Satori Protokol Vladimir Stojakovic

SATORI PROTOKOL
Kako da se oslobodite emocionalnih problema i ostvarite spiritualno prosvetljenje
Vladimir Stojaković
Izdavač: Vladimir Stojaković
Copyright 2021. Vladimir Stojaković
Sva prava zadržava autor
Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati na bilo koji način bez dozvole autora
www.satoriprotocol.com
Lektura i korektura: Ana Lončar
Naslovna strana: Nataša Radanović
Vr 1
Ni izdavač ni autor ne pružaju profesionalne savete ili usluge pojedinačnom čitaocu.

Informacije i procedure sadržane u ovoj knjizi nisu zamena za konsultacije sa lekarom. Sva
pitanja u vezi s vašim zdravljem zahtevaju medicinski nadzor. Ni autor ni izdavač neće biti
odgovorni za bilo kakav gubitak ili štetu koji navodno proizilaze iz bilo koje informacije ili
procedure u ovoj knjizi.
Čitanje ove knjige vam ne daje dozvolu da se predstavljate kao praktičar ili učitelj Satori
Protokola.
Da biste postali praktičar (Procesor) ili učitelj (Trener) Satori Protokola, potrebno je da
završite odgovarajuće seminare. Informacije u vezi sa seminarima nalaze se na sledećem
sajtu:
Listu Sertifikovanih Trenera Satori Protokola naći ćete na istom sajtu.
Metod Satori Protokol je intelektualna svojina Vladimira Stojakovića.

Mom sinu Milanu, bez koga Satori Protokol ne bi postojao.
Konačna istina o tome ko si ti nije "ja sam ovo" ili "ja sam ono", već "Ja Jesam".
Ekart Tole
Sadržaj
Zašto je Satori Protokol revolucionarni metod
Šta je prosvetljenje
Kako smo doživljavali prosvetljenje pre Satori Protokola
Kako smo se oslobađali od emocionalnih problema pre Satori Protokola
Kako je spiritualni razvoj izgledao pre Satori Protokola
Kako sve ovo sada izgleda
Šta sadrži ova knjiga
Zašto nismo prosvetljeni
Zašto imamo ego
Subjekat i objekat
Progresivna integracija
Šta treba da se desi da bismo doživeli prosvetljenje
Polariteti i prosvetljenje
Polariteti i emocionalni problemi
Šta je oslobađanje od emocionalnih problema
Negativna iskustva kao okidači
Problemi kao okidači
Ciljevi kao okidači
Verovanja kao okidači
Pogrešna očekivanja u vezi sa Satori Protokolom
Četiri metoda Satori Protokola
Metod 1, procedura
Metod 1, objašnjenje
Metod 1, transkript 1
Ko sam ja
Prvi proces
Teškoće prilikom rada na prvom procesu
Posle prvog procesa
Metod 2, procedura
Metod 1 ili Metod 2
Da li je isto "JA" na obe strane
Individualni koncepti
Konceptualni polariteti
Metod 3, procedura
Metod 4, procedura
Metod 3 ili Metod 4
Koncepti ili emocionalni problemi
Generalni obrazac procesa i njegove varijacije
Šta prethodi prosvetljenju
Kako voditi druge
Kako voditi sebe
Samo JA
Seminari Satori Protokola
Dodatak: Metodi
Zašto je Satori Protokol revolucionarni metod
-Satori Protokol je prvi metod koji nam omogućava da samostalno, vodeći sami sebe,
doživimo spiritualno prosvetljenje i to ponavljamo koliko god puta želimo, jednom ili više
puta dnevno.
-Satori Protokol je prvi metod koji objedinjuje oslobađanje od emocionalnih problema i

iskustvo spiritualnog prosvetljenja – u istom procesu. Proces počinjemo od emocionalnog
problema a završavamo ga spiritualnim prosvetljenjem, ostvarujući time dvostruku korist -
oslobađanje od emocionalnih problema i spiritualno prosvetljenje.
Ne postoji nijedan drugi metod koji to može.

Šta je prosvetljenje
Trajno prosvetljenje je konačni cilj spiritualnog razvoja. U različitim tradicijama on ima

različita imena: Nirvana, Satori, Samadi, Mokša, Tao, Direktno Iskustvo Istine, Nedualna
svesnost, itd.
Moj termin je "Deidentifikovana Svest".
Priroda prosvetljenja je čista svest, ko i ono šta mi zaista jesmo ispod naslaga nesvesnih
identiteta i potisnutih misli i emocija. Budući da se istinska priroda ljudskog bića ne razlikuje
od istinske prirode celokupne egzistencije, prosvetljenje se opisuje i kao stanje Jednosti, gde
nema razlike između subjekta i objekta.
Prosvetljenje može biti privremeno i trajno. Suštinski, to je isto iskustvo, međutim, kao što
sâm termin kaže, jedno je privremeno a drugo trajno.
Kod privremenog prosvetljenja, metaforički rečeno, probušili smo rupu u tkivu ega, kroz koju
sada percipiramo sebe onakvim kakvi zaista jesmo i realnost onakvu kakva jeste. Vremenom,
ostatak ega će popuniti rupu. Što više rupa napravimo, to je količina sadržaja sve manja, a
naša percepcija sebe i realnosti sve istinitija.
Neke spiritualne discipline privremeno prosvetljenje nazivaju "prosvetljenje sa egom", jer

ego i dalje postoji, mada oslabljen, dok trajno prosvetljenje nazivaju "prosvetljenje bez ega",
jer ega više nema.
Što češće doživljavamo privremeno prosvetljenje, pre ćemo dostići trajno prosvetljenje.
Satori Protokol nam omogućava da samostalno i svakodnevno doživljavamo privremeno

prosvetljenje, i po više puta na dan ako to želimo, i time dramatično ubrzamo svoju
evoluciju, svoj put ka trajnom prosvetljenju.
Kako smo doživljavali prosvetljenje pre Satori Protokola
Satori Protokolu prethodi niz revolucionarnih pomaka, koji se nadovezuju.
"Direktna staza" je spiritualni pristup koji je usmeren direktno na iskustvo prosvetljenja.

Verovatno su prva direktna staza bili "sešini", nastali u okviru Zen Budizma. Cilj sešina,
perioda intenzivne meditacije, bio je da se doživi prosvetljenje, u okviru ograničenog
vremena trajanja meditacije, na primer sedam ili četrnaest dana.
Krajem šezdesetih godina prošlog veka, Čarls Berner razvija Intenziv Prosvetljenja. Bila je to
grupna tehnika, sinteza Zen sešina i zapadnih metoda terapeutske komunikacije, koja je
omogućavala da oko trideset procenata učesnika doživi prosvetljenje, u okviru samo tri dana,
koliko traje Intenziv Prosvetljenja.
Sa današnje tačke gledišta, ovaj procenat uspeha može da izgleda mali. Međutim, u to
vreme, tehnika koja je omogućavala da trideset procenata učesnika doživi prosvetljenje za
samo tri dana, bila je jedinstvena na planeti.
Treba napomenuti da je Intenziv Prosvetljenja bio izuzetno fizički i psihički naporan.
Krajem dvadesetog veka, na osnovu Intenziva Prosvetljenja, Živorad Mihajlović Slavinski

razvija Gnostički Intenziv sa Alternativnom Tehnikom, koji omogućava da devedeset do sto
procenata učesnika doživi prosvetljenje. Mnogi učesnici Gnostičknog Intenziva doživljavaju
prosvetljenje i po više puta, što se nije dešavalo tokom originalnog Bernerovog Intenziva.
Za razliku od Bernerovog, Gnostički Intenziv traje samo pola dana, i nije naporan, ni fizički a
ni psihički.
Međutim, za primenu Gnostičkog Intenziva i dalje je neophodna grupa.
Nekoliko godina kasnije, Ž.M. Slavinski razvija Individualni Gnostički Intenziv, koji omogućava
po prvi put doživljaj prosvetljenja van grupe, u individualnim seansama, gde iskusni praktičar
može da vodi drugu osobu. Međutim, solo primena, bez pomoći druge iskusne osobe, još
uvek nije moguća.
Satori Protokol je sledeći korak. Zasnovan na Gnostičkom Intenzivu, Satori Protokol, po prvi
put, omogućava solo primenu - doživljaj prosvetljenja bez vođstva druge osobe.
Za ozbiljne tragače ovo je revolucionarni pomak.
Takođe, pored toga što metod možemo primeniti sami na sebi, po završenom seminaru,
možemo ga odmah primeniti i na drugima.
I evo nas. Dobrodošli na sledeći nivo, u drugačiju realnost spiritualnog razvoja, gde postaje
moguće ono o čemu smo ranije samo mogli da maštamo.
Kako smo se oslobađali od emocionalnih problema pre Satori
Protokola
Pre Satori Protokola su korišćene dve grupe metoda.
Jedna grupa su već pomenuti Intenzivi Ž.M. Slavinskog, grupni i individualni, koji imaju za cilj
prosvetljenje, ali ne i oslobađanje od emocionalnih problema.
Druga grupa, kao što su Duboki Peat i Aspektika Ž.M. Slavinskog, imaju za cilj oslobađanje od
emocionalnih problema, ali ne i prosvetljenje.
Metod 3 i Metod 4 Satori Protokola, prvi put objedinjuju oba pristupa. Proces započinjemo
nekim od emocionalnih problema, oslobađamo ga se, ali ne stajemo kada stignemo do stanja
praznine, kao što to rade Duboki Peat i Aspektika, već idemo do kraja - do prosvetljenja.
Dalje i dublje u ljudskom biću ne postoji.

Kako je spiritualni razvoj izgledao pre Satori Protokola
Ovo su neke karakteristike spiritualnih disciplina:
-Potrebni su veiliki napori;
-Potrebno je mnogo vremena;
-Potrebna su značajna finansijska sredstva;
-Tehnike su komplikovane za razumevanje;
-Tehnike su teške za primenu;
-Objašnjenja su nejasna;
-Mnogo teorije;
-Metodologija ima više nivoa;
-Potrebno je znanje starih tekstova;
-Učitelj je neophodan;
-Potrebno je poznavanje filozofskih sistema;
-Potrebno je verovati u metod, dogmu, učitelja;
-Tehnike nisu direktno usmerene na prosvetljenje;
-Potrebno je odricanje od svakodnevnog života;
-Tehnike su nedostupne većini;
-Izostanak uspeha dešava se u većini slučajeva i pored uloženog napora;
-Itd.
Zahvaljujući navedenim karakteristikama, prosečna osoba ima utisak da je prosvetljenje

nedostižno ili izuzetno teško dostižno.
Satori Protokol transformiše prirodu spiritualnog razvoja u svoju suprotnost:
-Nisu potrebni veliki napori;

-Nije potrebno mnogo vremena;
-Nisu potrebna značajna finansijska sredstva;
-Tehnike su ekstremno jednostavne;
-Tehnike su lake za primenu;
-Objašnjenja su jasna;
-Nema teorije;
-Nema nivoa;
-Nije potrebno znanje starih tekstova;
-Učitelj nije neophodan, tehnika se nauči na dvodnevnom seminaru, praktičar je samostalan;
-Nije potrebno poznavanje filozofskih sistema;
-Nije potrebno verovati u bilo šta;
-Metodi su direktno usmereni na prosvetljenje;
-Nema odricanja od svakodnevnog života;
-Tehnike su dostupne većini;
-Uspeh se dešava svakodnevno;
-Itd.
Kako sve ovo sada izgleda
Da biste naučili Satori Protokol, potreban je dvodnevni individualni ili grupni seminar.
Individualni seminar traje dva dana, 2-3 sata na dan, grupni seminar traje dva dana, 3-4 sata
na dan.
Seminari se vode uživo ili online.
Jedan Satori Protokol proces traje u proseku 5-20 minuta.
Eto koliko je danas potrebno da doživite prosvetljenje.
Ili, da doživite prosvetljenje i oslobodite se istovremeno nekog emocionalnog problema.
Nije potrebno nikakvo prethodno iskustvo ili predznanje.
Većina ljudi Satori Protokol radi lako.
Metodi su nezahtevni, prirodni, laki za primenu, jednostavni i bez tehničkih detalja.
Već na kraju prvog dana, posle samo nekoliko sati obuke, učesnik seminara u stanju je da
dovede sebe ili drugu osobu u stanje prosvetljenja. Ovo važi kako za one koji imaju iskustvo u
spiritualnom razvoju, tako i za početnike.
Tokom drugog dana seminara uči se primena metoda na emocionalne probleme.
Satori Protokol metodi koji nas istovremeno oslobađaju od emocionalnih problema i dovode
u stanje prosvetljenja, rezultiraju integracijom svakodnevnog života i spiritualnog razvoja.
Satori Protokol nije nešto što treba da vežbate neko vreme da biste uspeli da ga primenite.
Naprotiv, već tokom seminara, metodi postaju rutina, učesnik zna da ih primeni na sebi i
drugima.
Pisac naučne fantastike Vilijem Gibson rekao je: "Budućnost je stigla, samo još nije
ravnomerno raspoređena".
Budućnost spiritualnog razvoja je takođe stigla i dostupna je svakome ko želi da je uzme.

Šta sadrži ova knjiga
-Teorijski koncepti, svedeni na neophodni minimum i jasno objašnjeni;
-Kompletna tehnička uputstva za četiri metoda Satori Protokola;
-Transkripti procesa;
-Dodatna objašnjenja.
Zašto nismo prosvetljeni
Nismo prosvetljeni jer imamo ego ili nesvesno. Ego se sastoji od velike količine potisnutih
sadržaja koji spadaju u samo četiri kategorije: slike, misli, emocije i telesne senzacije.
Osim toga ego ima dva aspekta: sadržaj i identitet.
Identiteti su misli i emocije sa kojima smo identifikovani, a sadržaji su misli i emocije sa

kojima nismo identifikovani.
Na primer, kada osoba kaže "Ja osećam tugu", ona ispoljava emociju, tj. sadržaj. Ako je
pitate: "Da li si ti tuga ili ti osećaš tugu?", osoba će odgovoriti: "Ja nisam tuga, ja osećam
tugu.". To je emocija.
Negativne misli i emocije nisu problem. Problem nastaje kada se sa njima identifikujemo.
Ako neko kaže: "Ja sam tužna osoba", to je identitet. Emocije doživljavamo kao nešto
prolazno. Identitete doživljavamo kao nešto permanentno, kao svoju istinsku prirodu, ko ili
šta ja zaista jesam.
Identiteti su uzrok patnje i naših emocionalnih problema.
Identitieti su razlog zbog kojeg postoji spiritualni razvoj.

Zašto imamo ego
Po svojoj prirodi, odrasla osoba je isto što i beba. Međutim, postoji jedna bitna razlika -
odrasla osoba je svesna, beba to nije.
To je funkcija ega - da postanemo svesni.
Beba živi u okeanu jednosti i ne razlikuje sebe od ostatka postojanja. Da bi postala svesna
sebe, beba deli postojanje na "JA" i "ne-JA".
Potom, akumulira impresije o sebi (identitete) i impresije o svemu ostalom (sadržaji, misli i
emocije).
Percipiranje impresija o sebi (sa jedne strane), i impresija o svemu ostalom (sa druge strane),
rezultira razvojem svesnosti.
Ego je instrument evolucije čija svrha je razvoj svesnosti.
Međutim, jednom kada je svesnost razvijena, ljudsko biće nije u stanju da odbaci ego jer je
sa njim identifikovano - ne razlikuje sebe od ega.
Ego je uzrok emocionalnih problema (stanja i reakcija) a takođe i egzistencijalne patnje:

ljudsko biće percipira sebe kao jedinku odvojenu od ostatka egzistencije, i veruje da sa smrću
tela umire i svest.
Funkcija spiritualnog razvoja je da nam pomogne da se oslobodimo ega.

Subjekat i objekat
Spiritualna učenja kažu da se prosvetljenje desi onda kada subjekat i objekat postanu jedno.
Objekat je ono što percipiram, ono o čemu mislim. Ako mislim o svom automobilu, to je
objekat. Ako mislim o nekoj osobi, to je takođe objekat. Ako mislim o životu uopšteno, i to je
objekat.
Objekat je bilo koji pojam, biće, stvar, pojava…
Tokom života, ljudsko biće akumulira impresije (misli i emocije) o objektima.
Na primer, dete vidi roditelje kako razmenjuju šarene papire i pita ih: "Šta je to?". Roditelji
kažu: "Novac", i objasne čemu novac služi.
Dete je steklo prvu impresiju o novcu.
Drugom prilikom dete vidi da su roditelji zabrinuti, i iz njihovog razgovora čuje da nemaju
dovoljno novca.
Dete sa novcem poveže brigu, nesigurnost, negativne impresije (misli i emocije). To je dalje
sticanje impresija o novcu.
Neki drugi put, dete poželi da kupi nešto, roditelji mu daju novac, i dete bude srećno.
Ovoga puta, sa novcem se asociraju pozitivne impresije.
Tokom života, nastaviće se akumulacija impresija o novcu.
Kada dete odraste i pomisli na novac, aktiviraće se nagomilane nesvesne impresije u vezi sa
novcem.
Ovo se na istoku zove "iluzija". Iluzija je kada ne percipiramo objekte onakvima kakvi stvarno
jesu (istina), već percipiramo svoje nesvesne impresije o njima.
Na ovaj način funkcioniše ljudsko biće u vezi sa bilo kojim objektom (pojam, biće, stvar,
pojava…).
Međutim, kada pomislimo na neki objekat, pored impresija o objektu, aktiviraće se još nešto
- impresije o sebi - nesvesni identiteti iz kojih percipiramo taj objekat.
To je subjekat.
Kada pomislimo na novac, aktiviraće se impresije o objektu (novcu), na primer: emocija
"nesigurnost" i misao "nikad nema dovoljno novca".
Istog trenutka, aktiviraće se i identiteti iz kojih percipiramo novac, na primer: "inferiorna

osoba", "osoba koja nema sreće", "povučena osoba", itd.
Subjekat su identiteti koji se aktiviraju kada pomislimo na objekat.
I to je takođe iluzija - ne percipiramo sebe onakvima kakvi jesmo već svoje impresije o sebi,
misli i emocije sa kojima smo se identifikovali (identitete koji su lažno JA).
Progresivna integracija
Progresivna integracija ili osvešćivanje nesvesnog je operativni princip Satori Protokola.
Sastoji se iz tri dela:
-Usmeravamo pažnju na okidač koji aktivira nesvesnu reakciju;
-Aktiviranu reakciju osetimo kakva jeste;
-Nalazimo adekvatne reči za to šta osećamo (sadržaje i identitete).
Verbalizacija, tj. nalaženja tačnih reči je čin osvešćivanja nesvesnog.
Verbalizacija ne znači da nešto izgovaramo naglas. Ako nas neko vodi kroz Satori Protokol
procese, izgovaraćemo naglas, ako vodimo sami sebe, izgovaraćemo u sebi.
Budući da nesvesno postoji u slojevima, integracija mora biti progresivna tj, repetitivna. Da
bismo došli do željenog rezultata, što je u ovom slučaju prosvetljenje i oslobađanje od
emocionalnih problema, moramo osvestiti više slojeva nesvesnog u jednom procesu.
Osvešćivanje slojeva nesvesnog dovodi do njihovog nestanka, integracije u svesno biće, i

oslobađanja energije od kojih su bili sačinjeni.
Šta treba da se desi da bismo doživeli prosvetljenje
Da bismo doživeli prosvetljenje, prvo treba da osvestimo impresije (misli i emocije) o

objektu. Impresije nestaju kada ih osvestimo. Kada se to desi, imamo utisak da je objekat
nestao.
Na primer, ako je objekat "život", imamo utisak da život ne postoji ili da je život sve.
Da bismo doživeli prosvetljenje, takođe treba da osvestimo impresije o sebi, identitete iz

kojih percipiramo taj objekat.
Kada osvestimo identitete, i oni nestaju.
Kada nestanu impresije u vezi sa objektom, a takođe i impresije u vezi sa subjektom, ostaje -
"samo JA".
"Samo JA" je prosvetljenje.
Kada pomislim na svoj objekat, on ne postoji, postojim samo JA.
Nema razlike između subjekta i objekta - oba su "samo JA".
Subjekati i objekat ne postaju jedno, oni su uvek bili jedno, ali smo ih percipirali kao
odvojene, jer smo imali impresije o subjektu i impresije o objektu. Kada oba tipa impresija
nestanu, ostaje "samo JA".
U čemu je razlika između "samo JA" koje je prosvetljenje i "svakodnevnog ja" koje inače
doživljavamo?
"Svakodnevno ja" je identifikovano sa nečim. Identiteti su lažno JA.
"Svakodnevno ja" je "Ja telo" ili "Ja svest", "Ja uspešan" ili "Ja neuspešan", "Ja bolestan" ili
"Ja zdrav".
Nešto je uvek dodato na "svakodnevno ja".
"Samo JA" je samo ja, bez dodataka, deidentifikovana svest, ono ko ili šta ja zaista jesam.
Polariteti i prosvetljenje
Ego strukture su polarne, bilo da se radi o subjektu ili o objektu.
U vezi sa objektima imamo suprotne impresije, na primer, "Život je radost", "Život je patnja".
To su nesvesne misli i emocije.
I u vezi sa subjektom imamo suprotne impresije, "ja tolerantan", "ja agresivan". To su

nesvesni identiteti.
Ego je sačinjen od polarnih struktura.
Polariteti su dualnost, prosvetljenje je jednost.
Da bismo doživeli prosvetljenje, moramo integrisati polaritete.
I ranije smo imali metode koji su integrisali polaritete, ali samo do tačke postizanja stanja
praznine.
Satori Protokol čini i korak dalje tako što polaritete integriše do kraja, do stanja
prosvetljenja, tj. deidentifikovane svesti.
Polariteti i emocionalni problemi
Polariteti nastaju kada se svest podeli na dva, tj. identifikuje sa suprotnostima.
Oba identiteta imaju svoje ciljeve koji su u konfliktu.
Na primer, identitet "otvorena osoba", sa ciljem "da imam ljubav", i identitet "zatvorena
osoba", sa ciljem "da izbegnem povređivanje u emocionalnom odnosu".
U ovom primeru imamo unutrašnji konflikt, kako između suprotnih identiteta, tako i između
njihovih suprotnih ciljeva.
Identiteti "otvorena osoba" i "zatvorena osoba" su zaglavljeni jedan naspram drugoga.
Unutrašnji konflikti funkcionišu slično spoljašnjim konfliktima.
Na primer, ako se roditelji svađaju i dete stane na stranu oca, majka će imati negativnu
reakciju. Ako se dete predomisli, i podrži majku, otac će imati negativnu reakciju. U oba
slučaja dete ima problem.
Slično je sa unutrašnjim konfliktima ili polaritetima.
Osoba iz prethodnog primera, u jednoj fazi ulazi u identitet "zatvorene osobe" čiji cilj je "da
izbegnem povređivanje u emocionalnom odnosu".
Pošto nema opasnosti od povređivanja, jer osoba nema emocionalnog partnera, identitet
"zatvorene osobe" je pasivan. Njegov cilj ("da izbegnem povređivanje u emocionalnom
odnosu") je zadovoljen.
Međutim, suprotni zaglavljeni identitet "otvorena osoba", sa ciljem "da imam ljubav",
generiše negativne reakcije, negativne misli i emocije, jer njegov cilj nije zadovoljen.
Da bi ispunila cilj identiteta "zatvorena osoba", svest potiskuje misli i emocije koje generiše
identitet "otvorena osoba", i time povećava energetsku masu identiteta "otvorena osoba".
U jednom trenutku, kada se energetska masa identiteta "otvorena osoba" dovoljno poveća,
on preteže, kao tas na vagi na koji dodajemo teret, i svest prelazi u identitet "otvorena
osoba".
Osoba nalazi emocionalnog partnera, i sada identitet "otvorena osoba" prestaje da generiše
negativne misli i emocije, jer je njegov cilj ("da imam ljubav") zadovoljen.
Međutim, suprotni zaglavljeni identitet ("zatvorena osoba"), počinje da generiše negativne
reakcije, jer njegov cilj ("da izbegnem povređivanje u emocionalnom odnosu") je sada
ugrožen.
Kako je ugrožen? Samim tim što je ušla u emocionalni odnos, osoba se izložila mogućnosti da
bude povređena.
Bez obzira u koji od dva zaglavljena identiteta osoba ulazi, imaće emocionalni problem.
Rešenje je u deidentifikaciji od obe strane.
Pre deidentifikacije, osoba ima kompulsivne negativne reakcije, bilo da je sama ili je u nekom
odnosu.
Posle deidentifikacije, osoba je u stanju da bez negativnih reakcija bude i sama, ili da bude u
odnosu.
Šta je oslobađanje od emocionalnih problema
Emocionalni problemi su automatska i kompulsivna negativna stanja i reakcije. Sastoje od

sadržaja (slike, misli, emocije i telesne senzacije) i identiteta (misli i emocije sa kojima se
identifikujemo).
Emocionalni problemi su aktivirani unutrašnjim i spoljašnjim okidačima, koje sam podelio u

četiri kategorije:
-Negativna iskustva;
-Problemi;
-Ciljevi;
-Verovanja.
Sva naša negativna stanja asocirana su sa jednim ili više od ova četiri navedena okidača.
Satori Protokol metodama praznimo negativne reakcije izazvane bilo kojim okidačem.
Kada je emocinonalni problem ispražnjen, okidač više nema šta da aktivira.

Negativna iskustva kao okidači
Ako nam se danas desilo neko negativno iskustvo i osećamo se loše zbog toga, znači da je to
negativno iskustvo okidač negativnog stanja.
Možemo primeniti Satori Protokol metode na to negativno stanje i osloboditi ga se. Potom,
kada mislimo na to negativno iskustvo, ono više nema šta da aktivira.
Ili, ako nam se pre dvadeset godina desilo negativno iskustvo kojeg kada se setimo, i dalje
osećamo negativnu reakciju, to iskustvo je, bez obzira koliko daleko u prošlosti bilo, i dalje
okidač negativnog stanja.
Isti je slučaj sa svim negativnim iskustvima, bez obzira da li su se desila danas ili bilo kada u
prošlosti.
Ako izazivaju negativnu reakciju, na njih primenjujemo Satori Protokol metode sa ciljem da
se te negativne reakcije oslobodimo.
Problemi kao okidači
Problemi su one situacije u kojima uvek imamo negativnu reakciju.
Negativna reakcija desiće se kada se nađemo u toj situaciji ili kada na nju pomislimo.
Na primer, ako imamo problem "strah od javnog nastupa", u situaciji javnog nastupa ili kada
o njoj mislimo, osećaćemo strah.
Na reakcije izazvane problemima primenjujemo metode Satori Protokola, sa ciljem da se

oslobodimo negativne reakcije, kako je u datoj situaciji više ne bismo osećali. Na primer, da u
situaciji javnog nastupa više ne bismo osećali strah.
Primeri problema:
-Nesigurnost u kontaktu sa suprotnim polom
-Strah zbog nedostatka novca
-Tuga zbog bolesti bliske osobe
-Frustracija kada me šef kritikuje
-Stid kada sam u centru pažnje
-Pritisak usled nagomilanih obaveza
-Bes kada se drugi ne drže dogovora

Ciljevi kao okidači
Negativna stanja i reakcije su prva i verovatno glavna prepreka ostvarenju ciljeva.
Na primer: "otpor da radim vežbe".
"Da radim vežbe" je cilj (okidač), a "otpor" je negativna reakcija.
Usled negativnih reakcija na svoje ciljeve, mi odlažemo rad, a ako ne preduzmemo akciju,
ciljeve ne možemo da ostvarimo.
Satori Protokol primenjujemo i na negativne reakcije aktivirane ciljevima. Kada te reakcije

očistimo, nemamo unutrašnje barijere u odnosu na cilj i sposobni smo da preduzmemo
akciju.
Verovanja kao okidači
Verovanja su verovatno najvažniji pojedinačni element u našem nesvesnom.
Na njima se bazira kako razvoj ličnosti, tako i stvaranje životnih okolnosti, i to sledećim
redosledom:
1. Percipiramo unutrašnji i spoljašnji svet i donosimo zaključke (verovanja, odluke);
2. Stvaramo identitete koji imaju za cilj da živimo u skladu sa zaključcima;
3. Stvaramo misli i emocije koje su u skladu sa našim identitetima;
4. Naše ponašanje proizilazi iz naših identiteta i njima pripadajućih misli i emocija;
5. Naše životne okolnosti proizilaze iz našeg ponašanja.
Mnoga verovanja, stvorena u teškim životnim situacijama, su negativna, ograničavajuća i

stvaraju negativne reakcije.
Ovo su primeri takvih verovanja:
"Nisam dovoljno dobar";
"Ne zaslužujem ljubav";
"Ne mogu ništa da uradim kako treba";
"Nikada nema dovoljno novca";
"Uspešni ljudi su pokvareni";
"Nešto loše se uvek desi";
"Život je patnja";
"Sve moram sam";
"Biću zadovoljan tek kada sve bude kako ja hoću";
"Ostaću sâm do kraja života".
Satori Protokol takođe primenjujemo na negativne reakcije izazvane ovakvim verovanjima.

Kada verovanje više ne aktivira negativnu reakciju, ono prestaje da utiče na našu percepciju i
ponašanje.
Treba imati u vidu sledeće: nije bitno da li je verovanje istinito ili ne - bitno je da li izaziva
negativnu reakciju.
Pogrešna očekivanja u vezi sa Satori Protokolom
Svrha Satori Protokola je iskustvo prosvetljenja i oslobađanje od emocionalnih problema.
Ono što klijenti i učesici seminara ponekad očekuju, a Satori Protokol ne može, je sledeće:
1. Promena okolnosti
Iskustvo prosvetljenja i oslobađanje od emocionalnih problema neće promeniti naše životne

okolnosti.
Na primer, ako je naš problem "nedostatak novca", primenom Satori Protokola možemo da
se oslobodimo negativnih stanja u vezi sa nedostatkom novca, ali to neće promeniti našu
finansijsku situaciju.
Da bismo imali više novca, moramo da ga zaradimo, da preduzmemo akciju, da promenimo

ponašanje.
2. Promena drugih ljudi
Drugi ljudi se neće promeniti zato što mi radimo Satori Protokol na sebi.
Ako je naš problem "bliska osoba se prema meni agresivno ponaša", možemo da se
oslobodimo svojih negativnih stanja, izazvanih ponašanjem druge osoba, ali će ta osoba
nastaviti da se ponaša isto.
3. Lečenje zdravstvenih problema
Medicinski problemi, uključujući i mentalne bolesti, ne mogu se lečiti Satori Protokolom.

Možemo se osloboditi negativnih reakcija u vezi sa bolešću, ali je ne možemo izlečiti.
Četiri metoda Satori Protokola
Satori Protokol sastoji se od četiri metoda.
Metod 1 primenjujemo na individualne koncepte, na primer:
"Ko sam ja?"
"Šta je život?"
"Šta je drugo ljudsko biće?"
Metod 1 može se primeniti na bilo koji individualni koncept (vidi poglavlje Individualni
koncepti).
Metod 2 primenjujemo na suprotne koncepte (polaritete), na primer:
Život/smrt
Uspeh/neuspeh
Prosvetljenje/ego
Metod 2 može se primeniti na bilo koji par konceptualnih polariteta (vidi poglavlje
Konceptualni polariteti).
Metod 3 primenjujemo na emocionalne probleme, na primer:
-Nesigurnost u kontaktu sa suprotnim polom
Metod 3 možemo primeniti na bilo koji emocionalni problem.
Metod 4 primenjujemo na suprotne emocije (polaritete) vezane za emocionalne probleme,

na primer:
-Nesigurnost i sigurnost u kontaktu sa suprotnim polom
Metod 4 možemo primeniti na bilo koji emocionalni problem.
Sva četiri metoda rezultiraju iskustvom prosvetljenja.
Metodi 3 i 4 rezultiraju i oslobađanjem od emocionalnih problema.

Metod 1, procedura
1. Izaberi koncept.*
2. Oseti šta je (koncept) i reci mi nešto o tome.
3. Oseti šta nije (koncept) i reci mi nešto o tome.
• Ponavljaj do "JA" na obe strane.
*Svi koncepti koriste "Šta", sa izuzetkom prve primene ("Ko sam ja?").
Metod 1 primenjujemo na individualne koncepte, na primer "Šta je život?".
Cilj Metoda 1 je iskustvo prosvetljenja i oslobađanje od impresija vezanih za koncepte.
Instrukcija broj 1 ("Izaberi koncept"), traži od klijenta da izabere koncept sa kojim želi da
radi, na primer "život".
Kljent koji prvi put radi Satori Protokol treba da počne od koncepta "Ko sam ja?", koristeći
Metod 1.
Jednom kada početnik doživi prosvetljenje na pitanje "Ko sam ja?", može da procesuje bilo
koji koncept ili emocionalni problem, koristeći bilo koji od četiri metoda Satori Protokola.
Kada klijent izabere koncept sa kojim želi da radi, kažemo mu da zatvori oči i počinjemo
proces instrukcijom broj 2:
"Oseti šta je život i reci mi nešto o tome".
Zatvorenih očiju, klijent treba da se fokusira na pitanje "Šta je život?", i da se istovremeno

otvori na reakciju koja će time biti izazvana. Potom treba da tu reakciju oseti i verbalizuje.
Ovo je Progresivna Integracija, opisana u istoimenom poglavlju:
Korak 1: usmerimo pažnju na okidač;
Korak 2: primetimo i osetimo reakciju;
Korak 3: verbalizujemo reakciju.
Pitanje na koje se klijent fokusira ("Šta je život?") je okidač. Rezultat toga je reakcija koju
klijent treba da oseti, a zatim verbalizuje.
Kada radimo solo proces, verbalizujemo u sebi, a kada nas neko vodi, verbalizujemo naglas.
Reakcija može da se javi kao sadržaj (slika, misao, emocija, telesna senzacija) ili kao identitet,
ili njihova međusobna kombinacija.
Klijent ne treba da razmislja da li je reakcija sadržaj ili identitet već da jednostavno oseti i
verbalizuje šta god da se javlja.
Dužina verbalizacije treba da bude od jedne reči do dve-tri rečenice, ne više od toga.
Na primer:
"Život je napor i borba".
Kada klijent dâ odgovor na instrukciju broj 2, dajemo mu instrukciju broj 3:
"Oseti šta NIJE život i reci mi nešto o tome".
Klijent i ovoga puta radi isto – fokusira se na pitanje "Šta nije život?", bivajući istovremeno
otvoren i na reakciju koja će se spontano javiti. Zatim tu reakciju treba da oseti i verbalizuje.
Na primer:
"Život nije ono što ja želim da život bude".
Kada klijent odgovori na instrukciju broj 3, proces nastavljamo tako što naizmenično
ponavljamo instrukcije 2 i 3.
Klijent proces radi zatvorenih očiju.
Tokom procesa klijent se prvo oslobađa svojih impresija u vezi sa objektom, o tome šta život
jeste i šta nije. Javljaju se slike, misli, emocije i telesne senzacije.
Potom se klijent oslobađa impresija o sebi - identiteta iz kojih klijent percipira objekat (život,
u ovom primeru).
Budući da su strane polarno suprotne (šta život jeste i šta nije), obično su i identiteti
suprotni.
"Samo JA" se obično javi prvo na jednoj strani. Proces nastavljamo dok se "samo JA" ne
pojavi na obe strane.
Kada klijent prijavi "samo JA" na obe strane, pitamo:
"Da li je "samo JA" isto na obe strane?"
Ako jeste, to je kraj procesa.
Ako nije, nastavljamo na isti način, dok "samo JA" ne postane isto, jedno "JA", na obe strane.
Subjekat i objekat su tada postali jedno.
Kada klijent pomisli na objekat, jedino što može da oseti je "samo JA", na obe strane.
Tačnije rečeno, više ne postoje dve strane, već jedno "samo JA".
Napomena: Umesto "samo JA", klijent može da kaže "JA Jesam" ili "JA", a kada radi prvi
proces ("Ko sam ja?"), klijent takođe može da kaže "Ja sam JA", na obe strane.
Svi navedeni slučajevi ("JA", "samo JA", "JA Jesam", "Ja sam JA") su isti fenomen, koji ukazuje
na kraj procesa.
Koncept: "Šta je život?"
Procesor: Oseti šta je život i reci mi nešto o tome.
Klijent: Javlja mi se neki lep osećaj… nešto što treba da se iskoristi na najboljii način… nešto
lepo…
Procesor: Oseti šta nije život i reci mi nešto o tome.
Klijent: Svađe, problemi… neke bezazlene prepirke… neke nebitne stvari…
Klijent: Nešto što je nepoznato… ne znamo kada će da se završi…
Klijent: Osećam neku tugu…
Klijent: Javlja mi se neki lep osećaj… čovek treba svesno da živi…
Klijent: Život nije nešto što treba da se promaši…
Klijent: Osećam pobedu… nešto lepo…
Klijent: Osećam nešto negativno…
Klijent: Osećam neku svežinu, čist vazduh…
Klijent: Ne osećam ništa… prazno…

Klijent: Rekla bih… bog…
Klijent: Neka pozitivna praznina…
Klijent: Isto, neka pozitivna praznina…
Klijent: Neki lep osećaj…
Klijent: Isto, potpuno isti osećaj…
Klijent: Pozitivna praznina…
Klijent: JA, samo JA…
Klijent: JA… ali ne čisto "JA"… slabijeg je intenziteta…
Klijent: Samo JA… čisto i lepo JA…
Klijent: Samo JA…
Procesor: Da li je isto "JA" na obe strane?
Klijent: Jeste.
Koncept: "Šta je drugo ljudsko biće?"
Procesor: Oseti šta je drugo ljudsko biće i reci mi nešto o tome.
Klijent: Božiji dar…
Procesor: Oseti šta nije drugo ljudsko biće i reci mi nešto o tome.
Klijent: Zlo…
Klijent: Vođeno svojim umom…
Klijent: Nije zlo…
Klijent: Nesvest… ono je nesvesno…
Klijent: Nije svoje telo… niti svoj um…
Klijent: To je telo i um…
Klijent: Nije ni telo ni um…
Klijent: Imam neku konfuziju…
Klijent: Duša i duh…

Klijent: Slično kao zivotinja ili biljka…
Klijent: Nije uvek srećno… nije uvek svesno…
Klijent: Nešto što kroz nesvesno ponašanje stvara tugu u svetu…
Klijent: Ništa se ne javlja… prazno…
Klijent: Zlo koje doprinosi problemima na ovoj planeti…
Klijent: Prazno…
Klijent: Oružje u tuđim rukama…
Klijent: Nije ovca, nije stado…
Klijent: Božanstvo…
Klijent: Nije đavo…
Klijent: Ono je sveto…
Klijent: Nije nešto što bi trebalo da bude zlo i nesvesno na ovoj planeti…
Klijent: Ništa, nema ništa…
Klijent: Prazno…

Klijent: Božanstvo…
Klijent: Nije materijalno…
Klijent: Prazno…
Klijent: Nije svesno…
Klijent: Ljubav, kad se osvesti…
Klijent: Nije svoj um i svoje telo…
Klijent: Deo Boga…
Klijent: Nema ništa…
Klijent: Deo kreatora…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Svetlost…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Svetlost…
Klijent: Samo JA…

Klijent: Samo JA…
Klijent: Jeste.
Ko sam ja
Kljent koji prvi put radi Satori Protokol treba da počne od koncepta "Ko sam ja?" koristeći
Metod 1.
Jednom kada početnik doživi prosvetljenje na pitanje "Ko sam ja?", može da radi bilo koji
koncept ili emocionalni problem, koristeći bilo koji od četiri metoda Satori Protokola.
"Ko sam ja?" je centralno pitanje spiritualnog razvoja, i zato je dobro početi od njega.
Svi koncepti koriste pitanje "Šta", a jedini izuzetak je "Ko sam ja?".
Takođe, sva četiri metoda Satori Protokola završavaju se isto – "samo JA" na obe strane, bilo
da radite sa konceptima (Metodi 1 i 2) ili sa emocinalnim problemima (Metodi 3 i 4).
Zato je dobro da se u prvom procesu upoznamo sa svojim istinskim identitetom, koji će

takođe biti i završni fenomen u svakom sledećem Satori Protokol procesu.
Prvi proces
Pre početka prvog procesa koji radimo na koncept "Ko sam ja?" klijentu je važno reći
sledeće:
"Radićemo sa dve suprotnosti, "Ko sam ja?" i "Ko nisam ja?". Cilj nam je da na obe strane
dođemo do "JA" ili "samo JA". Ne samo na pozitivnoj strani ("Ko sam ja?"), već i na
negativnoj strani ("Ko nisam ja?")."
Potom, negde tokom procesa, klijentu kažemo sledeće:
"Podsetiću te, cilj nam je da na obe strane dođemo do "JA" ili "samo JA". Ako se pojavi bilo
kakvo "JA" na nekoj od strana, primeti to i reci mi."
Na kraju, kada se "JA" ili "samo JA" pojavi na jednoj strani, klijentu kažemo sledeće:
"Evo, imamo "JA" na jednoj strani. Nastavljamo dalje dok ne dođemo do istog "JA" ili "samo
JA" na obe strane."
Ovo radimo samo pre i tokom prvog procesa, da bismo skratili trajanje i izbegli teškoće prve
seanse, koje su opisane u sledećem poglavlju.
Za neke klijente, prvi proces je barijera koju treba da probiju da bi mogli lako da rade Satori
Protokol.
Teškoće prilikom rada na prvom procesu
Manji procenat klijenata može da naiđe na sledeće teškoće tokom prvog procesa:
1. Klijent samo obraća pažnju na ono šta se javlja, a ignoriše sebe.
Prosvetljenje će se desiti kada subjekat i objekat postanu jedno. Kako će subjekat i objekat
postati jedno, ako klijent samo uočava šta se javlja (sadržaji) a ignoriše sebe (identiet)?
2. Očekivanja
Spiritualni tragaoci čitaju knjige i gledaju video snimke o spiritualnom razvoju, što može
dovesti do pogrešnih očekivanja u vezi sa prosvetljenjem.
Budući da ono što prosvetljenje jeste uglavnom nije u skladu sa izgrađenim očekivanjima,
tokom procesa dolazi do selekcije - klijent nesvesno ignoriše pojavu "samo JA", smatrajući da
to ne može da bude prosvetljenje. Pogrešna očekivanja su sledeća:
-Klijent očekuje da je prosvetljenje veliki događaj;
-Klijent dođe do stanja praznine i misli da je praznina prosvetljenje;
-Klijent dođe do kvazispiritualnih identifikacija i misli da je to prosvetljenje (ja sam

blaženstvo, ja sam sve, ja sam večnost…).
3. Logička barijera
Klijent je na negativnoj strani ("Ko nisam ja?") došao do "samo JA", nema reakciju na pitanje
"Ko nisam ja?", ne može da oseti ili percipira ništa osim sebe, ali svesno bira i navodi objekte:
nisam stolica, nisam moja supruga, nisam biljka… Instrukcije Satori Protokola imaju za cilj da
izazovu reakciju a ne da analitički radimo proces.
Jednom kada klijent uradi proces kako treba, navedene teškoće više neće predstavljati
problem.
Posle prvog procesa
Postoji samo jedan izazov koji mala količina praktičara može da ima i posle prve seanse -
proces može da traje duže od proseka.
Za većinu ljudi, Satori Protokol proces traje između 5 i 20 minuta.
Ukoliko se desi da traje duže, ne treba raditi duže od 45 minuta.
Po isteku 45 minuta, napravite pauzu, pa nastavite kasnije, posle 10 minuta ili sutradan, kako
već budete želeli.
Naš raspon pažnje prirodno traje oko 20 minuta i može se produžavati bez posledica do oko
45 minuta.
Ako radimo duže od 45 minuta bez odmora, možemo postati nervozni, što će aktivirati
sadržaje nesvesnog koji nemaju veze sa temom procesa i onda je teško završiti proces.
Kada napravimo pauzu, sadržaji koji nisu relevantni se deaktiviraju, pa proces možemo da
nastavimo samo sa relevantnim sadržajima.
Koncept: "Ko sam ja?"
Procesor: Oseti ko si ti i reci mi nešto o tome.
Klijent: Ja sam neki prostor…
Procesor: Oseti ko nisi ti i reci mi nešto o tome.
Klijent: Nisam ograničena…
Klijent: Ja sam neka zgusnuta energija. Prvo je bio prostor a onda sam videla ivicu…
Klijent: Nisam rigidna… jesam zgusnuta ali to nije moje konačno stanje…
Klijent: Ja sam neka vibracija… vidim svaku česticu koja vibrira… sve vibrira…
Klijent: Ljuštura, to nisam…
Klijent: Ja sam stanje…
Klijent: Nisam konačno stanje… osećam konstantnu promenu…
Klijent: Nešto fino, nežno, delikatno…
Klijent: Nisam rasplinuta…

Klijent: Ja sam stabilna, kao neka velika stena, postojana…
Klijent: Nisam tako ukopana…
Klijent: E sad mi je došlo… ja sam oduvek i zauvek…
Klijent: Opet se vraćam na ljušturu u kojoj je to što je oduvek i zauvek…
Klijent: Ja sam postojanje…
Klijent: Nekako ja jesam postojanje… a nisam postojana…
Klijent: Ja sam večnost a nisam prolaznost…
Klijent: Ja nisam trenutna…
Klijent: Ja sam ta koja jesam…
Klijent: Kao da vidim sve u negativu…
Klijent: Ja jesam…
Klijent: U stvari postoje dva JA, veliko JA i malo JA. "Veliko JA" je ono što je večno, ono "Ja
jesam"… a "malo JA" je ovo sada "JA"…
Klijent: To je to "veliko JA" koja se ponavlja, odlazi, dolazi…
Klijent: Nisam… to "JA" koje se zaboravi, koje zaboravi da je u stvari ovo drugo…

Klijent: Ima samo to "JA"… "samo JA"…
Klijent: I to je "JA"….
Procesor: Da li je to isto "JA" na obe strane ili se razlikuju?
Klijent: Malo se razlikuju…
Klijent: Evo sad se spajaju ta dva "JA"… To je "samo JA"…
Klijent: Isto "samo JA"…
Procesor: Da li je to isto "JA" na obe strane?
Klijent: Jeste.
Koncept: "Ko sam ja?"
Klijent: Ja sam otac…
Klijent: Nisam kuća…
Klijent: Imam previše misli…
Klijent: Sad nemam misli…
Klijent: Muškarac….
Klijent: Mašina…
Klijent: Tužan…
Klijent: Nisam sunčan dan…
Klijent: Ja…
Klijent: Sreća…

Klijent: JA…
Klijent: Nisam strpljiv…
Klijent: Previše razmišljam…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Procesor: Da li je to isto "JA" na obe strane?
Klijent: Da.
Metod 2, procedura
1. Izaberi suprotne koncepte. (A koncept) (B koncept)
2. Oseti šta je (A koncept) i reci mi nešto o tome.
3. Oseti šta je (B koncept) i reci mi nešto o tome.

Metod 2 primenjujemo na suprotne koncepte.
Klijent treba da izabere suprotne koncepte sa kojima želi da radi, na primer: život/smrt.
Potom, Metod 2 radimo isto kao i Metod 1, sa jednom razlikom - u Metodu 2 ne postoji
negativna instrukcija "Oseti šta nije (koncept) i reci mi nešto o tome", već dve pozitivne
instrukcije:
"Oseti šta je (A koncept) i reci mi nešto o tome."
"Oseti šta je (B koncept) i reci mi nešto o tome."
U našem primeru to bi bilo:
"Oseti šta je život i reci mi nešto o tome."
"Oseti šta je smrt i reci mi nešto o tome."
Sve ostalo u Metodu 2 je isto kao u Metodu 1, uključujući i kraj procesa: "samo JA" na obe
strane.
Koncepti: život/smrt
Klijent: Ne javlja se ono što sam očekivala…
Procesor: Oseti šta je smrt i reci mi nešto o tome.
Klijent: Strah…
Klijent: Život je neki trud i guranje i mučenje…
Klijent: Ništa se ne javlja…
Klijent: Osećaj nadahnuća… istraživanje…
Klijent: Utrnuće… prestanak svega, samo tisina i mir…
Klijent: Vidim sebe sa entuzijazmom… kao da sam na nekoj trci i jedva čekam da krenem… da
trčim…
Klijent: Samo "JA"…
Klijent: To je "JA" ali uz taj osećaj radosti i entuzijazma…
Klijent: "JA"… "samo JA"…

Klijent: JA.
Klijent: JA, ali kao da ima još nešto…
Klijent: JA.
Klijent: JA, ali je nekako odvojeno…
Klijent: JA…
Klijent: Mislim da je sada "samo JA"…
Klijent: JA…
Klijent: JA, malo jače nego na drugoj strani.
Klijent: JA…
Klijent: JA, ali i dalje malo jače…
Klijent: JA… "samo JA"…
Klijent: JA, i sada je približno…
Klijent: JA…
Klijent: JA, isto JA…
Klijent: Sada jeste.

Koncepti: uspeh/neuspeh
Procesor: Oseti šta je uspeh i reci mi nešto o tome.
Klijent: Uspeh je kada radim ono što volim…
Procesor: Oseti šta je neuspeh i reci mi nešto o tome.
Klijent: Neuspeh je neodgovornost…
Klijent: To je nešto lepo i umirujuće…
Klijent: Povlačenje…
Klijent: Izaziva mi osmeh, radost…
Klijent: Ponovo neodgovornost…
Klijent: Nema ništa…
Klijent: I tu je praznina…
Klijent: Ništa…
Klijent: Ja sam neuspeh…

Klijent: Ja sam i uspeh…
Klijent: Samo mi se javlja JA…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: Isto JA…
Klijent: Da.
Koncepti: upornost/odustajanje
Procesor: Oseti šta je upornost i reci mi nešto o tome.
Klijent: Upornost je nešto što je moja zagrižena osobina, ja sam zaboravio kako se odustaje i
to me opterećuje…
Procesor: Oseti šta je odustajanje i reci mi nešto o tome.
Klijent: Odustajanje mi je totalno neprihvatljivo… to je kao da mi kažeš, "lezi tu i umri"… ko je

odustao, taj je umro…
Klijent: Malo olakšanje, ali malo… postoji neki znak pitanja… prvi put uzimam u obzir
mogućnost odustajanja…
Klijent: Javlja mi se spiritualni princip predaje i imam anksioznost… i to nije samo fizička smrt,
to je i spiritualna smrt… smrt svesti… odustajanje od spiritualnog…
Klijent: Neka odlučnost… odlučio sam da isteram nešto po svaku cenu, po cenu života, po
cenu zdravlja… to mi je nešto vezano za opstanak…
Klijent: To kad mi kažeš, ni ne želim da gledam na tu stranu… kao da se plašim da me nešto

ne napadne odatle…
Klijent: Ja sam upornost… ja to želim… da budem ta upornost…
Klijent: Ja sam odustajanje… i nisam mnogo srećan zbog toga…

Klijent: Ja sam upornost i ne smem da pustim upornost… to nije opcija…
Klijent: Ja sam odustajanje… ovo mi sada izgleda kao da sam prepoznao neki ružan deo
sebe…
Klijent: To je nešto što želim da budem, za šta se držim kao davljenik za slamku… i neću da
pustim…
Klijent: To je ko ja jesam i to želim da ignorišem… da ga zakopam i da skačem po njemu i da

ga tako držim zakopanog…
Klijent: Kao da upornost popušta, a ja se pitam, "Šta ja radim?"… ovo nije dobro, ne sme
upornost da popusti…
Klijent: Malo olakšanje… osećaj sebe i malo vedriji tonovi…
Klijent: Prepoznajem da je ta moja upornost uvek bila nekako mračna, tamna, neko nužno
zlo… to nije neka radost… nisam uporan jer želim, već sam uporan jer moram… i to mi je
ružno osećanje…
Klijent: Ja sam odustajanje, ali tu nema ispunjenja, jer kad odustanem ne mogu da dobijem
to što hoću…
Klijent: Jasno vidim da sam u nekom trenutku svog života odlučio da ja budem ta upornost i
držim se za nju kao davljenik za slamku…
Klijent: Ja sam odustajanje i nisam srećan zbog toga…
Klijent: Upornost je meni sve… da imam sebe kakvog želim… da se ostvarim… da me drugi
poštuju… da bih postigao bilo šta, moram da imam upornost…

Klijent: Odustajanje je ono kakav ja jesam, linija manjeg otpora… i zato taj deo mora da se
blokira…
Klijent: Rasterećenje… nazire se JA, ali još uvek ima i nešto drugo…
Klijent: Odustajanje kao da gubi smisao i javlja se neko JA…
Klijent: Pitam se zašto ne mogu da budem svesno uporan, već moram da imam naboj da me
drži upornim…
Klijent: Odustajanje je zabava, odustajanje od rada da bih imao zadovoljstvo…
Klijent: Upornost je sada nešto pozitivno, igranje igre da bih ostvario nešto i imao
ispunjenje…
Klijent: JA…
Klijent: I to sam ja, ali postoji mala anksioznost da pustim upornost…
Klijent: Jedino što osećam je JA…
Klijent: JA, ali ima tu još nešto…
Klijent: JA i misao "odustajanje nije dobro"…
Klijent: JA i misao "mogu ja da budem uporan"…
Klijent: Samo JA…
Klijent: JA i mala anksioznost da pustim odustajanje…

Klijent: Samo JA…
Klijent: Jeste.
Koncepti: moja volja/tuđa volja
Procesor: Oseti šta je tvoja volja i reci mi nešto o tome.
Klijent: Tvrdoglavnost i anksioznost… kao da stalno moram da se borim da bih imao to šta ja
hoću…
Procesor: Oseti šta je tuđa volja i reci mi nešto o tome.
Klijent: To je nešto što je jače od mene… kad neko insistira, a ja popuštam…
Klijent: Kao da angažujem sve svoje resurse da bih se izborio za svoju volju…
Klijent: Kao da sam ja mali, a druga osoba je velika… i osećam se ugroženo i pod kontrolom…
Klijent: Inat da isteram nešto po svaku cenu, samo da bih ja pobedio… pod znacima navoda…
Klijent: Ogorčenost i uvređenost… kao da mi je neko nešto nametnuo, a ja to moram da

prihvatim…
Klijent: Kao da je to pitanje života i smrti, samo da se nekako izborim za svoju volju, i uopšte
više nema veze šta je ispravno, a šta ne…
Klijent: Opreznost… kao da je druga osoba divlja životinja koja može lako da mi nešto uradi…
Klijent: Javlja se neko JA… nije "samo JA"… ima još nešto…

Klijent: Ja koji držim neki štit da se odbranim, da se tuđa volja odbije od tog štita…
Klijent: To je svest o sebi…
Klijent: Ne znam kako to da definišem… kada druga osoba uđe u nešto moje privatno i radi
šta hoće…
Klijent: To sam JA…
Klijent: Čudno osećanje… i to sam JA… ali jedan deo mene kaže "Kako je to moguće?"…
Klijent: To sam ja koji nekako stvaram sebe… stvaram neko polje svesti… da bih postojao…
Klijent: To je kada sklonim taj balon koji sam stvorio… i dopustim drugoj osobi unutra… ne
držim je samo napolju, na odstojanju…
Klijent: I tu je JA, ali postoji neka disonanca… nešto mi se ne uklapa…
Klijent: Moja volja ne postoji… postojim JA…
Klijent: Tuđa volja i dalje postoji…
Klijent: To je nešto što još uvek postoji…
Klijent: Samo JA…

Klijent: Plašim se da to pustim, jer ako pustim tuđu volju, kao da neću imati zaštitu i da ću
biti u potpunosti otvoren da druga osoba sa mnom radi šta god hoće…
Klijent: Samo JA…
Klijent: "JA", uz malu dozu opreza…
Klijent: Samo JA…
Klijent: I to je sada "samo JA"…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Da.
Metod 1 ili Metod 2
Treba napomenuti da sva četiri metoda Satori Protokola integrišu polaritete.
Metodi pre Satori Protokola integrisali su polaritete do stanja praznine. Osvestili bismo i
ispraznili naboj na obe strane, ne bismo mogli da osetimo polove odvojeno, jer bi praznina
bila na obe strane, i tu bismo stali.
Satori Protokol je prvi metod koji polaritete integriše do kraja, do stanja prosvetljenja.
Polariteti kod Metoda 1 su šta neki koncept jeste i šta nije.
Polariteti kod Metoda 2 su dva suprotna koncepta.
Da li ćemo raditi Metod 1 ili Metod 2 zavisi od nekoliko faktora:
1. Lična preferenca praktičara - nekome će više odgovarati Metod 1 a nekome Metod 2;
2. Trenutni kontekst sa kojim radimo – ponekad nam više odgovara Metod 1, a nekada
Metod 2;
3. Ponekad ne znamo šta je suprotni koncept od onoga sa kojim želimo da radimo. U tom
slučaju, više nam odgovara Metod 1. Na primer, klijent želi da radi sa konceptom "šta je
determinizam", ali ne zna šta je tome suprotno;
4. Treba izbegavati duplu negaciju. Na primer, ako bih radio Metod 1 na koncept "ne mogu"
instrukcija broj 3 glasila bi:
"Oseti šta nije "ne mogu" i reci mi nešto o tome."
U ovom slučaju, adekvatniji bi bio Metod 2:
"Oseti šta je "mogu" i reci mi nešto o tome."
"Oseti šta je "ne mogu" i reci mi nešto o tome."
Dva metoda postoje da bi se zadovoljile lične preference praktičara i da bismo imali

optimalnu varijaciju za svaki koncept i kontekst sa kojim želimo da radimo.
U nekim slučajevima, desiće vam se da počnete da radite proces i da shvatite da vam drugi
metod više odgovara. Naravno, pređite na drugi metod.
Bez obzira koji vam metod generalno više odgovara, preporučio bih da povremeno radite i
po drugom metodu.
Da li je isto "JA" na obe strane
Sledeće važi za sva četiri metoda Satori Protokola:
Nemojte zaboraviti da sebi ili klijentu postavite sledeće pitanje kada se "JA" javi na obe
strane: "Da li je isto "JA" na obe strane?"
Ako "JA" nije isto, proces treba nastaviti. Obično je potrebno još nekoliko oscilacija dok se
oba "JA" ne izjednače.
Tačnije rečeno, više ne postoje dve strane ili dva "JA", već samo jedna strana, samo jedno
"JA".
Na pitanje "Da li je isto "JA" na obe strane?", neiskusni klijent može da odgovori "nisam
siguran" ili nešto slično. U tom slučaju, klijent je verovatno blizu kraja, ali treba nastaviti još
malo. Nastavite proces, i posle još nekoliko oscilacija, ako je "JA" na obe strane i dalje tu,
opet pitajte "Da li je "JA" isto na obe strane?". Alternativno, recite klijentu: "Nastavićemo
proces, a ti mi reci kad ta dva JA postanu jedno".
Napomena: Umesto "samo JA", klijent može da kaže "JA Jesam" ili "JA", a kada radi prvi
proces ("Ko sam ja?"), klijent takođe može da kaže "Ja sam JA", na obe strane.
Svi navedeni slučajevi ("JA", "samo JA", "JA Jesam", "Ja sam JA") su isti fenomen, koji ukazuje
na kraj procesa.
Individualni koncepti
Ovo su primeri koncepata sa kojima možete raditi Metod 1.
Nemojte raditi koncepte koji vas ne privlače, nisu vam značajni ili ne osećate naboj u vezi sa
njima.
Prosvetljenje možete doživeti radeći i na trivijanim konceptima, međutim, bitno je ne samo

gde smo stigli (prosveteljenje), već i čega smo se na tom putu oslobodili.
Vremenom ćete postati svesni koncepata koji su vama relevantni, a nisu na ovoj listi.
Ko sam ja?
Šta sam ja?
Šta je drugo ljudsko biće?
Šta je život?
Šta je istina?
Šta je bog?
Šta je ljubav?
Šta je suprotni pol?
Šta je slobodna volja?
Šta je svrha postojanja?
Šta je moja svrha?
Šta je moja volja?
Šta je smrt?
Šta je prošlost?
Šta je budućnost?
Šta je uspeh?
Šta je neuspeh?
Šta je svest?
Šta je prosvetljenje?
Šta je praznina?
Šta je rad?
Šta je odmor?
Šta je mišljenje?
Šta je misao?
Šta je emocija?
Šta je ego?
Šta su moji ciljevi?
Šta je sloboda?
Šta je nesloboda?
Šta je novac?
Šta je bogatstvo?
Šta je siromaštvo?
Šta je autoritet?
Šta je lepota?
Šta je znanje?
Šta je kreativnost?
Šta je religija?
Šta je prijateljstvo?
Šta je zabava?
Šta je sreća?
Šta je pravda?
Šta je popularnost?
Šta je odgovornost?
Šta je seks?
Šta je status?
Šta je mudrost?
Šta je prihvatanje?
Šta je otpor?
Šta je radost?
Šta je tuga?
Šta je bes?
Šta je ambicija?
Šta je hrabrost?
Šta je smirenost?
Šta je sposobnost?
Šta je izvesnost?
Šta je neizvesnost?
Šta je inteligencija?
Šta je zajednica?
Šta je usamljenost?
Šta je sampouzdanje?
Šta je sigurnost?
Šta je nesigurnost?
Šta je disciplina?
Šta je doslednost?
Šta je kontrola?
Šta je doprinos?
Šta je ubeđenje?
Šta je odlučnost?
Šta je posvećenost?
Šta je zavisnost?
Šta je nezavisnost?
Šta je empatija?
Šta je etika?
Šta je moral?
Šta je efikasnost?
Šta je iskustvo?
Šta je vernost?
Šta je davanje?
Šta je primanje?
Šta je dobrota?
Šta je zdravlje?
Šta je iskrenost?
Šta je čast?
Šta je nada?
Šta je individualnost?
Šta je integritet?
Šta je motivacija?
Šta je strast?
Šta je strpljenje?
Šta je mir?
Šta je upornost?
Šta je potencijal?
Šta je moć?
Šta je nemoć?
Šta je prisutnost?
Šta je produktivnost?
Šta je kvalitet?
Šta je intelekt?
Šta je razum?
Šta je poštovanje?
Šta je ispunjenje?
Šta je duša?
Šta je spontanost?
Šta je talenat?
Šta je zahvalnost?
Šta je opraštanje?
Šta je tolerancija?
Šta je tradicija?
Šta je poverenje?
Šta je jednost?
Šta je zlo?
Šta je dobro?
Šta je pobednik?
Šta je gubitnik?
Šta je porodica?
Konceptualni polariteti
Ovo su primeri suprotnih koncepata sa kojima možete raditi Metod 2.
Kao i u prethodnom slučaju, ne treba raditi koncepte koji vas ne privlače, nisu za vas značajni
ili ne osećate naboj u vezi sa njima.
Vremenom ćete postati svesni i onih konceptualnih polariteta koji su vama relevantni, a nisu
na ovoj listi.
Takođe, imajte u vidu da je polaritet nešto što vi percipirate kao polaritet. Ne postoji nikakav
kosmički spisak suprotnosti koji važi za svakoga.
Da li je nešto polaritet manje zavisi od logike, a više od subjektivne percepcije.
Ako različite osobe pitate šta je suprotno od slobode, dobićete različite odgovore:
zaglavljenost, ropstvo, vezanost, skučenost, nesloboda, ograničenost, očekivanja, itd.
Suprotne koncepte sa kojima ćete raditi Metod 2 uvek birajte isključivo na osnovu lične
percepcije.
Život/smrt
Uspeh/neuspeh
Rad/odmor
Bolest/zdravlje
Bogatstvo/siromaštvo
Muško/žensko
Moja volja/tuđa volja
Prošlost/budućnost
Svesno/nesvesno
Prosvetljenje/ego
Ispunjenost/praznina
Misao/emocija
Upornost/odustajanje
Davanje/primanje
Dobro/zlo
Pobednik/gubitnik
Smisao/besmisao
Poštovanje/nepoštovanje
Pravda/nepravda
Moć/nemoć
Metod 3, procedura
1. Izaberi temu (iskustvo, problem, cilj, verovanje). (Zapiši)
2. Kad pomisliš na (tema) koju emociju osećaš? (Zapiši)
3. Oseti šta je (emocija) i reci mi nešto o tome.
4. Oseti šta nije (emocija) i reci mi nešto o tome.
-Proveri rezultat: Kad pomisliš na (tema) koju emociju osećaš?

Metod 3 primenjujemo na emocionalne probleme.
Svrha Metoda 3 je oslobađanje od emocionalnih problema i doživljaj iskustva prosveteljenja,

na kraju procesa.
Prva instrukcija Metoda 3 ima za cilj da identifikuje okidač negativnog stanja:
"Izaberi temu (iskustvo, problem, cilj, verovanje). (Zapiši)"
Kao što sam opisao u ranijim poglavljima, okidače delimo u četiri kategorije:
-Negativna iskustva
-Problemi
-Ciljevi
-Verovanja
Kada klijentu damo instrukciju da izabere temu na kojoj želi da radi, možemo mu i navesti
ova četiri okidača, kao što piše u zagradi.
Recimo da klijent kao temu izabere verovanje: "nisam dovoljno dobar".
Kao što piše u drugoj zagradi, treba da zapisemo verovanje, ono je tema ili okidač klijentovog
emocionalnog problema.
Potom prelazimo na drugu instrukciju Metoda 3:
"Kad pomisliš na (tema) koju emoćiju osećaš? (Zapiši)"
Klijent treba da misli "nisam dovoljno dobar" i da primeti koju negativnu emoćiju oseća.
Ako oseća više emocija, treba da izabere najjaču.
Ako oseća mešavinu emocija, treba da izabere njen najjači aspekt.
Na primer, klijent oseća mešavinu tuge, besa i nemoći. Neka izabere koja je od tri navedene
emocije najjača.
Imajte u vidu da mi ne radimo samo sa jednom emocijom već sa negativnom reakcijom u
celini, koja se sastoji od slika, misli, emocija, telesnih senzacija i identiteta, tako da će tokom
procesa svi ovi sadržaji biti osvešćeni.
Negativna emocija nam treba da bismo se povezali sa negativnom reakcijom u celini, i izvukli
na površinu sve njene gradivne elemente.
Recimo da je klijent na drugu instrukciju odgovario da oseća "tugu".
Metod 3 potom radimo isto kao što smo radili Metode 1 i 2:
"Oseti šta je tuga i reci mi nešto o tome."
"Oseti šta nije tuga i reci mi nešto o tome."
Klijent ponekad pita: da li misliš na tugu uopšteno ili tugu u vezi sa okidačem?
Mislim na celokupnu negativnu reakciju izazvanu okidačem.
Uopšteno se rade Metodi 1 i 2.
Metodi 3 i 4 koriste specifične okidače negativnih reakcija, na koje primenjujemo procese.
Isto kao i sa Metodama 1 i 2, proces nastavljamo do pojave istog "samo JA" na obe strane.
Kada je isto "samo JA" na obe strane (tačnije rečeno, ne postoje dve strane već jedno "samo
JA"), proveravamo rezultat:
"Kad pomisliš na (tema), koju emociju osećaš?"
Klijent treba ponovo da misli na isti okidač, u ovom primeru "nisam dovoljno dobar", i da
primeti koju emociju sada oseća.
Postoji tri varijante klijentovog odgovora:
1. Klijent kaže da ne oseća ništa - nema reakciju na negativni okidač.
2. Klient oseća nešto pozitivno - mir, prihvatanje, i dalje "samo JA"…
3. U retkim slučajevima klijent i dalje ima neku negativnu emociju slabijeg intenziteta. Ako se
to desi, znamo da isti okidač i dalje izaziva neku negativnu reakciju, na koju treba da
primenimo sledeći proces. Nevažno je da li ćemo sledeći proces raditi odmah ili kasnije.
Napomena: u retkim slučajevima, može da se desi sledeći izuzetak. Kada klijentu date prvu
instrukciju "Izaberi temu (iskustvo, problem, cilj, verovanje)", klijent vam umesto okidača
daje emociju. Emocija je odgovor na drugo pitanje, koje još uvek niste postavili.
Na primer:
Procesor: Izaberi temu (iskustvo, problem, verovanje, cilj).
Klijent: Tuga…
Recite klijentu sledeće: Oseti tugu… u vezi sa čim je ta tuga?

Klijent: Osećam tugu jer ne mogu da nađem bolji posao…
Sada imate odgovor i na prvo i na drugo pitanje, samo ste ih dobili obrnutim redom, i to je u
redu.
Procesor: Na čemu želiš da radimo? Izaberi temu, negativno iskustvo, problem, cilj,
verovanje…
Klijent: Radim na projektu u vezi sa kojim imam mnogo problema… i imam jako verovanje
"ovo neće uspeti".
Procesor: Zatvori oči. Dok misliš "ovo neće uspeti", koju emociju osećaš?
Klijent: Sumnja.
Procesor: Oseti šta je sumnja i reci mi nešto o tome.
Klijent: Rastrzana sam, nisam na svom mestu, lutaju mi misli…
Procesor: Oseti šta nije sumnja i reci mi nešto o tome.
Klijent: To je neka stabilnost i postojanost…
Klijent: Neka slabost…
Klijent: Centriranost…
Klijent: Kao da ima neki vir i kao da me taj vir usisava…
Klijent: Neka svežina, kao da sam se popela na neki proplanak i udahnula svež vazduh i sve
mi je kristalno jasno…
Klijent: Ja sam zabrinuta…
Klijent: Ja sam bezbrižna…

Klijent: Sada sam blokirana, potpuno blokirana…
Klijent: Ja sam izlaz…
Klijent: Ovde to osećam… kao da je nešto i zatvoreno i blokirana sam… ja sam ograničenje…
Klijent: Ja sam sloboda…
Klijent: Ja sam se sad smanjila na tačkicu jednu…
Klijent: Kada se uđe u tu tačkicu to je beskonačno… ja sam beskonačnost…
Klijent: Ja sam sve….
Klijent: I ja sam sve…
Klijent: Imam sliku da je ta tačkica i tačkica i beskraj…
Klijent: Jednost…
Klijent: Vidim sebe kako stojim…
Klijent: I ovde vidim sebe kako stojim…
Klijent: Kao da su se te dve slike spojile…
Klijent: Postojanje…
Klijent: Tren…
Klijent: Ja trajem…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Isto JA…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Jeste…
Procesor: Kako se osećaš?
Klijent: Celovito…
Procesor: Sada kada misliš "ovo neće uspeti", koju emociju osećaš?
Klijent: Mir, prihvatanje…

Procesor: Izaberi temu, negativno iskustvo, problem, cilj, verovanje…
Klijent: Imam problem kada komuniciram sa nepoznatim ljudima.
Procesor: Zatvori oči. Dok misliš na komunikaciju sa nepoznatima… ako zamisliš sebe u
komunikaciji sa nepoznatima, koju emociju osećaš… koja ti je najjača emocija?
Klijent: Najjača emocija je strah.
Procesor: Oseti šta je strah i reci mi nešto o tome.
Klijent: Ja sam polje energije kao u nekom balonu, koje pokušava izaći iz sebe i predstaviti
sebe, ali ne mogu… i stalno imam taj osećaj da se gušim, da ne dopirem do ostalih ljudi…
Procesor: Oseti šta nije strah i reci mi nešto o tome.
Klijent: Nije strah kad ne moram komunicirati sa ljudima… i tada osećam slobodu, mir…
jednostavno mirno postojim, nema obaveze, prisile, super mi je…
Klijent: Tu osećam kao da sebe kočim, kao da mi je nekakva cev tu od usta do pluća… u
stomaku… i nedostaje mi energije…
Klijent: Nije strah to kada sam sâm… i samome sebi dovoljan i apsolutno me se ne tiče ništa
što se zbiva u svemiru, i uživam u sebi…
Klijent: Ta cev je sada manja i kao da izlazi iz mene… i kao da se ne pokušavam ljudima
dokazivati i ostaviti dobar utisak… i skoro mi je svejedno…
Klijent: Uviđam da sam ja taj koji stvara strah… da bi život bio interesantniji, ja sebe kočim… i
tu nekakvu igru igram…

Klijent: To sada više nije strah nego imam nekakvo perverzno zadovoljstvo da sebi
komplikujem život… da ga učinim interesantnijim… kao da nema tog straha… kao da bi bilo
dosadno…
Klijent: Kao da ja volim stvarati strah… da je strah moj proizvod… i pojavljuje mi se nekakav
oblak koji je strah… i posmatram ga sa nekakvim simpatijama…
Klijent: Teško mi je otpustiti taj strah… i imam utisak da kada ne bih imao strah, to ne bih bio
ja…
Klijent: Pojavljuje mi se moja posesivnost u vezi sa strahom i stresom… kao… želim da imam
to, bez toga bi bilo prazno, kao da je to nešto što je moje…
Klijent: Kada ne bi bilo straha, dosadno bi mi bilo…
Klijent: Nema straha… to je u suštini igra u kojoj ponekad uživam, a ponekad ne…
Klijent: Nema više straha, nego sam tu JA koji je ukočen, koji je go… i koliko god sam ukočen
toliko i uživam u samome sebi…
Klijent: Straha u suštini nema, nego sam tu JA… koji ima neki cilj… koji ne prepoznajem… tu
sam JA koji ima potrebu da eksplodira… koji hoće da pukne…
Klijent: Nema straha uopšte… nego postoji to JA kao neka bomba koja hoće da pukne, da
prezentira sebe… da mu uopšte nije važno šta o njemu misle ljudi…
Klijent: Nema straha, nego to JA iznutra koje kuva, koje hoće da pukne… onaj suštinski deo
mene…
Klijent: Taj pravi JA unutra koji je suština svega, početak moj, koren moj, to sam u stvari ja… i
nije mi važno šta o meni ljudi misle…

Klijent: JA… samo JA…
Klijent: Isto… samo JA…
Klijent: Jeste.
Procesor: Da se vratimo na početak. Sada zamisli sebe u komunikaciji sa nepoznatima… koju

emociju osećaš?
Klijent: Ispunjenost… sreća…

Klijent: Imam situaciju na poslu… kada radnici izbegavaju da rade…
Procesor: Misli na tu situaciju… "kada radnici izbegavaju da rade"… i reci mi… koju emociju
osećaš?
Klijent: Ljutnja.
Procesor: Oseti šta je ljutnja i reci mi nešto o tome.
Klijent: Ljutnja je stanje kada ne možeš rešiti problem…
Procesor: Oseti šta nije ljutnja i reci mi nešto o tome.
Klijent: Kada odjebeš sve od sebe i ideš švojim putem…
Klijent: Kada skupljaš sve u sebe i ne rešavaš problem…
Klijent: Nije ljutnja kad odeš svojim putem…
Klijent: Pristajanje na prihvatanje problema koji ne mora biti problem…
Klijent: Kad lebdiš u svemiru…
Klijent: Kad imaš pogrešan stav o samom sebi i o problemu…
Klijent: Nije ljutnja kada si proširen u svemiru i nema emocija i misli… nema ni tela… samo
osećaj da si proširen…

Klijent: Moj pogrešan stav o situaciji u kojoj se nalazim…
Klijent: Nije ljutnja kad si sveprisutan bez ikakvog naboja… jednostavno lebdiš…
Klijent: Ljutnja je kad zezaš sam sebe… kad imaš pogrešno mišljenje o stvarnosti…
Klijent: Sveprisutnost…
Klijent: Imam osećaj odmicanja od fikcije stvarnosti…
Klijent: Sveprisutnost koja i mene prožima…
Klijent: U istom trenutku osećam dve stvari, da me vuče ona proširenost, kao neka svetlost…
i da se čudim zašto mi treba ova tamnija masa…
Klijent: Sva ta svepristutnost je sada u meni… prijatan osećaj…
Klijent: Misao… "šta to meni treba"… i osećam iza sebe tu sveprisutnost…
Klijent: To sam sada JA…
Klijent: Nešto u vezi čega me više nije briga…
Klijent: Osećaj proširenosti… tamna tvar se izgubila… osećam mesto gde je bila i osećam iza
sebe proširenost… i proširenost je sada veća…

Klijent: I ovde sam sada JA…
Klijent: JA, stabilno…
Klijent: JA…
Klijent: Da…
Procesor: Vraćamo se na početak, na onaj isti okidač. Sada kada misliš na onu situaciju, kada
radnici izbegavaju da rade, koju emociju osećaš?
Klijent: Imam samo misao "briga me"…

Klijent: Imam neke poslovne izazove… želim da radim na cilju… reklamna kampanja… kakav
će biti ishod reklamne kampanje…
Procesor: Zatvori oči. Dok misliš "kakav će biti ishod reklamne kampanje"… koju emociju
osećaš?
Klijent: Strah.
Klijent: Kada osetim knedlu u grlu…
Klijent: Kada izađem iz kuće ujutru…
Klijent: Kada osetim napetost u ramenima…
Klijent: Kada otvorim prozor i udahnem svež vazduh…
Klijent: Kada mi se celo telo zgrči….
Klijent: Kada ujutro pijem kafu…
Klijent: Kada imam negativne misli…
Klijent: Kada se osećam prijatno…

Klijent: Kada mi se vrte te misli i onda osetim strah…
Klijent: Kada sam opuštena…
Klijent: Strah je praznina…
Klijent: Strah nije kada se šetam pored vode…
Klijent: Strah nije praznina…
Klijent: Strah je paznina…
Klijent: Strah nije prazina…
Klijent: Strah nije praznina…
Klijent: Strah je JA…
Klijent: Strah nisam JA…
Klijent: Strah sam JA…

Klijent: Strah sam JA…
Klijent: Ja sam JA…
Klijent: Ja sam JA …
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: Da…
Procesor: Sada kada misliš "kakav će biti ishod reklamne kampanje"… koju emociju osećaš?
Klijent: Samo praznina…

Metod 4, procedura
2. Kad pomisliš na (tema) koju emociju osećaš? (Zapiši) (A emocija)
3. Umesto (A emocija), koju emociju želiš da osećaš? (Zapiši) (B emocija)
4. Oseti šta je (A emocija) i reci mi nešto o tome.
5. Oseti šta je (B emocija) i reci mi nešto o tome.

Metod 4, isto kao i Metod 3, primenjujemo na emocionalne probleme.
Prva i druga instrukcija Metoda 4 iste su kao kod Metoda 3.
Na primer:
Procesor: Izaberi temu (iskustvo, problem, cilj, verovanje).
Klijent: Imam problem u vezi sa prezentacijama koje moram da radim na poslu.
Procesor: Dok misliš na prezentacije na poslu, koju emociju osećaš?
Klijent: Strah.
Potom sledi treća instrukcija Metoda 4, koju nemamo u Metodu 3:
Procesor: Umesto straha, koju emociju želiš da osećaš?
Procesor: Samopouzdanje.
Ako vam klijent kao odgovor na treću instrukciju da više emocija, recite klijentu da izabere
jednu.
Procesor treba da zapiše odgovore na prve tri instrukcije.
Metod 4 potom radimo isto kao što smo radili Metode 1, 2 i 3:
-Oseti šta je strah i reci mi nešto o tome.
-Oseti šta je samopouzdanje i reci mi nešto o tome.
Primetite da u Metodu 4 ne postoji negativna instrukcija "Oseti šta nije (emocija) i reci mi
nešto o tome", već dve pozitivne instrukcije.
Isto kao i sa Metodama 1, 2 i 3, proces nastavljamo do pojave istog "samo JA" na obe strane.
Potom, na isti način kao u Metodu 3, sledi provera rezultata.
Klijent treba ponovo da misli na isti okidač, u ovom primeru "prezentacije na poslu", i da
primeti koju emociju sada oseća.
Kao u Metodu 3, cilj je da se oslobodimo negativne reakcije koju okidač izaziva.

Klijent: Imam jednu situaciju… bili smo u društvu nekih devojaka, kada su me pitali koliko
imam godina… zacrveneo sam se, imao sam jaku reakciju…
Procesor: Dok misliš na tu situaciju, kada su te pitali koliko imaš godina… možeš i da zamisliš
sebe u toj situaciji… koju emociju osećaš?
Klijent: Sram…
Procesor: A koju emociju želiš da osećaš umesto srama?
Klijent: Samopouzdanje…
Procesor: Oseti šta je sram i reci mi nešto o tome.
Klijent: Sram je nelagoda… neki strah…
Procesor: Oseti šta je samopouzdanje i reci mi nešto o tome.
Klijent: Samopouzdanje je lakoća, osmeh…
Klijent: Sram je osećaj koji mi se javlja kada se desi neka društvena norma u koju se ja ne
uklapam…
Klijent: Sampouzdanje je… osećaj da me tuđe mišljenje ne može emocionalno poremetiti…
Klijent: Kada me roditelji grde…
Klijent: Osećaj lakoće u želucu… osećanje svog tela kao ugodnog, širokog, fleksibilnog…

Klijent: Kada se ja osećam loše… osećaj crvenila u licu izazvan nelagodom društvene
situacije…
Klijent: Sampouzdanje je bez straha… reakcija iz srca bez puno razmišljanja…
Klijent: Sram je grč u želucu… u pleksusu… teško disanje… želja za begom…
Klijent: Poletno trčanje… to je neka dečija razigranost i opuštenost…
Klijent: Vika roditelja na malo dete… odnos gde neko smatra da je iznad mene…
Klijent: To je zagrljaj bez ustručavanja… zagrljaj roditelja sa detetom i apsolutno

prihvatanje…
Klijent: Sram je tuga zbog nemogućnosti izrazavanja… to je grč u grlu…
Klijent: Samopuzdanje je situacija gde čak i odbijanje ne stvara negativni osećaj…
Klijent: Sećam se situacije kada sam bio dete… kada sam takođe iskusio sram…
Klijent: To je odličan osećaj… kako bih ja želeo da se osećam…
Klijent: Sram sam ja kada osećam da se ne mogu izraziti kako bih hteo… jer se plašim da će
me druga strana odbaciti…
Klijent: Kada osećam da mogu biti bez straha da će me neko ismejati ili odbaciti…
Klijent: Sram sam ja kada hoću da pobegnem a ne mogu…

Klijent: To je osećaj da mogu prići bilo kojoj devojci opušteno… bez kalkulisanja… kao
muškarac ženi…
Klijent: Sram sam ja kada ne mogu prići ženi… kad ne mogu prići i biti JA…
Klijent: To je snaga… to vezujem uz snagu, kako fizičku tako i psihičku…
Klijent: Slabost, kao neki kržljavi, mršavi, neuhranjeni dečak…
Klijent: Samopouzdanje sam ja, kada sam snažan i nasmejan…
Klijent: Sram sam ja, kada sam slab i kržljav i neuhranjen…
Klijent: To sam ja, nasmejan i opušten…
Klijent: Sram sam takođe ja… ali neki ja koji se boji da bude otkriven… a zapravo želi biti
otkriven…
Klijent: JA koji je otkriven u potpunosti…
Klijent: JA takođe, otkriven u potpunosti…
Klijent: JA koji se oseća ugodno u celom telu…
Klijent: Osećaj izdvojenosti u telu… kao da mi je u delu tela sabijena neka nelagoda…
Klijent: JA, lagan opušten… i nasmejan…
Klijent: JA koji se osmehuje sa strahom i unutrašnjim nemirom…

Klijent: JA, kakav želim biti …
Klijent: Takođe JA koji želi biti prihvaćen…
Klijent: JA koji ne mari za mišljenje drugih…
Klijent: JA koji se ljuti kada ga neko drugi dovede u situaciju da se srami…
Klijent: JA kakav želim biti… u svakoj situaciji…
Klijent: JA koji ne upada u situaciju da se srami…
Klijent: JA, srećan…
Klijent: JA kome treba malo unutrašnje snage da bude srećan…
Klijent: JA, kakav želim da budem…
Klijent: JA koji sam paralizovan i povučen…
Klijent: Isto, u neku ruku srećno JA…
Klijent: JA…
Klijent: Isto "JA", ali nekako kao da je malo nečisto… u jednom delu…
Klijent: JA… očišćen… potpuno sjajan…
Klijent: JA… očišćen od tih tamih delova…
Klijent: To sam isto JA…
Procesor: Da li je "JA" isto na obe strane?
Klijent: Kao da se još malo razlikuju…
Klijent: Čisto JA…
Klijent: "JA" sa nekom malom greškom…
Klijent: JA… čisto "JA"…
Klijent: Takođe čisto JA…
Klijent: JA…
Klijent: Isto JA…
Procesor: Nema razlike između dva "JA"?
Klijent: Nema.
Procesor: Vraćamo se na početnu situaciju… kada su te pitali koliko imaš godina… koju
emociju sada osećaš dok misliš na tu situaciju?
Klijent: Sada ne osećam ništa…

Klijent: Anksioznost kada zavisim od drugih.
Procesor: Kada misliš na to… "kada zavisim od drugih"… koju emociju osećaš?
Klijent: Strah…
Procesor: A koju emociju želis da osećaš, umesto straha?
Klijent: Sigurnost…
Klijent: Strah mi je javlja kao nervoza u stomaku…
Procesor: Oseti šta je sigurnost i reci mi nešto o tome.
Klijent: Sigurnost bi bila da mogu mirno da dišem i da sam siguran da mogu sve da rešim…
Klijent: Želudac mi se okreće…
Klijent: Sigurnost je da mi je celo telo opušteno i da znam da mogu sve da uradim…
Klijent: Kao da se raspadam…
Klijent: Sigurnost je kao da ja sve mogu…
Klijent: Strah je kao da ja ništa ne mogu i da se sve raspada…
Klijent: Ja sam sigurnost…

Klijent: Kao da je sve već propalo i ja nisam ja…
Klijent: Sigurnost je kao da ja vladam situacijom…
Klijent: Kao da nemam kontrolu nad situacijom…
Klijent: Ja nisam JA…
Klijent: Ja sam JA i svetlost…
Klijent: Ja sam JA i sve je puno svetla…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: Ovo desno je opet malo manje ali je to isto JA…
Klijent: JA…
Klijent: JA… sad se proširilo…

Klijent: Ja sam JA … ja sam sve…
Klijent: Ja sam JA … ja sam sve…
Klijent: Isto…
Procesor: Da se vratimo na početak… Kada misliš na to… "kada zavisim od drugih"… koju
emociju osećaš?
Klijent: Ravnodušnost… i smirenost…

Klijent: Neprijatan e-mail koji sam primio od klijenta…
Procesor: Kada misliš na taj neprijatan email koji si primio od klijenta… koju emociju osećaš?
Klijent: Nepoštovanje…
Procesor: A umesto nepoštovanja, koju emociju želiš da osećaš?
Klijent: Prihvatanje…
Procesor: Oseti šta je nepoštovanje i reci mi nešto o tome.
Klijent: Kao da sam u identitetu osobe koju ne poštuju i kao da mi je perpcepcija ograničena,
vidim da to nije istina ali to tako osećam… i to je jače od mene…
Procesor: Oseti šta je prihvatanje i reci mi nešto o tome.
Klijent: Ja sa integritetom… kojeg takve stvari ne pogađaju… koji odgovori klijentu bez
emocija… kako mislim da treba, ali bez emocija…
Klijent: Čudi me… sa jedne strane šta ljudi sebi sve dozvoljavaju… a sa druge strane, kada se
stavim u njihovu tačku gledišta, i ne čudi me…
Klijent: To je nereaktivna osoba koja je usmerena na svoje ciljeve… a nema reakcije koje mu
troše vreme i energiju…
Klijent: Imam pitanje "Kako se ljudi usuđuju?"… kao da su uradili bog zna šta…
Klijent: To je svesna osoba… identitet svesne osobe koja razume stvari… i nije reaktivna… ima
čisti uvid u situaciju…

Klijent: Kao da imam uverenje da ja moram ljude da nateram da me poštuju… da moram da
reagujem kada osetim neko nepoštovanje…
Klijent: Imam uvid da čovek ne može biti ponižen ako se ne oseća poniženo… da je
prihvatanje zdrav stav koji mi omogućava da zadržim integritet i dostojanstvo… i da je to
pravi put…
Klijent: Identitet nepoštovane osobe… i odluka da moram to da promenim… a to menjam

tako što se svađam… pokažem neku negativnu reakciju, da bih im dao do znanja da to
ponašanje nije prihvatljivo…
Klijent: Integrisana osoba, osoba iznad svega toga… to sam JA…
Klijent: Plašim se da me ljudi neće poštovati, ako ja ne budem to od njih tražio… i odmah se
pitam "Pa šta?"…
Klijent: Prihvatanje sam JA…
Klijent: Pa i to sam JA…
Klijent: JA sam prihvatanje…
Klijent: Neko oslobađanje se dešava… i više se javlja "JA", jače je…
Klijent: To je neko spiritualno "JA"…
Klijent: To je neko ego "JA"…
Klijent: Spiritualno "JA"… ali ono je nekako izolovano od ostatka sveta… izdvojeno…

Klijent: Kao neki adekvatan identitet u onim situacijama u kojim ljudi ispoljavaju
nepoštovanje… identitet koji je tu da me zaštiti… da im dam do znanja da to ponašanje nije
prihvatljivo…
Klijent: Mala anksioznost… šta ako ja stalno budem u tom prihvatanju… i prihvatam sva
moguća nekorektna ponašanja… to nije dobro…
Klijent: Sada mi se čini da je sasvim ok da osećam nepoštovanje… kada se ono desi, ja to i

treba da osećam… to mi omogućava da razumem situaciju…
Klijent: JA sam prihvatanje…
Klijent: Moja sposobnost da razumem situaciju… da razumem šta se dešava…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Tu još uvek postoji neka mrvica nekog identiteta koji se odmah javi ako registrujem
nepoštovanje…
Klijent: JA…
Klijent: Imam misao "moram da prepoznam nepoštovanje"…
Klijent: JA…
Klijent: Neću uspeti da ga prepoznam, ako pustim ovo da ode…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Više me ne pogađa nepoštovanje… ali i dalje imam kao neki radar koji služi da ga
detektuje…
Klijent: Samo JA…
Klijent: Pomislio sam, "ako prihvatim nepoštovanje, biću nepoštovan sve vreme", i neću se
osećati dobro…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: JA…
Klijent: Isto…
Procesor: Da se vratimo na početak… dok misliš na taj neprijatan email koji si primio od
klijenta… koju emociju osećaš?
Klijent: Samo JA…

Klijent: Imam verovanje da je teško doći do novca.
Procesor: Dok misliš da je "teško doći do novca"… koju emociju osećaš?
Klijent: Opterećenost…
Procesor: A umesto opterećenosti, koju emociju želiš da osećaš?
Kiljent: Lakoću…
Procesor: Oseti šta je opterećenost i reci mi nešto o tome.
Klijent: Vidim hiljadu koraka koje moram preduzeti da bih imala novac…
Procesor: Oseti šta je lakoća i reci mi nešto o tome.
Klijent: To je suprotno… slobodni tok energije…
Klijent: Gomila misli… o tome šta je sve potrebno da bih imala novac… trpljenje, muka,
težina…
Klijent: Ne mogu da definišem…
Klijent: Težina u grudima… kao teška kugla u vratu i grudima… kao da je teška tonu…
Klijent: Ne mogu osetiti lakoću dok se ne rešim opterećenosti…
Klijent: Vidim sebe kako se pokušavam probiti kroz to i proći na drugu stranu, ali je
nepregledno… tome nema kraja…

Klijent: Lakoća je na drugoj strani… na ovoj strani gde sam ja… tu je lakoća…
Klijent: Osećam da nisam dovoljno sposobna… da nemam ono šta mi treba da bih došla do
novca… da bih osećala taj tok…
Klijent: To osećam kao "JA"… "JA" koje uživa u lakoći…
Klijent: To su neka moja očekivanja od sebe… koja mi stoje na putu… moje ideje o sebi,
svetu, drugima… to su prepreke…
Klijent: JA…
Klijent: Opet misli… kuda sa tim svim mislima, idejama, očekivanjima?… šta će mi to?… zašto
to uopšte postoji?…
Klijent: Lakoća je neko "JA" koje uživa i gleda na drugu stranu i smeje se…
Klijent: Sada se i drugo "JA" isto smeje…
Klijent: I dalje neki smeh…
Klijent: I dalje ta nemogućnost… koja mi govori "Ne"…
Klijent: Samo JA…
Klijent: JA…
Klijent: JA… isto…
Klijent: Da…
Procesor: Da se vratimo na početak… dok misliš da je "tesko doći do novca"… koju emociju
osećaš?
Klijent: Samo JA…

Metod 3 ili Metod 4
Da li ćete pretežno raditi Metod 3 ili Metod 4, u velikoj meri zavisi od ličnih preferenci, kao i
kod Metoda 1 i 2.
Metod 3 se usmerava na negativnu reakciju, šta ona jeste i šta nije. Na kraju procesa, klijent
se deidentifikuje od obe strane, i kada ima i kada nema tu reakciju.
Metoda 4 se usmerava, sa jedne strane, na negativnu reakciju koju klijent ima u datoj
situaciji, a sa druge strane, na pozitivnu reakciju koju klijent želi da ima u istoj situaciji.
Na kraju procesa, klijent se deidentifikuje od obe strane, i od reakcije koju ima i od reakcije
koju želi da ima.
Na kraju oba metoda (3 i 4), klijent sagledava da on nije svoje regovanje, već "samo JA", i da
može slobodno ispoljiti obe strane, u skladu sa trenutnim okolnostima.
Rekacije prestaju da budu kompulsivne i postaju stvar izbora.
Kao i kod Metoda 1 i 2, izbegavajte duplu negaciju, što znači da bi u tom slučaju Metod 4 bio
adekvatan, a ne Metod 3.
Nekim klijentima nije lako da se u stanju akutnog emocionalnog naboja usmere na poželjnu
pozitivnu reakciju, što znači da bi u tom slučaju Metod 3 bio adekvatan, a ne Metod 4.
Akutna emocionalna reakcija znači da se nedavno desilo nešto loše, i da je time izazvana
negativna reakcija još uvek manje ili više aktivna.
Dva metoda (3 i 4) postoje da bi se zadovoljile lične preference praktičara i da bismo imali

optimalnu varijaciju za svaki emocionalni problem i kontekst sa kojim želimo da radimo.
U nekim slučajevima, desiće vam se da počnete da radite proces i da shvatite da vam drugi
metod više odgovara. Naravno, pređite na drugi metod.
Bez obzira koji vam metod generalno više odgovara, preporučio bih da povremeno radite i
drugi metod.
Koncepti ili emocionalni problemi
Bilo da radite koncepte ili emocionalne probleme, Satori Protokol će vas oslobađati od
mentalnog i emocionalnog naboja, dovoditi vas u stanje privremenog prosvetljenja i
dramatično ubrzati vaš put ka trajnom prosvetljenju.
Svako ima potrebu da radi na emocionalnim problemima, a spiritualni tragaoci imaju i

potrebu da rade na konceptima, jer žele istinu. Prosvetljenje je jedina apsolutna istina o
ljudskom biću i postojanju. Sve ostale istine su relativne i zavise od tačke gledišta.
Lepota Satori Protokola je što vise nema potrebe da se rad na problemima i rad na
prosvetljenju razdvaja, jer Metodama 3 i 4, radite oba istovremeno.
U idealnom slučaju, vaš rad bi trebalo da se sastoji od oko 80% rada na problemima i 20%
rada na konceptima.
U krajnoj liniji, radite ono šta vas u ovom trenutku privlači, bilo da su to koncepti ili
emocionalni problemi.
Generalni obrazac procesa i njegove varijacije
Generalni obrazac procesa je sledeći:
1. U početku se javljaju misli i emocije vezane za objekat, na obe strane. Ako radimo Metode
1 i 3, javljaće se misli i emocije o tome šta objekat jeste i šta nije. Ove misli i emocije su
većinom suprotne. Ako radimo Metode 2 i 4, javljaće se misli i emocije o tome šta objekti
jesu, na obe strane. Ove misli i emocije su takođe većinom suprotne.
2. Potom se javljaju identiteti iz kojih percipiramo objekat ili objekte, na obe strane. U
slučaju sva četiri metoda, identiteti na dve strane biće uglavnom suprotni.
3. Na kraju, dolazi do oslobađanja od identiteta, i na obe strane ostaje jedno "samo JA".
Međutim, ovaj obrazac može imati različite varijacije.
Na primer:
-Može da se javi praznina na obe strane i da istrajava neko vreme;
-Može da se javi praznina na jednoj strani, dok se na drugoj strani sadržaji ili identiteti
menjaju;
-Može da se javi praznina na jednoj strani, dok na drugoj strani istrajava neki specifičan
sadržaj ili identitet;
-Na jednoj strani sadržaji mogu da se menjaju, dok na drugoj strani isti sadržaj ili identitet
istrajava;
-Sadržaji ili identiteti mogu da istrajavaju neko vreme na obe strane;
-"JA" može da se javi na jednoj strani dok je na drugoj strani praznina uporna;
-"JA" može da se javi na jednoj strani dok na drugoj strani istrajava neki sadržaj ili identitet;
-"JA" može da se javi na jednoj strani dok se na drugoj strani smenjuju sadržaji ili identiteti;
-"JA" može da se javi na jednoj strani, a potom se na istoj strani ponovo javi neki sadržaj ili
identitet.
Postoje još neke varijacija procesa.
Sve varijacije su u redu, nema potrebe za bilo kakvom intervencijom.

Šta god da se dešava, jedino što treba je da nastavimo proces, da pređemo na drugu stranu -
na sledeću instrukciju.
I tako nastavljamo do "samo JA" na obe strane.

Šta prethodi prosvetljenju
Ovde će biti navedene neke pojave koje tokom Satori Protokola mogu prethoditi
prosvetljenju.
-Na primer, klijent radi na konceptu "Šta je život?", i daje neku od sledećih izjava: "Život je
sve", "Život jeste", "Nema života", "Ja sam život". Ovo može da se desi sa bilo kojim
objektom (konceptom ili emocijom) a ne samo sa konceptom "Šta je život?".
-Praznina je fenomen koji često prethodi prosvetljenju, jer da bismo do prosvetljenja došli,
prethodno moraju da se isprazne sadržaji i identiteti.
-Klijent kaže da objekat sa kojim radi više ne postoji.
-Klijent kaže da instrukcija više nema smisla.
-Pojavljuje se "neko JA" ili "JA i još nešto". "JA" se često pojavljuje stidljivo, još uvek
kontaminirano sadržajima i identitetima.
U vezi sa svim navedenim slučajevima, dve stvari su važne:
-Klijent je verovatno blizu kraja procesa;
-Nije potrebna nikakva posebna intervencija, već nastavljamo proces na isti način, do "samo
JA" na obe strane.
Kako voditi druge
Proces ima samo dve instrukcije:
-Oseti šta je A
-Oseti šta nije A
Ili
-Oseti šta je A
-Oseti šta je B
Prvo je potrebno razumeti sledeće: šta god da se tokom procesa desi, postupak je uvek isti -
prelazimo na drugu instrukciju. Iako možete biti u iskušenju da to uradite, nemojte dodavati
instrukcije kojih nema.
Desava se ponekad da se isti sadržaj ili identitet uporno ponavlja. Klijent može da se oseća
nelagodno zbog toga. Recite mu da je to normalan deo procesa, kao što jeste, i da svaki put
kada se taj sadržaj pojavi, treba da ga verbalizuje kao da se javlja prvi put. Ne treba da traži
druge sadržaje već da verbalizuje taj koji je tu, bez obzira što se ponavlja i dokle god se
ponavlja.
Takođe, klijent ne treba da koristi reč "isto" već da verbalizuje sadržaj. Šta znači "isto" u
ovom kontekstu? Isto kao prošli put na istoj strani, ili isto kao na drugoj strani? Usmerite
klijenta da ne koristi "isto" već da verbalizuje sadržaj. Takođe, često kada klijent kaže "isto",
uopšte nije isto.
Kada klijent komentariše proces umesto da iznosi sadržaje, usmerite ga da iznosi sadržaje
umesto da komentariše proces.
Kada klijentu date instrukciju i klijent odgovori "ne znam", samo pređite na drugu instrukciju.
Nemojte reagovati ili komentarisati klijentove sadržaje i identitete.
Obratite pažnju da zapišete ono što se zapisuje. Isto tako, ne zapisujte ono što se ne
zapisuje. Kod Metoda 1 i 2 ništa se ne zapisuje. Kod Metoda 3 i 4 u zagradi je naznačeno šta
se zapisuje.
Ukoliko niste razumeli neku od klijentovih komunikacija tokom procesa, nije neophodno da
tražite pojašnjenje. U većini slučajeva jednostavno pređite na drugu instrukciju. Izuzetak bi
bio kraj procesa, kada je razumevanje neophodno da bismo prepoznali kraj.
Kada klijent primi instrukciju, ne treba dugo da čeka sa odgovorom. Reakcija je tu ili nije tu.
Ako je tu, treba je verbalizovati, ako nije tu, klijent to treba i da kaže: "Nema ništa",
"Praznina" i slično, posle čega prelazite na drugu instrukciju. "Ništa" je normalna pojava
tokom Satori Protokola. Objasnite ovo klijentu.
Nekada smo tokom Satori Protokola vrlo precizni u svojim verbalizacijama, a ponekad to teže
ide. Ne treba se preterano truditi da verbalizacija bude precizna. Tok je važniji od preciznosti.
Bolje je komunicirati neprecizno nego kočiti proces jer ne možemo da nađemo savršene reči.
Recite nešto i nastavite dalje. Sve što je važno će se iskristalisati u narednim oscilacijama
istog procesa. Komunicirajte opušteno. Na primer, u redu je da kažemo:
-Osećam nešto ali ne mogu da nađem prave reči…;
-Imam neko "JA"…;
-Imam "JA" i još nešto…

Kako voditi sebe
Ne postoji tehnička razlika između vođenja sebe i vođenja drugih kroz metode Satori
Protokola.
Takođe, metodi su jednako efikasni u oba slučaja.
Metodi postaju rutina u solo primeni već na samom seminaru.
Tokom solo procesa, nema potrebe da bilo šta govorite naglas. Instrukcije i verbalizacije
sadržaja izgovarajte u sebi. Metodi su efikasni ne zato što nekom drugom saopštavate svoje
sadržaje i identitete, već zato što ih osvešćujete.
Nemojte zapisivati ništa osim onoga što je naznačeno da se zapisuje.
Nemojte čekati formalne uslove da radite procese. Nije potrebno sedenje sa pravom
kičmom, tišina i miris tamjana. Procese možete raditi sedeći, ležeći, ili stojeći, ako vam tako
odgovara.
Generalno, procese radimo zatvorenih očiju, jer nam je tada pažnja nepodeljena i lakše je
verbalizovati sadržaje. Međutim, isto tako ih možete raditi i otvorenih očiju, kada šetate,
sedite u javnom prevozu ili perete sudove.
"Šta ako me neko prekine usred procesa?", često pitaju učesnici seminara. Ništa, nastavite
prvom prilikom.
Samo JA
Posle prvog procesa, koji se obično radi na "Ko sam ja?", klijenti se ponekad čude: "Kako je
moguće da sam "JA" i ono ko nisam ja?".
Kada bi postojao neko ili nešto "ko nisam ja", onda ne bi postojala Jednost, zar ne?
Zamislite da ste vi polje svesti. I zamislite da ste to polje svesti podelili na dva, na levu i
desnu stranu. Na desnoj strani ste uskladištili svoje ideje o tome "Ko sam ja?", a na levoj
strani svoje ideje o to tome "Ko nisam ja?".
Kada ispraznite ideje na desnoj strani, o tome "Ko sam ja?", šta ostaje? Jedino što može da
ostane je čisto polje svesti, a to je "samo JA".
Isto važi i za levu stranu: kada ispraznite svoje ideje o tome "Ko nisam ja?", jedino što može
da ostane je isto – "samo JA".
I tada shvatate da je "JA" na levoj strani isto kao "JA" na desnoj strani, da ne postoje dva
"JA", već samo jedno, onakvo kakvo je bilo pre nego što ste ga veštački podelili.
I zaista, pre kraja procesa postoje dve strane. Na primer, tokom procesa, na desnoj strani
klijent percipira misli, emocije i identitete u vezi sa "Ko sam ja?", a na levoj strani percipira
misli, emocije i identitete u vezi sa "Ko nisam ja?".
Na kraju procesa, leva i desna strana se integrišu, i klijent percipira jedno "samo JA", u
centru.
Sve navedeno važi za sve koncepte i emocionalne probleme, a ne samo za "Ko sam ja?".
Završnica Satori Protokola, "samo JA" na obe strane, je ono što čini ovaj metod
revolucionarnim, kako u tehničkom tako i u spiritualnom smislu.
Tehnički, sada imamo jasan kriterijum završnice koji nam omogućava da sa lakoćom, i posle
samo par sati obuke vodimo sebe i druge do prosvetljenja.
Spiritualno, obostrana deidentifikacija u jednom procesu nam omogućava kompletniji

rezultat od doživljaja prosvetljenja na samo jednoj strani.
Mi živimo u bipolarnom univerzumu, a završnica Satori Protokola nam omogućava

deidentifikaciju od obe strane, što je od suštinskog značaja.
Jednom prilikom, moj učitelj, Ž.M. Slavinski, rekao mi je sledeće:

"Koliko Zen Majstora je potrebno da zamene jednu sijalicu? Tri… jedan prosvetljen, jedan
neprosvetljen, i jedan koji nije ni prosvetljen ni neprosvetljen."
Taj treći, ni prosvetljen ni neprosvetljen, je deidentifkovan od obe strane.

Seminari Satori Protokola
Da biste naučili Satori Protokol, potreban vam je seminar za Satori Protokol Procesora.
Procesor vodi sebe i druge kroz procese (u individualnim seansama).
Procesor nije licenciran da obučava druge, grupno ili individualno.
Seminar za Procesore dostupan je grupno i individualno.
Grupni seminar za Procesore traje dva dana, oko četiri sata na dan.
Individualni seminar za Procesore traje dva dana, oko tri sata na dan.
Ukoliko želite da se prijavite za Procesorski seminar, kontaktirajte me preko sajta:
Za Procesorski seminar nije potrebno predzanje ili bilo kakvo prethodno iskusvo.
Ukoliko želite da učestvujete na seminaru za Procesore koji vodi neki drugi trener, proverite
prethodno da li je trener sertifikovan.
Svi Sertifkovani Treneri moraju biti na sajtu:
Ukoliko želite da budete Trener Satori Protokola, možete se prijaviti za seminar za

Sertifikovane Trenere.
Trener vodi Procesorske seminare.
Uslov za učestvovanje na seminaru za Trenere je da ste prethodno završili seminar za

Procesore. Postoje i drugi uslovi o kojima ćete biti obavešteni.
Dodatak: Metodi
Metod 1
1. Izaberi koncept.*
2. Oseti šta je (koncept) i reci mi nešto o tome.
3. Oseti šta nije (koncept) i reci mi nešto o tome.
*Svi koncepti koriste "Šta", sa izuzetkom prve primene ("Ko sam ja?").
Metod 2
1. Izaberi suprotne koncepte. (A koncept) (B koncept)
2. Oseti šta je (A koncept) i reci mi nešto o tome.
3. Oseti šta je (B koncept) i reci mi nešto o tome.
Metod 3
2. Kad pomisliš na (tema) koju emociju osećaš? (Zapiši)
3. Oseti šta je (emocija) i reci mi nešto o tome.
4. Oseti šta nije (emocija) i reci mi nešto o tome.
Metod 4
2. Kad pomisliš na (tema) koju emociju osećaš? (Zapiši) (A emocija)
3. Umesto (A emocija), koju emociju želiš da osećaš? (Zapiši) (B emocija)
4. Oseti šta je (A emocija) i reci mi nešto o tome.
5. Oseti šta je (B emocija) i reci mi nešto o tome.

Satori Protokol Vladimir Stojakovic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Satori Protokol Vladimir Stojakovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SATORI PROTOKOL

Kako da se oslobodite emocionalnih problema i ostvarite spiritualno prosvetljenje

Copyright 2021. Vladimir Stojaković

Sva prava zadržava autor

Lektura i korektura: Ana Lončar

Naslovna strana: Nataša Radanović

Ni izdavač ni autor ne pružaju profesionalne savete ili usluge pojedinačnom čitaocu.

Listu Sertifikovanih Trenera Satori Protokola naći ćete na istom sajtu.

Metod Satori Protokol je intelektualna svojina Vladimira Stojakovića.

Zašto je Satori Protokol revolucionarni metod

Kako smo doživljavali prosvetljenje pre Satori Protokola

Kako smo se oslobađali od emocionalnih problema pre Satori Protokola

Kako je spiritualni razvoj izgledao pre Satori Protokola

Kako sve ovo sada izgleda

Šta sadrži ova knjiga

Zašto nismo prosvetljeni

Zašto imamo ego

Šta treba da se desi da bismo doživeli prosvetljenje

Polariteti i emocionalni problemi

Šta je oslobađanje od emocionalnih problema

Negativna iskustva kao okidači

Problemi kao okidači

Ciljevi kao okidači

Verovanja kao okidači

Pogrešna očekivanja u vezi sa Satori Protokolom

Četiri metoda Satori Protokola

Teškoće prilikom rada na prvom procesu

Posle prvog procesa

Metod 1 ili Metod 2

Da li je isto "JA" na obe strane

Metod 3 ili Metod 4

Koncepti ili emocionalni problemi

Generalni obrazac procesa i njegove varijacije

Šta prethodi prosvetljenju

Kako voditi druge

Kako voditi sebe

Seminari Satori Protokola

-Satori Protokol je prvi metod koji objedinjuje oslobađanje od emocionalnih problema i

Ne postoji nijedan drugi metod koji to može.

Trajno prosvetljenje je konačni cilj spiritualnog razvoja. U različitim tradicijama on ima

Moj termin je "Deidentifikovana Svest".

Neke spiritualne discipline privremeno prosvetljenje nazivaju "prosvetljenje sa egom", jer

Satori Protokol nam omogućava da samostalno i svakodnevno doživljavamo privremeno

Satori Protokolu prethodi niz revolucionarnih pomaka, koji se nadovezuju.

"Direktna staza" je spiritualni pristup koji je usmeren direktno na iskustvo prosvetljenja.

Treba napomenuti da je Intenziv Prosvetljenja bio izuzetno fizički i psihički naporan.

Krajem dvadesetog veka, na osnovu Intenziva Prosvetljenja, Živorad Mihajlović Slavinski

Međutim, za primenu Gnostičkog Intenziva i dalje je neophodna grupa.

Za ozbiljne tragače ovo je revolucionarni pomak.

Pre Satori Protokola su korišćene dve grupe metoda.

Dalje i dublje u ljudskom biću ne postoji.

Ovo su neke karakteristike spiritualnih disciplina:

-Potrebni su veiliki napori;

-Potrebno je mnogo vremena;

-Potrebna su značajna finansijska sredstva;

-Tehnike su komplikovane za razumevanje;

-Tehnike su teške za primenu;

-Metodologija ima više nivoa;

-Potrebno je znanje starih tekstova;

-Potrebno je poznavanje filozofskih sistema;

-Potrebno je verovati u metod, dogmu, učitelja;

-Tehnike nisu direktno usmerene na prosvetljenje;

-Potrebno je odricanje od svakodnevnog života;

-Tehnike su nedostupne većini;