Broj 11

REIKI

Naredili su mi da zatvorim oči, zapretili su mi da ih ne otvaram. Sedela sam na

stočiću a oni su nešto radili nada mnom. Osetila sam duvanje. To je trajalo 2-3
minuta. Ako bi neko otvorio oči, ispsovali bi ga. Rečeno nam je da posle prvog
stepena inicijacije možemo da popravimo samopouzdanje, kondiciju, svoje
zdravlje, a putem dodira i tuđe zdravlje.

Savremeni radnici zdravstvene službe, pristalice ideja Nju ejdža, kao i

različiti ISCELITELJI, „otkrili su“ „holističko“ zdravlje, a tradicionalnu medicinu
smatraju za „otuđenu od čoveka“ i „farmakomansku“. Nju ejdž terapija koja se
rado oslanja na religiju, filozofiju ili magiju, preporučuje „terapeutski dodir“,
polaganje ruke na telo pacijenta, kako bi se bolesniku dometnula indijska
„prana“, „univerzalna životna snaga“ ili „božanska energija“. Sve te tehnike mogu
se naučiti na specijalnim tečajevima koji često podsećaju na verske obrede.

Priča nožnog palca

Pristalice i praktičari reikija tvrde da je reiki jednom već bio na

zemlji. Tom veštinom služio se Buda, Isus Hristos, a isto tako i njihovi učenici. Do
njenog ponovnog otkrivanja došlo je, ipak, tek u drugoj polovini XIX veka uz
pomoć doktora Mikao Usuia. On je tobože trebalo da bude hrišćanski duhovnik,
ali se bliže nije znalo koje je vere, kao i predavač Došiše univerziteta u Kjotu 1. On
je uporno tražio odgovor na pitanje na koji su način Isus i njegovi učenici činili
čuda. U čemu je tajna neograničene Isusove moći i isceliteljske Budine moći.
Nije našao odgovor u Jevanđelju, mada je naučio grčki i hebrejski da bi čitao u
originalu. Posle sedmogodišnjih ispitivanja u jednom od budističkih svetilišta u
Japanu, našao je knjige napisane na drevnom jeziku. Jedna je sadržavala
zaboravljene znake, reči i simbole kojima se Buda služio. Napisao ih je Budin
nepoznati učenik i sadržavale su naročite opise njegove metode lečenja: znake,
formule, i, isto tako, opise položaja ruku. Dr Usui postao je na taj način vlasnik
dragocenog znanja koje mu ipak još nije davalo isceliteljsku moć. Nastavio je da
traži, ali ovoga puta unutar sebe. Prihvatio se dugog posta i meditacije iako ga je
budistički opat upozoravao da je to veoma opasan put i da je rizičan za zdravlje.
Dr Usui je na jednoj od svetih planina Japana položio 21 kamen i tamo, živeći
pod otvorenim nebom, posteći i meditirajući, preživeo je 21 dan. Posle tog
perioda doživeo je inicijaciju: uočio je sjajni zrak koji silazi s neba, poražavajuće
snage. Zatim su na njega sišli isti oni sjajni znaci koje je otkrio u tajnim knjigama.
Dobio ih je po drugi put. Kada se trans završio i on je silazio s planine, udario se
u palac na nozi i pri tom zgulio nokat. U velikom bolu uhvatio je palac rukom. Bol
je prestao, a krvarenje se zaustavilo. Tako je spoznao da je dobio moć.

1
Došiša ili Dodai: privatni univerzitet u Kjotu, u Japanu. Broji oko 24.000 studenata. Na njemu se
izučavaju teologija, pravo, ekonomija... Osnovao ga je 1875. bivši samuraj, Niima Jou. (Prim. Prev.)

1
 Dr Usui obučio je mnogo učenika. Pred kraj života za naslednika i
Velikog učitelja proglasio je jednog svog učenika, doktora Hujiro Hajašija. Novi
učitelj osnovao je u Tokiju kliniku u kojoj su se ljudi lečili i učili reiki veštini. U tu
kliniku primljena je 1935. godine mlada žena sa Havaja, Havajo Takata, koja je
bolovala od tumora. Zahvaljujući reiki metodi oslobodila se izrasline koju je
trebalo da operiše i potpuno je ozdravila. Postala je vatrena pobornica reikija.
Posle nekoliko godina učenja i prakse proizvedena je u učiteljicu prirodnog
sistema lečenja doktora Usuia. Nju je na samrti doktor Hajaši odredio za svoju
naslednicu. Postala je isceliteljka i promoter reikija. Tokom 45 godina obučila je
22 učitelja. Posle njene smrti, 1980. godine velika učiteljica reikija postala je
njena unuka, Filis Lei Furumoto. Tri godine posle smrti Havajo Takate, pored
njenog groba, na Havajima, održao se prvi samit Učitelja.
Osnovali su Savez reiki učitelja, kome sada pripada preko 300
iscelitelja. U Nemačkoj je aktivno oko 60 učitelja. Cilj Saveza izražavaju reči: Mi
smo Savez Reiki učitelja. Smatramo sve učitelje ravnima sebi u jedinstvu reikija.
Priznajemo Filis Lei Furomoto za Veliku učiteljicu s direktnim rodoslovom od
Mikao Usuia, Hujiro Hajašija i Havajo Takate. Cilj Saveza jeste podrška nama
kao učiteljima sistema prirodnog lečenja Usuia.

U rodnom dvorištu

Reiki veština stigla je u Poljsku pre petnaestak godina, zahvaljujući

međunarodnom seminaru o nekonvencionalnim metodama lečenja koji je
organizovalo Pozorište „STU“ u Krakovu. Reiki je na tom susretu predstavljala
Brigida Mulež, lečeći i ujedno inicirajući prve učenike. Na X Svetskom samitu
reiki učitelja 1993. godine u Kanadi, razrađen je i usvojen etički kodeks koji
obavezuje učitelje reikija. Čitamo: Cenim svoje kontakte sa silom višom od svoje,
priznajem da je izlečenje nešto što mogu da dam sebi i iz te snage mogu da
učim, ali nikada ne mogu da je kontrolišem. Kako tvrdi jedan od poljskih reiki
učitelja, Jan Paterko, REIKI NIJE RELIGIJA, ali napominje da:“U mnogim
kulturama poznata je bila energija koju definiše reč REIKI; dobila je drugi naziv
samo u Indiji – PRANA, u redovima havajskih učitelja to je MANA, u hrišćanstvu
– SVETLOST, DUH SVETI, kod Egipćana KA.“ (J. Paterko, Isceliteljska reiki
energija, izdanje Centra za reiki obuku, Gljivice, str. 12).
Po tom shvatanju Duh sveti nije Osoba, već samo energija koju
možemo različito nazvati, i nije nužno u skladu sa Božjim Objavljenjem. Havajo
Takata napisala je: „Verujem da postoji jedno najviše biće, Beskonačni aposolut,
Dinamična snaga koja upravlja svetom. Ljudskom oku nije znana. Moć koja
vibrira, a sve druge moći pored nje gube snagu i značenje. Tako, dakle, to je
Apsolut! Ta moć je neproniknuta, neizmerna, a budući da je oživotvorujuća snaga
čitavog svemira, nepojamna je čoveku. I pored toga, svaka individua dobija njen
blagoslov svakog dana, na javi, u snu. Veliki učitelji i majstori nazivaju je različito:
Veliki Duh, Oživotvorujuća snaga svemira, Životna energija, Apsolut, Eterični
talas – pošto umrtvljuje bol i uranja u duboku svetlost. Kosmički talas – pošto
zrači vibracijama uzvišenih osećanja i uzdiže je do harmonije (...). Ja sam TO, ti
si TO, sve je TO.“

2
 Značenje reči „reiki“

Kad objašnjavamo značenje reči „reiki“ navodimo ovakvu njenu

etimologiju: rei označava kišu (prevodi se često kao „ključ“); ki označava životnu
snagu, univerzalnu kosmičku energiju; zbog toga, takođe, „reiki“ označava ljubav
u dodiru ruku koja svojom snagom doziva zlatnu kišu univerzalne kosmičke
energije i usmerava je na telo pacijenta. Za vreme duge, umirujuće reiki
intervencije iscelitelj puni energijom celo pacijentovo telo. Izlazna tačka za
vršenje intervencije jesu odgovarajući položaji ruku. Reiki preuzima komandu
nad vama – uverava Učitelj Jovan svoje učenike – Ako položite ruku na nekoga,
energija će se automatski usmeriti na izvor bolesti, ne zaustavljajući se samo na
njenim simptomima. Veoma je važan položaj ruku na ušima i nogama, gde su
receptori svih ljudskih organa. Važna su i sledeća mesta: timus (grudna žlezda,
odbrambeni sistem), pleksus solaris i hara – energetski centri, odakle se energija
probija dalje.
Veliki reiki iscelitelj, Bodo, napisao je u svojoj knjizi: Nije reč o tome
da se bolest pobedi nego da se prepozna njen smisao, ono na šta upućuje,
samoposmatranje koje dovodi do onoga što nam nedostaje da bismo postigli
celinu... Možda si iskusio već tu čudesnu sferu na kojoj smo povezani sa svim
aspektima svemira. U tom stanju eliminišu se svi razdvajajući faktori između
naše ličnosti i postojanja u okruženju. Te reči podsećaju na obećanje koje je u
vezi sa joga meditacijom koja uklanja granicu između jedinke i sveta koji je
okružuje.
Svaki reiki seminar završava se odgovarajućom MEDITACIJOM
kojom rukovodi učitelj. Primer može biti meditacija učitelja Jovana: Ti, koji hoćeš
da budeš zdrav, koji hoćeš da budeš jak, Ti koji hoćeš da dosežeš dalje, prepusti
se sada isceliteljskoj snazi tih raznobojnih reči u raznobojnoj meditaciji za Tebe:
Diši. Slušaj pažljivo svoj ravnomeran i smiren dah i usredsredi se isključivo na
njega. Čuj njegov ton, njegovu vibraciju. Raduj se njegovom trajanju... Sa svakim
udisajem u tvoje telo uplivava snažna struja beskrajnog Ki. Sa svakim izdisajem
udaljavaju se od tvog tela istrošene i bespotrebne ćelije... Sa svakim udisajem
uliva se u tvoje telo snažan potok beskonačne ljubavi. Sa svakim izdisajem
udaljuju se iz tvog tela sva potrošena osećanja, bolesna i negativna... Svaki dah
podiže tvoja krila. Raširi ih. Poleti! Rasteraj oblake ispred sebe kako bi uplovio u
beskrajno kosmičko plavetnilo. Plovi. Kupaj se u tom čistom plavetnilu kao u
izvoru. Oseti kako dodiruje tvoju kožu, kako hladi tvoje telo. Uvuci u pluća tu
otrežnjujuću svežinu i nahrani njome svaku ćeliju svoga tela. Dopusti da se
uklone svi procesi upale, razdražljivost, groznica. Neka ti ono donese
opuštenost, spokoj, san, istinu. Ti si istina. Ti si tišina. Obujmi pogledom svoju
zelenu planetu... itd.
Reiki energija može se prenositi životinjama, biljkama i sredini koja
nas okružuje. Reiki učitelji ponavljaju da treba imati poverenja u reiki, da reiki ne
može nikome učiniti nažao, nikoga da povredi, da je to konstruktivna energija i
da čini jedino dobro (J.Paterko, str. 48). U toj metodi ipak mora da postoje
mogućnost raznih zloupotreba, pošto u moralnom kodeksu za reiki učitelje

3
možemo naići na sledeća uputstva: Svoj položaj ne koristim zato da bi
uspostavljao intimne seksualne kontakte sa svojim učenicima i siromasima;
Ostaviću dovoljno dugo vremena učenicima i siromasima da se potpuno
oslobode od moga uticaja pre nego što uspostavim s njima intimne kontakte.
Čovek koji je prošao drugi stepen inicijacije ima mogućnost mentalnog uticaja.
Jan Peterko u svojoj knjizi (str. 64-65) upozorava na vršenje mogućnih promena
kod neke osobe mimo njene volje. Dakle, u reiki veštini postoji MOGUĆNOST
DELOVANJA na čovekovu psihičku sferu bez njegove volje. Reiki iscelitelj za
sebe i za druge može da bude svako. To se spaja sa obavezom da se preduzme
čitav lanac aktivnosti povezanih sa usavršavanjem vlastite ličnosti i
samoizgrađivanjem. Prema reiki učiteljima svaki čovek dolazi na svet sa
sposobnošću samoizlečenja. Gubi je, ipak, usput, živeći u neprirodnoj sredini,
podležuči štetnim uticajima, zaboravljajući na obavezu duhovnog razvoja. Da bi
povratio sposobnost samoizlečenja i lečenja, mora da stekne odgovarajuće
znanje i prođe nekoliko stupnjeva posvećenosti, inicijacije. Inicijaciju može da
sprovede jedino učitelj reikija. Posle inicijacije, koja se bazira na nekoj vrsti
očišćenja budućeg iscelitelja, već je mogućno lečiti. Učitelj za vreme inicijacije
jednostavno prenosi energetski kod. Nekada su ga prenosili samo monasima, i to
posle višegodišnjeg rada na sebi, na moralu i etici. Danas se to umeće prodaje
za odgovarajuću cenu.

Ostani budan! Ne daj se zavesti!

Jedna od učesnica reiki seminara seća se: Čula sam da postoji reiki
– energija koja pomaže zdravlju i da je svako može dobiti ako plati 800.000 zlota.
Otišla sam u ulicu Rajc. Uplatila sam datu sumu i tog istog dana bila sam
inicirana. Inicirao me je Holanđanin na poziv gospodina Malisa Arteckog. Rekli
su mi da zatvorim oči, zabranjujući mi da ih otvaram. Sedela sam na stolici a oni
su nešto radili nada mnom. Osećala sam duvanje. To je trajalo 2-3 minuta. Kad
je neko otvorio oči glasno su ga grdili. Rečeno nam je da posle prvog stepena
inicjacije mogu da pomognem sebi u popravljanju samopouzdanja, kondicije,
svog sopstvenog zdravlja i da to mogu da čine i drugima putem dodira. Učili su
nas formama dodirivanja i naređeno nam je da vežbamo što više. Posle nekoliko
meseci nastupio je drugi stepen inicijacije za koji sam platila dva miliona. Dala mi
ga je sestra Marijuša Buga. Opet sam sedela na stolici zatvorenih očiju.
Prethodno su nam pokazali četiri znaka na sanskrtu kako bismo ih neizostavno
naučili i zapamtili, a inicijator će ih kodirati u mojoj podsvesti. Isto tako su mi
zabranili da to bilo kome otkrivam. Naređeno nam je, takođe, da držimo u tajnosti
sve što je bilo na inicijaciji. Niko ne zna šta se tamo dešavalo jer su nam oči bile
zatvorene. Sestra me nije dodirivala. Govorila je na stranom jeziku i osećala sam
duvanje. Rečeno nam je da smo sa drugim stepenom inicijacije dobili moć
lečenja na daljinu svih bolesti prenošenjem reiki energije putem crtanih znakova i
njihovim zamišljenim slanjem. Zatim sam bez prestanka morala da radim reiki
što me je potpuno podjarmljivalo, onemogućavalo me da radim i mislim bilo šta
drugo. Gubila sam sećanje. Nisam imala volje ni za šta. Stalno sam dobijala
bolove koje sam odstranjivala reikijem. Nisam imala vremena ni za šta, želela

4
sam samo da se bavim reikijem. To je bila iluzija a ljudi su mi se stalno javljali.
Kada sam išla na ispovest imala sam napade bolova. Sad imam strah od reikija
koji kao da se okrenuo protiv mene. Ne razumem u šta sam ušla ali osećam da
je to nešto loše i opasno. Spasti me može samo Bog.
Anonimni sveštenik već posle drugog stupnja inicijacije u reiki
prekinuo je s tim. U javnom listu (Reiki – ključ do Kija? Vitez bez mane, broj 9,
1944) priznao je: Rečeno mi je : čak je i katolička redovnica „učiteljica“ u Poljskoj
i vrši obuku; taj „sistem“ je iznad svih religija, nemaš čega da se plašiš! Time je
moja budnost uspavana do tog stepena da sam na obuku u vezi sa drugim
stepenom inicijacije otišao u belom svešteničkom okovratniku, dakle u odeći
duhovnika! Osećao sam se užasno u svojstvu učenika, pošto nije trebalo da
preuzmem ulogu učitelja čak ni onda kada sam morao u grupi, u kojoj su se
skoro svi smatrali katolicima, da protestuju protiv propagiranja makar budističke
teorije reinkarnacije! Čak ni ona za učitelje reikija nije osnova njihove vere, a
ipak postaje njena važna „dogma“, opštepriznata a čak i propagirana. (J. Peterko
jasno ukazuje na to da praktikanti reikija uvode reinkarnaciju;, uporedi sa
dnevnim citatom, strana 67 – napomena Andžej Zvolinjski). Smatram, dakle, da
je ta vera barem jedno od reiki plodova na osnovu koga možemo prepoznati taj
sistem. Otrovni plod laži, na kog treba upozoravati Isusove učenike. (...) Budimo
budni kad nam obećavaju moć „samoizlečenja“, kad hoće da usmere naše ruke
prema „Bogu – Kosmičkoj energiji“, pošto je odatle samo korak do
„samoizbavljenja“, do sramoćenja Krsta i priznavanja Hrista za običnog čoveka,
u „poslednjem, najsavršenijem obliku, oslobođenom od nužnosti spajanja s
telom“. (...) Dovoljno je na mesto ovog „Talasa“ ili „Energije podmetnuti naš
pojam Boga u Svetoj Trojici, pa da ta imena zazvuče kao hula! Jer to je čist
panteizam! Osim toga čovek (da li samo čovek? Ko iza njega stoji?) u drugom
stupnju inicijacije prenosi tri znaka koja možeš činiti u vazduhu rukom, ili samo u
mašti, kako bi tim znacima „primoravao“ Boga da deluje na način koji si ti
odredio! Da li zbilja veruješ da će se sam Bog, Taj Istiniti Bog pokoriti snazi tvog
mističnog znaka uz pomoć radio talasa?
Aleksandar Bruks, ekspert sa univerziteta Berkli (Kalifornija) kaže:
Nije teško konstatovati da psihička manipulacija može, u izvesnom smislu, neku
dobru metodu lečenja da pretvori u duhovnu klopku. Suština odnosa lekar-
pacijent zasniva se u tome što se u izvesnim ravnima stvara vrsta poverenja,
prepuštanja iscelitelju. Ako se, dakle, hrišćanin pasivno prepušta nekom
iscelitelju koji računa na duhovnu snagu (da li na sopstvenu ili na druge uticaje
koje on kanališe?), lako može doći do duhovne pometnje ili sputanosti.
Verovatno nijedna od istočnjačkih ili okultističkih metoda lečenja nije sama po
sebi „neutralna“, čak i ako se svesno i zvanično odvaja od filozofskih pogleda;
njeni metafizički okviri – iz kojih potiče – prožimaju i obuhvataju ih u tom stepenu
da je svaki element vežbanja tesno upleten u temelje sistema vere. (Aleksander
B. Holistic Health, SCP Journal, Berkeley, avgust 1978, str. 16).
Religiju karakteriše prepuštanje Bogu a ne kormilarenje njegovom
moći. Religija je vezana za veru. Dr Ušui izabrao je put osvajanja znanja, čak
mešanje u „kompetenciju Gospoda Boga“. Hteo je da stekne znanje i moć, sam

5
od sebe, u izvesnom smislu iznuđujući to od Boga. Sticanje znanja o duhovnim
temama i vršenje vlasti nad njima predstavlja suštinu magije i suprotnost religiji.
Čovek je, uz nagovor satane otkinuo plod sa drveta poznanja dobra
i zla u raju i time se potčinio njegovoj vlasti. Stekao je, istina, spoznaju, ali mu je
ona donela tugu i zavisnost od zla. Pokušaj nezakonitog osvajanja vlasti nad
Bogom, želja da se poseduje vlast koja omogućava dominaciju i upravljanje onim
što je natprirodno nalazi se u temeljima magije (uporedi: Jezekilj 13, 18-19) i
predstavlja antitezu ispravnog odnosa stvorenja prema Stvoritelju.
Dok je isceljivao, Hristos se nije služio nikakvim znacima. Isceljivala
je Njegova Reč. Ona je imala snagu koja sputava sve zle sile. Isto tako su i
njegovi učenici isceljivali i oslobađali „u ime Isusa Hrista“. Ta ograničavajuća
snaga u reikiju poseduje znake ili, kako je konstatovao doktor Ušui, poznavanje
znakova još uvek nije davalo isceliteljske moći.
Tek u transu, posle meditacije, tajanstvena, neidentifikovana snaga
koja u njemu budi osećanje straha i zaprepašćenja kodirala mu je u podsvest te
tajanstvene znake (uporedi M.Bugaj Reiki Usui Shiki Ryoho I deo, strana 11). Ti
znaci koji se rukom prave iznad bolesnika imaju moć da suzbiju bolest. To
neumitno nameće asocijaciju na tajanstvene znake koji se primenjuju u magiji.
Sveto Pismo upozorava na opasnost od slepog verovanja u bilo šta.
Apostol Jovan piše: Ljubljeni! Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove,
da poznate jesu li od Boga, jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet (Prva
Jovanova poslanica 4,1). Sveti Pavle, kada se obraća Korinćanima, podvlači da
ne treba imati ništa zajedničko sa demonima: A ja neću da ste vi zajedničari sa
zlim duhovima. Ne možete piti iz čaše Gospodnje i čaše đavolske; ne možete
imati zajednicu u trpezi Gospodnjoj i u trpezi đavolskoj. Ili hoćemo da izazivamo
gnev Gospodnji? Jesmo li mi jači od njega? Sve je slobodno, ali nije sve na
korist, sve je slobodno ali sve ne ide na dobro. (Prva Pavlova poslanica
Korinćanima 20-25). Oni vračari koji su postali vernici u Efesu palili su svoje
knjige svesni da ne mogu služiti Hristu i demonskim silama (I neki od onih koji se
behu bavili čaranjem, skupivši knjige svoje spališe ih pred svima Dela apostolska
19,19).

Za upozorenje

Pacijentkinja reiki veštine napisala je: Jedna od drugarica

preporučila mi je radiestezistu, gospođu Zofiju, pošto sam htela da proverim
svoje zdravstveno stanje. Zamolila sam stoga gospođu Zofiju da dođe kod mene
kući. Tada sam bila u izvanrednoj zdravstvenoj kondiciji. Ništa ne sumnjajući
prepustila sam se ispitivanju. Gospođa Zofija konstatovala je da imam kamen u
žuči i tumor na genitalijama. Nakon njenog odlaska osećala sam se jako loše.
Tokom ispitivanja pravila je nada mnom čudne znake rukama. Gospođa Zofija je
rešila da me leči, kako se kasnije pokazalo, od bolesti kojih uistinu nije bilo,
budući da sam se podvrgla medicinskim ispitivanjima. Pozvala me je kod sebe u
kuću. Pokazalo se da ona ima zvaničan kabinet biološke regeneracije s velikim
natpisom REIKI. Ništa ne sumnjajući, prepustila sam se narednom „lečenju“
posle kog sam se osećala još gore. Sasvim sam oslabila, nisam mogla da stojim

6
na nogama. Već nekoliko meseci sam bolesna i ne radim, ne mogu da dođem
sebi. Više puta mi se gospođa Zofija javljala telefonom, slala mi pisma,
predlagala „zajedničku molitvu“ i da pođem na prvi stepen reikija. (...) Moj
duhovnik, videvši pogoršanje mog zdravstvenog stanja, zabranio mi je kontakte
sa gospođom Zofijom. Već nedelju dana kasnije zdravlje je postepeno počelo da
mi se vraća...

Graditi na steni
Sveštenik Rafal Buhinger
Verovati ili ne verovati

U razmišljanjima koja se nalaze u ovoj rubrici razmatramo kako da

se pripremimo za borbru sa zlom u sebi i oko sebe. Svoja promišljanja temeljimo
isključivo na Jevanđelju – udžbeniku za vaspitavanje jedinke i društva, čiji je
autor Bog. Na taj način želimo da čitaocima našeg lista pomognemo u
jedinstvenom intelektualnom i duhovnom uobličavanju, toliko neophodnom u
zadacima kojih se prihvatamo prema samima sebi i u svojim sredinama.
Naša dosadašnja tekovina jeste u sledećem: razborito i savesno
pomagati drugima iziskuje da sami budemo duhovno jaki. Sticanju duhovne
zrelosti služi jevanđeljski program samooblikovanja koji je sadržan u Besedi na
Gori (Po Mateju 5 – 8), formulisan u svojevrstan duhovni bukvar u Blaženstvima
(Po Mateju 5 1-16), upravo u toj Hristovoj besedi. To ipak nije dovoljno. Potreban
je, isto tako, učitelj, duhovni vođa koji će pomoći da se taj program pravilno
pročita, razume i primeni na sebe, na vlastite prilike.
Za hrišćanina je učitelj Isus Hristos, Sin Boga Živoga i istiniti Čovek.
Naravno da ima mnogo uzurpatora, samozvanih vođa na stazama duhovnog
uzrastanja. Vrzmali su se i vrzmaju se oni među nama. U svom udžbeniku za
vaspitanje Bog nas ne jednom upozorava na njih: Čuvajte se od lažnih proroka.
Oni dolaze k vama u odelu ovčjemu, a unutra su vuci grabljivi. (Po Mateju 7, 15).
Sada se zamislimo nad drugim, suštinskim pitanjem. Na koji način
da verujemo Hristu? Jer bez poverenja u duhovnog vođu bilo kakva autentična
saradnja, oblikovanje vlastite ličnosti i pomoć drugima – nemoguća je.

U pogledu na ljude

Prvi, za sve dostupan način da se shvati da li se nekome može

verovati ili ne jeste pažljiva opservacija date osobe. Ko je taj neko i čime se
predstavlja najbolje se prepoznaje po tome kako se odnosi prema ljudima. Treba,
pre svega, obratiti pažnju na to kako se odnosi prema onima kojima se
potčinjava, a kako prema onima nad kojima vlada. Kakav odnos ima prema
svojim ukućanima, a kakav prema stranim ljudima. Pri tom treba pamtiti da je
mnogo važniji orijentir kako se odnositi prema svojima nego prema drugima.
Čovek se ipak poznaje temeljno tek onda kad imamo mogućnost da
ga posmatramo ne samo u svakodnevnim situacijama, već, pre svega, u
graničnim situacijama. Dobro je, stoga, gledati u njega ne samo u sivilu i

7
monotoniji svakodnevice, nego i onda kad sija od sreće, kad je zadovoljan,
spokojan, kad se ničega ne boji. Pre svega to treba činiti kad ga pritiska nesreća,
stiže nepravda, progone neuspesi. Dakle, onda kad je ispunjen patnjom, kad u
njemu kipti bes...
Veština ostrožnog posmatranja drugih ljudi i analiziranje njihovih
izjava, pojedinačnih reči, ponašanja, pokreta i gestikulacije, bez potcenjivanja
čak i beznačajnih pojedinosti i sitnica – omogućava nam s vremenom da nađemo
odgovor na interesantno pitanje: možemo li se ili ne možemo verovati datom
čoveku i tako odgovorno preduzmemo odgovarajuću odluku.
Taj princip prepoznavanja ljudi formulisao je Hristos i mnogo puta je
ponovljen u Jevanđelju. Kao dokaz navodimo tekst iz Jevanđelja po Mateju:
Čuvajte se od lažnih proroka. Oni dolaze k vama u odelu ovčjemu, a unutra su
vuci grabljlivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Bere li se s trnja grožđe, ili s
čička smokve. Svako dobro daje dobre plodove, a zlo drvo daje zle plodove. Ne
može dobro drvo dati zlih plodova ni zlo drvo dati dobrih plodova. Svako drvo
koje ne daje dobra ploda seče se i baca se u oganj. Po plodovima njihovim,
dakle, poznaćete ih. (7, 15-20).
Pozivajući ljude na saradnju Hristos se dobrovoljno predavao tom
principu koji je sam postavio. Davao im je da budu blizu jedni drugih da bi mogli
da prepoznaju primenu tog principa na ljude u različitim situacijama i da bi
zahvaljujući tome mogli da odluče da li Mu veruju, ili će mu otkazati tu dragocenu
veresiju. Zbog toga je to pouzdan princip koji je za hrišćane obavezan.
Pozivam vas da Jevanđelje ispitujemo iz tog ugla. Neobično je
zanimljiva i poučna avantura kada posmatramo kako se Hrist obraća svojoj majci
i drugim ženama, kako se obraća porodici i drugima; odraslima i deci;
političarima i apolitičnima; učenim i neukim ljudima; prijateljima i neprijateljima;
onima koji veruju u njega i koji mu ne veruju; prema Jevrejima i prema paganima.
Kako se odnosio prema anđelima i prema đavolu; prema svecima i grešnicima,
prema patriotama i izdajnicima i kolaborantima: prema vojnicima i civilima, prema
onima koji poštuju zakon i prema prestupnicima; prema onima koji su proglašeni
nevinim i prema osuđenima...
Vredi to učiniti kako bismo razaznali da li Hristosu treba i da li vredi
verovati, ili mu pak ne treba verovati!

U pogledu istine

Laž, licemerje, prevaru, klevetu i druge grehe i gaženje istine Hristos

je proglasio za najteži prestup koji sebi može da dopusti čovek. Cenio je,
međutim, istinu, govorenje istine, prostodušnost, iskrenost, jasnost. Cenio ih je
tako visoko da ih je smestio između dve velike vrednosti, između religije i života.
Rekao je: Ja sam put, istina i život...
Odan hijerarhiji vrednosti koju je sam postavio, ljudima je
neprekidno pronosio istinu o Bogu, istinu o sebi samom, istinu o đavolu, istinu o
čoveku i njegovom stanju, istinu o stvarnosti kojom je čovek okružen. Smotreno i
postepeno. Korak po korak pomicao je zid tajne i ljudima činio dostupnim parcelu
po parcelu vrta istine. To je činio zbog ljudi, adresata i primalaca istine. Jer istina

8
ima u sebi natprosečnu snagu. Onoga ko je prima može da vaskrsne, ispuni
životom ili ubije; napuni ljubavlju ili je pak oduzme; može da ga iznutra
konsoliduje ili ga omete. Ne treba zaboraviti da veoma mnogo u susretu sa
istinom zavisi ne samo od same istine i od stepena spremnosti čoveka da je
prihvati, već i od načina njenog otkrivanja i pronošenja. Od mesta u kojem se to
vrši. Od doba dana i atmosfere koja prati njeno otkrivanje, kao i od mnogo drugih
okolnosti. Hristos je sve te uslove imao u vidu objavljujući ljudima istinu.
Pre svega istinu o sebi – ko je on! Istinu da nije samo sin genijalne
žene, Marije iz Nazareta, već ujedno i Prorok Svevišnjeg, Posvemašnji Gospod i
Izbavitelj, Božji Sin! Postepeno, kako su ljudi bili u stanju da prihvate, otkrivao je
pred njima karakter i etape spasiteljskog dela koje mu je Svevišnji prepustio da
učini. Naglašavao je, uprkos sveopštem uverenju, da ovo delo ima isključivo
duhovni i večni karakter, a ne prolazan i politički. To nije bilo ni lako ni sigurno.
Razbijanje stereotipa kojima se rado hrani javno mnjenje, takođe u verskom
životu nameće mnogo poteškoća, patnji i ne umnožava prijatelje već neprijatelje.
Primenjivanje istine Isus je učinio kriterijumom vrednosti osobe.
Sam se prepustio oceni prema tom kriterijumu.
Preporučujem i podstičem da se ispituju četiri Jevanđelja iz ugla
Hristovog primenjivanja isitne o Bogu, o đavolu, o čoveku, o Izbavitelju, o patnji,
o sreći... i u drugim aspektima. To je poučna lekcija. To je neophodno da bi se
napravio odlučan izbor, to jest da bi se Hristu verovalo ili ne.

U pogledu ljubavi

Rođenje Bogomladenca objavilo je čoveku zadivljujuću istinu. Isus

koji se rodio u Vitlejemu svojim silaskom u svet, među ljude, objavio je: Bog,
Svemogući Stvoritelj, Gospod vaseljene koji vlada nad svim stvorenjima,
zakonodavac i Pravedni Sudija jeste neko viši – Ljubav, Otac! Objavljenje te
činjenice revolucionalizovalo je ljudski pogled na Boga. Svet je ušao u novu
istorijsku etapu. Negdašnja istina da je Bog ljubav razneživala je ljude, podsticala
ih na život na visokom duhovnom nivou. Danas ih više ne pokreće, ne inspiriše.
Uobičajila se u svemu i samim tim postala dosadna. Za to je krivo nesmotreno
govorenje o ljubavi kao Bogu u crkvi. Znatan uticaj u toj ravnodušnosti ima i svet
koji trivijalizuje ljubav na sve načine pri čemu hrišćani ostaju pasivni i nemo to
prihvataju.
U istini da je Bog ljubav sadržane su i druge istine. Bog voli čoveka.
Voli ga neprekidno. Voli nezavisno od toga da li je čovek u milosti ili je potonuo u
greh. Voli ga uvek čak i onda kad se čovek od njega okreće i odriče te ljubavi.
Voli ga čak i onda kad on odustaje od neba i izabira pakao. Kao da nije dovoljno
to što se u istini da je Bog ljubav otkrivaju i druge istine. Čovek ima pravo i čast
da uzvrati ljubav Bogu. Za to ga je ovlastio i osposobio Tvorac. Može, ali ne
mora. On koristi svoja ovlašćenja i uznosi se na vrhove duhovne zrelosti onda
kada uzvraća ljubav Bogu voleći svakog čoveka kojeg sretne na putu svog
prolaznog hodočasništva. Čovekovo pravo da uzvrati ljubav Bogu nije samo
čovekova obaveza, nego i privilegija. To predstavlja njegovo dostojanstvo i
značajno mesto u hijerarhiji stvorenja.

9
 Mogu li se bez ograda prihvatiti i usvojiti sve te istine koje
sačinjavaju tu jednu, najlepšu i najveću: Bog je ljubav? Prihvatiti i usvojiti kako bi
na njoj, kao na steni čovek gradio svoj unutrašnji život i kako bi mudro mogao da
pomaže drugima? Odgovor na to opravdano pitanje nalazi se na Golgoti.
Možemo je pronaći u mrtvom Hristu raspetom na krstu. To je ljubav posvedočena
kroz patnju i smrt. Ako se držimo normi Jevanđelja: veći dokaz od ovog ne
postoji!
Ne treba štedeti vreme u čitanju Jevanđelja kada ispitujemo i
dubinski promišljamo zavisnost između patnje i ljubavi, između smrti i ljubavi u
Hrisovom životu. Plodovi ovih meditacija pomažu da se napravi razlika između
prave ljubavi od njenih surogata. Pomažu da se pronađeš u situacijama kad je
ljubav u opasnosti. Osposobljavaju da se prihvati patnja. Stvaranje u patnji i
uprkos patnji dijametralno menja pogled na patnju i smrt. Dovodi u red, dakle,
čitav čovekov život. Patnju i smrt u ime ljubavi Hristos je učinio merom prema
kojoj se razaznaje ko je i kakav je čovek s kojim opštimo ovde, na zemlji. Tu
meru primenio je najpre na sebi i omogućio je da sledeći ljudski naraštaji prema
njoj biraju da li da veruju ili da ne veruju Učitelju iz Palestine.
Prema tome, da li da verujemo ili da ne verujemo Hristu, Bogu i
Čoveku koji je ljubav posvedočena kroz različite patnje i mučeničku smrt? Na to
pitanje svaki čovek, ipak, mora da odgovori sam!
Za Božične praznike želim vam hrabrosti da izgradite unutrašnji i
spoljašnji život, kao i da pomažete drugima na steni vere u Gospoda Isusa
Hrista.

U sledećem razmišljanju bavićemo se problemom vrednosti

praktikovanja vere. Osnovu razmatranja predstavljaće tekstovi iz Jevanđelja
prema Mateju (6, 2-18, kao i 7, 21-29). Dobro ih promišljajte pre nego što vam
prenesem svoja razmišljanja. Samo napred!

Marija, vanzemaljci i reinkarnacija, što će reći... kosmička

trabunjanja italijanskog stigmatika

U Vroclavu je nedavno gostovao čuveni stigmatizirani ufolog Đorđo

Bonđovani. Doputovao je na poziv UFO kluba Foruma nove civilizacije.
Ranije se nigde o njemu nije moglo čuti; molio sam da se ispitaju
sveštenici iz različitih delova Poljske – niko za njega nije znao. Ufolozi ga
zato naširoko reklamiraju.

Na početku susreta nastupio je jedan ufolog koji je govorio o

objavljenjima Bogorodice u Fatimi. Pokušao je da odgovori zbog čega se ta
proviđenja događaju deci ili neukom čoveku a ne teologu; zbog čega do
proviđenja dolazi. Malo je opisao ispunjeno proročanstvo o pogoršanju situacije
u Rusiji, pošto se Rusija nije posvetila Bogorodici kao što je ona to u svojim
objavljenjima tražila.

10
 Potom je posvećeni astrolog postavio horoskop Fatime na laptopu.
Nekim čudom sve mu se savršeno poklapalo; čak i to da je neka planeta bila u
Biku te se stoga objavljenje dogodilo u Fatimi, zemljoradničkom kraju. Sve je to,
navodno, bilo odavno poznato. Takođe je govorio o horoskopu Poljske za
sledeću godinu. Na kraju je pak zapretio da ako neko u svom horoskopu ima
veliki astrološki krst (koji se, navodno, pojavljuje za vreme pomračenja), onda on
utiče na njegov život nezavisno od toga da li taj čovek veruje ili ne veruje.
Zanimljiviji su mi bili filmovi o otkrovenju. U prvom filmu bio je
pokušaj da se nađu prirodna objašnjenja čuda (sunce u Fatimi, figura Bogorodice
koja se pomiče i prikazanje Majke Božje na zidu crkve u Irskoj). Zvučala su vrlo
verovatno. Drugi film pripovedao je o malo poznatim otkrivenjima u seocetu
Garabandal, koja Crkva nije priznala. Treći film je naširoko govorio o savremenim
otkrivenjima u Međugorju.
Posle kratkog italijanskog filma o Bonđovaniju (koji nije bio prevođen
na poljski jezik), pojavio se dugo očekivani gost. Na rukama je imao rukavice a
na čelu se ocrtavala rana u obliku krsta. Trebalo je da prenese svoju poslanicu
koju mu je, tobože, naložila da pronosi sama Majka Božja. Evo šta je, uz pomoć
prevodioca rekao:
„Poljska ne zna za treću fatimsku tajnu koja je najvažnija, jer se tiče
otkrovenja. Isus Hristos je Gospodar vaseljene, Sin Božji. Bog je poslao na
zemlju mnoge izaslanike, Isus Hristos je najveći među njima. Ja, Bonđovani,
poštujem druge vere i verujem u njih. Majka Božja otkriva se svuda i donosi nam
tu istu vest. Sve poziva k sebi pre nego što se svet okrene katastrofi. Ona želi da
je spreči.
Pozvala me je Bogorodica i dobio sam stigmate. Fatima je bila
Muhamedova kćerka. Objavljenje se simbolički dogodilo u Fatimi, kako druge
vere ne bi imale ništa protiv toga. Jovan Pavle Drugi takođe oseća da je sin
Fatimske Bogorodice. Ona se objavila u mestu za koje niko nije znao.
Moja priča je neraskidivo vezana sa Fatimom već deset godina.
Imao sam dvadeset šest godina kada sam u Fatimi godine 1989. dobio stigme.
Imao sam porodicu, držao sam se duhovnog načina života kojim me je vodio moj
učitelj sa Sicilije. On nije bio sveštenik, ali je imao bogato životno iskustvo. Otada
se moj život promenio. Posetio sam već trideset zemalja i sreo se sa mnogim
važnim ljludima. Poslala me je Fatimska Bogorodica i primio sam znak i poruku
za sve ljude. Bio sam fasciniran zvezdama, kosmosom, i mislio sam da će to biti
takav znak. U fatimskoj pećini imao sam proviđenje. Majka Božja dala mi je
misiju za svet. Kao dokaz – znake na telu. Odjednom su se iz njenog tela izlila
dva zraka i probila moje ruke iz kojih je počela da teče krv. Dve godine kasnije
dobio sam stigme na nogama. Rane krvare svakog jutra. Tada ne mogu da se
pomerim od bola. Za to vreme ukazuje mi se Hristos. Bol zatim postaje slabiji,
podnošljiviji. Češće mi se ukazuje Hristos nego Majka Božija. Dolazi sam ili sa
drugim svetlonosnim bićima. Tada dobijam naloge. Ne zapisujem sve već to što
čujem govorim ljudima. Najvažnije je bilo otkrivenje u Fatimi. Od 1990. počeo
sam da putujem i da prenosim vesti.
Posledice patnji Drugog svetskog rata danas preživljava još 50
zemalja u svetu. Treće fatimsko otkrovenje obuhvata nekoliko zagonetki i odnosi

11
se na budućnost, konkretno na drugu polovinu XX veka. Jedan deo toga objavio
je papa Jovan Pavle Drugi 1980. godine. Majka Božija u njemu poziva na
molitvu.
Sada je u Vatikanu kriza koja može da dovede do raskola između
kardinala u crkvenoj vlasti da to papa možda neće preživeti. Već sada zbog toga
pati. Treći svetski rat može da se desi ako se čovek ne okrene veri. Rat u
Jugoslaviji pokazuje šta nas možda čeka. Mogu da nastupe kataklizme, ali ne
zna se kakve: možda zemljotresi, možda u Zemlju udari asteroid. Majka Božja
govori o tome da je Antihrist prisutan na zemlji. Postoji nada da će posle tog
perioda nesreća nastupiti vreme dugog mira. Majka Božja govori o dolasku
Hristovom na zemlju. Samo ga malobrojni očekuju. Nažalost, neki ljudi iz crkvene
vlasti takođe to ne čine.
Majka Božja govori o susretima s vanzemaljcima. Susreti s njima
sledeća su najvažnija stvar posle drugog Hristovog dolaska. Čitavim bićem
verujem u to. Imam obavezu da pomažem ljudima da bi u to poverovali. Iznosim,
takođe, dokaze o verovatnoći treće fatimske tajne. Srećem se, isto tako, sa
drugim stigmatiziranim osobama.
Pošto posedujem dokumentaciju koja se tiče NLO-a u čitavom
svetu, postao sam ufolog. Moj životni cilj jeste da dovedem misiju do kraja kako
bih stvorio novu ljudsku i duhovnu kulturu. Zlo je jako, ali ako je naša vera jača
onda će zlo biti pobeđeno uz Hristovu pomoć. Svako je dužan da se bori protiv
zla. To traži i fatimska Majka Božja. Primio sam na stotine, na hiljade naloga koji
skreću pažnju na duhovnost kako bi se ljudi okrenuli veri, kako bi se sve vere
ujedinile. U tim svedočanstvima optužuju se sile (energije) koje mogu da unište
svet; one su me udaljile od crkvenih vlasti. Duhovno će se spasti, otići će u raj
oni koji rade za bratstvo, ljubav, mir; čak i ako su neverujući, ili su iz drugih
religija.
Mi se upravljamo Božjim učenjem bez obzira na našu religiju. Svi
smo njegovi sinovi, čak i oni koji ga ne znaju.
U svetu su danas tenzije. Pao je nacizam, Hitler, komunizam.
Hristos mi je govorio o diktaturama. Ako kapitalizam ne bude imao duhovnu
bazu, takođe će pasti. Nastupiće katastrofa ako ne budemo promenili nešto u
svojim srcima.
Sada je kraj veka i Hristos mi nalaže da govorim o Antihristu.
Antihrist je ideja, energija, biće koje svoju inteligenciju utelovljuje u različitim
grupama ljudi koji pripadaju različitim religijama. To su svi oni koji posredstvom
ekonomske sile određuju ljudima uslove života. Ponekad diskutuju među sobom i
tada najčešće dolazi do ratova. Oni imaju ekonomsku silu; upravljaju svetom,
obrću milione dolara. Ipak ih ne vidimo na televiziji. Antihrist kormilari televizijom.
Ali on će definitivno pasti.
Sada su najvažnija deca i njihovo obrazovanje. Sinovi smo Zemlje i
treba da je poštujemo. Naša planeta je naša majka. Dužni smo da dajemo deci
duhovno znanje i da ih učimo istoriji. Deca su, međutim, danas prepuštena sama
sebi. Televizija na njih negativno utiče. Moramo da stvorimo opoziciju u svetskom
poretku. Hristos je u toj opoziciji i ona će ubrzo postati moćna.

12
 To je bilo Bonđovanijevo izlaganje. Zatim su usledila pitanja iz
gledališta.

Možete li da isceljujete?

Nemam tu moć, ali mogu da se molim za bolesnike. Molim se

Hristu, a on isceljuje. Ipak ne garantujem efekat.

Kakvu imamo garanciju da ne manipulišete nama?

Imate činjenice. Nemam političku moć, religiozan sam, običan čovek

koga je pozvao Bog. Ne upravljam time što sam dobio. Dovoljno je da upoznate
moj život da biste se uverili da sam verodostojan.

Kakav je stav katoličke crkve prema vašim porukama?

Crkvena vlast izjasnila se protiv mojih svedočenja. Proganjani su

mnogi ljudi koji su imali otkrovenja. Moje svedočanstvo ne bi bilo čisto ako bi bilo
priznato za moga života.

Znate li indijskog gurua Sai Babu i šta mislite o njemu?

Ne poznajem ga lično, ali znam njegovu duhovnu delatnost.

Sumnjam u njega i duhovno ga ne razumem. Ne dopada mi se fanatizam koji se
stvorio oko njegove ličnosti.

Da li ste upoznali papu?

Nisam ga sreo lično. Da me je primio, bio bi to skandal u Vatikanu,

pošto tamo znaju za mene. Papa bi morao da se pravda.

Verujete li u reinkarnaciju?

Verujem u nju kao katolik. To je prirodno i duhovno pravo. To je

duhovno iskustvo. Crkva je u prvim vekovima svoje istorije priznavala
reinkarnaciju. (Ovo nije prva i jedina laž u ovom izlaganju. Crkva u svojoj istoriji
nikada nije priznavala reinkarnaciju, jer bi se to protivilo učenju Svetog pisma. –
redakcijska napomena).

Da li vas se Crkva boji?

Crkva me se ne boji, kao ni ja Crkve. Mogao bih da javno objavim

korupciju koja vlada u Vatikanu. To su vrlo tužne priče. Crkva me poštuje i drži na
distanci.

Postoji li nešto poput posednutosti?

13
 Da, opsednutost demonima može da postoji. Ima glupljih i slabije
inteligentnih demona. Uverenje da je rat bio potreban da bi se uništio narod
manifestacija je opsednutosti inteligentnih demona.

Da li u ovom trenutku dolazi do otkrovenja?

Da. Primer za to su kipovi koji plaču.

Da li ste bili u posadi kosmičkih brodova?

Da, tamo sam sreo svetleća bića i upoznao sam ih. Hristos nije
došao samo na zemlju. Došao je na svet u milijardama drugih civilizacija.
Kosmos je kraljevstvo Božje. Bog je Otac svima. Ne treba da se čudimo što on
dolazi u društvu drugih osoba.

Kako vidite Hrista?

Isus dolazi u obliku svetla. Njegovo lice slično je licu s pokrova u

Torinu. Siguran sam da je to Isus a ne neko drugi.

Nije li vaša aktivnost sumnjiva? Kakve koristi imate od toga?

Treba da pomažem ljudima koji pate. To što je zatražio Hristos od

mene nije mi donelo materijalnu dobit, jedino mi je omogućilo normalan život.
Nikada nije tražio od mene ustupke ili kompromise. Nisam zvezda, ja sam običan
čovek.

Kako izgleda vaš kontakt sa Hristom?

Osećam da je to Isus. Imam s njim vizuelni, zvukovni i duhovni

kontakt.

Godine 1983. Majka Božja u Međugorju rekla je da ne postoji

reinkarnacija. Kako to da pomirimo s vašom verom?

Godine 1981. Majka Božja govorila je o ratu u Jugoslaviji, ali za to

niko ne zna. Govorila je i o reinkarnaciji, ali je njeno svedočenje krivotvoreno. U
vreme otkrovenja u Fatimi niko to nije pitao. Majka Božja mi je rekla da
reinkarnacija postoji.

Šta znači rana u obliku krsta na vašem čelu?

To je otvoreno unutrašnje oko i Hristov znak za sve. Isti krst biće

vidljiv na nebu pred Drugi dolazak Hristov. Prvo će se pojaviti na istoku, a onda
na zapadu. Zahvaljujući satelitima svi ćemo ga videti. Imaće isti oblik.

14
 Bojite li se smrti?

Ne bojim se, jer neću umreti.

Posle ovog pitanja Bonđovani više nije hteo da odgovara. Time je

završio svoj susret sa Vroclavljanima i otputovao u Krakov. Sumirajući čitav ovaj
događaj lako možemo da primetimo da su izjave ufologa bile veoma haotične,
višeznačne i prosto nerazumljive. Doduše, možemo pretpostaviti da su takve bile
delimično zahvaljujući prevodiocu koji nije uspevao dobro da sastavi rečenice na
poljskom. Ali da li to sve objašnjava?

Sekte u Boliviji

Intervju s poljskim misionarom

Razgovor vodili Božena i Gžegož Fels

Otac Kazimjež Mruz iz Nise, verbita (SVD)2, već sedamnaest godina

radi među bolivijskim Indijancima. Nisu mu strani, dakle, njihovi običaji, radosti i
nedaće svakidašnjeg života. U svom radu sreo se, takođe, sa štetnom
aktivnošću tamošnjih sekti. Za vreme svog odmora u Poljskoj pristao je na kratak
intervju za naše čitaoce.

Recite našim čitaocima zbog čega ste izabrali baš Boliviju? Da

li ste se upravljali nekim naročitim razlozima?

Još za vreme seminarskih studija maštao sam o Africi, o radu sa

muslimanima. Na promenu moje odluke ipak je uticala činjenica da je u Boliviji
bila veća potreba za sveštenicima. Naša družba je nedavno tamo osnovala
misionarski dom. Tada sam pomislio: planine, rad među Indijancima? Zašto da
ne!

Kako izgleda prosečan dan u misiji?

Ustajem u 6h a ubrzo zatim počinju zajedničke jutarnje molitve.

Doručak je u 7h. Posle obroka čeka me katehizacija u lokalnoj školi ili odlazak u
mesta koja pripadaju našoj parohiji i susreti s parohijanima. Spomenuću usput da
parohija u kojoj trenutno radim obuhvata 35 manjih mesta od kojih je najdalje
udaljeno 130 km od naše kuće. Posle podne provodim uglavnom u parohijskom
uredu. Uređujem stvari koje su vezane za svakodnevni život u parohiji: krštenja,
venčanja, sahrane. Posle večernje mise od 20-23h, a ponekad i duže, srećem se
sa evangelizatorskim grupama koje deluju u našoj parohiji. Tu deluju Marijin
legion i osam omladinskih grupa koje su po svom delovanju bliske Fokolareu, to
2
SVD skraćenica od Societas Verbi Divini: Družba Božje Reči. Ustanovio ju je 1875. Arnold Jansen u
Holandiji, u gradiću Stejl.

15
jest poljskom pokretu Svetlost života („Oaza“). Pomenuću, uzgred, da je Oaza u
Boliviji poznat pokret i sve popularniji među omladinom. Ukorenili su ga, pre
izvesnog vremena, poljski franjevci.

A praznici? Da li se slave isto kao u Poljskoj?

Praznici se u Poljskoj svečano proslavljaju. Slično kao u Poljskoj,

ovde se proslavlja Božić: žive jasle (vertep), kolede, a umesto kićenja jelke ovde
se kuće ukrašavaju palmama. Razume se da se i svečana trpeza razlikuje od
naše.
Uskršnji praznici imaju još svečaniji okvir nego u Poljskoj. Od Velike
srede do uskršnje nedelje traje svečana procesija. Na Veliki petak odlazimo u
lokalno svetilište Majke Božje (6km) gde se vrši sveta misa, nakon čega se
vraćamo kućama. U tim procesijama učestvuju skoro svi naši vernici, čak oni koji
u crkvu ne dolaze baš često.
Tu postoji veoma zanimljiv a u Poljskoj nepoznat praznični običaj. U
Veliku subotu posle večernje mise kreću iz crkve dve procesije i trče po različitim
ulicama grada sa statuama koje idu uz krst. Statuu Bogorodice nosi procesija
žena, a vaskrslog Isusa Hrista nose muškarci. Trče kako bi se susreli kod krsta i
izrazili teološku istinu da je najsigurniji put do spasenja jednostavnost i odricanje
koje rezultiraju radošću Vaskrsenja.

Verovatno muškarci uvek budu prvi?

Ne mora da znači. Trase različite dužine vode do krsta koji je

postavljen na raskrsnici puteva. Ponekad se dopušta ženama da krenu prve. To
susretanje statua ispos krsta treba da simbolizuje i da podseća na prvi susret
Marije sa vaskrslim sinom.

Obuzima li vas katkad čežnja za Poljskom?

Naravno. Može to da izgleda čudno ali, što sam duže u misiji to

češće me obuzima nostalgija za domovinom. Tada slušam poljske pesme, kuvam
poljska jela, recimo bigos.

Koliko ima katolika u vašoj parohiji?

Odlučujuća većina su katolici, preko 90% stanovnika. Ostalo su

verski ravnodušni ljudi i članovi raznih sekti.

Kad smo već kod sekti, recite nešto više o toj temi.

Kao što sam pomenuo, u mojoj sadašnjoj parohiji ne deluje previše

sekti. Ipak, za prvih 16 godina mog boravka u Boliviji bio sam visoko u
planinama, u El Altu koje se graniči sa La Pazom. Ta parohija brojala je tada oko
160.000 ljudi. Kažem „tada“ pošto je sada podeljena na manje jedinice (u centru

16
je ostalo oko 80.000 vernika). Dok sam ja tamo radio delovalo je oko 125.
različitih sekti i verskih grupa. Najbrojniji su Adventisti, Jehovini svedoci,
Mormoni, razne istočnjačke sekte – Hare Krišna i druge manje sekte. Lično sam
najčešće imao posla sa Jehovinim svedocima i Mormonima.

Da li je u Boliviji zabeležena nekakva negativna posledica

delovanja sekti?

Da. Pre osam godina jedna od ovdašnjih sekti javno je optužila

lokalnu učiteljicu da vodi nemoralan život i nagovorila je svoje članove da je
ubiju. Učiteljicu su ubili, i podiglo se toliko buke oko toga da je morala vlast da
interveniše. Kako se pokazalo za vreme istrage, žrtva zločina, i pored pritiska koji
je na nju izvršen nije htela da pristupi sekti. Optužujući je za nemoralan život
sekta je htela da je diskredituje u očima ljudi, a to nije rezultiralo kao što je
planirano, na njoj je počinjen zločin.

Kao što je poznato u Poljskoj je povećana ekspanzija sekti

nastupila manje-više polovinom 80-ih godina XX veka. To je povezano sa
početkom promena u zemlji i istovremeno sa većim otvaranjem prema
Zapadu. Da li je Bolivija takođe zabeležila u svojoj istoriji povećan talas
ekspanzije sekti?

Kroz Boliviju je taj ekspanzionistički talas prošao brže nego kroz

Poljsku, jer je to bilo krajem 50-ih i početkom 60-ih godina XX veka. To je
direktno bilo vezano sa pojačanom eskalacijom interesa SAD-a u skoro celoj
Latinskoj Americi. Ta ekonomska zavisnost od SAD-a koja i danas traje u Boliviji i
njenom susedstvu direktno je povezana sa aktivnostima sekti. Upravo su SAD
pre 50 godina dale zeleno svetlo da u Latinsku Ameriku dođu predstavnici raznih
sekti i verskih pokreta, što je trebalo da oslabi aktivnost ovdašnjih oslobodilačkih
pokreta i vodeću ulogu Katoličke crkve. S tom ekspanzijom na više frontova
SAD-a u vezi je bio i njihov tajni program sterilizacije ovdašnjih žena. One su
zvanično vakcinisane protiv tetanusa a nakon toga su, „iz nepoznatih razloga“
nastupali pobačaji posle 2-4 meseca trudnoće. Ta pojava je postala toliko
masovna da je Crkva javno ustala protiv toga.

Vratimo se vašim ličnim kontaktima sa sektama

Pojedine sekte, recimo Jehovini svedoci, trude se da pridobiju nove

članove obećanjima da će im pronaći posao i pomoći da reše probleme. Svojim
čestim posetama nastoje direktno da utiču na čoveka. Petnaestak puta prilazili su
i meni ne znajući da sam sveštenik. Kad su posle nekoliko trenutaka razgovora
shvatili s kim imaju posla, odustali su od dalje diskusije. Ja često za vreme
propovedi upozoravam vernike na štetno delovanje sekti. Srećem se, takođe,
posle mise sa onima koji lično imali kontakta sa nekom sektom, ili sa nekim ko je
prijatelj ili rođak nekome iz tih krugova. Oni tada traže pomoć, savet, pitaju kako
treba da postupe. Trudim se da im služim svojim znanjem i da im pomognem.

17
 Da li u Boliviji postoji nekakav informacioni centar o sektama,
koji pruža pomoć onima koji je traže?

Svakako. Tih punktova nema, doduše, toliko mnogo kao u Poljskoj,

ali je važno da ih uopšte ima. Dejstvuju u La Pazu, Santa Kruzu, Kohabambi i u
nekoliko drugih većih gradova Bolivije. Koliko mi je poznato, verovatno svi, a
zacelo odlučujuća većina deluje pri katoličkim parohijama.

Bolivija: Republika u Južnoj Americi koja zauzima 1.099.000 km kw. Na

4.600.000. stanovnika oko 4.000.000 čine katolici. U etničkom pogledu 52,9%
stanovnika čine Indijanci, 32% melezi, 14,8% belci i 0,3% ostali.
Hristijanizacija ovih terena vezuje se za špansku kolonizaciju koja je
počela 1535. godine. Prvi misionari na terenima današnje Bolivije bili su franjevci, došli
iz Perua 1540. Tu su formirali mrežu svojih samostana. Već od 1565. godine tu je
osnovana franjevačka provincija u Harkasu, koja je krajem XVI i početkom XVII veka
pokrenula 17 misija među bolivijskim Indijancima. Od polovine XVI veka franjevcima su
se priključili avgustinci, dominikanci, mercedarijevci i jezuiti.
Od 1537. godine tereni današnje Bolivije pripadali su peruanskoj biskupiji
Kusko.

Krišna na Stanici

Stanica Vudstok je prava mešavina pogleda i životnih načela.

Tamo se sreću skinhedsi, pankeri, anarhisti i totalno pijani vojnici Poljske
vojske. Ne nedostaju ni krišne koje su za vreme žurke, što ju je specijalno
organizovao Ježi Ovsjak3 podigli mirnodopsko selo Krišna koje su snažno
opkolili vudstokovci.

Krišna seoce nastalo je istovremeno sa velikom scenom Vudstoka.

Dobili su na raspolaganje veoma mnogo prostora – kaže Sebastijan Ostrinjski,
klerik iz zelenogorske biskupije. – Sama činjenica da im je dopuštena takva
žurka, da su im dati na raspolaganje struja i voda ukazuje da gospodin koji je
odgovoran za sve to vrlo jasno ih promoviše. Bez njegovog odobrenja ovde se
ne može organizovati ništa više izuzev razapinjanja šatora.
Mirnodopsko selo Krišna dobilo je ravnopravno mesto na velikoj
sceni i imalo je usmeravajuće ozvučenje zahvaljujući kojem zvuci koji su odatle
dolazili nisu smetali velikoj sceni i obrnuto.
Na prethodnom Vudstoku malu scenu je takođe posedovala Stanica
Isusova4, koja nažalost, ove godine nije imala naklonost Jureka Ovsjaka, pa je
izbačena iz glavnog programa. Pristalice Krišne su, međutim, svirale sve vreme,
čak i onda kad je na sceni trajao glavni program.
3
Poljski novinar, aktivista humanitarnih organizacija, organizator omladinskih susreta i događaja.
4
Stanica Isus: poljska evangelizatorska inicjativa koja je usmerena na mlade ljude koji učestvuju u Stanici
Vudstok. Cilj je predstavljanje vaskrslog Isusa Hrista koji donosi spasenje.

18
 Ne može se sakriti da su krišne shvatile Stanicu Vudstok kao dobar
čas za promociju svog pokreta. To potvrđuju reči Agnješke iz Lođa, 27-godišnje
pristalice Krišne: Nisam ovde zbog Vudstoka. Sledeći grad na putu našeg
verskog pokreta su Žari.

Mirnodopsko selo Krišna

Možete da posetite bilo koji naš šator – pozivala je konferansje sa

scene pristalica Krišne. – Imate vegetarijanska jela, pića, izložbe vegetarijanstva
i reinkarnacije. Imate šator za pitanja i odgovore. Nudimo indijsku šminku i knjige
za one koje zanima naša filozofija i vegetarijanska kuhinja. Imamo malo svetilište
u kojem je muzika i meditacija pa možete da nam se pridružite.
Rešio sam da osmotrim seoce. Izgledalo je impozantno. U prečniku
od 300 m širine bilo je razapeto petnaestak šatora. Najveći je bio 90x35 m – u
njemu su se održavali svi koncerti, programi i nastupi. Pored njega su se nalazili
drugi, tematski manji šatori.
Drugi po veličini bio je šator Foot for Peace – „Hrana za mir“. Krišna
jelo uživalo je veliku popularnost. To nije ništa čudno, pošto je jedna porcija
koštala 2-3 zlote. Pristalice Krišne, ipak, nisu žurile sa informacijom da je
prasadam5 hrana posvećena Krišni i u suštini predstavlja formu religioznog
rituala. Na drugom mestu mogao si da kupiš suvenire i krišna odeću. Neki
vudstokovci preoblačili su se u indijske sarije i dhoti, što je krišnama bila dodatna
reklama.
Danas je Krišni rođendan, ne zaboravite, sve danas radimo za
njega. Trudimo se da ga što je najbolje moguće zadovoljimo pevajući njegovo
sveto ime – sa scene je dopirao glas konferansjea koji je pozivao okupljene na
ritualno njihanje Krišne.

Šator za pitanja i odgovore

Ušla sam u šator za pitanja i odgovore u kojem su sedela dvojica

učitelja – priča Agata Jažmik, studentkinja IV godine resocijalizacije. – Jedan od
njih je objašnjavao da ne treba da jedemo meso i ubijamo životinje. Zato sam ga
pitala zbog čega na nogama ima kožne sandale i kako religija gleda na to. Tada
se mnogo iznervirao i rekao nešto u stilu da obuću možemo praviti od uginulih
životinja. Na to mu odgovorih da u prodavnicama obuće nije napisano da su baš
te sandale od uginule krave. Odgovorio je da cipele moraju da budu od kože, u
suprotnom su nepraktične.
Jedan od gurua koji je odgovarao u šatoru za pitanja i odgovore bio
je bivši član pank sastava „Zelene žabe“.
Jedan panker ga je prepoznao – priča Agata Jažmik. – Krišna je
priznao da je bio panker i da je svirao u grupi koja je pobedila u Jaroćinu 6 a sada
je pristalica Krišne. U tom trenutku svim pankerima su zasjale oči. Bio je čovek

5
Prasadam – „Božja milost“, hrana koja omogućava ne samo zdraviji život nego i spoznaju Boga
6
Grad u centralnoj Poljskoj koji je postao popularan po muzičkom festivalu, prvi put organizovanom 1980.
na kojem su nastupale rok i pank grupe, što je za zemlje istočnog bloka predstavljalo značajan iskorak.

19
na mestu. Rekli su mu da zapeva, ali on je, naravno, zapevao „Hare Krišna“, a
ne nešto iz repertoara „Zelenih žaba“. Pankeri su pevali zajedno s njim.

Težak dijalog

Na terenu Mirnodopskog sela Krišna sreo sam Adama Langhamere

iz PR asocijacije sveštenika.
Ovde nas je četvorica PR-a – kaže sveštenik Adam. – Naš posao
sastoji se u tome da obučemo rize i da hodamo. Jedni nas psuju i hule, a drugi bi
da razgovaraju o stotinu tema – o moralnosti, seksualnosti, odnosu Crkve prema
pokretu Hare Krišna.
Da li razgovarate i sa krišnama?
Naravno, na primer, prekjuče sam vodio trosatnu debatu sa krišnom
iz šatora „Pitanja i odgovori“. Mnogo ljudi je to slušalo. Od svog sagovornika
tražio sam pristojnost. Nisam pristajao na to da koristi istrgnute iz konteksta
fragmente Svetog pisma da bi potrvrdio sopstveno učenje ili da bi stavio znak
jednakosti između Krišne i Isusa Hrista, a oni baš to i rade. Polazili smo od
tobožnjih Hristovih reči o reinkarnaicji. Činilo mi se da smo došli do
konstruktivnih zaključaka ali je na kraju Krišna konstatovao da iz mene
progovara satana i pobegao je.
Koje su to Hristove reči bile?
Oni citiraju fragment iz Jevanđelja po Mateju, 17, 9-13, u kojem
učenici pitaju Isusa zbog čega je napisano da će se pre Mesijinog dolaska
pojaviti Ilija, a Isus odgovara: zaista, Ilija je već došao. I tada su učenici razumeli
da je govorio o Jovanu Krstitelju. Međutim, prema interpretaciji krišni, Hristos je
smatrao da je Jovan Krstitelj reinkarnirani Ilija.

Village of Peace

Pozivam vas na koncert grupe „Village od Peace“ koja svira rege

muziku – pozivala je predveče konferansje. – Rege muzika je veoma duhovna,
govori o prijateljstvu, miru i Bogu. Želimo da nam se svi pridružite na koncertu,
da osetite atmosferu, da glasno pevate i igrate, mislim da će Krišna tada biti
zadovoljan. Na taj način možemo uspostaviti bliske veze i prijateljstva. A kad se
sretnemo za godinu dana, biće to već susret starih, dobrih prijatelja.
Završetak programa u formi rok koncerta unekoliko se razlikovao od
ranijeg predloga krišni. Grupa muzičara iz celog sveta koja nastupa pod
intrigantnim nazivom „Village of Peace“ (prethodno „Celibat Lovers“) uglavnom
se držala umerene muzike mada nije izbegavala ni energičniji zvuk, što je među
okupljenom publikom izazivalo živ odjek.

Ovsjak mecena krišni

20
 Ovogodišnja Stanica nije prvi slučaj saradnje krišni sa Jurekom
Ovsjakom. Članovi sekte učestvovali su u finalu januarskog Velikog orkestra 7, bili
su prisutni i za vreme prethodnih Stanica Vudstok. Primer za to biće žurka u
gradu Žari 16-17. avgusta 1997. Na svečanom otvaranju Mirnodopskog sela
Krišna učestvovao je Jurek Ovsjak. U svom obraćanju publici govorio je o svom
poslednjem putovanju u Indiju koje je bilo „bajkovito“. Navodno je najveći utisak
ostavio na njega nastup u Bombaju pred nekoliko stotina ljudi.
Nisam znao šta da im kažem – govorio je Ovsjak – i najednom sam
se setio mantre i povikao: „Hare Krišna!“, a gomila je odgovorila: „Hare Krišna!“.
To je bilo za mene neobično iskustvo. Prevazišli smo tada jezičku barijeru. Hteo
bih danas, da na ovom festivalu takođe premostimo sve barijere, zbog toga smo
ovde po drugi put sa našim prijateljima iz pokreta Hare Krišna. Proglašavam
Mirnodopsko selo krišne za otvoreno.
Kad je na velikoj sceni trebalo da nastupe „Village of Peace“, Ovsjak
je ponovo reklamirao krišne:
Vudstok je mesto za različite filozofije i stilove života i zato su s
nama sjajni ljudi iz Hare Krišne. Posle nastupa sve je pozvao na vedsko
venčanje koji je sutra trebalo da se odigra u Krišna selu.
Narednog dana tačno u 13h došao je Ovsjak (obučen u dhoti 8)
zajedno sa ženskom svitom (svojom ženom i kćerkom, između ostalog – sve su
imale na sebi sari). Šef Velikog orkestra nastupio je kao „otac“ mlade po imenu
Cintamani Mataji.
Cintamani je odlična kuvarica i kao što kaže stara poslovica žena
ulazi u muško srce preko želuca. Ali i muž je kuvar – našalio se Ovsjak, nakon
čega je nekoliko stotina ljudi zajedno sa onima u šatoru otpevalo paru pesmu
„Neka žive sto godina“ i ostao je na sceni gotovo tri sata. Kasnije, oko jedan noću
kao zvezda festivala nastupio je na velikog sceni krišna muzički sastav „The
Devas“ iz Njujorka.
Godinu dana ranije, 1996. Stanica Vudstok održavala se 12-14. jula
na šćećinskom aerodromu . Već za vreme svečanog otvaranja Ovsjak je pozvao
prisutne:
Pozdravite naše prijatelje Hare Krišna – oni su prisustvovali prvom
Vudstok festivalu u Americi 1969. godine.
Ovo je izazvalo aplaudiranje gomile mladih okupljenih oko scene.
Na stranicama lista „Šćećinski glas“ guru Indradimna Svami je zaključio:
Mislim da je Ovsjak pozvao nas, pošto stvaramo prijatnu duhovnu
atmosferu... Bilo je, takođe, mnogo bojazni da će se ljudi tući... Zahvaljujući
našem prisustvu to nasilje je malo opalo.
Nadam se da ćemo se sresti u leto, na proleće ili u jesen – govorila je
konferasje na sceni u Žarama. – Možda ćemo doći i u vaš grad, možda ćete nas
videti na ulici kako pevamo i igramo. Sve vas pozivamo na naše festivale, budite
naši gosti, dođite svake godine na naš festival.

7
Fond Veliki orkestar praznične pomoći, humanitarna organizacija za pružanje pomoći deci putem
organizovanja raznih kulturno-zabavnih manifestacija. (Prim. Prev.).
8
Tradicionalni indijski muški odevni predmet koji pokriva noge i članke. (Prim. Prev.)

21
 To je činjenica. Najvidljiviji aspekt aktivnosti sekti jesu festivali Hare
Krišne. Svakog leta velika grupa krišni u julu i avgustu krstari prostorima severne
Poljske. Odeveni u tradicionalnu odeću (muškarci u dhoti, žene u sari), pojavljuju
se preko dana na ulicama primorskih gradova, pevajući mantru Hare Krišna i
pozivajući na večernji skup. U svojim lecima uporno citiraju laskave reči Jureka
Ovsjaka: Prijatelji! Dođite i nakratko se odvojite od svakodnevice i zanjišite se u
atmosferi orijenta. Pre svega videćete ogromnu srdačnost i prijateljstvo ljudi koji
vas pozivaju. Znate li da je program „Hrana za život“ razdelio 120 miliona
besplatnih porcija jela? Neverovatno, zar ne, ali to je činjenica. I zbog toga ih
veoma poštujem.
Tokom godina krišna festivali počeli su da se organizuju u
primorskim gradovima poput: Svinoujšće, Mjendzizdroje, Kolobžeg, Mjelno,
Darluvek, Jaroslavjec, Ustka, Leba, Jastšembja gura, Vladislavovo, Jastarnja,
Puck, Hel i Trujmjasto. Izvan sezone godišnjih odmora krišne organizuju festivale
u drugim delovima zemlje, kao na primer u Gornjoj i Donjoj Šleziji, Velikopoljskoj,
Podbeskidskom kraju, Mazurima i Malopoljskoj. S obzirom na redukovani
sastav, program je ipak znatno siromašniji.
Doista je tako da u svakom gradu možete sresti nekoga iz Hare
Krišna pokreta. Možda nije obučen kao mi, ali u srcu ljubi Boga i sigurno ćete s
njim moći popričati o dubljim temama – propagira vudstokovcima konferansje sa
krišna scene. – Ako neko od vas želi nešto za uspomenu s našeg festivala,
uzmite barem sa sobom mantru Hare Krišna. Možete je pevati ispod tuša, na
putu do posla i do škole. Kad vam bude teško zapevajte Hare Krišna i problemi
će proći.
Ponoć je već odavno prošla. Rešio sam da se vratim onamo gde
sam bio smešten. Kad sam se našao na izvesnoj udaljenosti osetio sam da su
zvuci koji dopiru iz Mirnodopskog sela Krišna mnogo jači od nastupa grupa na
glavnoj sceni Stanice Vudstok.
Kako to? – pomislio sam. – Da li je Mirnodopsko selo Krišna tu zbog
Stanice Vudstok ili je Stanica Vudstok tu zbog Sela Krišne?

Sekte kroz istoriju: Ljubičasti trouglovi

Peter Velehovski („Dingir“ Češka)

Verska zajednica Jehovini svedoci ponosno kažu za sebe da jedino

oni nisu bili aktivno uključeni u borbu tokom Drugog svetskog rata. U to vreme
članovi te zajednice patili su i umirali su u koncentracionim logorima. Pa ipak,
zvanična istorija Svedoka zaobilazi važno razdoblje koje se tiče uloge tadašnjeg
predsednika te organizacije u ratnim progonima.

Udruženje „Kula stražara“ u Nemačkoj (Watch Tower Society) koje

ujedinjuje preko 25.000 Jehovinih svedoka bilo je zakonski priznata korporacija
od 1921. godine. Ali već u aprilu 1933. policija je konfiskovala njenu imovinu u
Magdeburgu i zatvorila njene prostorije. Razlog je bila vest da se tamo vodi
komunistička delatnost čiji je cilj bio rušenje nacističkog režima. Ipak, pretresanje

22
konfiskovane imovine nije potvrdilo sumnje, pa je posle tri dana vraćena
vlasnicima. Dana 3. maja tužba je povučena. Ipak već 23. juna aktivnost
Svedoka ponovo je zabranjena, njihova imovina konfiskovana, a filijala (nemačka
organizacija Jehovinih svedoka) po naređenju premijera Hermana Geringa bila je
zatvorena. Kao razlog, državni organi naveli su huškačku propagandu protiv
Crkve i društva, koja se tamo obavljala pod plaštom naučnih i biblijskih studija.
Na ovaj događaj reagovao je tadašnji predsednik „Watch Tower
Society“ Džozef Frenklin Radeford. U kancelariju Rajha poslao je pismo Adolfu
Hitleru, koje je napisao nakon berlinskog skupa Jehovinih svedoka 25.-
28.06.1933. Obraća se Hitleru rečima: Mnogopoštovani kancelaru Rajha...
Istraživači Biblije teže ka istim moralim ciljevima i idealima koje proklamuje
nacistička nemačka vlast. Istovremeno, uverava Hitlera da su religiozni ciljevi
Istraživača Biblije potpuno isti sa verskim ciljevima nemačkog rajha. Na taj način
Radeford se poziva na 24. tačku programa Nacional-socijalističke partije
Nemačke, koja garantuje slobodu konfesije. Obraća se istovremeno Hitleru sa
molbom da se vrate imovina i kuće u Magdeburgu. Hitler se ipak nije dao ubediti i
u Nemačkoj su započela hapšenja Jehovinih svedoka. Dva meseca kasnije u
Magdeburgu je spaljeno 65 tona literature Jehovinih svedoka (25 kamiona)
vrednosti preko 25.000 USD. Možda zbog toga da bi se dopao Nemačkom rajhu,
Radeford menja učenje. Po njemu, trebalo je da se Jevreji prvo vrate u Palestinu
i upravo tamo započnu Kraljevstvo Božje. Radeford sada propagira da se to
proročanstvo duhovno ispunjava na Jehovinim svedocima. U njegovom učenju
takođe se pojavljuju prve stroge zabrane vršenja vojne službe. Jehovini svedoci
bili su prvi koji su poslati u koncentracione logore. Neki su se od njih pod
uticajem ubeđivanja odrekli svoje vere, a deo njih je čak u nemačkim uniformama
otišao na front.
Pošto Radefordu nije pošlo za rukom da ubedi Hitlera, sasvim je
promenio ton svojih nastupa (pismo Hitleru 9.02.1934.) . U ime svih Jehovinih
svedoka preti Hitleru u pismu da će objaviti celom svetu informaciju o progonu
Jehovinih svedoka u Nemačkoj. Nekoliko meseci kasnije Radeford šalje iz
Švajcarske sledeće pismo, ovog puta svojim istovernicima: Koga treba da
slušamo? Boga ili ljude?... Nijedan čovek nema prava da vam naređuje o
praktikovanju vere. Vaš zavet vas obavezuje da slušate Boga Jehovu i Hrista.
Zato znam da ćete biti poslušni Jehovi a ne ljudima. Stoga vam savetujem: Sve
grupe Jehovinih svedoka u Nemačkoj neka se okupe 7. oktobra u 9 sati na
mestu koje izaberu. Zatim direktno pošaljite državnim službenicima u Nemačkoj
telegram koji ćete unapred pripremiti... zatim završite skup i obilazite svoje
susede šireći svedočanstvo o Bogu Jehovi i o njegovom, Hristovom Kraljevstvu.
Po Radefordovom naređenju pojedinci i čitave grupe iz cele
Nemačke šalju nemačkoj vladi na stotine telegrama. Između ostalog, u njima
piše: Zbog toga vas obaveštavamo da ćemo uvek slušati Božji zakon, da ćemo
se okupljati da bismo učili njegovu Reč i da ćemo ga poštovatii služiti onako kako
to On od nas traži. Ako će nam vaša vlast činiti nažao zbog toga što služimo
Bogu, onda će se naša krv proliti na vaše glave, a vi ćete za to odgovarati pred
Svemogućim Bogom. Pošto ipak vaša vlast i vaši činovnici i dalje pokušavaju da
nas primoraju na neposlušnost Najvišem Zakonu Vaseljene, moramo da

23
objavimo da njegovom milošću obdareni mi želimo da slušamo samo Boga
Jehovu, jer potpuno verujemo da će nas samo On osloboditi od svakog pritiska i
svih progonitelja. Sa izrazima poštovanja, Jehovini svedoci.
Svi državni uredi bili su zatrpani sličnim telegramima. Hitler (prema
dokazima od 7.10. 1934. u Berlinu) odlučno reaguje na te akcije. Tu ću stoku u
Nemačkoj istrebiti. Nemačka vlast dobija telegrame, takođe, iz cele Evrope,
Amerike, Kanade i Engleske: Hitlerovska vlast, Nemci i vaši zli postupci prema
Jehovinim svedocima rađa bunt protiv svih dobrih ljudi i skrnavi Božje ime.
Prestanite da progonite Jehovine svedoke, inače će Bog uništiti vas i vašu
partiju. Jehovini svedoci (datum: 7.10.1934).
U vreme kad Radeford putuje po svetu a u Švajcarskoj diktira šta
Jehovini svedoci treba da rade, oni su zarobljeni, mučeni, i odvoženi u
koncentracione logore. (prvi zarobljenici „radnih logora“ pojavili su se već 1934.
Još pre objavljivanja rata Jehovini svedoci činili su 10% zarobljenika u konc-
logorima).
Godine 1934. izvršen je pretres oko 4.000 stanova Jehovinih
svedoka, a 420 Jehovinih svedoka od ukupno 1.000 zadržani su i poslati u logore
i zatvore. Tokom nekoliko meseci roditeljima koji su ostali verni svojim uverenjima
oduzeto je 800 dece. U proleće 1935. Radeford izmišlja sledeći taktički potez.
Izaziva debatu o pozdravljanju zastave. Ko pozdravlja bilo kakvu državnu
zastavu čini praznoverje. To izaziva nezadovoljstvo među onim ljudima kojima do
tada Jehovini svedoci nisu smetali. Polemika o odavanju počasti zastavi širi se
čitavim svetom, a progoni počinju i u zemljama gde nema nacističke vlasti.
Najveći talas progona u Nemačkoj počinje u leto 1936. U junu 1937. na osnovu
naredbe ministarstva unutrašnjih poslova svi Jehovini svedoci koji ne priznaju
državu i odbijaju da završe svoju propovedničku misiju šalju se u koncentracione
logore (Buhenvald, Dahau, Bergen-Belzen, Sahsenhauzen, Aušvic), gde su
obeleženi ljubičastom trakom na rukavu. U oktobru, britanska vlast objavljuje tzv.
„Belu knjigu Cmd 61209“ u kojoj potvrđuje strašne uslove u koncentracionim
logorima. Do tada je u Nemačkoj zatvoreno preko 6.000 Jehovinih svedoka.
Mržnja se pojačava i u drugim zemljama, pretežno zbog
neopredeljenosti. U SAD-u je 3.6.1940. Vrhovni sud odlučio da je odavanje
počasti zastavi obavezno. Mnogo Jehovinh svedoka sudi se za svoje pravo
slobodnog objavljivanja reči i širenja literature, a takođe i za slobodno
izražavanje stava u pogledu odavanja počasti zastavi. U SAD-u i u drugim
zemljama šire se akcije koje imaju za cilj da ograniče ili da zabrane delatnost
Jehovinih svedoka. To se često dešava uz saučesništvo drugih crkava. Deca
Jehovinih svedoka javno su šikanirana kada odbijaju da pozdrave zastavu.
Godine 1940. u SAD-u je zarobljeno preko 3.000 Svedoka. Kada su se 1941.
SAD uključile u Drugi svetski rat, na stotine Svedoka bilo je osuđeno zbog toga
što su odbili da služe armiju. U Kanadi po naređenju ministarstva pravde Jehovini
svedoci se proglašavaju organizacijom izvan zakona i stavljaju se van snage.
Isto se dogodilo u Australiji 1941. godine.

9
Dokument, pismena naredba koja se tiče tretmana nemačke nacionalnosti u Nemačkoj 1938-39. (Prim.
Prev.)

24
 I pored svih progona Jehovini svedoci stiču sve više članova, kako u
SAD-u tako i u Nemačkoj, gde u koncentracionim logorima već predstavljaju
većinu. Stiču poštovanje čak i među esesovcima. Kao takozvani „Ljubičasti
trouglovi“ oni i u najtežim uslovima pokazuju da su odani svojoj veri.
Malo ko je među žrtvama rata mogao da pretpostavi da svi ti
događaji nisu morali tako da teku da je Radeford u svom pismu Hitleru (juna
1933) bio suzdržaniji. Sam je uvek dovoljno daleko od žarišta borbe, i dalje u
svetu propagira vatrene poruke a potom ih štampa u hiljade primeraka.
I pored licemerja svog vođe, i pored progona u skoro celom svetu,
izdigla se i pobedila je vera hiljade Jehovinih svedoka, koji su postali savremeni
mučenici.

Važni datumi:

30. januar 1933 – predsednik Hindenburg poverio je Hitleru kabinet kancelara.

17. jun 1933. razrešene su sve političke partije. Nacionalsocijalistička partija
jedina je zakonita partija.
2. avgust 1934. Hitler postaje predsednik države.
16. mart 1935. ponovno uvođenje vojne službe.
15. mart 1939. Češka i Moravska stavljene su u protektorat.
7. decembar 1941. Napadnut je Perl Harbor.
30. mart 1945. Hitler i Eva Braun izvršili su samoubistvo.
8. januar 1942. u Kaliforniji umire Jozef Franklin Radeford, predsednik Watch
Tower Society.

Vlast, novac i karijera

Božanstva dilerskih kultova

Autor: Jan Kotrč, preuzeto i prevedeno iz slovačkog lista“Rozmer“

Idete ulicom većeg grada i najednom vam neko tutne u ruku listić na
kojem piše da za dva sata rada dnevno imate mogućnost da stvorite
neverovatan prihod. Upravo ste se sreli sa jednim od vrbovnika dilerskog kulta

Ovde nije reč o religiji u punom smislu reči. Njen objekat poštovanja nije
Bog, a tim više ni nekakav sektaški vođa. Kult karijere firmi kao što su Herbalife,
Amway ili Vanila jesu pare i karijera u spoju sa avanzovanjem u distributerskoj
hijerarhiji. Ako pak izbliza pogledamo u tu, ekonomski naizgled nevinu aktivnost,
primetićemo da ona je ona uglavnom obeležena verskom ekstremnošću.

25
 Gigantska trgovačka piramida obećava karijeru

Multilevelmarketing firme posle pada gvozdene zavese počele su da

prodiru u Češku i Slovačku pre svega iz SAD-a. Na samom početku (najviše u
Češkoj) pobrale su veliki uspeh, jer je u to vreme u društvu vladalo beskritičko
divljenje prema svemu što je nosilo obeležja zapadnog stila života. Firmama
MLM bilo je dovoljno da upotrebljavaju retoriku tipa... revita hrana najvišeg
kvaliteta iz SAD-a, ili... omogućićemo vam zaradu na nivou srednjeg prihoda na
Zapadu - da bi odmah pobrale uspeh.
Zagovornici multilevel marketinga predstavljaju ga kao jedinu alternativu
u odnosu na normalnu maloprodajnu trgovinu i nasuprot njoj predstavlja, prema
njima, same vrline. Tradicionalna ekonomija je, navodno, mrtva – do 2000.
godine nestaće sa ulica sve prodavnice – i sva roba od igle do lokomotive moći
će da se kupuje samo putem distributerske mreže MLM. U strukturi MLM na
jednoj strani stoji firma koja proizvodi artikle, a na drugoj strani su distributeri koji
su takođe mušterije firme. Trude se da kontaktiraju sa što većim brojem ljudi i da
ih ubede da i oni postanu distributeri, ili da barem od njih kupuju što više
proizvoda (ponekad sumnjivog kvaliteta i po previsokoj ceni). Svaki distributer
radi sam za sebe, to jest mora biti registrovan kao preduzimač, robu uzima od
firme MLM za 50% od maloprodajne vrednosti i trudi se da prikupi naredne
distributere. Što je veći njegov tzv. Down-line, to je veći rabat ne samo na robu,
već je veća i njegova pozicija u hijerarhiji; u to se ubraja, naravno, prestiž u
okvirima hijerarhije, kao i razne privilegije. Ipak je to paradoks: mada je multilevel
marketing način prodaje predstavljen kao najefektivniji, čak 70% godišnje
proizvodnje tih firmi iskorišćavaju njihovi distributeri. Razlog za to je obavezujuće
pravilo da svaki distributer mora biti korisnik onoga što sam prodaje. Zbog toga
se manje od 1/3 robe prodaje pravim mušterijama, onima koji ne učestvuju u
daljoj prodaji.
Načini da se steknu novi učesnici u gigantskoj trgovačkoj piramidi veoma
plastično podsećaju na metode vrbovanja novih članova sekti (npr. Jehovine
svedoke, scijentologe ili članove Munove sekte). Multilevel marketing firmi ima
jako mnogo i one se razlikuju u izvesnim polazištima. Za primer ću uzeti
najpoznatiju, Herbalife International.

Hoćeš li da umreš ili da se obogatiš?

Proizvodi firme Herbalife dospeli su u Češku i Slovačku iz SAD-a preko
Savezne Republike Nemačke. Razlog zahvaljujući kojem su za nekoliko nedelja
uspeli da osvoje distributeri te firme tako fantastičan uspeh jeste prefinjena
psihološka taktika: 1. izazivanje straha; 2. izazivanje ljubomore; 3. nuđenje
„životne“ prilie. Ta trofazna koncepcija u atmosferi devedesetih godina
izvanredno je funkcionisala. U društvu koje se tek budilo iz letargije totalitarizma
lako je bilo izazvati strah od smrti ili strah od narušenog zdravstvenog stanja.
Ljubomora prema onima koji imaju novac karakteristična je za većinu Čeha i
Slovaka – činjenica da socijalno neko stoji bolje ljudi u Češkoj (pre svega)
nastoje obično da objasne tako da se taj neko nakrao i tome slično. U takvoj
situaciji ogroman uspeh odnela je retorika: Postanite distributer i zaradićete

26
ogromne pare – možda je to vaša poslednja šansa. Firma Herbalife na taj način
je uspela da pribavi nekoliko stotina distributera i na hiljade mušterija.
U strategiji firmi MLM veoma lako će se naći sličnost sa taktikom
vrbovanja u destruktivnim sektama i verama. U njihovom slučaju izazivanje
straha odigrava se, na primer, predskazivanjem kraja sveta (kod Jehovinih
svedoka ili kod Porodice) ili informacijom da će svi koji ne pripadaju konkretnom
društvu završiti u paklu, umreće na veki vekov i tome slično. I mada to ne izbija u
prvi plan, sekte takođe iskorišćavaju osećanje zavisti. Na primer Jehovini svedoci
(kao i distributeri MLM firme) prvi su učesnici kurseva za vreme kojih uče kako se
treba ponašati prema potencijalnoj mušteriji – prefinjeni načini komunikacije
baziraju se na izazivanju osećanja da život gubi smisao ukoliko ne pripadaš
njihovom društvu i ne priznaješ njihov credo. U oba slučaja uspeh tih grupa kod
izvesnih grupa ljudi počinje od ljubomore da je neko pronašao smisao života a
oni ga još nemaju. Za čoveka koji preživljava ta osećanja predlog da se učlani u
tu zatvorenu grupu postaje kasnije izbavljenje poput kiše u pustinji.

Kako se postaje distributer

Za svakoga ko prodaje Herbalife proizvode u suštini stvar nije u tome da

koliko on sam proda proizvoda, već koliko će pronaći ljudi: vrbovanje poželjnog
obima za hijerarhiju. Zbog toga distributeri stoje u metrou, na tramvajskim
stanicama – jednostavno svuda gde je veliki broj ljudi i dele ceduljice sa sledećim
sadržajem: Nudim posao na dva sata dnevno; sam radim po tri sata i zarađujem
30.000 kruna mesečno. Ili: Trežim za svoju firmu koja je u povoju odgovornog
čoveka – zarada je 10.000 kruna nedeljno. Ili uobičajeno: Želite li da promenite
svoju finansijsku situaciju ZAISTA? – pozovite broj 0905...
Onaj koji podlegne tom sumnjivom predlogu obično biva pozvan na miting.
Tamo će vrlo brzo konstatovati da nije sam.
Šta mislite, šta je to što ljudi najviše žele? – obraća se polovini prazne
sale sredovečna žena u elegantnoj košulji. – Sreću i zdravlje – odgovara
muškarac u prvom redu. Tako je, zdravlje, s tim ću se složiti, ali recite, šta je to
što može biti to drugo? – Možda je to novac?- trudi se da pogodi mladi čovek iz
drugog reda. Baš tako! Zdravlje i novac! U očima gospođe Marije Čermakove
pojavljuje se entuzijazam. I o tome ćemo i govoriti. O obe te stvari!
Počinje ne previše dinamično predavanje za vreme kojeg slušaoci saznaju
da organizacija traži odgovarajuće i solidne kandidate. To je dovoljno. Ostatak
obezbeđuje firma. Nije neophodna matura niti više obrazovanje, zato što je čitava
aktivnost firme netipična, uključujući i zaradu. Navodno, ona se ne može
upoređivati sa zaradom u državnoj ili privatnoj firmi, jer je tamo stalno prisutna
opasnost od bankrota. Na sreću, firma Herbalife postigla je petostruko povećanje
sopstvenog obrta i upravo za toliko mora da podigne broj svih saradnika na svim
lestvicama.
Na podijumu se pojavljuje gospodin Martik Sedlak. Pozdravlja ga ogroman
aplauz ostatka distributera Herbalife, koji često sede raštrkano u publici.
Otkrivaju slušaocima fantastičnu životnu priču majke predsednika firme Marka
Hjuza. Uzalud se trudila da skine nekoliko kilograma. Zbog toga je počela da

27
posećuje lekara koji joj je prepisao razne lekove za mršavljenje. Ubrzo zatim
umrla je usled nehotičnog overdoziranja baš tih preparata, i tada je
osamnaestogodišnji Mark zacrtao sebi savršen cilj: pomagaće ljudima da
regulišu svoju težinu i ojačaju zdravlje. I tako je upravo i nastala, 1980. godine
firma Herbalife, koja je donela na tržište ćelijsku ishranu. Predavanje Martina
Sedlaka dopunjuje pregled grafika sa krivuljom porasta prihoda. Slušaoci saznaju
da firma Herbalife se priprema da podigne obrt kapitala sa jedne na pet milijardi.
Prema njima, Herbalife nalazi se na prvom mestu profitabilnih firmi (što je laž),
navodno zbog toga, takođe, postaje logično i uverenje da je vek kompjutera
završen. U tabeli koja se vidi na ekranu, negde na dnu nalaze se dve
kompjuterske firme, dok odmah gore pet firmi koje se bave zdravljem i hranom.
Naravno da je Herbalife na prvom mestu i specijalno je obeležena
flomasterom. Devedesete godine su godine zdrave hrane – govornik otkriva
stvarnost slušaocima.
Naše statistike pokazuju da 70% ljudi pati zbog ćelijske neuhranjenosti...
– pred publikom stoji gospođa Joska Venkeova, jedna od čelnih ličnosti Herbalife
u Češkoj, član tzv. Tima milionera. Neuhranjenost ima obično tri faze. Prva je
naizgled nevina, pošto se s njom ne ide kod lekara. Umor, glavobolja i sl. U
drugoj fazi ispoljava se migrena, šećer, povećana težina, bol u kičmi i druge
smetnje. Tek kasnije ljudi idu lekaru. Dobijaju analgetol, valetol ili druge preparate
za umirenje bolesti, a prave uzroke medicina ne primećuje – što je, prema
Venkeovoj, glavni problem. Medicina će pomoći u mnogim slučajevima, ali nije u
stanju da se s njima konačno izbori! A proizvodi Herbalife to mogu! Venkeova
zbunjuje slušaoce svojim fantastičnim glasom. Proizvodi Herbalife pomoći će
navodno čak u slučajevima civilizacijskih bolesti kao što su nekroza mozga,
infarkt ili tumor. Glavni proizvod na kome se temelji uspeh Herbalife International
naziva se ćelijska ishrana. To je proizvod kojeg čine pet sastojaka (neki
distributeri propagiraju da je to, tačnije, lek) koji svi saradnici u organizaciji
konzumiraju. Kasnije se vrši pregled sledećih proizvoda koji uzrokuju gubitak
apetita i gladi, apsorbuju masnoće, popravljaju izgled itd. Predavanje Joske
Venkeove je lepo i uverljivo.
Na podijum izlazi inženjer Hajek: Nekako ste tužni, gospodo. Ali sada
ćemo govoriti o novcu, te mislim da će vas to razveseliti. Sigurno biste želeli da
zarađujete kao ljudi na Zapadu! Gospodin Hajek obučen je u odelo koje mu stoji
kao saliveno i govori veoma sigurno. Tobože je pre toga radio u bankarstvu i
imao je stalnu mogućnost da vidi kako mu kroz ruke prolazi novac, mada njemu
nije pripadala niti jedna kruna. Izračunao je da bi mu za stan i automobil trebalo
jedan i po milion. Odlučio je da će ih zaraditi za pet godina. Ko to isto želi a nije
siguran da li će šef na njegov zahtev plaćati npr. 25.000 mesečno, onda je
Herbalife prilika baš za njega, ali i za one koji žele da dopunski zarade 4.000 do
svoje penzije ili stipendije. Gospodin Hajek nastavlja: Sve počinje time što ćete
sa firmom Herbalife potpisati ugovor i kupiti međunarodni trgovački paket sa
mnogo proizvoda. Zahvaljujući tome steći ćete četiri prava. Prvo, dobićete
mogućnost da radite sa svetskim magnatom u sferi dijetetike, zatim, imate
popust od 25% na sve proizvode. Možete da napravite sopstvenu firmu. Niste
ograničeni nijednim nivoom, što znači: koliko uradite, toliko će vas firma

28
nagraditi. Jedna od varijanti zarade jesu kraljevski čekovi koji će vam biti
isplaćeni u francuskim francima kao premija za konkretnu količinu preuzete robe
iz magacina. Četvrto pravo je pravo na školovanje. Sve to zvuči fantastično. Neki
u sali su oduševljeni. Prihod od maloprodaje namenjen je ljudima koji hoće da
dodatno zarade 2-3 svoje plate. To je zbog toga što ste delimično uposleni u
informatici... Mlada devojka iz sredine reda: Pitam se šta razumete pod pojmom
informatika. Informatika je prenošenje informacija... – odgovara Hajek. Ipak, u reč
mu upada Venkeova: Ako niste zadovoljni načinom na koji vršimo prezentaciju,
možemo da zastanemo, a vi možete da izađete. Ja vas pozdravljam! Gospođa
Čermakova: Ovde su apsolventi više informatičke škole, zbog toga znamo šta je
to informatika. „Ja sam završila informatiku i to je nešto potpuno drugačije nego
nekakvo popularisanje vaših proizvoda...“ – oponira devojka. Molim vas,
iskoristite znanje sa svojih studija u nekoj drugoj firmi. Niste izdržali do kraja i
više nećete ovde ostati. Pozdravljam vas. Venkeova izbacuje devojku iz
prostorije. A predavanje gospodina Hajeka se nastavlja...

Da li je multilevel marketing religija?

Ako bismo hteli bez ikakvog razmišljanja da svrstamo multilevel marketing

firmu u verske sekte, onda bismo stvorili terminološku pometnju. Ako polazimo
od pretpostavke da je religija pre svega sistem koji nastoji da odgovori na
transcendentalna pitanja pri čemu odgovore ne možemo empirijski da potvrdimo,
onda tu sugestiju moramo, svakako, odbaciti. Sem toga Herbalife se ne trudi da
da odgovore na pitanja – stalo joj je jedino do postizanja konkretnih ciljeva. Ako
pak pogledamo na uticaj firme MLM na čoveka i njegovo ponašanje, pronaći
ćemo iznenađujuću saglasnost sa uticajem sekti na ljudsku psihu. Cilj svake
sekte jeste totalno ovladavanje osećanjima i mišljenjem svojih članova. Jedan od
načina jeste odvajanje čoveka od kruga svojih bivših prijatelja i rodbine. Kontakti
sa sredinom u kojoj je dopušteno kritičko mišljenje nedopustivi su. Čim jedinka u
dilerskim kultovima poveruje da su Novac i Uspeh istinski smisao života, sam će
uništiti krug svojih prijatelja. Napravite spisak svih svojih prijatelja. To je vaš
najveći kapital – savetuju vrbovnici firme Amway. Oni su vaši potencijalne
mušterije, dovoljno je samo da telefonirate i predložite im naše fantastične
proizvode. Karakteristično za dilerske kultove je to što se većina međuljudskih
odnosa svodi na pitanja: Kupiće? Neće kupiti? U sektama nije dozvoljeno da se
postavljaju pitanja. U firmama MLM takođe – o čemu svedoči prethodno
predstavljen incident sa jednog mitinga.
Zanimljivo je to da su neki sociolozi primetili osobine nekih zajedničkih
ekonomskih simptoma koji u nekim slučajevima, pored konkretnih ljudi,
zamenjuju pomanjkanje rodbine ili socijalne relacije; upravo ta osobina
karakteristična je za sve verske sekte. I mada Herbalife i njoj slične firme nisu
verske organizacije, njen unutrašnji dinamizam jeste uzrok zbog kojeg se neki
ljudi u tim redovima ponašaju tako kao da je to religija. Tu pojavu pronašli bismo,
takođe, i u političkim partijama: Pripadnost je važnija od političkih ciljeva koji se
porgagiraju. Slično i u sektama: sadržaj doktrine koj se predpostavlja članovima
organzacije tek je na drugom mestu.

29
 Može se činiti da su prema multilevel marketingu ravnodušni jedino ljudi
koji žive po principu: Sumnjaj pre nego što poveruješ. Smatram da se društvena
grupa u kojoj je veća verovatnoća da se postigne sektaški uspeh nego što je to
bilo u prethodnoj populaciji – u velikoj meri može poistovetiti sa potencijalnim
distributerima firma tipa network makreting.

Oslabi uz Herbalife

Mnogo ljudi na svetu pati od gojaznosti. Isto tako, mnogo je načina i

metaoda da se čovek oslobodi suvišnih kilograma. Moda vitke i zgodne
figure svuda je ovladala (naglašava s naročito u periodu koji prethodi
godišnjem odmoru). Siroti „gojaznici“ oba pola (mada se žene više
uzrujavaju zbog svog spoljašnjeg izgleda nego muškarci) broje kalorije,
voze bicikle, idu na aerobik, uzimaju šarene časopise u potrazi za
„čudesnom dijetom“
Izlazeći u susret tim društvenim očekivanjima i težnjama nastala je
američka firma Herbalife i brzo je osvojila međunarodno tržište svojim
proizvodima, dospevši tako i do Poljske. Njeni, kažu, fantastični proizvodi
(apstrahujući pri tom njihove visoke cene) treba da budu nezamenljivi ne
samo u borbi sa telesnom težinom, nego i sa održavanjem i nedostatkom
kilograma. Štaviše, firma se u izvesnom smislu bori i protiv nezaposlenosti,
omogućavajući, navodno, sjajnu zaradu distributerima njenih proizvoda. U
igru ovde treba da uđu zaista velike pare.
Na prvi pogled slika firme izgleda tako šareno kao sličice sa njenog
informativnog materijala. Kada, ipak, porazgovaraš s nekim ko je bolje
upoznao unutrašnje mehanizme delovanja te američke mašine, onda može
da ti se nametne mnogo sumnji. Pročitajmo svedočenje gospođe Janine
koja je pristala da sa čitaocima „Sekti i činjenica“ podeli svoja zanimljiva
zapažanja i iskustva sa distributerima mreže direktne prodaje firme
Herbalife.

U jesen 2000. godine, ne želeći da toršim slobodno vreme, rešila sam da

potražim za sebe neko dodatno zanimanje. Otkinula sam listić sa oglasima za
dodatni posao. Javila sam se na dati broj telefona i jedan čovek mi je zakazao
sastanak u njegovoj kancelariji. Kad sam ga pitala kakav je to posao, uopšteno je
odgovorio: Biće to posao u kancelariji sa računima. Pošla sam na ugovoreni
sastanak. U toj kancelariji jedna gospođa je čitav sat govorila o firmi Herbalife i o
njenim proizvodima koji su je izlečili od depresivne neuroze, njenog muža od čira
na želucu, a sina od neuhranjenosti. Priznaću da nisam ranije znala za tu firmu
niti za njene proizvode. Pošto je to trebalo da bude dva sata dnevno pet dana u
nedelji i to u svom stanu tako što ću se javljati na telefon ili ću dva puta u nedelji
ići na sat vremena u kancelariju, posle razgovora sam ipak pomislila da je to
odgovarajuće zanimanje za mene. (Tek kasnije se pokazalo da je to uobičajena
prevara: radila sam 5-7 sati četiri dana u nedelji, plus subote po 6 sati i svaki
drugi vikend obuka u inostranstvu). U invalidskoj sam penziji, udovica, 32 godine

30
radila sam u trgovini. Ništa ne sumnjajući rešila sam da prihvatim ponudu da
budem saradnik u firmi Herbalife, plativši 360 zlota za licencu. Dodatno sam
dobila (na poklon?) paket s proizvodima firme, koje sam imala obavezu da
iskoristim kako bih bila „verodostojna“ (?). Ipak, i dalje nisam dobijala
kancelarijski posao sa fakturama, kakav mi je obećavao gospodin koji mi je
zakazao prvi sastanak.

Inostrano „besplatna“ obuka i „tiha“ roba

Veliki akcenat se stavljao na to da se učestvuje u besplatnom školovanju:

Bez školovanja nema posla u firmi. Korak po korak taj posao treba naučiti. Zato
sam otišla u Češku. Obuka se održavala u subotu i nedelju i morala sam za to da
platim 1.000 čeških kruna. Noćenje je, uz to, koštalo 160 kruna, 2 obroka po 65
kruna, večera 50, autobus 150 i diskoteka – teško je reći, ali isto za neke male
pare. A gde je ostatak kruna od ove hiljade za tu navodnu besplatnu obuku?
Sama obuka zasnivala se na tome da lideri firme do iluzije i dok ti ne
dodija ponavljaju u krug jedno te isto – što sam već slušala u našoj lokalnoj
kancelariji. Ipak su podvukli da je to prezentacija firme u velikom formatu, na koju
se ljudi „primaju“. Kako je izgledalo, jedan od glavnih ciljeva obuke bilo je
pridobijanje novih ljudi da uzmu paket firminih proizvoda za nejeftinih 14.000
zloga. Ta kupovina trebalo je da bude uslov avansa – da ne budeš više običan,
još jedan prodavac u lancu (bez potrebe registracije svoje privredne delatnosti u
određenim državnim uredima – kako su uveravali). Sećam se sa jedne obuke
reči liderke naše kancelarije Herbalife: Da mi je neko ranije rekao da treba da
registrujem trgovačku delatnost, u životu ne bih pristala na saradnju. Ja sam sve
te aktivnosti lidera firme uzimala kao tipične sociotehničke intervencije.
Distributeri Herbalife, kao što se zna, bave se u našoj zemlji odašiljanjem
svojih registrovanih proizvoda koji su u skladu sa poljskim standardima
proizvoda. I pored toga što je veća skala proizvoda firme, njene druge proizvode
nije u Poljskoj dozvoljeno proizvoditi bez dozvole odgovarajućeg ureda. Kako,
onda, oceniti poznate slučajeve „tihog“ odašiljanja u Poljsku proizvoda koji su
prodrli na češko tržište? Konkretno mislim na proizvode XtraCall, Tang-kuej,
Schizandra i druge.
Smatram da sam čestita osoba i ta vrsta prakse vređala je moju savest.
Često sam zato glasno izražavala svoje protivljenje što se liderima firme nije
dopadalo. Po mom mišljenju najveći iskorak bilo je to što na obukama uopšte nije
pokretana tema oglašavanja svoje uslužne ili trgovinske delatnosti u
odgovarajućem uredu (gradskom, finansijskom ili u Zavodu za socijalno
osiguranje). Bila su to, istina, pitanja koja se tiču tog problema, ali su ih uvek
odbijali sa omalovažavajućim osmehom ili lakonskim odgovorom: nove saradnike
to ne obavezuje. I druga stvar, to su kupovina i prodaja proizvoda firme bez
odgovarajuće dokumentacije (faktura, dokaza o kupovini).

Obuka: ispiranje mozga

31
 Mnogo vremena na obuci u inostranstvu posvećeno je uticaju na menjanje
svesti čoveka. Često su ponavljali: Moraš da promeniš samog sebe, moraš da
slušaš šta ti se govori. Samo od tebe zavisi šta ćeš čuti. Ako još ne čuješ to što
bismo hteli da čuješ, onda moraš da radiš na sebi. Ako nisi dovoljno promenio
samog sebe – moraćeš da jedeš naše proizvode.
Pozdravni „ritual“ bilo je da se protrese firmina kutijica u kojoj su tablete.
Lideri su uveravali da ih uzimaju po jednu 7-10 puta dnevno. Pri tom su govorili
sa iznuđenim saosećanjem: Mi znamo – ostavila te je porodica, okrenuli su ti
leđa prijatelji, neće da ti pozajme pare da kupiš Herbalife proizvode! Zavide ti što
Ćeš postići uspeh, ne daju ti šansu. Ne brini se, mi smo tvoja porodica. Moraš da
budeš sa nama inače ćeš se sam izgubiti. Kad imaš probleme, niko te bolje od
nas neće razumeti. S nama ćeš zaboraviti na probleme, jer ćeš kao i mi živeti
bez finansijskih problema, na višem nivou životnog standarda. Pogledaj nas.
Iako smo ljudi u godinama (lideri su pretežno preko pedesete) osećamo se
sjajno, izgledamo mladi, puni smo energije! To što smo danas postigli uspeh
zahvaljujemo onome što smo čuli!
Na mitinzima organizovanim u našem uredu često sam bila svedok
optuživanja radnika drugih firmi koji se takođe bave direktnom prodajom. Koristili
su poređenje: mravi koji rade za parazita.

Transverstiti su naš uzor!

Povodom petogodišnjice postojanja firme priređen je veliki prijem. Zvezda

večeri – što je snažno naglašavano – trebalo je da bude Tina Tarner, koja,
navodno, koristi Herbalife proizvode. Uostalom njene pesme su geslo firme.
Čitava ta bučna žurka trebalo je da se odigra u Češkoj za vreme dvodnevne
obuke. Svesrdno su nas pozivali da dođemo. U subotu uveče bila je velika
svečanost i atmosfera podstrekivanja emocija. Ipak, na naše iznenađenje u salu
je umesto očekivane Tine ušlo nekoliko transverstita u ženskoj odeći. Igrali su u
ritmu Tininih pesama na radost vođa „uspešnog nastupa“ – takvog kiča! Za
vremen nedeljne obuke liderka češke firme podučavala nas je: Ti transverstiti
tobože su tako drugačiji, a tako su zabavni, radosni, jake su ličnosti. Postižu
takvo stanje duha zahvaljujući tome što su zajedno. Moje sumnje samo su se
potvrdile.
Nedelja i Materice u izdanju Herbalife

Tih obuka bilo je toliko da se ni sama više ne sećam za vreme koje je

liderka firme Herbalife uveravala: Treba da radite šest dana u nedelji, a sedmog
dana da se odmarate. Taj naročit dan treba da bude petak. Nikakvih dodatnih
poslova – potpuno opuštanje! Nedelju provodite u gostima ili ih pozovite kod
sebe. Ne zaboravljajte ipak da u razgovoru uzgred pomenete firmu ili da pustite
video kasetu – to treba da izgleda prirodno i slučajno!
Dana 26. maja tekuće godine, na Materice, imali smo, razume se,
narednu obuku. Ovog puta ipak je češka liderka firme doputovala je kod nas u
Poljsku. Mnogo je govorila, ali meni se naročito urezala u sećanje jedna

32
rečenica: Ja sam vaša majka i čak i da svi odete od mene ja ću vas prigrliti! Nije
li to dirljivo? Meni je ipak bilo previše.

Težak rastanak

Što sam duže posmatrala tu zaglupljujuću obuku i saradnju sa firmom bez

bilo kakve nadoknade (a radila sam tu već nekoliko dobrih meseci), dolazila sam
do sve većeg ubeđenja da sam jedna od mnogih žrtava manipulacije
njenihlidera. Zato sam odlučila da definitivno prekinem „saradnju“ sa Herbalife-
om u mom gradu. S tim u vezi napisala sam pismo poljskoj centrali u Varšavi
službeni dopis o svojoj ostavci. Obavestila sam o tome ovdašnje lidere firme.
Posledica je bila dosta burna. Svakodnevno sam imala nekoliko neprijatnih
telefonskih poziva. Jedan gospodin (poznati lider sa obuke) čak mi je pretio:
Znamo vaša kretanja. Proveravaćemo vas! Drugi (takođe poznanik) zapretio mi
je u četiri oka da će me baciti sa stepenica kancelarije.
Otkuda ta agresija? Zato sam počela otvoreno da govorim onima koji su
mi se javljali telefonom u vezi sa poslom: To je firma Herbalife. Saradnja počinje
potpisivanjem i kupovinom licence za 360 zlota. Zatim treba kupiti paket firminih
proizvoda za 14.000 zlota – tada postajete veletrgovac i prodavac koji stvara
vlastitu marketinšku mrežu. Jer to nije bilo dozvoljeno odmah govoriti! Sem toga,
za mojim primerom povelo se još nekoliko ljudi koji su odustali od posla. Postoje,
ipak, i takvi ljudi koji bi to rado učinili ali se boje da tada neće dobiti svoj novac
koji su „uložili“ kupujući paket robe za 14.000 zlota čiji je cilj bio tobožnji avans.
Naravno, deo te robe možeš prodati poznanicima i daljoj rodbini, ali šta da radiš
sa nemalim ostatkom tih „superproizvoda“?
Mnogim ljudima već sam došapnula kakav je način postupanja u pogledu
„ostatka“ zaliha u magacin. Jednom delu njih pošlo je za rukom da povrati svoj
novac, a što je najvažnije, povratili su osećanje dostojanstva kao i mišljenje
čestitog, poštenog i što je najvažnije – slobodnog. Želim jasno i glasno da kažem
da nemam više nikakvih ograda u pogledu moje saradnje sa varšavskom
centralom Herbalife-a. Sve činjenice koje su ovde opisane odnose se na obuku
koju je organizovao ili suorganizovalo odeljenje inostranih obuka.
Osobe koje rade na raskidanju „saradnje“ sa nedostojnim aktivnostima
koje se primenjuju u ribničkoj distributerskoj mreži direktne prodaje firme
Herbalife, ili su pak za to zainteresovane, molimo da mi se obrate.
Gospođa Janina prijavila je čitavu stvar javnom tužilaštvu u Ribniku. U oktobru
tekuće godine napravljen je zapisnik. Kako je doznala, firmu Herbalife već je jednom
proveravala državna kontrola. Nije uočeno nikakvo kršenje zakona. Apelujemo na to da
slične informacije treba objaviti i obećavamo da ćemo informisati svoje čitaoce o daljem
toku ovog slučaja.
Redakcija

Božena Fels
Sekte i novi verski pokreti
Izazov za parohijsko sveštenstvo

33
 U kojoj meri su novi verski pokreti poslednjih godina problem
sveštenstva? Šta je uzrok njihovog nastajanja i uspeha? Kakvi su
sveštenički saveti koji se tiču tih pokreta u učenju savremene Crkve?

Problem o kojem se često diskutuje jeste velika opasnost koja proističe iz

činjenice da se u Poljskoj pojavljuje niz novih verskih pokreta i sekti. Prisustvo
velikog broja novih verskih pokreta uzrokuj, takođe, teškoće kod sveštenstva.
Često je teško oceniti udaljavanje pojedinih pokreta od hrišćanstva kao i
potencijalnu opasnost koju oni imaju za prosečnog hrišćanina! Često su
protivrečna među sobom stanovišta koja ukazuju na različita mišljenja. Prvo
bagatelizuje opasnost, drugo ga demonizuje. Međutim, odgovarajući pristup tom
problemu ima ključno značenje za preduzimanje eventualnih preventivnih i
samoodbrambenih aktivnosti.
Često je papa Jovan Pavle II zahtevao da se posveti naročita pažnja tom
problemu. To je, između ostalog, učinio u vreme propovedi tokom mise u
Sjedlcama 10.VI 1999. kada je rekao: Ljudski rod stoji pred raznolikim
teškoćama, problemima i silovitim promenama, često doživljava dramatične
potrese i nespokoj duha. U ovom svetu mnogo ljudi, naročito mladi, doživljavaju
beznađe i povređenost, neki postaju žrtve sekti i verskih izvitoperenosti ili
manipulisanja istinom. Isto tako u svojoj Adoraciji Christifideles laici Jovan
Pavle II piše da su danas u opasnosti narodi i područja koja su i dalje hrišćanska,
gde su tradicije i narodna pobožnost ostali živi. Opasnost za tu religioznost Papa
vidi pretežno u procesu sekularizacije, kao i novom razvoju sekti i podvlači da
jedino nova evangelizacija može da osigura procvat duboke vere.
U drugoj papinoj izjavi čitamo: Želeti apsolutan i živ kontakt sa Njim danas
je toliko snažan da ide naruku širenju izvesnih formi religioznosti bez Boga kao i
sekti, svuda tamo gde nedostaje autentično ponavljanje Jevanđelja. Širenje
sekti, takođe u nekim tradicionalno hrišćanskim sredinama, neka bude svim
sinovima Crkve, a naročito sveštenicima, stalan unutrašnji imperativ za
samopreispitivanja u pogledu verodostojnosti njihovog svedočenja o JevanđeljU,
a istovremeno znak za to koliko je traženje Boga opšteprisutno i duboko.

Zadaci
Autori „Vatikanskog raporta“ iz 1986. godine takođe podvlače da su
gotovo sve lokalne crkve uočile pojavljivanje i brz razvoj novih verskih ili
pseudoverskih pokreta. Ipak su tu pojavu proglasili za ozbiljnu, a u nekim
slučajevima čak za alarmantnu. I zbog toga je, isto tako, konstatovano da imamo
posla sa svešteničkim dužnostima. Međutim, kardinal Francis Arinze tvrdi da
uprkos raznolikosti i brojnosti novih verskih pokreta i lokalnih prilika, sve one
stvaraju osnovni, sveštenički problem (...) naime problem stvaranja otpornosti
vernika na poglede suprotne stečenom rodu. Autor u nastavku kaže da pred
sveštenicima sekte postavljaju problem pravilne orijentacije: Ljubljeni! Ne verujte
svakome duhu, nego ispitujte duhove, da poznate jesu li od Boga, jer mnogi lažni
proroci izađoše na svet. (Prva Jovanova poslanica 4,1).

34
 U intervjuu, koji je profesor Mihael Fus, predavač istorije religije na
univerzitetu u Frajburgu i na Papskom gregorijanskom univerzitetu u Rimu,
konstatovao je da je za njega veoma uznemirujući problem menjanja religiozne
svesti vernika. Na ovu promenu takođe imaju uticaja procesi kao što su
relativizam ili subjektivizam. Jer u takvoj situaciji ljudi se osećaju slobodni od svih
načela i smatraju da mogu da stvore vlastitu religiju, prilagođenu, naravno,
individualnim potrebama jedinke. Autor poredi probleme koje stvaraju sekte (...)
sa vrškom ledenog brega koji nastaje nad vodenom površinom. Ostali deo je
nevidljiv i predstavlja ogromnu opasnost. Prisustvo sekti u savremenom svetu je
jedino završni efekat.
I kardinal Francis Arinze pominje probleme koje stvaraju sekte. Govori,
između ostalog, o udaljavanju katolika od euharistije i jedinstva s Crkvom, o
odbacivanju i dovođenju u pitanje osnovnih postulata katoličke vere, o tradiciji, o
čovekovom stvaranju verskih društava. Problem je i taj što sekte propagiraju
izvestan tip neopaganstva, stavljaju čovekov kult na mesto Boga. Neki od njih
koriste okultizam, magiju, spiritizam, satanističke rituale, snažnim pritiskom
pripremaju osnovu za ateizam. Šire netačne tvrdnje o drugim religijama,
primenjuju razne oblike pritiska, često se agresivno postavljaju prema katoličkoj
crkvi. Neretko uzrokuju štetu u psihi svojih pristalica. Neki pokreti su takođe izvor
društvenih problema, s obzirom na svoje zakonska prekoračenja.
Ta saopštenja kao i dinamičan razvoj sekti u savremenoj Poljskoj
primoravaju nas da postavimo sebi pitanje o uzroku tih pojava. Sveštenik prof. Dr
Andžej Zvolinjski vidi ih u pojedinim tendencijama civilizacijskog razvoja:
religioznoj i institucionalnoj, društvenoj, porodičnoj krizi, krizi okruženja i krizi
čovekovog sazrevanja sve do nestanka jedinke u složenosti njenog duhovnog
života. Nisu isključeni ni svesno delovanje manipulanata i satane.

Veroispovesti

Novi verski pokreti su jedna vrsta protesta protiv dezintegracije ljudske

slobode koju je izrodilo savremeno doba; ljudskoj slobodi nedostaje konkretno
polazište. To što jedinku treba da oslobodi tradicije često se završava novim
robovanjem guruu ili grupi. Dešava se i da savremeni čovek, koji pokušava da
pobegne od pustoši traga za istinom. To se traganje često okončava
prihvatanjem apsurda. Gubljenje istorijsko-nacionalnog identiteta, kulturnog,
moralnog, duhovnog, kao i propagiranje materijalizma – sve to guši autentičan
verski život. Destabilizacija izvesnih društvenih struktura koje izgrađuje čovek,
kao i kriza Crkve i religije, stvari su koje iskorišćavaju sekte i verski pokreti. Isto
tako i prekomerno institucionalizovanje crkvenih struktura koje ne dopušta
doživljaj ličnog religioznog iskustva. Iznenađuje činjenica da, mada verske
prakse imaju tendenciju opadanja, interesovanje prema religiji se povećava.
Vatikanski izveštaj između ostalih zapažanja iznosi i sledeće: (...) mnogo mladih
ljudi tvrdi da su strepeli da će biti ismejani ili da će ih proglasiti za čudake ako
pokrenu temu religioznih i duhovnih doživljaja, tako da su često imali teškoće u
tome da nagovore nastavnike ili sveštenike na razgovor o najvažnijim, pitanjima
koja su za njih od principijelnog značaja i da su sami morali da traže objašnjenja.

35
 Jedna od najopasnijih kriza koje su uzrok razvoju sekti jeste porodična
kriza, pošto je ona u direktnoj vezi s načinom na koji deca traže nove zajednice,
grupe koje podsećaju na istinsku porodicu za kojom čeznu, a koja bi im dala
osećanje prijateljstva i bliskosti. Vatikanski izveštaj jasno podvlači da sekte, čini
se, nude ljudsku toplinu, brigu i podršku u omanjim i jakim zajednicama. Treba,
takođe, primetiti da novi verski pokreti postaju jači u društvima gde se pojedinci
nose sa opasnostima i egzistencijalnom nesigurnošću, gde se osećaju
diskriminisani i društveno odbačeni, gde se nalaze na društvenoj margini. To se
može posmatrati na primeru postkomunističkih zemalja.
Kardinal Francis Arize, kojeg smo već citirali, među uzrocima pristupanja
sektama vidi i: ispunjavanje praznine, to jest potrebe da se zadovolje želje kao
što su upoznavanje Svetog Pisma, želja za emocionalnim doživljajima, za
plesom, pevanjem, kao i želja za dobijanjem jasnih i konkretnih odgovora. Često
takođe ljudi očekuju fizičko ili psihičko ozdravljenje. Uzrok koji nije za
potcenjivanje isto tako je i nedovoljno zanimanje za sveštenički poziv, ili
neumeće da se doraste misionarskom zadatku evangelizacije koja ne
posvedočava konsekventan hrišćanski život. Autor ne isključuje ni finansijske
uzroke niti metode manipulacije koje primenjuju neki verski pokreti. Te metode su
protivrečne duhu evangelizacije, pošto ne pokazuju dovoljno uvažavanja prema
slobodnoj ljudskoj savesti. Veoma često se demonizuje i preuveličava značenje
sekti koje su, uopšteno gledajući, male grupe, sastavljene često od
dezorijentisanih ljudi koji traže svoj društveni identitet i individualnu identifikaciju.
Ali suština i funkcija sekti ne leži u njihovoj veličini ili opsegu uticaja nego u u
modelima ponašanja i polazištima koja se propagiraju. Stoga se ne smeju
izgubiti iz vida ti društveno i verski neznatni fenomeni koji za pojedince i za
grupe, a katka i za celo društvo mogu da postanu opasna destruktivna snaga.

Zadaci koje ima parohija

Sveštenik biskup Zigmunt Pavlovič smatra da preventivna aktivnost

parohijske zajednice mora da dobije dvojak pravac. Najpre preventivni, u odnosu
na sve članove parohijske zajednice, a ponajviše prema onima koji su
najugroženiji. Drugi pravac je evangelizatorska aktivnost koja je usmerena na
članove sekte. Neophodno je da se oforme sveštenički kolektiv koji će informisati
i oblikovati vernike, a takođe i pomagati mladim ljudima koji se nalaze u toj vrsti
teške situacije. Iskustvo uči da novi verski pokreti koriste versko potcenjivanje
hrišćana. Važna je, dakle, odgovarajuća veronauka koja će katolike učiniti
imunim na tu vrstu delovanja. Katolici su dužni da znaju istinu o svojoj veri kako
bi uvek mogli da odgovore onima koji im traže obrazloženje. Važno je takođe da
liturgijske, religijske tradicije u katoličkoj crkvi budu valjano doživljene i da
zadovoljavaju potrebu ljudske duše. Katolici su dužni da u svojoj veri pronalaze
misticizam, mir i harmoniji; to treba da bude autentičan život sa Hristom. Novi
verski pokreti privlače hrišćane time da oni mogu da postanu članovi živih
zajednica. Trebalo bi, dakle, naročito u veoma velikim parohijama preduzeti
svesni napor u traženju takvih oblika delatnosti koje bi svakom čoveku omogućilo
da ima svest o tome da je voljen i poštovan, kao i da se dozvoli članovima

36
zajednice da igraju nekakvu aktivnu ulogu u svojoj parohiji. Istina je, takođe, da je
Crkvi potrebno učešće i odgovornost svetovnih zajednica koje su sposobne da
usmere život zajednice. One i u pogledu evangelizacije igraju važnu ulogu. Veliku
nadu u svetovne ljude polaže, isto tako, Jovan Pavle Drugi: Crkvi je poveren
veliki, zahtevni angažman, izvanredan zadatak nove evangelizacije koja je svetu
toliko potrebna. Svetovni katolici moraju se osećati aktivni i odgovorni učesnici
tog delovanja, budući da su pozvani da pronose Jevanđelje i život po Jevanđelju
služeći tako potrebama pojedinca i društva. Kardinal F. Arinze predlaže da svaka
biskupija u vezi s problemom sekti postavi sebi sledeća pitanja:
Kakve sekte deluju na njenoj teritoriji?
Kakve su metode njihovog delovanja?
Koje slabosti katoličke zajednice one iskorišćavaju?
Na kakvu praktičnu pomoć može da računa vernik u sferi duhovnosti i
lične molitve?
Kako Crkva pomaže onima koji imaju problem?
Kakve sadržaje mas mediji prenose vernicima i kako sveštenstvo na to
odgovara?
Da li aktivnost novih pokreta na terenu određene biskupije može da stvori
potrebu biskupa da objavi dokument koji bi vernicima u toj oblasti predstavljao
vodič?
Saopštenje Svetog oca meksičkim biskupima (12.V 1990.) predstavlja
obrazloženje zbog čega sebi treba postaviti takva pitanja: ... prisustvo takozvanih
„sekti“ toliko je značajan razlog da se podrobno analiziraju aktivnosti sveštenika,
lokalne crkve, i da se istovremeno traže konkretna rešenja i utvrde pravci
delovanja koji će omogućiti da se jednistvo Božjeg naroda očuva i ojača. U vezi s
tom situacijom ispravno je što ste se odlučili da formulišete smernice za
sveštenike (...). One su nešto više od pukog odgovora na aktuelne izazove, jer
žele takođe da trasiraju put nove evangelizacije, to je takođe konkretan način
produbljivanja vere i hrišćanskog života u vašim zajednicama.
Iz prethodnog pasusa proističe da su sekte i novi verski pokreti postali
sveštenički problem. Izazov koji oni predstavljaju svojim postojanjem treba da
postane inicijativa za obnavljanje svešteničke aktivnosti kao i nove evangelizacije
koja nas, uostalom, sve obavezuje.
Crkva se u svom učenju takođe bavi satanističkim kultovima i ispituje
pojavljivanje te pojave u savremenom svetu. Definiše njegov uticaj na društvo i
na konkretnog čoveka. Pri tom posmatra satanizam ne samo sa psihološke
strane nego i sa krivičnog aspekta. Posmatrajući tu pojavu Crkva se, štaviše, ne
zaustavlja samo na opservaciji, već istovremeno pokušava da ukaže na
odgovarajuće pastoralno rešenje. Ipak u ovom tekstu još neću da pokrećem
složeno pitanje satanizma, jer sam o tome opširnije pisala u svom poslednjem
članku, na koji sam uputila čitaoce koje ova tema zanima.

Crkve i sekte u Poljskoj

Marijuš Gajevski

37
 Prema rezultatima studije o crkvama i verskim zajednicama
Centralnoga zavoda za statistiku u Poljskoj, katolička crkva okuplja
34.870.000 vernika (od toga 110.000 grkokatolika); pravoslavna crkva
562.400 vernika; protestanata ima 162.900, među njima je najveća
evangelističko-augsburška crkva koja broji oko 87.000 pristalica. Jehovini
svedoci, registrovani kao Kula stražara – Biblijsko i ugovorno društvo, u
Poljskoj okuplja 123.000 članova. Ostalim verskim zajednicama pripada
147.000 vernika. Verski neopredeljenih zabeleženo je oko 301.700 osoba.

Izneseni procentualni podaci predstavljaju se na sledeći način: 90,1%

poljskog stanovništva čine katolici; 1,46% pravoslavci; 0,42% protestanti; 0,38%
ostale verske zajednice.; 7,8% ne pripada nijednoj zajednici.
U brojnije crkve u Poljskoj spadaju Katolička crkva marijavita (25.500
članova), Poljskokatolička crkva (22.100 članova) i Trojička crkva (19.410
članova). Muslimanska verska zajednica okuplja u Poljskoj 5.100 pristalica a
Međunarodno društvo svesti Krišne 5.000 pristalica.

Mini sekte i novosti u „verskoj areni“

Najveći broj novih konfesija nastao je 1987-1996. Pretežno je to bilo

povezano sa strukturnim promenama i liberalnim zakonskim normama koje su
regulisale legalizaciju novih konfesija. Do 1998. bila je dovoljna nominalna lista
od 15 pristalica da bi se registrovala nova verska zajednica. Posle zaoštravanja
propisa godine 1998. takva zajednica mora da okupi najmanje 100 osoba kako bi
mogli da se potrude da budu registrovani. Vredi pomenuti da je 90-ih godina
registrovano preko 100 novih konfesija u Poljskoj. Među njima nalazimo
Reformisani pokret adventista sedmog dana , ili Institut znanja o identitetu „Misja
čaitani“. Pojavile su se i zajednice sa ponešto egzotičnim nazivima kao što su
Zapadni sufi red (organizacija povezana sa Nju Ejdžom koja broji oko 500
članova), ili Savez Garuda koji u Poljskoj okuplja ljude koji praktikuju
starotibetansku bon tradiciju10. Registorivana je takođe i Poljska slovenska crkva,
nastala kao posledica fascinacije kulturom i mitologijom starih Slovena, kao i
Domaća poljska crkva koja se nastavlja na prehrišćanska verovanja, poput
henoteističkog11.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ne pristaje na registraciju

Iz sekretarijata za informisanje Ministarstva unutrašnjih poslova u toku

poslednjih nekoliko godina (1993-1999) iz različitih razloga negativan odgovor
dobilo je oko 40 verskih zajednica koje su se zalagale da budu registrovane.
Mogućno je, dakle, pretpostaviti da je raznorodnost prisutnih verskih ili
paraverskih grupacija u Poljskoj (neke od njih dobile su pravni legitimitet kao
udruženja i fondacije) još veća. Za kompletnu sliku verskih zajednica koje deluju

10
Bon škola – predbudistička religija Tibeta. (Prim. Prev.)
11
Henoteizam: grčki: jedno, Bog. Poštovanje jednog glavnog Boga, koje ne isključuje postojanje drugih
bogova. Prvi stepen monoteizma. (Prim. Prev.)

38
u Poljskoj trebalo bi uzeti u obzir te konfesionalne grupe koje nemaju pravni
legitimitet i nikad nisu ni pokušavali da se registruju, a pored toga su aktivne u
traženju novih članova kao i u negovanju vlastitih verskih obreda. Većina njih
aktivno sprovodi prozelitizam zarad sticanja novih pristalica.
Najviše obraćenika tokom godine beleže Jehovini svedoci; trenutno treća
konfesija u Poljskoj s obzirom na brojnost (oko 130.000 propovednika). Oni su,
isto tako, društveno najprepoznatljiviji.

Registrovane sekte?

Koliki je broj onih koji među registrovanim, ali i neregistrovanim verskim

zajednicama u Poljskoj imaju karakter sekte, a koliko ih je tek labavih verskih
skupina – pitanje je koje nema jednoznačan odgovor. Izvan mogućnosti bilo
kakve verifikacije ostaju takođe konfesionalne grupe (među njima sekte i novi
verski pokreti) koji se ne trude da steknu pravni legitimitet. Neophodno je da svi
mogući podaci koji se odnose na taj problem moraju biti procenjeni.
Sveštenik profesor A. Zvolinjski ispravno primećuje da: ... sve verske
zajednice koje su registrovane posle 1999. odlikuju se relativno malim brojem
pristalica. Pojedinačne grupe uglavnom broje od petnaestak do nekoliko stotina
pristalica. Podaci o brojnom stanju koji su dobijeni za vreme registracije najčešće
su uvećani. Obim nove grupe često se ograničava na jedan lokalitet.
Ekspanzivnije su one grupe čiji je idejni cilj prozelitizam, to jest „misionarska“
aktivnost usmerena na pridobijanje novih pristaša. Zbog toga, takođe, putem
aktivnog prozelitizma na ulicama, posetama kuća, škola, obrazovnih ustanova,
one su većinom poznatije i češće podležu društvenoj oceni. Njihovo delovanje
dodatno je propagirano sredstvima masovne komunikacije. Što je krug pristalica
brojniji, atraktivnost datog pokreta pojačana je što dovodi do priliva novih članova
ili simpatizera. Broj pristalica i članova povećava se po principu povratne sprege.
Pokreti koji bi nekada imali lokalni i marginalni opseg uticaja sada – zbog
telekomunikacione tehnike (Interneta) – dopiru sa svojom misijom do terena koji
su prostorno i kulturološki udaljeni.
Sekte privlače pažnju javnog mnjenja i brojnih društvenih institucija –
takođe i crkvenih – koje analiziraju promene do kojih dolazi. Veoma često se
demonizuje i preuveličava značenje sekti koje su, uopšteno uzev, male grupe,
često sastavljene od izgubljenih ljudi koji traže svoj društveni identitet i
individualnu identifikaciju. Ali suština i fukcija sekti ne leži u njihovoj veličini ili u
opsegu uticaja koje imaju, već u modelima ponašanja i polazištima. Zato nije
dozvoljeno da se izgube iz vida ti neupadljiviji društveni i religiozni fenomeni koji
za pojedince, grupe, a često i za čitavo društvo mogu da postanu opasna
destruktivna snaga.
Pogrešno je, isto tako, percipirati sekte i nove verske pokrete u
ograničenoj perspektivi prema kojoj opasnost preti malim grupama ljudi koje su
definisane: starosno (uglavnom deca i omladina), statusno (imućni), ili
karakterno (preosetljivi, verski revnitelji, tragaoci).

Izveštaj o sektama

39
 O ozbiljnosti problema sekti u Poljskoj poslednjih godina govori izveštaj
Biroa za nacionalnu bezbednost O sigurnosnom stanju države (objavljen 1995.).
U sedmom poglavlju tog izveštaja čitamo: Tokom poslednjih nekoliko godina u
Poljskoj je došlo do ekspanzije raznoraznih verskih saveza i pseudoreligijskih
pokreta koje sebe često nazivaju sektama.
Trenutno u Poljskoj deluje 13 crkava čija je situacija zakonski regulisana,
ili koje su administrativno priznate, kao i 93 crkve i verske zajednice koje su
upisane u registar crkava. Niz zahteva očekuje na upis u registar, mnogo saveza
deluje nelegalno, mnogo u kamufliranoj formi udruženja, salona za negu fizičkog
i psihičkog zdravlja, kurseva „proširivanja svesti“, „fondacija, građanskih
društava, kao i drugih sekti (...).
Svoju aktivnost sekte vode najčešće u velikim gradovima: Varšava, Tri
grada (Gdinja, Sopot, Gdanjsk), Krakov, Vroclav, kao i u lokalnim prigraničnim
oblastima što pogoduje međunarodnim kontaktima. Mnogo ih je u našoj zemlji
steklo brojne nepokretnosti u kojima stvaraju zatvorene zajednice odvojene od
sveta.
Dosadašnja zapažanja pokazuju da neke sekte uzrokuju ugrožavanje
mira i javnog reda na sledeće načine:
- stvaranjem grupa (pod izgovorom verske aktivnosti) koje će
iskorišćavanjem izvesnih privilegija dopustiti sebi finansijske prestupe
(carinske i fiskalne);
- stvaranjem zajednica koje okupljaju neuravnotežene ljude,
narkomane, prestupnike, što dovodi do porasta socijalno patoloških
pojava (iznuđivanje materijalnih sredstava, opravdavanje sakralne
prostitucije, narkomanije, itd.).
- nastajanje apokaliptičnih zajednica koje propagiraju katastrofičnu viziju
sveta, koje, koristeći teškoće svakidašnjeg života i psihičke slabosti
mogu da navode na kolektivna samoubistva ili da usmere agresiju
prema spoljašnjem svetu; izbegavanje vojne službe (odnosi se na
sektu „Nebo“ u kojoj su dva člana povodom toga osudili – sudskom
presudom i presudom Crkve ujedinjenih hrišćana, zbog reklamiranja
da 50 muškaraca u vojsci pohađaju seminare, da su klerici i monasi.
- Devastiranje groblja i objekata rimokatoličke kulture (brojne
pseudosatanističke grupe), kao i objekata drugih crkava.

U najkontroverznije verske zajednice koje dejstvuju u Poljskoj izveštaj je

naveo: Crkvu ujedinjenja, Zajednica nezavisnih misionarskih udruženja
„Porodica“, Scijentološka crkva, kao i brojne satanističke grupe.
Izveštaj je podsetio na to da je Crkvu Ujedinjenja priznao Evropski
parlament za parareligijsku organizaciju koja može da postane pretnja
društvenom redu i poretku. Članovi te zajednice terete se za učešće u švercu i
trgovini drogom. U Poljskoj je registrovana 12.01. 1990. Poseduje tri zatvorena
centra u Izabelinu, Krakovu i Glanovu kod Krakova. Preko Ženske federacije za
svetski mir (u Poljskoj deluje od 1992.) i preko Akademskog udruženja za
ostvarivanje univerzalnih vrednosti ova crkva vrbuje svoje članove.

40
 Scijentološku crkvu izveštaj definiše kao „versku mafiju“ koja je
najrentabilnija crkva u Sjedinjenim Državama, poznata po brojnim aferama i
prestupima u koje se mogu uvrstiti: krivotvorenja, podmićivanje, iznuđivanje,
zastrašivanje i berzanske špekulacije. Izveštaj konstatuje: S obzirom na
nepovoljno međunarodno mišljenje ova crkva nastoji da prikrije delatnost u
Poljskoj. Opasnosti scijentološke crkve manifestuju se, između ostalog, u
aktivnostima koje imaju za cilj iznuđivanje materijalnih sredstava na takozvane
orijentalne tehnike psihičke revitalizacije.
Sekta pod nazivom Zajednica nezavisnih misionarskih udruženja
„Porodica“ u izveštaju je povezana sa nerazjašnjenim i tajanstvenim nestancima i
otmicama mladih ljudi. Na zapadu ovu sektu optužuju za otmicu dece,
zlostavljanje i seksualno iskorišćavanje maloletnika, za propagiranje rodoskvrnih
odnosa, kao i za produkciju pornografskih filmova (u kojima učestvuju deca). U
mnogo zemalja zabranjena im je delatnost. Izveštaj informiše: Ona u Poljskoj
sprovodi široku propagandnu aktivnost deleći plakate i letke na javnim mestima,
a takođe i vrbovanje u školama i vaspitno-starateljskim centrima nudeći usluge u
oblasti učenja stranih jezika i debata o prevenciji širenja narkomanije i side.
Svakoga ko stupi u kontakt sa grupom nagovaraju da napusti svoju porodicu.
Članovi su potpuno izolovani od svojih porodica i prijatelja, borave u centrima
ove sekte samo privremeno, odakle zatim pod izmenjenim imenom odlaze u
inostranstvo gde se odnarođuju da bi se posle nekoliko godina vratili u zemlju
kao potpuno poslušne vođe sekte. Pronaći osobe koje je grupa otela postaje
praktično nemogućno. Nijedan od članova ne radi u svojoj profesiji. U Poljskoj
ova grupa poseduje najmanje dva centra – u Pjasečnu i Karpaču.

Novi izveštaj o sektama u Poljskoj

Godine 2000. Međuresorni tim zadužen za pitanja novih verskih pokreta

sačinio je novi Izveštaj o pojedinim pojavama vezanim za delatnost sekti u
Poljskoj. On podseća delimično i na izveštaj iz 1995. godine i sačinjen je iz dva
dela.
U prvom delu pokrenuti su takozvani terminološki problemi, uzroci
nastajanja i razvoja sekti, klasifikacije i njihove strukture, pravne forme koje
sekte, crkve i druge verske zajednice prihvataju, sloboda savesti i verska
sloboda, vrste pravnog statusa crkava i drugih verskih zajednica u Poljskoj, kao i
principi registracije crkava i drugih verskih zajednica u Poljskoj.
U drugom delu (Sekte kao destruktivne grupe) pronalazimo sledeće teme:
karakteristika sekti, informacije koje se tiču odlika koje sektu razlikuju od drugih
društvenih grupa, uzroci i posledice pripadnosti sekti u kontekstu narušavanja
kaznenog, porodičnog, i drugih zakona. U završnom delu izveštaja autori su
izneli postulate u pogledu situacije i oblika suprotstavljanja delatnostima novih
verskih pokreta koji imaju destruktivni karakter.
Vraćajući se na početak izveštaja vredi pomenuti da on počinje rečima:
Od početka devedesetih godina velike emocije prate pojavljivanje mnogih grupa
u Poljskoj koje se uopšteno nazivaju sektama. Te grupacije se terete za
primenjivanje nedozvoljenih i neetičkih metoda vrbovanja novih članova, kao i za

41
njihovu psihičku zavisnost koja izaziva slepu poslušnost vođi. Po mišljenju
kritičara tih grupa one dozvoljavaju niz prestupa poput: šverc oružja, trgovina
drogom, otmice, iznuđivanje novca, a sve pod geslom verskog preporoda,
duhovnog usavršavanja, proširivanja svesti itd. Cilj ovog izveštaja jeste da se
predstave principijelna pitanja povezana sa delatnošću grupa koje sebe definišu
rezervnim pojmovima poput: „novi verski pokreti“, „parareligijski pokreti“, „sekte“,
„kultni pokreti“, „kultovi“ (veroispovesti). Ti termini se ne pojavljuju u poljskom
zakonu (imajući u vidu međunarodnu konvenciju čiji je Poljska potpisnik, a koja
predstavlja izvor unutrašnjeg zakonodavstva). Prema tome, ne postoji pravni
osnov za kvalifikaciju date grupe kao gorepomenute organizacije, što znači da se
na njih kao na pravno lice primenjuje zaseban vid nadležnosti državnih organa.
Na temelju obavezujućeg zakona delovanje pomenutih grupa predstavlja formu
građanske aktivnosti i mogućna je u formi udruženja, crkava, verskih zajednica ili
drugih pravnih lica kao i neformalizovanih saveza fizičkih lica. Svi ti subjekti
podležu opštim zakonskim propisima. U mnogim publikacijama psiholozi navode
da je efekat učestvovanja u pojedinim verskim i paraverskim pokretima
destrukcija ličnosti zasnovana na uništavanju dotadašnjih osobina čoveka kao i
njegove uloge u porodici i društvu. Simptomi destrukcije mogu biti iznenadna
promena sistema vrednosti, smanjena duhovna elastičnost, ustaljeni stereotipi
psihičkih reakcija.
Izveštaj završavaju zaključci u kojima se podvlači da sve predstavljene
činjenice i mišljenja svedoče o tome da su sekte neobično komplikovan i
nehomogen, slojevit problem, a samim tim teško se može izvesti jedinstvena
ocena – počevši od široke terminološke lepeze kojom se, s jedne strane, služe
same sekte, a s druge strane pojedinci i institucije koje se bave ispitivanjem
njihovog ponašanja, preko formi i pravnih aktivnosti sekti kao i stvarnog opsega
njihovih delatnosti – sve do onoga što budi najveću kontroverzu i socijalne
zebnje, a takođe i otpor samih sekti: štetna, destruktivna, ponekad otvoreno
nezakonita aktivnost sekti. Budući da nam je zadatak bio da okarakterišemo
pojavu sekti, nemogućno je bilo usredsrediti se isključivo na jednu ravan.
Društveno štetno, bespravno i često kriminalno ponašanje članova sekti i njihovih
simpatizera svoj odraz nalaze u osećanju da ih ugrožava poljsko društvo, o čemu
svedoče rezultati sprovedenog istraživanja javnog mnjenja. To osećanje
pojačano je nedostatkom informacija i česta bespomoćnost organa gonjenja. To
uopšte ne znači da državni organi ne uočavaju opasnosti koje su povezane sa
delatnošću sekti u Poljskoj i da ne preduzimaju nikakve korake da bi im stali na
put.
Pošto su administrativni organi obavezni da obezbede to da pravni
poredak bude upozoren, u pravnoj državi, kakva Poljska jeste, država se – kao
što se u Izveštaju konstatuje – oseća dužnom da zaštiti svoje građane od tih
opasnosti. Bilo kakve izmene u rukovodećem timu ne smeju uticati na to da
država izbegava tu obavezu.

Mormoni – američki verski izum

42
 Besprekorno odeveni mladi ljudi. Zasigurno su već presreli nekoga od vas
na ulici. Najlakše se prepoznaju leti: čak na 30 stepeni nose belu košulju i
kravatu. Pri tom imaju identifikacionu karticu sa zvanjima: „Stariji“ ili „Sestra“.
Govore poljski, ali sa osetnim stranim akcentom. U Poljskoj ih ima sve više. To su
misionari Crkve Isusa Hrista poslednjih dana, ili jednostavno – mormoni. Odlazak
u misiju za njih je velika privilegija. Uče jezik, odlaze na dve godine, uvek je to
par apostola.
Trude se da zainteresuju slušaoca svojom verom koristeći pitke metode
kao što je prezentacija časopisa ili sličica koje privlače pažnju. Da ne bi opteretili
svoje slušaoce u uvodu vešto prećutkuju konstatacije koje su hrišćanstvu
ponajviše tuđe, ili pak kontroverzne događaje iz života njihovog osnivača. Čine
tako dok nove pristalice ne postanu punopravni članovi mormonske crkve.
Interesantno je to da često ni sami nisu svesni problema koji proističu iz
njihove verzije istorije ili doktrine. Uspeh koji su pobrali uzrokovao je to da su
nejasni počeci sekte zaboravljeni. Ne čudimo se, dakle, što ni prosečan Poljak o
mormonima ne zna previše. Najčešče ga povezuje sa poliginijom koja se
generalno više ne praktikuje. Karakteristična „otkrivenja“ imaju, jednom rečju,
praktično značenje i nastupaju onda kada su najpotrebnija. Tako je nekada bilo s
poligamijom koja se održala do poznih osamdesetih godina XIX veka.
„Otkrivenje“ je omogućilo uvođenje monogamije kao imperativa, bez čega Juta
ne bi stupila na zvezdanu zastavu kao poslednja država Sjedinjenih Američkih
država. Do toga je došlo tek 1896.
Na poljskom izdavačkom tržištu nedostaju publikacije koje omogućavaju
dokumentovanje i ozbiljno upoznavanje čitalaca sa istorijom osnivača Džozefa
Smita kao i sa učenjem mormona, koje se tako mnogo razlikuje od hrišćanskog.
Tu prazninu nastoji da popui Antoni Lešnjak, nudeći nam beskrajno korisnu
knjigu Mormoni – američki verski izum, knjigu koja obiluje izvornim materijalima.
Autor je apsolvent Odseka za filozofiju i Odseka za teologiju Katoličkog
univerziteta u Lublinu. Završio je Terapeutske studije koje se bave pomoći koja
se ukazuje ljudima koje su postale zavisne od sekti. Imao je priliku i da boravi u
Lejk Sitiju. Boraveći u mormonskoj porodici, upoznao se sa njihovim običajima i
tradicijom.

Knjiga koju držite u rukama nije lični napad na mormone, jer mnogo je
među njima prijatnih osoba punih entuzijazma. Autor samo želi da prenese
informaciju o izvesnim aspektima funkcionisanja organizacije kao i da pretrese
elemente doktrine koja je u neskladu sa osnovama hrišćanskog učenja. Budući
da vlada opšte nepoznavanje istorije i učenja mormona, javila se nužna potreba
da se otkriju istinski principi njihove vere kao i greške u učenju. Tada će se
pokazati da su konstatacije mormona u suštini antibiblijske i antihrišćanske.
Iz predgovora Pjotra Tomaša Novakovskog.

Na američkoj verskoj mapi religija mormona zauzima naročito mesto, jer

je nastala u Severnoj Americi i principijelno se razlikuje od svih evropskih
hrišćanskih tradicija. Definiše se kao „Amerika u malom“, kulturno-verska pojava
u kojoj su glavni procesi američke istorije ponovljeni u manjim razmerama (...).

43
Mormoni doživljavaju svoju religiju kao dopunu hrišćanstva u smislu nastavljanja
i reforme judaizma. Sami sebe vide kao izabrani narod, a zemlju u kojoj žive
smatraju za obećanu zemlju. Ubeđeni su da američki kontinent i američki narod
imaju posebnu ulogu u svetskoj istoriji. Jer upravo u Sjedinjenim Državama treba
da nastane hram iz kojeg će Hristos nadgledati duhovno i političko upravljanje
svetom. Zbog toga s entuzijazmom propagiraju drugim narodima principe
zakonitosti, pravde i slobode. Za njih, Amerika je mesto sreće kakvo se ne pamti
još od vremena blaženog Edena, zemlja budućnosti koja će pobediti kapije
pakla.

Iz uvoda Antonija Lešnjaka

Antoni Lešnjak

Mormoni – američki verski izum

Izdanje Maternus Media, Tihi 2001.

96 strana, format A5
Kontakt sa izdavačem: matmedia@go2.pl

ZANIMLJIVOSTI

Istraga povodom monstruma u Firenci

Šesnaest godina posle tragičnog zločina koji se pripisivao

takozvanom monstrumu iz Firence italijanska policija odlučila je da ponovo
povede istragu protiv njega. Tokom trideset godina monstrum je ubio i iskasapio
hirurškim nožem osam vereničkih parova. Dokazi koje je prikupila policija
sugerišu da je inicijator serije zločina mogla da bude okultistička grupa sačinjena
od osoba koja zauzimaju visok položaj u italijanskom društvu. Policiji i FBI-ju u
istrazi je pomagao, između ostalog, Masimo Introvinjo – italijanski stručnjak za
sekte i verske kultove. On je podsetio na to da Toskana ima dugu tradiciju
povezanosti sa magičnim ritualima i u tom slučaju ne može se, takođe, isključiti
ni delovanje nekakve devijantne grupe.

Smrt besmrtnika

Tokom deset godina iznad malog sela Kastelane u jugoistočnoj

Francuskoj dominirala je skulptura Žilberta Burdena visoka 33 metra, osnivača
sekte Mandarom. On je tvrdio da je besmrtan, a 1998. godine umro je u 74.
godini od srca. Iako sekta nikada nije imala dozvolu da podigne kip, tek je ove
godine lokalnim vlastima pošlo za rukom da dobije naređenje da se on uništi, što
su one savesno obavile.

Sekta Džedaj viteza

44
 Da, istina je. U aprilu tekuće godine grupa fanova filma „Zvezdani ratovi“
odlučila je (iz štosa?) da u Ministarstvu unutrašnjih poslova Velike Britanije
registruje novu veroispovest pod nazivom Džedaj. Ona treba da spaja pristalice
filmske „Sile“. Nova vera već se našla u specijalnom formularu za popis
stanovništva koji sledeće godine treba da pokaže stepen pripadnosti Britanaca
pojedinim crkvama i verama.

Egzorcizmi nad Majkom Terezom

Kako je nedavno obelodanio nadbiskup Kalkute Majka Tereza je pred kraj

života bila prepuštena egzorcizmu koji je imao za cilj da je oslobodi od
demonskog proganjanja i upravo je nadbiskup vršio taj egzorcizam. U intervjuu
za CNN on je izjavio da se čitav taj događaj odigrao nakon toga što je Majka
Tereza operisala srce. U toku dana ponašala se normalno, ali noću nije mogla da
spava, vištala je, kidala infuziju sa sebe. Posle obavljenog egzorcizma u bolnici
noću, Majka Tereza je zaspala kao dete, rekao je nadbiskup. Po njemu taj
događaj pokazuje da je Majka Tereza bila svetica i čovek istovremeno.

Posednuti nadbiskup

Kako se ispostavlja, u izvesnim okolnostima koje tome idu naruku, član

sekte može da postane čak i katolički nadbiskup. U maju je javno mnjenje
potresla vest da je u Munovu sektu stupio zambijski nadbiskup Emanuel Milingo.
Ipak je činjenica to da je s munistima održavao kontakte oko dve godine. Taj
gotovo sedemdesetogodišnji ordinarijus Lusake oženio se u maju tekuće godine
43-godišnjom akunpunkturistkinjom Marijom Sung Rije Sun, čime je sebe stavio
izvan Crkve. U julu je Kongregacija verske doktrine izdala saopštenje da, ukoliko
se Milingo ne rastane od svoje izabranice neće više moći da prekine odnose sa
sektom i neće javno da prizna da je poslušan papi, te će 20. avgusta biti
ekskomuniciran. Kontroverzni nadbiskup „otrgao se“ nadleštvu munista koji su ga
kontrolisali i došao kod Svetog oca. Taj susret je toliko na njega delovao da je
otišao u osamu, verovatno kakvog manastira, odakle je poslao dva pisma. U
jednom pismu od 14. avgusta obavezao se da će ispuniti uslove koje mu je
postavio Vatikan, a drugi je uputio ženi. Ona je pak odbila da primi pismo, tvrdeći
u medijima da je Vatikan njegovog muža kidnapovao. Tim povodom počela je
štrajk glađu. Najverovatnije su Mariju Sung u Rim poslao sam Mun, budući da je
bila samo oruđe u borbi protiv Vatikana. Kako su kasnije otkrili mediji, gospođa
Sung je putem svoga braka sa Milingom postala bigamist, jer je pred njim trebalo
da skriva svoju raniju bračnu vezu. Ni njihov prvi susret uopšte nije bio tako
„slučajan“. Pre nego što je došlo do spektakularnog braka, penzionisani
nadbiskup Lusake bio je okružen izuzetnom „brigom“ ljudi iz sekte koja je čuvena
u svetu po masovnom podvodadžiluku svojih pristalica. Nadbiskupova poseta
papi i njegova najava povratka Crkvi zasigurno je pomrsila Munove planove.

Naročito preporučujemo Internet strane:

45
 Danas bismo želeli da vam preporučimo da posetite novi Internet izlog
Centra za suzbijanje psihomanipulacije u Lublinu. Pomenuti Centar vodi
gospodin Darijuš Kuncevič sa sedištem u nadbiskupskoj kancelariji (Krulevska
ulica br. 10). www.psychomanipulacja.pl
Treba, takođe, posetiti i dominikanske internet strane iz Šćećina
www.sekty.net , iz Krakova www.infosek.info.pl , kao i Vroclava
www.optimus.wroc.pl/centrum.

Olimpijada mormona

Pošto će se zimske olimpijske igre održati u Solt Lejk Sitiju, mormonskom

„Vatikanu“, čitav svet će s jednakom pažnjom pratiti uz sportske događaje i
aktivnosti domaćina tog grada. Organizatori očekuju 1,5 miliona gostiju, od čega
su 9.000 novinari. Neki komentatori već su krstili igre „Molimpijada“
Mormoni koji su naseljeni u Juti broje 11 miliona vernika, polovina njih živi
u inostranstvu. Poseduju imovinu u vrednosti od 25 milijardi dolara. Državni
guverner, dva senatora i tri kongresmena koji predstavljaju Jutu jesu mormoni. To
su, isto tako, i sve sudije vrhovnog državnog suda, 80% državnih i federalnih
sudija, 90% članova državne zakonodavne vlasti, kao i oko 85% gradonačelnika,
odbornika i članova lokalne vlasti u domenu prosvete.
Iako se savremeni mormoni trude nešto više da se izjednače sa
hrišćanima, i dalje zadržavaju za sebe karakteristične doktrine. Veruju, između
ostalog, da Bog poseduje telo od krvi i kostiju i da je oženjen (njegovu ženu
mormoni nazivaju „Majka“). Ljudi počinju život kao duhovna deca koju su u
predegzistencijalnom svetu doneli na svet nebeski Otac i Majka, da bi zatim
dobili smrtna tela rodivši se na zemlji. Isus je, prema verovanju mormona,
duhovni sin Boga on je Hehova iz Starog ali i Novog zaveta. Istovremeno je,
takođe, čovek koga su rodili iz fizičke veze Bog i Marija. U pogledu tih elemanata
mormonske doktrine nije samo katolička crkva protiv, nego i glavne protestantske
crkve u SAD-u ne priznaju validnost mormonskih krštenja, tretirajući tu veru čiji
su koreni u XIX veku kao sektu. U julu tekuće godine Vatikan je čak dao
saopštenje da mormoni koji primaju katolicizam moraju ponovo da budu kršteni.
Gordon B. Hinkli, koji je predsednik i prorok mormonske crkve obećao je
da neće koristiti olimpijske igre za pokrštavanje pridošlica. Ipak, manje važni
predvodnici mormona smatraju da je olimpijada savršena prilika da se svetu
reprezentuje njihova vera. Kakvi će efekti toga biti, videćemo!
Poljski Njusvik, broj 2/16IX tekuće godine.

Nova trgovačka sekta?

U Poljskoj se pojavila nova firma Sanrajder koja se bavi prodajom biljnih

lekova fabričke proizvodnje. Amerikanci su već uspeli da je stave na listu sekti na
kojoj figuriše, između ostalog, i Amway. Reporterima Kulisa pošlo je za rukom da
neslužbeno dođu na integracioni sastanak te firme. Kao rezultat te posete imamo
tekst koji je, u načelu, opomena za sve one koji ikad budu poželeli da uđu u
marketinšku mrežu. Sanrajder obećava svojim novim poljskim pristašama brz i

46
lak novac i luksuzan život. Jedne nagovaraju slikama na kojima su luksuzni
automobili i snimci sa putovanja po prekrasnim delovima sveta; druge motiviše
pitanje: Možeš li da ostaviš sve i putuješ sutra na Karibe? Sanrajderista će na to
odgovoriti: Mogu!
Ti koji vrbuju uveravaju zainteresovane da biljni preparati kojima treba da
trguju zaista imaju fantastično dejstvo. Uzimaju sami sebe za izuzetne primere
zdravstvene kondicije (ne idem kod lekara, ne kupujem lekove, a nisam imućan)
– ubeđivao je okupljene jedan od vrbovnika) sugerišu da redovno pijenje biljnih
čajeva te firme donosi fantastične efekte. Svaka novovrbovana osoba u firmu za
vrbovnike znači šansu za veći uspeh. Jer tu obavezuje princip da s vremenom će
za tebe raditi drugi, a ti ćeš samo skupljati novac.
Profesor Dejvid Bromli sa Univerziteta u Virdžiniji nazvao je na koricama
Vašington posta Sanrajder i Amvej versko-sektaškim pokretima. Svojevrsno
„kršenje“ za njih je kupovina osnovnog paketa proizvoda koji se u Sanrajderu
naziva ulazni paket (za samo 277,37 zlota). Zatim preostaje samo da veruješ –
podvlači prof. Bromli – da će postići finansijski uspeh dok ostatak sveta i dalje
bludi bez cilja. Međutim, stručnjak za sekte i kultove, Džek Levin, dokazuje na
stranicama Ameriken Žurnala da se Sanrajder i Amvej koriste istim tehnikama
kao verske sekte. Raspolažu harizmatičnim liderima koji određuju za ostale
određene zadatke za zajedničko pitanje, dele psihološku podršku i definišu njihov
smisao života.
„Kulise“, br. 40/4. X tekuće godine.

Bioterorizam u sektama

U osmom broju nedeljnika Poljski Njusvik nalazimo zanimljiv tekst Darijuša

Bališevskog o istoriji bioterorizma. Saznajemo da su, između ostalo, već u XIV
veku Tatari sveso koristili u borbi bacil kuge (pomoću katapulta prebacivali su
telesa umrlih od kuge vojnicima opkoljenog grada Kafe u Etiopiji), izazivajući
zarazu koja je desetkovala Evropu. Od nje je pomrla jedna trećina čitavog
tadašnjeg stanovništva. Autor takođe podseća na slučajeve bioterorizma iza kojih
su stajale sekte. Prvi se desio 1984. u malog gradu u državi Oregon. Članica
sekte Ma Anan Pšela priznala je da je otrovala hranu u četiri gradska restorana.
Za to je koristila bakteriju salmonele koju je gajila njena sekta. Tada se otrovalo
750 ljudi. Dana 20. marta 1995. sekta Najviša istina pustila je u tokijskom metrou
gas sarin koji izaziva drhtavicu i paralizovanost. Kako je gas bio loše očišćen,
smrt je doživelo tek 12 osoba, a 5500 podleglo je teškom trovanju. Za vreme
istrage objavljeno je da je 40 članova sekte otišlo u Zair po virus smrtonosne
hemoralgijske groznice ebola. Hteli su da proizvedu biološku bombu. Tog puta
nisu uspeli; neće li posle njih, ipak, doći neki drugi fanatici?
„Poljski Njusvik“ br. 8/28.X tekuće godine.

Nepotrebna smrt kajakaša

List „Poljska reč“ objavilo je zanimljiv članak Urušule Lubecke o brojnim

slučajevima napuštanja verske zajednice Jehovinih svedoka u donjoj Šleziji u

47
poslednje vreme. Ovaj tekst oslanja se na priče bivših Jehovinih svedoka koje su
se prikupljale za vreme priprema radio reportaže Svedoka. Tamo su čitali,
između ostalog, o brojnim zloupotrebama koje se zataškavaju zarad reputacije
organizacije. Svedoci se ne obraćaju za pomoć svetovnim institucijama već
starešinama verske zajednice. Isto tako ne prenose informaciju svetovnim
vlastima o ispadima ili prestupima u njihovom krugu. Na taj način trebalo je
zataškati automobilski udes koji je izazvao stariji sin starešine (drugim autom
vozili su se takođe Jehovini svedoci). Majka povređenog deteta tokom tog
slučaja priznala je u hitnoj pomoći da se ono potuklo na žurci. Nekoliko meseci
pre toga štampa je brujala o tragediji na jezeru Lebsko, za vreme koje je poginulo
petoro kajakaša koji su bili Jehovini svedoci. Po mišljenju policije, postojale su
šanse da se spasu, a organizatori kajaškog spusta ipak su previše odugovlačili s
pozivanjem u pomoć. Njihove informacije o tome bile su protivrečne, a petoro
spasenih brzo je otputovalo automobilima iz mesta tragedije. Jedan od bivših
Svedoka pretpostavlja da kajakaši koji su zaošijali svojim kajacima tokom više
sati nisu zvali u pomoć sa svojih mobilnih telefona, pošto su sigurno postupali
prema pismenoj instrukciji koja nalaže da najpre treba da se jave starešinama
zajednice, jer ne sme da se naškodi dobrom imenu organizacije.
„Poljska reč“ br. 215/14.IX tekuće godine.

48