji, u ravnotei".
Anita je izgovorila neto to je veoma blisko klasinoj
ezoterinoj definiciji mudrosti koja obuhvata meanje uma i srca.
Tu je bila ena koja je, bez ikakvog predznanja ili obuke iz oblasti
filozofije, poela da poduava mudrosti.

12
 Kada se Anita vratila iz stanja oputenosti bila je duboko
dirnuta svojim mistinim iskustvom. Dolo je do nekih vrlo
interesantnih promena. Oseanje nemoi koje je do tada oseala
poelo je da slabi i da se umesto njega javlja oseaj line
sposobnosti i snage. Njena depresija je postepeno prolazila ne
vraajui se ponovo. Sada kada je iskusila istinu, oseala se manje
potlaenom od strane sopstvenog poimanja tradicionalnih
katolikih vrednosti. Imala je vie samopouzdanja u vezi sa
redefinisanjem odnosa sa ocem, to je sa poletom prihvatila. Ona
sada osea veu ljubav prema njemu upravo zbog iskustva
regresije koje je imala, a koje joj je omoguilo da duboko i lino
shvati koliko vanu ulogu ljubav ima u milosrdju.
Sada je mnogo jasnije mogla da vidi svog oca kao osobu koja
ima sopstvena strahovanja i ogranienja. Ona je pronala sklad u
svom ivotu i oprostila mu je.
Nedavno mi je Anita poverila da je njeno iskustvo pristupa
istini direktno rezultiralo i neoekivanim bonusom. Otkrila je da
poseduje neke isceliteljske sposobnosti. Na primer kada njena deca
imaju temperaturu, otkrila je da njen dodir utie na tu temperaturu.
Upoznala se sa nekim poznatim isceliteljima i osea da je na
poetku jednog dugog, izvanrednog i uzbudljivog puta.
Rodjen sa urodjenom sranom manom, mali deak je imao
operacije na otvorenom srcu kada mu je bilo tri meseca, pa dve i
po godine i ponovo sa pet godina. Deak u vie navrata zamalo da
je umro tokom tih operacija i doktori nisu oekivali da e preiveti.
Kad mu je bilo osam godina poverio je majci da su ga nakon jedne
operacije dok je jo bio u nesvesti posetila "osmorica Kineza" koji
su mu saoptili da e se oporaviti. Deak je opazio da jedan Kinez
"ima ma kojim je vitlao uokolo". Taj ovek bi esto odsekao sebi
bradu maem, ali ona bi gotovo odmah ponovo izrasla. Deak je
detaljno opisao svu osmoricu Kineza.
Istraujui sinovljevu priu, majka je pronala fiziku i
filozofsku predstavu sinovljevih "osam Kineza". To su bili Pa
Hsien ili Osam besmrtnika, taoistika predstava istorijskih linosti
koje su postale besmrtne. Kao to je njen sin opisao, jedan od njih

13
je Lu Tung-Pin, svetac zatitnik berbera kome je dodeljen magini
ma kao nagrada za to to je odoleo iskuenjima (deset iskuenja).
Deak tvrdi da ga "osmorica Kineza" i dalje poseuju i da mu
saoptavaju informacije. To je njegovo neposredno mistino
iskustvo o istini i vodjstvu koje je on iskusio u potpunosti, radosno
i neosporno, a koje mu je pruilo utehu u traumatinim i
zastraujuim trenucima. Neoptereen mentalnim filterima odraslih
da misli i da veruje ta je "dobro", a ta "loe", ovo dete je bilo u
stanju da prihvati obe stvari direktni izvor vodjstva i neposredno
iskustvo spiritualnosti. Za razliku od njegove radoznale i
dobronamerne majke, ono nije imalo potrebu da istrauje injenice.
Nedavno sam imao pacijenta iz Dordije. Bet je bila ena u
ranim pedesetim godinama koja se bavila biznisom nekretnina.
ivela je razdvojeno od svog krajnje dominantnog mua koji je
imao ljubavnu aferu. Istovremeno, priznala je da se ona sama
preterano mea u ivote svoje odrasle dece. Kao rezultat
razdvajanja od mua, to je bio pozitivan korak za Bet lino, ona je
preuzela erkine i sinovljeve probleme u vezama kao da su to njeni
lini problemi. Bet je oseala potrebu da nadomesti deci
muevljevu odvojenost i ta odgovornost u spoju sa drugim
problemima dovela je do toga da se ona osea depresivno i
skrhano.
Bet nije bila upoznata sa ezoterinom literaturom. Ona je
proitala "Mnogo ivota, mnogo gospodara", ali vrlo malo o
fizikim fenomenima, prolim ivotima ili slinim temama. Iznad
svega, bila je zabrinuta zbog svoje veze koja joj je ublaavala
oseanje tuge i beznadja.
U stanju hipnoze Bet je poela da pria, to me je podsetilo
na ono to sam itao o Edgar Cayce-u, legendarnom medijumu i
vidovnjaku. Bet je videla sebe u maginoj bati ili na imanju
punom lepih talasastih travnjaka i brdskih padina, sa takicama
koje kao da su imale neobinu kristalnu strukturu. Uskoro se
zaustavila ispred jedne velike i posebno lepe zgrade koja je bila
ukraena mermernim umecima.

14
 Tada joj se pridruio mudri vodi u beloj odori. Zajedno su
se popeli stepenicama koje vode do zgrade. Bet je imala oseaj da
su joj kao kroz maglu ove stepenice odnekud poznate. Kada je ula
unutra otkrila je da zgrada ima mnogo prostorija, poput biblioteke.
Vodi joj je pokazao veliku prostoriju, odveo ju je do
odredjene police gde je pronala knjigu na ijim je koricama pisalo
njeno ime. Otvorila je stranicu na kojoj je bio zapisan njen sadanji
ivot. Bet je ustanovila da ako okree stranice unazad, onda moe
da ita o svojim prethodnim ivotima i to je radila. Posmatrao sam
je kako zatvorenih oiju brzo pregleda knjigu. Izgledalo je da
proivljava i upija dosta toga, ali ona nije imala potrebu da to
znanje podeli sa mnom. Bet je reeno da ostale stranice u knjizi
sadre njene budue ivote, ali vrlo blagim tonom vodi ju je
zamolio da ne gleda te stranice. U knjizi Bet je pronala, kako je
ona to nazvala, svoje duhovno ime. Nakon sat vremena "posete"
ona se nevoljno vratila (u stvarnost).
Depresivna i tuna ena koja je ula u moju ordinaciju je
nestala. Poela je da me uverava koliko je to iskustvo bilo lepo i
puno ljubavi, a njeno ponaanje je ukazivalo na to da je bila puna
nade i da je njen strah nestao.
Ispriala je da joj je reeno da je na tom mestu bila ranije, ali
da vreme nije bilo odgovarajue. Zbog toga su joj stepenice bile
poznate. U knjizi je proitala zato je odabrala da proivi iskustvo
svog sadanjeg ivota. Njene sadanje nevolje i tekoe nisu bile
sluajne, ve su kreirane da ubrzaju njen spiritualni napredak. Sva
ta iskuenja, kako joj je rekao vodi, nauie je ljubavi, ljubomori
i ljutnji. Za vreme tekih ivota postie se najvei napredak i
rast. Laki ivoti, rekao joj je, vie lie na "predahe".
Kao i Anita i Bet je oigledno imala mistino iskustvo. Ona
je otila na mesto gde se due odmaraju, razmiljaju i regeneriu
izmedju dva ivota, na mesto koje je detaljno opisano u knjizi
"ivot izmedju ivota" od Joel L.Whitton, M.D, Phd i Joe Fisher.
Na tom mestu dua moe da se pojavi pred vie vodia, da
razmotri ivot koji joj se dogodio i da odlui koji e sledei ivot
iskusiti.

15
 Zbog naina na koji je govorila bilo mi je jasno da Bet nije
tano znala koju knjigu ili zapis je proitala. Ona nije bila svesna
da je prolazila kroz ezoterini proces revizije ivota. Ona je
jednostavno primala odgovore koji su joj bili potrebni, a koji u
ovom sluaju nisu bili bazirani na prolim vezama (odnosima), ve
na duhovnim lekcijama. Sada sam uvideo da kada je Bet dola kod
mene njeno pravo pitanje je, zapravo, bilo: "Zato sam izabrala
ovako teak ivot?"
Za vreme ovog neobinog iskustva regresije Bet je pronala
odgovor. Takodje, dobila je bolji pogled na ivot i posebno
razumevanje spiritualnosti.
Istina je da prevazilaenje tekoa i prepreka ubrzava
spiritualni napredak. Najozbiljnije ivotne tekoe, kao to su teka
psihijatrijska oboljenja, mogu biti znak napretka, a ne nazadovanja.
Po mom miljenju, esto samo veoma snane due se odluuju da
nose ovakav teret na svojim pleima zato to im on daje vee
mogunosti za progres. Ako bismo obian ivot uporedili sa
jednom godinom u koli, onda bi ovi ivoti bili poput godine na
fakultetu. To je verovatno razlog zbog ega se ee priseamo
tekih ivota tokom regresije. Laki ivoti, periodi "predaha",
obino nisu znaajni.
Bet je stekla novo spokojstvo, mo nad svojim ivotom i
mogunost budueg napretka. Njena mentalna percepcija stvarnosti
se duboko promenila, a spoznavanje sopstvenih potencijala i
sposobnosti da iskusi radost se dramatino povealo. Ponekad
samo prevazilaenje straha da putem novih ideja komuniciramo sa
svetom donosi radost. Moje prvo iskustvo sa jakim (ivopisnim)
prolim ivotom desilo mi se tokom serije tretmana akupunkture
zbog hroninog bola u ledjima i vratu.
Nekoliko meseci pre nego to je objavljena knjiga "Mnogo
ivota, mnogo gospodara" iao sam na akupunkturu (iacu) kod
terapeuta zbog tog hroninog bola. Sve se odvijalo u tiini i ja sam
koristio to vreme da meditiram. Tokom moje tree posete dospeo
sam u veoma duboko stanje oputenosti. Dok je terapeut radio na
mom stopalu, poeo sam da bivam svestan scene iz nekog drugog

16
vremena. Bio sam budan, nisam spavao. Znao sam gde mi je telo,
ali sam gledao i ponovo doivljavao film koji je bio van domaaja
mog uma.
Bio sam vii i mraviji, imao sam malu crnu iljatu bradu.
Nosio sam viebojnu odoru i stajao sam na spoljnom nivou udne
zgrade ispitujui biljke. Gledajui u oi ovog sitnog oveka znao
sam da sam ja ta osoba. Osetio sam tu emociju. Mogao sam da
gledam njegovim oima. Nisam znao da li je to fantazija ili ne, ali
sam nastavio da gledam, posmatram, svedoim.
Bilo je to u davna vremena. ovek je bio svetenik, uticajni
lan verske hijerarhije. Zgrada je bila strogih geometrijskih linija,
ravna na vrhu sa dosta irokim donjim delom i kosim stranama.
Imala je sedam ili osam nivoa sa biljkama koje su rasle na i preko
tih strana. Na pojedinim mestima iroke stepenice su povezivale te
nivoe. Video sam sebe kako prouavam biljke i mislim: "Ove
biljke izgledaju kao da su tropske, ali to nisu biljke koje su nadjene
u Majamiju". Mnoge od njih su bile velike i zelene i nikada ih
ranije nisam video. Postepeno, poeo sam da bivam svestan rei
koja mi se u umu pojavljivala: zigurat. Nisam znao ta znai ta
re.
Ponovo sam pogledao u svetenika, brzo se kreui napred-
nazad u okviru njegove perspektive i imajui mo da vidim
spoljanost, sa nepristrasnog globalnog gledita. Bio sam svestan
njegovog ivota, da su mu raniji idealizam i spiritualnost utrli put
ka mnogim materijalnim vrednostima koje su se umnoavale kako
se on peo na lestvici velike moi i autoriteta. Imao je veze sa
kraljevskom porodicom. Umesto da koristi svoj poloaj da
promovie duhovne vrednosti, bratstvo i mir medju ljudima, on je
svoju mo koristio za zadovoljenje svoje pohlepe, za seks, ak i da
osvoji jo vie moi. Osetio sam tugu. Kakva teta! Sve te godine
idealizma, uenja i borbe odbaene su zbog monih, ali
ovozemaljskih udnji.
Svetenik je umro kao starac i nikada nije uspeo da povrati
vrline i idealizam iz mladosti. Morao je da ostavi za sobom svo

17
svoje bogatstvo, mo, poloaj i telo. Ponovo sam osetio ogromnu
tugu. Velika prilika je bila proputena.
Kasnije te veeri ponovo sam se setio rei zigurat. Potraio
sam je u enciklopediji. Zigurat je naziv za hram istog
geometrijskog oblika koji sam ja vizualizovao, iz vavilonsko-
asirskog doba. Visei vrtovi Vavilona su primer takvog zigurata.
Bio sam okiran! Nisam mogao da se setim da sam ikad ita o
tome uio.
Nekoliko godina posle tog iskustva organizovao sam
etvorodnevnu radionicu u mestu Boca Raton poduavajui
regresiju. Prisustvovalo je tridesetak terapeuta, uglavnom
psihijatara i psihologa iz cele zemlje. Radili smo svakodnevno
izmedju osam i dvanaest sati, poto je svako od prisutnih izvodio
regresiju i bivao podvrgnut istoj. Zatvoren sistem poput ovog,
prepun pametnih ljudi i ispunjen energijom, moe postati veoma
intenzivan i to je uticalo na mene.
To je, zapravo, toliko uticalo na mene da sam se druge noi
probudio usred dubokog sna. Iako sam bio budan, san je nastavio
da se odvija, jer sam ostao u dubokom hipnotikom stanju.
Odnosio se na seanje o prolom ivotu. U tom ivotu izgleda da
sam bio zatvorenik negde u Evropi za vreme Srednjeg veka. Bio
sam zatvoren u tamnicu zamka. Bila je to podzemna prostorija
napravljena od kamena. Ruka mi je lancem bila okovana za zid, a
bio sam muen zbog mojih ubedjenja, pre svega zbog toga to sam
poduavao o reinkarnaciji, to nije bilo prihvatljivo u ovoj
katolikoj zemlji. Oni koji su me muili nisu to radili dobrovoljno,
ve su samo izvravali naredjenja. Posle nekoliko dana muenja, ja
sam preminuo.
Kada se san zavrio ja sam i dalje bio u hipnotikom stanju.
U ovom izuzetnom kreativnom stanju setio sam se prolog ivota u
kome sam bio moni svetenik u ziguratu u drevno doba na
Bliskom istoku kada sam zloupotrebio svoju mo radi materijalnih
zadovoljenja. I onda sam zauo glas.
"Kada si imao priliku da poduava istini, ti to nisi radio",
rekao je glas blago i s ljubavlju. "A kada nisi imao priliku, ti si to

18
radio. U tom ivotu umro si zbog svog verovanja, iako to nisi
morao. Mogao si lagano i uspeno da poduava o ljubavi. U to
vreme nije bio pravi momenat za forsiranje te teme. Ovog puta
uradi to kako treba", ree glas i dalje blago mislei na moj sadanji
ivot.
U tom trenutku sam shvatio da je jedan od ciljeva u mom
ivotu da strah pretvaram u ljubav i mudrost. Nisam se plaio da
poduavam.
Zahvaeni rutinom svakodnevnog ivota svi se ponekad
osetimo zabrinuto i uznemireno, toliko smo okupirani naim
drutvenim statusom, naom spoljanjou, time ta drugi misle o
nama, da zaboravimo na sopstvenu duhovnost, na apsolutnu istinu
i nau unutranju mo. Toliko brinemo o svojoj reputaciji i
poloaju, o tome koliko smo puta bili izmanipulisani, koliko su
drugi "dobili" a mi "izgubili", koliko puta smo ispali glupi, tako da
ponekad izgubimo hrabrost da budemo duhovni. Postajemo suvie
uplaeni da bismo mogli saznati i iskusiti vlastitu ljubav i mo.
Vremena se menjaju. Naunike koji imaju hrabre nove ideje
vie ne zatvaraju kao Galileja. Sada je borba vie unutranja i lina.
Granica izmedju intelektualnog pojma i direktnog mistinog
iskustva vie nije tako jasna.
Nedavno su me kontaktirali fiziari sa uglednog univerziteta.
Radili su sa kineskim taoistikim majstorom da vide da li mogu da
otkriju nain da objasne i kopiraju vetinu Qi Gong-a, koji je
zastupao leenje kroz pokrete, meditaciju i energian rad. To je, u
stvari, bio brak izmedju istonjakog misticizma i zapadnjake
nauke. Pozvali su me da objasnim proces regresije u prole ivote,
to predstavlja glavnu komponentu Qi Gongovog nain leenja. Po
mom dolasku, ovi fiziari otvorenog uma poeli su takodje da
prihvataju ideju reinkarnacije.
Mnogi slini dijalozi deavaju se irom zemlje. Fiziari i
psihijatri postaju mistici devedesetih. Mi samo potvrdjujemo ono
to su raniji mistici intuitivno znali: da smo svi mi boanska bia.
Zaboravili smo ono to smo znali hiljadama godina. Da bismo

19
spoznali sopstvenu mo i da bismo se vratili kui moramo se setiti
ta je prava istina. Treba da se setimo puta (do istine, prim.prev).

ZAKLJUAK

Knjiga "Vremenom do isceljenja" je svojevrsna hronika

svega to je dr Weiss nauio o mogunostima izleenja
posredstvom regresivne terapije u prole ivote.
Zakljuak do koga je dr Weiss doao je da je od leenja
fizikih ili emocionalnih smetnji vanije nae saznanje da mi ne
umiremo kada i naa tela, da smo besmrtni i da smo u stanju
da preivimo fiziku smrt i fiziki nestanak tela.

20
 LITERATURA

1. Dr Brian Weiss. Through time into healing How

past life regression therapy can heal mind, body and
soul. 1993.

21