1.

JOGA I TANTRA
Joga je metod, tehnika. Onaj njen deo koji nije tehnika naziva se tantra i jeste neto drugo. Za
tantru bi se moglo rei da je majka joge. Ona je filozofija iz koje je izrasla joga. Sva joga dolazi
iz tantre.
ta biste nam ukratko mogli rei o jogi?
Ispriau vam jednu priu. Jednom davno iveo je vajar koji je bio nadaleko poznat. Zbog
njegove slave mnogi su dolazili da vide njegove radove. Jednog dana doe grupa posetilaca
eljna da vidi njegovu umetnost. Vajar ih uvede u atelje. Prvo ih povede do sobe u kojoj su se
nalazili veliki komadi mermera, isklesanog samo sa jedne strane. Gosti behu razoarani onim to
videe. Na to im on ree: Ne sudite prebrzo o mom radu, nego poimo do druge sobe da vidite
kako dalje vajam. U toj drugoj sobi posetioci videe gromade mermera koje su ve imale neki
oblik, to ih malo ohrabri, meutim, jo uvek nisu bili oduevlejni. Vajar ih povede do tree
sobe, gde su konano ugledali impresivna remek-dela. Napokon im svima laknu i ubrzo
njihovom oduevljenju i srei nije bilo kraja. Vajar im tada ree: ak ni ova dela nisu potpuno
zavrena. Potrebno im je poliranje kako bi zasijala punim sjajem.
Ljudi koji se bave jogom ulaze u identian proces kroz koji su proli posetioci posmatrajui
gromade mermera. Ba kao to je remek-delo skriveno u kamenu, a umetnik treba da ukloni
naslage koje skrivaju to unutranje savrenstvo kako bi pokuao da dopre do njega, tako i joga
ui da unutar nas lee savrenstvo, mir, razumevanje i znanje. Meutim, usled svakodnevnih
problema, strahova i naruenog zdravlja, mi nismo u mogunosti da izrazimo te kvalitete.
Praktikovanjem joge polako jaamo svoje zdravlje, a slabimo mentalnu tenziju, to e konano
omoguiti da naa istinska, unutranja priroda doe do punog izraaja.
Poinjemo na jednostavnim nivoima, ostvarujui harmoniju i ravnoteu u fizikom telu. Ovo
postiemo tehnikama proiavanja hata joge, vebama koje se zovu asane i tehnikama disanja
ili pranajamom.
Kada postignemo ovu ravnoteu, spremni smo za rad na mentalnom planu kako bismo
ostvarili mentalnu harmoniju i relaksaciju. To se postie tehnikama kao to su joga nidra, antar
mona i druge. Na ovaj nain uspevamo da odagnamo strahove, komplekse, inhibicije i
anksioznosti, zbog kojih patimo.
im na um postane uravnoteen, moemo prei na harmonizaciju tela i uma. Kada su fiziki i
mentalni aspekti naeg bia u harmoniji, duboko u nama deava se buenje, poznato kao
spiritualno buenje. Re je o dostizanju nivoa na kojem je probueno unutranje znanje,
unutranje razumevanje, kao i vii kvaliteti uma. U skladu sa tim moglo bi se rei da je joga, u
sutini, metod buenja unutranjeg ovekovog potencijala.
Svima nam je poznata injenica da koristimo samo 10% kapaciteta mozga i da jo uvek nismo
u potpunosti evoluirali. Svi jogijski metodi, meditacija, fizike prakse, tehnike disanja,
relaksacija, metode koncentracije itd. imaju za cilj da probude preostalih 90% mozga kako bi um
uspeo da se izrazi, a naa linost pronala sopstveni izraz u svakoj situaciji u ivotu, ime bismo
konano uspeli da spoznamo i doivimo jednu dublju realnost koja postoji u svima nama.
ta god eleli da ostvarimo u spoljanjem svetu, u vezi sa ljudima, materijalnim stvarima,
putovanjima, studijama, poslom..., sve to ve nosimo u sebi. Svi elimo spokoj uma i sreu, ali
za njima tragamo u spoljanjem svetu. Meutim, sve dok naa srea i to da li je na um u stanju
spokoja ili nemira zavisi od spoljanjih faktora i nekog drugog, neemo se oseati sigurno.
Nisam vam rekla nita novo. Zapravo, samo ponavljam vekovima poznatu istinu. To za ime

tragamo nalazi se duboko unutar nas. Isus Hrist ree: Carstvo nebesko nalazi se u vama. Eto,
to je realnost, to je istina. Platon je rekao: Staza koja vodi ka sopstvu nalazi se u vama samima.
U hramovima starih Grka nalazile su se ploe na kojima je pisalo da se mora okrenuti prema
unutra kako bi otkrio samoga sebe (Upoznaj sebe).
Tako joga predstavlja metod koji svakome pomae da zaroni u sebe ne bi li otkrio svu
udesnost vlastitog unutranjeg ivota. Meditacijom se ulazi u stanja svesti i, zahvaljujui njoj,
postajemo svesni injenice da izvan nae svakodnevne svesti lei potpuno drugaija svest. Kada
dostignete to vie stanje svesti, moi ete da se osvrnete na svoj dotadanji ivot i da se zapitate
kako je mogue da ste takav ivot uopte vodili. Vae novo iskustvo e biti toliko drugaije.
Seate li se kako ste se oseali kada ste se prvi put zaljubili? Ceo svet je izgledao divno. Nije vas
se ticalo ta vam drugi priaju jer vas je iznutra bio potpuno obuzeo oseaj lepote i zadovoljstva.
Ista stvar se deava u meditaciji. Kada otvorite to stanje svesti, stupate u novu ravan na kojoj ete
sve sagledavati i doivljavati na potpuno novi nain. Kako napredujete, sve se dodatno
produbljuje, a vai doivljaji postaju sve bogatiji.
Kako glasi osnovna poruka joge? Da li je joga na bilo koji nain povezana sa religijom?
Osnovna poruka joge je da svako treba da nastoji da ostvari bolju kontrolu uma kako bi postao
kreativniji. Joga nije religija. Ona se ne kosi ni sa ijim uverenjima. Po mom shvatanju, jogijska
praksa vas pribliava sutini religije koju ispovedate. Joga vas ini sposobnijim da se opustite i
koncentriete um, a to je veoma blagotvorno za sve koji ele da se posvete molitvi.
Kako se joga koja nam dolazi sa istoka uklapa u zapadnjaku kulturu?
Kako se hrianstvo uklopilo u zapad? ta je hrianstvo? Pripada li ono istoku ili zapadu? Joga
je nauka i, kao takva, ona nije ni zapadnjaka ni istonjaka, ve univerzalna. Ajntajn je bio
Jevrejin, ali to teoriju relativiteta ne ini jevrejskom. Bio je, osim toga, i Nemac, ali njegova
teorija ne nosi epitet nemake teorije. Fizika, teologija ili bilo koja druga nauka univerzalna je.
Biologija, hemija i botanika nisu zapadnjake nauke, pa ni joga nije istonjaka nauka. Ona je
jednostavno jedna od nauka. Tako treba prihvatiti jogu bez obzira na to gde ivimo.
Stekla sam utisak da je joga filozofski sistem koji vodi razliitim istinama.
Na ono o emu govorim moete primeniti termin filozofski koncept ili pak neki drugi, ali ostaje
injenica da vam govorim o sticanju uvida, shvatanja do kojih se dolazi upranjavanjem
razliitih vrsta joge. Joga je samo jedan metod, tehnika. Onaj njen deo koji nije tehnika naziva se
tantra i on je neto drugo. Tantra je filozofija iz koje izrasta joga. Celokupna joga se razvila iz
tantre. Kada sve saberemo, lina uverenja uopte nisu vana. Patanali, koji je napisao jedan od
najveih tekstova o jogi, Joga sutru, bio je ateista. Nije verovao u boga ovaploenog u jednoj
osobi, a tome nas religije, po pravilu, ue.
Koliko je stara jogijska nauka?
Toliko stara da je teko odgovoriti na to pitanje. Nije sauvano mnogo pisanih artefakata, jer se
jogijsko znanje, po pravilu, prenosilo usmenim predanjem, od gurua na uenika. U Rig Vedi,
jednom od najdrevnijih spisa, joga se pominje i povezuje sa dobom kada se desila izvesna

konstelacija zvezda, to je naunicima pomoglo da izraunaju da je joga najverovatnije stara

barem 70.000 godina. Moj guru pak kae da je joga postojala i mnogo pre toga.
Da li biste dali pregled razliitih grana joge i ukratko nas upoznali sa svakom od njih?
Postoji preko stotinu grana joge koje odgovaraju razliitim temperamentima, ali su mudraci koji
su klasifikovali sisteme joge podelili te sisteme u est glavnih vrsta, prema odreenim
uobiajenim ljudskim karakteristikama.
Hata joga odgovara osobi koja eli da odri telo u savrenom zdravlju. Ona uravnoteava
endokrini i nervni sistem i obezbeuje psihiki balans, tako da se vremenom mogu probuditi vie
energije i vii centri u mozgu. Hata joga se sastoji od tehnika proiavanja tela i poinje
tehnikama ienja oiju, uiju, nosa i celog probavnog trakta. Takoe, ukljuuje tehniku disanja
koja se zove kapalbati, kao i nain meditacije poznat kao tratak. Sve ove prakse, sa izuzetkom
ove meditativne, naizgled su isto fizike. Meutim, one donose dobrobiti kako na fizikom tako
i na spiritualnom planu. Hata joga se ne svodi iskljuivo na asane i pranajamu, u ta su mnogi
zapadnjaci spremni da poveruju. ujete za razne uitelje hata joge, a ako sa njima malo
prozborite, shvatite da oni ue asane i pranajamu. To nije ispravno. Hata joga se sastoji od
tehnika ienja zajedno sa pranajamom i tehnikom meditacije.
Sledea grana joge je rada joga, poznata kao kraljevska staza. Re je o Patanalijevom
sistemu koji evolutivni put deli na osam faza. Prve dve su jame i nijame, izvesne smernice i
pravila ponaanja za praktikanta joge kako bi se stekla dobra osnova za sledeu fazu. Nakon toga
dolaze asane, fizike posture. etvrta faza je pranajama, ija je sutina kontrola i distribucija
pranine energije u telu, to se postie korienjem izvesnih praksi disanja. Peta faza je
pratjahara i sastoji se od tehnika koje sreemo u joga nidri kojima povlaimo svesnost od svih
pet ula. Uz pomo pratjahare panja nam ostaje usredsreena. Takoe, u stanju smo da
kontroliemo ula a da pritom nismo ekstrovertirani, pa moemo da zaronimo u sebe i da
istraujemo um. Ovaj proces donosi relaksaciju. esta faza rada joge je darana, koncentracija.
Kada uspete da se opustite do odreenog stepena, u stanju ste da usmerite um na bilo ta to se
nalazi u vaoj sferi interesovanja. Zato se na ovom stupnju ue razliite tehnike koncentracije.
Sedma faza je nana, meditacija. Do nje se dolazi nakon to ste usavrili relaksaciju i
koncentraciju. Tek tada, nikako ranije, moete ui u meditativno stanje. Na ovom stupnju
unutranja mudrost poinje da cveta. Tada ne primate znanje iz spoljnog sveta, ve ono izvire iz
vas i moete ga preneti. Sve ovo je mogue jer ste se povezali sa izvorom, pribliili ste se
unutranjoj realnosti. Kada ostvarite stanje meditacije, ono u odreenom trenutku postaje veoma
duboko, a tada stupate u poslednju fazu rada joge, samadi.
Rada joga je najpodesnija za one koji su u stanju da sa lakoom introvertuju svoj um. Rada
joga je osmiljena na ovaj nain kako bi praktikant dospeo do stupnja meditacije i sagledao svet
iz te perspektive. Osoba mora biti spremna da meditira jer je meditacija najvanija. Zato se kae
da se prvo moraju praktikovati asane kako bi se telo osposobilo za mirno i stabilno sedenje u
meditativnoj pozi. Kada vam poe za rukom da udobno sedite due vreme, tada bi trebalo da
ponete sa primenom pranajame kako biste poradili na kontroli energetskih tokova. Kada telo
postane stabilno, a energije uu u ravnoteu, tada moete udaljiti svesnost od svih pet ula. To je
pratjahara. Vei deo vremena preokupirani smo ulima, od njih se ne odvajamo. Posle pratjahare
dolaze koncentracija, meditacija i samadi.

Jo jedna od glavnih grana joge jeste bakti joga. Filozofija bakti joge je dirljiva i lepa. Re je o
filozofiji ljubavi, predanosti i rtvi za vii ideal. Emotivci meu nama lako mogu postati njeni
posveenici. Bakti joga im pomae da sublimiu emocije.
Karma joga je joga delanja. Svi smo manje ili vie aktivni i radimo na ovaj ili onaj nain, pa je
karma joga podesna za sve. U karma jogi se, meutim, radi sa izvesnim stavom i filozofijom u
vezi sa delanjem, tako da rad prestaje da bude mehaniki, bez razmiljanja, vie se ne obavlja
tekog srca, ve mu se pristupa sa poletom i stvaralakom energijom. Kada radite karma jogu,
va stav prema poslu se znatno menja, tako da svaki posao postaje izraz radosti i kreativnosti.
Karma jogom se oslobaaju unutranje tenzije, a vlastita energija se izraava na stvaralaki
nain.
nana joga odgovara znatieljnom umu. Ona prua odgovore na pitanja poput: Ko sam?
Odakle dolazim? Zato sam ovde? Kuda idem? Zato je univerzum stvoren? ta e se desiti sa
univerzumom u budunosti?
Mantra joga prouava uticaj zvuka na fiziko, energetsko, mentalno, intuitivno i kauzalno telo.
Svi imamo sva ova tela.
To su, u osnovi, est glavnih grana joge. Ima i drugih grana kao to je svara joga. U ovoj jogi
pribliavamo se skladu sa okruenjem i ritmovima koji ga karakteriu. Posmatrajui vazdunu
struju u levoj ili desnoj nozdrvi, svara jogiji su u stanju da saznaju koju vrstu odgovora treba dati
onome ko im se obraa sa desne strane, odnosno kakav odgovor dati ako se neko priblii sa leve
strane, kao i mnogo drugih stvari. Re je o mistinom stanju. Eto, to su glavne vrste, a sve grane
joge pripadaju tantri. Tantra je neto kao majka joge.
Uitelji drugih tradicija razliito objanjavaju jogu. Moete li nam dati klasinu definiciju?
Joga je okonanje umnih modifikacija. Tako glasi klasina definicija.
Svamii, ta je tano tantra?
Tantra je filozofija iz koje izrasta joga. Celokupna joga dolazi iz tantre. To je velika i veoma
duboka tema, kojoj je dorastao guru. Neki sistemi joge nalau: Morate prestati da radite to i to u
ivotu. Tantra vam nee rei nita slino. Ona kae: Dozvoli svemu da se slobodno razvija.
Izrazi svoje strasti, oseanja i enje. Ako ti je um zavidljiv, izrazi vlastitu zavist, prihvati je.
Ako ti je um strastven, izrazi tu strast. Prihvati je. Prihvati sve to nosi u sebi. Istovremeno pak
budi svestan svega toga i poni da se bavi jogom. Ne treba da promeni ivotni stil, ve ga samo
postani svestan i bavi se jogom. Vremenom e shvatiti da na veoma prirodan nain poinje da
bolje razumeva samog sebe, pa e, po sopstvenom nahoenju, poeti da iz ivota uklanja sve
sadraje koji su ti postali nepoeljni. Sve e se to desiti bez ikakvog pritiska ili pokuaja da se
uspostavi kontrola.
Tantrika meditacija se znatno razlikuje od naina meditiranja u rada jogi. U rada jogi
pokuavamo da koncentriemo um na jednu taku. U tantri um krui od jedne do druge take.
Svami Satjananda kae da je ovaj metod najpodesniji za sadanje vreme jer je um naih
savremenika pun strasti i elja koje ne moemo da kontroliemo. Ako pokuamo da ih
kontroliemo, te energije e biti unitene. Meutim, u tantri se te energije ne unitavaju, ve se
transformiu i sublimiu. Eto, u tome je smisao tantre.
Postoji samo nekoliko tantrikih gurua u svetu. Mnogo je jogijskih gurua, ali tantriki su retki
jer je tantriki guru morao da dostigne veoma visoke nivoe samospoznaje. Moete otii kod

jogijskog gurua i ispriati mu neki svoj problem ili ta je to to elite da postignete u ivotu. On
e vam rei: Uradi to i to i sve e biti dobro. Ne morate ga nikada vie sresti. Istu stvar moete
uiniti i sa tantrikim guruom, ali ako ste za to spremni, znajte da on ima sposobnost da
uspostavi veoma intimnu i duboku vezu sa vama. Svakako, re je o veoma zahtevnoj vezi,
prihvatljivoj samo malom broju ljudi.
Veina meditativnih tehnika pripada jogi, ali postoje specijalne meditacije koje potiu direktno
iz tantre. One nisu jogijske, ali su vremenom inkorporirane u jogu. Na primer, meditacija sa
mantrom je tantrika. Krija joga i kundalini joga su tantriki metodi meditacije, ali su
asimilovani u jogu, tako da se sve to sada sjedinilo. Obino kaemo da je joga tehnika ili nauka,
dok tantra predstavlja glavni tok misli i iz nje je joga izrasla.
Moj guru kae da je tantra postojala pre mnogo milenijuma, svuda u svetu. Te tradicije i
civilizacije su izgubljene, ali svako ko temeljno prouava tantru kao misaoni sistem uvidee
veze. One moda nemaju isto ime, ali to nije naroito vano, budui da se u samoj sutini nalazi
ista ideja. Kada se atom podeli, oslobaa se energija. Tokom procesa tantre deli se um, a
oslobaa svest. Svest je inteligencija. Ono to ljudi ue u aramu jeste tantra. To nazivamo
jogom, jer svet jo nije upoznao tantru, pa ako na ve postojei dodamo jo jedan termin na
sanskritu, mogli bismo stvoriti dodatnu zabunu. Bilo kako bilo, imena nisu vana, vana je
stvarnost koju imena opisuju.
Svamii, moete li nam rei nekoliko rei o joga nidri?
Joga nidra je meditativna tehnika i deo je tantrike tradicije. Moj guru je preispitao drevne
tekstove o joga nidri i osmislio jednostavnu i udobnu praksu koja odgovara svima. Re je o
sistematinom metodu koji donosi apsolutno fiziko, mentalno i emocionalno oputanje, stanje
potpune relaksacije na svim nivoima jedne linosti. To stanje relaksacije nije pasivno, naprotiv,
veoma je dinamino i kreativno. Praksa se zasniva na rotiranju svesti, a za to vreme dolazi do
sukcesivnog pomeranja svesnosti na razliite delove tela i upravo je u tome tajna delotvornosti
joga nidre.
Nije li ona zapravo jedna vrsta hipnoze? Primetila sam nekoliko dodirnih taaka joga
nidre i hipnoze.
Kako se u joga nidri moe uticati na um, lako ju je pogreno shvatiti kao oblik hipnoze, ali re je
o dve potpuno razliite vetine. Iako obe polaze od iste take relaksacije i receptivnosti, joga
nidra sledi jedan pravac, a hipnoza drugi. Stanje uma koje postiete tokom joga nidre veoma se
razlikuje od stanja koje postiete hipnozom. Ukoliko uspete da iskljuite ulne kanale a da u isto
vreme odrite svesnost, stiete sposobnost da prevaziete ogranienja sopstvene linosti i
poletite koliko vas krila nose. Svest moe ii onoliko daleko koliko ste u stanju da je usmerite.
Pravilnim upranjavanjem joga nidre moete stvoriti novu sudbinu. Bilo da prieljkujete da
postanete slikar, pisac ili govornik, vlastiti um moete istrenirati tako da to ostvari. Najpre je
potrebno da znate ta elite. U ovom ivotu se moemo baviti razliitim stvarima, ali svima nam
je potrebno usmeravanje. Uz pomo prakse joga nidre ne samo da emo iznova izgraditi i
poboljati vlastitu linost, ve e, svaki put kada je upranjavamo, stare samskare ili navike
nestajati, utirui tako put roenju nove linosti.
Ispriau vam ta se dogodilo mom guruu 1968. godine. Tokom jedne svetske turneje bio je
pozvan da zatvorenike ui jogi. im je stigao u zatvorsko dvorite, opkolilo ga je vie od est

stotina zatvorenika, ikanirajui ga na najgrublji nain. Odmah je pokuao da ih naui joga nidri.
Rekao im je da legnu i da se pripreme za vebu, ali oni su se stalno kretali. Udarali su i vukli
jedni druge, pljuvali se i vikali, a on je strpljivo ekao da se opuste. Pola sata je ponavljao samo
dve reenice: Zatvorite oi. Ne pomerajte telo. Poto im to nikako nije polazilo za rukom, on je
ustao i otiao. Sledeeg dana pozvao je zatvorskog uvara ne bi li mu rekao da nema nameru da
se vraa u zatvor, ali je uvar zavapio: Molim vas, morate doi danas! Odmah nakon to ste
jue otili, svi zatvorenici su vrsto zaspali. Nisu napravili nijedan problem. To se nikada ranije
nije desilo. Tako je svami Satjananda ipak ponovo otiao i zatekao ih kako mirno lee. Radio je
sa njima joga nidru nedelju dana i rezultati su bili fantastini. Zatvorski uvar je bio oduevljen
jer su tue prestale. Zatvorenici su ak na kraju nedelje priredili zabavu u ast svamija
Satjanande, izvinivi mu se tom prilikom za svoje ponaanje prvog dana.
Kako je takva promena mogua za samo nedelju dana? Kada se osoba nalazi pod stresom, to
se odraava na celokupni obrazac ponaanja, dok, kada je oputena, ona funkcionie normalno.
Tada je osoba u stanju da uvidi realnost, istinu. Zato nauite lanove svoje porodice joga nidri.
Ne pokuavajte da ih promenite, ve samo uklonite tenzije narasle meu njima. Oni e spoznati
istinu i znae kako da se ponaaju, jer je spoznaja istine neophodan uslov za ispravno ponaanje,
a do te spoznaje se dolazi samo kada ste osloboeni tenzije. Uz pomo potpunog oputanja
ulazite u stanje meditacije. Joga nidra se moe koristiti kako biste usmerili um ka postizanju bilo
kojeg cilja. Kada veliki jogini i svamiji praktikuju joga nidru, oni projektuju svoja tela gde god
poele. Puno toga se moe desiti u joga nidri. Moete putovati u prostoru i vremenu. Moete
levitirati ili ui u Vrhunsku svetlost.
Da li biste nam rekli neto o krija jogi?
Krija joga je jedna od glavnih tantrikih praksi meditacije, koja je sve donedavno bila, a u
izvesnoj meri je i sada, dobro uvana tajna. Od davnina su je gurui prenosili uenicima usmenim
putem. Paramahamsa Satjananda je, meutim, preuzeo na sebe zadatak da napravi pisane zapise,
jer je smatrao da je oveanstvo postalo spremno za to. Knjiga sadri samo jedan deo krija
tehnika. Paramahamsa Jogananda bio je prvi uitelj koji je upoznao zapadni svet sa krija jogom.
To, meutim, vie nije dovoljno s obzirom na to da je svetu potrebno jo tehnika. Zato je
paramahamsa Satjananda izneo uenje o drugih devetnaest krija i objavio ga u monumentalnom
izdanju koje predstavlja dragoceni stoer u savremenoj istoriji joge.
Krija joga je veoma delotvoran i brz metod meditacije, naroito za ljude koji ive u ovom
vremenu. Eto zato se ona predstavlja sada. Re je o kombinaciji mudri, bandi, asana, pranajama
i mantri. Paramahamsa Satjananda kae da je krija joga savrena za ovo doba, budui da je
savremeni um pun strasti i gneva. Umovi dananjice nisu spokojni kao to su bili za vreme Satja
juge. Sada, u vremenu Kali juge, umovi su veoma divlji, a krija joga je savrena upravo za ovu
vrstu uma, jer na njega ima izvesno ukrotiteljsko dejstvo. Ako vam je um spokojan, ako imate
satvini um, nije vam potrebna nijedna od ovih tehnika. Sve to vam je potrebno jeste da ispred
sebe stavite svoj simbol i nastavite da meditirate. Meutim, u sluaju radastinog uma, koji u
dananje vreme ima veina ljudi, uopte nije lako sesti i koncentrisati se na simbol. Um je
neprekidno usmeren na hranu, seks i sve drugo osim na simbol meditacije. U tantrikim
tehnikama, a to je sluaj naroito u tehnikama krija joge, od vas se ne trai da usmerite um na
jednu taku sve dok ne ostvarite finalne krije. Tehnika je zapravo osmiljena tako da vam je
svesnost stalno u pokretu, nikada ne ostaje dugo na istom mestu. Na ovaj nain izbegavate

dosadu. Svesnost ak i ne ostaje dugo u istom poloaju. Re je o veoma monoj tehnici koja
direktno utie na mozak, o tehnici adekvatnoj prostoru i vremenu, koju bi trebalo uiti od gurua.
Da li neophodno vebati druge oblike joge pre nego to se pone sa praksom krija joge?
Krija jogu mogu praktikovati poetnici, ali ako elite stvarnu korist od nje, trebalo bi da imate
vrst osnov u hata jogi, asanama, joga nidri i mantri.
Za koju se joga tehniku treba najpre odluiti?
Zavisi od toga ta elite da postignete. Ako elite da se opustite i oslobodite stresa, svakodnevno
moete praktikovati odreene tehnike disanja. One e za kratko vreme dovesti do promena.
Ukoliko elite da ostvarite trajniji efekat, potrebno je da tehnike primenjujete sistematinije.
Deset ili petnaest minuta dnevno je dovoljno. Najbolje bi bilo da imate svoju mantru, poseban
zvuk. Svaka osoba ima sopstveni lini zvuk, a ako elite da saznate koji je to zvuk, pitajte gurua.
On e znati koji zvuk najvie odgovara vaoj evoluciji. Potrebno je da ujutru i uvee sedite i
ponavljate taj zvuk deset minuta. Zvuk e poeti da deluje na um i da otklanja tenzije.
Koji je najvii oblik joge?
Ne postoji oblik joge vii od nekog drugog oblika. Jedna osoba moe imati jai motiv od druge
osobe, i samo to je vano. Moda, ako biste preformulisali pitanje i upitali koji bi oblik joge
najvie odgovarao oveku dananjice u njegovom pokuaju da ostvari svoj cilj, moj odgovor bi
glasio da bi to bila kombinacija karma joge, bakti joge i malo meditacije. Svami Satjananda kae
su najvanije joge za oveanstvo karma i bakti joga, i to je razlog zato se u svim centrima i
aramima koje su osnovali njegovi uenici akcenat stavlja na sluenje i predanost. To vai kako
za posetioce tako i za uenike.
Koliko dugo treba praktikovati jogu? Zauvek?
To zavisi od linog poimanja joge, kao i od toga ta elite da nauite. to ranije ponete da se
njome bavite, to bolje po vas. Uzmimo kao primer ovu devojicu, koja se sve vreme smeje. Ona
je tako srena! Dete moe da pone da se bavi jogom u uzrastu od sedam godina. Ako dete
praktikuje izvesne asane i neto pranajame, to u potpunosti regulie endokrini i nervni sistem,
ono e biti poteeno uznemirenosti, koja danas esto snalazi decu.
Koliko vremena treba provesti sa uiteljem pre nego to se pone sa samostalnim
praktikovanjem joge?
Na ovo pitanje postoje dva odgovora. Moete vebati sa uiteljem i on e vas poduiti izvesnim
tehnikama u zavisnosti od toga ta elite da postignete. U tom sluaju, moete nauiti sve to
elite za svega nekoliko dana, nedelja ili meseci. Meutim, ako je va cilj da probudite sopstvene
unutranje potencijale i tome ste se ozbiljno posvetili, potrebno je da provedete dosta vremena sa
pravom osobom, jer e ona biti sposobna da usmeri energiju koja e se tokom procesa uenja
probuditi, da se ne bi dogodilo da izgubite kontrolu. Ovom zadatku bi trebalo posvetiti 12
godina.

Zato se u jogi poinje sa fizikim telom, pa se tek onda prelazi na um? U kakvoj je to vezi
sa tenzijom i stresom?
Lake je uravnoteiti telo pre nego to se uravnotei um. Poinjemo sa uravnoteavanjem
razliitih telesnih sistema, naroito endokrinog i nervnog. Kada se ta dva sistema nau u
harmoniji, um naseljavaju mir i spokoj. Oputeniji smo i lake se odvaujemo da radimo na umu.
Moete raditi i obrnuto. Moete poeti da, odgovarajuim tehnikama, oslobaate svoj um od
tenzija, posle ega e i telo poeti da se smiruje.
Da li je neophodno da imate problem da biste poeli da se bavite jogom? Da li se i oni koji
u ivotu nemaju problema interesuju za jogu?
Ljudi prilaze jogi iz mnogo razloga. U dananjim zapadnjakim drutvima veliki broj ljudi ima
probleme, pa to moe biti razlog zato se dosta njih okree jogi. To, meutim, ne vai za
svakoga.
Neki ljudi se bave jogom jer ele da poboljaju mo koncentracije, pamenje ili zato to ele
da razviju sopstvene unutranje potencijale. Oni veruju da e uz pomo joge uspeti da bolje
razumeju sebe. Re je o viim nainima bavljenja jogom. Ako nema problema, onda si pravi
srenik i u te oblasti moe da kroi odmah.
Ja jogu i tantru posmatram veoma iroko. Nema tog aspekta ivota koji jogijska misao i
koncepti nisu u stanju da pokriju. To, meutim, nikako ne znai da joga predstavlja jedini
odgovor.
Re joga nije nita drugo do jedno ime. Samo po sebi, ono nije vano. Ono to je vano jeste
sutina, razumevanje, shvatanje iz kojeg je nastala, a to je neto to postoji hiljadama godina, bez
obzira na to da li je poznato kao joga ili pod nekim drugim imenom. Re je o odreenom stavu
prema ivotu. Bilo da se neko bavi jogom jer ima problem ili da bi poboljao koncentraciju ili ga
joga jednostavno interesuje, taj neko je svakako na dobitku.
Govorili ste o sistematinom praktikovanju joge. Na ovom seminaru smo nauili mnogo
toga, ali ta treba initi kada se vratimo kui, poslu i svakodnevnim problemima? Nije ba
lako sve to preneti u svakodnevicu.
Uz pomo sistematinosti svakako moete postii mnogo toga. Sistematino praktikovanje joge
ukljuuje sledee jednostavne principe: svakog dana odvojite malo vremena, izmeu deset i
petnaest minuta, koje ete posvetiti svojim joga praksama. Trudite se da vebate u isto vreme i
na istom mestu svakog dana. I sami ete biti iznenaeni promenama koje e uslediti.
Kako se jogijsko znanje iri svetom?
Godine 1981. otila sam u vajcarsku, u Zinal, na Internacionalnu joga konvenciju. Vrhunski
poznavaoci joge iz 47 zemalja uestvovali su na ovom skupu. Potom sam otila u Francusku, u
Samarand, gde je jedna stara aristokratska graevina transformisana u budui jogijski univerzitet.
Ljudi iz celog sveta okupili su se na ovim dogaajima. Nakon toga otila sam u Finsku, pa u
Dansku. U Danskoj Prosvetni savet alje pamflete svakom graaninu pozivajui ga da uestvuje
na joga kursevima koje finansira vlada. Buenje svesti je otpoelo u mnogim zemljama.

Pa ipak, zar ne bi trebalo da jo vie ljudi dolazi na jogu?

Ne treba se obeshrabriti zbog slabog odziva, kao to se ne treba uzneti zbog masovnog
interesovanja. Vaan je kvalitet, a ne kvantitet. Ono to je vano jeste da ste vi sada ovde i da
sam ja sada ovde. Mnogi smatraju da 50.000 ljudi treba da se okupi kako bi uli poruku joge. Ne
ide to tako. Joga nije politiki metod, to je nauka o unutranjoj linosti ljudskih bia. To je vana
tema i tie se iskrenosti i istinitosti. Joga je sjajna kultura koja e veoma brzo biti zvezda vodilja
naina na koji ljudska rasa doivljava, kako se ponaa, misli i stvara koncepte.
Zato Amerikanci i Rusi ne eksperimentiu vie sa jogom kako bi to znanje ponudili svetu?
Da bi doli do potpune istine, naunici obavljaju brojna istraivanja. Posedujemo mnogo lanaka
koji vam stoje na raspolaganju, a svi oni dokumentuju istraivanja obavljena u zemljama kao to
su Poljska, ehoslovaka, Australija i Japan, dok se u Indiji, gde je joga znatno popularnija,
obavlja mnogo vie istraivake delatnosti nego u Americi i Rusiji. To to kaete stoji jogu
treba da predstavljaju ljudi ovlaeni za to i to treba da ine na nauni nain. Uvek smo radi da
saraujemo sa naunicima iz bilo koje naune discipline.
Da li je joga namenjena samo privilegovanima, onima koji imaju puno slobodnog
vremena? Kako neko ko je primoran da radi od jutra do mraka da bi nahranio porodicu
moe da se bavi jogom?
Da bi se imalo dobrobiti od joge, nije potrebno vie od 10 minuta vebe svakog dana. Nisu
potrebni sati i sati. Najvanije je biti redovan. Praktikujui jogu redovno 10 minuta dnevno
moete ostvariti izvanredne dobrobiti.
Kako se borite sa predrasudama o jogi?
One me ne brinu. Ne verujem u prisiljavanje. Nikada nemojte siliti nekoga da se bavi jogom, ak
i ako znate da bi mu to puno pomoglo. Postoji izreka: primoraj me da drugaije mislim, pa
nikada neu promeniti miljenje. Ljudima e pui pred oima tek kada vide uspean primer i
kada sagledaju nepobitne injenice. Tada e moi da odbace predrasude i postanu svesni koliko
dobrobiti tu ima. Meutim, gde god sam bila, videla sam da su ljudi veoma receptivni. Otvoreni
su za jogu, a to je razlog zato je joga prisutna i ovde.
Da li joga ima politike ambicije? Ima li politiara koji praktikuju jogu?
Joga nema politikih ambicija jer vodi ka evoluciji uma, a samim tim je iznad politikih
ambicija. Politike ambicije pripadaju neduhovnom stadijumu evolucije, daleko su od viih
evolutivnih stadijuma. Zaista je mnogo politikih voa i slavnih linosti koji praktikuju jogu. Svi
oni veruju da je joga vana za ovekovo mentalno zdravlje.
Sa kojim tehnikama bi trebalo poeti bavljenje jogom?

Po pravilu, svako bi trebalo da pone sa grupom asana pod imenom pavanmuktasana. Ove
tehnike deluju veoma jednostavno, ali imaju veoma dubok i sveproimajui efekat ne samo na
fizikom, ve i na energetskom nivou. Kada sam bila u aramu u Indiji, uila sam mnogo toga o
tim tehnikama. Tada mi je reeno da pavanmuktasana treba da se ui celu godinu pre nego to se
pree na neto drugo, ali zapadni um to ne moe da prihvati. Ne moete traiti od zapadnjaka da
rotiraju runi zglob godinu dana pre nego to preu na neto sloenije, kao to je stoj na ramenu.
Oni to nikad nee prihvatiti. Meutim, ove tehnike su veoma vane u leenju veine bolesti,
naroito onih ozbiljnijih kao to su kancer, kardiovaskularne i skoro sve psihosomatske bolesti.
Te tehnike treba da praktikuju i oni napredniji u jogi kao vebe zagrevanja pre nego to preu na
tee tehnike. Oni koji su vezani za krevet, hendikepirani, mentalno oboleli i osobe u godinama
takoe treba da izvode ove tehnike. One se mogu izvoditi i tokom trudnoe.
Stara sam i nezamislivo mi je da izvodim asane.
U mojim oima vi ste devojka! Naravno da ih moete izvoditi! ak ih i ljudi stariji od vas
izvode. Sve to vam je potrebno jeste uporna, redovna praksa 1015 minuta dnevno. Izvodite
jednostavne vebe koje e opustiti zglobove i udove i iznenadiete se kako ete brzo
napredovati.
Nije li opasno probuditi vie moi?
Jeste, ako pokuavate da ostvarite buenje pre nego to se dogodila pravilna i potpuna
purifikacija. Meutim, kada imate gurua, nema opasnosti.
itao sam da se joga predaje u mnogim naprednim zemljama, u kolama, bolnicama,
zatvorima i psihijatrijskim ustanovama. Smatrate li da e to jednom biti ostvarivo u svim
zemljama?
Naravno. Joga je naa batina. Kada ljudi shvate da u jogi nema niega ega bi trebalo da se
plae i da se joga ne kosi sa njihovim ivotnim stilom, ve da im pomae da bolje funkcioniu i
poboljaju kvalitet svog ivota, tada e joga biti traena na svakom pedlju ove planete.

2. SANJASA
Kada sam prvi put srela paramahamsu Satjanandu, uinilo mi se da su rei suvine. Pronala
sam ono za ime sam tragala. Ostala sam sa njim, a on me je nauio svemu to znam o jogi.
Vae ime je svami ivamurti. ta znai re svami?
Svami znai onaj koji dri svoj um pod kontrolom ili onaj koji koraa putem prema svom
cilju. Svamiji se ne vezuju ni za jedan odreeni objekat interesovanja. Sve to njih zanima jeste
samorealizacija. Oni pokuavaju da transcendiraju sva obavezivanja, sva nevana lina uverenja
i drutvene formalnosti. Svamiji su odabrali da se suoe sa ljudskim slabostima i da ih prevaziu
umesto da ih izbegavaju. Taj proces moe trajati godinama, a za to vreme postepeno se postaje
sve otvoreniji i spremniji za ispunjeniji ivot. Do promene dolazi od momenta stupanja na ovaj
put, a ivot postaje izraz radosti.

Zato nosite tu karakteristinu odeu i zato mnogi svamiji briju glavu?

Naa odea je obojena u geru boju jer je to boja svamija. To znai da smo svoje ivote posvetili
buenju unutranje realnosti, koja se nalazi u nama.
Mnogi svamiji briju glavu kako bi unapredili meditaciju. To im pomae da postanu receptivniji
tokom optenja sa viim sopstvom. Tokom meditacije mozak prima veliku koliinu kosmike
energije, a ta energija pomae da se svest odri na visokom nivou.
Kako drutvo prihvata odeu svamija? Da li se na izvestan nain oseate obeleeno?
Mi se divno uklapamo u celinu drutva. Bez obzira na to u koju sam zemlju putovala, uvek sam
naila na puno razumevanja, sjajnu komunikaciju i radost. Svaki trenutak je radostan i kreativan.
Re je o inspirativnom iskustvu. Kada nas spazite u ovoj odei i vidite nain na koji ivimo,
moete pomisliti da smo pustinjaci, usamljenici. Moete pomisliti da smo se svega odrekli.
Nieg se nismo odrekli, dobili smo sve to se moe dobiti.
Kada neko zaroni duboko u jogu, da li on postaje pasivan?
est je nesporazum i pogreno tumaenje rei pasivan i oputen. Uz pomo joge postajemo
oputeniji i postiemo spokoj uma, ali to ne znai da ceo dan sedimo prekrtenih nogu u pozi za
oputanje. To znai da smo oputeni bez obzira na to kojom se aktivnou bavimo. Niko ne radi
vie od svamija, verujte mi. Neki ustaju u tri ujutru ili ak ranije, a veoma retko odlaze u krevet
pre deset uvee. Dogaa se i da rade bez prestanka i da ne spavaju jer ih ekaju neodloni
poslovi.
Moda je preterano baviti se samo jogom. ta mislite o tome?
Ja ne mislim tako. Mi imamo misiju i to je razlog zato ne pravimo razliku izmeu rada i
zadovoljstva. Rad i zadovoljstvo su za nas ista stvar. Vi moda radite cele nedelje, od devet
ujutru do pet po podne, a kada doe vikend, kaete: Sada moram da se opustim. Moram na
jedrenje. Neizostavno treba da uradim to i to. Nama su takvi momenti nepoznanica, jer je svaki
na trenutak obojen sreom. Najvaniji cilj za svakoga jeste da dostigne stanje u kojem, ak i ako
ostane bez posla, ako se sve oko njega srui i propadne, on i dalje bude sposoban da odri
uravnoteeno stanje uma i ostane nevezan. Puno je svamija koji su doktori i naunici, a rade u
drutvu i ive sa svojim porodicama. Drugi se bave poslovima u aramu ili ue druge jogi. A
moda postoje i oni koji rukovode zemljama. Svamiji mogu raditi puno razliitih stvari. Oni
prihvataju tzv. dobro podjednako kao i ono tzv. loe u vezi sa ljudima.
Ima li dokaza da su svamiji ba takvi?
Verujem da e oni koji poseuju aram sami doi do odgovora. Dobro je doi ovde vie puta, ne
samo jednom. Doite u aram nekoliko puta i stvorite sopstveno miljenje. Ipak, znajte,
spiritualni ivot predstavlja veoma mukotrpno putovanje, a tokom procesa usavravanja ovek
esto dotakne sopstvene granice.

Kada se svami Satjananda naao u aramu svog gurua i tamo proveo dve ili tri godine, imao je
toliko vizija, toliko samskara je poelo da isplivava na povrinu da je jednog dana rekao: Ne
mogu vie da podnesem ovaj ivot! Tada jo nije bio svami, pa je otiao kod svamija
ivanande, rekavi mu sledee: Jesam zainteresovan za spiritualni ivot. To je jedina stvar koja
me interesuje, ali elim da budem izvan arama i da naem posao i radim jo tota. Pokuao
sam da ivim u aramu, ali to nije za mene. Guru mu na to odgovori: Naravno. Nema
problema. Svami Satjananda zatim posla prijavu na konkurs za posao novinara i ubrzo je bio
primljen. Svami ivananda tada ree: Bez obzira na to to nas naputa, jedno stoji uradio si
toliko toga za aram dok si ovde iveo da bih voleo da te ispratimo u slavlju, jednom
oprotajnom zabavom. I zaista, jednog dana, pre odlaska svamija Satjanande, svami ivananda
kaza: Svrati veeras da konano priredimo oprotajnu zabavu. Svami Satjananda se spremi za
zabavu i poe do odaja svamija ivanande. Uavi u njegovu sobu, primeti da se tamo nalaze jo
samo dva oveka, pa ree: Mislio sam da veeras pravimo oprotajnu zabavu. Nije li tako?
Svami ivananda odgovori: Nego ta! Opratamo se od starog Satjanande i pozdravljamo novog
Satjanandu! Evo berberina koji e ti obrijati glavu i jo jednog koji e pevati mantre. Postae
svami i bie iniciran u sanjasu. Po priznanju svamija Satjanande, on tada potpuno zaneme pred
monim umom svamija ivanande. Rei su bile suvine. Ne pustivi ni glasa od sebe, on primi
inicijaciju.
Da li paramahamsa Satjananda pripada istoj tradiciji kao i paramahamsa Jogananda?
Otprilike u 11. veku iveo je veliki jogin, ri ankaraarja. On je poeo da dovodi u red tradicije
koje su postojale od pamtiveka. Tradiciju sanjase podelio je u 12 glavnih grana. Sarasvati je
jedna od njih, dok je Joganandina tradicija jedna od preostalih i nema veze sa Sarasvati
tradicijom. Te tradicije postoje i danas.
Zar se Va guru ne zove i paramahamsa?
Moj guru se zove svami Satjananda Sarasvati. Paramahamsa je zvanje koje mu je dato. To nije
ime. Svami i paramahamsa su zvanja. Satjananda je njegovo prvo ime, a Sarasvati neto kao
prezime. Paramahamsa je spiritualno stanje bivstvovanja.
ta znai mahatma?
To je takoe zvanje. Svima nam je dobro poznat mahatma Gandi. Mahatma je nain
oslovljavanja osobe koja je postigla veliku spiritualnu evoluciju. Mislim da je re o
hinduistikom zvanju. Paramahamsai se nikada ne bi zvao mahatma. Rii je takoe zvanje.
Moete li nam rei neto o svom ivotu?
Moj dosadanji ivot je bio veoma ispunjen i zanimljiv. Postojao je period kada sam tragala za
nainom kako da iskusim dublje znaenje ivota, pa sam, traei odgovor, putovala po mnogim
zemljama i srela puno zanimljivih ljudi. Meutim, duboko u meni postojao je crv nezadovoljstva.
Jednog dana rekoh: Idem tamo! Kupila sam avionsku kartu do Indije i otila u aram u
Mungiru. Kada sam prvi put srela paramahamsu Satjanandu, osetila sam da su rei suvine.
Nala sam ono za ime sam tragala. Ostala sam sa njim, a on me je nauio svemu to znam o

jogi. Njegova vizija je razlog zato sam neto kasnije dola u Grku i osnovala Satjanandaram
Helas 1977. godine.
Kakva je razlika izmeu ivota svamija i ivota obinog oveka?
Svamiji nisu nalik kaluerima ili svetenicima. Oni vladaju sobom. Njima niko ne vlada i oni ne
vladaju nikim. Kada imate dom, suprugu, decu, tada je na delu vlasnitvo. U ivotu jednog
svamija ne postoji ideja o vlasnitvu. Svami se moe nalaziti na elu velikog arama i upravljati
velikom koliinom novca, ali to ne znai da aram ili novac pripadaju njemu ili njegovim
roacima. Oni pripadaju instituciji, ne individuama. Tako izgleda model svamija duh odricanja
od svetovnog ili sanjasa.
U obinom ivotu ljudi esto pate od nesigurnosti. Da bi je prevazili, trae sigurnost u
porodici, religiji, naciji, socijalnom statusu, kulturi grupe i drutvu. Misle da su pronali
sigurnost ukoliko poseduju kuu, posao ili zemlju. Sagrade bogatstvo i naprave testament u
korist ene ili dece. Nikada ne dozvole sebi da iskuse slobodu jer se plae i najmanje
nesigurnosti.
ivot svamija predstavlja potpunu suprotnost tome. Kada shvatite da vam obian ivot ne
prua nikakvo zadovoljstvo, tada prihvatate sanjasu, ivot potpune nesigurnosti. Neki ljudi
smatraju sebe podesnim za sanjasu. Oni prestaju da postoje zbog sebe. Jedan sanjasin moe imati
vie razliitih sposobnosti. On ili ona mogu biti ateist, autor, lekar ili mehaniar, ali te vetine
nikada nee koristiti radi sticanja line dobiti.