VIDYA YOGA

kola joge Dragana Lonara

Kurs za joga instruktore 2006/2007

Seminarski rad

Ana Vukovi
 Ulazak u hiperprostor
The Intention Experiment Lynne McTaggart
Poglavlje 5: Entering Hyperspace

U hladnom manastiru, visoko na Himalajima severne Indije, u zimu 1985. godine, grupa
tibetanskih monaha mirno je sedela, duboko u meditaciji. Iako su bili oskudno obueni, nisu
primeivali temperaturu sobe koja je bila blizu nule. Monah bi prolazio izmedju njih i zaogrtao ih
aravima natopljenim hladnom vodom. U takvim ekstremnim uslovima ovek bi inae pao u ok,a
telesna bi mu se temperatura strmoglavo spustila. Ako telesna temperatura padne za samo 11C,
osoba ubrzo gubi svest i vie ne daje znake ivota. Ali, monasi nisu drhtali-poeli su da se znoje.
Para se dizala s mokrih arava,a za jedan sat su bili sasvim suvi. Pomonik ih je zamenio novim,
natopljenim ledeno hladnom vodom. Do tada su tela monaha postala vrua poput pei. aravi su
bili osueni kao i oni pre njih.

Tim naunika, pod vostvom Herberta Bensona, kardiologa na Univerzitetu Harvard,

posmatrao je monahe pomou medicinskih aparata kako bi saznao koji su telesni mehanizmi
odgovorni za stvaranje takve toplote. Benson je godinama istraivao uticaje meditacije na mozak i
telo. Pokrenuo je ambiciozni istraivaki program: prouavao je budiste, na nekoliko udaljenih
lokacija irom sveta, koji su proveli mnogo godina primenjujui sline discipline. Tokom jednog
putovanja na Himalaje Benson je snimio monahe, zaogrnute samo tankim alovima, kako provode
no, u februaru, na obronku na 4500 m nadmorske visine. Film je prikazivao monahe kako
spokojno spavaju celu no - bez odee i zaklona.

Tokom svojih putovanja Benson je bio svedok neverovatnih trijumfa namere - upravljanja
temperaturom i metabolizmom, koja bi dovela do stanja slinog hibernaciji. Monasi koje je
prouavao Bensonov tim digli bi temperature ekstremiteta za 8C i usporili metabolizam za preko
60%. Benson je shvatio da su to najvee poznate varijacije umirivanja metabolizma. Tokom sna,
metabolizam pada za samo 10 do 15%, ak i iskusni u meditaciji mogu ga smanjiti samo za 17%.
Ali, tog je dana na Himalajima shvatio da se pomou mentalnog uticaja moe postii nemogue.
Monasi su, samo pomou svojih misli, zaleenu vodu doveli do kljuanja.

Bensonov neumorni entuzijazam prema meditaciji pobudio je zanimanje u najveim

institucijama akademskog znanja u Americi. Monasi su, do poetka 21. veka, postali omiljeni
zamorii laboratorija za neurologiju. Naunici s Princetona, Harvarda, Univerziteta u
Wisconsinu i Kalifornijskog univerziteta sledili su Bensonove metode: spojili bi monahe na aparate
pomou kojih bi pratili uinke intenzivne, napredne meditacije. Odravale su se konferencije koje
su se bavile meditacijom i mozgom.

Sama meditacija nije fascinirala naunike, nego njen uticaj na ljudsko telo, posebno na
mozak i mogunosti koje on ima. Naunici su se nadali da e kroz detaljno prouavanje biolokih
efekata moi da razumeju neuroloke procese koji se odvijaju tokom delovanja visokousmerene
misli, kao to je bilo kod monaha s Himalaja. Naunici su takoe imali priliku da kod monaha
proue jesu li njihovi mozgovi, zbog godina fokusirane panje, dobili dodatne sposobnosti. Je li
monahov mozak postao slian vrhunskom atletiaru - razvijeniji i zapravo transformisan nakon
godina vebe i discipline. Menjaju li veba i iskustvo, vremenom, fiziologiju mozga? Je li moguce
vebanjem postati bolji i jai odailja namere? Odgovori na ta pitanja dotakli bi se dugotrajne
debate u neurologiji: da li je struktura mozga fiksna ili se menja, zavisno od misli osobe.

Po meni, najintrigantnije pitanje u ovom istraivanju fokusirane panje jeste: Kako se

budistiki monah mogao pretvoriti u ljudsku pe i kako se to moe uporediti s tehnikama i
tradicijama drugih drevnih naroda. I Bensona i mene zanimali su majstori namere: strunjaci za
drevne discipline - budizam, Qigong, amanizam, tradicionalno isceljivanje - koji su uvebani za
neverovatna dela pomou svojih misli. Htela sam da utvrdim ta im je zajedniko. Lii li metoda
slanja qia majstora Qigonga onoj budistikog monaha tokom meditacije? Koje mentalne discipline
dovode iscelitelja u stanje u kojem moe izleiti drugu osobu? Imaju li majstori namere posebne
neuroloke talente koji im omoguuju natprosenu kontrolu nad svojim umom ili se radi o vetini
koju svi mogu savladati? I, to je moda najvanije: ta im je neuroloko ispitivanje monaha otkrilo
o efektu fokusirane namere na mozak? Je li kroz vebu mogue postati bolji i jai odailja
namere?

Poela sam da prouavam naunu dokumentaciju o metodama leenja razliitih tradicija i

sprovela vlastito istraivanje meu isceliteljima i majstorima namere svih religija. U istaivanju
mi je pomogao psiholog Stanley Krippner i njegov kolega Allan Cooperstein sa Fakulteta
Saybrook. Kuperstajn je, kao kliniki i forenziki psiholog, za svoj doktorat sproveo temeljno
istraivanje tehnika koje koriste iscelitelji na daljinu, ukljuujui i analizu nauhnih knjiga o
iseljivanju i iscrpne pisane i usmene razgovore s poznatim isceliteljima, iji su uspesi nauno
dokazani.
 U svim sam primerima uoila da je najvaniji prvi korak postizanje stanja koncentrisane
fokusiranosti ili vrhunske panje. Krippner, strunjak za amanizam, tvrdi da gotovo sve primitivne
kulture isceljuju na daljinu tokom izmenjenog stanja svesti i postiu stanje koncentrisane
fokusiranosti na vie naina. Iako je uobiajena upotreba halucinogenih droga, mnoge se kulture
slue jakim, repetitivnim ritmom kako bi se postiglo to stanje: wanbeno indijanskog plemena
Ojibway koriste udaranje u bubnjeve, zveckanje, pevanje, ples bez odee i dranje uarenog uglja.
Bubnjevi su naroito delotvorni kod stvaranja koncentrisane fokusiranosti: brojna istraivanja
pokazala su da sluanje ritmikog udaranja u bubnjeve dovodi mozak u svojevrsni trans. Indijanci
su takodje uvideli da velika vruina, kao na primer u sauni, moe izazvati izmenjena stanja mozga.

U sklopu svog istraivanja majstora namere, razgovarala sam s Bruceom Frantzisom,

jednim od najveih zapadnjakih majstora Qigonga. On je prvak u borilakim vetinama, ima crne
pojaseve iz pet japanskih borilakih vetina. Nauio je da isceljuje pomou Qigonga tokom godina
uenja kod kineskih uitelja. Frantzisova mo namere bila je legendarna: mogao je baciti ljude
preko sobe samo pomou usmerenja qia. Nekoliko njegovih protivnika iz vremena kada se bavio
borilakim vetinama zavrilo je u invalidskim kolicima. Sada, kada je spoznao neverovatnu mo
qia, koristi ga samo za isceljivanje. Tokom naeg susreta, pokazao mi je mo usmerenog qia. Nakon
trenutka intezivne koncentracije, kosti njegove glave poele su se njihati poput morskih talasa.

Frantzis je pouio svoje uenike postupnom razvoju vrhunske panje i to kroz inteznivnu
fokusiranost na disanje. Iako su poeli s kratkim intervalima disanja za dugovenost, postepeno
su produavali to vreme kako bi, potom, stalno mogli da ostanu u tom stanju. Uili su metode
osveivanja svakog ulnog doivljaja.

Iscelitelji s kojima sam razgovarala ulazili su u fokusirano stanje pomou razliitih

sredstava: molitve, meditacije, intenzivne koncentracije na osobu koju ele da izlee, simbole ili
mitske zamisli, jake mentalne slike situacije koja bi izazvala eljenu promenu, verbalne afirmacije,
mentalne slike, pa ak i unutranje autosugestije. Jedan je iscelitelj postizao uspehe tako to je svoju
svest preplavio razmiljanjem o eljenom cilju.

Dr. Janet Piedilato, amanska isceliteljka, esto neno mrmlja ili pevui ili koristi
zveku ili neki drugi instrument. Dr. Constance Johnson, majstor reikia, moe se vratiti u
izmenjeno stanje kad god poeli. Drugi moraju uloiti znaajne napore kako bi to postigli. Francis
Geddes, duhovni isceljitelj, na deset e se minuta fokusirati na maleni predmet, npr. list, oblutak
ili granicu. Drugi se u meditaciji fokusiraju na pacijenta. Dr. Judy Swack, isceliteljka uma i tela,
razvila je svoj holistiki sistem psihoterapije, a promenjeno stanje postie, kako kae, gledanjem
klijenta i potpunom koncentracijom na njega, pri emu ulazim u receptivno stanje u kojem se
iznutra otvaram poput radara prema svim informacijama i utiscima koji mi dolaze. Mnogi
iscelitelji u promenjena stanja ulaze samo sluajui klijenta - ulom sluha ili na druge naine.
ak i samo razmiljanje o tome kako elim nekome da pomognem usporava mi krv u ilama,"
tvrdi dr. Piedilato. Mnogi iscelitelji ispoetka osete pojaanje kognitivnih procesa, ali veina brzo
doe do take u kojoj unutranji dijalog nestaje, kao i sva ula - jedino to ostaje su iste slike.
Pomou fokusiranja oslobaaju se svih ogranienja. Iznenada postaju svesni procesa unutar
klijentovog tela, te oseaju da ih preplavljuje klijentovo bie.
Posebno me je zanimao uticaj koji izrazita fokusiranost ima na aktivnost mozga. Da li se
mozak ubrzava ili usporava? Tradicionalno je miljenje da se tokom meditacije mozak usporava.
Istraivanja koja su se bavila elektrinom aktivnou mozga tokom meditacije utvrdila su da tokom
meditacije dolazi do prevladavanja alfa talasa (sporih modanih talasa visoke amplitude,
frekvencije 8-13 Hz, koji se inae pojavljuju pri laganom sanjanju) i teta talasa, koji su sporiji (4-7
Hz) i pojavljuju se tokom dubokog sna. Mozak tokom uobiajenog svesnog stanja funkcionie puno
bre, i to pomou beta talasa (oko 13-40 Hz). Decenijama se mislilo da je alfa-stanje" idealno za
manifestovanje fokusirane namere. Richard Davidson, neurolog i psiholog pri Laboratoriji za
afektivnu neurologiju Univerziteta u Wisconsinu, nedavno je testirao tu pretpostavku. Davidson je
strunjak za afektivnu obradu" - mesto na kojem mozak obradjuje oseaje i komunikaciju izmeu
mozga i tela, koja iz toga sledi. Njegov je rad primetio i dalaj-lama, koji ga je 1992. pozvao u
posetu u Dharamsalu u Indiji. Dalaj-lama je, kao zaljubljenik u prirodne nauke, eleo bolje da
razume bioloke efekte intenzivne meditacije. Nakon toga je osam dalaj-laminih najboljih majstora
Nyingmapa i Kagyupa meditacije otputovalo u Davidsonovu laboratoriju u Wisconsinu. Tamo je
Davidson privrstio 256 EEG senzora na glavu svakog monaha kako bi zabeleio elektrinu
aktivnost velikog broja raliitih delova mozga. Od monaha se traila promiljena meditacija. Kao i
kod sistema namere Jeromea Stonea, meditacija se fokusirala na potpunu spremnost na pomaganje
drugima i elju da se sva iva bia oslobode patnje. U kontrolnoj su grupi bili studenti koji nikada
nisu meditirali i koji su proli sedam dana obuke. Na njih je privren isti broj EEG senzora kako
bi se pratile promene u njihovim mozgovima tokom meditacije. Nakon 15 minuta se, po itanjima
EEG-a, nije videlo usporavanje mozgova monaha. Naprotiv, poeli su se ubrzavati. Nivo njihove
aktivnosti bio je vrlo visok - niti jedan naunik nije nikada video tako neto. Monitori su pokazivali
stalne nagle poraste gama talasa u brzim ciklusima od 25-70 Hz. Kod monaha je visoku
koncentraciju beta talasa zamenila velika koliina alfa talasa. Nakon toga su ponovno dominirali
beta talasi, a na kraju su prevladali gama talasi. Gama talasi su modani talasi najvie frekvencije i
pojavljuju se kada je mozak izloen najveim naporima: maksimalnoj panji, pri intenzivnom
priseanju i tokom uenja. Davidson je otkrio da se kod takvih visokih frekvencija u mozgu faze
modanih talasa - njihovi usponi i padovi, usklauju. Ta usklaenost igra kljunu ulogu u
postizanju stanja poveane osveenosti. Gama stanje navodno menja modane sinapse,spojeve
kojma elektrini impulsi teku do neurona, miia ili lezde.
Monasi su vrlo brzo mogli da postignu to stanje, jer su godine intenzivne meditacije trajno
izmenile njihove nervne mehanizme. Iako su biti sredoveni, imali su puno koherentnije i
organizovanije modane talase od zdravih mladih ljudi u kontrolnoj grupi.
Budisti su, ak i tokom odmaranja, pokazivali visoke nivoe gama talasa u poreenju s
kontrolnom grupom.
Davidsonovo je istraivanje podstaklo ranija istraivanja koja su navodila na zakljuak da
kroz odreene oblike napredne meditacije mozak radi maksimalnim kapacitetom. Izuavanja jogina
pokazala su da tokom duboke meditacije njihovi mozgovi proizvode nagle poraste
visokofrekventnih beta ili gama talasa, koje moemo povezati sa stanjima intenzivne koncentracije
ili ekstaze. Oni koji mogu iskljuiti spoljanje nadraaje i sasvim se fokusirati lake e postii
hiperprostor gama talasa. Tokom kulminacije takvih stanja i otkucaji srca se ubrzavaju. Slini efekti
bili su zabeleeni tokom molitve. Jedno istraivanje pratilo je modane talase est protestanata
tokom molitve: u trenucima najintenzivnije fokusiranosti dolo je do poveanja brzine modanih
talasa.
Razliiti oblici meditacije mogu izazvati sasvim razliite modane talase. Jogini, na primer,
tee stanju koje zovu anuraga, a karakterie ga stalni oseaj svee percepcije; zen-budisti tee
stanju u kojem ne reaguju na spoljni svet. Istraivanja koja su uporeivala te dve vrste meditacije
utvrdila su da je u stanju anurage percepcija spoljnog sveta pojaana, dok zen pojaava poniranje
u sebe, tj. svest o sebi. Veina istraivanja meditacije bavila se vrstama koje se fokusiraju na neki
nadraaj, npr. disanje, ili zvuk poput mantre. Monasi su se u Davidsonovom istraivanju
koncentrisali na saoseanje sa svim ivim biima. Moda saoseajna namera, kao i slini
ekstrovertirani" pojmovi, stvaraju misli koje mozak uvode u stanje poviene percepcije.

Kada su Davidson i njegov kolega Antoine Lutz zapisali svoje istraivanje, shvatili su da su
naveli najvei nivo gama talasa ikad zabeleen kod ljudi koji nisu psihiki bolesni. U svojim
rezultatima primetili su vezu izmeu nivoa iskustva i sposobnosti odranja te izuzetno visoke
modane aktivnosti: monasi koji su mogli najdue da meditiratiraju imali su najveu gama
aktivnost. To pojaano stanje rezultiralo je trajnim emocionalnim poboljanjem tako to je aktiviralo
levi prednji deo mozga, koji se povezuje s oseanjem sree. Monasi su izvebali mozak kako bi se
veinu vremena oseali srenima. Davidson je u kasnijem istraivanju pokazao da meditacija menja
mozak, ak i kod osoba koje je kratko praktikuju. Praktikovanje saoseajne meditacije kroz samo
osam nedelja rezultiralo je poboljanim imunitetom i jaom aktivacijom dela mozga odgovornog za
oseaj sree.
Nekada su neurolozi mislili da je mozak slian sloenom raunaru, ija se nadogradnja
zavrava u adolescenciji. Davidsonovi rezultati ine ovakve teorije zastarelim. Mozak se celog
ivota obnavlja, zavisno od prirode svojih misli. Odreene stalne misli stvarale su merljive fizike
razlike i menjale njegovu strukturu. Forma je pratila funkciju: svest je oblikovala mozak.
Modani se talasi ne samo ubrzavaju nego se i usklauju tokom meditacije i isceljivanja. U
terenskom radu s uroenikim i duhovnim isceliteljima na pet kontinenata, Krippner je posumnjao
da kod svih iscelitelja, pre isceljivanja dolazi do pranjenja" mozga, koje dovodi do usklaivanja
modanih hemisfera i do sjedinjenja limbikog sistema (centra za emocije) i cerebralnog korteksa
(centra za logiko rasuivanje).

Barem 25 istraivanja meditacije pokazalo je da se tokom meditacije uskladjuju aktivnosti

etiri dela mozga. Meditacija i molitva trajno ine mozak koherentnijim. Istraivanje italijanskog
Univerziteta Pavia i oksfordske Bolnice John Radcliffe pokazalo je da molitva ima isti uticaj na telo
kao i ponavljanje mantre. Obe aktivnosti stvaraju upeatljivo, mono i usklaeno poveanje"
kardiovaskularnih ritmova kada se ponavljaju est puta u minutu.

Jo jedan vaan efekat koncentracije je integracija leve i desne polovine mozga. Naunici
su donedavno verovali da one funkcioniu gotovo nezavisno. Leva strana bila je opisivana kao
raunovoa" i odgovorna za logiko, analitiko i linearno razmiljanje; desna strana mozga je
umetnik" i regulie orjentaciju u prostoru, muzike I umetnike sposobnosti te intuiciju.

Ali, Peter Fenwick, neuropsihijatrijski savetnik u oksfordskoj Ambulanti Radcliffe i

Institutu za psihijatriju u Bolnici Maudsley, prikupio je dokaze koji pokazuju da se govor i mnoge
druge funkcije stvaraju u obe polovine i da mozak najbolje funkcionie kao celina. Tokom
meditacije, one posebno skladno komuniciraju.

ini se da fokusirana panja poboljava odreene mehanizme percepcije i blokira

smetnje". Daniel Goleman, autor emocionalne inteligencije", sproveo je istraivanje koje je
pokazalo da se cerebralni korteks osoba koje meditiraju ubrzava i iskljuuje iz limbikog sistema.
Zakljuio je da se vebanjem svako moe tako iskljuiti i omoguiti poboljanu percepciju samo
jednom delu mozga, bez uticaja emocija i znaenja. Sva se snaga mozga tokom tog procesa moe
fokusirati na samo jednu misao: svesnost o onome to se u tom trenutku dogaa.
 Meditacija takoe trajno pojaava receptivnost mozga. U nekoliko istraivanja meditanti su
bili izloeni bljeskovima i kljocanju. Obina e se osoba navii na kljocanje i mozak e se, na
neki nain, iskljuiti i prestati da reaguje: mozgovi meditanata nastavili su da reaguju na podraaje,
to je dokazalo stalno stanje pojaane percepcije.

U jednom je istraivanju kod osoba koje praktikuju promiljenu meditaciju (primenjivanje

pojaane ulne percepcije na sadanji trenutak) testirana vizuelna osetljivost pre i odmah nakon
tromesenog razdoblja, tokom kojeg su promiljeno meditirali 16 sati dnevno. lanovi osoblja koji
nisu meditirali bili su kontrolna grupa. Istraivai su pokuali da utvrde mogu li uesnici odrediti
trajanje jednostavnih bljeskova i trajanje intervala izmeu uzastopnih svetlosnih efekata. Onima
koji nisu mentalno vebali fokusiranost bljeskovi su izgledali kao jedno, neprekinuto svetlo. Nakon
tromesenog razdoblja, uesnici su mogli razaznati samostalne i uzastopne bljeskove. Pomou
promiljene meditacije postali su izuzetno osetljivi na spoljanje nadraaje i svesni podsvesnih
procesa. Takva su istraivanja pokazala da odreene vrste fokusiranosti kao to je meditacija
poboljavaju mehanizme pomou kojih dobijamo informacije i olakavaju njihovo primanje.
Pretvaramo se u vei, osetljiviji radioprijemnik.

Sara Lazar, neurolog u Optoj bolnici Massachusetts i strunjak za FMRI (funkcionalnu

magnetsku rezonancu), potvrdila je 2000. godine da taj proces rezultuje stvarnim fizikim
promenama. Konvencionalna magnetna rezonanca slui se radio-talasima i jakim magnetnim
poljem za posmatranje mekih tkiva u telu, ukljuujui i mozak. Funkcionalna magnetna rezonanca
meri i najmanje promene u mozgu tokom kljunih funkcija.Potvruje kada i gde se obrauju
nadraaji i jezik tako to meri poveanja u protoku krvi kroz tanke arterije i vene u mozgu pri
korienju odreenih nervnih mrea. FMRI je za naunike poput Sare Lazar najbolja nauna
metoda za posmatranje funkcija mozga u stvarnom vremenu. Herbert Benson angaovao je Saru
Lazar da locira delove mozga koji su aktivni tokom jednostavnih oblika meditacije. Ona se u
istraivanju nije fokusirala na monahe niti na druge ampione" meditacije koji su ivot posvetili
duhovnosti, ve na obine Amerikance koji su meditirali 20-60 minuta dnevno. Benson i ona nali
su pet uesnika koji su najmanje etiri godine praktikovali kundalini meditaciju. Ta vrsta meditacije
koristi osveeno disanje i dva razliita zvuka kako bi se um umirio i fokusirao. Od uesnika se
trailo da osciliraju izmeu meditativnih i neutralnih stanja dok oznaavaju smernice na mentalnom
spisku ivotinja. Tokom eksperimenta merene su i bioloke funkcije uesnika: otkucaji srca,
disanje, zasienost kiseonikom, koliina CO2 u izdahnutom vazduhu i EEG. Lazar je otkrila da kod
uesnika tokom meditacije dolazi do znaajnog pojaanja signala u nervnim strukturama mozga
koje su vezane za panju, tj. u frontalnom i temenom korteksu, novom" delu mozga odgovornom
za vie kognitivne funkcije, te u amigdali i hipotalamusu, delovima starog" mozga koji upravljaju
uzbuenjem i autonomnim funkcijama.

Ovakvi su reazultati protivreili uvreenim spoznajama da je medijacija stanje smirenja i

dali su dodatne dokaze da tokom odreenih vrsta meditacije mozak ulazi u stanje intenzivne panje.

Sara Lazar takoe je otkrila da su se nervna aktivnost i signali u odreenim delovima

mozga, sticanjem iskustva u meditaciji, vremenom razvili i rasli. Uesnici su oseali da im se stanja
uma menjaju tokom svake meditacije.

Ti su rezultati pokazali da intenzivna fokusiranost tokom vremena poveava odreene

centre u mozgu. Kako bi to testirala, Lazar je okupila 20 uesnika koji su imali veliko iskustvo u
budistikoj promiljenoj meditaciji: pet uesnika bili su uitelji meditacije s prosekom od devet
godina iskustva u meditiranju. Preostalih 15 osoba nije se bavilo meditacijom i sluili su kao
kontrolna grupa. Uesnici su redom meditirali u skeneru za magnetnu rezonancu, a Lazarova je
detaljno beleila njihove nervne strukture. Otkrila je da su delovi mozga odgovorni za panju, svest
o oseajima i obrada spoljnih nadraaja bili deblji kod meditanata. Efekti meditacije zavisili su od
njene koliine: debljina korteksa bila je proporcionalna koliini vremena koje je uesnik proveo
meditirajui.To istraivanje pruilo je prve dokaze da meditacija trajno menja strukturu mozga. Do
tada se pretpostavljalo da je zadebljanje korteksa posledica ponovljenih mehanikih radnji koje
zahevaju stalnu intenzivnu panju, npr. sviranje muzikog instrumenta ili ongliranje. To su bili
prvi dokazi da odreene misli treniraju deo mozga odgovoran za fokusiranje i poveavaju ga. I
zaista, korteks je u tim delovima bio deblji kod starijih uesnika . Inae je uobiajeno da se korteks
kod stariji osoba stanjuje zbog starenja. Redovna meditacija usporava taj proces.

Osim poboljanja kognitivne obrade, izgleda da meditacija takoe integrie emocionalne i

kognitivne procese.U istraivanju s funkcionalnom magnetnom rezonancom Lazarova je nala
dokaze aktivacije limbikog sistema primitivnog, instinktivnog dela mozga, odgovornog za
primitivne emocije. Meditacija utie na razumski, analitiki deo mozga, ali i na nesvesno i
intuitivno. Takoe je otkrila i pojaanu aktivnost dela mozga odgovornog za intuitivne spoznaje. To
su fiziki dokazi da meditacija pojaava i nau sposobnost primanja intuitivnih informacija i nae
svesno poimanje istih. Davidsonovo istraivanje je pokazivalo poveanje dela mozga koji eli da
prui pomo drugima kod monaha koji su pokuavali pomoi oveanstvu meditiranjem o
saoseanju. Poveao im se takozvani mogu li vam pomoi" deo mozga. Sarini meditanti radili su
na promiljenosti, stanju intenzivne koncentracije, te se stoga poveao deo mozga odgovoran za
panju. Mo opaanja bila je poveana i mozak je apsorbovao vie informacija, ak i onih koje
primamo intuitivno.

Neki ljudi roeni su s nadproseno dobrom antenom" i prijemom". Takav je i medijum

Ingo Swann. Swann je nadaren za gledanje na daljinu, sposobnost uoavanja predmeta ili dogaaja
nevidljivih normalnom ljudskom oku. Pomogao je razvoju projekta amerike vlade koji se bavio
gledanjem na daljinu i u toj je disciplini meu najboljima na svetu. Procese u Swannovom mozgu
pratio je i analizirao dr. Michael Persinger, profesor psihologije na Univerzitetu Laurentian u
Kanadi. Dok je Swann bio spojen na EEG, trebao je identifikovati predmete u udaljenoj sobi. U
trenutku kada je mogao videti" te predmete zabeleeni su nagli porasti beta i gama talasa, slino
kao kod tibetanskih monaha. Ti porasti bili su koncentrisani u desnom delu potiljanog renja, koji
je inae odgovoran za vid. Sudei po rezultatima praenja modanih talasa, Swann je uao u
nadsvesno stanje, koje mu je omoguilo primanje informacija na daljinu, to bi u svesnom stanju
bilo nemogue.

Kada se Swann podvrgnuo magnetnoj rezonanci, pregled je pokazao neobino veliki

temeno-potiljani reanj na desnoj polovini, koji je odgovoran za primanje ulnih i vizuelnih
nadraaja.

Persinger je uoio slian otklon kod drugog darovitog medijuma, Seana Harribancea. Kada
je tokom gledanja na daljinu praen pomou EEG-a i SPECT-a (jednofotonske emisijske
raunarske tomografije), zabeleena je poveana aktivnost desnog potiljanog renja. Harridance i
Swann nadareni su veom sposobnou da svojim vidom" prelaze granice vremena, udaljenosti i
pet ula. Nauka je pokazala da je kroz odreene misli mogue poveati delove mozga i tako
poboljati njegov prijem". Ali, je li mogue mozak pretvoriti u bolji odailja"? Kako bih otkrila
karakteristike koje poboljavaju odailjanje, morala bih prouiti majstore" namere koji su posebno
nadareni za odailjanje. inilo mi se da je nabolje poeti s nadarenim isceliteljima.

Dr. Lawrence LeShan, psiholog i specijalista za rak, koji je prouavao delovanje iscelitelja,
otkrio je da prolaze kroz dva ista stadijuma: stadijum uspostavljanja promenjenog stanja svesti i
stadijum vizualizovanja apsolutnog sjedinjenja sebe i pacijenta.

Coopersteinovi iscelitelji opisivali su kako iskljuuju svoj ego i eliminiu svest o sebi kao
zasebnom pojedincu. Oseali su kako se nalaze u telu osobe koju lee. Jedan od iscelitelja osetio je
kako mu se menja telo i raspored energije. Iako iscelitelji nisu preuzeli na sebe bol i bolest, mogli su
ih osetiti kada bi vizualizovali sjedinjenje sebe i pacijenta. U tom stadijumu sjedinjenja izmenila se
percepcija iscelitelja, a njihova se motorika osetno smanjila. Preplavio ih je proireni oseaj iste
sadanjosti i nisu bili svesni prolaska vremena. Nisu ih vie sputavala vlastita tela i ak su iskusili
drugaiju sliku sebe. Oseali su se vii, laki - kao da su izvan svog fizikog tela - preplavljeni
oseajem bezuslovne ljubavi. Videli su sami sebe kao neku vrstu jezgra koje ostaje nakon svega":
Svestan sam procesa koji kao da se odvija izvan mene... Koncentrisan sam na pacijenta - moja
samokontrola gurnuta je u stranu, kao da sve posmatram sa strane. Onda me neto obuzme... Nikad
ne zaboravim da zapravo ja tamo sedim."

Drugi iscelitelji osetili su intenzivniji gubitak identiteta: kako bi mogli isceljivati, morali su
se sasvim sjediniti s pacijentom, morali su postati ta osoba i podeliti s njom njihovu fiziku i
emocionalnu prolost. Njihov identitet i seanja nestajali su i uli bi u stanje zdruene svesti, gde je
njihova impersonalna sutina zapravo isceljivala. Neki iscelitelji su se poistovetili s duhovima
uvarima i duhovnim vodiima: obuzeo ih je duhovni alter ego.

Krippnerov rad pokazao je da su neke osobe podlonije spajanju identiteta - one koje su u
psiholokom testu pokazale da imaju tanke granice". Prema Hartmannovom testu o granicama,
koji je na Univerzitetu Tufts razvio psihijatar Ernest Hartmann kako bi testirao individualni
psiholoki oklop", postoje osobe s debljim granicama", tj. s debelim oklopom": organizovanije,
pouzdane i s dobrim odbrambenim mehanizmom i jakom samosvesti, koja ih titi poput visoke
ograde. Takoe, postoje i osobe s tankim granicama": otvorene, nezatiene, osetljive i ranjive.
Lako se uputaju u veze, oseaju promenjena stanja i stalno lepraju izmeu mate i stvarnosti.
Nekada ne znaju u kojem se stanju trenutno nalaze. Ne potiskuju neugodne misli i ne razdvajaju
misli i oseanja. Za razliku od osoba s debljim granicama, lake im je da koriste nameru kako bi
upravljali dogaajima oko sebe. U istraivanju koje je meu muziarima i umetnicima sprovela
Marian Schlitz, kreativne osobe s tankim granicama" imale su najvie uspeha u uticanju na daljinu.

Krippner je meu uenicima kole za prosvetljenje Ramtha u Yelmu pokazao povezanost

tankih granica i namere. Mnoge tehnike koje se ue u koli (na primer, fokusiranje na eljeni ishod,
iskljuivanje svih spoljnih nadraaja, traenje izlaza iz lavirinta vezanih oiju) pomagale su
uenicima da se ree uobiajenih ogranienja. Uenike su podsticali na matanje kako bi im se
aktivirali navodno neiskorieni delovi mozga. Krippner i nekoliko njegovih kolega testirali su est
iskusnih uenika koji su tvrdili da su vrlo veti u manifestovanju namere.

lan Wickramasekera, psiholog koji je uestvovao u gore spomenutom istraivanju, razvio je

grupu testova zasnovanih na svom Visokorizinom modelu percepcije pretnje.
 Wickramasekera je tvrdio da se pomou tih testova mogu otkriti ljudi koji su najpodloniji
parapsiholokim iskustvima ili hipnozi. Iako je test na poetku bio namenjen otkrivanju ljudi koji su
podloni psihikim problemima u fazama velikih ivotnih promena, Krippner je verovao da bi se
pomou njega mogli testirati medijumi i iscelitelji. Krippner i njegovi saradnici otkrili su da test
mogu koristiti za otkrivanje osoba koje imaju tako kruti oseaj za realnost da nisu sposobne da
osete niti prime intuitivne informacije. Wickramasekerov model predvideo je da bi osobe najbolje
isceljivale kada bi mogle blokirati oseaj ugroenosti pri gubitku zasebne svesti o sebi.

Sudei po rezultatima, uenici kole za prosvetljenje Ramtha imali su izuzetno tanke

granice. Srednja vrednost Hartmannovih testova, sprovedenih na 866 osoba, bila je 273, dok je
srednja vrednost gore spomenutih uenika bila 343. Jedine grupe koje su po Hartmannovom
istraivanju imale tako tanke granice su studenti muzike i osobe koje pate od estih nonih mora.
Uenici kole za prosvetljenje Ramtha pokazali su visoki stepen disocijacije" - podlonost velikim
poremeajima panje i visoki stepen apsorpcije, tj. sklonosti ka intenzivnom udubljivanju u
trenutne aktivnosti, kao npr. hipnozu i spremno prihvaanje drugih aspekata stvarnosti.

U svom sam istraivanju naila na dve vrste iscelitelja: neki su sebe videli kao vodu (izvor
isceljenja) ili kao cev (kanal kroz koji isceliteljska energija putuje). Prva je grupa verovala da su oni
sami izvor isceliteljske energije, ali daleko najvei broj ljudi sebe je video kao vodie za neku
superiornu silu izvan njih samih.

Elizabeth Targ je u svoj projekat za pomo obolelima od AIDS-a ukljuila 40 iscelitelja

svih verskih opredeljenja. Petnaest posto bili su tradicionalni hrianski iscelitelji koji su se sluili
molitvom. Drugi su bili lanovi netradicionalnih kola isceliteljstva, kao to su kola isceliteljskog
svetla Barbare Brennan i uenici Joyce Goodrich ili Lawrencea LeShana. Neki su radili na
modifikovanju sloenih energetskih polja pomou menjanja boja i vibracija pacijentovog polja
energije. Vie od polovine iscelitelja fokusiralo se na isceljivanje pacijentovih akri (energetskih
centara tela); drugi su koristili tonove - podeavali" su pacijente prema vibracijama zvuka. Kineski
majstor Qigonga pacijentima je slao harmonizujui qi. ovek koji je isceljivao u skladu s
metodama amerikih Indijanaca uao je u trans tokom tradicionalne ceremonije udaranja u
bubnjeve i pevuenja meu naputenim grebenima kanjona Chaco u Novom Meksiku i tvrdio da
kontaktira s duhovima kako bi oni iscelili pacijenta. Iscelitelji veinom opisuju svoja iskustva kao
oputajua, oslobaajua i ispunjena svetlom, ljubavlju i duhom. Za neke je iscelitelje taj duh Isus,
a za druge, na primer, Zvezdana ena (Starwoman): isceliteljski duh amerikih Indijanaca koji
nalikuje starijoj eni.
 Targova je s isceliteljima razgovarala o njihovom radu, a ja sam, pre njene smrti,
razgovarala s njom o njihovim zajednikim karakteristikama koje je otkrila tokom svog rada.Otkrila
mi je da je za isceljivanje najvanija ljubav i saoseanje koju iscelitelj odailje. Meutim, bez
obzira na kulturoloki pristup, veina se sloila da je nuno maknuti se s puta" i predati se
isceliteljskoj sili. Njihova je namera zapravo bila molba: Molim da ova osoba ozdravi." Kada je
Targova istraivala kod kojih je pacijenata dolo do najveih poboljanja, zakljuila je da su
najdelotvorniji oni iscelitelji koji kanaliu vie sile. Nijedan uspean iscelitelj nije mislio da mo
ozdravljenja dolazi od njega samog.

Psihijatar Daniel Benor koji je u etiri toma i na svojoj internet stranici akumulirao i
katalogizirao sva istraivanja o isceljivanju, prouio je pisane i usmene izjave najpoznatijih
iscelitelja u kojima oni govore o svom radu. Harry Edwards, jedan od najznaajniji i najvie
prouavanih iscelitelja, napisao je da iscelitelj deluje tako to vioj sili predaje svoju volju i molbu
za isceljenje: Tu promenu teko je opisati reima, moglo bi se rei da iscelitelja preplavljuje jedan
oseaj ili stanje koje blokira normalno stanje uma. Umesto njega, pojavljuje se novi identitet, koji
ga ispunjava snagom i sigurnou..." Iscelitelj postaje jedva svestan normalnih pokreta, govora itd.
Odgovara na pitanja o stanju pacijenta bez mentalnog napora i s neverovatnom lakoom - a
zapravo, upueniji Vodi daje odgovore. Iscelitelj se ukljuuje" kroz podlonost fizikog tela
duhu, koji tako postaje dominantan dok njime upravlja Vodi.

Za Edwardsa je najvanije sklanjanje u stranu", tj. oslobaanje od vlastitog ega.

Coopersteinovi iscelitelji svoja su iskustva opisali kao oseaj potpune predaje procesu ili
viem biu. Svi su verovali da su deo vee celine. Kako bi pristupili kosmikom biu istinske
svesti, morali su se osloboditi ogranienja vlastitog identiteta ne bi li se sjedinili s viim biem.
Iscelitelji su se s tom promenom svesti i veom osveenosti oseali povezanima s velikim poljem
informacija, koje im je na trenutke prualo saznanja, simbole i slike. Nenadano su se pojavljivale
rei koje su, zapravo, bile dijagnoza. Neto izvan njihove svesti zapravo je isceljivalo.

Iako je proces isceljenja tekao pomou svesno usmerene misli, sam in ozdravljenja esto
nije. Kada, na primer, daju dvominutni tretman, minut i po razmiljaju racionalno, a onda im se
dogodi iracionalno iskustvo, koje bi moglo biti klju itavog isceljenja. Ubedljivo najvaniji aspekt
isceliteljstva je predaja, volja za naputanjem kontrole uma nad procesom kako bi se postalo ista
energija. Je li ta sposobnost micanja u stranu" vana kod svih tipova namere? Nala sam zanimljiv
odgovor u istraivanju ljudi s oteenjima mozga. Istraivai Programa za bihevioristiku
neurologiju i Istraivakog instituta Rotman na Sveuilitu u Torontu pokuali su ponoviti rad
PEAR laboratorije na Princetonu pomou generatora sluajnih dogaaja, ali s jednom vanom
izmenom: prouavali su nekoliko pacijenata s oteenjima eonog renja. Pacijenti s oteenjima
desnog eonog renja, zbog kojih su verovatno imali potekoe s koncentracijom, nisu imali
nikakve uticaje na aparate. Jedina osoba iji je uticaj bio natprosean imala je oteenja levog
eonog renja, dok joj je desni bio sasvim zdrav. Naunici su pretpostavljali da je razlog tome
njegov specifini hendikep, zbog kojeg ima oslabljen ego, ali nema potekoa s koncentracijom.
Mogue je da postizanje stanja smanjene svesti o sebi, to je za obinog oveka teak zadatak,
rezultira boljim uticajem namere na aparate.

Krippner pretpostavlja da, tokom nekih izmenjenih stanja svesti, telo iskljui neke nervne
spojeve, ukljuujui i deo blizu zadnjeg dela mozga, koji stalno proraunava na poloaj u prostoru
i oseaj gde prestaje nae telo a poinje spoljanji svet. Kada se taj deo tokom transpersonalnih i
transcedentalnih iskustava deaktivira, razgranienja izmeu sebe i drugih nestaju i postaje
nemogue odrediti gde jedan ovek poinje, a gde zavrava. Eugene d'Aquili sa Univerziteta u
Pennsylvaniji i Andrew Norberg, doktor u programu nuklearne medicine pri Univerzitetskoj
bolnici, to su pokazali u prouavanju tibetanskih monaha. Trenuci meditativnog iskustva bili su
vidljivi kao pojaana aktivnost u eonim renjevima i smanjena aktivnost u temenom delu.
Meditacija i ostala promenjena stanja mogu uticati i na slepoone renjeve, u kojima se nalazi
amigdala, grupa elija koja nam daje oseaj vlastite individualnosti i regulie nae emocionalne
reakcije: odreuje ta nam se svia, a ta ne. Stimulacijom slepoonih renjeva (ili njihovim
poremeajem) moe se stvoriti oseaj poznatog ili oseaj neobinog, a to su tipine odlike
transcedentalnog iskustva. Izgleda da intenzivno koncentrisanje na neko drugo bie iskljuuje"
amigdalu i uklanja nervnu svest o samome sebi.

Davidson, Krippner i Lazarova pokazali su da moemo preoblikovati odreene delove

vlastitog mozga, zavisno od razliitih vrsta koncentracije i razliitih misli. Postalo mi je sasvim
jasno da intenzivna fokusiranost nekih vrsta meditacije moe postati prolaz u hiperprostor i
vrhunsku osveenost te preneti meditanta na drugi nivo stvarnosti. Ona takoe moe delovati
okrepljujue, a ne samo umirujue i moe nam pomoi da prespojimo" mozak kako bismo bolje
odailjali" i primali" namere. Pretpostavila sam da je namera jedna vrsta mentalnog podsticaja
pomou kojeg se misli, prenesene na drugu osobu, izvravaju. Meutim, iscelitelji su opisali sasvim
razliit proces: namera samo na poetku zahteva fokusiranost, a posle sledi predaja - preputanje
kontrole nad samim sobom i nad ishodom.