Dr.

Michael Newton PUTOVANJE DUA

Prikaz sluajeva ivota izmeu ivota S engleskoga preveo Neboja Buanovac, prof. Naslov originala: Michael Newton: Journey of Souls Translated from JOURNEY OF SOULS First Edition Copyright 1994. Fifth Revised Edition Copyright 1996 Michael Newton Published by Llewellyn Publications Woodbury, MN 55125 USA

SADRAJ
Uvod Smrt i odlazak Ulaz u duhovni svet Povratak kui Premetena dua Orijentacija Prelaz Smetaj Nai vodii Poetnika dua Dua srednjeg nivoa Napredna dua Izbor ivota Izbor novog tela Priprema za polazak Ponovo roenje Zakljuak Za Peggy, moju voljenu suprugu i srodnu duu.Osim to zahvaljujem svojoj supruzi na velikom doprinosu knjizi, posebno zahvaljujem Norah Mayper, Johnu Faheyu i svim saradnicima koji su odvojili deo svojih ivota za ureivanje knjige,davanje saveta i ohrabrenja. Zahvaljujem i svim svojim klijentima, ija je hrabrost omoguila ovo istraivanje time to su mi omoguili da zajedno s njima putujem stazama njihovih umova. VIENO OIMA BESMRTNE DUE Zato ste ovdje na Zemlji? Gde ete poi posle smrti? ta e vam se dogoditi kad doete tamo? O prolim su ivotima napisane brojne knjige, ali malo je toga reeno o stalnoj egzistenciji naih dua u iekivanju ponovnog roenja - sve do ove zapanjujue, provokativne knjige. Kad je dr. Michael Newton, ovlaeni majstor hipnoterapije, poeo vraati svoje klijente unazad kroz vreme kako bi doli do seanja na prole ivote, sluajno je naiao na otkrie nesluenih razmera: da je, kroz mentalne oi klijenata u hipnotisanom ili nadsvesnom stanju, mogue videti duhovni svet, i da mu klijenti u tom izmijenjenom stanju mogu rei ta su njihove due radile izmeu ivota na Zemlji. Knjiga koju ete proitati uzdrmae vae stavove o smrti. Tokom mnogo godina autor je poveo stotine ljudi u duhovni svet. 29 sluajeva opisanih u knjizi obuhvata izvetaje vrlo religioznih osoba, duhovno neposveenih osoba, kao i onih izmeu toga - i svi su oni iskazali upeatljivu doslednost u nainu na koji su odgovarali na pitanja o duhovnom svetu. Dr. Newton otkrio je da je proces isceljivanja do kog dolazi kad ovek pronae svoje mesto u duhovnom svetu daleko znaajniji za klijente od opisivanja njihovih prolih ivota na Zemlji. Putovanje dua predstavlja

deset godina njegovih istraivanja i uvida, koje e vam pomoi da shvatite svrhu svojih ivotnih izbora, kao i naina i razloga zbog kojih vaa dua, i due vaih voljenih, ive veno. O PISCU Michael Duff Newton doktorirao je psihologiju savetovanja, poseduje sertifikat majstora hipnoterapije i lan je Amerikog udruenja savetnika. Predaje na viim kolama, a ima i privatnu praksu u Los Angelesu. Dr. Newton razvio je svoje tehnike vremenske regresije kako bi delotvorno poveo hipnotike subjekte u seanja na prole ivote, prema smislenijem iskustvu due izmeu ivota. Pisca smatraju pionirom u otkrivanju tajni naih ivota u duhovnom svetu, o kojima pie po prvi put u ovoj knjizi. Putovanje dua prevedeno je na deset jezika. Dr. Newton meunarodno je poznat kao duhovni regresionista, a nastupao je na brojnim radio i TV talkshowovima zastupajui teorije New Agea. Godine 1998. Nacionalno udruenje transpersonalnih hipno-terapeuta dodelila mu je godinju nagradu za Najposebniji doprinos u premoivanju uma, tela i duha. Nagradu je dobio za godine klinikog istraivanja seanja due i otkria kosmologije ivota posle ivota. Pisac je istoriar, astronom-amater i svetski putnik. On i njegova supruga Peggy sada ive u planinama Sierra Nevade u severnoj Kaliforniji. UVOD Poznaete skriveno carstvo U kojem sve due borave Putovanje vodi Kroz magle smrti. Na tom bezvremenom putu Plee svetlo vodilja Izgubljeno u svesnom pamenju, Ali vidljivo u transu. M.N. Bojite li se smrti? Pitate li se to e vam se dogoditi poto umrete? Je li mogue da posedujete duh koji je doao s nekog drugog mesta i da e se vratiti tamo poto vae telo umre, ili je to samo vaa elja stvorena strahom? Paradoks je da ljudi, jedini od svih stvorova na Zemlji, moraju potisnuti strah od smrti da bi mogli voditi normalne ivote. Ali, na bioloki instinkt nikada nam ne doputa da zaboravimo tu krajnju opasnost po nae postojanje. Sablast smrti sa starenjem raste u naoj svesti. ak se i religiozne osobe boje da je smrt kraj nae linosti. Na najvei strah od smrti donosi nam misli o nitavilu smrti koja e prekinuti sve nae veze s porodicama I prijateljima. Umiranje nam ini sve zemaljske ciljeve uzaludnima. Kad bi smrt bila kraj svega povezanog s nama, ivot bi zaista bio besmislen. Meutim, neka mo u nama omoguava nam da gajimo pomisao na ivot poslije smrti i da osetimo povezanost s viom silom, pa ak i s venom duom. Ako zaista imamo duu, gde ona odlazi posle smrti? Postoji li zaista nekakvo nebo puno inteligentnih duhova izvan naeg fizikog svemira? Kako ono izgleda? ta inimo kad doemo tamo? Postoji li neko vrhovno bie koje vlada tim rajem? Ta su pitanja stara kao I samo oveanstvo, a za veinu nas jo su uvek tajna. Za veinu ljudi, istinski odgovori na misteriju ivota posle smrti jo su uvek zakljuani iza duhovnih vrata. Razlog tome je ugraena amnezija o identitetu nae due, koja nam, na svesnom nivou, pomae u spajanju due i ljudskog mozga. Poslednjih godina javnost je ula za ljude koji su privremeno umrli, zatim se vratili u ivot i izvestili o tome kako su videli dugi tunel, jarka svetla i nakratko se sreli s prijateljskim duama. Ali, nijedan od tih izvetaja iznesenih u mnogim knjigama o reinkarnaciji nije nam dao vie od naznake o onome to moemo saznati o ivotu posle smrti. Ova je knjiga intimni dnevnik o duhovnom svetu. Ona opisuje niz prikaza stvarnih sluajeva koji detaljno otkrivaju ta nam se dogaa posle zavrsetka ivota na Zemlji. Povee vas u duhovni tunel i ui ete u sam duhovni svet kako biste saznali to se dogaa s duama pre nego to se konano vrate na Zemlju u drugom ivotu.

Ja sam po prirodi skeptik, iako se prema sadraju ove knjige moda ne ini tako. Kao savetnik i hipnoterapeut, specijalizovao sam se za promenu ponaanja kako bih tretirao psiholoke poremeaje. Veliki deo mog rada odnosi se na kratkorono kognitivno restruktuisanje klijenata - pomaem im da povezu misli i emocije kako bi doli do zdravih ponaanja. Zajedno pronalazimo smisao, funkciju i posledice njihovih verovanja, jer ja delujem na osnovu pretpostavke da nijedan mentalni problem nije izmiljen. U ranim danima svoje prakse odolevao sam zahtevima ljudi za vraanjem u prole ivote zbog svoje orijentacije prema tradicionalnoj terapiji. Iako sam se sluio tehnikama hipnoze i vremenske regresije, kako bih utvrdio izvore uznemirujuih seanja i trauma iz detinjstva, smatrao sam da bi pokuaj vraanja u prole ivote bio neortodoksan i neprimeren klinikoj praksi. Moj interes za reinkarnaciju I metafiziku bio je samo intelektualna znatielja, sve dok s jednim mladiem nisam poeo raditi na problemu ublaavanja boli. Taj se klijent alio na hronine bolove u desnoj strani tela, koji su ga pratili celog ivota. Jedno od orua kojima se hipnoterapija slui za ublaavanje boli je upuivanje klijenta na pogoranje boli, kako bi je nauio ublaiti, i na taj nain ostvario kontrolu nad njom. Na jednoj od naih seansi pojaavanja bola, taj je ovjek upotrijebio slik probadanja noem kako bi opisao svoju muku. Traei izvore te slike, na kraju sam otkrio njegov proli ivot vojnika iz I svetskog rata koji je bio ubijen bajonetom u Francuskoj. Uspeli smo u potpunosti eliminisati bol. Uz ohrabrenje od strane svojih klijenata, poeo sam da eksperimentiem, vodei neke od njih unazad kroz vreme, u razdoblje pre njihovog poslednjeg roenja na Zemlji. U poetku, bojao sam se da e njihova integracija trenutnih potreba, verovanja i strahova stvoriti fantazije umesto seanja. Meutim, ubrzo zatim shvatio sam da naa duboko ukorenjena seanja sadre niz prolih iskustava previe stvarnih i povezanih da bismo ih mogli ignorisati. Shvatio sam kolika je terapeutska vanost veze izmeu tela i dogaaja iz naih prolih ivota i onoga to smo danas. Zatim sam sluajno naiao na otkrie nesluenih razmera.Otkrio sam da je kroz mentalne oi hipnotisanih klijenata mogue videti duhovni svet, i da mi klijenti mogu priati o ivotu izmeu ivota na Zemlji. Sluaj koji je za mene otvorio vrata duhovnog sveta bila je sredovena ena koja je bila vrlo prijemiv hipnotiki subjekt. Razgovarala je sa mnom o svojim oseajima usamljenosti i izolacije u onoj osetljivoj fazi kad se klijent priseti prolog ivota koji neposredno prethodi sadanjem. Ta neobina ena prela je u najvie stanje izmenjene svesti gotovo sama od sebe. Ne shvatajui da sam izdao prekratku naredbu za tu akciju, sugerisao sam joj da krene prema izvoru svog gubitka drueljubivosti. U istom trenutku, sluajno sam upotrebio jednu od rei-okidaa za duhovno priseanje. Takoe sam je upitao postoji li neka specifina grupa prijatelja koji su joj nedostajali. Iznenada, moja je klijentkinja briznula u pla. Kad sam je uputio da mi kae ta nije u redu, rekla je: Nedostaju mi neki od prijatelja iz moje grupe i zato sam toliko usamljena na Zemlji. Bio sam zbunjen i nastavio je ispitivati o tome gde se ta grupa prijatelja ustvari nalazi. Ovde, u mom trajnom domu, odgovorila je jednostavno, i u ovom trenutku vidim ih sve! Poto to sam zavrio seansu s tom klijentkinjomom i presluao snimak razgovora s njom, shvatio sam da je pronalaenje duhovnog sveta bilo produetak regresije u prole ivote. Napisane su brojne knjige o prolim ivotima, ali nisam mogao pronai nijednu koja bi govorila o naim ivotima na nivou dua, niti o tome kako doi do duhovnih seanja ljudi. Odluio sam istraiti to podruje, a tokom prakse razvio sam linu vetinu ulaska u duhovni svet pomou svojih klijenata. Otkrio sam i to da je pronalaenje mesta u duhovnom svetu bilo ljudima mnogo znaajnije od otkrivanja prolih ivota na Zemlji. Kako je mogue doi do due putem hipnoze? Predoite da se um sastoji od 3 koncentrina kruga, od kojih je svaki manji od onog prethodnog. Dele ih samo slojevi povezane svesti. Prvi spoljni sloj predstavlja svesni um koji je izvor naeg kritikog, analitikog rezonovanja. Drugi sloj je podsvest. Tamo nas hipnoza najpre vodi u potrazi za skladitem koje sadri seanja na sve dogaaje iz ovog i prolih ivota. Trea, unutranje jezgro, ono je to sada zovemo nadsvesni um. Taj nivo sadri najvie sredite Jastva, gde smo mi izraz vie sile. U nadsvesti boravi na stvarni identitet, dopunjen podsveu, koja sadri seanja na mnoge alter-egoe koje smo imali u bivim ljudskim telima. Nadsvest moda i nije nivo, nego sama dua. Nadsvesni um predstavlja nae najvie sredite mudrosti i perspektive, i sve moje informacije o ivotu posle smrti dolaze iz tog izvora inteligentne energije. Koliko je upotreba hipnoze valjana za razotkrivanje istine? Ljudi u hipnozi ne sanjaju i ne haluciniraju. U upravljanom stanju transa ne sanjamo u hronolokim sekvencama i ne haluciniramo. Kad klijenti uu u

trans, njihovi modani talasi usporavaju se iz poetnog beta stanja budnosti i menjaju vibracije kroz meditativno alfa stanje, pa sve do razliitih nivoa teta stanja. Teta stanje je hipnoza - ne san. Kad spavamo, ulazimo u krajnje, delta stanje, gdje se poruke iz mozga sputaju u podsvest i izbacuju kroz snove. Meutim, u teta stanju svesni um nije nesvestan, pa moemo primati i slati poruke dok su nam svi kanali seanja otvoreni. Kad se nau u hipnozi, ljudi opisuju slike koje vide i dijaloge koje uju u svojim nesvesnim umovima kao doslovna opaanja. Odgovarajui na pitanja, subjekti ne mogu lagati, ali mogu pogreno protumaiti neto to su videli u svom nesvesnom umu, kao to to inimo i u svesnom stanju. U hipnozi, ljudi se ne mogu povezati ni sa im to ne smatraju istinom. Neki kritiari hipnoze veruju da subjekt u transu moe iskonstruisati seanja i prilagoditi svoje odgovore kako bi usvojili teoretski okvir koji im sugerie hipnotizer. Otkrio sam da je ta generalizacija pogrena pretpostavka. U svom radu, svaki sluaj tretiram kao da informaciju ujem prvi put. Kad bi subjekt nekako uspeo nadvladati hipnotiku proceduru i svesno izgraditi fantaziju o duhovnom svetu ili kad bi doao do te slike preko slobodnih asocijacija iz prethodno usvojenih ideja o ivotu posle smrti, njegovi bi odgovori ubrzo poeli odudarati od izvetaja mojih ostalih klijenata. U ranoj fazi svoje karijere uvideo sam vanost unakrsnog ispitivanja. Nisam otkrio da je bilo ko lairao svoja duhovna iskustva samo da bi mi udovoljio. Ustvari, subjekti u hipnozi spremno ispravljaju moja pogrena tumaenja njihovih izjava. Kako je broj mojih sluajeva rastao, putem pokuaja i greke nauio sam postavljati pitanja o duhovnom svetu pravilnim redosledom. Subjekti u nadsvesnom stanju nisu posebno motivisani da dobrovoljno nude informacije o celokupnom ivotu dua u duhovnom svetu. Potrebno je imati prave kljueve za pojedina vrata. S vremenom, uspeo sam usavriti pouzdanu metodu memorijskog pristupa razliitim delovima duhovnog sveta, spoznavi koja vrata moram otvoriti u pravom trenutku tokom seanse. Kako sam sa svakom seansom sticao sve vee samopouzdanje, sve je vie ljudi osealo da se dobro snalazim sa ivotom posle smrti i da sa mnom mogu razgovarati o tome. Neki klijenti iz prikazanih sluajeva bili su vrlo religiozni ljudi, dok neki drugi nisu uopte imali duhovnih uverenja. Veina se, pak, nalazi negdje izmeu toga, i poseduju razno-razne line filozofije o ivotu. Ali, zapanjujua stvar koju sam otkrio tokom svog istraivanja bila je ta, da su svi subjekti, vraeni u stanje due, iskazivali neverovatnu doslednost u odgovorima na pitanja o duhovnom svetu. Ljudi su se ak sluili istim reima i opisima u kolokvijalnom jeziku, opisujui svoje ivote na nivou dua. Meutim, ujednaenost iskustava tolikih klijenata nije me spreila da stalno proveravam njihove izjave i potvrujem specifine funkcionalne aktivnosti dua. Pojedini sluajevi razlikovali su se u opisima, ali razlog tome bio je vie nivo razvijenosti due nego razlike u doivljavanju duhovnog sveta. Istraivanje je bilo bolno sporo, ali s rastom broja sluajeva, konano sam doao do radnog modela venog sveta u kojem ive nae due. Otkrio sam da misli o duhovnom svetu sadre univerzalne istine meu duama ljudi koji ive na Zemlji. Ta opaanja tolikih razliitih ljudi uverila su me da su njihove izjave verodostojne. Ja nisam religioznao osoba, ali otkrio sam da je mesto gde odlazimo posle smrti ureeno i usmereno, i shvatio sam da postoji veliki plan za ivot i ivot posle ivota. Kad sam razmiljao o tome kako najbolje predstaviti svoja otkria, zakljuio sam da bi metoda prikaza sluaja bila najivopisniji nain koji bi itateljima omoguio procenu priseanja klijenata na prole ivote. Svaki izabrani sluaj predstavlja direktan dijalog mene i subjekta. Svedoanstva su skinuta sa snimaka naih seansi. Ova knjiga ne govori o prolim ivotima mojih klijenata. Ona je dokumentacija njihovih iskustava u duhovnom svetu povezanim s tim ivotima. Za itataoce koji imaju potekoa sa shvatanjem naih dua kao nematerijalnih objekata, opisi sluajeva u prvim poglavljima objanjavaju pojavljivanje i funkcionisanje dua. Svaki opis sluaja donekle je skraen zbog prostornih ogranienja, i kako bi se itataocu predstavio ureeni prikaz aktivnosti dua. Poglavlja su osmiljena tako da prikau normalno kretanje dua u duhovni svet i iz njega uz prenoenje drugih duhovnih informacija. Do putovanja dua od trenutka smrti do sledee inkarnacije doao sam tokom 30 god. bavljenja ivotom izmeu ivota kroz hipnoterapiju. Tim sam se podrujem bavio od 1970-ih, a moje su spoznaje rasle sa svakim desetleem. Meutim, veina prikazanih sluajeva ivota izmeu ivota iz ove knjige prikupljena je tokom posljednjih deset godina. U poetku me iznenadilo to su se neki ljudi jasnije seali delova ivota svoje due posle davnih ivota nego posle novijih ivota. Ali, iz nekog razloga, nijedan subjekt nije se mogao prisetiti cele hronologije aktivnosti dua koju sam izloio u ovoj knjizi. Moji se klijenti ivo priseaju odreenih aspekata

svojeg duhovnog ivota, dok su im neka druga iskustva maglovita. Zbog toga, ak ni kroz ovih 29 sluajeva nisam uspeo pruiti itataocu celovit raspon informacija koje sam prikupio o duhovnom svetu. Zato moja poglavlja sadre detalje iz veeg broja sluajeva od ovih navedenih 29. itatelju se moje postavljanje pitanja u nekim sluajevima moe uiniti vrlo zahtevnim. U hipnozi, vano je zadrati klijenta na zacrtanom putu. Kad se radi o duhovnom carstvu, od hipnotizera se trai vie nego kad se radi na priseanju prolih ivota. U transu, prosean klijent esto doputa umu svoje due da odluta dok posmatra kako se odvijaju zanimljivi prizori. Moji klijenti esto trae da prestanem da priam kako ne bi morali izvetavati o onome to vide i kako bi jednostavno uivali u iskustvima koja su proiveli kao due. Pokuavam biti nean i ne preterano strukturisan, ali moje seanse obino su individualne, traju po tri sata, i obraujemo mnogo toga. Ljudi nekad dolaze izdaleka da bi me videli, i nisu u mogunosti ponovo se vratiti. Izraz uenja na licu klijenata nakon seanse predstavlja mi veliko zadovoljstvo. Oni koji su imali priliku da vide svoju besmrtnost dolaze do novih nivoa samorazumevanja i snage. Pre nego to probudim svoje klijente, esto im usadim odgovarajue posthipnotike sugestije. Svesno znanje o ivotu njihovih dua u duhovnom svetu i istoriju fizikih postojanja na planetama daje tim ljudima snaniji oseaj smera i energije u ivotu. Na kraju, trebao bih rei da e to to ete proitati moda uzdrmati vae stavove o smrti. Predstavljeni materijal moda se suprotstavlja vaim filozofskim i religijskim verovanjima. Neki e pak itataoci pronai podrku za svoje stavove. Drugima e informacije izloene u ovim sluajevima izgledati kao subjektivne prie koje podseaju na nauno fantastinu priu. Kakvog god uverenja bili, nadam se da ete razmisliti o implikacijama po oveanstvo, ukoliko je tono to to moji klijenti govore o ivotu poslije smrti. SMRT I ODLAZAK PRVI SLUAJ S. (subjekt): O, moj Boe! Nisam valjda stvarno mrtav - jesam li? Mislim, telo mi je mrtvo - vidim ga pod sobom - ali ja lebdim... mogu pogledati dole i videti kako mi telo lei na bolnikom krevetu. Svi oko mene misle da sam mrtav, ali nisam. elim viknuti hej, nisam stvarno mrtav! Ovo je tako neverovatno... Sestre navlae pokriva preko moje glave... ljudi koje poznajem plau. Trebao bih biti mrtav, ali jo sam iv.To je udno, jer telo mi je apsolutno mrtvo dok se ja kreem iznad njega. iv sam! Rei su to ovjeka koji je u dubokoj hipnozi ponovno proivio iskustvo smrti. Izgovarao ih je brzo i uzbueno, glasom punim strahopotovanja, dok je gledao I oseao kako je to biti duh koji se tek odvojio od fizikog tela. Taj je ovjek moj klijent i upravo sam mu pomogao da ponovno proivi prizor smrti u prolom ivotu dok lei udobno zavaljen u razvuenom naslonjau. Malo pre toga, pratei moja uputstva tokom voenja u transu, ovaj se subjekt vratio u svoja seanja iz detinjstva. Njegova podsvesna opaanja postepeno su srasla dok smo zajedno radili na vraanju u majinu utrobu. Zatim sam ga pripremio za skok unazad kroz magle vremena vizualnom upotrebom tita. Kad smo dovrili ovaj vaan korak mentalnog uslovljavanja, premestio sam svoj subjekt kroz imaginarni vremenski tunel u njegov proli ivot na Zemlji. Bio je to kratak ivot, jer je naglo umro od epidemije gripa 1918 god. Kako se poetni ok posmatranja svoje smrti i oseaja kako dua lebdi iz tela pomalo smanjuje, moj se klijent spremnije prilagoava na slike u svom umu. Budui da maleni dio svesti, kritini deo njegovog uma, jo uvijek funkcionie, shvata da ponovno stvara prolo iskustvo. Potrebno mu je malo vie nego inae, jer klijent je mlada dua i nije toliko navikao na cikluse roenja, smrti i ponovnog roenja kao mnogi moji drugi klijenti. Ali, ubrzo se smiruje i poinje da samopouzdanije odgovara na moja pitanja. Brzo ga podiem iz podsvesnog hipnotikog nivoa do nadsvesnog stanja. Sada je spreman razgovarati o duhovnom svetu, i pitam ga ta mu se dogaa. S: Pa... diem se sve vie... jo lebdim... opet gledam svoje telo. Kao da gledam film,samo to sam i ja u njemu! Doktor tei moju enu i erku. Moja ena jeca (klijent se od nelagodnosti migolji u naslonjau). Pokuavam ui u njen um... kako bih joj rekao da je sa mnom sve u redu. Toliko je shrvana da se ne mogu probiti do nje. elim da zna kako su moje patnje gotove... oslobodio sam se svojeg tela... ne treba mi vie... elim da zna da u je ekati. elim da zna to... ali ona... ne slua me. O, sada kreem dalje... I tako, voen nizom nareenja, moj klijent poinje proces kretanja kroz duhovni svet. To je put kojim su mnogi proli u sigurnosti moje ordinacije. Dok se seanja u nadsvesnom stanju ire, klijent pod hipnozom

obino se sve vie povezuje s duhovnim prolazom. S napredovanjem seanse, klijentu je sve lake pretoiti mentalne slike u rei. Kratke opisne fraze pretvaraju se u detaljna objanjenja ulaska u duhovni svet. Imamo mnogo dokumentacije, ukljuujui i opservacije medicinskog osoblja, koja opisuje vantelesna iskustva bliske smrti ljudi teko povreenih u nesreama. Te su ljude smatrali kliniki mrtvima prije nego to su ih napori medicinskog osoblja vratili s druge strane. Due su sposobne napustiti tela - domaine i vratiti se u njih, posebno u situacijama opasnim po ivot, kad telo umire. Ljudi opisuju kako su lebdeli nad svojim telima, naroito u bolnicama, i gledali kako doktori na njima rade procedure oivljavanja. Vremenom, ta seanja izblede poto to se ljudi vrate u ivot. U ranim fazama hipnotike regresije u prole ivote, opisi klijenata koji mentalno prolaze kroz smrti u prolim ivotima ne protivree izvetajima ljudi koji su stvarno umrli na nekoliko minuta u ovom ivotu. Razlika izmeu ove dve grupe ljudi je u tome to se klijenti pod hipnozom ne priseaju svojih iskustava privremene smrti. Ljudi u dubokom transu su u stanju opisati kako izgleda ivot posle trajne fizike smrti. Koje su slinosti priseanja na ivot posle ivota meu ljudima koji opisuju svoja vantelesna iskustva nastala kao rezultat privremene fizike traume i subjekata koji se pod hipnozom priseaju smrti u prolom ivotu? I jedni i drugi nalaze se kako plutaju oko svojih tela na neki udan nain, pokuavajui dodirnuti vrste predmete koji se dematerijalizuju pred njima. I jedni i drugi kau kako ih frustrira pokuaj razgovaranja sa ivim ljudima koji ne reaguju. I jedni i drugi kau da su osetili da ih neto odvlai s mesta na kom su umrli i kako su osetili oputenost i radoznalost, a ne strah. Svi ti ljudi izvestili su o euforinom oseaju slobode i svetlosti koji ih je okruivao.Neki od mojih klijenata videli su kako ih u trenutku smrti potpuno okruuje jarka belina, dok su drugi videli svetlost malo dalje, iza podruja mranijeg prostora kroz koji ih je neto vuklo. To se esto opisuje kao efekt tunela i dobro je poznato iroj javnosti. Moj drugi sluaj povee nas dublje u iskustvo smrti. Klijent je ovjek u ezdesetim god. koji mi opisuje okolnosti svoje smrti kao mlade ene imenom Sali, koju su ubili Kiowa Indijanci u napadu na karavan 1866. god. Iako taj i posljednji klijent opisuju iskustva smrti na kraju ivota koji su neposredno prethodili sadanjima, specifian datum smrti u istoriji nije posebno znaajan zato to se dogodio nedavno. Nisam pronaao znaajne razlike izmeu drevnih i modernih vremena u pogledu priseanja na duhovni svet, niti u pogledu kvaliteta nauenih lekcija. Trebao bih rei i to da prosean subekt u transu ima neobanjivu sposobnost preciznog odreivanja datuma i geografskih lokacija mnogih prolih ivota. To vai ak i za ranija razdoblja ljudske civilizacije, kad su nacionalne granice i imena mesta bili drukiji nego danas. Ljudi se moda nee uvek s istom lakoom prisetiti nekadanjih imena, datuma i mesta, ali opisi povratka u duhovni svet i ivota u tom svetu uvek su vrlo ivopisni. Prikaz drugog sluaja poinje na junim ravnicama Amerike, neposredno poto to je strela izbliza pogodila Sali u vrat. Uvek sam oprezan s prizorima smrti koji sadre neku traumu iz prolih ivota, jer podsvesni um esto zadrava ta iskustva. Klijent iz ovog sluaja doao je kod mene zato to je celog ivota imao problema s grlom. U takvim je sluajevima obino potrebna terapija oslobaanja i deprogramiranje. U svim priseanjima na prole ivote, sluim se vremenom posle smrti za mirnu analizu situacije, i dovodim klijenta u poloaj posmatraa kako bih ublaio bol i emocije. DRUGI SLUAJ Dr. N: Je li vam strela zadala jak bol? S: Da, vrh mi je pokidao grlo... Umirem (klijent poinje aptati, uhvativi se rukama za grlo.) Guim se, krv tee... Vil (suprug) me dri... bol... strano... sada izlazim...ionako je gotovo. Napomena: Due esto naputaju ljudska tela nekoliko trenutaka pre same smrti kad tela oseaju veliki bol. Ko ih moe kriviti? Ipak, ostaju u blizini umirueg tela.Poto to sam primienio tehnike smirivanja, podigao sam ovog klijenta iz podsvesnog do nadsvesnog nivoa kako bismo preli na duhovna seanja. Dr. N: U redu, Sali, prihvatila si da su te ubili ti Indijanci. Hoe li mi, molim te, opisati taan oseaj koji si proivela u trenutku smrti? S: Kao... da me... nekakva sila... gura iz tela. Dr. N: Gura te? Gde? S: Izbaena sam kroz vrh glave. Dr. N: A to je izgurano?

S: Pa-ja! Dr. N: Opisi mi to znai ja. Kako ta stvar koja si ti izgleda dok izlazi kroz glavu? S: (stanka) Kao... svetlosna taka... zrai... Dr. N: Kako zrai svetlost? S: Iz svoje energije. Izgledam nekako prozirno belo... moja dua... Dr. N: I ostaje li to energetsko svetlo isto nakon to si napustila telo? S: (stanka) ini mi se da je malo naraslo... dok se kreem uokolo. Dr. N: Ako se tvoja svetlost iri, kako sada izgleda? S: Maglovita... nit... visi... Dr. N: A kakav je zapravo za tebe oseaj izlaska iz tela? S: Pa, kao da sam skinula kou,ogulila bananu. Jednostavno sam u jednom zamahu izgubila telo! Dr. N: Je li oseaj neprijatan? S: O, ne! Sjajno je oseati se tako slobodno, bez bola, ali... ja sam... dezorijentirana...nisam oekivala da u umreti... (Tuga ulazi u glas mojeg klijenta, a ja elim da jo trenutak ostane skoncentrisan na svoju duu, a ne na ono to se dogaa s njegovim telom). Dr. N: Razumijem, Sali. U ovom trenutku, kao dua osea se pomalo izgubljeno. To je normalno u situaciji kroz koju si upravo prola. Sluaj i odgovaraj na moja pitanja. Kae da si plutala. Moe li se slobodno kretati odmah posle smrti? S: udno je... kao da visim u vazduhu koji nije vazduh... nema granica... nema gravitacije...nemam teinu. Dr. N: Misli, ini ti se kao da si u vakumu? S: Da...nita oko mene nije vrsto. Nema prepreka u koje bih mogla udariti...plutam... Dr. N: Moe li kontrolisati svoje kretanje - gde ide? S: Da... mogu donekle... ali oseam... povlaenje... u jarku belinu... tako je sjajna. Dr. N: Je li intenzitet beline svugdje isti? S: Sjajniji je... dalje od mene... malo je tamnije belo... sivo... u smeru mog tela...(poinje plakati) oh, moje jadno telo... Jo nisam spremna za odlazak, (klijent se uvlai u naslonja, kao da se opire neemu). Dr. N: Sve je u redu, Sali, ja sam s tobom. elim da se opusti i kae mi vue li te jo uvek sila koja te izvukla kroz glavu u trenutku smrti i moe li je zaustaviti? S: (stanka) Kad sam se oslobodila tela, oseaj povlaenja ublaio se. Sada, oseam kako me neto blago tera, odvlai me od tela... jo ne elim otii, ali neto eli da uskoro poem... Dr. N: Razumem, Sally, ali pretpostavljam da si saznala da donekle ima kontrolu. Kako bi opisala to to te odvlai? S: Nekakva... magnetna... sila... ali... elim ostati jo malo... Dr. N: Moe li tvoja dua odolevati tom oseaju vuenja onoliko dugo koliko eli? S: (nastaje duga stanka, ini se da klijent vodi unutranju raspravu sa samim sobom u prolom ivotu koji je iveo kao Sali). Da, mogla bih kad bih stvarno htela ostati. (Klijent poinje plakati). O, strano je to su ti divljaci uinili mojem telu. Moja lepa plava haljina cela je umrljana krvlju... moj suprug Vil pokuava me drati i jo se s naim prijateljima bori protiv Kiowa. Napomena: Osnaujem sliku tita oko ovog klijenta. To je jako vaan temelj procedure smirivanja. Salina dua jo uviek lebdi iznad njenog tela nakon to pomaknem prizor unapred u vremenu, do trenutka kad puke karavana oteraju Indijance. Dr. N: Sali, to tvoj mu radi neposredno posle napada? S: O, dobro, nije povreen ali (tuno) dri moje telo, plae nada mnom... ne moe uiniti vie nita za mene,ali ini se da jo to ne shvata.Hladna sam,ali on mi dri lice u rukama,ljubi me Dr. N: A to ti radi u ovom trenutku? S: Nalazim se iznad Vilove glave. Pokuavam ga uteiti. elim da oseti kako moja ljubav nije nestala... elim da zna da me nije izgubio zauvek i da emo se opet vidjeti. Dr. N: Prolaze li tvoje poruke? S: Toliko je boli, ali on... osea moju sutinu... znam to. Nai su prijatelji oko njega... I konano nas razdvajaju... ele srediti kola i krenuti dalje. Dr. N: A ta se sada dogaa s vaom duom? S: Jo se uvek opirem tom oseaju vuenja... elim ostati.

Dr. N: Zato? S: Pa, znam da sam mrtva... ali jo nisam spremna napustiti Vila i... elim videti kako me pokopavaju. Dr. N: Vidi li ili osea neki drugi duhovni entitet u svojoj blizini u ovom trenutku? S: (stanka) Oni su u blizini... uskoro u ih videti... oseam njihovu ljubav dok elim da Vil oseti moju... ekaju dok ne budem spremna. Dr. N: Jesi li s vremenom u stanju uteiti Vila? S: Pokuavam se probiti u njegov um. Dr. N: I jesi li uspena u tome? S: (stanka) Ja... pomalo... osea me... shvata... ljubav... Dr. N: U redu, Sali, sada emo opet krenuti unaprijed u relativnom vremenu. Vidi li kako tvoji prijatelji iz karavana polau tvoje telo u grob? S: (glas je samopouzdaniji) Da, pokopali su me. Vreme je da poem... sada dolaze po mene... kreem se... prema sjajnijem svetlu... Suprotno verovanjima nekih ljudi, due se uglavnom ne zanimaju mnogo za to to se dogaa s njihovim telima posle fizike smrti. To ne znai nemarnost prema linojj situaciji i ljudima koje ostavljaju za sobom na Zemlji, nego njihovo priznanje konanosti smrti. Oseaju elju da poure prema lepotama duhovnog sveta. Meutim, mnoge druge due ele nekoliko zemaljskih dana lebdeti oko mesta na kojem su umrle, obino do sahrane. Vreme je oito ubrzano za njih, I nekoliko zemaljskih dana moe im se initi kao nekoliko minuta. Postoje razne motivacije za zadravanje. Na primer,neko ko je ubijen ili ko je neoekivano poginuo u nesrei esto ne eli odmah otii. Otkrio sam da su te due esto zbunjene ili ljute. Sindrom zadravanja dua posebno je est kod smrti mladih ljudi. Naglo odvajanje od ljudskog tela, ak i posle duge bolesti, ipak je ok za prosenu duu, i to je moe uiniti neodlunom za odlazak u trenutku smrti. Za due postoji I neka simbolika u normalnoj pripremi pogreba koja traje 3-5t dana. Due ne oseaju morbidnu znatielju da vide pokop svojih tela, jer emocije u duhovnom svetu nisu kao one koje oseamo ovde na Zemlji. Ali, otkrio sam da duevni entiteti cene potovanje koje ivi roaci i prijatelji iskazuju prema seanju na njihov fiziki ivot. Kao to smo videli u poslednjem sluaju, postoji jedan osnovni razlog zbog kog mnogi duhovi ne ele odmah napustiti mesto svoje fizike smrti. To je elja da se mentalno utee voljene osobe pre puta u duhovni svet. Oni koji su upravo umrli nisu toliko pogoeni svojom smru, jer znaju da e ih oni koji su ostali na Zemlji opet videti u duhovnom svetu, a verovatno i kasnije u drugim ivotima. S druge strane, oaloeni ljudi na sahrani esto imaju oseaj da su zauvek izgubili voljenu osobu. Pod hipnozom, moji subjekti se priseaju frustracije koju oseaju zato to ne mogu korisno upotrebiti svoju energiju da bi mentalno dodirnuli ljudsko bie koje ne reaguje zbog oka i bola. Emocionalna trauma moe toliko preplaviti unutranji um ivih osoba da im umanji mentalnu sposobnost komunikacije s duama. Kada umrla dua pronae nain da utei one koji su ostali, ma koliko kratko to bilo, obino je zadovoljna i eli se brzo udaljiti iz astralnog plana Zemlje. Tipian primer duhovne utehe doiveo sam i sam. Moja majka umrla je iznenada od sranog udara. Tokom njenog pogreba, moja sestra i ja bili smo toliko ispunjeni bolom da su nam umovi otupeli. Nekoliko sati kasnije, vratili smo se sa svojim suprunicima u praznu kuu moje majke i zakljuili da se moramo odmoriti. Moja sestra i ja sigurno smo uli u alfa stanje svesti otprilike u isto vrijeme. Moja se majka pojavila u dve odvojene sobe u isto vreme, proavi kroz nae podsvesne umove kao u snu, kao belina nad naim glavama. Posegnula je prema nama, nasmeila se, pokazujui da joj je dobro i da je prihvatila smrt. Zatim je otplutala. Iako je trajao samo nekoliko sekundi, ovaj je in bio smisleno zakljuenje, i oboje smo utonuli u zdravi san delta stanja svesti. Mi smo u stanju osetiti utenu prisutnost dua izgubljenih voljenih osoba, posebno tokom sahrane ili neposredno posle toga. Da bi se duhovna komunikacija probila kroz ok alosti, potrebno je opustiti se i oistiti um, bar na kratko. U tim trenucima, naa osetljivost za paranormalna iskustva otvorenija je za primanje pozitivnih poruka ljubavi, pratanja, nade, ohrabrenja i potvrde da su nai voljeni na dobrom mestu. Kada mi udovica s malom decom kae: Jedan deo mog supruga dolazi mi u teka vremena, verujem joj. Moji klijenti mi kau da su, kao due, mogli pomoi onima na Zemlji da povezu svoje unutranje umove sa duhovnim svetom. Kao to kae mudra izreka, ljudi ne nestaju sve dok ih pamte oni koji su ostali na Zemlji.

U sledeim poglavljima, videemo kako je neko specifino seanje refleksija nae due, dok su kolektivna seanja atomi iste energije za sve due. Smrt ne prekida na odnos s besmrtnim duama onih koje volimo samo zato to su oni izgubili svoju fiziku linost utelovljenu u smrtnom telu. Uprkos mnogim aktivnostima, te uzale due jo nas mogu dosei ako ih pozovemo. Povremeno se dogodi da neki uznemireni duh ne eli napustiti Zemlju nakon fizike smrti. Razlog tome je neki nerazreeni problem koji snano utiee na njegovu savest. U tim abnormalnim sluajevima, pomo dolazi od strane viih, brinih entiteta koji mogu pomoi sa svoje strane u procesu prilagoavanja. I mi imamo naina pomoi uznemirenim duhovima da napuste Zemlju. O problematinim duama vie u govoriti u 4. poglavlju, ali enigma duhova prikazanih u knjigama i filmovima jako je prenaduvana. Kako se moemo najbolje pripremiti za svoju smrt? Nai ivoti mogu biti kratki ili dugi, zdravi ili boleljivi, ali dolazi trenutak kada se svi moramo susresti sa smru na nain koji nam je predodreen. Ako smo oboleli od dugotrajne smrtonosne bolesti, imamo vremena za adekvatnu pripremu uma, kada prou poetni ok, negiranja i depresije. Kad se iznenada suoimo sa smru, um ubrzano prolazi kroz taj niz reakcija. Dok se blii kraj fizikog ivota, svaki ovek ima sposobnost spojiti se s viom sveu. Umiranje je razdoblje u ivotu u kojem najlake postajemo duhovno svesni, kad moemo osetiti da je naa dua povezana s venou. Iako postoje umirui ljudi kojima je prihvatanje tee od rezignacije, ljudi koji rade s umiruima kau da, pri kraju, gotovo svi ljudi postignu stanje mirne spremnosti na odvajanje. Verujem da umirue osobe dobijaju pristup vrhunskom znanju vene svesti i to se esto vidi na njihovim licima. Mnogi ljudi shvataju da ih eka neto univerzalno i da e to biti dobro. Umirui ljudi prolaze kroz metamorfozu tokom koje se njihove due odvajaju od usvojenog tela. Ljudi povezuju smrt s gubitkom ivotne sile, ali istina je upravo suprotna tome. U smrti naputamo svoje telo, ali naa vena ivotna energija sjedinjuje se sa silom boanske nad-due. Smrt nije tama, nego svetlost. Moji klijenti kau da su, nakon priseanja na iskustvo prole smrti, toliko ispunjeni ponovno otkrivenom slobodom od zemaljskih tela da jedva ekaju da krenu na duhovno putovanje prema mestu mira i bliskosti. U sledeim sluajevima saznaemo kako izgleda ivot posle ivota.

ULAZ U DUHOVNI SVET

Hiljadama godina, ljudi Mesopotamije verovali su da vrata koje vode u nebo lee na drugoj strani velike krivulje Mlene staze, zvane Reka dua. Posle smrti, due moraju ekati uzdizanje ulaza sazveda Strijelca i jesensku ravnodnevicu, kada se izjednae dan i no. Reinkarnacija na Zemlju moe se dogoditi samo tokom prolene ravnodnevice, kroz izlaz sazvea Blizanaca na nonom nebu. Moji klijenti kau mi da je migracija due zapravo mnogo laka. Efekt tunela koji proivljavaju po naputanju Zemlje zapravo je ulaz u duhovni svet. Iako due brzo naputaju svoja tela, ini mi se da je ulazak u duhovni svet paljivo odmeren proces. Kasnije, kad se vratimo na Zemlju u drugom ivotu, put natrag deluje im krae. Poloaj tunela u odnosu na Zemlju razlikuje se u priama mojih klijenata. Neke tek umrle osobe vide ga kako se otvara pored njih, iznad njihovih tela, dok druge govore kako se kreu visoko nad Zemljom pre nego to uu u tunel. Meutim, u svim sluajevima, vreme koje proe do dolaska do tog prolaza zanemarivo je kad dua napusti Zemlju. Slede opaanja jo jedne osobe na tom duhovnom mestu. TREI SLUAJ Dr. N: Sada naputate svoje telo. Vidite se kako se sve vie udaljavate od mesta na kojem ste umrli, sve dalje od zemaljskog nivoa. Opiite mi svoja iskustva. S: U poetku... bilo je vrlo sjajno... u blizini Zemlje... sad je malo tamnije jer sam ula u tunel. Dr. N: Opiite mi taj tunel. S: To je... uplji, zatamnjen prolaz... na drugom kraju vidim mali krug svetlosti. Dr. N: U redu, to vam se sada dogaa? S: Oseam vuenje... blago povlaenje... mislim da bih trebala proleteti kroz taj tunel, i inim to. Sada je vie sivo nego tamno, jer se sjajni krug iri preda mnom. Kao da...(klijentkinja zastaje). Dr. N: Nastavite. S: Pozivaju me dalje... Dr. N: Dopustite da vam se krug svetlosti proiri pred kraju tunela i nastavite mi priati ta vam se dogaa.

S: Krug svetlosti jako se iri i... izlazim iz tunela. Tu je... sjajni oblak... svetlosna magla. Prolazim kroz to. Dr. N: Dok naputate tunel, kakv vam je jo utisak, osim nedovoljne apsolutne vizualne jasnoe? S: (klijentkinja se stiava) Tako je... mirno... to je tako mirno mesto... nalazim se na mestu duhova... Dr. N: Imate li u ovom trenutku kakvih drugih utisaka kao dua? S: Misli! Oseam...snagu misli oko sebe. Ja... Dr. N: Samo se potpuno opustite i dopustite utiscima da vas blago promu, a zatim me tano izvestite o tome to vam se dogaa. Molim vas, nastavite. S: Pa, to je teko opisati reima. Oseam... misli ljubavi... bliskosti... empatije... i sve je to kombinovano... s oekivanjem... kao da me drugi... ekaju. Dr. N: Oseate li se sigurno, ili se pomalo pribojavate? S: Ne bojim se. Kad sam bila u tunelu, bila sam vie dezorijentisana. Da, oseam se sigurno... Svesna sam misli koje dopiru do mene. udno je, ali okruuje me i razumevanje o tome ko sam i zato sam sada ovde. Dr. N: Vidite li dokaz toga oko sebe? S: (tiim glasom) Ne, oseam to - sklad misli svugde je oko mene. Dr. N: Spomenuli ste da vas je posle izlaska iz tunela okruila materija slina oblacima. Nalazite li se na nebu iznad Zemlje? S: (stanka) Ne - ne to - ali ini mi se da plutam kroz nekakav oblak koji je drukiji od onih na Zemlji. Dr. N: Moete li uopte videti Zemlju? Je li ispod vas? S: Moda jeste, ali nisam je videla otkako sam ula u tunel. Dr. N: Oseate li da ste jo povezani sa Zemljom, moda kroz neku drugu dimenziju? S: To je mogue - da. U mom umu, Zemlja mi se ini blizu... a ja se jo oseam povezanom sa Zemljom... ali znam da sam u nekom drugom prostoru. Dr. N: ta mi jo moete rei o svojoj trenutnoj lokaciji? S: Jo je malo... mutno... ali izlazim iz toga. Ova je osoba, poto to sam je proveo kroz iskustvo smrti i tunel, nastavila s mirnim mentalnim prilagoavanjem bestelesnom stanju, dok napreduje dalje kroz duhovni svet. Posle malo poetne nesigurnosti, njeni prvi utisci odraavaju oseaj blagostanja.Taj je oseaj uobiajen meu mojim subjektima. Kada prou kroz tunel, nae due prole su kroz prvu kapiju na putovanju u duhovni svet. Veina sada u potpunosti shvata da nisu stvarno mrtvi, nego da su jednostavno napustili teret zemaljskog tela koje je umrlo. S tom sveu dolazi i razliiti stepen prihvatanja, u zavisnosti od due. Neki subjekti gledaju svoje okruenje s neprekidnom zapanjenou, dok mi drugi mirnije opisuju ono to vide. Mnogo zaivsi od njihove zrelosti i novijim ivotnim iskustvima. Najea reakcija je uzdah olakanja, posle ega sledi neto kao: Oh, sjajno, opet sam doao/dola kui na ovo divno mesto. Postoje i visoko razvijene due koje iz svojih tela izlaze toliko brzo da im najvei deo svega to ovdje opisujem prolazi kao u magli dok lete pravo prema svojim duhovnim odreditima. To su profesionalci i, po mom miljenju, na Zemlji ih je vrlo malo. Prosena dua ne kree se tako brzo, a neke veoma oklevaju. Ako iskljuimo retke sluajeve vrlo poremeenih duhova koji se bore da bi ostali povezani sa svojim mrtvim telima, otkrio sam da su uglavnom mlae due s manjim brojem prolih ivota one koje posle smrti ostaju vezane uz zemaljsko okruenje. Veina mojih klijenata izvetava da su im stvari jo uvek pomalo nejasne kad izau iz tunela. Mislim da je razlog tome gustoa najblieg astralnog plana koji okruuje Zemlju, a kojeg teozofi zovu kamaloka. Sledei sluaj opisuje to podruje iz perspektive analitinijeg klijenta. Dua ove osobe demonstrirala je visok nivo opservacijskog uvida u oblike, boje i nivoe vibracije. Takvi detaljni fiziki opisi obino se dogaaju dublje u duhovnom svetu, kad se moji klijenti ve priviknu na svoju okolinu. ETVRTI SLUAJ Dr. N: Dok se udaljavate od tunela, opiite to je mogue detaljnije ta vidite oko sebe. S: Stvari su... slojevite. Dr. N: Slojevite u kojem smislu? S: Ovaj... poput... kolaa. Dr. N: Koristei se kolaem kao modelom, objasnite mi na ta mislite? S: Mislim, neki kolai imaju male vrhove, a iroki su pri dnu. No, nije bilo tako kad sam proao kroz tunel. Vidim slojeve... slojeve svetla... izgledaju mi... prozirno...udubljeno...

Dr. N: Vidite li duhovni svet kao da je sazdan od krute materije? S: To vam pokuavam objasniti. Nije krut, iako biste u prvi trenutak mogli tako pomisliti. Slojevit je - nivoi svetlosti satkane su sve zajedno u... stratifikovane niti. Ne elim da zvui kao da stvari nisu simetrine, jer jesu. Ali, vidim varijacije u debljini i prelamanju boje u slojevima. Osim toga, pokreu se napred - nazad. To uvek primeujem kad se udaljavam od Zemlje. Dr. N: ta mislite, zato je tako? S: Ne znam. Nisam ja to osmislio. Dr. N: Prema vaem opisu, zamiljam duhovni svet kao veliki dok sa slojevima nijansiranih odeljaka od vrha do dna. S: Da, i odeljci su zaobljeni - udaljavaju se od mene dok plutam kroz njih. Dr. N: Moete li mi s vaeg gledita rei neto o raznim bojama slojeva? S: Nisam rekao da su slojevi imali neke naznaene tonove boja. Sve su to varijacije bele. Svetlije je, sjajnije tamo gde idem, nego tamo gde sam bio. Oko mene se nalazi maglovita belina, mnogo svetlija od tunela. Dr. N: Dok plutate kroz te duhovne slojeve, kree li se vaa dua nagore ili nadolje? S: Niti jedno. Kreem se kroz njih. Dr. N: Pa, vidite li duhovni svet u ovom trenutku u linearnim dimenzijama, linijama i uglovima, dok se kreete kroz njih? S: (stanka) Za mene, to je... uglavnom snana, nematerijalna energija, razlomljena u slojeve svetlijim i tamnijim varijacijama boja. Mislim da me neto vue na odgovarajui nivo putovanja i pokuava me opustiti. Dr. N: Na koji nain? S: ujem zvuke. Dr. N: Kakve zvuke? S: Ojdek muzike... muzicko titranje... kao zvona na vetru... vibrira s mojim kretnjama... tako je oputajue. Dr. N: Drugi ljudi opisali su te zvuke kao vibracije, kao da putuju na rezonaciji zvune viljuke. Slaete li se ili sa tim opisom? S: (kima u znak slaganja) Da, to je to... a imam i seanje na mirise. Dr. N: Znai li to da naa fizika ula ostaju s nama posle smrti? S: Da, seanje na njih... talasi nota ovde tako su prelepi... zvona...ice...takav spokoj. Mnogi putnici duhovnim svetom opisuju mi oputajui uticaj muzikih vibracija. Zvuci nalik umu zapoinju ubrzo posle smrti. Neki subjekti priaju mi kako su uli zvuke zujanja ili brujanja odmah po naputanju fizikih tela. Oni lie zvuku kog moemo uti kada stojimo kraj telefonskih ica i mogu varirati u snazi prije no to se dua odvoji od onoga za to verujem da je Zemljin astralni plan. Ljudi izvetavaju da su uli iste zvukove pod optom anestezijom. Ta jednolina zvonjava postaje muzikalnija kad napustimo tunel. Ta je muzika dobila odgovarajui naziv - energija univerzuma - zato to revitalizuje duu. Klijentima koji govore o duhovnim slojevima spominjem mogunost da vide astralne nivoe. U metafizikim tekstovima moemo proitati mnogo o nivoima iznad Zemlje. Od drevnih indijskih zapisa zvanih Vede, preko kasnijih istonjakih tekstova, astralni planovi istorijski su predstavljali niz dimenzija koje se uzdiu iznad fizikog ili materijalnog sveta, i spajaju se s duhovnim. Ta nevidljiva podruja ljudi su doivljavali hiljadama godina kroz meditativna, vantelesna opaanja uma. Kau da su astralni planovi sve rei kako se dua udaljava od tekih uticaja Zemlje. Sljedei sluaj prikazuje duu koja je jo uvijek zabrinuta posle prolaska kroz duhovni tunel. To je mukarac koji je 1902. godine umro od sranog udara na ikakoj ulici u dobi od 36 godina. Za sobom je ostavio veliku porodicu s mnogo male dece I suprugom koju je veoma voleo. Bili su jako siromani. PETI SLUAJ Dr. N: Moete li ve jasno videti dok putujete sve dalje od tunela? S: Jo prolazim kroz ove... penaste oblake oko sebe. Dr. N: elim da proete sve do kraja i kaete mi to sada vidite. S: (stanka) Oh... izaao sam iz toga... moj Boe, ovo mesto je veliko! Tako je sjajno i isto - ak i mirie dobro. Gledam divnu ledenu palatu. Dr. N: Recite mi neto vie. S: (zapanjeno) Ogromna je... izgleda kao jarko svjetlucavi kristal... obojene stene sjaje oko mene. Dr. N: Kad kaete kristal, na um mi pada ista boja.

S: Pa,uglavnom su nijanse sive i bele ali, dok plutam uokolo, vidim i druge boje, mozaike, sve je svetlucavo. Dr. N: Pogledajte iz te ledene palate u daljinu - vidite li kakve granice? S: Ne, ovaj prostor je beskrajan... tako velianstven... i miran. Dr. N: ta oseate u ovom trenutku? S: Ja., ne mogu u potpunosti uivati u tome... ne elim krenuti dalje...Magi (klijentova udovica). Dr. N: Vidim da ste jo uznemireni zbog svog ivota u ikagu,da li vam to ometa odlazak u duhovni svet? S: (klijent se trgne i uspravi u naslonjau) Vidim kako prema meni dolazi moj vodi, ona zna ta mi treba. Dr. N: Opiite mi to se odva izmeu vas i vaeg vodia. S: Govorim joj da ne mogu dalje... da moram znati da e s Magi i decom sve biti u redu. Dr. N: I kako va vodi reaguje? S: Tei me - ali previe sam optereen. Dr. N: to joj kaete? S: (vie) Govorim joj: Zato ste dopustili da se to dogodi? Kako ste mi mogli to uiniti? Naveli ste me da proem kroz toliku bol i potekoe s Magi, a sada ste prekinuli na zajedniki ivot. Dr. N: to ona ini? S: Pokuava me uteiti. Kae mi da sam obavio dobar posao i da u videti kako ivot tee onako kako je trebalo. Dr. N: Prihvatate li njene rei? S: (stanka) U umu... dolaze mi informacije... o budunosti na Zemlji... da se porodica snala bez mene... prihvataju da me nema... uspee i svi emo se opet videti. Dr. N: I kako se sada oseate? S: Oseam... mir... (s uzdahom)... sada sam spreman za nastavak. Pre nego to se osvrnem na znaaj susreta petog sluaja s njegovim vodiem, elim neto rei o opisu tog oveka prema kom duhovni svet izgleda kao ledena palata. Kad zau dalje u duhovni svet, moji subjekti priaju o tome kako vide zgrade i kako se nalaze u nametenim sobama. Stanje hipnoze samo po sebi ne stvara te slike. Logino, ljudi se ne bi trebali priseati takvih fizikih struktura u nematerijalnom svetu, osim ako ne uzmemo u obzir da su ti prizori prirodnog zemaljskog okruenja namenjeni pomoi dui u tranziciji i prilagoavanju posle fizike smrti. Ti prizori imaju individualno znaenje za svaku duu koja je komunicirala sa mnom. Na sve su njih uticala zemaljska iskustva. Kad dua u duhovnom svetu vidi slike koje se odnose na mesta na kojima su iveli ili ih posetili na Zemlji, za to postoji neki razlog. Dua vidi svoj nezaboravljeni dom, kolu, vrt, planinu ili obalu, zato to dobronamerne duhovne sile doputaju zemaljskim privienjima da nas utee svojim poznatim prizorima. Naa planetarna seanja nikada ne umiru - zauvek apuu umu due na vetrovima mitskih snova, kao to se slike duhovnog sveta javljaju u ljudskom umu. Uivam kad mi klijenti priaju o prvim slikama koje vide u duhovnom svetu. Ljudi mogu vidjeti polja puna cvea, tornjeve dvoraca kako se uzdiu u daljini, ili dugu pod otvorenim nebom kad se nakon razdoblja odsutnosti vrate na to oboavano mesto. ini se da se ti prvi eterini zemaljski prizori duhovnog sveta ne menjaju mnogo tokom vie ivota za duu koja se vraa, iako postoje varijacije u opisima klijenata. Ali, kako se subjekti u transu kreu sve dalje u duhovnom svetu i opisuju funkcionalne aspekte duhovnog ivota, njihovi komentari postaju sve vie ujednaeni. Sluaj, koji sam upravo prikazao, moe se opisati kao prilino nezadovoljni duh vrsto povezan sa svojom srodnom duom, Magi, koju je ostavio za sobom. Nije dobro da neke due nose negativan prtljag tekih prolih ivota due nego ostale, uprkos smirujuim uticajima duhovnog sveta. Ljudi obino misle da sve due postaju sveznajue u smrti. To nije potpuno tano, zato to su razdoblja prilagoavanja razliita. Vreme prilagavanja due zavisi od okolnosti smrti, vezanosti svake due uz seanja na ivot koji je upravo zavrio, i nivou razvijenosti due. esto tokom regresije sluam bes dua iji su mladi ivoti naglo prekinuti. Due koje se vraaju u duhovni svet pod tim uslovima esto su uznemirene i zbunjene jer su napustile voljene ljude bez mnogo upozorenja. Nepripremljene su za smrt, a neke se oseaju tuno i uskraeno nakon naputanja tela. Ako je dua traumatizovana zbog nedovrenog posla, obino je prvi entitet koji vidi posle smrti njen vodi. Ti su visoko razvijeni duhovni uitelji spremni preuzeti poetni izliv frustracije due posle prevremene smrti. Peti sluaj na kraju e se dobro prilagoditi duhovnom svetu, doputajui svom vodiu da mu pomogne tokom putovanja koje ga oekuje. Meutim, otkrio sam da vodii ne potstiu potpuno preradu nesreenih misli na duhovnim ulazima. Postoje bolja vremena i mesta za detaljne analize karmikih lekcija o ivotu i smrti, koja

u opisati kasnije. Vodi u petom sluaju ponudio je kratku vizualizaciju ubrzanog zemaljskog vremena kako bi uteio ovog oveka u vezi budunosti njegove ene i dece, da bi ovaj s vie prihvatanja nastavio svoje putovanje. Bez obzira na stanje svesti odmah posle smrti, moji klijenti puni su uzbuenja kad ponovno otkriju udesa duhovnog sveta. Taj je oseaj obino povezan s euforijom to su za sobom ostavili sve svetovne brige, a posebnoto fiziki bol. Vie od svega ostalog, duhovni svet za duu koja putuje predstavlja mesto krajnjeg spokoja. Iako se u poetku moe initi da smo sami neposredno posle smrti, nismo izolovani i lieni pomoi. Nevidljive inteligentne energetske sile vode nas kroz vrata. Novopridolice u duhovnom svetu nemaju mnogo vremena za plutanje uokolo I zapitkivanje gde su i ta e im se dogoditi. Nai vodii i nekoliko srodnih dua I prijatelja ekaju nas u blizini vrata kako bi nam pruili priznanje, ljubav i uverenje da je sve u redu. Zapravo, njihovu prisutnost oseamo od trenutka smrti, jer veliki deo naeg poetnog prilagoavanja zavisi od uticaja tih ljubaznih entiteta na nau duu koja se vraa. POVRATAK KUI Budui da je susret s prijateljskim duhovima posle smrti tako vano, kako emo ih prepoznati? Meu mojim hipnotiziranim klijentima otkrio sam opte slaganje miljenja o tome kako due izgledaju jedne drugima u duhovnom svetu. Dua moe izgledati kao masa energije, ali oito je mogue i da neorganska energija due iskazuje ljudska obeleja. Due se esto koriste svojim sposobnostima projektovanja oblika iz prolog ivota kad komuniciraju jedne s drugima. Projektovanje ljudskog lika samo je jedna iz neizmerno iroke palete pojava koje due mogu oblikovati od svoje temeljne energetske materije. Kasnije, u estom poglavlju, opisau jo jedno obeleje identiteta due - posedovanje specifine boje aure. Veina mojih klijenata pria kako je prva osoba koju su videli u duhovnom svetu bio njihov duhovni vodi. Meutim, posle bilo kog ivota moemo se sresti i sa srodnom duom. Vodii i srodne due nisu isto. Ako se bivi roak ili bliski prijatelj pojave pred duom koja dolazi u duhovni svet, njihov redovni vodi moda je otsutan. Otkrio sam da su vodii obino negde u neposrednoj blizini i da na svoj nain motre pridolicu. Dua u mom sledeem prikazu sluaja prola je kroz duhovna vrata, posle ega susree napredni entitet koji je oito imao bliske veze s klijentom u veem broju prolih ivota. Iako ova srodna dua nije primarni vodi moje klijentkinje, ovde je kako bi joj poeleo dobrodolicu i pruio joj ljubav i ohrabrenje. ESTI SLUAJ Dr. N: ta vidite oko sebe? S: Kao da lebdim na... istom, belom pesku koji se pomie oko mene... a ja se nalazim ispod velikog suncobrana - s jarko obojenim ploama - sve su pretvorene u paru, ali i spojene... Dr. N: Je li ko doao pred vas? S: (stanka) Ja... mislila sam da sam sama... ali... (dugo oklevanje) u daljini... uh... svetlost... kree se brzo prema meni... oh, nemogue! Dr. N: ta je? S: (uzbueno) Ujka arli! (glasno) Ujka arli, ovde sam! Dr. N: Zato je ba ta osoba dola pred vas? S: (glasom fokusiranim na nekoga u daljini) Ujka arli, tako si mi nedostajao. Dr. N: (ponavljam svoje pitanje). S: Zato to sam ga volela vie od svih roaka. Umro je dok sam jo bila dete I nisam ga nikad prebolela. (na farmi u Nebraski, u ivotu neposredno prije sadanjega). Dr. N: Kako znate da je to ujka arlie? Ima li neko obeleje po kom ga moete prepoznati? S: (klijentkinja se uzbueno mekolji u stolici) Naravno, naravno - ba kako ga pamtim - veseo, ljubazan,pun ljubavi - nalazi se uz mene (smeje se). Dr. N: to je tako smeno? S: Ujka arli je debeo ba kao i pre. Dr. N: I ta radi sada? S: Smei se i prua mi ruku... Dr. N: Znai li to da ima nekakvo telo s rukama? S: (smeje se) Pa, i da i ne. Plutam unaokolo, a to ini i on. To je u mom umu... pokazuje mi se ceo... a najsvesnija sam... njegove ruke koju prua prema meni.

Dr. N: Zato vam prua materijalizovanu ruku? S: (stanka) Da bi me... uteio... da bi me... vodio dalje u svetlost. Dr. N: A to vi inite? S: Idem s njim i priseamo se lepih vremena koja smo proveli igrajui se na seniku farme. Dr. N: I on vam doputa da sve to vidite u svom umu kako biste znali ko je? S: Da... jer znala sam ga u posljednjem ivotu... pa se neu bojati. On zna da sam jo uvek pomalo u oku zbog svoje smrti, (klijentkinja je umrla iznenada, u automobilskoj nesrei). Dr. N: Tada, odmah posle smrti, bez obzira na to koliko smo smrti iskusili u drugim ivotima, je li mogue da jo oseamo strah dok se opet ne naviknemo na duhovni svet? S: To nije stvarno strah - to je pogreno - vie kao nekakav oprez, moda. Svaki put je drukije. Sudar me uhvatio nespremnu. Jo sam uvek pomalo zbunjena. Dr. N: U redu, krenimo malo napred. ta ujka arli radi sada? S: Vodi me... na mesto gde bih trebala poi... Dr. N: Kad izbrojim do tri, poimo tamo. Jedan - dva - tri! Recite mi to se dogaa. S: (duga stanka) Tu su i drugi ljudi i izgledaju prijateljski, kako im se pribliavam izgleda da ele da im se pridruim. Dr. N: Nastavite se kretati prema njima. Imate li utisak da moda ekaju vas? S: (uz prepoznavanje) Da! Zapravo, shvatam da sam bila s njima i pre... (stanka) Ne, ne idi! Dr. N: ta se dogaa sada? S: (vrlo uznemireno) Ujka arli me naputa. Zato odlazi? Dr. N: (prekidam dijalog i koristim se standardnim tehnikama smirivanja namenjenim ovakvim situacijama. Zatim nastavljamo). Pogledajte duboko svojim unutarnjim umom. Sigurno shvatate zato vas ujka arli ostavlja u ovom trenutku? S: (oputenije, uz aljenje) Da on boravi na drugaijem mestu od mene. Samo me doekao i doveo ovamo. Dr. N: Mislim da razumem. Posao ujka arlija je bio da bude prva osoba koju ete sresti posle smrti i da se pobrine da s vama bude sve u redu. Voleo bih znati oseate li se sada bolje, vie kao da ste kod kue. S: Da, oseam se. Zato me ujka arli ostavio s drugima. Zanimljiv fenomen duhovnog sveta je da nas vane osobe iz naih ivota uvek mogu pozdraviti, iako moda ve ive novi ivot u drugom telu. To u objasniti u estom poglavlju. U desetom poglavlju istraiu sposobnost dua da podele svoju esenciju, tako da se na Zemlji nalaze u vie od jednog tela. Na ovoj taki u putovanju due, prtljag u vidu mentalnih i fizikih tereta koji je donela sa Zemlje umanjuje se iz dva razloga. Prvi je razlog to nam dokaz brino organizovanog reda i sklada u duhovnom svetu vraa seanje na ono to smo ostavili za sobom pre nego to smo izabrali ivot u fizikom obliku. Drugo, prisutan je snaan emocionalni uticaj u trenutku kada ugledamo ljude za koje smo mislili da ih vie neemo videti poto to su umrli na Zemlji. Evo jo jednog primera. SEDMI SLUAJ Dr. N: Sada, kad ste se imali prilike prilagoditi svojoj okolini u duhovnom svetu, recite mi kako ovo mesto utie na vas. S: Tako je... toplo i udobno. Laknulo mi je to sam se udaljila od Zemlje. Samo elim ostati ovde zauvek. Ovde nema napetosti ni briga, samo oseaj blagostanja. Ja jednostavno lebdim... kako je divno... Dr. N: Dok tako lebdite sve dalje, koji je va sledei utisak dok prolazite kroz duhovnu kapiju? S: (stanka) Sve mi je poznato. Dr. N: ta vam je poznato? S: (nakon malo oklevanja) hmm... ljudi... prijatelji... ovde su, mislim. Dr. N: Ti su vam ljudi poznati sa Zemlje? S: Ja... imam oseaj njihove panje... ljudi koje znam... Dr. N: U redu, nastavite dalje. ta sledee vidite? S: Svetla... blaga... poput oblaka. Dr. N: Dok se kreete dalje, izgledaju li vam ta svetla isto? S: Ne, rastu... mehurovi energije... a ja znam da su to ljudi! Dr. N: Kreete li se vi prema njima ili oni prema vama? S: Lebdimo jedni prema drugima, ali ja se kreem sporije od njih zato to... ne znam ta treba da uinitim...

Dr. N: Samo se opustite i nastavite lebdeti i opisivati mi sve to vidite. S: (stanka) Sada vidim napola formirane ljudske oblike - samo od struka navie. I njihovi su obrisi prozirni... mogu videti kroz njih. Dr. N: Vidite li kakva specifina obeleja tih oblika? S: (uznemireno) Oi! Dr. N: Vidite samo oi? S: ...vidim samo naznaku usta - zapravo, nita, (uzbunjeno) Oi me sada okruuju... pribliavaju se... Dr. N: Ima li svaki od tih entiteta po dva oka? S: Tako je. Dr. N: Lie li te oi na ljudskim oi, imaju li zenicu? S: Ne,drukije su... vee su,crne kugle... zrae svetlou... prema meni... misao...(s uzdahom olakanja) oh! Dr. N: Nastavite. S: Polako ih prepoznajem - alju mi slike u um - misli o sebi i... oblici se menjaju... u ljude! Dr. N: Ljude s fizikim obelejima ljudi? S: Da. Oh... pogledajte! To je on Dr. N: ta vidite? S: (smeje se i plae istovremeno) Mislim da je to... da - to je Larry - on se nalazi ispred svih ostalih - on je prvi koga stvarno vidim... Larry, Larry! Dr. N: (nakon to sam klijentkinji dao vremena da se malo oporavi) Larryjev duevni entitet nalazi se ispred grupe ljudi koje poznajete? S: Da, sada znam da se oni koje najvie elim videti nalaze ispred... neki moji drugi prijatelji su iza njih. Dr. N: Moete li ih sve jasno videti? S: Ne, oni u pozadini su magloviti, udaljeni. Larry je ispred, prilazi mi... Larry! Dr. N: Larry je suprug iz vaeg poslednjeg ivota o kome ste mi priali? S: (klijentkinja uurbano govori) Da - imali smo tako predivan zajedniki ivot - Gunther je bio tako snaan, svi iz njegove porodice protivili su se naem braku - Jean je dezertirao iz mornarice da bi me spasao od loeg ivota kojim sam ivela u Marseillesu - uvek me eleo... Ova klijentkinja je tako uzbuena da se njeni proli ivoti meaju jedan sa drugim. Larry, Gunther i Jean su njeni bivi muevi, ali ista srodna dua. Bilo mi je drago to smo imali prilike otkriti ko su svi ti ljudi u seansama pre ovog intervala priseanja. Osim Larryja, njenog poslednjeg supruga, Amerikanca, Jean je bio francuski mornar iz XIX veka, a Gunther je bio sin nemakih aristokrata iz XVIII veka. Dr. N: ta vas dvoje radite u ovom trenutku? S: Grlimo se. Dr. N: Da vas u ovom trenutku neko trei gleda kako se grlite, to bi vidio? S: (ne odgovara) Dr. N: (klijentkinja je toliko uronjena u prizor sa svojom srodnom duom da joj suze teku niz lice. ekam jedan trenutak, a tada pokuavam opet). Kako biste vi i Larry izgledali nekome ko vas sada gleda u duhovnom svetu? S: Videli bi... dva tela jarke svetlosti kako krue jedno oko drugoga, valjda...(klijentkinja se poinje smirivati i pomaem joj da obrie lice maramicom) Dr. N: ta to znai? S: Grlimo se... izraavamo ljubav... povezujemo... to nas ini sretnima... Dr. N: to se zbiva posle susreta sa svojom srodnom duom? S: (klijentkinja se vrsto hvata za naslon) Oh svi su ovde, pre sam ih samo osetila. Sada se vie njih pribliava. Dr. N: A to se dogaa poto to vam se pribliio va suprug? S: Da...Majko! Ona mi prilazi... tako mi je nedostajala... oh, mama... (klijentkinja opet poinje plakati). Dr. N: U redu... S: Oh, molim vas, sada me nemojte ispitivati, elim uivati u ovome... (ini se da klijentkinja u sebi razgovara sa svojom majkom iz prolog ivota). Dr. N: (ekam malo) Znam da uivate u ovom susretu, ali morate mi pomoi da saznam ta se dogaa. S: (udaljenim glasom) Mi... samo se grlimo... tako je lepo opet biti s njom...

Dr. N: Kako se uspevate grliti ako nemate tela. S: (uzdie kao da sam joj naporan) Obavijamo se svetlom, naravno. Dr. N: Ispriajte mi kakav je to oseaj za duhove? S: Kao da vas omotavaju jarkom svetlou pokrivaa ljubavi. Dr. N: Razumem... S: (klijentkinja me prekida visokim tonom smeha prepoznavanja) Tim.'... to je moj brat - umro je tako mlad (udavio se kad je imao od etrnaest godina u njenom poslednjem ivotu). Tako ga je lepo videti ovde, (klijentkinja mae rukom). A tu je moja najbolja prijateljica Wilma - iz susedne kue - smejemo se zajedno deacima kao to smo inile kad smo sedele na njenom tavanu. Dr. N: (poto klijentkinja spomene svoju tetku i nekoliko drugih prijatelja) ta mislite, kako je odreen redosled ovih ljudi koji vas dolaze pozdraviti? S: (stanka) Pa koliko smo znaili jedni drugima - kako bi drukije? Dr. N: S nekima ste proivjeli mnoge ivote, a s nekima moda samo jedan ili dva? S: Da... uglavnom sam bila sa svojim suprugom. Dr. N: Vidite li negde svojeg vodia? S: On je ovde. Vidim ga kako lebdi malo po strani. On poznaje i neke od mojih prijatelja... Dr. N: Zato o svojem vodiu govorite kao o njemu? S: Svi se pokazujemo onakvima kakvi elimo biti. On mi je uvek prilazio s mukim aspektom. To je ispravno i vrlo prirodno. Dr. N: A on vas uva u svim vaim ivotima? S: Naravno, i posle smrti... ovde, i on je uvek moj zatitnik. Na odbor za doek planira se unapred kad ulazimo u duhovni svet. Ovaj sluaj prikazuje koliko poznata lica mogu delovati na mlau duu koja im prilazi. Otkrio sam da nas posle svakog ivota doekuje razliit broj entiteta. Iako se broj prisutnih razlikuje, u zavisnosti od posebnih potreba svake due, saznao sam da nema nieg sluajnog u tome to nai duhovni poznanici tano znaju kada stiemo i gde nas trebaju doekati kada doemo u duhovni svet. Vrlo esto, neki entitet koji nam je vrlo znaajan ekae nas malo ispred ostalih, koji ele biti prisutni kada proemo kroz kapiju. Ne samo da se veliina odbora za doek menja za svaku osobu posle svakog ivota, nego se drastino redukuje za naprednije due, kada duhovna uteha postaje manje nuna. Deveti sluaj na kraju ovog poglavlja primer je takve vrste duhovnog prelaza. esti i sedmi sluaj predstavljaju jedan od tri naina na koji se novopridole due doekuju u duhovnom svetu. Te dve due ubrzo posle smrti je doekao neki od vanijih entiteta, posle ega slede drugi, poreani po vanosti. Klijentkinja iz sedmog sluaja prepoznala je ljude bre od klijentkinje iz estog. Kad se sretnemo sa tim duama odmah posle smrti, otkrivamo da su nam one u prolim ivotima bile suprunici, roditelji, dede i bake, braa i sestre, ujaci, strievi, tetke i dragi prijatelji. Bio sam svedok nekim duboko emocionalnim prizorima u kojima su uestvovali moji klijenti u ovoj fazi svog putovanja. Emocionalni susreti koji se dogaaju meu duama u ovom trenutku duhovnog putovanja samo su preludijum naem konanom smetaju u specifinoj grupi entiteta na naem nivou zrelosti. Ti susreti uzrokuju jo jedan snaan emocionalni doivljaj za klijenta u stanju nadsvesnog priseanja. U kasnijim poglavljima opisaemo organizaciju duhovnog sveta, izmeu ostalog i to kako se grupe formiraju i kako se unakrsno povezuju s drugim entitetima. U ovom trenutku, vano je shvatiti kako entiteti koji nam ele dobrodolicu ne moraju biti deo nae grupe za uenje u duhovnom svetu. Razlog tome je injenica da ljudi s kojima smo bliski u ivotu nisu na istom nivou razvoja. injenica da su se odluili sresti s nama posle nae smrti zbog svoje ljubavi i ljubaznosti prema nama ne znai da e svi oni biti deo nae duhovne grupe uenja kad stignemo na krajnje odredite ovog putovanja. Na primer, u estom sluaju, ujka arli oigledno je bio naprednija dua od moje klijentkinje, a moda je ak delovao u ulozi duhovnog vodia. Bilo mi je jasno da je jedan od primarnih zadataka due ujka arlija bio pomoi klijentkinji u detinjstvu upravo okonanog ivota i da se njegova odgovornost nastavila i neposredno posle njene smrti. Kod klijentkinje iz sedmog sluaja, vaan prvi kontakt bio je Larry, istinska srodna dua, na istom nivou kao i ova klijentkinja. Uoite i to da, kod klijentkinje u sedmom sluaju, njen duhovni vodi nije bio poseban meu njenim bivim roacima i prijateljima. Meutim, kako se prizor razvija, postoje pokazatelji da je duhovni vodi organizovao celi proces susreta iako je ostao u pozadini. S time sam

se susreo kod mnogih sluajeva.Druga vrsta susreta koji se dogaaju posle smrti je tih, znaajan susret s duhovnim vodiem, pri emu se u neposrednoj blizini ne vidi niko drugi, kao u petom sluaju. Osmi sluaj dodatno ilustruje ovakvu vrstu susreta. ini se da susret koji iskusimo posle smrti zavisi od specifinog stila naeg duhovnog vodia, kao i o potrebama naeg individualnog karaktera. Trajanje tog prvog susreta s naim vodiima menja se posle svakog ivota, zavisno od okolnosti koje smo proiveli u tom ivotu. Osmi sluaj prikazuje vrlo bliske odnose ljudi sa svojim duhovnim vodiima. Mnogi vodii imaju imena koja zvue udno, dok drugi imaju uobiajenija imena. Zanimljivo mi je da se staromodni religijski termin aneo uvar sada metafiziki odnosi na srodnu duu. Da budem iskren, ja sam taj termin nekada omalovaavao, govorei da odraava glupe subjektivne elje ljudi i da predstavlja zastarelu mitologiju koja je suprotstavljena modernom svetu. Moje verovanje o anelima uvarima promenilo se. Stalno mi govore da je sama dua androgena i muka i enska, ali u isto vreme, klijenti govore da pol nije nevaan inilac. Nauio sam da sve due iskazuju I muku i ensku mentalnu impresiju prema drugim entitetima, u zavisnosti od identiteta kome su skloniji. esti i sedmi sluaj pokazuju koliko je vano da novopridola dua vidi poznata lica koja identifikuje po polu. To vai i za sledei sluaj. Razlog zbog kog sam izabrao osmi sluaj je i to da pokaem kako se i zato due pojavljuju u ljudskom obliku u duhovnom svetu. OSMI SLUAJ Dr. N: Upravo ste poeli naputati astralni nivo Zemlje i kreete se sve dalje i dalje u duhovni svet. elim da mi kaete ta oseate. S: Tiina... tako je mirno... Dr. N: Dolazi li iko pred vas? S: Da, to je moja prijateljica Rachel. Ona je uvek uz mene kad umrem. Dr. N: Je li Rachel srodna dua koja je bila s vama i u drugim ivotima, ili je uvek ovde? S: (pomalo ljuto) Ne ostaje ona uvek ovde. Ne, ona je sa mnom - u mom umu - kad mi treba. Ona je moj uvar (rekao je to s posesivnim ponosom). Dr. N: Zato nazivate taj entitet ona? Ne bi li due trebale biti bespolne? S: Tako je - na doslovan nain, zato to imamo atribute oba pola. Rachel mi se eli prikazati kao ena zbog vizualnog prepoznavanja. I kod nje se radi o mentalnoj odluci. Dr. N: Jeste li toekom svog boravka u duhovnom svetu zatvoreni u muke ili enske atribute? S: Ne. U duhovnom svetu postoje razdoblja kad smo skloniji jednom spolu nego drugom. Ali, na kraju se ta prirodna sklonost uravnotei. Dr. N: Biste li mi opisali kako vam Rachelina dua izgleda u ovom trenutku? S: (tiho) Mlada ena, tako je se najbolje seam... mala, nene grae... s odlunim izrazom na licu... toliko znanja i ljubavi. Dr. N: Vi ste, dakle, poznavali Rachel na Zemlji? S: (odgovara s nostalgijom) Jednom davno bila mi je bliska u ivotu... sada je moj uvar. Dr. N: I ta oseate kad je gledate? S: Smirenost... spokoj... ljubav... Dr. N: Gledate li se vi i Rachel oima kao ljudi? S: (okleva) Donekle... ali drukije. Vidite um iza onoga to smatrate oima, jer tako komuniciramo mi na Zemlji. Naravno, moemo initi sve ono to ine i ljudi na Zemlji... Dr. N: to moete initi oima na Zemlji, a to inite i u duhovnom svetu? S: Kad pogledate u oi nekoj osobi - ak i osobi koju ste tek upoznali - i u njima vidite svetlost koju ste ve poznavali... pa, to vam govori neto o njoj. Kao ovek, ne znate zato - ali vaa se dua prisea. Napomena: Mnogi klijenti na razne su mi naine rekli da se svetlost duhovnog identiteta odraava u ljudskim oima srodne due. Ja sam lino svesno iskusio to trenutno prepoznavanje samo jednom u ivotu, u trenutku kad sam prvi puta ugledao svoju enu. Uinak je okantan i pomalo jeziv. Dr. N: elite li rei da, kad se dvoje ljudi pogleda na Zemlji, ponekad mogu osetiti da su se poznavali i pre? S: Da, to je deja vu. Dr. N: Vratimo se Rachel u duhovnom svetu. Da vam va uvar nije projektovao svoju sliku u ljudskom obliku, da li biste ga svejedno prepoznali?

S: Pa, naravno da se uvek moemo prepoznati po umu. Ali, ovako je lepe. Znam da to zvui suludo, ali to je... drutvena stvar... pogled na poznato lice oputa vas. Dr. N: To znai da je dobro videti ljudske likove osoba koje ste poznavali u prethodnim ivotima, posebno u razdoblju prilagoavanja posle naputanja Zemlje? S: Da, inae se u poetku oseate pomalo izgubljeno, usamljeno, moda i zbunjeno... kad vidim ljude kakvi su bili, pomae mi da se bre prilagodim kad se vratim u duhovni svet, a susret s Rachel uvek me ohrabri. Dr. N: Pokazuje li vam se Rachel u ljudskom obliku posle svake smrti na Zemlji kako bi vam pomogla na prilaavanje u duhovnom svetu? S: O, da tako je! i daje mi sigurnost. Oseam se bolje kad vidim druge ljude koje sam pre poznavao. Dr. N: Razgovarate li s tim ljudima? S: Niko ne razgovara, komuniciramo umom. Dr. N: Telepatski? S: Da. Dr. N: Je li mogue da due vode privatni razgovor koji druge due ne mogu telepatski uti? S: (stanka)... zbog intimnosti - da. Dr. N: Kako se to radi? S: Dodirom - to se naziva komunikacija dodirom. Napomena: Kad su dve due toliko blizu jedna drugoj da se dodiruju, moji subjekti kau da mogu slati privatne misli dodirom kao elektrine zvune impulse. U veini sluajeva, subjekti pod hipnozom ne ele sa mnom razgovarati o ovim linim poveravanjima. Dr. N: Moete li mi razjasniti kako vi, kao dua, moete projektovati ljudski lik? S: Iz... svoje mase energije... jednostavno pomislim na obeleja koja elim... ali ne mogu vam rei ta mi daje tu sposobnost. Dr. N: Dobro, onda, moete li mi rei zato vi i druge due projektujete odreena obeleja u razliitim situacijama? S: (duga stanka) U zavisnosti od toga gde se nalazite u kretanju ovim krajolikom... kad vidite nekog drugog i vae stanje uma u tom trenutku. Dr. N: To elim saznati. Priajte mi vie o prepoznavanju. S: Vidite, prepoznavanje zavisi od... oseaja osoba kad se sretnete s njima. Oni e vam pokazati ono to oni ele da vidite i ono za ta misle da vi elite da vidite. To takoe zavisi i od okolnosti u kojima se sreete. Dr. N: Moete li biti specifiniji? Kakve okolnosti mogu navesti energetske oblike da se materijalizuju na odreeni nain prema drugim duhovima? S: Razlika je u tome nalazite li se na njihovom ili svom terenu. Moda e vam se na jednom mestu prikazati u jednom liku, a na drugom mestu u nekom drugom. Napomena: Duhovna teritorija objasniemo u daljnjem prikazu duhovnog sveta. Dr. N: elite li mi rei da vam dua moe prikazati jedno lice na ulasku duhovnog sveta, a neko drugo lice u kasnijoj situaciji? S: Tako je. Dr. N: Zato? S: Kao to sam vam rekao, veliki deo naina na koji se predstavljamo drugima zavisi od toga kako se oseamo u tom trenutku, o odnosu koji imamo s drugom osobom i o tome gde se nalazimo. Dr. N: Molim vas, recite mi jesam li to dobro shvatio. Identitet koji dua projektuje drugima zavisi od vremena i lokacije u duhovnom svetu, kao i o raspoloenju, a moda i psiholokom stanju uma u trenutku susreta? S: Naravno, a deluje obostrano... to je meupovezanost. Dr. N: Kako onda moemo poznavati pravu narav svesti due uprkos svim tim promenama u nainu na koji vidimo jedni druge? S: (smeje se): Slika koju projektujete nikada od nas ostalih ne skriva ko ste vi ustvari. Bilo kako bilo, to i nisu iste emocije kao one koje poznajemo na Zemlji. Ovde je sve to... apstraktnije. Razlog zbog kog projektujemo odreene oblike i misli... utemeljen je na... potvrdi ideja. Dr. N: Ideja? Mislite, oseaja u tom trenutku?

S: Da... delimino... zato to su ti ljudski oblici bili deo naih fizikih ivota na drugim mestima kad smo otkrivali stvari... i razvijali ideje... sve je to... kontinuum koji moemo koristiti ovde. Dr. N: Pa, ako u svakom od prolih ivota imamo drukije lice, koje lice pokazujemo izmeu ivota? S: Meamo. Preuzimamo ona obeleja koja e osoba s kojom ste se sreli najverojatnije prepoznati, zavisno o tome to joj elite poruiti. Dr. N: A to je s komunikacijom bez projektovanja oblika? S: Naravno, inimo to - to je normalno - ali ja se mentalno bre povezujem s ljudima projektujui oblik. Dr. N: Postoje li neke crte lica koje radije prikazujete? S: Hmm... svia mi se lice s brkovima... vrstom vilicom... Dr. N: Mislite li na ivot kad ste bili Jeff Tanner, teksaki kauboj iz ivota o kojem smo priali ranije? S: (smeje se) Tako je - a imao sam lice kao Jeff i u drugim ivotima. Dr. N: Ali zato Jeff? Je li to samo zato to je on bio vi u prolom ivotu? S: Ne, oseao sam se dobro kao Jeff. Bio je to sretan, jednostavan ivot. Prokletstvo, izgledao sam sjajno! Moje lice podsjealo je na lica s onih reklama za cigarete koja su se nekad mogla vidjeti na autoputevima, (smeje se) Uivao sam pokazujui svoje brine kao Jeff. Dr. N: Ali to je bio samo jedan ivot. Ljudi koji nisu bili povezani s vama u tom ivotu moda vas nee prepoznati ovdje. S: Oh, brzo e oni shvatiti da sam to ja. Mogao bih se pretvoriti u nekog drugoga, ali sada se sebi najvie sviam kao Jeff. Dr. N: Dakle, vraamo se na ono to ste rekli - da svi mi zapravo imamo samo jedan identitet, bez obzira na razne crte lica koje moemo projetovati kao due? S: Da, svakoga vidite kakav stvarno jest. Neki ele pokazati samo svoju najbolju stranu jer ih brine ta biste mogli pomisliti o njima - ne shvataju u potpunosti da je najvanije ono emu teite, a ne kako izgledate. Mnogo se smejemo zbog izgleda koje due misle da bi trebale imati - ak preuzimaju i lica koja nikada nisu imale na Zemlji, ali i to je u redu. Dr. N: Razgovaramo li o nezrelijim duama? S: Obino da. One se mogu zaglaviti... mi im ne sudimo... na kraju, bie oni u redu. Dr. N: Ja o duhovnom svetu razmiljam kao o mestu vrhunske sveznajue inteligentne svesti, a vi mi govorite da due iskazuju raspoloenja i sujetu kakvu su iskazivale na Zemlji? S: (puca od smeha) Ljudi su ljudi, bez obzira na to kako izgledaju na svojim fizikim svetovima. Dr. N: Oh, vidite li i due koje su otile na druge planete, osim Zemlje? S: (stanka) Ponekad... Dr. N: Kakve oblike vam pokazuju due s drugih planeta? S: (izbegava odgovor) Ja... se uglavnom drim svojih ljudi, ali moemo uzeti oblik kakav elimo za komunikaciju... Napomena: Dobijanje informacija od klijenata koji su se uspeli prisetiti fizikih prolih ivota u neljudskim oblicima na drugim svetovima uvek predstavlja izazov. Tih se iskustava obino priseaju starije, naprednije due, kao to emo videti kasnije. Dr. N: Je li ta sposobnost uzimanja razliitih oblika pred drugim duama dar koji nam je stvoritelj poklonio na temelju naih duhovnih potreba? S: Kako bih ja to znao - nisam ja Bog! Koncept da i due mogu imati mane iznenauje neke ljude. Izjave klijenta iz osmog sluaja, kao i svih mojih drugih klijenata, ukazuju na to da je veina ljudi jo uvek daleko od savrenstva kad se nau u duhovnom svetu. Temeljna svrha reinkarnacija jeste samopoboljavanje. Psiholoke posledice naeg razvoja, u duhovnom svetu i van njega, temelj su mog rada. Videli smo koliko je vaan susret s drugim entitetima pri ulasku u duhovni svet. Osim to se sastajemo s naim vodiima i drugim poznatim biima, spomenuo sam i treu vrstu susreta posle smrti. Re je o prilino uznemirujuoj situaciji u kojoj niko ne doekuje duu. Iako je to neuobiajeno za veinu mojih klijenata, ipak pomalo alim one osobe koje opisuju kako ih nevidljiva sila odvlai na njihova krajnja odredita potpuno same, da bi se tek tamo srele s drugima. To je kao da sleete u stranu dravu u kojoj ste ve bili, ali bez nosaa prtljaga ili slube informacija za turiste koja vam pomae uputstvima. U toj vrsti prelaza najvie mi smeta prividan nedostatak mogunosti aklimatizacije due.

Moje koncepcije o tome kakav je oseaj kada osoba proe sama kroz duhovnu kapiju ne dele due koje iskoriste tu opciju. Ustvari, ljudi u toj kategoriji iskusni su putnici. ini se da, kao starije, zrelije due, ne zahtevaju sistem potpore u poetku. Tano znaju gde idu posle smrti. Pretpostavljam da je za njih celi proces ubrzan, jer bre dolaze tamo gde im je mesto od onih koji se sastaju s drugima. Deveti sluaj je klijent koji je proivio veliki broj ivota tokom vie hiljada godina. Nekih osam ivota pre ovog sadanjeg, ljudi su ga prestali doekivati na duhovnoj kapiji. DEVETI SLUAJ Dr. N: ta vam se dogaa u trenutku smrti? S: Oseam veliko olakanje i brzo se kreem. Dr. N: Kako biste opisali svoj prelaz sa Zemlje u duhovni svet? S: Diem se u vidu svetlosnog stuba i odlazim dalje. Dr. N: Jeste li uvek prelazili tako brzo? S: Ne, samo posle poslednjih nekoliko ivota. Dr. N: Zato? S: Znam put, ne moram se susresti ni s kim - urim se. Dr. N: Zar vam ne smeta to vas niko nije doekao? S: (smeje se) Nekad mi se to svialo, ali takve stvari vie mi nisu potrebne. Dr. N: Ko je odluio da vam se dopusti ulazak u duhovni svet bez pomoi? S: (zastaje, pa odgovara sleui ramenima) Bila je to obostrana odluka... doneli smo je moj uitelj i ja... kad sam znao da sam mogu reiti stvari. Dr. N: Ne oseate li se izgubljeno ili usamljeno u ovom trenutku? S: alite li se? Vie me ne treba drati za ruku. Znam gde idem i jedva ekam da tamo stignem. Vue me magnet, a ja samo uivam u vonji. Dr. N: Objasnite mi kako funkcionie taj proces vuenja koji vas vodi prema vaem odreditu? S: Jaem na talasu... na zraku svetlosti. Dr. N: Je li taj zrak elektromagnetski, ili...? S: Pa... slina je radio talasima. Neko okree dugme i trai pravu frekvenciju za mene. Dr. N: elite li rei da vas vodi neka nevidljiva sila, da nemate mnogo kontrole i da ne moete ubrzati stvari kao to ste uinili posle smrti? S: Da. Moram ii na talasima svetlosti, talasi imaju smer i ja plovim na njima. Lako je. Oni to rade za vas. Dr. N: Ko to ini za vas? S: Oni koji kontroliuu stvari... ustvari ne znam. Dr. N: To znai da vi nemate kontrolu. Vi niste odgovorni za pronalaenje svog odredita. S: (stanka) Moj um je u skladu s kretanjem... teem s rezonancijom. Dr. N: Rezonancijom? ujete zvukove? S: Da, talasni zrak...vibrira... i ja sam spojen s njom. Dr. N: Vratimo se na vau izjavu o radiju. Utiu li na vae duhovno putovanje vibracijske frekvencije poput visoke, srednje i niske rezonacije? S: (smeje se) To nije loe - da, i nalazim se na liniji, poput reflektora zvuka I svetlosti... i to je deo mog tonskog obrasca - moje frekvencije. Dr. N: Nisam siguran razumem li kako kombinacija svetlosti i vibracija stvara talase koji vas usmeravaju. S: Predoite si divovsku zvunu viljuku u stroboskopskoj svetlosti. Dr. N: Oh, dakle tamo postoji energija? S: Imamo energiju - unutar energetskog polja. Dakle, nije stvar samo u linijama kojima putujemo... i sami generiramo energiju... tim se silama moemo sluiti u zavisnosti od naeg iskustva. Dr. N: Dakle, va nivo zrelosti daje vam odreenu kontrolu nad brzinom i smerom putovanja. S: Da, ali ne ovde. Kasnije, kad se smestim, mnogo u se vie moi kretati gde elim. Sada me vuku, a ja moram pratiti. Dr. N: U redu, ostanite tamo i opiite mi to se dogaa posle toga. S: (kratka stanka) Kreem se sam,usmeravaju me prema mestu kom pripadam,idem tamo gde mi je mesto. U hipnozi, analitiki svesni um sarauje s nesvesnim umom, primajui I odgovarajui na poruke usmerene naim duboko usaenim seanjima. Klijent iz devetog sluaja je elektroinenjer i zato se sluo

nekim tehnikim opisima kako bi izrazio svoje duhovne senzacije. Moje sugestije podstakle su njegovu sklonost da putovanje svoje due opie tehnikim izrazima, ali nisu mu to diktirale. Svi klijenti unose svoje znanje u odgovore na moja pitanja o duhovnom svetu. Ovaj klijent posluio se svojim poznavanjem zakona fizike da bi opisao kretanje, dok bi neka druga osoba rekla da se due kreu pomou vakuma. Pre nego to nastavim s prelazom dua u duhovni svet, elim neto rei o onim entitetima koji posle fizike smrti nisu stigli tamo, ili su skrenuli s normalne trase puta. PREMETENA DUA Postoje due koje su toliko teko oteene da su izdvojene iz glavne grupe dua koja se vraa u duhovni dom. U poreenju s ukupnim brojem, broj ovih abnormalnih dua nije veliki. Meutim, ono to im se dogodilo na Zemlji znaajno je zbog ozbiljnog uinka koji imaju na druge inkarnirane due. Postoje dve vrste premetenih dua: one koje ne prihvataju injenicu da je njihovo fiziko telo mrtvo i suprotstavljaju se povratku u duhovni svet zbog linog bola, te one koje su se u ljudskom telu bavile kriminalnim djelima ili uestvovale u njima. U prvom sluaju, premetanje je izbor same due, dok u drugom sluaju duhovni vodii namerno uklanjaju te due iz kontakta s drugim entitetima na neodreeno vremensko razdoblje. U obe situacije, vodii tih dua blisko su povezani s njihovom rehabilitacijom, ali budui da za ova dva tipa premetenih dua vae razliite okolnosti, pozabaviu se svakim tipom posebno. Prvi tip zovemo duhovi. Te due odbijaju poi kui posle fizike smrti i esto imaju neprijatan uticaj na one meu nama koji bi eleli svoje ljudske ivote proiveti u miru. Te premetene due ponekad Pogreno nazivaju demonskim duhovima, jer ih optuuju da ulaze u umove drugih ljudi sa zlim namerama. Negativne duhove ozbiljno je prouavalo podruje parapsihologije. Naalost, ovo podruje duhovnosti privuklo je i beskrupulozne osobe udruene s okultistima, koji vrebaju na emocije prijemivih osoba. Problematian duh je nezreli entitet s nedovrenim poslom iz prolog ivota na Zemlji. On moda nema nikakve veze sa ivom osobom koju uznemiruje. Istina je da su neke osobe prikladni i prijemivi vodii za negativne duhove koji ele izraziti svoje nezadovoljstvo. To znai da osoba koja se nalazi u duboko meditativnom stanju svesti moe ponekad pokupiti iritantne obrasce signala od bestelesnog bia ije ponaanje moe varirati od nepromiljenog do provokativnog. Ti nemirni entiteti nisu duhovni vodii. Pravi vodii su iscelitelji i ne ometaju ljude ogorenim porukama. Ovakvi neobini duhovi esto su vezani uz odreenu geografsku lokaciju. Istraivai specijalizovani za fenomen duhova kau da su ti uznemireni entiteti uhvaeni u niijoj zemlji izmeu niih astralnih nivoa na Zemlji i duhovnog sveta. Na osnovu mojih istraivanja, doao sam do zakljuka da ne verujem kako su te due izgubljene u prostoru i ne smatram ih demonskima. One su svojevoljno izabrale ostati neko vrijeme na zemaljskom nivou posle fizike smrti zbog visokog nivoa nezadovoljstva. Po mom miljenju, te su due oteene zato to proivljavaju zbunjenost, oaj, pa ak I neprijateljstvo, do tog nivoa da ne ele da im se njihovi vodii priblie. Znamo da se do negativnog, izgubljenog identiteta moe doi na razne naine, poput egzorcizma, kako bi ga se spreilo da smeta ljudskim biima. Duhovi koji opsjedaju ljude mogu se uveriti da odu i konano preu u duhovni svet. Ako postoji duhovni svet u kojem vlada red, s vodiima koji brinu o nama, kako je mogue da je neadaptiranim duama, koje usmeravaju negativnu energiju prema utelovljenim biima, doputeno postojanje? Jedno objanjenje glasi da jo uvek imamo slobodnu volju, ak i u smrti. Drugo objanjenje glasi: budui da u naem fizikom svemiru proivljavamo toliko previranja, za oekivati je da e doi i do duhovnih nepravilnosti i devijacija u normalnom egzodusu dua. Osim toga, duhovi predstavljaju samo deo energije uznemirene due, dok se ostatak vratio u duhovni svet na ponovno ujedinjenje. Neutelovljeni, nesretni duhovi koji zarobljavaju sami sebe moda su deo velikog plana. Kada budu spremne, te e due biti odvedene iz astralnog plana Zemlje i povedene na svoje mesto u duhovnom svetu. Sada u se osvrnuti na daleko brojniju vrstu uznemirenih dua. To su due koje su sudelovale u zlodelima. Najprije bismo trebali razmotriti pitanje moemo li duu smatrati odgovornom ili nevinom to se utelovila u mozgu kriminalca? Je liodgovorna dua ili ljudski ego, ili su oni jedno te isto? Povremeno, poneki klijent mi kae: Oseam da me obuzima unutranja sila koja mi govori da inim rune stvari. To su mentalno bolesne osobe koje smatraju da ih vode suprotstavljene sile dobra i zla nad kojima, kako veruju, nemaju nikakve kontrole. Poto to sam godinama radio s nadsvesnim umovima hipnotizovanih ljudi, doao sam do zakljuka da ivot u ljudskom biu s pet ula moe negativno uticati na psihu due. Svoje veno ja izraavamo kroz

dominantne bioloke potrebe i pritiske okolinih poticaja koji su privremeni za utelovljenu duu. Iako u naem ljudskom obliku ne postoji skriveno, zlokobno ja, neke due nisu potpuno asimilovane. Ljudi koji nisu u skladu sa svojim telima oseaju se odvojeni sami od sebe u ivotu. To stanje ne znai da due ne bi trebale initi sve to mogu kako ne bi sudelovale u zloinima na Zemlji. To moemo videti u ljudskoj savesti. Vano je da razlikujemo ono to ima negativan uticaj na na um od onoga to nema. Unutarnji glas koji nam sugerie samounitenje ili nas navodi da naudimo nekome drugome nije demonski duhovni entitet, strano bie niti zlonamjerni odbjegli vodi. Negativne sile proizlaze iz nas samih. Destruktivni impulsi emocionalnih poremeaja, ukoliko se ne lee, ometaju razvoj due. Osobe koje su iskusile nerazreene traume u svojim ivotima nose u sebi seme vlastitog unitenja. Taj bol utie na njihove due na takav nain da im se ini kako nisu celovite. Na primer, preterana udnja za neim i zavisniko ponaanje, koje nastaje usled linog bola, ometa izraavanje zdrave due, a moe je ak i zarobiti u telu domainu. Ukazuje li uestalost nasilja u dananje vreme na injenicu da je vie dua zastranilo danas nego u prolosti? Ako nita drugo, taj zakljuak podravaju prenaseljenost i kultura upotreba droga koje menjaju svest. Ali, sa druge strane, ini se da raste nivo opte svesnosti i saoseanja prema ljudskoj patnji na Zemlji. Rekli su mi da je u svakom razdoblju krvave istorije Zemlje postojao znaajan broj dua koje nisu mogle odoleti ljudskoj okrutnosti i uspeno joj se suprotstaviti. Odreene due, iji domaini imaju genetsku sklonost prema abnormalnoj hemiji mozga, posebno su izloene riziku u nasilnom okruenju. Vidimo kako fiziko I emocionalno zlostavljanje u porodici moe tako otetiti decu da ona, kad odrastu, ine unapred promiljena okrutna dela bez ikakvog oseaja aljenja. Budui da due nisu stvorene kao savrene, njihova se narav moe kontaminisati tokom razvoja takvog oblika ivota. Ako su nai prestupi teki, nazivamo ih zlodelima. Moji mi klijenti kau da nijedna dua nije uroeno zla, iako u ljudskom ivotu moe stei takvu etiketu. Patoloko zlo kod ljudi karakteriu oseaji slabosti i nemoi, a stimuliu ga bespomone rtve. Iako due povezane s pravim zlodelima uopteno treba smatrati nisko razvijenima, nezrelost due ne mora automatski izazvati zlonamerno ponaanje kod oteene ljudske linosti. Evolucija dua sastoji se od prelaza iz nesavrenstva u savrenstvo na temelju svladavanja mnogih tekih zadataka tokom ivota. Due mogu imati i predispoziciju za izbor okruenja u kojima ne funkcioniu dobro, ili se mogu lako pridobiti na zloin. Na taj nain, loi ivotni izbori mogu otetiti njihov identitet. Meutim, sve se due smatraju odgovornima za njihovo ponaanje u telima u kojima borave. U sedeem poglavlju videemo kako due dobijaju poetni pregled prolog ivota s vodiem pre nego to se pridrue svojim prijateljima. No, to se dogaa s duama koje su, kroz svoja tela, prouzroile ekstremne patnje drugima? Ako dua nije u stanju ublaiti najnasilnije ljudske nagone u telu-domainu, kako se moe smatrati odgovornom u ivotu nakon smrti? To nas dovodi do pitanja odlaska u raj ili pakao zbog dobrih ili zlih dela, jer odgovornost je odavno deo naih religijskih tradicija. Na zidu moje ordinacije visi egipatska slika Prizor suda, kako je prikazan u Knjizi mrtvih, mitolokom ritualu smrti starijem od 7000 godina. Stari Egipani bili su opsednuti smru i svetom pored groba jer je, u njihovom kosmikom panteonu, smrt objanjavala ivot. Slika prikazuje skro preminulog oveka koji dolazi na mesto izmeu zemlje ivih i kraljevstva mrtvih. On stoji pored vage i eka sud za svoja dela na Zemlji. Majstor ceremonije je bog Anubis, koji paljivo vaga ovekovo srce na jednoj strani vage u odnosu na nojevo pero istine na drugoj strani. Srce, a ne glava, za Egipane je predstavljalo utelovljenje duevne savesti oveka. To je napet trenutak. udovite s glavom krokodila ui u blizini razjapljenih eljusti, spremno prodreti srce ukoliko ovekova zlodela pretegnu dobro koje je uinio u ivotu. Neuspeh na merenju znai kraj postojanja ove due. Moji klijenti prilino esto komentariu tu sliku. Metafiziki orijentisana osoba insistirala bi na tome da ulaz u kraljevstvo ivota nakon smrti nije garantovan nikome, bez obzira na to koliko je ponaanje iz prolosti nepovoljno uticalo na merenje. Da li je to verovanje tano? Je li svim duama pruena prilika da se vrate u duhovni svet na isti nain, bez obzira na njihovu vezu s telima u kojima su boravile? Da bih odgovorio na to pitanje, prvo u rei da veliki deo drutva ne veruje da sve due odlaze na isto mesto. Umerenije teologije vie ne naglaavaju ideju paklene vatre i sumpora za grenike. Meutim, mnoge religijske sekte govore o duhovnoj koegzistenciji dva mentalna stanja dobra i zla. Drevna filozofska uenja govore da se loa dua posle smrti kanjava odvajanjem od Boga - Esencije. Tibetanska knjiga mrtvih, izvor religijskog verovanja hiljadama godina stariji od Biblije, opisuje stanje svesnosti izmeu ivota (Bardo) kao vreme u kojem nas zlo koje smo poinili projektuje u duhovnu razdvojenost. Ako su narodi Istoka verovali u posebnu duhovnu lokaciju za zloince, je li ta ideja lii konceptu istilita u zapadnom svetu?

Od najranijih poetaka, hrianska doktrina definisala je istilite kao prelazno stanje privremenog progonstva zbog manjih grehova protiv oveanstva. Hriansko istilite trebalo bi biti mesto iskupljenja, izolacije i patnje. Kada sva negativna karma bude uklonjena, tim duama na kraju je doputen ulazak u nebo. S druge strane, due koje su poinile velike, smrtne grehove zauvek su osuene na pakao. Postoji li pakao koji trajno deli dobre od loih dua? Sav moj rad s duhovima mojih subjekata ukazuje na to da ne postoji mesto strane patnje za due, osim ovde, na Zemlji. Kau mi da sve due posle smrti odlaze u jedan duhovni svet, gde se prema svakom postupa sa strpljenjem i ljubavlju. Meutim, saznao sam da neke due bivaju izloene razdvajanju u duhovnom svetu I da se to dogaa u vreme njihove orjentacije s vodiima. One se ne kreu istim putevima kao ostale due. Moji klijenti koji su bili zakoeni zlodelima rekli su mi da due, iji je uticaj na spreavanje ljudskog impulsa nanoenja zla drugima bio preslab, posle ulaska u duhovni svet bivaju odvojene od drugih. Te se due due vreme ne meaju s drugim entitetima na uobiajen nain. Primetio sam i da su one poetnike due, koje su se stalno uputale u intenzivno negativno ljudsko ponaanje u svojoj prvoj seriji ivota, morale pretrpeti individualnu duhovnu izolaciju. One na kraju bivaju vraene u svoju grupu kako bi ubrzale uenje pod briljivim nadzorom. To nije kazna, nego svojevrsno istilite iji je cilj rekonstrukcija samosvesti tih dua. Budui da zlodela na Zemlji mogu poprimiti mnogo razliitih oblika, duhovne instrukcije i tip izolacije koji se koristi drukiji su za svaku duu. Priroda tih varijacija se procenuje tokom orijentacije na kraju svakog ivota. Ni relativno vreme odvojenosti i reindoktrinacije nije uvek isto. Na primer, imao sam izvetaje o neprilagoenim duama koje su se vratile na Zemlju odmah posle razdoblja izdvojenosti kako bi se to je mogue pre iskupile dobrim delima u sledeoj inkarnaciji. Evo primera za to. Ispriala mi ga je dua koja je poznavala jednu od tih dua. DESETI SLUAJ Dr. N: Da li su due odgovorne zbog toga to se nalaze u nesavrenim ljudskim biima koja drugim ljudima nanose zlo? S: Da, one koje su nanele veliko zlo drugima u ivotu poznavao sam jednu takvu duu. Dr. N: to znate o tom entitetu? to se dogodilo kad to se ta dua vratila u duhovni svijet posle tog ivota? S: On... povredio je devojku, strano... i nije se pridruio naoj grupi. Njemu je namenjeno opseno privatno uenje, zato to je u tom telu bio tako zao. Dr. N: Kakva je bila njegova kazna? S: Kazna je... pogrena interpretacija... to je regeneracija. Morate shvatiti da je to problem koji reava va uitelj. Uitelji su stroiji prema onima koji su uinili neto okrutno. Dr. N: ta znai stroiji vama u duhovnom svetu? S: Pa, moj se prijatelj nije vratio nama, svojim prijateljima, posle tog ivota u kom je povredio tu devojku. Dr. N: Je li proao kroz istu duhovnu kapiju kao i vi posle smrti? S: Da, ali nije se susreo ni s kim... otiao je pravo na mesto na kom je ostao nasamo s uiteljem. Dr. N: I ta mu se tada dogodilo? S: Posle nekog vremena, to nije trajalo dugo... vratio se na Zemlju kao ena... na mesto na kom su ljudi okrutni... gde fiziki zlostavljaju druge... bio je to svestan izbor... moj prijatelj je morao to iskusiti. Dr. N: Mislite li da je ta dua krivila ljudski mozak svog biveg domaina zato to je povredio devojku? S: Ne, prihvatio je na sebe ono to je uinio, okrivio je svoj nedostatak vetina u svladavanju ljudskih mana. Zatraio je da u sledeem ivotu postane zlostavljana ena kako bi stekao razumevanje... kako bi shvatio tetu koju je naneo toj devojci. Dr. N: Da taj va prijatelj nije stekao razumevanje i da se nastavio povezivati s ljudima koji su vrili zlodela, bi li neko iz duhovnog sveta unitio njegovu duu? S: (duga stanka) Ne moete ba unititi energiju ali moe se preraditi... negativnost koja se ne moe staviti pod kontrolu... u mnogim ivotima... moe se izmeniti. Dr. N: Kako? S: (neodreeno)... Ne unitavanjem... remodeliranjem... Deseti sluaj nije mi vie odgovarao na pitanja povezana s tim, a i drugi klijenti koji znaju poneto o tim oteenim duama vrlo su krti s informacijama. Kasnije emo saznati neto vie o formiranju i obnavljanju inteligentne energije.

Veina zabludjelih dua u stanju je rijeiti svoje probleme zlobe. Cena koju plaamo za svoja nedela i nagrade koje dobijamo za dobro ponaanje vrte se oko zakona karme. Oni koji drugima nanesu zlo iskupie se tako to e u karmikom krugu pravde sami sebe postaviti u poloaj rtve. Bhagavadgita, jo jedan drevni istonjaki tekst koji je izdrao test hiljada godina, sadri odeljak u kom pie: due zlog utiecaja moraju iskupiti svoju vrlinu. Nijedno izuavanje ivota posle smrti nema smisla ako ne reimo pitanje odnosa karme s kauzalnou i pravdom za sve due. Sama karma ne oznaava dobra ili loa dela. Ona je zapravo rezultat ovekovih pozitivnih i negativnih dela u ivotu. Tvrdnja u naim ivotima nema sluajnih dogaaja ne znai da nas sama karma tera na neto. Ona nas zapravo tera napred poduavajui nas raznim lekcijama. Na nau buduu sudbinu utiee prolost od koje ne moemo pobei, posebno ako nanosimo zlo drugima. Klju rasta je razumijevanje da imamo mogunost vrenja korekcija tokom ivota I da nam je potrebna hrabrost da izvrimo potrebne promene kada shvatimo da ono to inimo nije dobro za nas. Ako svladamo strah i reskiramo, nai karmiki obrasci prilagoavaju se rezultatima novih izbora. Krajem svakog ivota, umesto da nas eka udovite koje guta nae due, mi smo svoji lini najstroi kritiari pred uiteljima vodiima. Zato je karma pravedna i milostiva. Uz pomo naih duhovnih savetnika I prijatelja, donosimo odluku o odgovarajuem nainu izvrenja pravde za nae ponaanje. Neki ljudi koji veruju u reinkarnaciju smatraju da e negativne due biti eliminisane i zamenjene boljim duama ukoliko ne naue svoje lekcije u nekom razumnom broju ivota. Moji su subjekti opovrgli tu tezu. Ne postoji jedan strogo utvreni put samospoznaje koji je namenjen svim duama. Kao to mi je rekao jedan klijent, due se alju na Zemlju do kraja rata. To znai da due dobijaju vreme i priliku da naine promene pomou kojih e porasti. Due koje nastave iskazivati negativan stav prema svojim ljudskim domainima moraju prevladati te potekoe trajnim naporima usmerenima prema promeni. Prema onome to sam video, na dui koja je spremna raditi tokom mnogih ivota na ovoj planeti ne ostaje nikakva negativna karma. Otvoreno je pitanje treba li u potpunosti kriviti due za iracionalna, nesocijalizovana I destruktivna dela oveanstva. Due se moraju nauiti nositi sa svakim novim ljudskim biem koje im je namenjeno. Trajni identitet due obleava ljudski um izraenim karakterom specifinim za tu duu. Meutim, otkrio sam da postoji udna, dualna priroda izmeu uma due i ljudskog mozga. O tom u konceptu rei neto vie u sledeim poglavljima, nakon to itaoc sazna neto vie o boravku dua u duhovnom svetu. ORIJENTACIJA Poto to se raziu entiteti koji su nas doekali pri povratku kui, spremni smo da nas povedu na mesto isceljenja. Nakon toga sledi jo jedna stanica na kojoj se dua prilagoava duhovnom okruenju. Na tom nas mestu na vodi esto ispituje. Kosmologiju svih duhovnih lokacija nazivam mesta ili prostori zbog odgovarajue identifikacije, jer ustvari govorimo o nefizikom univerzumu. Slinost izmeu iskaza klijenata o tome ta ine kao due tokom sledea dva koraka veoma je upeatljiva, iako nazivaju stvari razliitim imenima. uo sam nazive kao: komore, putne kabine i meuprostorne zone za odmor, ali najuestaliji naziv je mesto isceljenja. O tom mestu razmiljam kao o terenskoj bolnici za oteene due koje se vraaju s bojnih polja Zemlje. Za opis te sledee stanice izabrao sam prilino naprednog mukog klijenta koji je mnogo puta proao kroz taj proces revitalizacije. JEDANAESTI SLUAJ Dr. N: Poto napustite prijatelje koji su vas pozdravili posle smrti, gde vaa dua odlazi u duhovnom svetu? S: Neko sam vreme sam... kreem se i prelazim velike udaljenosti... Dr. N: ta vam se tada dogaa? S: Vodi me sila koju ne mogu videti i ulazim u zatvoreniji prostor - prolaz u mesto iste energije. Dr. N: Kako izgleda to mesto? S: Za mene... to je mesto iscjeljenja. Dr. N: Opiite mi to je mogue detaljnije svoja iskustva na tom mestu. S: Uvuen sam unutra i vidim jarki, topli zrak. Dodiruje me kao potok tekue energije. Tu je... neto kao isparenje... izmaglica koja se kovitla oko mene... a zatim mi neno dodiruje duu, kao da je ivo. Onda se apsorbuje u mene, kupa me i isti moje rane. Dr. N: ini li vam to neto ili je taj zrak svetlosti koja vas obavija dola niotkuda?

S: Sam sam, ali zrakom neko upravlja. Kupa me... obnavlja, poto to sam bio izloen Zemlji. Dr. N: uo sam da je to mesto kao osvjeavajue tuiranje posle tekog radnog dana. S: (smije se) Posle tekog radnog ivota. Ali, ovo je bolje i ne morate se pokvasiti. Dr. N: Vi vie nemate fiziko telo - kako onda taj energetski tu moe isceliti duu? S: See u... moje bie. Tako sam umoran od prolog ivota i od tela koje sam imao. Dr. N: elite li rei da teta nanesena telu i ljudskom umu ostavlja emocionalni trag na dui posle smrti? S: O, Boe, naravno! Mozak i telo u kom sam bio uticali su na izraavanje mojeg bia. Dr. N: Iako ste sada zauvek odvojeni od tog tela? S: Svako telo ostavlja utisak na vas, bar na neko vreme. Postoje neka tela koja sam imao, od kojih se nikako ne mogu udaljiti. Iako ste slobodni od svojih tela, zadravate neka upeatljivija seanja na njih iz nekih ivota. Dr. N: U redu, sada elim da zavrite isceljujue tuiranje i kaete mi ta oseate. S: Lebdim u svetlosti... ono mi proima duu... ispira veinu negativnih virusa. Doputa mi da otpustim spone poslednjeg ivota... preobraava me kako bih opet postao celovit. Dr. N: Ima li taj tu isti uinak na sve? S: (stanka) Kad sam bio mlai i neiskusniji, dolazio sam ovamo tee oteen - a ova mi se energija inila manje delotvornom jer nisam znao kako da je upotrebim da bih potpuno izbacio negativnost. Stare sam rane nosio u sebi due vreme, uprkos isceliteljskoj energiji. Dr. N: Mislim da razumijem. I ta radite sad? S: Kad se obnovim, odlazim na mirno mesto kako bih razgovarao sa svojim vodiem. Ovo mesto, koje sam nazvao isceliteljski tu, samo je uvod za rehabilitaciju dua koje se vraaju. Stadijum orjentacije koji sledi neposredno posle toga (posebno za mlae due) sastoji se od opsene savetodavne seanse s vodiem due. Potom osveena dua stie na ovu stenicu kako bi se podvrgla pregledu upravo zavrenog ivota. Orjentacija je osmiljena i kao ulazni razgovor sa svrhom osiguravanja emocionalnog olakanja i ponovog prilagoavanja na duhovni svet. Hipnotisane osobe, opisujui tip savetovanja koje se odvija tokom orjentacije, kau da su njihovi vodii neni, ali radoznali. Zamislite svog omiljenog uitelja iz osnovne kole i stei ete nekakvu predstavu o tome. To je vrst, ali brian entitet koji zna sve o vaim navikama uenja, vaim jakim i slabim takama i vaim strahovima, I koji je uvek spreman raditi s vama sve dok se vi trudite. Kad se prestanete truditi, zaustavlja se celi va razvoj. Uenici ne mogu sakriti nita od svojih duhovnih uitelja. U telepatskom svetu nema skrivanja ni varanja. U situacijama orijentacije postoji mnotvo razlika, zavisno od strukture pojedine due I njenom mentalnom stanju posle upravo zavrenog ivota. Due izvetavju da se njihova orijentacija esto dogaa u nekoj prostoriji. Nametaj u toj prostoriji i intenzitet tog prvog razgovora mogu varirati posle svakog ivota. Sledei sluaj prua kratak uvid u prizor orientacije koji potvruje elju viih sila da utee povratniku duu. DVANAESTI SLUAJ S: U sredini tog mesta pronaao sam svoju spavau sobu u kojoj sam bio sretan kao dete. Vidim svoje tapete prekrivene ruama i starinski krevet sa kripavim federima ispod debelog, ruiastog pokrivaa koji mi je izradila baka. Moja baka i ja razgovarali smo otvoreno kad god bih imao neki problem i ona je ovde samo sedi na ivici mog kreveta, okruena mojim omiljenim plianim ivotinjama - i eka me. Njeno naborano lice puno je ljubavi, kao i uvek. Posle nekog vremena, vidim da je ona zapravo moj vodi Amephus. Razgovaram s Amephusom o tunim i srenim trenucima ivota koji sam upravo zavrio. Znam da sam greio, ali ona je tako ljubazna prema meni. Zajedno se smemo i plaemo dok se ja priseam svega. Zatim raspravljamo o svim stvarima koje sam mogao uiniti sa svojim ivotom, a nisam. Ali, na kraju, sve je u redu. Ona zna da moram otpoinuti u tom prelepom svetu. Opustiu se. Nije mi vano hou li se ikada vie vratiti na Zemlju, jer je moj pravi dom ovde. ini se da naprednijim duama u toj fazi nije potrebna orijentacija. To ne znai da 10% mojih klijenata, koliko ih spada u tu kategoriju, jednostavno prou pored svojih vodia i mahnu im pri povratku sa Zemlje. Svi polau raune za prole ivote. Uspeh se procjenjuje prema tome kako je svaki pojedinac interpretovao svoje ivotne uloge i delovao u odnosu na njih. Prijemni razgovori za napredne due odravaju se kasnije, s majstorima uiteljima. Manje iskusnim entitetima savetnici obino poklanjaju posebnu panju, zato to je nagli prelaz iz fizikog u duhovni oblik za njih tei.

Sledei sluaj prikazuje dublju terapeutsku duhovnu orjentaciju. Za vodie je tipino da istrauju stavove i oseaje uz osvrt na reorjentaciju budueg ponaanja. Klijentkinja iz trinaestog sluaja je snana, impozantna ena od 32 godine, natprosene visine i teine. Odevena u farmerke, izme i iroku trenerku. Hester je jednoga dana uzbueno ula u moju ordinaciju. Njeni problemi delili su se na tri kategorije. Bila je nezadovoljna svojim ivotom uspenog agenta za prodaju nekretnina, jer je bio previe materijalistiki i nije je ispunjavao. Nedostajala joj je i enska seksualnost. Spomenula je da poseduje pun orman prelepe odee koju mrzi da nosi. Ta klijentkinja tada mi je ispriala s kolikom je lakoom manipulisala mukarcima tokom celog ivota zato to, kako kae, U meni postoji muka agresivnost zbog koje se oseam nepotpunom kao ena. Kao mlada devojka, izbegavala je lutke i haljine jer su je vie zanimali takmiarski sportovi s deacima. Njen oseaj mukosti nije se promenio s godinama, iako je pronala mukarca koji joj je postao suprug zato to je prihvatio njenu dominaciju u njihovom odnosu. Hester je rekla da uiva u seksu s njim sve dok ona ima fiziku kontrolu i da je njemu to uzbudljivo. Nadalje, alila se na glavobolje iznad uva s desne strane glave koje su doktori, posle opsenih pretraga, pripisali stresu. Tokom nae seanse, saznao sam da je ta klijenkinja nedavno proivela niz mukih ivota koji su kulminirali kratkim ivotom u telu javnog tuioca imenom Ross Feldon u saveznoj dravi Oklahoma tokom 1880-tih. Kao Ross, moja klijentkinja je izvrila samoubistvo u dobu od 33 god, u hotelskoj sobi, upucavi se u glavu. Ross je bio oajan zbog smera u kom se kretao njegov ivot javnog tuioca. Kako se dijalog razvija, itaoc e primetiti iskazivanje intenzivnih emocija. Regresijski terapeuti nazivaju to pojaana reakcija u stanju revivifikacije (davanja novog ivota) za razliku od alternativnog stanja transa, u kojima su subjekti posmatrai - sudeonici. TRINAESTI SLUAJ Dr. N: Sada, kad ste napustili isceliteljski tu, gde idete? S: (oprezno) Na susret sa svojim savetnikom. Dr. N: A ko je to? S: (stanka) Dees... ne... njegovo je ime Clodees. Dr. N: Jeste li razgovarali sa Clodeesom kad ste uli u duhovni svijet? S: Jo nisam bila spremna. Samo sam elela videti svoje roditelje. Dr. N: Zato sada idete na susret s Clodeesom? S: Ja... idem dati nekakav... izvetaj o sebi. Prolazimo kroz to posle svakog mog ivota, ali ovoga sam puta stvarno u nevolji. Dr. N: Zato? S: Zato to sam se ubila. Dr. N: Kad se osoba ubije na Zemlji, znai li to da e dobiti neku kaznu kao dua? S: Ne, ne, ovdje ne postoji neto kao kazna - to je zemaljski pojam. Clodees e biti razoaran zato to sam rano odustala i to nisam imala hrabrosti suoiti se sa svojim potekoama. Zbog izbora takvog naina smrti, morau se vratiti kasnije i opet se pozabaviti istim problemom u nekom drugom ivotu. Upravo sam poroila mnogo vremena zbog ranog odustajanja. Dr. N: Dakle, niko vas nee osuivati jer ste izvrili samoubistvo? S: (razmilja nekoliko trenutaka) Pa, moji prijatelji me nee ba tapati po leima - oseam tugu zbog toga to sam uinila. Napomena: To je uobiajeni duhovni stav prema samoubistvu, ali elim dodati da oni koji su se ubili kako bi izbegli hroninu fiziku bol ili gotovo potpunu onesposobljenost na Zemlji nisu oseali nikakvo aljenje kao due. I njihovi vodii I prijatelji imaju pozitivniji stav prema toj motivaciji za samoubistvo. Dr. N: U redu, nastavimo dalje, do vaeg razgovora sa Clodeesom. Prvo mi opiite svoje okruenje na mestu na kom se sastajete sa svojim savetnikom. S: Ulazim u prostoriju - sa zidovima... (sme se) Oh, to je Buckhorn! Dr. N: ta je to? S: Sjajan stoarski bar u Oklahomi. Tamo sam bila srena kao gost prijateljska atmosfera - prelepe drvene ploe - podstavljene kone stolice, (stanka) Vidim da Clodees sedi za jednim od stolova i eka me. Sada emo razgovarati. Dr. N: Kako objanjavate bar iz Oklahome u duhovnom svetu?

S: To je jedna od lepih stvari koje ine kako bi vas umirili, ali to je to. (nastavlja s dubokim uzdahom) Ovaj razgovor nee biti kao zabava u baru. Dr. N: Zvuite pomalo utueno pri pomisli na intiman razgovor o prolom ivotu sa svojim vodiem? S: (brani se) Zato to sam zabrljala stvar! Moram ga videti da bih mu objasnila zato stvari nisu funkcionisale. ivot je tako teak! Pokuavam izvesti to kako valja... ali... Dr. N: Izvesti ta? S: (bolno) Dogovorila sam se s Clodeesom da radim na postavljanju ciljeva I izvravanju planova. Oekivao je mnogo od mene kao Rossa. Prokletstvo! Sada ga moram suoiti s tim... Dr. N: Smatrate da niste ispunili dogovor sa svojim vodiem o lekcijama koje ste trebali nauiti kao Ross? S: (nestrpljivo) Ne, bila sam grozna. Naravno, morau sve to ponoviti. Nikako da izvedemo to savreno, (stanka) Znate, da nema Zemljine lepote,ptica,cvea,drvea nikada se ne bih vratila. Previe je problema. Dr. N: Vidim da ste uznemireni, ali ne mislite li... S: (uznemireno me prekida) Nita im ne moete sakriti. Svi vas ovde tako dobro poznaju. Nita ne mogu sakriti od Clodeesa. Dr. N: elim da duboko udahnete, krenete kroz Buckhorn Bar i kaete mi ta radite. S: (guta knedlu i poravnava ramena) Plutam unutra i sedam preko puta Clodeesa za okrugli sto u blizini anka. Dr. N: Sada kad ste u blizini Clodeesa, ini li vam se da je on uznemiren kao i vi zbog tog prolog ivota? S: Ne, ja sam vie ljuta na sebe zbog onoga to sam uinila i onoga to nisam uinila, i on to zna. Savetnici mogu biti nezadovoljni, ali ne poniavaju nas, previe su uzvieni da bi to inili. Saveti vodia potstiu proces isceljivanja nae due tokom orjentacije, ali to ne znai da su prepreke napretku potpuno uklonjene. Bolna emocionalna seanja iz nae prolosti ne umiru tako lako kao naa tela. Hester je morala videti negativan scenario svog prolog ivota u telu Rossa jasno, bez iskrivljene percepcije. Ponovo stvaranje prizora duhovne orjentacije tokom hipnoze pomae i meni kao terapeutu. Otkrio sam da su tehnike igranja uloga u psihodrami korisne za izraavanje oseaja i starih verovanja povezanih s trenutnim ponaanjem. Klijentkinja iz trinaestog sluaja imala je prilino dugu orjentaciju koju sam ovde skratio. U ovom trenutku, u svoja sam pitanja ukljuio i njenog vodia. Dok se razvija prikaz ivota Rossa Feldona, ja preuzimam ulogu tree strane izmeu Rossa i Clodeesa. U tom savetodavnom nainu, takoe sam hteo inicirati i transfer ulogu, gde e Hester - Ross izgovarati i Clodeesove misli. Integracija subjekata s njihovim vodiima nain je traenja pomoi od tih viih entiteta i otrijeg fokusa na probleme. Nekad mogu osetiti i svog linog vodia kako me usmerava u tim seansama. Trudim se ne prizivati vodie bez dobrog razloga. Otvaranje direktne komunikacije s klijentovim vodiem ima nesiguran kraj. Ako su moji komentari nespretni ili nepotrebni, vodii e blokirati odgovor klijenta tiinom, ili e se posluiti zamrenim metaforikim jezikom. Imao sam sluajeve u kojima su vodii progovarali kroz glasne ile klijenata hrapavim glasovima, toliko disonantnim da sam jedva mogao razumeti odgovore na pitanja. Kada klijenti govore u ime svojih vodia, umesto da vodii govore idirektno kroz klijente, govor obino nije tako razlomljen. U ovom sluaju, Clodees je s lakoom proao kroz Hester - Rossa i dopustio mi odreenu slobodu u radu s njegovim klijentom. Dr. N: Ross, obojica moramo shvatiti to vam se dogaa u psiholokom smislu od poetka vae orijentacije s Clodeesom. elim da mi pomognete. Jeste li spremni na to? S: Da, jesam. Dr. N: Dobro, a sada ete biti u stanju uiniti neto neobino. Kada nabrojim do tri, stei ete sposobnost preuzimanja dvostruke uloge, Clodeesa i sebe. Ta sposobnost omoguie vam da mi prenesete svoje misli i misli svog vodia. inie vam se da ste postali svoj vodi kad vam postavim pitanje. Jeste li spremni? S: (oklevajui) Ja... mislim da jesam. Dr. N: (brzo) Jedan - dva - tri! (polaem dlan na elo klijentice kako bih potaknuo transfer). Sada budite Clodees koji kroz vas izgovara svoje misli. Sedite za stolom preko puta due Rossa Feldona. ta mu govorite? Brzo! (elim da klijentkinja reaguje bez kritikog promiljanja o teini mog zahteva). S: (reaguje polako, govori kao svoj vlastiti vodi) Zna... mogao si biti bolji... Dr. N: Sada brzo - budite opet Ross Feldon. Preite na drugu stranu stola I odgovorite Clodeesu. S: Ja... pokuao sam... ali nisam ispunio cilj... Dr. N: Opet zamenite mesta. Postanite glas Clodeesovih misli i odgovorite Rossu. Brzo!

S: Kad bi mogao promeniti neto u svom ivotu, to bi to bilo? Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: Ne bi me iskvarili... novac i mo. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: Zato si dopustio da te takve stvari odvuku od tvoje poetne namere? Dr. N: (sputam glas) Ide vam dobro. Nastavite menjati mesto za stolom. Sada odgovorite na pitanje vodia. S: Hteo sam pripadati... oseati se vanim u zajednici... uzdii se iznad ostalih i biti voljen zbog svoje snage. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: Posebno od strane ena. Gledao sam kako pokuava dominirati njima i na seksualnom planu, osvajajui ih bez vezivanja. Dr. N: Govorite kao Ross. S: Da... to je istina... (odmahuje glavom) Ne moram ti obanjavati - ionako sve zna. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: Oh, ali mora mi objasniti. Mora u te stvari uneti i samosvest. Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: (prkosno) Da nisam iskazao mo nad tim ljudima, oni bi kontrolisali mene. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: To je neasno i nije vredno tebe. U poetku bio bolji od onoga to si postao. Pazljivo smo ti izabrali roditelje. Napomena: Porodica Feldon bili su skromni farmeri poteni i tolerantni i koji su mnogo rtvovali da bi Ross mogao studirati pravo. Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: (brzo) Da - znam - vaspitali su me tako da budem idealista - da pomaem malim ljudima, i ja sam to hteo, ali nisam uspeo. Video si ta se dogodilo. Bio sam zaduen kad sam poeo raditi kao advokat, beznaajan. Nisam vie hteo biti siromaan i braniti ljude koji mi nisu mogli platiti. Mrzeo sam farmu, svinje i krave. Voleo sam se druiti s imunim ljudima. Kad sam uao u sistem kao tuioc, imao sam ideju da reformiem sistem i pomognem farmerima. Sistem je bio pogrean. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: Ah, iskvario te sistem - objasni mi to. Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: (ustro) Ljudi su morali plaati kazne koje nisu mogli platiti, neke druge sam poslao u zatvor zbog dela koja nisu eleli uiniti - a neke sam poslao na veala!(glas joj se prelama). Postao sam zakoniti ubica. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: Zato se osea odgovornim to si vodio procese protiv kriminalaca koji su povrijedili druge? Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: Samo malobrojni... veina su bili obini ljudi kao moji roditelji koji su se nali zarobljeni u sistemu... trebao im je novac da preive... a bilo je i onih koji su bili... umobolni. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: A to je sa rtvama ljudi koje si progonio? Nisi li izabrao ivot zakona da bi pomogao drutvu i da bi uinio farme i gradove sigurnijima i pravednijima? Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: (glasno) Zar ne vidi, nije mi uspelo - primitivno drutvo pretvorilo me u ubicu! Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: I zato si ubio sam sebe? Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: Skrenuo sam s puta... nisam se mogao vratiti tome da budem niko i nita... a nisam mogao napred. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: Previe lako postao si saradnik onih ije su motivacije bile lina dobit I zloglasnost. To nisi bio ti. Zato si se sakrio sam od sebe? Dr. N: Odgovorite kao Ross. S: (ljutito) Zato mi nisi vie pomagao - kad sam poeo raditi kao javni advokat? Dr. N: Odgovorite kao Clodees.

S: Kakvu korist ima od stava da bih te ja trebao podizati na svakom koraku? Dr. N: (molim Hester da odgovori kao Ross, ali kad nastavlja utati posle poslednjeg pitanja, ubacujem se) Ross, ako vas mogu prekinuti - verujem da vas Clodees pita ta dobijate od bola koji sada oseate i od okrivljavanja njega za svoj proli ivot? S: (stanka) Traim saoseanje... valjda. Dr. N: U redu, odgovorite na ovu misao kao Clodees. S: (vrlo polako) ta sam jo trebao uiniti po tvojem miljenju? Nisi posegnuo dovoljno duboko u sebe. U tvoj sam um unosio misli o umerenosti, pribranosti,odgovornosti, originalnim ciljevima, ljubavi tvojih roditelja - ignorisao si te misli i tvrdoglavo se pridravao drugaijeg delovanja. S: (Ross odgovara bez moje zapovesti) Znam da sam propustio znakove koje si mi postavljao... potroio sam prilike... bojao sam se... Dr. N: Odgovorite kao Clodees na ovu tvrdnju. S: ta najvie ceni od onoga to jesi? Dr. N: Odgovorite svojem vodiu. S: To to sam imao elju promeniti stvari na Zemlji. Poeo sam sa eljom da promenim ivot ljudima na Zemlji. Dr. N: Odgovorite kao Clodees. S: Rano si napustio taj zadatak i vidim da sada opet proputa prilike, boji se reskirati - bira puteve koji su tetni za tebe - pokuava postati neko ko nisi, i opet si tuan. Ponovno proivljavanje stadijuma orjentacije dovodi do naglih tranzicija tokom mojih hipnotikih seansi. Dok klijentkinja iz trinaestog sluaja govori kao Clodees, obratite panju na to kako njeni odgovori poprimaju lucidniji i odluniji kvalitet, razliit od odgovora Hester i njene bive inkarnacije, Rossa. Nisam uvek podjednako uspean u navoenju svojih klijenata da prenesu komentare svojih vodia iz prethodnih duhovnih orijentacija s toliko dubokim uvidom. Ipak, seanja iz prolih ivota esto se prenose na sadanje probleme u svim izabranim duhovnim okruenjima. Meni nije vano jesu li moja klijentkinja ili njen vodi stvarno upravljali razgovorom u prizoru iz Buckhorn Bara dok sam ja pokretao vremenski okvir. Uostalom, Ross Feldon mrtav je kao osoba. Ali, Hester se nala uhvaena u istom problemu, a ja elim uiniti sve to mogu kako bih prekinuo ovaj destruktivni obrazac ponaanja. Proveo sam nekoliko minuta pregledavajui s njom sve ono to je njen vodi rekao o nedostatku koncepta o sebi, otuenju i izgubljenim vrednostima. Poto to sam zamolio Clodeesa da nam nastavi pomagati, zakljuio sam prizor orijentacije i odmah poveo Hester do kasnijeg duhovnog stadijuma, malo pre njenog ponovnog roenja. Dr. N: S potpunom sazanjem o tome ko ste bili kao Ross i s veim razumevanjem svog pravog duhovnog identiteta do kojeg ste doli tokom boravka u duhovnom svetu, zato ste izabrali svoje sadanje telo? S: Izabrala sam da budem ena kako ne bih plaila ljude. Dr. N: Stvarno? Zato ste onda uzeli telo tako snane, energine ene u dvadesetom veku? S: Nee videti tuioca odevenog u crno odelo u sudnici - ovoga puta ja sam paket iznenaenja! Dr. N: Paket iznenaenja? ta to znai? S: Znala sam da u, kao ena, biti manje zastraujua za mukarce. Mogu ih zaskoiti kada spuste gard i nasmrt ih preplaiti. Dr. N: Kakve mukarce? S: Velike momke - strukture moi u drutvu - mogu ih zaskoiti kada ih uljuljam u lani oseaj sigurnosti zato to sam ena. Dr. N: A to onda kad ih zaskoite? S: (zabija desnu aku u levi dlan) Sredim ih - da bih spasila malog oveka od morskih pasa koji ele pojesti sve male ribe na ovom svetu. Dr. N: (vraam svoju klijentkinju u sadanjost, ali ostavljam je u nadsvesnom stanju).Da razjasnimo va razlog zbog kojeg ste odluili biti ena u ovom ivotu. eleli ste pomoi istim onim ljudima kojima niste mogli pomoi kao mukarac u prolom ivotu - je li tako? S: (tuno) Da, ali to nije najbolji nain. Ne funkcionie onako kako sam mislila. Jo sam uvek presnana i previe mao. Energija izlazi iz mene u pogrenom smeru. Dr. N: U kojem pogrenom smeru?

S: (sjetno) Radim to opet. Zloupotrebljavam ljude. Izabrala sam telo ene koja zastrauje mukarce i ne oseam se kao ena. Dr. N: Dajte mi neki primer? S: Seksualno i u poslu. Opet sam u igri moi... guram naela u stranu... silazim s puta kao i pre (kao Ross). Ovoga puta manipuliem poslovima prodaje nekretnina. Previe sam zainteresovana za sticanje novca. elim status. Dr. N: A kako vas to povreuje, Hester? S. Uticaj novca i poloaja za mene je droga, kao to je bio i u prolom ivotu. To to sam sada ena nije mi ni malo promenilo elju da kontroliem ljude. Tako... glupo... Dr. N: Znai, mislite da je vaa motivacija za izbor enskog tela bila pogrena? S: Da, oseam se prirodnije kao mukarac. Ali mislila sam da u kao ena biti suptilnija. elela sam ovu priliku da pokuam ponovno kao pripadnik drugog pola i Clodees mi je dopustio, (snudila se u fotelji). Kakva greka. Dr. N: Ne mislite li da ste malo prestrogi prema sebi, Hester? Imam oseaj da ste izabrali postati ena zato to ste eleli da vam enski uvid i intuicija prue drukiju perspektivu na lekcije koje morate nauiti. Moete posedovati muku energiju, ako je elite tako nazvati, a ipak biti enstvena. Pre no to zavrim s opisom ovog sluaja, trebao bih rei i neto o homoseksualnosti. Veina mojih klijenata u 75% sluajeva radije izabire telo istog pola nego onog drugoga. Taj obrazac vai za sve osim naprednijih dua, koje odravaju finiju ravnoteu u ovom izboru. Ali, injenica da veina utelovljenih dua preferira jedan pol ne znai da su nesretne u onih 25% sluajeva u kojima se utelove u drugom polu. Hester nije nuno homoseksualna ili biseksualna zbog svog izbora tela. Homoseksualci mogu i ne moraju biti zadovoljni svojom ljudskom anatomijom. Kada imam homoseksualne klijente, oni esto postavljaju pitanje da li je njihova homoseksualnost posledica izbora pogrenog pola u ovom ivotu. Odgovor na to pitanje obino dobijaju do kraja svojih seansi. Bez obzira na okolnosti koje su navele neku duu da se opredeli za neki pol, ta je odluka doneta pre dolaska na Zemlju.Ponekad otkrijem da su homoseksualne osobe izabrale da u ovom ivotu eksperimentiu sa polom u kom su se retko utelovljivale u prolim ivotima. Homoseksualnost u naem drutvu nosi stigmu koja rezultira teim putom u ivotu. Odluka o izboru tog puta kod mojih se klijenata obino moe pripisati karmikoj potrebi da ubrzaju lino razumevanje sloenih razlika u polnom identitetu u odnosu na odreene dogaaje iz svoje prolosti. Klijentkinja iz trinaestog sluaja izabrala je biti ena u ovom ivotu kako bi pokuala savladati prepreke koje je iskusila kao Ross Feldon. Da li bi Hester imala koristi od toga da je poznavala svoj proli ivot u Rossovom telu od roenja, umesto to je ekala trideset godina da se podvrgne hipnozi? Nedostatak svesnih seanja na prole ivote naziva se amnezija. To ljudsko stanje zbunjujue je ljudima koje privlai reinkarnacija. Zato bismo trebali naslepo lutati u ivotu pokuavajui otkriti ko smo i ta bismo trebali uiniti pitajui se da li zaista neko duhovno boanstvo mari za nas? Seansu s ovom enom zavrio sam postavivi joj pitanje o njenoj amneziji. Dr. N: to mislite, zbog ega niste imali svesnih seanja na svoj ivot kao Ross Feldon? S: Kad izaberemo telo i nainimo plan pre povratka na zemlju, sklapamo dogovor sa svojim savetnicima. Dr. N: U vezi ega? S: Dogovaramo se... da se neemo seati... prolih ivota. Dr. N: Zato? S: Uiti kao tabula raza bolje je nego unapred znati ta vam se moe dogoditi zbog onoga to ste uinili pre. Dr. N: Ali ne bi li poznavanje greaka iz prolog ivota bilo vano za izbegavanje istih zamki u ovom ivotu? S: Kad bi ljudi znali sve o svojoj prolosti, mnogi bi joj poklanjali previe panje, umesto da iskuaju nove pristupe istom problemu. Novi ivot potrebno je... shvatiti ozbiljno. Dr. N: Postoje li jo neki razlozi? S: (stanka) Nai savetnici kau da smo, ukoliko nemamo starih seanja, manje zaokupljeni time da... pokuavamo... osvetiti prolost... poravnati raune za zla koja su nam uinjena. Dr. N: Pa, izgleda da je to do sada bio deo vae motivacije i ponaanja u ovom ivotu koji ivite kao Hester. S: (silovito) Zato sam dola kod vas. Dr. N: I mislite li jo uvek da je potpuni nedostatak seanja na na vjeni duhovni ivot na Zemlji od kljune vanosti za napredak?

S: Inae jeste, ali to nije potpuni nedostatak seanja. Dobijamo bljeskove kroz snove...u trenucima krize... ljudi imaju unutarnju spoznaju o tome kojim putem krenuti kad je to nuno. A ponekad vas i prijatelji mogu malo pogurati... Dr. N: Pod tim prijatelji podrazumijevate entitete iz duhovnog svijeta? S: Aha... oni vam daju neke naznake, ubacujui vam ideje - ja sam to inila. Dr. N: Ipak, doli ste kod mene da vam otkljuam nesvesnu amneziju. S: (stanka) Imamo... sposobnost da spoznamo kad je to nuno. Kad sam ula za vas, bila sam spremna na promenu. Clodees mi je dopustio da s vama vidim svoju prolost jer je to bilo za moje dobro. Dr. N: Inae bi vaa amnezija ostala nedirnuta? S: Da, to bi znailo da jo uvek ne trebam znati neke stvari. Po mojem miljenju, kada klijenti ne mogu ni u kojem trenutku ui u hipnozu, ili u trans, imaju samo neke naznake seanja, za takvu blokadu postoji dobar razlog. To ne znai da ti ljudi nemaju seanja na prole ivote, nego samo to da ih jo nisu spremni otkriti. Moja klijentica znala je da neto spreava njen rast I elela je otkriti o emu je re. Nadsvesni identitet due sadrava nae trajno seanje, ukljuujui i nae ciljeve. U odgovarajue vreme u naim ivotima ljudske materijalne potrebe moramo uskladiti sa svrhom zbog koje je naa dua ovde. Ja pokuavam zadrati zdravorazumski pristup u usklaivanju prolih i sadanjih iskustava. Na veni identitet nas nikada ne ostavlja samima u telima koja smo izabrali, uprkos naem trenutnom stanju. U razmiljanju, meditaciji ili molitvi, seanja na to ko smo zaista filtriraju se do nas svakog dana kroz probrane misli. Na neke intuitivne naine kroz oblak amnezije dobijamo znakove koji nam ukazuju na razlog naeg postojanja. Poto to sam ublaio oseaje povezane s izvorom njenih glavobolja, svoje seanse s Hester zavrio sam tako to sam podrao druge razloge njenog izbora da postane ena osim zastraivanja mukaraca. Dao sam joj dozvolu da malo spusti svoje odbrane I postane manje agresivna. Raspravljali smo o opcijama restrukturiranja profesionalnih ciljeva prema pomagakim profesijama i o mogunosti bavljenja dobrovoljnim uslunim radom. Konano je uspela doiveti svoj ivot kao sjajnu priliku za uenje, a ne kao pogrean izbor pola. Kad zavrim rad na nekom sluaju, uvek se divim brutalnoj iskrenosti dua. Primetio sam da se dua, ukoliko je vodila produktivan ivot koristan za sebe i ljude oko sebe, u duhovni svet vraa s entuzijazmom. Meutim, kad klijenti kao ena iz 13. sluaja proli ivot potroe uzalud, posebno kad su rano poinili samoubistvo, izvetavaju me da im je povratak u duhovni svet bio prilino tmuran. Kad je orijentacija za klijenta uznemirujua, otkrio sam da postoji temeljni razlog za brzinu kojom dua dolazi do potpune spoznaje o prolom ivotu. Posle fizike smrti, liena optereenja ljudskog tela, dua iznenada stie povienu percepciju. Glupe stvari koje smo uinili u ivotu tokom orijentacije snano nas pogaaju. Kad pokrenem svoje klijente dalje u duhovni svet, vidim kako se oputaju i kako su im se misli razbistrile. Due su stvorene u pozitivnoj matrici tolike ljubavi i mudrosti da ih, kada ponu silaziti na planetu poput Zemlje i spajati s fizikim biima koja su evoluirala iz primitivnih stanja, okira nasilje kojem su izloene. Ljudi poseduju sirove, negativne emocije poput mrnje i besa koje su se nadogradile na oseaje straha i boli povezane s preivljavanjem jo od kamenog doba. Pozitivne i negativne emocije meaju se izmeu due i domaina i donose im obostranu korist. Kad bi dua poznavala samo ljubav i mir, ne bi sticala uvid i nikada ne bi stvarno nauila ceniti vrednost tih pozitivnih oseaja. Iskuenje reinkarnacije za duu koja silazi na Zemlju je svladavanje straha u ljudskom telu. Dua raste pokuavajui preovladati sve negativne emocije povezane sa strahom, ustrajui u tome kroz mnoge ivote, i esto se vraa u duhovni svet povrijeena ili oteena, kao to je pokazao trinaesti sluaj. Deo te negativnosti moe se preneti ak i u duhovni svet I moe se pojaviti u novom ivotu s novim telom. S druge strane, postoji i dobit. Istinska priroda individualne due na Zemlji otkriva se kroz radost i neskriveno zadovoljstvo na licu sretnog ljudskog bia. Orijentacijski razgovori s naim vodiima omoguavaju nam zapoinjanje dugog procesa samoprocene izmeu ivota. Ubrzo emo imati jo jedan razgovor, u kom e ovoga puta uestvovati vie uitelja. U poslednjem poglavlju govorim o drevnoj egipatskoj tradiciji koja opisuje odvoenje preminulih dua u halu suda kako bi preuzele odgovornost za proli ivot. U jednom ili drugom obliku, koncept mukotrpnog procesa u sudnici koji nas eka neposredno posle smrti deo je religijskog sistema verovanja u mnogim kulturama. Ponekad e neka prijemiva osoba, koja se nala u traumatinoj situaciji, opisati svoje vantelesno iskustvo

sa zastraujuim vizijama u kojima je jezivi duhovi vode u carstvo tame gde joj sude demonske sudije. Po mom miljenju, u takvim sluajevima postoji snaan, prethodno razvijen sistem verovanja u pakao. U mirnom, oputenom hipnotikom stanju, s kontinuitetom na svim mentalnim nivoima, moji klijenti opisuju kako ih poetne orijentacijske seanse s vodiima pripremaju za izlazak pred grupu superiornih bia. Meutim, u opisu te situacije nikad ne upotrebljavaju rei sudnica i suenje. Moji klijenti nazivali su ta mudra bia direktorima, pa ak i sudijama, ali veina ih naziva Vee uitelja ili Vee staraca. Taj odbor za analizu uglavnom se sastoji od tri do sedam lanova, a budui da dua izlazi pred njih nakon to stigne do svog glavnog odredita, tu u konferenciju detaljnije opisati na kraju sljedeeg poglavlja. Sve konferencije za procenu due, odravale se one sa vodiima, duama istog nivoa ili grupom uitelja, imaju jedno zajedniko obeleje. Povratna informacija i analiza prolog ivota, koju dobijamo u vidu procene, temelji se podjednako na izvornoj nameri naih izbora, kao i na akcijama koje smo preduzeli tokom ivota. Nae motivacije se preispituju i kritikuju, ali se ne osuuju na takav nain da nam to izazove patnju. Kao to sam objasnio u etvrtom poglavlju, to ne znai da su duama oprotena dela kojima su naudile drugima samo zato to su to zaalile. Karmika naplata stie u buduem ivotu. Rekli su mi da nas nai duhovni uitelji stalno podseaju na to da je, budui da ljudski mozak ne poseduje uroeni moralni oseaj za etiku, savest odgovornost due. Ipak, u duhovnom svetu prevladava pratanje. Taj je svet bezvremen, a isto vai i za nae lekcije. Dobiemo nove prilike u pokuaju rasta. Kad se zavri poetni razgovor s naim vodiem, naputamo mesto orijentacije i pridruujemo se koordiniranom toku aktivnosti koji ukljuuje prelaz velikog broja drugih dua u svojevrsnu centralnu prijemnu stanicu. PRELAZ Sve due, bez obzira na iskustvo, na kraju stiu do sredinje stanice duhovnog sveta, koju u nazvati okupljalite. Rekao sam da postoje varijacije u brzini kretanja due posle smrti, zaviso o duhovnoj zrelosti. Ali, ini se da nakon orijentacijske stanice nema drugih skretanja u putovanju za due koje ulaze u ovaj prostor duhovnog sveta. ini se da se ovdje okuplja veliki broj povratnikih dua za duhovni oblik masovnog prelaza. Due katkad dolaze na to mesto u pratnji svojih vodia. Otkrio sam da ta praksa posebno vai za mlae due. Druge, pak, usmerava nevidljiva sila koja ih vue do okupljalita, a zatim i dalje, do entiteta koji ih ekaju. Koliko sam uspeo shvatiti, vodi due donosi odluku o tome hoe li imati pratnju entiteta ili ne. U veini sluajeva nema nikakve urbe, ali due se u ovoj fazi svog putovanja nigde ne zadravaju. Oseaji koji nas prate na tom putu zavise od naeg mentalnog stanja posle svakog ivota. Okupljanje i prelaz dua sastoji se od dve faze. Okupljalite nije trajno boravite. Due dolaze, okupljaju se, a zatim usmeravaju prema krajnjim odreditima. Kad ujem izvetaje o tom mestu, predoim si kako koraam s velikim brojem drugih putnika kroz sredinji terminal velike vazdune luke koja nas moe otpremiti u bilo kom smeru. Jedan od mojih klijenata rekao je da okupljalite podsea na sredite velikog toka, iz kojeg nas putem ica transportuju do naeg odredita. Moji klijenti kau da su na tom mestu videli vei broj nepoznatih duhova kako se kreu iz sredita i u njega, pri emu ne dolazi do zastoja. Jedna osoba nazvala je to podruje autoputem u Los Angelesu, ali bez zastoja. U duhovnom svetu moda postoji vie takvih sredita s dolaznim i odlaznim peronima, ali svi klijenti smatrali su svoju putanju do tog sredita, kao i onu koja je vodila iz njega, jedinom rutom. Zapaanja koja sam uo o prirodi duhovnog sveta pri dolasku na okupljalite definitivno se menjaju od onih prvih utisaka raslojavanja i maglovite stratifikacije. ini se kao da dua sada putuje slobodnim prostranstvima ogromnog galaktikog oblaka prema vie ujedinjenom nebeskom polju. Uivam oslukujui uzbuenje u glasovima svojih klijenata dok njihovi duhovi lebde na otvorenom podruju okupljalita i pripremaju se za nastavak putovanja prema unapred odreenim lokacijama. Opinjeni su venim svetom koji se iri pred njima i veruju da negde u njemu lei i jezgro stvaranja. Kad pogledaju potpuno otvoreni prizor oko sebe, klijenti kau da im se ini kako osvetljenje u duhovnom svetu varira. Niko ne spominje crnilo koje povezujemo s dubokim svemirom. Okupljanje dua koje klijenti vide u prvom planu ovog amfiteatra izgleda im kao hiljade jarkih svetala zvezda koje se kreu u raznim smerovima. Neke se kreu brzo, dok druge polagano lebde. Udaljenije koncentracije energije opisuju kao ostrva maglovitih velova. Rekli su mi da je najistaknutije obeleje duhovnog sveta neprekidan oseaj da neka mona mentalna sila upravlja svima u neobinom skladu. Ljudi kau da je to mesto iste misli.

Misao uzima mnoge oblike. Na ovoj taki svog povratka due poinju iekivati susret s drugima koji ih oekuju. Neke od tih blinjih moda su ve susrele na ulasku, ali veinu nisu. Bez izuzetka, due koje ele kontaktirati jedna s drugom,posebno dok su u pokretu, mogu to uiniti pomislivi na entitet koji ele videti. Iznenada, osoba koju su dozvali pojavie se u duevnom umu putnika. Ta telepatska komunikacija putem energije svim duhovnim entitetima doputa bliskost bez vienja, dok se dva energetska oblika koji se priblie jedan drugom mogu direktnije povezati. Svi se moji klijenti slau u opisima svog duhovnog putovanja, ruta i odredita, iako svaka osoba tokom putovanja vidi razliite stvari. Pretraio sam svoje dosjee kako bih pronaao klijenta ija su iskustva na toj ruti prema krajnjem duhovnom odreditu bila zanimljiva, a opet reprezentativna za ono to su mi ispriali i mnogi drugi. Izabrao sam jednog pronicljivog etrdesetjednogodinjeg grafikog dizajnera zrele due. Dua tog oveka esto je putovala ovom rutom posle njegovih mnogih ivota. ETRNAESTI SLUAJ Dr. N: Sada ste spremni za posljednji deo vaeg putovanja kui, do mesta na koje vaa dua pripada u duhovnom svetu. Kada izbrojim do tri, svi detalji ove posljednje faze vaeg putovanja postae vam jasni. S lakoom ete me izvetavati o svemu to vidite, zato to ste dobro upoznati s rutom. Jeste li spremni? S: Da. Dr. N: (izgovaram zapovednim tonom) Jedan - kreemo. Dva - vaa dua sada je izala iz podruja orijentacije. Tri! Brzo, koji je va prvi utisak? S: Udaljenosti su... neograniene... beskrajni prostor... zauvijek... Dr. N: Dakle, elite mi rei da je duhovni svet beskrajan? S: (duga stanka) Da budem iskren - s mesta na kom ja plutam - ini se beskrajnim. Ali kad se stvarno pokrenem, menja se. Dr. N: Kako se menja? S: Pa... sve ostaje... bezoblino... ali kada... krenem bre... vidim da se kreem unutar divovske inije okrenute naopako. Ne znam gde su krajevii inije, pa ak ni to postoje li uopte. Dr. N: Znai, kretanje vam daje oseaj da je duhovni svet sferinog oblika? S: Da, ali to je samo oseaj... zatvorene ujednaenosti... kad se kreem brzo. Dr. N: Zato vam to brzo kretanje - vaa brzina - daje oseaj da se nalazite u iniji? S: (duga stanka) udno je. Iako se sve ini ravnim kad mi dua pluta - to se menja u... oseaj zaobljenosti kad se kreem brzo niz liniju kontakta. Dr. N: Na ta mislite pod tim linija kontakta? S: Prema specifinom odreditu. Dr. N: Kako brzo kretanje odreenom linijom putovanja menja vau opservacijsku percepciju duhovnog sveta u oseaj da je on zaobljen? S: Zato to se ini da se linije pri toj brzini... svijaju. Zakrivljuju se u smeru koji je za mene oitiji i daju mi manju slobodu kretanja. Napomena: Drugi klijenti, koji su takoe skloni linearnim opisima, govore o tome kako putuju niz usmerivake vektore koje imaju prostorne odlke mrenog sistema. Jedna osoba nazvala ih je vibracijske strune. Dr. N: Pod reima manje slobode podrazumevate manje line kontrole? S: Da. Dr. N: Moete li mi preciznije opisati kretanje vae due niz te zaobljene linije kontakta? S: Jednostavno je vie odreeno - kad je moja dua usmerena na neko mesto na liniji. Kao da se nalazim u renom toku na divljim vodama - samo to tok nije gust kao voda, jer je laki od vazduha. Dr. N: Znai, u toj atmosferi duhovnog sveta nemate oseaj gustoe kao u vodi? S: Ne, nemam, ali ustvari elim rei da me neto nosi kao da se nalazim u renom podvodnom toku. Dr. N: ta mislite, zato je tako? S: Pa, kao da svi plivamo, kao da nas nosi brzi tok koji mi ne moemo kontrolisati...neko njime upravlja... nalazimo se ispod i iznad drugih u prostoru... oko nas nema nieg vrstog. Dr. N: Vidite li kako druge due putuju usmerene prema nekom cilju iznad i ispod vas? S: Da, kao da smo poeli u potoku, a onda smo svi mi, koji smo umrli, uvueni zajedno u neku veliku reku.

Dr. N: Kad vam se broj dua koje se vraaju ini najveim? S: Kad se reke spoje u... ne mogu to opisati... Dr. N: Molim vas, pokuajte. S: (stanka) Okupljamo se u... more... gde se svi mi vrtimo u krug... usporeno. Zatim se oseam kao da me neto opet vue u manji pritok i mirnije je... dalje od misli tolikih umova... idem prema onima koje poznajem. Dr. N: Jesu li kasnije faze normalnih putovanja vae due iste kao ova faza kad vas vuku potoci i reke, koju ste upravo opisali? S: Ne, nimalo. Ovo je drukije. Mi smo kao lososi koji putuju do mrestilita - vraamo se kui. Kad stignemo tamo, vie nas nita ne gura na takav nain. Tamo moemo plutati na mestu. Dr. N: Ko vas gura dok putujete kui? S: Vii entiteti. Oni koji upravljaju naim kretanjem kako bi nas odveli kui. Dr. N: Entiteti kao to je va vodi? S: Mislim da su oni vii od njega. Dr. N: ta jo oseate u ovom trenutku? S: Mir. Ovde je takav mir da ne elite nikada otii. Dr. N: Jo neto? S: Oh, imam i neka oekivanja dok se polako kreem niz energetski tok. Dr. N: U redu, elim da sada nastavite dalje niz energetski tok i pribliite se mjestu na koje trebate stii. Paljivo pogledajte oko sebe i recite mi ta vidite. S: Vidim... niz svetala... u grupama... razdvojena jedna od drugih... galerijama... Dr. N: Kad kaete galerije, mislite li na niz zatvorenih prostora? S: Mmm... vie poput dugakog... hodnika... koji je mjestimino izboen... i protee se u daljinu. Dr. N: A svetla? S: To su ljudi. Due ljudi u izboenim galerijama koje odraavaju svjetlost prema meni. To je ono to vidim grupe svetala koje plutaju uokolo. Dr. N: Jesu li te grupacije ljudi strukturalno odvojene jedne od drugih u izboenjima du hodnika? S: Ne, ovdje nema zidova. Nita nije izgraeno, nema okova. Teko mi je to precizno objasniti... Dr. N: Ide vam sjajno. elim da mi sada kaete ta deli grupe svetala jedne od drugih u tom hodniku. S: Ljudi su razdeljeni tankim, maglovitim vlaknima... to svetlosti daje mlean sjaj, kao ona koja prolazi kroz zamrznuto staklo. Dok prolazim pored njih, vidim jarki sjaj njihove energije. Dr. N: Kako vidite pojedine due unutar tih grupa? S: (stanka) Kao svetlosne takice. Vidim gomile takica kako vise u grozdovima...poput osvetljenog groa. Dr. N: Predstavljaju li ti grozdovi razne grupe masa duevne energije odvojene prostorom? S: Da... razdvojeni su u male grupe... ja idem u svoj grozd. Dr. N: ta jo oseate prema njima dok prolazite pored njih na putu u svoju grupu? S: Mogu osetiti kako njihove misli idu prema meni, tako su razliite ali i ujedinjene, takva sloga ali...(zastaje). Dr. N: Nastavite. S: Ne poznajem ove pored kojih sada prolazim... nije vano. Dr. N: U redu, proimo sada pored tih grupa koje su izboene du hodnika. Dajte mi primer na ta vas ceo prizor podsea iz daljine. S: (smeje se) Dugaak svetlei crv kojem se telo uvija unutra i napolje... kretnja je... ritmika. Dr. N: elite li rei da se ini kako se ceo hodnik kree? S: Da, neki njegovi delovi... svijaju se poput trake na povetarcu dok ja odlazim dalje. Dr. N: Nastavite plutati dalje i recite mi ta se s vama dogaa posle toga. S: (stanka) Nalazim se na ivici drugog hodnika... usporavam. Dr. N: Zato? S: (postaje uzbuen) Zato to... o, dobro! Dolazim prema mestu na kom se nalaze moji prijatelji. Dr. N: I kako se oseate u ovom trenutku? S: Fantastino! Oseam privlanost njihovih poznatih umova... seu prema meni...hvatam rep njihovog zmaja... prikljuujem im se u mislima... kod kue sam! Dr. N: Da li je vaa grupa prijatelja izolovana od drugih grupa dua koje ive u drugim hodnicima? S: Niko nije stvarno izolovan, iako neke mlae due moda tako misle. Ali, ja sam ovde ve dugo i imam mnogo veza (rekao je to sa skromnim samopouzdanjem).

Dr. N: Dakle, osetili ste veze s tim drugim hodnicima, ak i s duama u njima koje moda ne poznajete iz prolih iskustava? S: Oseam, zbog veza koje sam imao. Ovde postoji jedinstvo. Dr. N: Dok se kreete uokolo kao duh, koja je glavna razlika u vaim interakcijama sa drugim duama u odnosu na interakciju u ljudskom obliku na Zemlji? S: Ovde nitko nije stranac. Nema nikakvog neprijateljstva prema bilo kome. Dr. N: elite rei da je svaka dua prijateljski nastrojena prema svakoj drugoj dui, bez obzira na prethodne odnose u raznim okruenjima? S: Tako je, ali to je vie od obinog prijateljstva. Dr. N: Na koji nain? S: Prepoznajemo univerzalnu vezu meu nama koja nas sve ini istima. Nema sumnjiavosti jednih prema drugima. Dr. N: Kako se taj stav manifestuje meu duama koje se sreu po prvi puta? S: Potpunom otvorenou i prihvatanjem. Dr. N: ivot na Zemlji sigurno je teak za due, zar ne? S: Jeste, posebno za novije, zato to odlaze na Zemlju i oekuju da e tamo prema njima postupati poteno. Kad se to ne dogodi, okirane su. Nekima je potrebno mnogo ivota da se naviknu na zemaljsko telo. Dr. N: A ako novije due imaju problema s tim uslovima na Zemlji, znai li to da su manje delotvorne u radu s ljudskim umom? S: Rekao bih da je tako, zato to mozak unosi mnogo straha i nasilja u nae due. Teko nam je, ali zato smo doli na Zemlju... da bismo svladali... Dr. N: Po vaem miljenju, jesu li nove due krhkije i treba li im grupna podrka kad se vrate u svoju grupu? S: To je apsolutno tano. Svi se elimo vratiti kui. Hoete li mi sada dopustiti da prestanem govoriti, kako bih se pozdravio s prijateljima? Spomenuo sam kako razni klijenti esto istim reima opisuju duhovne fenomene. Klijent iz etrnaestog sluaja ponudio nam je neke nove rei. Redovno sluam rei povezane s vodom, poput tok i potok, koje opisuju usmereno kretanje prema napred, dok rei povezane s nebom poput oblak oznaavaju slobodu kretanja povezanu s plutanjem. Posebno su popularne vizuelne predstavke energetske mase i grozdova kojima se opisuju same due. I ja sam usvojio neto od tog duhovnog jezika. Poslednje odredite due koja putuje, grozdovi poznatih entiteta, mogu biti veliki ili mali, zavisno od nivoa razvoja due i drugim iniocima koje u opisati malo kasnije. U poreenju s klijentom iz etrnaestog sluaja, sledei sluaj demonstrira nain na koji nezrelija dua doivljava duhovni svet kao izolovanije mesto. U petnaestom sluaju, prelaz ove due iz okupljalita do odredine grupe protie prilino brzo. Sluaj je informativan zato to prikazuje svojstvo konformizma koje ta dua osea na svojem odreditu, kao i potinjenost prema onima koji upravljaju sistemom. Budui da je ova klijentkinja manje iskusna i pomalo nervozna zbog onoga to smatra potrebom za konformizmom, dobijamo jo jedno tumaenje duhovnih smernica za smetaj u grupi. PETNAESTI SLUAJ Dr. N: elim razgovarati s vama o vaem putovanju na mesto gde obino boravite u duhovnom svetu. Vaa dua sada se kree prema tom odreditu. Objasnite mi ta vidite i oseate. S: (nervozno) Ja... idem... nekako prema napolju... Dr. N: Prema napolju? S: (zbunjeno) Ja sam... plutam niz nekakav lanac. Kao da prolazim kroz niz karika... magloviti lavirint... zatim... otvara se... oh! Dr. N: ta je? S: (uz strahopotovanje) Dola sam u... veliku arenu... vidim mnoge druge... jure tamo-vamo oko mene... (klijentkinji postaje neprijatno). Dr. N: Samo se opustite - sada ste na okupljalitu. Vidite li jo uvek svoga vodia? S: (oklevajui) Da... u blizini... inae bih bila izgubljena... to je tako... veliko... Dr. N: (polaem ruku na elo klijentkinje) Nastavite s oputanjem i setite se da ste ve bili ovde, iako vam se moda sve ini novim. ta sada inite? S: Ja... neto me nosi napred... brzo... pravo pored drugih, a onda sam... u praznom prostoru...otvorenom...

Dr. N: Znai li to da je sve oko vas crna praznina? S: Ovde nikada nema crnila... svetlost... samo poprima tamnije nijanse zbog moje brzine. Kad usporim, sve postaje sjajnije. (Drugi potvruju ovo zapaanje). Dr. N: Nastavite i recite mi to zatim vidite. S: Nakon nekog vremena vidim... gnezda ljudi.. Dr. N: Mislite, grupe ljudi? S: Da - poput konica - vidim ih kao gomile pokretnih svetala... Dr. N: U redu, nastavite s kretanjem i recite mi ta oseate? S: Toplinu... prijateljstvo... empatiju... sve je kao u snu... hmm? Dr. N: to je? S: Jako sam usporila - stvari su drukije. Dr. N: Kako? S: Jasnije definisane (stanka) - poznajem ovo mesto. Dr. N: Jeste li stigli do svoje konice (grupe)? S: (duga stanka) Jo nisam, valjda... Dr. N: Samo pogledajte oko sebe i recite mi ta tono vidite i oseate. S: (klijentkinja poinje drhtati) Ovde su... gomile ljudi... zajedno... u daljini... ali...tamo! Dr. N: ta vidite? S: (u strahu) Ljudi koje poznajem... neki lanovi moje porodice u daljini... ali... ne mogu doi do njih! Dr. N: Zato? S: (zbunjeno, u suzama) Ne znam! Boe, zar oni ne znaju da sam ovde? (klijentkinja se poinje mekoljiti u svojoj stolici, a zatim prua ruku i otvorenu aku prema zidu moje ordinacije) Ne mogu dosegnuti svog oca! Napomena: Nakratko prekidam svoje ispitivanje. Otac je imao veliki utjicaj na ovu klijentkinju u njenom poslednjem ivotu i potrebne su joj dodatne tehnike smirivanja. Odluio sam ojaati njen tit pre nego to nastavimo. Dr. N: ta mislite, zbog ega je va otac u daljini i zato ga ne moete dosegnuti? S: (dugu stanku iskoristio sam da joj obriem lice, mokro od suza i znoja) Ne znam... Dr. N: (polaem ruku na njezino elo i zapovijedam joj) Poveite se s ocem odmah! S: (nakon jo jedne stanke, klijentkinja se oputa) U redu je... govori mi da budem strpljiva i sve e mi biti jasno... elim poi tamo i biti uz njega. Dr. N: A to vam on kae o tome? S: (tuno) On kae... da uvek moe biti u mom umu, kad god mi zatreba... i da u nauiti kako da to inim bolje (telepatski komunicira), ali on mora ostati tamo gde jeste... Dr. N: to mislite, koji je osnovni razlog zbog kojeg je va otac ostao na tom drugom mestu? S: (u suzama) On ne pripada mojoj konici. Dr. N: Jo neto? S: Direktori... oni ne... (opet plae) nisam sigurna... Napomena: Inae nastojim izbei preterano uplitanje kad klijenti opisuju svoje duhovne prelaze. U ovom sluaju, moja je klijentkinja zbunjena i dezorijentisana, pa joj nudim svoje vodstvo. Dr. N: Analizirajmo zbog ega u ovom trenutku ne moete doi do mesta na kojem se nalazi va otac. Moe li ta razdvojenost biti prouzrokovana time to via bia veruju da je sada vreme za vae individualno promiljanje i da biste se trebali druiti samo s drugim duama na vaem stepenu razvoja? S: (klijentkinja je pribranija) Da, te poruke prolaze. Moram sama proraditi stvari... u drutvu drugih kao to sam ja. Direktori nas ohrabruju... a i moj otac pomae mi da shvatim. Dr. N: Jeste li zadovoljni ovom procedurom? S: (stanka) Da. Dr. N: U redu, molim vas, nastavite s opisom svog puta od trenutka kad ste ugledali lanove svoje porodice u daljini. ta se dogaa posle toga? S: Pa, jo uvek usporavam... kreem se postupno... prema kursu na kojem sam bila i pre. Prolazim pored drugih gomila ljudi (grupacija). Zatim se zaustavljam.

Napomena: Krajnji prelaz unutra posebno je vaan za mlae due. Jedan klijent, poto se probudio, opisao je da mu je taj prizor pruio oseaj da se vraa kui u sumrak, posle dugog putovanja. Poto to je doao u svoj grad, napokon je doao do svoje ulice. Prozori na kuama suseda bili su osvetljeni i mogao je unutra videti ljude, dok se polako vozio prema prilazu svoje kue. Iako ljudi u transu mogu iz daljine opisivati svoj prostor kao grozdove i konice, kad uu u svoju grupaciju, taj prizor poprima specifinija obeleja. Tada duhovno okruenje opisuju kao gradove, kole i druge ivotne prostore koje povezuju sa zemaljskim mestima sigurnosti i zadovoljstva. Dr. N: Sada kad ste se smestili, kakvi su vai utisci? S: Veliko je... aktivnost... mnogo je ljudi u blizini. Neki su mi poznati, drugi nisu. Dr. N: Moemo li im se malo pribliiti? S: (iznenada, moja klijentkinja ljuto podie glas) Ne razumete! Ja ne idem tamo (pokazuje prstom prema zidu moje ordinacije). Dr. N: U emu je problem? S: Ne trebam da idem tamo. Ne moete ii bilo gde. Dr. N: Ali, vi ste stigli na svoje odredite? S: Nema veze. Ja ne idem tamo. (opet prstom pokazuje prema svojoj mentalnoj slici) Dr. N: Je li to povezano s porukama koje ste dobili o vaem ocu? S: Da, jest. Dr. N: elite li mi rei da energija vae due ne moe svojevoljno plutati bilo gde - na primer, izvan vae grupe? S: (pokazuje prema napolje) Oni tamo nisu u mojoj grupi. Dr. N: Definiite na ta mislite pod tim tamo? S: (ozbiljnim glasom) Oni drugi u blizini - to je njihovo mesto, (pokazuje prema podu) Ovo je nae mesto. Mi smo ovde, (klima kako bi potvrdila svoju izjavu) Dr. N: Ko su oni? S: Pa, drugi, naravno, ljudi van moje grupe (nervozno se smeje) Oh, pogledajte! ... moji ljudi, divno ih je opet videti. Dolaze prema meni! Dr. N: (ponaam se kao da tu informaciju ujem prvi put, kako bih podstakao spontane odgovore) Stvarno? To zvui udesno. Jesu li to isti ljudi s kojima ste bili povezani u prolom ivotu? S: U vie od jednog ivota, mogu vam rei (ponosno). To su moji ljudi! Dr. N: Ti su ljudi entiteti koji su lanovi vae grupe? S: Naravno, da, bila sam s njima tako dugo. Oh, tako je zabavno videti ih opet. (klijentkinja je presretna i ostavljam je na miru nekoliko trenutaka) Dr. N: Vidim veliku promenu u vaem razumevanju u kratkom razdoblju otkad smo doli ovamo. Pogledajte u daljinu prema drugima koji se nalaze oko ovog mesta. Kako je tamo gde oni ive? S: (frustrirano) Ne elim znati. To je njihova stvar. Ne vidite li? Nisam povezana s njima. Previe sam zaokupljena ljudima s kojima bih trebala biti ovde. Ljudima koje poznajem i volim. Dr. N: Vidim, ali pre nekoliko trenutaka bili ste jako uznemireni zato to se ne moete pribliiti svom ocu. S: Sada znam da on ima svoje lino okupljalite. Dr. N: Zato to niste znali kad smo stigli ovamo? S: Nisam sigurna. Priznajem da sam u poetku bila okirana. Sada znam kako stoje stvari. Svega se priseam. Dr. N: Zato vam va vodi nije sve to objasnio prije nego to ste videli svog oca? S: (duga stanka) Ne znam. Dr. N: Verovatno su u tim grupama i drugi ljudi koje ste poznavali i voleli osim svog oca. elite li rei da nemate nikakvog kontakta s njima, sada kad ste doli na svoje odredite u duhovnom svetu? S: (srdi se na mene) Ne, kontaktiram s njima putem uma. Zato ste tako naporni? Trebala bih ostati ovde. Dr. N: (jo jednom ispitujem klijentkinju kako bih doao do dodatnih informacija) I ne moete jednostavno otplutati do tih grupa kako biste ih posetili? S: Ne! To se ne radi! Ne moete ui u njihove grupe i meati se s njihovom energijom. Dr. N: A mentalni kontakt ne znai meanje s njihovom energijom? S: Ne ako je pravi trenutak, kad mogu to initi sa mnom...

Dr. N: Dakle, elite mi rei da su ovde svi smeteni u svoje grupe i da ne moete lutati uokolo i poseivati ih, ni ostvarivati previe mentalnih kontakata u pogrenom trenutku? S: (smiruje se) Da, oni su u svojim linim prostorima i dobijaju uputstva. Uokolo se kreu preteno direktori... Dr. N: Hvala vam to ste mi to razjasnili. elite da znam da vi i prijatelji iz vae grupe posebno pazite da ne naruite prostore drugih grupa? S: Tako je. To barem vai za moj prostor. Dr. N: I ne oseate se ogranieno zbog tog obiaja? S: Oh, ne, ovde postoje ogromna prostranstva i takav oseaj slobode, sve dok potujemo pravila. Dr. N: A ta se dogaa ako ih ne potujete? Ko odluuje o odgovarajuoj lokaciji za svaku grupu dua? S: (stanka) Uitelji nam pomau, inae bismo bili izgubljeni. Dr. N: inilo mi se da ste bili izgubljeni kad ste tek stigli ovamo? S: (nesigurno) Nisam se povezala... Nisam bila mentalno usklaena... Zabrljala sam... Mislim da ne shvatate koliko je ovo ovde veliko. Dr. N: Pogledajte oko sebe te druge prostore. Nije li duhovni svet prenaseljen duama? S: (smeje se) Ponekad se izgubimo - to je naa greka - ovo mesto je veliko! Zato nikada nije guva. Dva sluaja iz ovog poglavlja predstavljaju razliite reakcije poetnika i naprednije due koji se priseaju konane faze svog povratka u duhovni svet. Svaki uesnik ima svoje tumaenje panoramskog prizora od okupljalita do poslednjeg odredita u svojoj grupaciji. Neki moji klijenti opisuju prelaz od ulaza do svoje grupe toliko brzim da im je potrebno vreme za prilagoavanje posle dolaska. Kad se priseaju faze izmeu dolaska kui i smetaja, moji klijenti ponekad izraavaju brigu da neka vana osoba nije prisutna u svetlosnom obliku ili nisu komunicirali telepatski s njom. esto je to roditelj ili suprunik iz ivota koji se upravo zavrio. Do kraja faze prelaza, razlog je obino poznat. Najee je povezan s utelovljivanjem. Videli smo kako prosenu duu koja se vraa preplavi oseaj uitka. Poznata bia okupljena su u masama jarke svetlosti. Povremeno, putnika koji se vraa vode rezonantni muziki tonovi sa specifinim akordima. Jedan klijent rekao je: Kad se pribliavam svome mestu, ujem zvuk mnogih glasova koji izgovaraju slovo A, kao Aaaaaa, to je moj znak raspoznavanja, i mogu ih videti kako brzo vibriraju kao topla, sjajna energija. Odmah znam da su to oni koji nisu utelovljeni. To znai da one due koje su trenutno utelovljene u jednom ili vie tela moda nee biti aktivno ukljuene u doek due koja se vraa. Drugi klijent objasnio je: ini se kao da spavaju uz autopilote - uvek znamo ko je unutra, a ko napolju. Due koje nisu potpuno neutelovljene zrae priguenu svetlost sa niskim, pulsirajuim obrascima energije i ini se da ne komuniciraju mnogo ni s kim. Ali, ak i te due mogu tiho pozdraviti duu koja se vraa u okruenje svoje grupe. Oseaj barijere izmeu razliitih grupa, kakav je iskusila klijentkinja iz petnaestog sluaja, razlikuje se kod mojih klijenata, u zavisnosti od starosti due. U sledeem sluaju dau vam jo jednu perspektivu na pokretljivost. Prosena dua, koja mora obaviti jo mnogo temeljnih zadataka, opisuje odvojenost svoje grupe od ostalih grupa kao razdvojenost uionica u istoj koli. Imao sam i klijente koji su imali oseaj da su potpuno izdvojeni u svojoj koli. Ljudi pod hipnozom toliko se esto slue analogijom duhovnih kola kojima upravljaju uitelji - vodii da sam i ja prihvatio istu terminologiju. Kao to sam ve spomenuo, kad se due vrate u svoju grupu, pozivaju ih pred Vee staraca. Iako to vee nema ulogu tuioca, ono se bavi direktnim ispitivanjem aktivnosti due pre nego to je vrate u njenu grupu. Moji klijenti ponekad imaju potekoa s detaljnim opisom tih sasluanja, a ja sam siguran da su te blokade namerne. Evo izvjetaja jednog klijenta. Poto sam se sreo sa svojim prijateljima, moj vodi Veronica (klijentova mlaa uiteljica) vodi me na drugo mesto na kom se sreem sa veem Staraca. Ona je uz mene u ulozi tumaa za stvari koje ne razumem. Osim toga, prua mi podrku u objanjavanju mog ponaanja u prolom ivotu. Povremeno kae neto u moju odbranu, kao advokat, ali Quazel (stariji vodi klijenta koji je doao pre Veronice) ima vei uticaj na vee. Preda mnom se uvek nalazi istih est Staraca u dugim, belim haljinama. Njihova su lica ljubazna. Oni procenjuju moju percepciju ivota koji sam upravo zavrio i govore mi kako sam mogao bolje upotrebiti svoje talente i ta je od onoga to sam uinio bilo dobro. Slobodno mogu izraziti svoje frustracije i elje. Svi Starci poznati su mi, posebno dvojica, koji me oslovljavaju ee od ostalih i koji izgledaju mlae od njih.

Mislim da mogu razlikovati muka od enskih bia meu njima. Svaki od njih ima neki specifian nain na koji mi postavlja pitanja, ali iskreni su i poteni i uvek prema meni postupaju pravedno. Od njih ne mogu nita sakriti, ali katkad se izgubim kad ponu brzo razmenjivati misli meu sobom. Kad ih vie ne mogu pratiti, Veronica mi prevede ono to govore o meni, iako imam utisak da mi ne govori sve. Pre no to se vratim na Zemlju, sastae se i po drugi put sa mnom. Due smatraju da su konano stigle kui kad se pridrue blinjima u svojim grupama. Njihovo grupisanje s nekim drugim duama stvarno po obliku i funkciji podsea na obrazovni sistem. Kao to je sluaj sa svakim razredom, neki uenici jae se povezuju s nekim uiteljima, a neki manje. Sledee poglavlje prikazae proces razmetanja za grupe dua i objasniti kako due posmatraju same sebe na svojim duhovnim lokacijama. SMETAJ Utisak koji sam stekao o ljudima koji veruju da imamo duu je da oni zamiljaju kako su sve due verovatno pomeane zajedno u jednom ogromnom prostoru. U to veruju i mnogi od mojih klijenata, pre nego to ponu seanse. Posle buenja, nije udo to izjavljuju koliko ih je iznenadila spoznaja da svato ima unapred odreeno mesto u duhovnom svetu. Kad sam poeo prouavati ivot u duhovnom svetu s ljudima pod hipnozom, nisam bio spreman na otkrie postojanja organizovanih grupa za pomo duama. Mislio sam da duhovi samo besciljno plutaju uokolo poto napuste Zemlju. Smetaj u grupe odreen je nivoom due. Posle fizike smrti, putovanje due zavrava na mestu rezervisanom za njenu koloniju, ukoliko se ne radi o vrlo mladoj dui ili dui izolovanoj iz drugih razloga opisanih u etvrtom poglavlju. Due iz ovih grupa bliski su stari prijatelji ija je svest na otprilike istom nivou. Kad ljudi u transu opisuju sebe kao deo grupe dua, govore o maloj primarnoj jedinici entiteta koji imaju direktan i est kontakt, kao to moemo videti u ljudskoj porodici. lanovi iste grupe oseaju jedni druge do nivoa koji daleko nadmauje ono to sebi moemo predoiti na Zemlji. Sekundarne grupe dua ureene su kao grupe za pomo unutar zajednice i nalaze se u mnogo manje intimnom odnosu. Vee sekundarne grupe entiteta sastoje se od divovskih skupova primarnih grupacija, poput lotosa u jednom jezeru. Izgleda da su duhovna jezera beskrajna. Nikada nisam uo da je broj dua u nekoj grupi unutar takvog jezera procenjen na manje od hiljadu. Mnoge primarne grupe koje ine jednu sekundarnu grupu imaju, izgleda, sporadine odnose, ili uopte nema nikakvog kontakta izmeu takvih grupa. Retko sam pronaao due povezane na neki znaajan nain, a koje bi bile lanice dve razliite sekundarne grupe, jer broj dua unutar sekundarne grupe tako je velik da to nije potrebno. Broj dua u manjim primarnim grupama varira od 3 do 25. Kau mi da je prosean broj u jednoj takvoj grupi oko petnaest, i ta se grupa naziva Unutranji krug. Svi kontakti izmeu pripadnika razliitih primarnih grupa uslovljeni su lekcijama koje je potrebno nauiti toekom inkarnacije. Razlog tome moe biti veza iz prolog ivota, ili neko specifino obeleje dua o kojima je re. Poznanstva izmeu dua koje pripadaju razliitim primarnim grupama obino se u ivotu na Zemlji svode na periferne uloge. Primer za to bio bi kolega iz razreda s kojim ste tokom srednje kole bili bliski, ali kog sada sreete samo na godinjicama mature. lanovi iste primarne grupe blisko su povezani kroz celu venost. Te vrsto povezane grupe esto se sastoje od dua slinih mentalnih sklopova sa zajednikim ciljevima, na kojima stalno zajedno sarauju. Tokom inkarnacija na Zemlji, obino biraju zajedniki ivot kao roaci i bliski prijatelji. U istoj primarnoj grupi mnogo ee nalazim klijentovog brata ili sestru iz prolog ivota nego due koje su mu bili roditelji. Roditelji nas mogu doekati na ulazu duhovnog sveta posle smrti na Zemlji, ali moda ih neemo esto viati u duhovnom svetu. Razlog tome nije zrelost, obzirom da dua roditelja moe biti slabije razvijena od due njegovog potomka. Pre je re o socijalnom uenju brae i sestara koji su savremenici u vremenskom okviru. Iako su roditelji detetu primarni likovi za identifikaciju, koji donose i dobre i loe karmike uinke, na na lini rast najee utieu nai odnosi sa suprunicima, braom, sestrama i biranim, bliskim prijateljima. To ne umanjuje vanost roditelja, ujaka, strieva, tetki, dedova i baka, koji nam pomau na druge naine iz drugih generacija. Slike 1 i 2 (str. 53 i 54) predstavljaju sluajni duhovni razmetaj dua. Na slici 1, dua iz primarne grupe 1, smetene unutar vee sekundarne grupe A, blisko bi saraivala sa svim drugim duama iz grupe 1. Ali, neke due iz primarnih grupa 9 i 10 (detaljno opisanih na sl. 2) takoe bi mogle ostvariti blisku saradnju. Mlae due unutar sekundarnih grupa A, B i C verovatno nee imati mnogo kontakta jedna s drugom u duhovnom svetu, pa ni na Zemlji. Bliska povezanost izmeu dua zavisi od njihovoe blizine unutar primarne

grupe, gde postoji slian nivo spoznaje i sklonosti koja je nastala kroz zajednika iskustva na Zemlji. Sledei sluaj prikazuje nam povratak u primarnu grupu posle fizike smrti. ESNAESTI SLUAJ Dr. N: ta inite kad napustite okupljalite i stignete u duhovni prostor kome pripadate? S: Idem u kolu sa svojim prijateljima. Dr. N: Mislite, nalazite se u nekakvoj duhovnoj uionici? S: Da, tamo uimo. Dr. N: Hteo bih da me provedete kroz tu kolu od trenutka dolaska kako bih mogao shvatiti ta vam se dogaa. Recite mi prvo to vidite spolja. S: (bez oklevanja) Vidim savreni etvrtasti grki hram s velikim ukrasnim stubovima - vrlo je lep. Prepoznajem ga jer ovamo se vraam posle svakog ciklusa (ivota). Dr. N: ta klasini grki hram radi u duhovnom svetu? S: (slijee ramenima) Ne znam zato mi izgleda tako, osim to mi je to nekako prirodno... jo od mojih ivota u Grkoj. Dr. N: U redu, nastavimo. Je li vam ko doao u susret? S: (klijentkinja se smei irokim osmehom) Moja uiteljica Karla. Dr. N: I kako vam ona izgleda? S: (samopouzdano) Vidim je kako mi prilazi iz ulaza u hram... kao boginja... visoka je... odevena u duge, leprave halje... jedno rame joj je golo... kosa joj je podignuta i privrena zlatnom nalom... prua mi ruke. Dr. N: Pogledajte sebe. Jeste li odeveni u istu odeu? S: ini mi se da smo svi odeveni isto, sjajimo, i moemo se promeniti. Karla zna da mi se svia njen izgled. Dr. N: Gde su ostali? S: Karla me je povela u kolu u hramu. Vidim veliku biblioteku. Male grupe ljudi razgovaraju tihim glasovima za stolovima. Mirno je... toplo... oseaj sigurnosti koji mi je tako poznat. Dr. N: Izgledaju li vam svi ti ljudi kao odrasli mukarci i ene? S: Da, ali u mojoj je grupi vie ena. Dr. N: Zato? S. Zato to je to valencija s kojom se trenutno najbolje oseaju. Napomena: Re valencija kojom ova klijentkinja opisuje polnu preferenciju moda zvui udno, ali odgovara situaciji. Valencija je pozitivno ili negativno svojstvo koje, u kombinaciji s drugim elementima, daje proporciju. Due u grupama mogu biti sklonije mukim ili enskim linostima, ili i jednim i drugim. Dr. N: U redu, to radite posle toga? S: Karla me vodi do najblieg stola i moji me prijatelji pozdravljaju. Oh, tako je lepo vratiti se. Dr. N: Zato su upravo ti ljudi s vama u tom hramu? S: Zato to smo svi u istoj grupi za uenje. Ne mogu vam rei koliko sam srena to sam opet s njima, (klijenkinjinu panju odvukao je taj prizor i trebalo mi je neko vreme da je opet pokrenem). Dr. N: Recite mi koliko je ljudi u toj biblioteci s vama? S: (zastaje brojei u sebi) Oko dvadeset. Dr. N: Jesu li svih tih dvadeset ljudi vai bliski prijatelji? S: Svi smo mi bliski - poznajem ih vekovima. Ali, petero njih moji su najdrai prijatelji. Dr. N: Je li svaka od tih dvadeset osoba otprilike na istom nivou uenja? S: Uh... gotovo. Neki su malo dalje od ostalih. Dr. N: Gde biste smestili sebe u toj grupi s obzirom na nivo znanja? S: Negde oko sredine. Dr. N: to se tie lekcija, gde se nalazite u odnosu na petero svojih najbliih prijatelja? S: Oh, svi smo tu negde - mnogo toga radimo zajedno. Dr. N: Kako ih zovete? S: (cereka se) Jedni druge zovemo nadimcima. Dr. N: Zato imate nadimke? S: Hmm... kako bismo definisali nau sutinu. Jedni druge zovemo nazivima zemaljskih predmeta koji nas simbolizuju.

Dr. N: Koji je va nadimak? S: ealj. Dr. N: I to predstavlja neki lini atribut? S: (stanka) Ja, poznata sam po otrim reakcijama na nove situacije u mojim rotacijama (ivotnim ciklusima). Dr. N: Kako se zove entitet koji vam je najblii, i zato? S: (tihi smeh) kropac. On se baca u svoje rotacije... raspruje energiju tako brzo da pljuska na sve strane, kao voda koju toliko voli na Zemlji. Dr. N: Vaa porodina grupa izgleda vrlo specifina. Da li bi mi sad objasnili ta vi i vai prijatelji ustvari radite u toj biblioteci? S: Prilazim svom stolu i svi gledamo knjige. Dr. N: Knjige? Kakve knjige? S: ivotne knjige. Dr. N: Opiite mi ih najbolje to moete. S: To su slikovnice - s debelim, belim ivicama - debele pet do sedam centimetara -vrlo su velike... Dr. N: Otvorite mi jednu od tih ivotnih knjiga i objasnite mi ta vidite vi i vai prijatelji za stolom. S: (stanka, ruke klijentkinje pribliavaju se i razdvajaju, kao da otvara knjigu) Nita nije zapisano. Sve to vidimo prikazano je u ivim slikama. Dr. N: Pokretnim slikama - drukijim od fotografija? S: Da, one su viedimenzionalne. Kreu se, premetaju iz centra kristala koji se menja s odrazom svetlosti. Dr. N: Dakle, slike nisu ravne, pokretni talasi svetlosti imaju dubinu? S: Tako je, ivi su. Dr. N: Recite mi kako se vi i vai prijatelji sluite knjigama? S: Pa, u poetku su slike uvijek nefokusirane kada otvorimo knjigu. Zatim pomislimo na ono to elimo, kristal promijeni boju od tamne u svetlu I uskladi se. Zatim moemo videti, u minijaturi svoje prole ivote i alternative. Dr. N: Kako je u tim knjigama opisano vreme? S: Okvirima... stranicama... vreme je zgusnuto u ivotnim knjigama. Dr. N: Ne elim se baviti vaom prolou, ali pogledajte knjigu i recite mi ta je prva stvar koju ste videli. S: Nedostatak samodiscipline u mom poslednjem ivotu, jer o tome razmiljam. Vidim sebe kako umirem mlada, u svai ljubavnika - moja smrt bila je beskorisna. Dr. N: Vidite li i budue ivote u toj ivotnoj knjizi? S: Moemo pogledati budue mogunosti... u malim deliima... u obliku lekcija... te opcije uglavnom dolaze kasnije, uz pomo drugih. Svrha tih knjiga je naglaavanje dela iz nae prolosti. Dr. N: Da li bi mi izneli svoj utisak o nameri koja stoji iza te atmosfere biblioteke u vaoj grupi? S: Oh, pomaemo jedni drugima prevladati svoje greke tokom ovog ciklusa. Naa uiteljica dolazi i odlazi, a mi mnogo uimo zajedno i raspravljamo o vrednosti naih izbora. Dr. N: Postoje li u toj zgradi i druge prostorije u kojima ljudi ue? S: Ne, ova je namenjena naoj grupi. U naoj blizini postoje i druge zgrade u kojima ue druge grupe. Napomena: itaoc moe pogledati sliku 1 (str. 53), krug B, kao primer onoga na ta se ovdje misli. Na grafikonima, grupe 3-7 prikazuju povremene grupne interakcije, iako su one u duhovnom svetu veoma blizu jedne drugih. Dr. N: Jesu li grupe ljudi koji ue u tim zgradama naprednije ili manje napredne od onih u vaoj grupi? S: Ima i jednih i drugih. Dr. N: Je li vam dozvoljeno poseivanje drugih zgrada u kojima ue druge due? S: (duga stanka) Postoji jedna u koju redovno odlazimo. Dr. N: Koja je to? S: Mesto na kojem se nalaze novije due. Pomaemo im kad nema njihovog uitelja. Lepo je kad ste nekome potrebni. Dr. N: Kako im pomaete? S: (smeje se) U reavanju domaih zadataka. Dr. N: Ali nije li to odgovornost uitelja - vodia?

S: Pa, vidite, uitelji su toliko napredniji (u smislu razvoja)... ova grupa zahvalna nam je na pomoi jer se s lakoom povezujemo s njima. Dr. N: Ah, dakle ponekad poduavate tu grupu? S: Da, ali ne inimo to nigde drugde. Dr. N: Zato ne? Zato naprednije grupe ne dou ponekad u vau biblioteku kako bi vam pomogle? S: Ne ine to zato to smo mi stigli dalje od novijih dua. Isto tako, mi ne odlazimo kod njih. Ako se elim povezati s nekim, inim to van centra za uenje. Dr. N: Moete li lutati bilo gde ukoliko ne smetate drugim duama u njihovim prostorima za uenje? S: (donekle izbegava odgovor) Volim se zadravati u blizini svog hrama, ali mogu ii prema bilo kome. Dr. N: Imam utisak da je energija vae due ograniena na ovo duhovno mesto, iako mentalno moete posegnuti i izvan njega. S: Ne oseam se ogranieno... imamo dovoljno prostora... ali ne privlae me sve due. Izjava o neogranienosti klijentkinje iz esnaestog sluaja ini se protivrenom ogranienjima duhovnog prostora koja smo videli u prethodnom sluaju. Kad prvi put uvedem klijente u duhovni svet, njihove su vizije spontane, posebno one vezane uz duhovni poredak i njihovo mesto u zajednici u kojoj ive due. Iako proseni klijent moe govoriti o privatnim prostorima to se tie ivota i rada, niko nije doiveo da ga duhovni svet ograniava. Kad se njihovo nadsvesno seanje pokrene, veina ljudi pria o slobodi kretanja i odlasku na otvorena mesta na kojima se due sa mnogih nivoa uenja okupljaju u oputenoj atmosferi. U tim zajednikim prostorima due se ukljuuju u razne aktivnosti. Neke su vrlo zaigrane - katkad ujem kako starije due zadirkuju one mlae u vezi stvari koje ih tek oekuju. Jedan klijent rekao je sledee: Igramo se jedni s drugima kao gomila dece. Tokom igre murke, neke mlae due se izgube, a mi im pomaemo da se nau. Rekli su mi da se u grupama dua povremeno pojavljuju i gosti koji ih zabavljaju i priaju prie, poput srednjevjekovnih trubadura. Jedna klijentkinja spomenula mi je da njena grupa voli gledati nastup lika neobinog izgleda poznatog pod imenom Humor koji ih sve nasmejava svojim ludorijama. Vrlo esto, ljudima pod hipnozom teko je jasno opisati udne razloge meanja dua. Jedan oblik zabave o kojem esto sluam je formiranje kruga kako bi due bolje ujedinile i projektovale energiju svojih misli. U takvim sluajevima uvek se spominje veza s viom silom. Neki ljudi rekli su mi: Ritmovi misli toliko su usklaeni da stvaraju neki oblik pesme. Due se bave i elegantnim, suptilnim plesom, kad krue jedna oko druge u meavini energija, spajajui se i razdvajajui u egzotinim obrascima svetlosti i boja. U sredini tih plesova mogu se prizvati i fizike stvari, poput oltara, brodova, ivotinja, drvea ili okeanskih plaa. Te slike imaju posebno znaenje za grupe dua, kao planetarni simboli koji osnauju pozitivna seanja iz prolih ivota koje su zajedno proivele. Ta materijalna replikacija, izgleda, ne predstavlja tugu duhova koji ude za tim da se vrate u fiziko stanje, nego radosno priseanje na istorijske dogaaje koji su im pomogli u oblikovanju individualnih identiteta. Po mojem miljenju, ti su mitski izrazi dua ceremonijalne prirode, ali predstavljaju mnogo vie od obinih rituala. Iako klijenti u nadsvesnom stanju govore da odreena mesta u duhovnom svetu imaju istu funkciju, njihove slike u svakoj od tih regija mogu biti razliite. Na primer,podruje uenja koje je ova klijentkinja opisala kao grki hram druga je osoba opisala kao modernu kolsku zgradu. Druge izjave mogu se initi vie protivrenima. Na primer, mnogi klijenti, koji mentalno putuju duhovnim svetom s jedne lokacije na drugu, rei e mi da prostor oko njih lii na kuglu, kao to smo videli u prolom poglavlju, ali onda e dodati da duhovni svet nije zatvoren jer je bezgranian. Mislim da moramo imati na umu injenicu da ljudi tokom transa tee tome da svoj referentni okvir izgrade na temelju stvari koje je njihov svesni um video i iskusio na Zemlji. Mnogi ljudi koji izau iz transa kau mi da u duhovnom svetu postoji mnogo stvari koje nisu uspeli opisati zemaljskim terminima. Svaka osoba prevodi apstraktne duhovne elemente svojeg iskustva u simbole interpretacije koji za njih imaju smisla.Ponekad klijenti ak izraavaju nevericu u svoje vizije kad ih prvi put povedem u duhovni svet. Razlog tome je injenica da kritiki deo njihovog svesnog uma nije prestao slati poruke. Ljudi u transu ubrzo se prilagode onome to njihov nesvjesni um proivljava. Kad sam poeo prikupljati informacije o grupama dua, svoje procene o mestu kom pojedina dua pripada temeljio sam na nivou njene spoznaje. Ali, dok sam se sluio samo tim kriterijumom identifikacije, bilo mi je teko brzo odrediti mesto klijenta. S klijentkinjom iz esnaestog sluaja sreo sam se u ranoj fazi svog prouavanja ivota u duhovnom svetu. Bio je to znaajan sluaj, jer sam tokom te seanse nauio da prepoznam due po boji.

Pre tog sluaja, sluao sam kako moji klijenti opisuju boje koje vide u duhovnom svetu, ali nisam shvatio vanost te informacije u odnosu na same due. Moji klijenti izvetavali su me o nijansama boja energije dua, ali nisam uspeo spojiti ta zapaanja. Nisam postavljao prava pitanja. Bio sam upoznat s Kirlijanovom fotografijom i parapsiholokim istraivanjima na koledu U.C.L.A. (Kalifornijski koled, prim.prev.), koja su indikovala da svaka iva osoba projektuje svoju linu auru u boji. ini se da, dok smo u ljudskom obliku, oko naeg tela struji jonizirano energetsko polje koje je sa telom spojeno mreom vitalnih energetskih taaka zvanih akre. Budui da su mi duhovnu energiju opisali kao pokretnu, ivu silu, koliina elektromagnetske energije potrebne da se dua zadri na naem fizikom nivou moe biti jo jedan inilac u stvaranju razliitih zemaljskih boja. Kau da ljudska aura odraava misli i oseaje, kao i fiziko zdravlje osobe. Pitao sam se imaju li ti lini meridijani koje ljudi stvaraju ikakve direktne veze s onim to su mi rekli o svetlu koje odailju due u duhovnom svetu. Kod klijentkinje iz esnaestog sluaja, shvatio sam da svetlost koju zrai dua nije u potpunosti bela. U umovima mojih klijenata, svaka dua stvarala je specifinu boju aure. Ovoj klijentkinji zahvaljujem to mi je pomogla u deifrovanju znaenja ovih manifestacija energije. Dr. N: U redu, otplutajmo sada izvan vaeg hrama za uenje. ta vidite oko sebe, ili u daljini? S: Ljude - velike grupe ljudi. Dr. N: Koliko ih je, po vaem miljenju? S: Hmm... u daljini... ne mogu izbrojati... stotine i stotine... tako ih je mnogo. Dr. N: I moete li se identifikovati s tim duama - jeste li povezani s njima? S: Ne ba - ak i ne mogu videti sve - tamo je... pomalo maglovito... ali moje drutvo je u mojoj blizini. Dr. N: Ako bih vae drutvo od oko dvadeset dua nazvao vaom primarnom grupom, jeste li sada povezani s veom sekundarnom grupom dua koja vas sada okruuje? S: Mi smo... svi... povezani - ali ne direktno. Ne poznajem te druge... Dr. N: Vidite li fizika obeleja svih tih drugih dua na isti nain na koji ste ih videli na lanovima svoje grupe u hramu? S: Ne, to nije potrebno. Ovdje na otvorenom sve je... prirodnije. Sve ih vidim kao due. Dr. N: Pogledajte sada u daljinu. Kako vidite sve te due? Na ta lie? S: Razliita svetla - zuje okolo kao pele. Dr. N: Moete li videti jesu li due koje rade zajedno, kao uitelji i uenici, svo vreme jedne uz druge? S: Ljudi iz moje grupe jesu, ali uitelji se dre zajedno kad nam ne pomau u uenju. Dr. N: Vidite li kog uitelja - vodia s mesta na kojem se sada nalazimo? S: (stanka) Neke... da... njih je mnogo manje nego nas, naravno. Mogu videti Karlu s dvoje prijatelja. Dr. N: I znate da su oni vodii, iako niste videli nikakva fizika obeleja? Moete gledati sva ta jarka, bela svetla i mentalno znati da su to vodii? S: Naravno da moemo. Ali nisu svi beli. Dr. N: elite li rei da due nisu potpuno bele? S: To je delimino tono - zavisno od intenziteta nae energije, moemo izgledati manje sjajno. Dr. N: Dakle, Karla i njena dva prijatelja zrae razliitim nijansama bele? S: Ne, oni uopte nisu beli. Dr. N: Ne razumijem. S: Ona i njenih dvoje prijatelja su uitelji. Dr. N: U emu je razlika? elite li rei da ti vodii zrae svetlou koja nije bela? S: Tako je. Dr. N: Pa koje su oni boje? S: ute, naravno. Dr. N: Oh... dakle, svi vodii zrae utom energijom? S: Ne. Dr. N: to? S: Karlin uitelj je Valairs. On je plav. Katkad ga viamo ovde. Dobar momak. Jako pametan. Dr. N: Plav? Kako smo doli do plave boje? S: Valairs je svetloplav. Dr. N: Zbunjen sam. Niste spomenuli da je jo jedan uitelj pod imenom Valairs deo vae grupe. S: Niste me pitali. Osim toga, on nije u mojoj grupi. Nije ni Karla. Oni imaju svoje grupe.

Dr. N: A ti vodii imaju aure ute i plave boje? S: Da. Dr. N: Koliko drugih energetskih boja vidite tamo? S: Nijednu. Dr. N: Zato nema crvenih i zelenih energetskih svetala? S: Neka su crvenkasta, ali zelenih nema. Dr. N: Zato? S: Ne znam, ali ponekad, kad pogledam uokolo, ovo je mesto osvetljeno kao boina jelka. Dr. N: Zanima me Valairs. Ima li svaka duhovna grupa dva uitelja? S: Hmm... to se menja. Karla ui pod Valairsom, pa mi imamo dvoje uitelja. Njega retko viamo. On radi i sa drugim grupama osim nae. Dr. N: Dakle, i Karla je uenica, i poduava vas kao manje napredan vodi? S: (pomalo nezadovoljno) Dovoljno je napredna za mene! Dr. N: U redu, ali biste li mi pomogli u pojanjavanju tih boja? Zato Karlina energija zrai utom bojom, a Valairsova plavom? S: To je lako. Valairs... prednjai u znanju u odnosu na sve nas i zrai tamnijom nijansom svetlosti. Dr. N: Oznaavaju li plava, uta i bela nijansa razlike izmeu dua? S: To vam pokuavam objasniti. Plava je dublja od ute, a uta je intenzivnija od bele. Sve zavisi od toga koliko ste daleko stigli. Dr. N: Oh, znai da Valairs zrai manje sjajno od Karle, a ona je manje jarka od vas, zato to ste na niem stepenu razvoja? S: (smije se) Mnogo niem. Oboje imaju teu, postojaniju svetlost od mene. Dr. N: A kako se Karlina uta boja razlikuje od vae bele u smislu smera u kom vi napredujete? S: (ponosno) Ja se pretvaram u crvenkasto belu. Na kraju, biu svetlo zlatne boje. Nedavno sam primetila da Karlina uta boja postaje malo tamnija. Oekivala sam to. Ona je tako uena i dobra. Dr. N: Stvarno, hoe li njen nivo energije na kraju doi do tamno plave nijanse? S: Ne, prvo do svetlo plave. To uvek ide postepeno, kako nam energije postaju sve gue. Dr. N: Dakle, te tri osnovne boje bela, uta i plava - predstavljaju razvojne faze i vidljive su svim duama? S: Tako je, a do promjena dolazi vrlo polako. Dr. N: Pogledajte opet oko sebe. Jesu li sve boje energija jednako zastupljene meu ovdanjim duama? S: Oh, ne! Veina je bela, neke su ute, a plavih je malo. Dr. N: Hvala vam to ste mi to objasnili. Sada rutinski ispitujem svakog klijenta u transu o njegovoj nijansi boja. Uz optu belinu koja vlada u duhovnom svetu, moji klijenti kau mi da veina drugih dua zrai nijansama bele. ini se da su neutralna bela ili siva boja poetna taka razvoja. Duhovne aure zatim meaju primarne boje - crvenu, utu i plavu na temeljnoj beloj. Neki ljudi vide i zelenkaste nijanse pomeane sa utom ili plavom. Moemo samo pretpostaviti da postoji veza izmeu energije due i zakona fizike koji vladaju spektrom boja koje vidimo na nebu. Meutim, pronaao sam odreene slinosti. Energija svetlosti kojom zrae hladnije zvezde jes crveno naranasta, dok se boja onih toplijih menja od ute do plavo-bele. Temperatura deluje na svetlosne talase koji su takoe vidljive vibracije spektra razliitih frekvencija. Ljudsko oko registruje te talase kao niz nijansi, od svetlih do tamnih boja. Te boje energije dua verovatno nemaju mnogo veze s elementima poput vodonika i helijuma, ali moda postoji veza s visokim energetskim elektromagnetskim poljem. Pretpostavljam da na svetlost svih dua utiu vibracijsko kretanje u skladu s harmoninim duhovnim jedinstvom mudrosti. Neki aspekti kvantne fizike sugeriu da je svemir sainjen od vibracijskih talasa koji utiu na mase fizikih objekata interakcijom razliitih frekvencija. Svetlost, pokret, zvuk i vreme povezani su u fizikom svemiru. Moji klijenti iste su te odnose spominjali i u duhovnom svetu. Konano, zakljuio sam da naa duhovna i fizika svest projektuje i prima svetlosnu energiju. Verujem da pojedini obrasci vibracijskih talasa predstavljaju auru svake pojedine due. Gustoa, boja i oblik svetlosti koju zraimo kao due proporcionalna je snazi naeg znanja i percepcije, koje predstavlja sve vea koncentracija svetlosne materije do koje dolazi usled naeg rasta. Ne samo da individualni energetski obrasci pokazuju ko smo, nego ukazuju i na stepen nae sposobnosti da leimo druge i regeneriemo sami sebe.

Ljudi pod hipnozom spominju boje kako bi opisali izgled dua dok su u bezoblinom stanju, posebno iz daljine. Od svojih klijenata saznao sam da naprednije due projektuju mase brih energetskih estica ija boja izgleda kao plava, dok najvie koncentracije poprimaju purpurnu boju. U vidljivom spektru boja na Zemlji, plavo - ljubiasta ima najkrau talasnu duinu, a energija je najvia kod nevidljive ultraljubiaste. Ukoliko je gustoa boje odraz mudrosti, onda nie talasne duine bele i ute boje koje zrae iz dua moraju predstavljati niu koncentraciju vibracijske energije. Slika 3 je tabela koju sam napravio u svrhu klasifikacije dua po boji na temelju podataka dobijenih od klijenata. Prvi red navodi duhovno stanje due, ili nivo uenja. Posljednji red prikazuje status vodia i oznaava nau sposobnost i spremnost da to budemo drugima, to u bolje objasniti u sledeem poglavlju. Uenje zapoinje kad smo stvoreni kao dua, a ubrzava se s prvim zadatkom u fizikom ivotu. Sa svakom inkarnacijom nae razumevanje raste, iako se u nekim ivotima moemo okliznuti i vratiti se unazad, pre nego to opet stanemo na noge I nastavimo s napredovanjem. Ipak, prema onome to sam saznao, kad dua postigne odreeni duhovni nivo, na njemu i ostaje. Boja nae due je odraz nae svesti o samom postojanju. Individualna dua je svesni subjekt objektivnog postojanja, Apsoluta ili Boanskog koje je sve i omoguava sve. To je naa sutina. Sva evolucija due je kristalisanje te njene boanske sutine tokom koje ona sve spoljanje prepoznaje kao svoju unutranjost, kao svoju sutinu. To je glavna konstrukcija sveg uenja, znanja i samospoznaje: prepoznati sve spolja kao svoju sutinu, kao sebe. Ta evolucija se odraava na dui kroz njene razliite boje, tj. frekvencije svesti koja odraava objektivnu stvarnost. Bela je univerzalna i nediferencirana, ona samo zrai spolja, kao to i nezrela dua sve projektuje i vidi izvan sebe, dok je purpurna najdublja jer odraava najdublju svest o sebi, sastavljena je od svih ostalih boja i zato je potpuna u sebi. U tabeli 3 prikazao sam est nivoa inkarniranih dua. Iako svoje klijente generalno svrstavam u iroke kategorije poetnika, srednje razvijenih dua i naprednih dua, postoje i suptilne razlike medu njima, na nivoima 2 i 4. Na primer, da bih utvrdio poinje li dua napredovati iz poetnike faze na prvom nivou prema drugom nivou, moram znati ne samo to koliko je bele energije jo preostalo, nego i analizirati klijentove odgovore koji ukazuju na spoznaju. Profil rasta ini i genealogija uspeha u proteklim ivotima, budua oekivanja, grupne veze i razgovori mojih klijenata i njihovih vodia. Neki od mojih klijenata prigovaraju mi to sam duhovni svet opisao kao mesto u kom vlada drutvena struktura i organizacijski sistem predstavljen tabelom 3. S druge strane, stalno sluam te iste klijente kako opisuju planirani i ureeni proces linog razvoja na koji utieu vrnjaci i uitelji. Ukoliko duhovni svet podsea na veliku kolu s mnotvom uionica pod upravom uitelja koji prate na napredak, onda on ima strukturu. Tabela 3 predstavlja temeljni radni model kojim se sluim za svoje potrebe. Znam da nije savren. Nadam se da e budua istraivanja regresijskih terapeuta nadopuniti moj koncept linim nainima merenja zrelosti due. Ovo poglavlje moe itaocu stvoriti utisak da su due odvojene nivoom svetlosti u duhovnom svetu kao to su ljudi odvojeni klasama u zemaljskim drutvima. Drutveno okruenje na Zemlji ne moe se uporediti sa onim duhovnog sveta. Frekvencija svetlosti kojom se meri spoznaja dua dolazi iz istog izvora energije. Due su potpuno integrisane milju. Kad bi svi nivoi uspeha u duhovnom svetu bile iste, due bi imale lo sistem uenja. Stari zemaljski koncept obrazovanja u kom su svi uenici bili u jednoj uionici ograniavao je uenike razliito uzrasta. U duhovnim vrnjakim grupama, due rade na svom razvojnom nivou s drugima slinim njima. Zreli uitelji - vodii pripremaju sledee generacije dua da zauzmu njihova mesta. To su praktini razlozi zbog kojih u duhovnom svetu postoji sistem osmiljen tako da meri uenje i razvoj. Sistem potie prosvetljenje i, na kraju krajeva, usavravanje dua. Vano je shvatiti sledee: iako moemo snositi posledice loih izbora u naim obrazovnim zadacima, majstorske due uvek nas tite, podravaju i usmeravaju u sistemu. Ja to smatram duhovnim menadmentom dua. Kompletna ideja hijerarhije dua mnogo je vekova prisutna u istonim i zapadnim kulturama. Platon je govorio o preobraenju dua od detinjstva do odraslog doba, pri emu one prolaze kroz mnoge faze moralnog razvoja. Grci su smatrali da se oveanstvo tokom mnogih ivota pretvara iz amoralnih, nezrelih i nasilnih bia u ljude koje na kraju socijalizira samilost, strpljenje, sposobnost pratanja, potenje i ljubav. U II veku nove ere, na novu hriansku teologiju veliki je uticaj imao Plotin, ija je neoplatonistika kosmologija govorila o tome da due imaju hijerarhiju nivoa postojanja. Najvie bie je transcendentni Jedan ili Bogstvoritelj, iz kojeg se raa dua - Jastvo - koja boravi u ljudskim telima. Na kraju, te nie due vratie se i ujediniti s univerzalnom nad - duom.

Namera moje klasifikacije razvoja dua nije socijalni ni intelektualni elitizam. Due na visokom nivou razvoja esto na Zemlji ive u skromnim okruenjima. Isto tako, ljudi na visokim stepenima uticaja u ljudskom drutvu nisu nuno u blaenom stanju duevne zrelosti. esto je upravo suprotno. Govorei o utvrivanju duevnog razvoja, ne mogu dovoljno naglasiti vanost naih duhovnih grupa. Deveto poglavlje koje govori o poetnikim duama (s prvog i drugog nivoa) bolje e objasniti kako funkcionie grupa dua. Meutim, pre nego to nastavim, hteo bih saeti ono to sam saznao o temeljnim naelima zadataka grupa dua: Bez obzira na relativno vreme stvaranja, posle zavretka pripravnikog statusa sve poetnike due ukljuuju se u nove grupe dua na svom nivou razumevanja. Kad se formira nova grupa za podrku dua, u nju se vie ne ukljuuju novi lanovi. ini se da postoji suistemska procedura selekcije za homogeno grupisanje dua. U obzir se uzima slinost ega, kognitivna svesnost, izraavanje i elje. Bez obzira na veliinu, energije primarnih grupa ne meaju se direktno, ali due mogu komunicirati jedna s drugom i preko granica primarnih i sekundarnih grupa. Primarne grupe na prvom i drugom nivou mogu se razdvajati na manje podgrupe u svrhu uenja, ali ne dele se od integrirane celine unutar jedne grupe dua. Due unutar jedne vrnjake grupe razlikuju se po brzini uenja. Neke due napredovat e bre od drugih, iako ti uenici moda nee biti jednako sposobni i delotvorni na svim podrujima svog nastavnog plana. Kada stignu do srednjeg nivoa uenja, due koje iskazuju posebne talente (isceljvanje, poduavanje, stvaranje itd.) mogu uestvovati i u specijaliziranim grupama za napredniji rad, iako su jo uvek deo svojih primarnih grupa. Kada potrebe, motivi i sposobnosti neke due u potpunosti dosegnu trei nivo u svim podrujima svog razvoja, ona se ukljuuje u slobodniju radnu grupu za nezavisno uenje. Obino, njen stari vodi i dalje je motri uz jednog majstora uitelja. Na taj nain, nova grupa entiteta koji dolaze na trei nivo moe se skupiti iz mnogih primarnih grupa unutar jedne ili vie sekundarnih grupa. Kad se priblie etvrtom nivou, due dobijaju veu slobodu izvan grupnih aktivnosti. Iako se veliina grupa smanjuje kako due napreduju, bliski kontakt izmeu lanova originalne primarne grupe nikada se ne gubi. Duhovni vodii poseduju irok spektar metoda poduavanja i instrukcijskih personifikacija, zavisno od sastavu grupe. NAI VODII Nikada nisam radio s klijentom u transu koji nije imao linog vodia. Neki vodii prisutniji su od drugih tokom hipnotikih seansi. Moj je obiaj pitati klijente vide li ili oseaju neutelovljenu prisutnost u prostoriji. Ukoliko je vide, obino se radi o vodiu zatitniku. Klijenti e esto osetiti prisutnost neutelovljenog bia pre nego to vide njegovo lice ili uju glas. Ljudi koji mnogo meditiraju bolje su upoznati s tim vizijama od osoba koje nikada nisu pozivale svoje vodie. Prepoznavanje tih duhovnih uitelja dovodi ljude u kontakt s toplom kreativnom silom punom ljubavi. Zahvaljujui naim vodiima, postajemo svesniji kontinuiteta ivota i naeg identiteta kao due. Vodii su vani za nae postojanje jer uestvuju u ispunjavanju nae sudbine. Vodii su sloeni entiteti, posebno kad je re o majstorima vodiima. Nivo svesnosti due do odreene mere odreuje rnivo razvoja vodia koji joj je dodeljen. Zapravo, i zrelost pojedinog vodia utie na to ima li on samo jednog uenika pod svojim nadzorom, ili ih ima mnogo. Vodii na visokim nivoima obino rade s celom grupom dua u duhovnom svetu, pa i na Zemlji. Ti vodii imaju druge entitete koji im pomau. Prema onome to sam video, svaka grupa dua obino ima jednog ili vie novijih uitelja koji se obuavaju. Zahvaljujui tome, neki ljudi mogu imati vie od jednog vodia koji im pomae. Lina imena kojima moji klijenti zovu svoje vodie kreu se od uobiajenih, preko neobinih i vrckastih, pa sve do bizarnih. Ta se imena esto mogu pratiti do nekog specifinog prolog ivota koji je uitelj proveo s uenikom. Neki klijenti ne mogu izrei ime svojeg uitelja zato to taj zvuk nije mogue reprodukovati, iako ih jasno vide u hipnozi. Tim ljudima govorim da je mnogo vanije shvatiti razlog zbog kog im je dodijeljen pojedini vodi, nego izgovoriti njegovo ime. Klijent moe svog vodia nazivati nekim optim pojmom, kao: direktor, savetnik, instruktor,ili jednostavno moj prijatelj. U interpretaciji rei prijatelj potrebno je biti oprezan. Kada osoba u transu govori o duhovnom prijatelju, ona obino govori o srodnoj dui ili bliskoj osobi iz primarne grupe, a ne o vodiu. Entiteti koji su nam

prijatelji nalaze se na nivoima ne mnogo viim ili niim od nae. Ti nam prijatelji pruaju mentalno ohrabrenje iz duhovnog sveta dok smo na Zemlji, a mogu biti uz nas i kao inkarnirani saputnici na ivotnim putevima. Jedan od najvanijih aspekata mog terapeutskog rada s klijentima je da im pomognem da na svesnom nivou shvate ulogu vodia u njihovom ivotu. Ti uiteljski entiteti sve nas obrazuju svojom vetinom u tehnikama poduavanja. Ideje koje nazivamo svojima moda je generisao na brini vodi. Vodii nas tee tokom tekih razdoblja naih ivota, posebno kad smo deca kojoj treba uteha. Seam se armantne opaske kojom mi je jedna klijentkinja odgovorila na pitanje kada je prvi put videla svojeg vodia u ovom ivotu. Oh, kad sam sanjarila, rekla je. Seam se da je ona bila sa mnom prvog dana kole, kad sam se stvarno uplaila. Sedela je na moem stolu i pravila mi drutvo, a onda mi je pokazala put do toaleta kad sam se previe bojala pitati uitelja. Koncept personaliziranih duhovnih bia datira iz drevnih vremena, jo iz naih najranijih dana kao ljudskih bia sposobnih za razmiljanje. Antropoloka istraivanja naselja praistorijskih ljudi ukazuju na to da su njihovi totemski simboli pravili individualnu zatitu. Kasnije, pre otprilike 5.000 godina, kad su nastali gradovi - drave, slubena boanstva postala su identifikovana s dravnim religijama. Ti su bogovi bili udaljeniji, a ak su i izazivali strah. I tako su lina i porodina boanstva poprimila veliku vanost u svakodnevnom ivotu ljudi koji su traili zatitu. Svaka osoba ili porodica imala je lino duevno boanstvo koje je delovalo kao aneo uvar i koga su mogli pozivati traei boansku pomo tokom krize. Ta se tradicija sauvala i do naih dananjih kultura. Dva takva primera imamo na suprotnim krajevima USA. Aumakua je lini bog Havajaca. Stanovnici Polinezije veruju da ovekovi preci mogu stvoriti odnos linog boga (kao ljudi, ivotinje ili ribe) sa ivim lanovima porodice. U vizijama i snovima, Aumakua moe pomoi osobi ili je ukoriti. U severoistonoj Americi, Irokezi su verovali u ovekovu unutranju duhovnu silu zvanu Orenda, koja je povezana s viim linim Orenda duhom. Ovaj uvar moe odbiti tetne i zle sile usmerene prema osobi. Koncept uvara due koji deluju kao vodii deo je sistema verovanja mnogih indijanskih kultura. Zuni plemena iz jugozapadnog dela Amerike u svojoj mitologiji imaju usmena predanja o bogolikim biima koja poseduju linu egzistenciju. Oni se nazivaju stvoritelji i uvari ivotnih puteva i smatraju se uvarima due. irom sveta postoje i druge kulture koje takoe veruju u to da ljude uva jo neko osim Boga, ko lino intervenie u njihovu korist. Mislim da su ljudskim biima oduvek trebali antropomorfni likovi nii od najvieg Boga da bi prikazali duhovne sile u svojoj okolini. Kada ljudi mole ili meditiraju traei nadahnue, ele posegnuti prema nekom entitetu s kojim su povezani. Lake je traiti pomo od bia koje ljudski um moe jasno identifikovati. Vrhovnog Boga teko je predoiti, to mnogim ljudima onemoguava direktnu povezanost. Bez obzira na razliite religijske preferencije i nivoe verovanja, mnogi ljudi smatraju da je, ukoliko vrhovni Bog postoji, to bie previe zaposleno da bi se bavilo njihovim individualnim problemima. Ljudi esto smatraju da nisu vredni direktne veze sa Bogom. Zbog toga, velike svetske religije sluile su se prorocima koji su nekada iveli na Zemlji kao Bojim posrednicima. Ni proroci vie nisu dovoljno lini, moda i zato to su neki od njih uzdignuti do boanskog statusa. Govorim to ne umanjujui vaan duhovni uticaj svih velikih proroka na svoje sledbenike. Milioni ljudi imali su koristi od uenja tih monih dua koje su se utelovile na Zemlji kao proroci u naoj istoriji. A ipak, duboko u svojim srcima, ljudi znaju - i uvek su znali - da postoji neko, nekakav lini entitet povezan samo s njima, koji eka da dou kod njega. Imam teoriju da se vodii veoma religioznim ljudima javljaju kao likovi iz njihovih vera. Na nacionalnoj televiziji prikazana je emisija u kojoj je dete iz duboko hrianske porodice doivelo iskustvo bliske smrti. Devojica je rekla da je videla Isusa. Kad su je zamolili da nacrta ono to je videla, nacrtala je bezoblinog plavog oveka koji je stajao unutar oreola svetlosti. Moji klijenti pokazali su mi koliko zavise od svojih duhovnih vodiia i koliko im ovi pomau tokom ivota. Poeo sam verovati da su oni direktno odgovorni za nas, a ne Bog. Ti uitelji ostaju uz nas tokom hiljada zemaljskih godina i pomau nam kroz bezbroj ivota, pre i posle njih. Primetio sam da, za razliku od ljudi u svesnom stanju, moji klijenti u transu ne okrivljuju Boga za svoje ivotne nesree. Vrlo esto, kad se nalazimo u duhovnom svetu, na vodi snosi najvei teret naeg nezadovoljstva. esto me pitaju jesu li uitelji - vodii izabrani posebno za nas, ili su nam dodijeljeni sluajno. Na to je pitanje teko odgovoriti. Izgleda da u duhovnom svetu dobijamo svoje vodie po nekom sistemu. Verujem da njihovi individualni stilovi uenja i tehnike upravljanja podravaju na trajni identitet due i sjajno se integriu s njim.

Na primer, uo sam za to da se mlai vodii, koji su u prolim ivotima savladali neke posebno teke negativne osobine, dodeljuju duama s istim obrascima ponaanja. Izgleda da se ti saosjeajni vodii ocenjuju prema tome koliko su delotvorni u postizanju pozitivne promene. Svi vodii saoseaju sa svojim uenicima, ali se njihovi pristupi poduavanju razlikuju. Otkrio sam da neki vodii stalno pomau svojim uenicima na Zemlji, dok drugi trae od svojih tienika da odrade lekcije uz tek neznatno otvoreno ohrabrenje. Naravno, vaan inioc je i zrelost due. Stariji uenici dobijaju manje pomoi od poetnika. Osim nivoa razvoja, intenzitet individualne elje smatram drugim iniocem vanim za uestalost i oblik pomoi koju osoba dobija od svog vodia tokom ivota. to se tie polova, nisam pronaao vrstu korelaciju izmeu pola klijenata i pola njihovih vodia. Uopteno, ljudi prirodno prihvataju pol u kom se javlja njihov vodi. Mogli bismo utvrditi da je razlog tome injenica da su se ljudi naviknuli na svoje vodie u mukom ili enskom obliku tokom dugih razdoblja poznanstva, a ne pretpostavka da je jedan pol delotvorniji od drugog u odnosu pojedinih uenika i uitelja. Neki vodii javljaju se u oba pola, to potvruje ideju da su due zapravo androgine. Jedan klijent mi je rekao: Moj vodi je ponekad Alexis a ponekad Alex. Pojavljuje se u oba pola, u zavisnosti da li mi treba muki ili enski savet. Koliko sam uspeo shvatiti, procedura izbora uitelja paljivo se provodi u duhovnom svetu. Svako ljudsko bie dobilo je najmanje jednog starijeg vodia ili majstora vodia kad je stvoreno kao dua. Mnogi od nas kasnije dobijaju novijeg, sekundarnog vodia, poput Karle iz prethodnog poglavlja. U nedostatku boljeg izraza, te sam uitelje nazvao mlai vodii. Ambiciozni mlai vodii mogu zapoeti sa svojom obukom krajem treeg nivoa, dok napreduju prema gornjoj srednjoj fazi razvoja. Zapravo, svoju obuku za vodie zapoinjemo mnogo pre nego to postignemo etvrti nivo. Na niim stadijumima razvoja, u ivotu pomaemo drugima kao prijatelji, a izmeu ivota savetujemo lanove svoje grupe. ini se da uiteljski zadaci mlaih i starijih vodia odraavaju volju majstora vodia, koji ine svojevrsno upravno telo poput trusta, nadreeno mlaim vodiima u duhovnom svetu. U desetom i jedanaestom poglavlju, koje prikazuje sluajeve sa naprednijim duama, videemo primere naina na koji funkcionie proces razvoja vodia. Imaju li svi vodii iste sposobnosti poduavanja i utie li to na veliinu grupe u koju smo ukljueni u duhovnom svetu? Sledei razgovor uzeo sam iz dosiea jedne iskusne due s kojom sam raspravljao o tom pitanju. SEDAMNAESTI SLUAJ Dr. N: Zanimaju me zadaci uitelja u duhovnom svetu u odnosu na njihove sposobnosti pomaganja nerazvijenim duama. Kad due napreduju kao vodii, dobijaju li vie dua s kojima rade? S: Samo one iskusnije. Dr. N: ini mi se da bi velike grupe dua kojima su potrebni vodii mogle biti prilina odgovornost za jednog naprednog vodia - ak i ako ima pomonika. S: Mogu oni to. Broj nije vaan. Dr. N: Zato nije? S: Kad jednom postignete kompetentnost i uspeh kao uitelj, broj dua koje su vam dodeljene nije vaan. Neke sekcije (grupe) sadre mnogo dua, a neke ne. Dr. N: Dakle, ako ste stariji vodi s plavom aurom, veliina razreda nema veze sa zadatcima, jer imate sposobnost upravljanja velikim brojem dua? S: Nisam rekao ba to. Mnogo zavisi o tipu dua u sekciji i o iskustvu voa. I oni dobijaju pomo u radu sa veim sekcijama, znate. Dr. N: Ko to? S: Vodii koje nazivate starijima. Dr. N: Dobro, ko im pomae? S: Nadzornici. E, oni su pravi profesionalci. Dr. N: uo sam da ih zovu i majstori uitelji. S: To nije lo opis. Dr. N: Koja je boja zraenja njihove energije? S: Purpurna. Napomena: Kao to je prikazano na tabeli 3 u prolom poglavlju, nii stepeni petog nivoa zrae energijom nebeski plave boje. Na viim nivoima zrelosti, ta aura postaje gua. Prvo poprima ponono plavu boju, a zatim duboko purpurnu. Ova boja predstavlja potpunu integraciju uzalog majstora estog nivoa.

Dr. N: Budui da se ini kako vodii imaju razliite pristupe poduavanju, ta im je zajedniko? S: Oni ne bi bili uitelji da u sebi nemaju ljubav prema poduavanju i elju da nam pomognu da im se pridruimo. Dr. N: Definiite mi onda po kojim se kriterijima due biraju za vodie. Uzmite jednog tipinog vodia i recite mi koji kvalitet poseduje ta napredna dua. S: Moraju biti saoseajni, ali ne i previe popustljivi prema vama. Oni ne sude. Ne morate initi stvari onako kako oni ele. Ne ograniavaju vas nameui vam svoje vrednosti. Dr. N: U redu, to su stvari koje vodii ne ine. Ako oni ne preteruju u usmeravanju dua, koje su vane stvari koje ine, po vaem miljenju? S: Uh... oni grade moral u svojim sekcijama i usauju sigurnost - svi mi znamo da su oni i sami proli kroz mnogo toga. Prihvataju nas kao osobe kakve jesmo, s pravom da inimo svoje line greke. Dr. N: Moram rei da sam otkrio kako su due vrlo lojalne svojim vodiima. S: Zato to oni nikada ne odustaju od vas. Dr. N: to biste rekli, koji je najvaniji atribut nekog vodia? S: (bez oklevanja) Sposobnost da vas motivie i usadi vam hrabrost. Klijentkinja iz mog sljedeeg sluaja dala mi je primer delovanja vodia koji se jo uvek reinkarnira. Taj vodi zove se Owa i predstavlja kvalitete posveenog uitelja o kojima je govorila klijentkinja iz prethodnog sluaja. ini se da su njegovi prvi zadaci vodia ukljuivali direktnu brigu o klijenkinjii iz osamnaestog sluaja, a njegove se metode oigledno nisu promenile. Moja klijentkinjaa bila je okirana kad je prepoznala posljednju inkarnaciju svog vodia. Owa se prvi puta pojavio kao vodi u prolosti moje klijentkinje negdje oko 50. Godine prije nove ere. Opisala ga je kao starca iz judejskog sela kog su pregazili rimski vojnici. Klijentkinja iz osamnaestog sluaja tada je bila devojica koja je ostala siroe posle napada Rimljana na lokalne pobunjenike. U prvoj sceni tog prolog ivota, opisala je kako je radila u krmi, kao slukinja. Vlasnik ju je stalno tukao, a gosti, Rimljani, povremeno su je silovali. Umrla je u dobu od 26 god. od preteranog rada, zlostavljanja i oaja. Ta je klijentkinja dala sljedeu izjavu iz svojeg podsvesnog uma o jednom starcu iz svog sela: Radila sam danonono i otupela sam od bola i ponienja. On je bio jedina osoba koja je bila ljubazna prema meni koja me uila da verujem u sebe - da verujem u neto vie i bolje od okrutnih ljudi koji su me okruivali. Kasnije, u nadsvesnom stanju, ta je klijentkinjaa detaljno opisala druge teke ivote u kojima se Owa pojavljivao kao verni prijatelj, a jednom i kao brat. U tom stanju, videla je da su svi ti ljudi jedan te isti entitet i tu je duu prepoznala kao Owu, svog vodia. Imala je i mnoge ivote u kojima se Owa nije pojavio, a ponekad je njegov fiziki kontakt s njom bio samo usputan, kad bi joj priskoio u pomo. Iznenada, upitao sam je da li je li mogue da je Owa i sada u njenom ivotu? Nakon trenutka oklevanja, moja klijentkinja je poela nekontrolisano drhtati. Suze su joj navrle na oi I zaplakala je zbog vizije koju je imala u svom umu. OSAMNAESTI SLUAJ S: Oh, Boe - znala sam! Znala sam da je po neemu drukiji. Dr. N: Ko? S: Moj sin! Owa je moj sin Brandon. Dr. N: Va sin je stvarno Owa? S: Da, da! (smeje se i plae istovremeno) Znala sam! Oseala sam to od dana kad sam ga rodila - neto to mi je udesno poznato i za mene posebno - vie od bespomone bebe... oh... Dr. N: ta ste znali onoga dana kad ste ga rodili? S: Nisam stvarno znala - oseala sam to u sebi - neto vie od uzbuenja koje majka osea kad ugleda svog prvenca. Oseala sam da je doao ovamo da mi pomogne - zar ne vidite to? Oh, to je tako fantastino - istina je - to je on! Dr. N: (smirujem svoju klijentkinju pre nego to nastavimo, jer je zbog svog uzbuenog mekoljenja gotovo pala s naslonjae u mojoj ordinaciji) ta mislite, zato je Owa doao u liku vaeg malog sina Brandona? S: (sada govori tie, ali jo uvijek tiho plae) Da mi pomogne da se provucem kroz ovo teko razdoblje... s neumoljivim ljudima koji me ne prihvataju. Sigurno je znao da mi sledi dugo razdoblje nevolja i odluio mi je doi kao sin. Nismo razgovarali o tome pre no to sam roena... kakvo udesno iznenaenje...

Napomena: U vreme odravanja ove seanse, moja klijentkinja se trudila stei priznanje u vrlo takmiarskom poslu. Imala je i branih potekoa, delimino i zato to je zaraivala vie od supruga. U meuvremenu, saznao sam da se razvela. Dr. N: Jeste li osetili neto neobino u vezi vaeg deteta poto to ste ga doveli kui? S: Da, to je poelo u bolnici. Taj me oseaj vie nije napustio. Kad ga pogledam u oi, on me... tei. Ponekad dolazim kui tako iscrpljena, tako umorna i utuena i nemam strpljenja za njega kad dadilja ode. Ali on je tako strpljiv sa mnom. Ne moram ga ni drati u naruju. Gleda me tako... mudro. Sve do sada nisam u potpunosti razumela ta to znai. Sada znam! Oh, kakvog li blagoslova. Nisam bila sigurna trebam li uopte roditi dete - sada vidim sve. Dr. N: ta vidite? S: (vrstim glasom) Kako napredujem u svojoj profesiji, ljudi postaju sve... neumoljiviji... ne prihvataju ono to znam i to mogu. Moj suprug i ja imamo problema. Kritikuje me zato to se previe trudim, to elim neto postii. Owa - Brandon - doao je kako bi me osnaio da prevladam... Dr. N: Smatrate li da je u redu to to smo otkrili da je va vodi u ovom ivotu s vama kao Brandon? S: Da, jer da Owa nije hteo da ja saznam kako je odluio ui u moj ivot, ne bih dola kod vas - ne bi mi to ni palo na pamet. Ovaj specijalni sluaj primer je emocionalne opinjenosti koju klijent osea kad ostvari kontakt sa svojim vodiem u ovom ivotu. Obratite panju na to da Owa nije preuzeo ulogu koju najee uzimaju srodne due. Nije doao kao njen suprug i to nije nikada uinio, niti u jednom od njenih prolih ivota. Naravno, srodne due dolaze i u drugim ulogama osim suprunika, ali utelovljeni vodi obino ne uzima ulogu koja moe naruiti odnos dve srodne due koje zajedno rade na svojim ivotima. Srodna dua ove klijentkinje bila je njena stara simpatija iz srednje kole. Na osnovu svih informacija koje sam uspeo prikupiti, ini se da se Owa tokom poslednje dve hiljade godina razvio do nivoa mlaeg vodia. Moda e doi i do plavog nivoa starijeg vodia pre no to se ova klijentkinja kvalifikuje za prelaz iz bele u utu boju energije aure. Bez obzira na broj vekova koji e biti potreban za to, Owa e ostati njen vodi, iako se moda nikada vie nee inkarnirati s njom u ivotu. Moemo li ikada sustii svoje vodie u razvoju? Moda na kraju i moemo, ali mogu rei da jo ni u jednom od svojih sluajeva nisam video dokaz da je to mogue. Due koje se razvijaju relativno brzo nadarene su, ali isto vai i za vodie koji im pomau. Nije neuobiajeno pronai vodie koji rade u parovima s ljudima na Zemlji, pri emu svaki od njih ima svoj pristup poduavanju. U tim sluajevima jedan je obino dominantan, iako je onaj iskusniji, stariji vodi esto manje prisutan u svakodnevnim aktivnostima svog tienika. Razlog takvog delovanja u tandemu je taj to se jedan lan para obuava (recimo, mlai vodi koji ui od starijeg), ili taj to je veza izmeu dva vodia (recimo, starijeg vodia s majstorom) toliko dugotrajna da se izmeu njih stvorio trajni odnos. Vii vodi moda je doao do svoje line grupe dua, ali je jo uvek pod nadzorom majstora koji nadgleda vie takvih grupa. Vodii koji rade u timu ne ometaju jedan drugoga u duhovnom svetu, niti van njega. Imam bliskog prijatelja iji su vodii primer za meusobno nadopunjavanje dva uitelja koji rade zajedno. Prikaz njegovog sluaja na ovom je mestu opravdan, jer posmatrao sam nain na koji dva vodia te osobe komuniciraju u raznim ivotnim situacijama. Mlai vodi mog prijatelja javlja se u obliku ljubazne, brine indijanske enevraa imenom Quan. Ona je odevena u jednostavno odelo od jelenske koe, njena duga kosa vezana je u rep, a blago lice okupano joj je ivom svetlou. Kad je pozove, Quan mojem prijatelju omoguava sticanje uvida i razumevanje problematinih dogaaja i osoba povezanih s tim dogaajima. Njenu elju za olakanjem tereta prilino tekog ivota koji je odabrao moj prijatelj uravnoteuje izazovan muki lik imenom Giles. Giles je oito stariji vodi koji se moda ve pribliava statusu majstora u duhovnom svetu. U tom svojstvu, on se ne pojavljuje ni priblino toliko esto kao Quan. Kad se pojavi u vioj svesti mog prijatelja, Giles to ini naglo. Evo primera naina na koji stariji vodi deluje drukije od mlaeg vodia. DEVETNAESTI SLUAJ Dr. N: Kad duboko razmilja o nekom tekom problemu, kako ti se pojavljuje Giles? S: (smeje se) Mogu ti rei da nije kao Quan. Obino se... najprije... pomalo skriva... iza senke... plavih isparenja. ujem ga kako se smeje pre no to ga ugledam.

Dr. N: Misli, pojavljuje se prvo u vidu plave energije? S: Da... da bi se malo sakrio - voli biti tajanstven, ali to ne traje dugo. Dr. N: Zato? S: Ne znam - valjda da bi se uverio da ga stvarno elim. Dr. N: Dobro, a kad ti se pokae, na koga ti Giles lii? S: Na irskog leprekona. Dr. N: Oh, znai on je mali ovek? S: (opet se smeje) Lii na vilenjaka - zamrena kosa pada mu preko naboranog lica - izgleda jako neuredno i stalno se kree na sve strane. Dr. N: Zato to ini? S: Giles je neuhvatljiv lik - i nestrpljiv - mnogo se mrti dok koraa napred nazad preda mnom, drei ruke na leima. Dr. N: A kako ti tumai njegovo ponaanje? S: Giles nije dostojanstven kao neki (vodii)... ali veoma je pametan... lukav. Dr. N: Moe li mi podrobnije objasniti kakve veze ima to ponaanje s tobom? S: (napetim glasom) Giles me naterao da svoje ivote sagledam kao partiju aha, pri emu je Zemlja ahovska tabla. Odreeni potezi donose odreene rezultate, a nema jednostavnih reenja. Ja stvaram planove, a onda stvari krenu naopako tokom igre u ivotu. Ponekad mi se ini da mi postavlja zamke koje moram reavati na tabli. Dr. N: Ima li koristi od ove tehnike svog naprednog vodia? Je li ti Giles pomagao u reavanju problema tokom igre ivota? S: (stanka) Vie to ini kasnije, ovde (u duhovnom svetu)... ali tera me na tako prokleto teak rad na Zemlji. Dr. N: Moe li ga se reiti i raditi samo s Quan? S: (tuno se smei) Ovde to ne ide tako. Osim toga, on je briljantan. Dr. N: Dakle, mi ne biramo svoje vodie? S: Ni govora. Oni biraju tebe. Dr. N: Ima li pojma zato ima dva vodia koji na tako razliite naine pristupaju tvojim problemima i pomau ti? S: Ne, nemam, ali smatram se veoma sretnim. Quan... je nena... i postojano me podrava. Napomena: Utelovljenja Indijanaca koji su nekada ivjeli u Severnoj Americi moni su duhovni vodii onima koji su ih naslijedili u ovoj zemlji. Veliki broj Amerikanaca koji opisuju takve vodie podravaju moje verovanje da su due privuene onim geografskim okruenjima koja su poznavale u ranijim inkarnacijama. Dr. N: ta ti se najvie svia u Gilesovim metodama poduavanja? S: (zamiljeno) Oh, nain na koji - pa, poigrava se sa mnom, gotovo me zadirkuje terajui me da budem bolji tokom igre i da prestanem aliti samog sebe. Kad stvari postanu posebno teke, gurka me i tera da nastavim... insistira da upotrebim sve svoje sposobnosti. Giles nije nimalo mekan. Dr. N: I osea to voenje na Zemlji, ak i onda kada ti i ja ne radimo zajedno? S: Da, kad meditiram i uem u sebe... ili u snovima. Dr. N: I Giles dolazi kad ti to poeli? S: (posle kraeg oklevanja) Ne... iako mi se ini kao da sam s njim celu venost. Quan mi dolazi ee. Ne mogu zgrabiti Gilesa ba u svakoj situaciji kad poelim, osim ako je ono to se dogaa zaista ozbiljno. Neuhvatljiv je. Dr. N: Pokuaj mi ukratko opisati svoje oseaje prema Quan i Gilesu. S: Quan volim kao majku, ali bez Gilesove discipline ne bih bio tu gde jesam. Oboje su veti, jer mi omoguavaju da profitiram iz svojih greaka. To dvoje vodia su saradniki tim instruktora, to je standardna procedura za one ljude koji imaju dva vodia. U ovom sluaju, Giles uiva u poduavanju karmikih lekcija Sokratovom metodom. Ne daje nikakve odgovore unapred i trudi se da reavanje problema u vezi vanih stvari mom prijatelju nikada ne bude lako. S druge strane, Quan mu prua utehu i nean potstreh. Kad mi prijatelj doe na hipnotiku seansu, svestan sam da Quan ostaje u pozadini, dok je Giles u prvom planu i deluje. Giles je brian vodi, kao i svi drugi, ali bez imalo povlaivanja. Doputa problemima da se nagomilaju do krajnjih granica izdrljivosti mog prijatelja,

pre no to se iznenada ponu pojavljivati reenja. Da budem iskren, Gilesa smatram odlinim poslodavcem. Ali, moj prijatelj ne deli ovo miljenje, on je zahvalan na izazovima koje pred njega stavlja ovaj komplikovani uitelj. Kakav je prosean duhovni vodi? Po mom iskustvu, ne postoje dva ista vodia. Ti posveeni vii entiteti ostavljaju utisak da menjaju svoj stav prema meni od jedne do druge seanse, pa ak i unutar jedne seanse. Sarauju sa mnom ili me ometaju, tolerantni su ili neposluni, neuhvatljivi ili otvoreni, ili su jednostavno nezainteresovani za sve to radim s klijentom. Prema njima gajim veliko potovanje, jer ta mona bia igraju tako vanu ulogu u naoj sudbini, ali priznajem da ponekad ometaju moja istraivanja. Doivljavam ih kao zagonetne, jer su nepredvidljivi u svojem odnosu sa mnom kao pomagaem. Poetkom prolog veka, mediji koji su radili s ljudima pod hipnozom obino su nazivali sve bestelesne entitete u prostoriji kontrolorima, jer su oni upravljali komunikacijom s klijentom s duhovne strane. Otkriveno je da taj duhovni kontrolor (radilo se o vodiu ili ne) poseduje energetske obrasce emocionalno, intelektualno i duhovno usklaene s klijentom. Bila je poznata i vanost skladnih energetskih obrazaca izmeu pomagaa i tih entiteta. Ako kontrolor blokira moj rad s klijentom, istraujem razloge zbog kojih se to dogaa. S nekim vodiima koji me blokiraju moram se boriti za svaki komadi informacije, dok mi drugi na seansi daju veliku slobodu. Nikada ne zaboravljam da ti vodii imaju sva prava blokirati moj pristup problemima dua pod njihovom brigom. Uostalom, njihovi su ljudi samo kratko vreme moji klijenti. Iskreno, vie volim uopte ne kontaktirati s vodiem nekog klijenta, nego raditi s nekim ko mi u jednom trenutku pomae, a u drugoj seansi blokira ritam seanja. Verujem da je motivacija vodia za blokiranje informacija mnogo dublja od otpora prema neposrednom psiholokom smeru terapeutske seanse. Ja stalno traim nove podatke o duhovnom svetu. Vodi koji podrava slobodan tok seanja iz prolih ivota kod nekog od mojih klijenata moda e ustuknuti pred mojim dalekosenim pitanjima o ivotu na drugim planetama, strukturi duhovnog sveta ili samom stvaranju. Zato sam te duhovne tajne uspeo prikupiti samo u fragmentima, iz velike koliine informacije koje sam dobio od klijenata, to odraava diskreciju mnogih vodia. I ja oseam da dobijam pomo od svog duhovnog vodia tokom komunikacije s klijentima i njihovim vodiima. Povremeno, poneki klijent izrazie nezadovoljstvo svojim vodiem. To je obino samo privremeno. U nekom trenutku ljudi su u stanju poverovati da su njihovi vodii preteki i da ne rade u njihovom najboljem interesu, ili im jednostavno ne posveuju dovoljno panje. Jedan klijent jednom mi je rekao da je dugo pokuavao dobiti drugog vodia. Rekao je: Moj vodi me blokira, ne daje se dovoljno. ovek mi je rekao da njegova elja za promenom vodia nije ispunjena. Primetio sam da je on mnogo vremena provodio sam, bez mnogo grupne interakcije posle poslednja dva ivota, zato to je odbijao suoavanje s problemima. Svoj bes usmerio je prema svojem vodiu, jer ga ovaj nije izvukao iz tekih situacija. Nai uitelji ne ljute se na nas toliko da bi se trajno udaljili, ali primetio sam da se nekako povuku kad nezadovoljni uenici izbegavaju pravo reavanje problema. Vodii nam ele samo najbolje, a to katkad znai da nas moraju gledati kako trpimo veliki bol kako bismo ostvarili neke ciljeve. Vodii nam ne mogu pomoi u napretku dok nismo spremni na nune promene kako bismo u potpunosti iskoristili ivotne prilike. Imamo li se razloga bojati svojih vodia? U petom poglavlju, u trinaestom sluaju videli smo primer jedne oito mlae due koja je izrazila odreeni strah posle smrti zbog susreta s vodiem Clodeesom. Ta zabrinutost obino ne traje dugo. Moda emo se oseati loe jer moramo objasniti svojim vodiima zbog ega nismo ostvarili ciljeve, ali oni nas razumeju. ele da protumaimo svoje prole ivote tako da emo imati koristi od uestvovanja u analizi greaka. Moji klijenti izraavaju raznolike oseaje povezane sa svojim vodiima, ali nikada strah. Naprotiv, ljudi vie brinu da ih duhovni savetnici ne napuste tokom tekih razdoblja u ivotu. Na odnos s vodiima je odnos uenika i uitelja, a ne sudije i optuenika. Nai vodii pomau nam da se nosimo sa odvojenou i izolacijom koje svaka dua nasleuje fizikim roenjem, bez obzira na ljubav koju dobijamo od svoje porodice. Vodii nam daju potvrdu Jastva u penaseljenom svetu. Ljudi ele znati dolaze li njihovi vodii svaki put kad ih pozovu u pomo. Vodii nisu dosledni u nainu izbora pomoi, zato to paljivo procenjuju koliko nam zaista trebaju. Isto tako, esto me pitaju je li hipnoza najbolji nain za stupanje u kontakt s vodiem. Naravno, ja sam sklon hipnozi zato to znam koliko moan i delotvoran moe biti taj medij za dobijanje detaljnih duhovnih informacija. Meutim, struni hipnotiar nije nam na raspolaganju svakoga dana, ali meditacija, molitva i kanaliziranje s nekom drugom osobom mogu

biti. Autohipnoza, kao oblik duboke meditacije, odlina je alternativa koju e moda preferisati osobe koje se boje toga da ih hipnotie neko drugi, ili ne ele meanje neke druge osobe u svoj duhovni ivot. Bez obzira na metodu koja se koristi, svi mi imamo sposobnost slanja dalekosenih misaonih talasa iz vie svesti. Nae misli predstavljaju mentalni otisak prsta za vodie, oznaavajui ko smo i gde se nalazimo. Tokom ivota, posebno tokom razdoblja velikog stresa, veina ljudi osea panju nekoga ko ih uva. Moda nismo u stanju opisati tu silu, ali ona je ipak tu. Ostvarivanje kontakta s naom duom prvi je korak na lestvici otkrivanja naih viih moi. Nai vodii motre sve linije mentalne komunikacije kojima se sluimo u sezanju prema boanstvu. I oni imaju svoje vodie koji se nalaze na viem stepenu lestvice. Lestvice su neprekidni put do izvora celokupne inteligentne energije,pri emu je svaka preka deo celine. Ljudima je najvanije da veruju kako e na molitvu za pomo odgovoriti njihova via sila. Zato su vodii od kljune vanosti za nae duhovne i fizike ivote. Ako se opustimo i doemo u fokusirano stanje svesti, uemo svoj unutarnji glas. ak i ako nismo traili poruku, trebali bismo verovati onome to ujemo. Nacionalno psiholoko istraivanje dolo je do rezultata da jedna od deset osoba priznaje da uje glasove koji su uglavnom pozitivni i pouni. Mnogim ljudima olakanje je kada uju da njihovi unutranji glasovi nisu halucinacije povezane s mentalnom boleu. Ne trebate brinuti zbog unutranjeg glasa - to je kao da imate linog savetnika koga moete zvati kad poelite. To su najee glasovi naih vodia. Vodii zadueni za razliite due mogu i saraivati, prenosei jedni drugima vane mentalne poruke. Ljudi koji si ne mogu pomoi u kritinim situacijama mogu otkriti da im u pravom trenutku u pomo dolaze savetnici, prijatelji, pa ak i neznanci. Unutranja snaga koju dobijamo u svakodnevnom ivotu ne dolazi nam toliko od injenice da smo zaista videli svog vodia, koliko od oseaja koji nas uveravaju da nismo sami. Ljudi koji sluaju svog unutarnjeg vodia i potistiu ga kroz tihu kontemplaciju kau da oseaju linu povezanost s nekom energijom van sebe, koja im nudi potporu i sigurnost. Ako taj unutarnji sistem vodstva radije zovete nadahnue ili intuicija, to je u redu, zato to je sistem koji nam pomae isto tako jedan aspekt nas samih, kao i viih sila. Tokom tekih razdoblja u naim ivotima, teimo traenju vostva kako bismo odmah doveli stvari u red. Kad su u transu, moji klijenti vide da im njihovi vodii ne pomau da odmah ree sve probleme. Umesto toga, oni osvetljavaju puteve, sluei se nagovetajima. Iz tog razloga oprezno pristupam blokiranju klijenta tokom hipnoze. Do uvida je najbolje doi kontrolisanom brzinom, razliitom za svaku osobu. Brini uitelj moda nee hteti da njihov uenik u jednom trenutku otkrije sve aspekte nekog problema. Razlikujemo se po svojoj sposobnosti prihvatanja otkria. Kada traite pomo svojih viih duhovnih sila, mislim da je najbolje ne zahtevati trenutnu promenu. Na ivotni uspeh predvien je planiranjem, ali moemo izabrati alternativni put kojim emo stii do odreenih ciljeva. Kada traite vodstvo, sugeriem vam da traite pomo samo za sledei korak u svom ivotu. Kad to uinite, budite spremni na neoekivane mogunosti. Imajte dovoljno vere i poniznosti da biste se otvorili prema razliitim putovima do reenja. Posle smrti, kao due ne oseamo istu vrstu tuge poput one kakvu smo oseali u fizikom obliku. Ali, kao to smo ve videli, due nisu odvojena bia bez oseaja. Saznao sam da sile koje nas uvaju takoe oseaju ono to ja nazivam duhovnom tugom kad nas vide kako donosimo loe ivotne odluke i kako patimo. Naravno, nae srodne due i prijatelji pate kad smo mi u problemima, ali isto vai i za nae vodie. Vodii moda nee pokazati tugu tokom orijentacijskih razgovora ni tokom grupnih razgovora dua izmeu ivota, ali oni snano oseaju svoju uiteljsku odgovornost prema nama. U jedanaestom poglavlju dobiemo uvid u vodia s petog nivoa. Nikada nisam sreo klijenta koji bi bio utelovljena dua estog stepena ili majstor vodi. Pretpostavljam da nikad na Zemlji nema mnogo tih naprednih dua. Veina dua estog nivoa previe je zauzeta planiranjem i usmeravanjem iz duhovnog sveta da bi se nastavile reinkarnirati. Prema izvetajima dua petog nivoa koje sam dobio, ini se da due estog nivoa, vie nemaju lekcija koje bi mogle nauiti, ali imam oseaj da due petog nivoa, koje se jo uvek inkarniraju, moda ne poznaju sve ezoterine zadatke entiteta s majstorskog nivoa. Na seansama s naprednijim duama povremeno ujem kako spominju nivoe dua jo vie od este. Ti entiteti, kojima ak i majstori polau raune, nalaze se u najtamnijem purpurnom delu spektra energije. Ta se superiorna bia sigurno pribliavaju stvoritelju. Kau mi da su ti tajanstveni likovi neuhvatljiva, ali visoko potovana bia u duhovnom svetu. Prosean klijent ne zna treba li duhovne vodie svrstati u kategoriju ispod boanske, ili ih smatrati niim bogovima zbog njihove razvijenosti. Nema nieg loeg u bilo kom duhovnom konceptu, sve dok prua utehu

i potsticaj i dok ima smisla za osobu koja veruje u njega. Iako neki moji klijenti smatraju vodie boanskim biima, oni ipak nisu Bog. Po mom miljenju, vodii nisu nita vie ili manje boanska bia od nas, zbog ega ih i vidimo kao osobe. Nitko od mojih klijenata nikada nije video Boga. Ljudi pod hipnozom kau da oseaju prisutnost vrhovne sile koja upravlja duhovnim svetom, ali ne oseaju se prijatno kada tvorca opisuju reju Bog. Moda je filozof Spinoza to najbolje izrazio ovim reima: Bog nije Onaj koji jeste, ve Ono to jeste. Svaka dua je povezana sa nekom viom duhovnom silom. Sve due deo su iste boanske sutine koju stvara jedna nad-dua. Ta je inteligentna energija univerzalna i svi mi delimo boanski status. Ako naa dua odraava mali deli nad-due koju zovemo Bog, onda nai vodii daju ogledalo pomou kog moemo videti svoju povezanost s tim tvorcem. POETNIKA DUA Postoje dve vrste poetnikih dua: due koje su zaista mlade u smislu izlaganja postojanju van duhovnog sveta, i due koje se reinkarniraju na Zemlji kroz due razdoblje relativnog vremena, ali su i dalje nezrele. Na prvom i drugom nivou pronaao sam poetnike due obe vrste. Verujem da je gotovo 3/4 svih dua koje nastanjuju ljudska tela u dananje vreme jo uvijek u ranim fazama razvoja. Znam da je to vrlo obeshrabrujua tvrdnja, jer to znai da se najvei deo ljudske populacije nalazi na samom poetku svoje obuke. S druge strane, kad vidim kako je svetska populacija ispunjena s toliko meukulturalnih nesporazuma i nasilja, ne mogu promeniti svoje miljenje o visokom postotku dua nieg nivoa na Zemlji. Meutim, verujem da svaki vek nosi napredak svesnosti svih ljudi. Tokom godina, vodio sam statistiku o nivou dua svojih klijenata. Broj klijenata sa niih nivoa nesumnjivo je vei zato to oni nisu izabrani sluajno. Verovatno je da meu mojim sluajevima ima vie dua na niem nivou razvoja zato to su upravo to ljudi kojima je potrebna pomo u ivotu i dolaze mi traei informacije. Za radoznale, postotak nivoa dua svih mojih klijenata je sledei: prvi nivo, 42%; drugi nivo, 31%; trei nivo, 17%; etvrti nivo, 9%; i peti nivo, 1%. Projektovanje tih brojki dobijenih iz mog malog uzorka na svetsku populaciju od est milijardi dua ne bi nam dalo pouzdane podatke. Ipak, smatram da je mogue da na Zemlji ima svega nekoliko stotina hiljada ljudi petog nivoa. Moji klijenti kau da se due prestaju reinkarnirati na Zemlji kada dostignu punu zrelost. inilac koji znaajno doprinosi visokom postotku dua u ranim fazama razvoja je brz porast populacije i velika potreba za raspoloivim duama za bebe. Broj ljudi na Zemlji raste za 260.000 dece dnevno. Ta ljudska potreba za duama znai da ih je potrebno uzimati iz duhovne zalihe manje razvijenih entiteta kojima je potrebno vie inkarnacija za napredak, pa je zato i verovatnije da e se vratiti u sledei ivot. Saoseam s klijentima za koje znam da se nalaze u ranim fazama razvoja. Ne pamtim koliko mi se puta dogodilo da novi klijent doe u moju ordinaciju i kae: Znam da sam stara dua, ali ini mi se da se teko nosim sa ivotnim problemima. Svi mi elimo biti napredne due, jer veina ljudi mrzi da ih smatraju poetnicima u bilo emu. Svaki sluaj je jedinstven. Postoje mnoge varijable u karakteru svake due, individualnoj brzini razvoja i kvalitetama vodia koji su zadueni za njih. Smatram da je moj zadatak ponuditi klijentima tumaenje onoga to mi ispriaju o napretku njihovih dua. Imao sam mnogo sluajeva u kojima se klijent inkarnira na Zemlji ve 30.000 godina a jo se uvek nalazi na prvom ili drugom nivou. Za neke ljude vai i suprotno, iako je brz duhovni napredak neuobiajen. Kao to je sluaj sa svakim obrazovnim modelom, uenicima su neke lekcije tee od drugih. Jedna od mojih klijentkinja nije uspevala savladati zavist punih 850 godina u brojnim ivotima, ali u to isto vreme bez problema je svladala zatucanost. Jedan drugi klijent proveo je gotovo 1.700 godina pokuavajui ostvariti neku mo nad drugima. Meutim, stekao je saoseanje. Sledei sluaj predstavlja duu apsolutne poetnice. ini se da ona jo nema neki duhovni grupni zadatak, jer je imala premalo prolih ivota. U svom prvom ivotu ubijena je 1.260. godine n.e. u severnoj Siriji tokom mongolske invazije. Zvala se Shabez. Kad je imala pet godina, njeno naselje je opljakano, a stanovnici strano izmasakrirani. DVADESETI SLUAJ Dr. N: Shabez, sada kad ste umrli i vratili se u duhovni svet, recite mi ta oseate? S: (vie) Prevarena sam! Taj ivot bio je tako okrutan. Nisam mogla ostati. Bila sam samo devojica i nisam mogla nikome pomoi. Kakva greka!

Dr. N: Ko je poinio tu pogreku? S: (zaverenikim tonom) Moj voa. Verovala sam njegovoj proceni, ali pogreio je to me poslao u taj okrutan ivot gde sam ubijena prije nego to je moj ivot i poeo. Dr. N: Ali pristali ste ui u telo Shabez? S: (uznemireno) Nisam znala da je Zemlja tako grozno mesto puno uasa - nisu mi rekli sve injenice - celi glupi ivot bio je greka, a odgovoran je moj voa. Dr. N: Zar u tom ivotu niste nauili ba nita? S: (stanka) Poela sam uiti ljubav... da, to je bilo udesno... moj brat... roditelji... ali bilo je tako kratko... Dr. N: Je li iz tog ivota proizalo neto dobro? S: Moj brat Ahmed... biti s njim... Dr. N: Je li Ahmed prisutan u vaem sadanjem ivotu? S: (iznenada,klijentkinja ustaje iz naslonjaa) Ne mogu verovati! Ahmed je moj suprug Bili - ista osoba kako je...? Dr. N: (nakon to sam je smirio, objasnio sam joj proces prelaska due u novo telo, a zatim nastavio) Vidite li Ahmeda kad ste se vratili u duhovni svet nakon to ste umrli kao Shabez? S: Da, na voa okuplja nas ovde... tu ostajemo. Dr. N: Odailje li Ahmed istu boju energije kao i vi ili postoje razlike? S: (stanka) Mi... svi smo beli. Dr. N: Opiite mi to radite ovdje. S: Dok na voa dolazi i odlazi, Ahmed i ja... jednostavno radimo zajedno. Dr. N: ta radite? S: Istraujemo ta mislimo o sebi, o svom iskustvu na Zemlji. Jo uvek me boli to to smo ubijeni tako brzo... ali bilo je sree... etnje na suncu... udisanje vazduha na Zemlji... ljubav. Dr. N: Vratite se nazad u vreme pre vaeg i Ahmedovog zajednikog ivota, moda u vreme kad ste bili sami. Kakav je oseaj biti stvoren? S: (uznemireno) Ne znam... jednostavno sam bila ovde... s milju... Dr. N: Seate li se trenutka tokom vaeg stvaranja kad ste poeli razmiljati kao inteligentno bie? S: Shvatila sam... da postojim... ali nisam poznavala sebe kao sebe sve dok me nisu premestili na to mirno mesto nasamo s Ahmedom. Dr. N: elite li rei da je va individualni identitet postao fokusiraniji kad ste poeli komunicirati s drugom duom osim svog vodia? S: Da, s Ahmedom. Dr. N: Ostanimo u vremenu pre Ahmeda. Kako vam je tada bilo? S: Toplo... podravajue... um mi se otvarao... ona je tada bila sa mnom. Dr. N: Ona? Mislio sam da vam se va voa prikazuje kao muko? S: Ne mislim na njega... neko je bio pored mene... neka prisutnost poput... majke i oca... uglavnom majke... Dr. N: Kakva prisutnost? S: Ne znam... blago svjetlo... lik koji se mijenja... ne mogu ga jasno vidjeti... poruke pune ljubavi... ohrabrenje... Dr. N: To je bilo vrijeme stvaranja vas kao due? S: Da... sve je u magli... bili su tamo i drugi... pomagai... kad sam roena. Dr. N: ta mi jo moete rei o mestu na kom ste stvoreni? S: (duga stanka) Drugi... vole me... u dejoj sobi... onda smo otili... i bila sam s Ahmedom i naim voom. Dr. N: Ko je zapravo stvorio vas i Ahmeda? S: Jedan. Saznao sam da u duhovnom svetu postoji nekakva deja soba za novoroene due. Jedan klijent rekao mi je: Na tom mestu deja svetla sloena su kao u konici, kao jaja, spremna da se iskoriste. U etvrtom poglavlju koje je govorilo o premetenim duama, videli smo kako se oteene due mogu remodelisati. Pretpostavljam da ti centri stvaranja koje je opisala Shabez imaju istu funkciju. U sledeem poglavlju, klijent iz dvadeset i drugog sluaja objasnie vie o duhovnim podrujima stvaranja ega, u kojima se sirova, nedefinisana energija moe manipulisati u roenje Jastva. Klijentkinja iz dvadesetog sluaja ima neke oigledne osobine nezrele due. Klijentkinja je ena od 67 god. koja celog ivota upada u katastrofalne obrasce ponaanja. Ne iskazuje velikodunost prema drugima i

ne preuzima odgovornost za svoje akcije. Ta klijentkinja dola mi je traei odgovor na pitanje zato joj je ivot na prevaru oduzeo sreu. Na naoj seansi saznali smo da je Ahmed bio njen prvi mu, Bili. Davno ga je ostavila zbog drugog oveka, ali rastala se i od njega, zbog svoje nesposobnosti da ostvari trajnu vezu s ljudima. Ne osea se bliskom ni sa jednim svojim detetom. Poetnike due mogu proiveti vie ivota u stanju zbunjenosti i nedelotvornosti. Na njih utie zemaljski program uenja, koji se razlikuje od povezanosti i podrke sklada koji vladaju u duhovnom svetu. Manje razvijene due sklone su predati svoju volju elementima kontrole ljudskog drutva, pri emu drutveno ekonomska struktura dovodi do toga da je veliki deo ljudi potinjen drugim ljudima. Neiskusne due obino ograniava nemogunost nezavisnog miljenja. Osim toga, esto su egocentrine i ne prihvataju s lakoom druge osobe takvima kakve jesu. Ne elim stvoriti tako mranu sliku o duama koje ine tako veliki deo svetskog stanovnitva - ukoliko su moje procene velikog broja dua u toj kategoriji tane. Due s niih nivoa mogu voditi ivote koji sadre mnoge pozitivne elemente, jer inae niko ne bi napredovao. Te due ne treba stigmatizovati, jer svaka je dua jednom bila poetnik. Ako nas ivotna situacija naljuti, zbuni ili uini ogorenima, to ne znai nuno da je naa dua slabo razvijena. Razvoj due je sloen proces, u kojem napredujemo stepenasto i nejednakom brzinom na raznim podrujima. Vano je prepoznati svoje greke, izbegavati potiskivanje sebe, i imati dovoljno hrabrosti i samodostatnosti za stalna prilagoavanja u ivotu. Jedan od jasnih pokazatelja da due naputaju status poetnika je prestanak njihove relativne izolacije u duhovnom svetu. One izlaze iz malih, porodinih ahura s drugim poetnicima i ukljuuju se u vee grupe poetnikih dua. U toj fazi manje su zavisne od intenzivnog nadzora i posebne brige svojih vodia. Prvo saznanje da pripadaju veoj grupi dua slinih sebi mladim duama predstavlja izvor oduevljenja. Uopteno, otkrivam da se ovaj vaan duhovni trenutak deava otprilike krajem petog ivota na Zemlji, bez obzira na relativno vremensko razdoblje koje je dua poetnika provela u deliminoj izolaciji. Neki entiteti u tim novim duhovnim grupama due su roaci i prijatelji s kojima je mlada dua bila povezana u nekoliko ivota koje je provela na Zemlji. Kad je re o formiranju novih primarnih grupa, posebno je znaajno to su i drugi lanovi tih grupa novije due koji se po prvi put nalaze u takvoj zajednici. Ovde treba dodati ono u to se autor ove knjige nije detaljno uputao, a to je uticaj demonskih bia ija je uloga da izazivaju dodatna iskuenja ljudskim duama. Ova astralna bia opsedaju nezrele due za vreme njihovih zemaljskih inkarnacija i na taj nain im praktino pokazuju kako i u kolikoj meri ne vladaju sobom, svojom sveu i voljom. Koliko je dua starija i zrelija, mogunost da budu opsednute je utoliko manja. Demonske sile imaju veliki uticaj na ivotne drame ljudi. Na ovom svetu ne ive samo ljudske due sa svojim vodiima. U sedmom poglavlju koje je govorilo o smetaju, videli smo kako je izgledala grupa dua kad joj se pridruila klijentkinja iz esnaestog sluaja, kao i nain na koji su putem pokretnih slika prouavali ivotna iskustva. Klijent iz dvadeset i prvog sluaja detaljnije e prikazati dinamiku duhovne grupe i uticaj lanova jednih na druge. Sposobnost dua za uenje odreenih lekcija moe kod nekih biti slabija, a kod nekih jaa, zavisnoo od sklonosti, motivaciji i iskustvima iz prethodnih reinkarnacija. Primarne grupe briljivo su osmiljene kako bi duama pruile potporu njihovih vrnjaka kroz meusobnu osetljivost za crte identiteta. Ta povezanost daleko je snanija od onoga to poznajemo na Zemlji. Iako je sledea pria predstavljena s gledita jednog lana grupe, njegov nadsvesni um daje objektivan uvid u proces koji se odvija unutar grupe. Moj klijent opisuje grandioznu duhovnu grupu orijentisanu preteno prema mukom aspektu. Razuzdane entitete ove grupe povezuje egzibicionizam koji bi se mogao nazvati narcisoidnim. Zajedniki pristup kojim se te due slue u pronalaenju svoje vrednosti jedan je od pokazatelja razloga zbog kog rade zajedno. Ekstravagantne modalitete ponaanja tih dua do izvesne mere uravnoteuje njihovo duhovna saznanje. Budui da u svetu telepatije svi lanovi grupe znaju celokupnu istinu o svakom lanu, humor ima neprocenjivu vanost. Nekim itaocima e moda biti teko da prihvate injenicu da se due zajedno ale u vezi svojih neuspeha, ali humor je nain razotkrivanja samozavaravanja i licemerstva. Svi lanovi duhovnih grupa toliko dobro shvataju obrane ega da je dokaz ovladavanja sobom jak potstreh za promenu meu vrnjacima. Duhovna terapija dogaa se zahvaljujui iskrenoj povratnoj informaciji lanova grupe, uzajamnom poverenju i elji za zajednikim napretkom tokom dugih razdoblja. Due mogu

biti povreene i potrebno im je da oko sebe imaju brine entitete. Meudelovanje u duhovnoj grupi poseduje zapanjujuu snagu isceljivanja. lanovi grupe dua kritikuju i podstiu jedni druge dok napreduju prema zajednikim ciljevima. Najbolja pomo koju mogu pruiti svojim klijentima dolazi od informacija koje dobijam o njihovoj grupi dua. Duhovne grupe primarno su sredstvo uenja dua. Izgleda kao se da due jednako ue od svojih vrnjaka, kao i putem vetina vodia koji nadgledaju njihovu grupu. U sluaju koji sledi, moj klijent upravo je zavrio svoj posljednji ivot koji je proveo kao holandski umetnik u Amsterdamu. Godine 1841. umro je mlad od upale plua, u vreme kad je poeo dobijati priznanja za svoje slike. Upravo smo se pridruili njegovoj duhovnoj grupi, kad je on prasnuo u smeh. DVADESET I PRVI SLUAJ Dr. N: Zato se smejete? S: Vratio sam se svojim prijateljima i jako me zadirkuju. Dr. N: Zato? S: Zato to nosim svoje pomodne cipele s kopama i jarko zelenu jaknu od baruna - sa utim trakama sa strane - i okirao sam ih svojim velikim, mlohavim slikarskim eirom. Dr. N: Zadirkuju vas zato to ste se projektovali u toj odei? S: Znate to! Bio sam tako tat u vezi odevanja i stvarno sam lepo izgledao kao slikar u amsterdamskim kafiima. Uivao sam u toj ulozi i tako je dobro igrao. Ne elim da zavri. Dr. N: to se dogaa posle toga? S: Moji stari prijatelji me okruuju i razgovaramo o glupostima u ivotu. Podbadamo jedni druge time kako je dole na Zemlji sve dramatino i kako svi ozbiljno shvatamo svoje ivote. Dr. N: Vi i vai prijatelji ne smatrate da je vano da ozbiljno shvatite ivote na Zemlji? S: Gledajte, Zemlja je jedna velika pozorina predstava - svi mi to znamo. Dr. N: I vaa grupa slae se s tim miljenjem? S: Naravno, vidimo sebe kao glumce u divovskoj pozorinoj produkciji. Dr. N: Koliko se entiteta nalazi u vaoj primarnoj grupi u duhovnom svetu? S: (stanka) Pa, radimo zajedno s... nekim drugima... ali nas petero smo bliski. Dr. N: Kako vas zovu? S: L... Lemm - ne, nije tako - Allum... to sam ja. Dr. N: U redu, Allume, priajte mi o svojim bliskim prijateljima. S: (smije se) Norcross... on je najzabavniji... ili je barem najdrutveniji. Dr. N: Je li Norcross voa vae grupe? S: Ne, samo je najglasniji. Ovde smo svi jednaki, ali razlikujemo se. Norcross je direktan i tvrdoglav. Dr. N: Kako biste onda opisali njegovo ponaanje na Zemlji? S: Oh, kao prilino beskrupulozno - ali bezopasno. Dr. N: Ko je najtii i najmanje nametljiv lan vae grupe? S: (upitno) Kako ste znali - to je Vilo. Dr. N: ini li taj atribut Viloa najnedelotvornijim lanom vae grupe? S: Kako ste doli na tu ideju? Vilo izraava neke zanimljive misli o nama ostalima. Dr. N: Dajte mi primer. S: U mom ivotu u Holandiji - stari holandski par koji me usvojio poto to su mi roditelji umrli - imali su divan vrt. Vilo me podsea na to koliko im dugujem to sam video ivot kao umetnik - zato to je vrt pokrenuo moju ljubav prema slikanju... podsea me i na ono to nisam uinio sa svojim talentom. Dr. N: Upuuje li vam Vilo jo neke misli u vezi toga? S: (tuno) Da sam se trebao manje opijati i lumpovati, a vie slikati. Da je moja umetnost poela... dodirivati ljude... (klijent uvlai ramena) ali nisam hteo ostati svo vreme zatvoren i slikati! Dr. N: Potujete li Vilovo miljenje? S: (s dubokim uzdahom) Da, znamo da je on naa savest. Dr. N: I ta mu kaete? S: Kaem mu: Gostioniaru, gledaj svoja posla - i ti si se zabavljao. Dr. N: Vilo je bio gostioniar? S: Da, u Holandiji. I radio je to za profit, ako mogu dodati. Dr. N: Smatrate li da je Vilo time uinio neto pogreno?

S: (s kajanjem) Ne... zapravo ne... svi znamo da je bio na gubitku pomaui onim siromanim ljudima na putu kojima je trebala hrana i smjetaj. U svojem je ivotu pomagao drugima. Dr. N: Pretpostavljam da vam telepatska komunikacija onemoguava da ustrajete u svojim argumentima kada svi znaju cijelu istinu? S: Da, svi znamo da Vilo napreduje - prokletstvo! Dr. N: Smeta li vam to to Vilo moda napreduje bre od vas ostalih? S: Da... tako smo se zabavljali (klijent se tada prisea ranijeg ivota u kojem su on I Vilo zajedno putovali Indijom kao braa) Dr. N: to e se dogoditi s Vilom? S: Ubrzo e nas napustiti - svi to znamo - kako bi se udruio s drugima koji su takoer otili. Dr. N: Koliko je dua napustilo vau poetnu grupu, Allume? S: (duga stanka, tada progovara alosnim glasom) Oh... nekoliko ih je otilo dalje... na kraju emo ih stii... ali jo neko vreme ne. Nisu nestali - jednostavno vie ne viamo njihove energije tako esto. Dr. N: Navedite mi imena drugih lanova svoje najue grupe osim Viloa i Norcrossa. S: (vedrije) Dubri i Trinian - e, ta se dvojica znaju dobro zabaviti! Dr. N: Koje je najoiglednije obeleje po kom je mogue identifikovati vau grupu? S: (s uitkom) Pustolovina! Uzbuenje! Ovde imamo neke prave pionirske tipove (klijent sretno i uurbano pria). Dubri je upravo zavrio razuzdani ivot pomorskog kapetana. Norcross je bio slobodni trgovac. ivimo ivot do krajnjih granica jer smo skloni da od ivota uzmemo ono to nam nudi. Dr. N: Ovdje ujem mnogo samohvale, Allume. S: (brani se) A ta je loe u tome? Naa grupa nije sastavljena od uplaenih cvetia, znate! Dr. N: Kakva je pria Trinianovog poslednjeg ivota? S: (reagira ivahno) Bio je biskup! Moete li verovati? Kakvo licemjerje. Dr. N: U kojem smislu? S: Kakvo samozavaravanje! Norcross, Dubri i ja govorimo Trinianu da njegov izbor da postane crkvenjak nema nikakve veze s dobrotom, velikodunou ni duhovnou. Dr. N: A ta vam Trinianova dua mentalno kaze u svoju odbranu? S: Kae nam da je uteio mnoge ljude. Dr. N: to vi, Norcross i Dubri njemu odgovarate? S: Da je omekao. Norcross mu kae da je hteo novac, jer bi inae bio obian svetenik. Ha - rekao mu je to ga ide - i ja mu kaem isto to. Moete pogoditi ta Dubri misli o svemu tome! Dr. N: Ne, recite mi. S: Da je Trinian izabrao veliki grad s bogatom katedralom, to je ulilo tonu novca u njegove debele depove. Dr. N: A ta vi kaete Trinianu? S: Oh, privlai me lepa odea koju je nosio - jarko crvena - najfinija tkanina njegov biskupski prsten koji je voleo - i sve zlato i srebro koje ga je okruivalo. Spominjem mu i elju da uiva u oboavanju svoje pastve. Trinian ne moe od nas nita sakriti - hteo je lagan, zatien ivot u kojem e biti dobro uhranjen. Dr. N: Pokuava li vam objasniti svoju motivaciju zbog koje je izabrao ovaj ivot? S: Da, ali Norcross ga ukorava. Suoava Triniana sa injenicom da je zaveo mladu devojku u sakristiji, (veselo) Da, to se stvarno dogodilo! Toliko o teenju upljana. Znamo ko je Trinian stvarno - pravi muljator! Dr. N: Izvinjava li se Trinian grupi zbog svog ponaanja? S: (klijent se stiava) Oh, uobiajeno. Zanela ga je devojina potreba za njim nije imala porodicu - i bio je usamljen u crkvenom ivotu u celibatu. Kae da je pokuavao pobei od uobiajenih ivota koje svi biramo odlazei u crkvu - da se zaljubio u devojku. Dr. N: A to vi, Norcross i Dubri sada mislite o Trinianu? S: (ozbiljno) Mislimo da je nastojao slediti Viloa (kao naprednu duu), ali nije uspeo. Pobone namere nisu mu se ostvarile. Dr. N: Allume, zvuite prilino cinino u vezi Trinianovih pokuaja da se popravi I promeni. Recite mi iskreno, ta mislite o Trinianu? S: Oh, zapravo ga samo zadirkujemo... Dr. N: Zabavljajui se tako, zvuite kao da s prezirom gledate na Trinianove namere, koje su moda dobre. S: (tuno) U pravu ste... i svi mi to znamo., ali, vidite... Norcross, Dubri i ja... pa, ne elimo izgubiti i njega... Dr. N: to Vilo kae o Trinianu?

S: Brani njegove poetne dobre namere i kae mu da je tokom ivota u crkvi upao u zamku traenja zadovoljstva. Trinian previe eli ljubav i panju. Dr. N: Oprostite mi to osuujem vau grupu, Allume, ali ini mi se da je to neto to svi vi elite, osim moda Viloa. S: Hej, Vilo zna biti prilino siguran u svoju ispravnost. Da vam kaem, njegov problem je umiljenost i Dubri mu to jasno kae. Dr. N: Protivi li se Vilo takvoj proceni? S: Ne... kae da on bar radi na tome. Dr. N: Ko je od vas najosetljiviji na kritiku? S: (stanka) Oh, to bi valjda bio Norcross, ali svima nama teko je prihvatiti svoje mane. Dr. N: Budite iskreni sa mnom, Allume. Smeta li lanovima vae grupe dua kada ne mogu sakriti stvari od drugih - kad se otkriju sve vae greke iz prolog ivota? S: (stanka) Osetljivi smo na to - ali ne bolesno. Ovde meu nama vlada veliko razumevanje. Hteo sam ljudima podariti uitak umetnosti i rasti kroz njen smisao. I ta sam uinio? Noima sam jurcao amsterdamskim kanalima i zakaio se na zabavu i igre. Moja izvorna namera potisnuta je u stranu. Dr. N: Ako sve to priznate grupi, kakvu povratnu informaciju dobijate od njih? Na primer, ta vi i Norcross mislite jedan od drugome? S: Norcross esto istie da mrzim preuzeti odgovornost za sebe i druge. Norcrossov problem je bogatstvo... on voli mo ali obojica smo sebini... osim to sam ja sujetniji od njega. Niko od nas ne dobija mnogo zlatnih zvezdica. Dr. N: Kako se Dubri sa svojim manama uklapa u vau grupu? S: On uiva kontrolui druge kao voa. On je prirodni voa, vie od nas ostalih.Bio je pomorski kapetan pirat - vrsta osoba. Bilo bi ga opasno prevariti. Dr. N: Je li bio okrutan? S: Ne, samo tvrd. Bio je cenjen kao kapetan. Dubri je bio nemilosrdan prema svojim protivnicima u pomorskim bitkama, ali brinuo je o svojim ljudima. Dr. N: Rekli ste mi da je Vilo pomagao putnicima, ali niste mi rekli mnogo o pozitivnoj strani vaih ivota. Je li ko u vaoj grupi dobio zlatne zvezdice za nesebian in? S: (usredotoeno) Ima jo neto u vezi Dubrija... Dr. N: to to? S: Uradio je jednu sjajnu stvar. Jednom, tokom oluje na moru, jedan mornar pao je s jarbola u vodu i davio se. Dubri je vezao konopac oko svog struka i skoio s palube. Reskirao je ivot i spasao mornara. Dr. N: Kada vaa grupa raspravlja o tom incidentu, ta kaete Dubriju? S: Hvalimo ga za to to je uinio i divimo mu se. Zakljuili smo da niko od nas ne bi mogao uiniti neto tako hrabro u poslednjim ivotima. Dr. N: Vidim. Ali, Vilov ivot u gostionici, tokom kog je hranio i davao smetaj ljudima koji mu nisu mogli platiti, moda je dugotrajniji in nesebinosti, i zato vie vredan hvale? S: Istina. Zato ga i hvalimo (smeje se). Dobio je vie zlatnih zvezdica od Dubrija. Dr. N: Jeste li vi dobili koju pohvalu od grupe za svoj poslednji ivot? S: (stanka) Morao sam se boriti za mentore da bih preivio kao slikar, ali bio sam dobar prema ljudima... to nije neto veliko... uivao sam u pruanju zadovoljstva. Moja grupa priznaje da sam imao dobro srce. Svi moji klijenti oseaju posebnu povezanost sa svojom grupom dua, bez obzira na strukturu svog karaktera. Ljudi obino misle da due u slobodnom stanju nemaju ljudskih mana. Ustvari, mislim da postoje mnoge slinosti izmeu grupa bliskih dua i ljudskih porodinih sistema. Na primer, Norcrossa vidim kao buntovnog rtvenog jarca za ovu grupu dua, dok on i Allum skupljaju podatke o manama svih lanova. Allum je rekao da je Norcross obino prvi koji e otvoreno kritikovati druge lanove zbog racionalizacije i pravdanja neuspeha u prolim ivotima. ini se da on najmanje sumnja u sebe i da ulae najmanje emocija u standarde ponaanja. To moe ukazivati na njegovu nesigurnost, jer Norcrossu je verovatno najtee drati korak s grupom koja napreduje. Pretpostavljam da bi sam Allum mogao biti grupna maskota (to je u ljudskim porodicama uglavnom najmlae dete), budui da se glupira, epuri i ublaava neka teka pitanja. Neke due u duhovnim grupama ine mi se osetljivijima i zatienijima od drugih lanova grupe. Vilovo ponaanje pokazuje da je on trenutni junak (ili najstariji lan porodice), koji tei izvrsnosti. Prema Allumovim reima, stekao sam utisak da je Vilo

najmanje prkosan lan grupe, delimino zato to je ostvario najbolje rezultate u prethodnim ivotima. Kao to je sluaj i s ljudskim porodinim sistemima, uloge lanova duhovne grupe mogu se menjati, ali rekli su mi da Vilova kinetika energija poprima ruiastu boju, to signalizuje njegov rast na drugi nivo. Ovim eterikim duhovima pripisujem ljudske osobine zato to se due koje dolaze na Zemlju iskazuju kroz ljudska obeleja. Ali, u grupama dua ne vidim mrnju, sumnju niti nepotovanje. U atmosferi saosjeanja, u tim vrnjakim grupama nema borbi za mo,a njihovi lanovi ne mogu manipulisati jedni drugima ni uvati tajne. Due oseaju nepovjerenje same prema sebi, ne prema drugima. Vidim hrabrost, elju i volju da se nastave truditi u svojim novim fizikim ivotima. Pokuavajui potvrditi neka od svojih opaanja o drutvenoj dinamici meu pripadnicima duhovne grupe u ovom sluaju, postavio sam Allumu jo nekoliko pitanja. Dr. N: Allume, verujete li da su vae meusobne kritike uvijek konstruktivne? S: Naravno, nema pravog neprijateljstva. Zabavljamo se na svoj raun - to priznajem - ali to je samo nain... potvrde onoga to zaista jesmo, i onoga gde bi smo trebali poi. Dr. N: Terate li kada nekog lana svoje grupe dua da oseti stid ili krivicu zbog prolog ivota? S: To su... ljudska oruja... previe uska za ono to oseamo. Dr. N: Pokuau na drugi nain pristupiti vaim oseajima u duhovnom svetu. Oseate li se sigurnije kada vam povratnu informaciju daje neki specifian lan grupe? S: Ne. Svi mi neizmerno potujemo jedni druge. Najvea kritika dolazi iz nas samih. Dr. N: alite li zbog svog ponaanja u nekom prolom ivotu? S: (duga stanka) Da... ao mi je ako nekoga povredim... a onda svi ovde saznaju za moju greku. Ali uimo. Dr. N: I ta inite s tim saznanjem? S: Razgovaramo jedni s drugima... i sedei put se pokuavamo iskupiti. Dr. N: Prema onome to ste mi pre rekli, imao sam oseaj da vi, Norcross i Dubri moda otputate neka potisnuta oseanja zbog svojih linih mana napadajui jedan drugoga. S: (zamiljeno) Skloni smo cininim opaskama, ali to nije isto kao kad ste ovek. Kada nemamo tela, kritiku shvatamo malo drugaije. Vidimo jedni druge onakvima kakvi jesmo bez ogorenosti i ljubomore. Dr. N: Ne elim vam stavljati rei u usta, ali pitao sam se ukazuje li ta razuzdanost vae grupe na neke prikrivena potisnuta oseanja bezvrednosti? S: On, to je neto drugo. Da, kao due, moemo se obeshrabriti i osjati se bezvredno u vezi naih mogunosti... da opravdamo poklonjeno poverenje i popravimo se. Dr. N: Dakle, iako sumnjate sami u sebe, u redu je davati drugima cinine opaske zbog njihove motivacije? S: Naravno, ali elimo da nam drugi priznaju da iskreno radimo na svojim individualnim programima. Ponekad nam se ponos isprei na putu, a onda koristimo jedni druge da bismo to prevladali. U sledeem delu razgovora, uvodim jo jedan duhovni fenomen povezan s grupnim isceljivanjem. uo sam za razne varijacije te aktivnosti, to podrava i tumaenje klijenta iz dvadeset i prvog sluaja. Dr. N: Allume, kad ve raspravljamo o meusobnom odnosu lanova vae grupe, elim da opiete duhovnu energiju koja vam svima pomae u tom procesu. S: (okleva) Nisam siguran da vam to mogu rei... Dr. N: Razmislite paljivo. Postoji li jo neki nain na koji inteligentna energija unosi sklad u vau grupu? S: (duga stanka) Ah... mislite iz unjeva? Dr. N: (re unj mi je nova, ali znam da sam na pravom putu) Da, unjeva. Objasnite mi ta znate o njihovom uticaju na vau grupu. S: (polako) Pa, unjevi nam pomau. Dr. N: Molim vas, nastavite, recite mi kako unj deluje. Mislim da sam i pre uo za to, ali elim vau verziju. S: Oblikovan je tako da nas okruuje, znate. Dr. N: Kako je oblikovan? Pokuajte biti jasniji. S: Cilindrian je, vrlo sjajan - nalazi se iznad nas i oko nas. unj je uzak pri vrhu a irok pri dnu, pa nas sve prekriva - kao da se nalazimo ispod velike bele kape i moemo plutati pod unj kako bismo ga upotrebili. Dr. N: Jeste li sigurni da to nije isceliteljski tu koji ste iskusili odmah po povratku u duhovni svet? S: Oh, ne, to je bilo linije proiavanje - kako bi se popravila teta nastala na Zemlji. Mislio sam da znate. Dr. N: Znam. elim da mi objasnite po emu se unj razlikuje od isceliteljskog tua. S: Vrh unja usmerava energiju nadole kao vodopad, i ona se iri oko nas u koncentrinom krugu i omoguava nam da se koncentriramo na mentalno jedinstvo nae grupe. Dr. N: A kako se oseate dok se nalazite ispod unja? S: Svi imamo oseaj kao da nam se misli ire, zatim se povlae a zatim vraaju nazad s dodatnim znanjem.

Dr. N: Pomae li ova inteligentna energija vaem grupnom jedinstvu u smislu fokusiranijeg razmiljanja? S: Da, pomae. Dr. N: (namerno se konfrontiram) Da budem iskren, Allume, pitam se ispira li vam taj unj vae originalne misli? Uostalom, svae i razmirice izmeu vas i ostalih lanova grupe ono su to vas ini posebnima. S: (smje se) Ne ispira nam mozak! Zar ne znate nita o ivotu posle smrti? Daje nam bolji kolektivni uvid za zajedniki rad. Dr. N: Je li vam unj uvek na raspolaganju? S: Ovde je kad nam je potreban. Dr. N: Ko upravlja njime? S: Oni koji bdiju nad nama. Dr. N: Va vodi? S: (prasne u smeh) Shato? Mislim da je on prezaposlen putujui svojim krugom. Dr. N: Kako to mislite? S: O njemu razmiljamo kao o majstoru ceremonije - upravniku cirkusa u naoj grupi. Dr. N: Sudjeluje li Shato aktivno u vaim grupnim raspravama? S: (odmahuje glavom) Zapravo ne, vodii su iznad veine tih stvari. U velikoj nas meri ostavlja nasamo, i to je dobro. Dr. N: Mislite li da postoji neki specifian razlog njegove odsutnosti? S: (stanka) Oh, verovatno mu je dosadno to tako sporo napredujemo. No, voli se razmetati kao metar ceremonije. Dr. N: Kako? S: (smije se) Oh, voli se iznenada pojaviti pred nama tokom naih ustrih rasprava - stvarajui plave iskrice - izgleda poput arobnjaka koji je svemoni moderator! Dr. N: arobnjaka? S: (jo se smeje) Shato se pojavljuje u dugoj, safirno plavoj halji s visokim, iljatim eirom. Sa svojom dugom, belom bradom izgleda sjajno, i divimo mu se. Dr. N: Predoavam si sliku arobnjaka Merlina. S: Orjentalnog Merlina, ako ba hoete. Ponekad je vrlo tajanstven. Oboava velianstvene nastupe u celokupnoj odori, osobito kad biramo sledei ivot. Zna koliko cienimo njegov nastup. Dr. N: S takvim pozorinim nastupom, pitam se osea li Shato veliku emotivnu povezanost s vaom grupom kao ozbiljan vodi? S: (mrti se na mene) Sluajte, on zna da smo mi divlja horda, i to mu odgovara jer je i sam nekonformista ali on je i veoma mudar. Dr. N: Je li Shato popustljiv s vaom grupom? ini se da ne ograniava previe vau ekstravaganciju. S: Shato s nama ostvaruje rezultate zato to nije strog i ne propoveda nam. To ne bi dobro leglo ljudima iz moje grupe. Potujemo ga. Dr. N: Smatrate li Shatoa savetnikom koji dolazi samo povremeno i posmatra vas, ili ga smatrate aktivnim supervizorom? S: Pojavljuje se neoekivano kako bi nam zadao problem za raspravu. Zatim odlazi, pa se kasnije vraa i slua kako bismo reili neke stvari... Dr. N: Dajte mi primer nekog vanog problema vae grupe. S: (stanka) Shato zna da se previe identifikujemo s glumcima koji na Zemlji glume svoje uloge. On udara... nau povrnost. Pokuava nas navesti da se izgradimo iznutra prema spolja, a ne obrnuto. Dr. N: Dakle, Shatova uputstva su ozbiljna, ali on zna da se vi volite usput i zabavljati? S: Da, mislim da je on zato s nama. Zna da uzalud troimo prilike. Pomae nam u tumaenju nevolja u koje upadamo kako bi izvukao ono najbolje iz nas. Dr. N: Prema onome to ste mi rekli, imam utisak da va vodi upravlja vaom duhovnom grupom kao svojevrsnom radionicom. S: Da, on nam gradi moral i ohrabruje nas da nastavimo. Za razliku od kolskih uionica ili terapeutskih grupa na Zemlji, uitelji - savetnici u duhovnom svetu, saznao sam, nisu ogranieni samo na stalnu ulogu vodia grupne aktivnosti. Iako su Shato i njegovi uenici arolika porodica dua, ovde nalazimo mnogo toga to je zajedniko svim primarnim grupama. Vodi se odnosi vie kao roditelj nego kao diktator. U ovom sluaju, Shato je savetnik koji ih usmerava, ali nije

posesivan i ne predstavlja pretnju grupi. Ovaj saosjeajan vodi toplo prihvata te mlade due, jer ini se da mu odgovaraju njihove sklonosti prema mukim aspektima ponaanja. Zakljuiu ovaj sluaj s nekoliko pitanja o grupi kao duhovnoj jedinici. Dr. N: Zato je vaa grupa na Zemlji toliko orijentisana na muke uloge? S: Zemlja je planeta akcije koja nagrauje fiziki napor. Skloniji smo mukim ulogama kako bismo mogli oblikovati dogaaje... dominirati svojom okolinom... dobiti priznanje. Dr. N: I ene su uticajne u drutvu. Kako vaa grupa oekuje napredak bez veeg iskustva u enskim ulogama? S: Znamo to, ali imamo tako neukrotivu elju za nezavisnou. Zapravo, esto troimo previe energije uz premalo povrata, ali enski aspekti trenutno nas previe ne zanimaju. Dr. N: Ako nemate enskih dua u svojoj primarnoj grupi, gde traite te entitete koji nadopunjavaju vae ivote na Zemlji? S: U blizini se nalaze neke due koje se bolje oseaju u enskim ulogama. Slaem se s Josey - ona je bila sa mnom u nekima od mojih ivota - Triniana privlai Nyala - a tu su i druge... Dr. N: Allume, voleo bih zavriti na razgovor o duhovnim vezama pitajui vas ta znate o postanku svoje grupe. S: (duga stanka) Ja... ne mogu vam rei... samo smo se sastali u jednom trenutku. Dr. N: Pa, neko je morao spojiti vas koji iskazujete iste atribute. Mislite li da je to bio Bog? S: (zbunjeno) Ne, ispod izvora... vii... Dr. N: Shato ili drugi vodii kao to je on? S: Ne, vii, ini mi se... planeri... ne znam nita vie. Dr. N: Pre nekog vremena rekli ste mi da su neki od vaih starih prijatelja smanjili svoje aktivno uestvovanje u vaoj grupi zato to su se razvili. Dobijate li nove lanove? S: Nikada. Dr. N: Je li to zato to bi novi lan mogao imati problema pri asimilaciji sa vama ostalima? S: (smeje se) Nismo mi tako loi! Stvar je u tome da smo previe povezani u mislima za nekoga spolja, a osim toga, taj neko ne bi delio naa prethodna iskustva s nama. Dr. N: Tokom rasprava o prethodnim zajednikim ivotima, je li vaa grupa zakljuila da je pridonela napretku ljudskog drutva? S: (stanka) elimo da na znacaj u zajednici izazove konvencije - da preispita temeljne pretpostavke. Mislim da u svoje fizike ivote unosimo petlju - i smeh... Dr. N: A kad vaa duhovna grupa zavri s raspravom o tome to je potrebno uiniti da biste ostvarili svoje ciljeve, radujete li se novom ivotu? S: (energino) O, da! Svaki puta kad odlazim na Zemlju u neku novu ulogu, oprostim se od njih reima Vidimo se p.s. (poslije smrti) Ovaj sluaj primer je dua slinih mentalnih sklopova, s potrebom za irenjem ega, koje meusobno podravaju i cene oseanja i stavove. U tome lei klju razumevanja formiranja grupa dua. Saznao sam da mnoge duhovne primarne grupe imaju podgrupe sastavljene od entiteta iji su identiteti povezani slinim problemima koji im ometaju napredak. Ali, i uprkos tome, te se due razlikuju po snagama i slabostima. Svaki lan grupe pridonosi svojim najboljim osobinama ostvarivanju ciljeva drugih lanova porodice. Ne elim da prikaz dvadeset i prvog sluaja ostavi utisak da nekoliko preostalih dua u ovom unutranjem krugu bliskih prijatelja predstavlja obeleja ponaanja svih dua u prvobitnoj grupi. Kad se formira primarna grupa od 15-20 dua, meu njima postoje znaajne slinosti u talentu i interesima. Ali, lanovi grupe za podrku se i razlikuju po osobinama, oseajima i reakcijama. Moji klijenti obino opisuju muko-enski orjentisanu meavinu jednog ili vie od sledeih tipova karaktera u svojim grupama: 1) Hrabar, otporan, ilav borac. 2) Nean, tih, posveen i prilino nevin. 3) Zabavan, vickast, aljivdija sklon riziku. 4) Ozbiljan, pouzdan, oprezan. 5) Razuzdan, entuzijastian, iskren. 6) Strpljiv, postojan, perceptivan. 7) Promiljen, proraunat, odluan. 8) Inovativan, domiljat, prilagodljiv. Te razlike uravnoteuju grupu. Meutim, ako cela grupa izraava snanu sklonost razuzdanosti ili smelosti, najoprezniji lanovi te grupe inili bi se manje opreznima lanovima neke druge grupe dua. Ne sumnjivo je da due iz dvadeset i prvog sluaja eka dugo razvojno razdoblje. Ali, oni doprinose vitalnosti Zemlje. Dalje ispitivanje ovog klijenta otkrilo je puteve kojima su te due krenule u dvadesetom

veku. Na primer, Allum je grafiki dizajner i profesionalni gitarista, u vezi s Josey, koja je pevaica. injenica da su vrsto povezane due iz ovog sluaja toliko orjentisane na muke ivote ne umanjuje njihovu sposobnost da se drue s mladim duama koje preferiraju enske ivote. Primarne grupe obino su meane po polu. Kao to sam spomenuo, stvarno napredne due uravnoteenije su pri izboru pola u fizikom ivotu. elja za izraavanjem svog identiteta vaan je motivacijski inilac u odluci dua da dou na Zemlju kako bi nauile praktine lekcije. Razlog za neprijatnost dua s niih nivoa ponekad je razlika u percepciji Jastva u slobodnom duevnom stanju u poreenju sa postupcima u ljudskom telu. Due se mogu zbuniti u vezi svog identiteta u ivotu. Klijent iz dvadeset i prvog sluaja ne iskazuje sukob na tom planu, ali brzina rasta koju je Allum ostvario u nekoliko poslednjih ivota mu je pod znakom pitanja. Meutim, temeljno iskustvo ivljenja moe, do izvesne mere, kompenzovati nedostatak uvida steenih u tom ivotu. Nae mane i moralni sukobi daleko se vie prepoznaju kao greke u duhovnom svetu nego na Zemlji. Videli smo kako se u duhovnim grupama analiziraju nijanse donoenja odluka. lanovi primarnih grupa toliko su dugo saraivali u zemaljskim godinama da su ti entiteti postali odgovorni jedni drugima i grupi u celini. To stvara snaan oseaj pripadnosti u svim duhovnim grupama i moe stvoriti privid misaone barijere izmeu primarnih grupa, posebno meu duama na niim nivoima. Ipak, iako je odbaenost i usamljenost dio ivota svake due u ljudskom obliku, u duhovnom je svetu na individualni ego-identitet stalno pod uticajem toplih oseaja grupe. Drutvena struktura grupa dua nije ista kao struktura grupa na Zemlji. Iako postoje pokazatelji prijateljstva u parovima, nisam uo za postojanje klika, zvezda ili izolovanih dua unutar grupa. Kau mi da due u grupi ponekad provode vreme sami, u tiini i razmiljanju. Due su entiteti kojima je bliskost veoma vana u porodinim odnosima na Zemlji, kao i u ivotu zajednice duhovnog sveta. Ipak, mnogo ue i u samoi. Od svojih klijenata bele boje nauio sam da se due na poetnim nivoima esto odvajaju od svojih grupa kako bi individualno radile na jednostavnim energetskim projektima. Jedna prilino mlada dua setila se kako se osamila pokuavajui sloiti pokretnu slagalicu geometrijskih oblika - cilindara, kugli, kocki i kvadrata - energijom koju je sama stvorila. Opisala je slagalicu kao multidimenzionalnu, aroliku i holografsku. Klijent je rekao: Moramo nauiti pojaavati svoju energiju fokusirajui difuzne objekte i dajui im neki temeljni oblik. Drugi klijent dodao je: Ti testovi daju uvarima informaciju o naoj matovitosti, kreativnosti i domiljatosti i nude nam potstrhj umesto da nas procenjuju. Due na svim nivoima bave se jo jednom vanom aktivnou kad su same. Od njih se oekuje da provedu neko vreme mentalno se koncentriui na pomaganje onima na Zemlji (ili drugim fizikim svetovima) koje su poznavali i do kojih im je stalo. Prema onome to sam saznao, odlaze na mesto koje neki nazivaju mesto zatite. Tu ulaze u interdimenzionalno polje plutajue, srebrnasto plave energije, i projektuju se dalje, prema geografskom podruju po svom izboru. Rekli su mi da je to mentalna veba zadravanja i otputanja pozitivne vibracijske energije s ciljem stvaranja teritorije. To znai da dua putuje na svojim misaonim talasima do specifinih ljudi, zgrada ili neke teritorije kako bi ih pokuala uteiti ili izazvati promenu. DUA SREDNJEG NIVOA Kada nae due preu drugi nivo i uu u srednje nivoe razvoja, aktivnost primarne grupe znaajno se smanjuje. To ne znai da se vraamo u onu izolaciju kakvu smo videli kod novih dua. Due koje su evoluirale do srednjeg nivoa razvoja manje su povezane s primarnim grupama jer su stekle zrelost i iskustvo potrebne za nezavisnije delovanje. Te due takoe smanjuju broj svojih reinkarnacija. Na treem i etvrtom nivou konano smo spremni za ozbiljnije odgovornosti. Odnos koji smo imali sa svojim vodiima sada se menja iz odnosa uitelja i uenika u saradniki odnos kolega. Budui da su nai stari vodii dobili nove grupe uenika, sada je na nama red da razvijemo vetine uenja kojima emo se na kraju kvalifikovati za odgovornosti voenja nekog drugoga. Ve sam rekao da su mi tranzicijske faze, drugi i etvrti nivo posebno teke kada pokuavam utvrditi nivo razvoja due. Na primer, neke due s etvrtog nivoa poinju se usmeravati prema obuci za uitelje primarnih grupa dok se jo nalaze na treem nivou, dok drugi klijenti, koji se oito nalaze na etvrtom nivou, otkrivaju da jo uvek nisu sposobni da budu dobri vodii.

Uprkos njihovim viim standardima morala i ponaanja, entiteti koji su dostigli srednji nivo zrelosti uglavnom skromno pristupaju svojim dostignuima. Naravno, svaki sluaj je drugaiji, ali kod klijenata na ovom i viim nivoima primeujem veu pribranost. Vidim poverenje, a ne sumnju prema motivima drugih i na svesnom i na podsvesnom nivou. Ti ljudi iskazuju optimistian stav pun vere i poverenja u budunost oveanstva, to ohrabruje ljude oko njih. Pitanja koja upuujem zrelijim duama usmerena su na ezoterine ideje svrhe i stvaranja. Priznajem da iskoritavam vii nivo znanja koju poseduju te due kako bih doao do duhovnih informacija koje drugi nemaju. Imao sam klijente koji su mi rekli da sam ih prilino jako forsirao izvlaei iz njih duhovna seanja, i znam da su u pravu. Naprednije due ovoga sveta poseduju izuzetno visok nivo razumevanja univerzalnog ivotnog plana. Od njih elim nauiti to je mogue vie. Klijent iz mog sledeeg sluaja spada u gornji deo treeg nivoa. Zrai utom energijom u kojoj nema nimalo crvenih nijansi. Taj klijent je mali, neupeatljiv ovek od skoro pedeset godina. Kad smo se upoznali, bio je tih i ljubazan prema meni, i inio mi se pomalo preozbiljnim. Oseao sam da je takva nepretenciozna distanca neka vrsta maske za snanije emocije. Njegovo najupeatljivije obeleje bile su njegove tamne, turobne oi, iji je pogled postao intenzivniji kad je poeo direktno i uverljivo priati o sebi. Rekao mi je da radi za humanitarnu organizaciju koja deli hranu beskunicima i da je nekada bio novinar. Taj klijent doputovao je kod mene sa velike udaljenosti da sa mnom porazgovara o svojoj zabrinutosti zbog gubitka entuzijazma za posao kojim se bavio. Rekao je da je umoran i da ostatak svog ivota eli proiveti u samoi i miru. Njegova prva seansa sastojala se od pregleda najvanijih trenutaka mnogih prolih ivota koje je proiveo, kako bismo mogli utvrditi odgovarajui smer ostatka njegova trenutnog ivota. Poeo sam tako to sam ga brzo proveo kroz niz ranih ivota, poevi od njegovog prvog ivota kromanjonca u kulturi kamenog doba prije oko 30.000 godina. Kako smo napredovali kroz vreme, primetio sam doslednost u obrascima ponaanja vuka samotnjaka, koji je odskakao od normalne plemenske integracije. Od 3.000. g. pr.n.e. do 500. g. pr. n.e. moj je klijent proiveo vei broj ivota na Srednjem istoku, tokom uspona prvih gradova - drava u sumerskoj, vavilonskoj i egipatskoj kulturi. Ipak, ak i u ivotima koje je proveo kao ena, taj je klijent esto izbegavao porodine veze i esto nije imao dece. Kao mukarac, iskazivao je sklonost nomadskom nainu ivota. Kad smo stigli do ivota koji je proveo u srednjem veku u Evropi, poeo sam prepoznavati pobunjeniku duu koja se opire tiranskim drutvima. Tokom svojih ivota moj je klijent nastojao ohrabrivati ljude, ali nije se vezivao ni uz jednu od suprotstavljenih strana. Proivljavao je teke trenutke i sretao se s mnogim preprekama, ali nastavio je iveti kao lutalica opsednut slobodom kretanja. Neki ivoti nisu bili previe produktivni, ali tokom dvanaestog veka pronaao sam ga u Srednjoj Americi u telu jednog Asteka kako organizuje druinu Indijanaca protiv ugnjetavanja jednog visokog svetenika. U tom je ivotu ubijen kao prognanik, dok je zagovarao nenasilje izmeu tradicionalno neprijateljskih plemena. U etrnaestom veku, ta je dua bila evropski hroniar koji je putovao putem svile u Kinu kako bi shvatio kulture azijskih naroda. Moj klijent i tada je, kao i sada, bio spretan s jezicima, i umro je u Aziji kao starac posle sretnog ivota u nekom selu. U Japanu, poetkom sedamnaestog veka, bio je pripadnik klana drala koji krvari. Ti su ljudi bili potovani, nezavisni plaenici - samuraji. Krajem tog ivota, moj je klijent iveo izolovano od vladajuih Tokugava oguna, jer je savetovao njihove slabije protivnike o borbenoj strategiji. Ta dua, koja je esto ivela kao autsajder, a uvek kao istraiva koji je traio istinu u mnogim zemljama, i dalje je traila racionalni smisao ivota, pomaui onima koje bi susrela na putu. Iznenadio sam se kad se pojavio kao ena farmera na Divljem zapadu u devetnaestom veku. Farmer je umro brzo posle venanja. Saznao sam da se moj klijent namerno inkarnirao kao udovica s decom, vezana uz svoje imanje, kako bi vebao gubitak pokretnosti. Kad se zavrio taj deo seansi, znao sam da radim s naprednijom, starijom duom, iako je ostalo jo mnogo neanaliziranih ivota. Budui da se ova dua pribliavala etvrtom nivou, ne bih se zaudio da se njena prva pojava na Zemlji dogodila prije 70.000 godina, a ne prije 30.000. Meutim, kao to sam rekao, nije nuno da due moraju napredovati kroz stotine fizikih ivota. Imao sam klijenta koji je doao do treeg nivoa svesnosti posle samo 4.000 godina - to je zaista neverojatan uspeh. Razgovarao sam sa svojim klijentom o njegovom trenutnom ivotu i o njegovim uobiajenim metodama uenja u prethodnim ivotima. Objasnio mi je da se nikada nije enio i da najbolje funkcionie bez socijalnih veza. Predloio sam mu nekoliko mogunosti za razmatranje. Pre svega, smatrao sam da mu njegov nedostatak intimnosti s ljudima u prevelikom broju ivota ometa napredak. Kad se seansa zavrila, jedva je ekao da u sledeoj seansi istraimo percepcije njegovog uma u duhovnom svetu. Kad je stigao sedeeg dana, uveo sam ga u nadsvesno stanje i vratili smo se na posao.

DVADESET I DRUGI SLUAJ Dr. N: Kako vas zovu u duhovnom svetu? S: Zovem se Nenthum. Dr. N: Nenthume, ima li oko vas i drugih dua ili ste sami? S: (stanka) Trenutno sam u drutvu dvojice svojih starih drugova. Dr. N: Kako se oni zovu? S: Raoul i Senji. Dr. N: Jeste li vas troje deo vee duhovne grupe dua koja radi zajedno? S: Bili smo... ali sada nas troje... ee radimo sami. Dr. N: ta vas troje radite u ovom trenutku? S: Raspravljamo o najboljim nainima da pomognemo jedni drugima tokom naih reinkarnacija. Dr. N: Recite mi kako pomaete jedni drugima. S: Ja pomaem Senji da oprosti sebi greke i da pone ceniti svoju linu vrednost. Trebala bi prestati provoditi sve ivote na Zemlji kao majinski lik. Dr. N: Kako ona pomae vama? S: Da... uvidim svoj nedostatak oseaja pripadnosti. Dr. N: Dajte mi primer naina na koji vam Senja pomae u tome. S: Pa, ona je bila moja ena u Japanu poto to su se moji ratniki dani zavrili, (neto brine Nenthuma, i posle stanke on nastavlja) Raoul se voli druiti sa Senji, a ja sam obino sam. Dr. N: to je s Raoulom, kako vas dvojica pomaete jedan drugome? S: Ja njemu pomaem strpljenjem, a on meni u prevazilaenju sklonosti da izbegavam ivot u zajednici. Dr. N: Jeste li na Zemlji uvek inkarnirani kao dva mukarca i jedna ena? S: Ne, moemo mijenjati pol - i to inimo - ali ovako se oseamo prijatno. Dr. N: Zato vas troje delujete nezavisno od ostatka vae duhovne grupe? S: Oh, vidimo ih ovde, neki nisu nastavili dalje s nama, neki su ve i dalje od nas u svojim zadacima. Dr. N: Imate li vodia ili uitelja? S: (njenim glasom) Ona se zove Idis. Dr. N: ini mi se kao da je veoma cenite. Imate li dobru komunikaciju s Idis? S: Da, imam - iako i mi imamo svojih razmirica. Dr. N: Koji je glavni razlog sukoba izmeu vas dvoje? S: Ona se ne inkarnira esto, a ja joj govorim da bi se trebala vie izlagati uslovima koji vladaju na Zemlji. Dr. N: Jeste li toliko mentalno usklaeni s Idis da znate sve o istoriji njene obuke za vodia? S: (odmahuje glavom razmiljajui) Ne da ne moemo postavljati pitanja... ali moemo ispitivati samo o stvarima o kojima neto znamo. Idis mi otkriva ono to smatra vanim za moje iskustvo. Dr. N: Jesu li vodii u stanju zakloniti svoje misli kako ih ne biste mogli itati u celosti? S: Da, stariji vodii dobri su u tome - znaju kako filtrirati stvari koje mi ne moramo znati, jer bi nas to znanje zbunilo. Dr. N: Hoete li i vi nauiti filtrirati slike? S: Ve jesam... donekle. Dr. N: To je sigurno razlog zbog kog su mi mnogi ljudi rekli kako im njihovi vodii nisu dali definitivan odgovor na mnoga njihova pitanja. S: Da, a vana je i namera koja stoji iza pitanja... kada je pitanje postavljeno i zato. Moda nije u njihovom najboljem interesu da im daju odreene informacije koje bi ih mogle omesti. Dr. N: Osim u smislu tehnika poduavanja, svia li vam se Idis i u smislu identiteta? S: Da... samo bih hteo da pristane doi sa mnom... bar jednom. Dr. N: Oh, vi biste se eleli reinkarnirati s njom na Zemlji? S: (vragoljasto se ceri) Rekao sam joj da bismo imali bolji odnos ovde gore kad bi ponekad pristala sii sa mnom na Zemlju i spojiti se sa mnom u par. Dr. N: I ta kae Idis na tu sugestiju? S: Smeje se i kae da e razmisliti o tome - ako joj uspijem dokazati da bi to bilo produktivno. U tom trenutku pitao sam Nenthuma koliko je dugo Idis povezana s njim i saznao da je ona dobila odgovornost za ta tri entiteta kad su oni preli na trei nivo. Nenthum, Raoul i Senji takoe su pod brigom voljenog starijeg majstora vodia koji je s njima od poetka njihovog postojanja. Bilo bi pogreno

pretpostaviti da naprednije due vode usamljene duhovne ivote. Taj mi je klijent rekao da je u kontaktu s mnogim duama. Raoul i Senji jednostavno su mu najblii prijatelji. Trei i etvrt nivo znaajne su faze u razvoju dua jer one sada dobijaju veu odgovornost za mlae due. Meutim, status vodia ne dobijamo svi u isto vreme. Kao to je sluaj s mnogim drugim aspektima ivota dua, briljivo nas testiraju. Dok je naa aura jo uvek uta, nai mentori daju nam jednu duu na koju moramo paziti, a zatim evaluiraju na uspeh u vostvu tokom i izvan fizikih inkarnacija. Ako se ta preliminarna obuka pokae uspenom, doputeno nam je da postanemo mlai vodii. Nije svako nadaren za poduavanje, ali to nas ne spreava da postanemo napredna dua plavog nivoa. I vodii, kao i svi drugi, imaju razliite sposobnosti i talente, kao i mane. Kada stignemo do petog nivoa, sposobnosti nae due dobro su poznate u duhovnom svetu. Daju nam dunosti u skladu s naim sposobnostima, o emu u vie rei kasnije u ovom poglavlju. Razliiti pristupi u uenju konano nas sve vode do istog cilja u sticanju duhovne potpunosti. Bogatstvo razliitosti deo je velikog plana za napredak svih dua. Zanimalo me je kako klijent iz dvadeset i drugog sluaja napreduje na treem nivou. Dr. N: Nenthume, moete li mi rei priprema li vas Idis da budete vodi, ukoliko vas ta aktivnost zanima? S: (odgovara brzo) Zanima me. Dr. N: Oh, znai da se i sami razvijate kao vodi? S: (skromno) Nije to nita posebno. Ja nisam nita vie od zatitnik... pomaem Idis i sluam uputstva. Dr. N: Pokuavate li oponaati njen stil poduavanja? S: Ne, mi smo razliiti. Kao pripravnik - zatitnik - ionako ne bih mogao postii ono to ona moe. Dr. N: Kad ste shvatili da ste spremni postati zatitnik i poeti duhovno pomagati drugima? S: To je... svesnost koja se stvara u vama posle velikog broja ivota... da ste vie u ravnotei sa sobom nego pre i da ste u stanju pomagati ljudima kao dua i kao osoba od krvi i mesa. Dr. N: Delujete li ovoga puta kao zatitnik u duhovnom svetu ili van njega? S: (ima potekoa u formiranju odgovora) Ja sam napolju... u dva ivota. Dr. N: ivite li sada u dva paralelna ivota? S: Da. Dr. N: Gde ivite u svom drugom ivotu? S: U Kanadi. Dr. N: Je li geografija vana u vaem kanadskom zadatku? S: Da, izabrao sam siromanu porodicu u seoskoj zajednici, gde u biti vaniji za svoju okolinu. Nalazim se u malom planinskom gradu. Dr. N: Opiite mi detaljnije taj ivot u Kanadi i vae odgovornosti. S: (polako) Ja... binem o svom bratu Billvju. Lice i ake jako su mu spaljeni vatrom iz kuhinjske rerne kad je imao etiri godine. Meni je bilo deset godina kad se to dogodilo. Dr. N: Jeste li u svom kanadskom ivotu istih godina kao i u amerikom ivotu? S: Otprilike istih godina. Dr. N: A koji je va primarni zadatak u kanadskom ivotu? S: Skrbiti o Billvju. Pomoi mu da vidi svet uprkos bolu. On je gotovo slep, a lice mu je toliko unakaeno da ga okolina odbacuje. Pokuavam ga otvoriti da prihvati ivot i da sazna ko je on iznutra. itam mu i odlazim s njim u umu drei ga za ruku. Ne drim ga za ake zato to su tako strano povreene. Dr. N: A to je s vaim kanadskim roditeljima? S: (bez hvalisanja) Ja sam roditelj. Moj otac otiao je posle poara i vie se nije vratio. Bio je on slabi koji nije bio dobar prema svojoj porodici ni pre poara. Dua moje majke nije dovoljno... sposobna u njenom telu. Treba im neko iskusan. Dr. N: Neko fiziki snaan? S: (smeje se) Ne, ja sam u Kanadi ensko. Ja sam Billvjeva sestra. Mojoj majci i bratu potreban je neko sa dovoljno mentalne vrstine da zadri porodicu na okupu i usmeri ih. Dr. N: Kako zaraujete za svoju porodicu? S: Pekarkaa sam i nikada se neu udati, jer ih ne mogu ostaviti. Dr. N: ta je glavna lekcija koju ui va brat? S: Da stekne poniznost, a da ga pritom ne skri ivot bez mnogo udovoljavanja sebi. Dr. N: Zato vi niste preuzeli ulogu svog opeenog brata? Ne bi li taj scenario bio tei izazov? S: (s grimasom) Hmm - ja sam to ve proao!

Napomena: Taj klijent je proivieo fizike povrede u veem broju prolih ivota. Dr. N: Da, verujem da jeste. Pitam se je li Billvjeva dua ikada bila povezana s vaom fizikom povredom u nekom od prolih ivota? S: U jednom od njih i jeste. Kad sam ja patio, drugi zatitnik ostao je sa mnom, a ja sam bio zahvalan primatelj. Sada je red na Billvju, a ja sam ovdje za njega. Dr. N: Jeste li unapred znali da e va brat postati invalid pre nego to ste se inkarnirali u ivotu u Kanadi? S: Naravno, Idis i ja raspravljali smo o celoj situaciji. Rekla je da e Billvjevoj dui trebati zatitnik, a budui da sam ja u jednom od prolih ivota imao negativan kontakt s tom duom, drage sam volje prihvatio posao. Dr. N: Osim karmike lekcije za Billvjevu duu, u tome se nalazi i vaa lekcija, budui da se nalazite u ulozi ene koja je vezana za jedno mesto. Ne moete jednostavno otii i lutati uokolo kao to tako esto inite u svojim ivotima. S: To je istina. Stepen teine ivota meri se time koliko je situacija izazovna za vas, ne za druge. Za mene, tee je biti Billy-jev zatitnik nego to mi je bilo iveti kao primatelj, dok mi je druga dua bila zatitnik. Dr. N: Recite mi to vam je najtei inilac u tom zadatku zatitnika. S: Odgojiti dete uprkos njegovoj bespomonosti do odraslog doba, nauiti ga da se hrabro suoi s mukama. Dr. N: Billvjev ivot ekstreman je primer, ali ini se da deca na Zemlji moraju prolaziti kroz mnogo emocionalne i fizike boli. S: Bez suoavanja i prevladavanja boli nikada se ne moete stvarno povezati s time to jeste i razvijati se na toj osnovi. Moram vam rei - sa to se vie boli i problema susretnete kao dete, imate vee mogunosti irenja svojih potencijala. Dr. N: I kako vam ide kao zatitnici u Kanadi? S: U kanadskoj porodici moram donositi tee odluke nego u svojem amerikom ivotu. Ali, verujem u sebe... verujem da svoje razumevanje mogu upotrebiti u praksi. Dr. N: Je li vas Idis potaknula ili odgovarala od vae elje da ubrzate svoj razvoj vodei paralelne ivote? S: Ona je uvek otvorena u vezi toga... Nisam to inio previe esto u prolosti. Dr. N: Zato niste? S: Dvostruki ivot moe biti zamoran i raspriti energiju. Trud moe biti kontraproduktivan, tako da je rezultat u dva ivota manji. Dr. N: Pa, vidim da danas pomaete ljudima u oba svoja ivota, ali jeste li ikada iveli razliitim ivotima tako da ste u jednom ivotu ostvarili slabije, a u drugom istovremeno bolje rezultate? S: Da, iako se dogodilo davno. To je jedna od prednosti dvostrukih ivota. Jedan ivot moe uravnoteiti onaj drugi. Ipak, to moe biti prilino teko. Dr. N: Zato onda vodii doputaju paralelne ivote? S: (mrti se) Due ne ive u rigidnom birokratskom drutvu. Doputeno nam je da inimo greke u proceni i uimo iz njih. Dr. N: Imam utisak da mislite kako je prosenoj dui bolje da ivi jedan ivot u jednom trenutku. S: Rekao bih da je u veini sluajeva tako, ali postoje i druge motivacije zbog kojih elimo ubrzati sa svojim reinkarnacijama. Dr. N: Na primer...? S: (zabavlja se) Istovremeno ivljenje vie ivota omoguava potpunije promiljanje van inkarnacija. Dr. N: Mislite, razdoblja odmora izmeu ivota mogu trajati due posle takvih ivota? S: (smei se) Naravno, potrebno je vie vremena za promiljanje o dva ivota nego o jednom. Dr. N: Nenthume, imam za vas jo nekoliko pitanja o mehanici podele due. ta mislite o nainu na koji energiju svoje due delite na vie delova? S: Mi smo... kao estice... jedinica energije. Proizali smo iz jedne jedinice. Dr. N: Koja je bila poetna jedinica? S: Tvorac. Dr. N: Ostaje li svaki deo vae due celovit, sam za sebe? S: Da. Dr. N: Izlaze li svi delovi energije nae due iz duhovnog sveta kad se reinkarniramo? S: Jedan dio nikada ne izlazi, zato to se nikada u potpunosti ne odvajamo od Tvorca. Dr. N: ta radi deo koji ostaje u duhovnom svetu dok se mi nalazimo na Zemlji u jednom ili vie tela? S: On je... u manje aktivnom stanju... eka da mu se pridrui ostatak nae energije.

Veina mojih kolega koji rade s klijentima na prolim ivotima sluali su prie koje su se hronoloki preklapale, jer su ljudi iveli na Zemlji istovremeno na dva mesta. Povremeno, due vode tri ili vie paralelnih ivota. Due u gotovo svim stadijumima razvoja mogu iveti vie istovremenih ivota, ali ja se nisam esto sretao s time. Mnogi ljudi smatraju da se ideja o duama koje imaju sposobnost deljenja u duhovnom svetu i ulaska u dva ili vie ljudskih tela suprotstavlja svim njihovim zamislima o jedinstvenoj, individualnoj dui. Priznajem da je i meni bilo neprijatno kad sam prvi puta sluao klijenta kako mi pria o paralelnim ivotima. Mogu shvatiti zato je nekim ljudima koncept deljenja due zbunjuju, posebno ako se suoe s jo jednom mogunou - da jedna dua ak moe iveti u razliitim dimenzijama tokom istog relativnog vremena. Ali, moramo imati na umu sledee: ako su nae due deo jedne velike energetske sile nad-due, koja se deli ili iri kako bi stvorila nae due, zato i potomci te inteligentne duevne energije ne bi imali istu sposobnost da se odvajaju, a zatim ponovno spajaju? Prikupljanje informacija o duhovnim aktivnostima od dua koje se nalaze na viim nivoima razvoja ponekad moe biti frustrirajue. Razlog tome je to sloena priroda seanja i znanja dua na tim nivoima moe oteati razaznavanje stvari koje ti ljudi znaju, a ne ele rei, od stvari koje zaista ne znaju. Klijent iz dvadeset i drugog sluaja bio je i upuen i otvoren za moja pitanja. Taj je sluaj skladan s drugim priama iz mojih dosjea o raznolikim nainima obuke dua u duhovnom svetu. Dr. N: Nenthume, sada se elim osvrnuti na vae aktivnosti u duhovnom svetu u vreme kada niste toliko zaposleni inkarnacijama na Zemlji - kada komunicirate s drugim pripadnicima grupa dua i uite kako biti vodi. Moete li mi ispriati neto o drugim duhovnim podrujima kojima se bavite? S: (duga stanka) Da, postoje druga podruja... znam za njih... Dr. N: Koliko ih je? S: (oprezno) Mogu se setiti etiri. Dr. N: Kako biste nazvali ta podruja aktivnosti? S: Svet bez ega, Svet potpunog znanja, Svet stvaranja i rastvaranja i Svet izmijenjenog vremena. Dr. N: Jesu li to svetovi koji postoje u naem fizikom svemiru? S: Jedan postoji, a ostali su nedimenzionalne sfere panje. Dr. N: U redu, ponimo s nedimenzionalnim sferama. Jesu li ta 3 podruja u duhovnom svetu namenjena duama? S: Da. Dr. N: Zato ta duhovna podruja nazivate svetovima? S: Vidim ih kao... okruenja duhovnog ivota. Dr. N: Dakle, to su tri mentalna sveta? S: Da, tako je. Dr. N: ta je Svet bez ega? S: To je mesto na kom se ui kako biti. Dr. N: uo sam za taj svet koji opisuju na razne naine. Ne ulaze li u njega i poetnici? S: Da, poetnike due dolaze tamo kako bi nauile tko su. To je mesto nastanka. Dr. N: Dele li se ego-identiteti sluajnim izborom, ili poetnike due imaju mogunost izbora? S: Nova dua ne moe birati. Svoj karakter stiete na osnovi naina na koji je vaa energija kombinovana... sastavljena za vas. Dr. N: Postoji li neka vrsta duhovnog inventara karakteristika koje se dodaju duama - dajmo joj ovoliko jednog tipa karakteristika, onoliko drugog tipa karakteristika? S: (duga stanka) Mislim da se pri odreivanju osobina, koje nas ine onima ko jesmo, razmatraju mnogi inici. Ali, znam da, kad se dobije, ego postaje sporazum izmeu due i davatelja. Dr. N: ta to znai? S: Da uinim najvie to mogu s time to jesam. Dr. N: Dakle, svrha tog sveta je distribucija identiteta dua koju vre napredna bia? S: Da, nova dua je ista energija koja jo nema pravo Jastvo. Svet bez ega daje vam potpis. Dr. N: Zato ga onda zovete Svet bez ega? S: Zato to novostvorene due stiu bez ega. Ideja Jastva jo se nije pojavila u svijesti nove due. Ovdje dui nude smisao njezinog postojanja. Dr. N: A odvija li se tamo neprekidno stvaranje dua? S: Da, koliko ja znam.

Dr. N: elim da mi pozorno odgovorite na sledee pitanje. Kad ste stekli svoj specifian identitet due, je li to automatski znailo da ste obeleeni za zemaljske inkarnacije u ljudskom obliku? S: Ne specifino, ne. Planete ne traju veno. Dr. N: Pitao sam se imaju li odreeni tipovi dua posebnu sklonost specifinim oblicima fizikog ivota u svemiru? S: (stanka) Neu rei nita protiv toga. Dr. N: Nenthume, jeste li u poetku imali priliku birati druge vrste domaina osim ljudi na Zemlji? S: Ah... dok ste nova dua... vodii vam pomau u tim odlukama. Mene su privukla ljudska bia. Dr. N: Jeste li imali i druge mogunosti izbora? S: (duga stanka) Da... ali to mi nije ba jasno u ovom trenutku. Obino vas za poetak poalju na neki lagani svet, na kom nemate mnogo posla. Onda su mi ponudili slubu na ovoj tekoj planeti. Dr. N: Zemlju smatraju tekom planetom? S: Da. U nekim svetovima morate svladati fiziku nelagodu - ak i patnju. Drugi predstavljaju mentalni izazov. Zemlja je i jedno i drugo. Dobijamo posebne poasti za uspean ivot na tekim svetovima (smei se.) Oni koji ne putuju toliko mnogo zovu nas pustolovima. Dr. N: ta vas to privlai na Zemlji? S: Bliskost koju ljudi oseaju jedni prema drugima, dok se istovremeno bore jedni protiv drugih... takmie se i sarauju u isto vreme. Dr. N: Nije li to protivrenost? S: (smeje se) To mi se svia - reavanje prepirki jedne vrste sklone grekama, koja ima toliko ponosa i potrebe za samopotovanjem. Ljudski mozak je vrlo jedinstven, znate. Dr. N: Kako to? S: Ljudi su egocentrini, ali ranjivi. Mogu razviti opaku narav, ali imaju i veliki potencijal za velikodunost. Na Zemlji postoji i slabost i hrabrost. Uvek se zbiva nekakvo povuci - potegni s ljudskim vrednostima. Ta raznolikost odgovara mojoj dui. Dr. N: Postoje li jo neka obeleja ljudskih domaina koja mogu privui due poslane na Zemlju? S: Hmm... oni koji se razvijaju na Zemlji imaju.... obvezu pomoi ljudima da spoznaju beskonanost van njihovih ivota i podrati ih u izraavanju istinskog milosra kroz strast. Posedovanje strasti u borbi za ivot to je ono to toliko vredi u oveanstvu. Dr. N: Ljudi imaju i veliki potencijal za zlo. S: To je deo strasti. Ali, to je i evolucija - kada ljudi upadnu u probleme, mogu dati sve od sebe i delovati... vrlo plemenito. Dr. N: Moda je dua ono to pojaava pozitivna obeleja koja ste naveli? S: Mi pokuavamo osnaiti ono to ve postoji. Dr. N: Vraa li se ikada ijedna dua u Svet bez ega poto jednom tamo stekne identitet? S: (s nelagodom) Da... ali ne elim priati o tome... Dr. N: Dobro, onda neemo, ali rekli su mi da se neke due vraaju tamo ako je njihovo ponaanje tokom fizikih zadataka stalno nepravilno. Imam utisak da ih smatraju kvarnima i da ih vraaju u fabriku na neku vrstu duhovne lobotomije frontalnog renja? S: (klijent nestrpljivo odmahuje glavom) Vrea me taj opis. Odakle vam takva ideja? One due koje su razvile teke prepreke na putu prema poboljanju popravljaju se obnovom pozitivne energije. Dr. N: Vai li ta procedura samo za zemaljske due? S: Ne, obnova moe biti poslednje reenje za mlade due sa svih svetova. Dr. N: Je li tim obnovljenim duama zatim doputeno vraanje u svoje grupe, a posle toga nastavak reinkarnacija na fizikim svetovima? S: (duboko uzdie) Da. Dr. N: Kako biste uporedili Svet bez ega sa Svetom potpunog znanja? S: Oni su u suprotnosti. Taj svet nije namenjen mladim duama. Dr. N: Jeste li ve bili u Svetu potpunog znanja? S: Ne, nisam spreman. Samo sam ga svestan kao mesta kom teimo. Dr. N: ta znate o tom duhovnom podruju? S: To je mesto za kontemplaciju... krajnji mentalni svet planiranja i osmiljavanja. Ne mogu vam rei mnogo o toj sferi osim da je ona krajnje odredite svih misli. Tamo se koordinira razumom svih ivih bia. Dr. N: Onda je Svet potpunog znanja najvii nivo apstrakcije?

S: Da, njegova je sutina spajanje sadraja i forme - racionalnog s idealnim. To je dimenzija u kojoj je mogue ostvarenje svih naih snova i nada. Dr. N: Pa, ako jo ne moete otii tamo, kako to da znate za njega? S: Dobijamo... kratke uvide... kao potstreh koji nas ohrabruje na one poslednje napore potrebne za dovravanje svog posla i pridruivanje majstorima. To mesto znanja temelj je duhovnog sveta. Mnogi klijenti spomenuli su ga pod raznim imenima. Ja dobijam samo najkrae mogue opise tog najvieg nivoa univerzuma, jer ak ni moji napredni klijenti nemaju direktno iskustvo u tom svetu.Sve due eljno iekuju da dosegnu to jezgro i budu apsorbovane u njega, posebno kad se priblie i kada im ono malo koliko mogu videti prui dodatni potstreh. Bojim se da Svet potpunog znanja mogu shvatiti samo due iznad petog nivoa, koje se vie ne reinkamiraju. Dr. N: Ako se Svet bez ega i Svet potpunog znanja nalaze na suprotnim krajevima iskustva due, gde spada Svet izmenjenog vremena? S: Ta sfera dostupna je svim duama jer ona predstavlja njihov fiziki svet. U mom sluaju, to je Zemlja. Dr. N: Oh, to je sigurno fizika dimenzija o kojoj ste mi priali? S: Ne, sfera Zemlje samo je simulirana za moje potrebe. Dr. N: Znai, ne izuavaju sve due u duhovnom svetu isti simulirani svet? S: Ne, svako od nas izuava svoju planetu na kojoj se reinkarniramo. One su fiziki stvarne... privremeno. Dr. N: I vi ne ivite fiziki na tom simuliranom svetu koji izgleda kao Zemlja samo se sluite njime? S: Da, tako je - u svrhu obuke. Dr. N: Zato tu treu sferu nazivate Svetom izmenjenog vremena? S: Zato to moemo menjati vremenske sekvence kako bismo izuavali specifine dogaaje. Dr. N: Koja je osnovna svrha toga? S: Poboljavanje sposobnosti donoenja odluka u ivotu. To me uenje ini sposobnijim za razlikovanje i priprema me za Svet potpunog znanja. Napomena: Klijenti se esto koriste izrazom svet kako bi opisali nefizika radna podruja. Te regije mogu biti sitne ili neopisivo velike u odnosu na duu, a mogu sadravati razliite dimenzije. Verujem da postoje razliite stvarnosti za razliita iskustva uenja van vremenskih ogranienja. Postojanje prolosti, sadanjosti i budunosti u duhovnom okruenju, o emu govori ovaj klijent, podrobnije emo razjasniti u sledea dva poglavlja kroz dvadeset i trei i dvadeset i peti sluaj. Dr. N: Nismo jo razgovarali o Svetu stvaranja i rastvaranja. To je sigurno trodimenzionalni fiziki svet o kom ste priali i pre. S: Da, i uivamo koristei se tim svetom. Dr. N: Je li taj svet namenjen svim duama? S: Ne, nije. Ja tek poinjem delovati tamo. Mene smatraju poetnikom. Dr. N: Pre nego to preemo na to, hteo bih vas pitati je li taj fiziki svet isti kao i Zemlja. S: Ne, malo je drukiji. Vei je i malo hladniji. Ima manje vode - manje okeana, ali slian je. Dr. N: Je li taj planeta udaljenijia od svog sunca nego Zemlja od svog? S: Da. Dr. N: Ako taj fiziki svet nazovem Zemlja II, budui da je geografski slian Zemlji koju znamo, moete li mi rei nalazi li se on u blizini Zemlje I? S: Ne. Dr. N: Gde se nalazi Zemlja II u odnosu na Zemlju I? S: (stanka) Ne mogu vam to rei. Dr. N: Nalazi li se Zemlja II u naoj galaksiji, Mlenom putu? S: (duga stanka) Ne, mislim da je dalje. Dr. N: Da li bih ja mogao videti galaksiju u kojoj se nalazi Zemlja II teleskopom iz svog dvorita? S: Verovatno da. Dr. N: Da li bi ste rekli da je galaksija koja sadri taj fiziki svet oblikovana u spiralu, kao naa galaksija ili je eliptina? Kako bi izgledala gledana teleskopom iz velike udaljenosti? S:... kao veliki... lanac (zabrinuto) Ne mogu vam rei vie.

Napomena: Kao astronom - amater, posedujem veliki reflektorski teleskop namenjen za posmatranje objekata u dubokom svemiru i uvek se zainteresujem kada seansa skrene u vode astronomije. Odgovori klijenata na takva pitanja obino ne ispune moja oekivanja. Nikada nisam siguran je li razlog tome blokada od strane vodia ili injenica da klijenti nemaju odgovarajui referentni okvir odnosa Zemlje i ostatka naeg svemira. Dr. N: (izgovaram kljuno pitanje) Pretpostavljam da na Zemlju II odlazite kako biste se reinkarnirali u nekakvo inteligentno bie? S: (glasno) Ne! Upravo to ne elimo tamo raditi. Dr. N: Kada odlazite na Zemlju II? S: Izmeu ivota na Zemlji. Dr. N: Zato odlazite na Zemlju II? S: Odlazimo tamo stvarati i jednostavno uivati kao slobodni duhovi. Dr. N: I ne smetate stanovnicima Zemlje II? S: (gorljivo) Tamo nema ljudi... tako je mirno... lutamo umama, pustinjama i okeanima, bez odgovornosti. Dr. N: Koji je najvii oblik ivota na Zemlji II? S: (izbjegava odgovor) Oh... male ivotinje... bez neke posebne inteligencije. Dr. N: Imaju li ivotinje duu? S: Da, sva je iva bia imaju - ali one imaju vrlo jednostavne delie energije uma. Dr. N: Jesu li vaa dua i due vaih prijatelja evoluirale koristei se niim oblicima fizikog ivota na Zemlji i nakon to ste stvoreni? S: Nismo sigurni, ali ne mislimo da je tako. Dr. N: Zato ne? S: Zato to inteligentnu energiju organizuje... redosled ivota. Biljke, insekti, reptili - sve su to porodice dua. Dr. N: I sve kategorije ivih bia odvojene su jedna od druge? S: Ne. Energija tvorca povezuje jedinice svih ivih bia koja postoje. Dr. N: Imate li vi kakve veze s tim elementom kreacije? S: (iznenaeno) Oh, ne! Dr. N: Pa, ko je izabran za posetu Zemlji II? S: Oni meu nama koji su povezani sa Zemljom dolaze ovamo. To je odmaralite u odnosu na Zemlju. Dr. N: Zato? S: Tamo nema borbe, svae niti tenje za nadmoi. Atmosfera je spokojna i ivot je... miran. To mesto daje nam potstrehj da se vratimo na Zemlju i uinimo i nju mirnijom. Dr. N: Pa, jasno mi je kako vam taj Edenski vrt doputa da se odmorite i budete bezbrini, ali rekli ste da tamo dolazite i stvarati? S: Da, tako je. Dr. N: Nije sluajno to due sa Zemlje dolaze na svet koji je geografski toliko slian? S: Tako je. Dr. N: Odlaze li i druge due, koje nisu vezane uz Zemlju, na fizike svetove koji podseaju na one planete na kojima se reinkarniraju? S: Da... mlae svetove s jednostavnijim organizmima... da bi uile stvarati tamo gde nema nikakvog inteligentnog ivota. Dr. N: Nastavite. S: Moemo eksperimentirati sa stvaranjem i videti kako se razvija. To je kao da se nalazite u laboratoriji u kojoj moete formirati fizike stvari svojom energijom. Dr. N: Podseaju li te fizike stvari na ono to moete videti na Zemlji I? S. Da, samo na Zemlji. Zato sam ovde. Dr. N: Ponite sa svojim dolaskom na Zemlju II i objasnite mi to vaa dua prvo radi. S: (ustukne na moje pitanje, a zatim kae) Ja... nisam ba dobar. Napomena: Budui da ovaj klijent doivljava otpor, odvajam nekoliko minuta za rekondicioniranje i zavravam reima: Kad izbrojim do tri, oseaete se oputenije i rei mi ono to vidite i vi smatrate da smem uti u odnosu na svoje znanje. Jedan, dva, tri! Zatim sam ponovio pitanje.

S: Gledam kako bih video to bih trebao napraviti na tlu pred sobom. Zatim oblikujem predmet u svom umu i pokuavam stvoriti istu stvar s malim koliinama svoje energije. Uitelji nam pomau u... kontroli. Trebao bih uvideti svoje greke i ispraviti ih. Dr. N: Ko su uitelji? S: Idis i Mulcafgil (klijentov vrlo napredni vodi)... a tu su i drugi instruktori... ne poznajem ih ba dobro. Dr. N: Pokuajte biti to je mogue jasniji. ta tano radite? S: Mi... oblikujemo stvari... Dr. N: iva bia? S: Jo nisam spreman za to. Eksperimentiem s osnovnim elementima - znate, vodonikom i kiseonikom - da bih stvarao planetarnu materiju... kamenje, vazduh, vodu... sve je to vrlo malo. Dr. N: Zaista stvarate osnovne elemente naeg svemira? S: Ne, sluim se elementima koji ve postoje. Dr. N: Na koji nain? S: Uzimam osnovne elemente i punim ih impulsima svoje energije... i mogu ih menjati. Dr. N: U ta? S: (skromno) Dobar sam sa stenama... Dr. N: Kako oblikujete stene svojom energijom? S: Oh... uim zagrejavati i hladiti... prainu... kako bih je stvrdnuo. Dr. N: Stvarate li minerale u praini? S: Oni to ine za vas... uitelji nam daju te stvari... plinska isparenja za stvaranje vode... i tako dalje... Dr. N: elim to razjasniti. Va rad sastoji se od toga da stvarate toplinu, pritisak i hlaenje svojom energijom i tako uite stvarati? S: Tako je - menjamo svoje struje energetskog zraenja. Dr. N: Dakle, vi u stvari ne stvarate materiju od kojih se sastoji kamenje i voda na hemijski nain? S: Ne, kao to sam vam rekao, moj je posao preobraavati stvari... meajui ono to mi daju. Igram se s frekvencijama i doziranjem svoje energije - interesantno je, ali nije previe komplikovano... Dr. N: Nije komplikovano! Mislio sam da priroda radi te stvari? S: (smeje se) A ta mislite, ko je priroda? Dr. N: Pa, ko stvara osnovne elemente za vae eksperimente primarnu materiju fizike materije? S: Tvorac... i oni koji stvaraju na viem nivou od mene. Dr. N: Dakle, u neku ruku, vi stvarate neive predmete kao stene. S: Hmm... To nije obino kopiranje onoga to vidimo pred sobom... onoga to znamo (zatim dodaje) Polako napredujem prema biljkama... ali jo ih ne mogu stvarati. Dr. N: Poinjete s malim i eksperimentiete dok ne nauite? S: Tako je. Kopiramo stvari i poredimo ih s originalima kako bismo mogli izraivati vee modele. Dr. N: To zvui kao da se due igraju kao deca s igrakama u pesku. S: (smijei se) Mi i jesmo deca. Usmeravanje toka energije podsea na oblikovanje gline. Dr. N: Jesu li i drugi lanovi ovog kursa kreativne obuke pripadnici vae originalne primarne grupe? S: Neki jesu. Veina ih dolazi sa svih strana (duhovnog sveta), ali svi su se reinkarnirali na Zemlji. Dr. N: Rade li svi oni iste stvari kao i vi? S: Pa, naravno, neki od nas bolji su s nekim stvarima, ali pomaemo jedni drugima. Uitelji dolaze i savetuju nas kako da se poboljamo... ali... (zastaje) Dr. N: Ali ta? S: (stidljivo) Ako sam nespretan i loe obavim posao, rastavim neke kreacije ne pokazujui ih Idis. Dr. N: Dajte mi neki primer. S: Biljke... ne primenjujem svoju energiju dovoljno delikatno da bih stvorio odgovarajue hemijske reakcije. Dr. N: Niste veti u formiranju biljnog ivota? S: Ne, pa zato rastvaram nakazne stvari koje stvorim. Dr. N: Je li to ono to podrazumevate pod reju rastvaranje? Moete unititi energiju? S: Energiju je nemogue unititi. Mi je rastvorimo i ponemo ponovo s drugaijim kombinacijama. Dr. N: Ne shvatam zato je tvorcu potrebna vaa pomo u stvaranju. S: To je za nae dobro. Mi uestvujemo u tim vebama tako da, kad ponemo izraivati kvalitetne stvari, moemo stvarno pridoneti ivotu.

Dr. N: Ako se svi uspinjemo stepenicama razvoja kao due, Nenthume, dobijam utisak da je duhovni svet jedna velika organizacijska piramida na ijem se vrhu nalazi najvii autoritet. S: (uzdie) Ne, niste u pravu. To nije piramida. Svi smo mi niti u jednoj dugakoj tkanini. Svi smo utkani u to. Dr. N: Teko mi je vizualizovati tkaninu kad postoji toliko nivoa kompetencije due. S: Predoite si pokretni kontinuum, a ne due koje se nalaze na viim i niim poloajima. Dr. N: Uvek zamiljam kako se due kreu navie tokom svog postojanja. S: Znam da to inite, ali zamislite kako se kreemo preko... Dr. N: Dajte mi neto to mogu predoiti. S: To je kao da smo svi deo univerzalnog voza na inama postojanja. Veina dua na Zemlji nalazi se u jednom vagonu koji se kree tim inama. Dr. N: Jesu li sve druge due u razliitim vagonima? S: Da, ali na istim inama. Dr. N: Gde su kondukteri poput Idis? S: Oni se kreu tamo-vamo izmeu povezanih vagona, ali sede blie lokomotivi. Dr. N: Gdje je lokomotiva? S: Tvorac? Naprijed, naravno. Dr. N: Moete li videti lokomotivu iz svoeg vagona? S: (smeje mi se) Ne, ali mogu nanjuiti dim. Mogu osetiti podrhtavanje lokomotive i uti motor. Dr. N: Bilo bi lepo kad bismo svi bili blie lokomotivi. S: Na kraju i hoemo. Koliko sam uspeo shvatiti, od dua se oekuje da se ponu upoznavati sa silama kreacije u trenutku kad su ve vrsto ukorenjene na treem nivou. Rad s fotosintezom biljaka odvija se na poetku uenja dua, koje zatim napreduju na lestvici organskog ivota. Rekli su mi da se rana obuka iz stvaranja sastoji od toga da due ue odnose meu tvarima kako bi razvile sposobnost ujedinjavanja svoje energije s razliitim vrednostima u elementima. Formiranje ivih bia iz neivih obekata i sloenih bia iz jednostavnijih dug je i spor proces. Uenici se potstiu na stvaranje minijaturnih planetarnih mikrohabitata za specifian niz organizama koji se mogu prilagoditi odreenim okolinim uslovima. Napredak dolazi s praksom, ali tek kada stignu do petog nivoa moji klijenti smatraju da mogu zaista pridoneti razvoju ivih bia. Vie o tome saznaemo od klijenta iz dvadeset i treeg sluaja. Ali, mnogi moji klijenti ne ele, ili ne mogu priati o stvaranju. ini se da neke due imaju prirodan dar za rad s energijama na svojim kursevima stvaranja. Moji klijenti govore mi da uspeh u zadacima stvaranja ne znai da je neka dua na istom nivou napretka u svim drugim podrujima duhovnog rasta. Dua moe biti dobra u tehnikim poslovima kroenja stvaralakih sila, ali istovremeno ne posedovati suptilne tehnike sposobnog vodia. Moda sam zato stekao utisak da je visoko naprednim duama doputena specijalizacija. U prethodnom poglavlju objasnio sam neke prednosti samovanja due, a poslednji klijent dao nam je jo jedan primer za to. Duhovno iskustvo nije tako lako prevesti na ljudski jezik. Klijent iz dvadeset i drugog sluaja govori o Svetu izmenjenog vremena kao sredstvu privremenog planetarnog uenja. Osobi u transu bezvremeni mentalni svet prava je stvarnost, dok je sve drugo iluzija stvorena u razne svrhe. Drugi klijenti koji se nalaze na istom nivou nazivaju ovu sferu prostor preobranja ili prosto prostorije za rekreaciju. Ovde, kau mi, due mogu uneti svoju energiju u ive i neive objekte u svrhu uenja i uivanja. Jedan klijent mi je rekao: Pomislim na ono to elim i to se dogodi. Znam da dobijam pomo. Moemo postati bilo ta, to je povezano s naim prethodnim iskustvima. Na primer, due mogu postati stene kako bi shvatile esenciju zgusnutosti, drvee kako bi usvojile spokoj, voda kako bi spoznale tenu kohezivnost, leptiri kako bi upoznale slobodu i lepotu, a kitovi kako bi doivele snagu i veliinu. Ljudi poriu da te akcije predstavljaju ranije zemaljske inkarnacije. Saznao sam i to da due mogu postati amorfne, bez supstance ili teksture, i potpuno se integrisati u neki oseaj, kao saosjeanja, da bi izotrile svoju osetljivost. Neki klijenti priaju mi kako su bili mitski duhovi prirode, ukljuujui i likove koje povezujem s folklorom, npr. vilenjaci, divovi i sirene. Spominju i line kontakte s udnim mitolokim zverima. Te su prie toliko ivopisne da mi ih je teko proglasiti obinim metaforama. Jesu li stare narodne prie mnogih naroda obino praznoverje ili manifestacija zajednikih iskustava due? Imam oseaj da su mnoge nae legende odjeci seanja dua koja su u davna vremena donesena s drugih mesta na Zemlju.

NAPREDNA DUA Ljudi s duama koje su i stare i vrlo napredne veoma su retki. Iako nisam imao prilike raditi regresiju s mnogo plavih dua petog nivoa, rad s njima uvek je zanimljiv zbog njihovog zvanja i dalekosene duhovne svesnosti. injenica je da osobe koje su dostigle taj nivo zrelosti ne trae regresijske terapeute da bi reile konflikte u ivotnom planu. U veini sluajeva, due s petog nivoa ovde su inkarnirani vodii. Ovladavi reenjima temeljnih problema s kojima se veina nas svakodnevno suoava, napredna dua je vie zainteresovana za blago rafinisanje naina reavanja specifinih zadataka.Moemo ih prepoznati kad se pojave kao javne linosti, poput Majke Tereze,meutim, napredne due esto vre svoja dobra dela na tih, nepretenciozan nain. One se ne preputaju ugaanju sebi, a ispunjenje dobijaju unapreujui ivote drugih ljudi. Manje se fokusiraju na institucionalne odnose, a vie na osnaivanje individualnih ljudskih vrednosti. Ipak, due petog nivoa takoe su i praktine, pa moemo uoiti njihovo delovanje u glavnim tokovima kulture, koji im omoguuju uticaj na ljude i dogaaje. Pitali su me poseduje li veina osetljivih, estetski osvetenih ljudi naglaeno orjentisanih na desnu stranu mozga, napredne due budui da osobama s tim obelejima najee smetaju loe strane nesavrenog sveta. Ne vidim u tome nikakvu povezanost. Oseajnost, ukus za lepotu i posedovanje ekstrasenzornih sposobnosti - ukljuujui i talent za telepatiju - nisu nuno obeleja napredne due. Obeleja napredne due su strpljenje u odnosu na drutvo i posebne vetine reavanja problema. Najupeatljivija je njihova neverovatna sposobnost uvida. To ne znai da ivot ne krije karmike zamke i za njih, jer inae due petog nivoa verovatno ne bi ni bile ovde. Mogu se sresti u svim zanimanjima, ali vrlo esto se nalaze u pomagakim profesijama, ili se na neki nain bore protiv drutvene nepravde. Ovaj primer od strane autora je veoma lo jer se zna da je Majka Tereza skupljala novac samo u korist Vatikanske banke, dok bolesnima uopte nije pomagala osim da umru u mukama u najbednijim uslovima, a za sebe je imala svu medicinsku pomo. Napredne due zrae pribranou, ljubaznou i razumijevanjem drugih. Budui da nisu motivisane linim interesima, mogu zanemariti svoje fizike potrebe i iveti u siromanijim okolnostima. Osoba koju sam izabrao za predstavljanje due petog nivoa je ena srednjih tridesetih godina koja radi u velikoj medicinskoj instituciji za tretman zavisnika od droge. S tom enom upoznao me kolega koji mi je priao o njenim vetinama pomaganja bivim zavisncima da dostignu vii nivo samosvesti. Prilikom naeg prvog susreta, na mene je najsnaniji utisak ostavio njen spokojan izraz lica, iako je na svom radnom mestu bila okruena haosom hitnih sluajeva. Bila je visoka i izrazito mrava, plameno crvene kose koja je strala na sve strane. Iako je bila topla i ljubazna, zraila je nekakvom neprobojnou. Njene bistre, sjajne sive oi bile su oi osobe koja vidi sitne stvari koje obini ljudi ne primjeuju. Imao sam oseaj da gleda u moju unutranjost, a ne spoljanjost. Moj kolega je predloio da nas troje odemo na ruak jer je ona bila zainteresovana za moje izuavanje duhovnog sveta. Rekla mi je da se nikada nije podvrgnula hipnotikoj regresiji, ali da u svim svojim meditacijama ima oseaj dugotrajne duhovne genealogije. Mislila je da na susret nije sluajan na njenom putu uenja i dogovorili smo se da istraimo njeno duhovno znanje. Nekoliko nedelja kasnije dola je u moju ordinaciju. Ta ena oito nije snano prieljkivala sluati dugu hronologiju istorije prolih ivota. Odluio sam stei kratak uvid u njene prve ivote na Zemlji kako bih ih upotriebio kao odskonu dasku za nadsvesna seanja. Brzo je ula u stanje dubokog transa i trenutno se povezala sa svojim unutranjim jastvom. im smo zapoeli, otkrio sam da je proivjela zapanjujui niz inkarnacija koje su zapoinjale u davnoj prolosti ljudskog ivota na Zemlji. Dodirnuvi njena najstarija seanja, zakljuio sam da je svoje prve ivote proivela poetkom poslednjeg toplog razdoblja izmeu ledenih doba, koje je trajalo od 130.000 g. pr.n.e. do 70.000 g. pr.n.e., pre nego to se poslednje ledeno doba rairilo planetom. Tokom ivota u toplijoj klimi srednjeg paleolitskog razdoblja Zemljine istorije, moja klijentkinja je opisala svoj ivot u vlanim, suptropskim savanama u blizini podruja za lov, ribolov i skupljanje biljaka. Kasnije, pre nekih 50.000 godina, kad su kontinentalne ledene ploe opet promenile Zemljinu klimu, opisivala je kako je ivela u peinama i trpela strane hladnoe. Dok smo brzo preskakivali velika vremenska razdoblja, otkrio sam kako se njeno fiziko dranje u naslonjau menjalo od pomalo pogrbljenog do ravnog poloaja tela. Kako smo se kretali unapred kroz vreme, povremeno bih je zamolio da pogleda svoj odraz na povrini vode i opipa svoje telo, pa mi ga opie.

Tokom hiljada godina u raznim telima njeno je koso elo postalo visoko. Svodovi iznad oiju bivali su sve manje izraeni, imala je sve manje dlaka na telu i polako gubila masivne eljusti pradavnih ljudi. Kroz mnoge ivote koje je proivjela u mukim i enskim telima, davala mi je informacije o naseljima, upotrebi vatre, orua, odee, hrane i ritualnim plemenskim praksama, kako bih pomou tih antropolokih podataka odredio razdoblje u kom ivi. Paleontolozi procenjuju da se homo erectus, majmunoliki predak modernog oveka, pojavio pre najmanje 1,7 miliona godina. Jesu li se due inkarnirale na Zemlji toliko dugo, koristei se telima tih primitivnih dvonoaca koje nazivamo hominidima? Neki od mojih naprednijih klijenata rekli su mi da su veoma napredne due, specijalizovane za traenje odgovarajuih domaina za mlade due, motrile i procenjivale ivot na Zemlji vie od milion godina. Moj je utisak da su ti istraivai do prije 200.000 god. smatrali kako su mozgovi ranih hominida i njihove ograniene glasovne mogunosti neadekvatni za razvoj dua. Arhaini homo sapiens, kojeg nazivamo ovek, javio se prije nekoliko stotina hiljada godina. U poslednjih 100.000 godina javljaju se dva jasna znaka duhovne svesnosti i komunikacije. To su pogrebni obiaji i ritualistika umetnost koju nalazimo u izrezbarenim totemima i crteima na steni. Nema antropolokih dokaza da su ti obiaji postojali na Zemlji pre neandertalaca. Due su nas postepeno pretvorile u ljudska bia, ne obratno. Jedan od mojih naprednijih klijenata rekao je: Due su sejale Zemlju u raznim ciklusima. Niz informacija koje sam prikupio od brojnih klijenata kazuju mi da su kopnene mase koje poznajemo danas drukije od nekadanjih kontinenata, od kojih su neki, moda, potonuli usled vulkanskih ili magnetskih kataklizmi. Na primer, kau da Azorska ostrva u Atlantskom okeanu predstavljaju vrhove planina potopljenog kontinenta Atlantide. I zaista, neki su moji klijenti opisivali ivot u drevnim podrujima Zemlje koje ne mogu prepoznati u modernoj geografiji. Dakle, mogue je da su due postojale i u telima naprednijim od homo erectusa, koji je izumro pre oko etvrt miliona godina, a fosilizovane dokaze od nas su sakrile geoloke promene. Meutim, ta hipoteza znai da je fizika evolucija ljudskih bia ila gore, dole, gore, dole, to ne smatram verovatnim. Svoju klijentkinju zatim sam preneo u ivot u Africi pre oko 9.000 godina, za kog je rekla da je bio vana prekretnica u njenom napretku. Bio je to poslednji ivot koji je provela sa svojim vodiem, Kumarom. Kumara je u to vreme i sama bila napredna dua, koja je savetovala velikodunog plemenskog vou kao njegova uticajna ena. Njihovu sam zemlju oprezno locirao u podruju etiopskog visoravni. Moja klijentkinja je oito poznavala Kumaru u veem broju prolih ivota, tokom nekoliko hiljada godina Kumarinih poslednjih inkarnacija na Zemlji. Njihova povezanost u ljudskom obliku zavrila se kad je moja klijentica poginula spaavajui Kumarin ivot na renom brodu, tako to se bacila pred neprijateljsko koplje. Puna ljubavi, Kumara se ovoj klijentkinji jo uvek javlja kao krupna ena, s koom boje poliranog mahagonija,sedom kosom i okrunjenom perjanicom. Praktino je naga, osim to oko velikog trbuha nosi krpu od ivotinjske koe. Oko vrata nosi ogrlicu od viebojnog kamenja, kojima ponekad zvecka na uvo moje klijentkinje kako bi privukla njenu panju u snu. Kumara poduava tehniku naglog izvlaenja simbolikih seanja na lekcije nauene u prethodnim ivotima. Stara reenja problema mea s novim hipotetskim izborima u obliku metaforikih slikovnih slagalica. Na taj nain, Kumara testira veliku zalihu znanja svoje uenice tokom meditacija i snova. Pogledao sam na sat. Vie nismo imali vremena za anamnezu, jer jo sam hteo istraiti njena iskustva ivota izmeu ivota. Brzo sam je odveo u nadsvesno stanje, oekujui neka zanimljiva duhovna otkria. Nije me razoarala. Autor po svemu sudei nije obaveten da postoje arheoloki nalazi o savremenim ljudima, odnosno ljudskim ostacima koji izgledaju potpuno isto kao savremeni ljudi, od pre nekoliko miliona godina, ali ti nalazi se skrivaju od javnosti. O tome videti u knjizi Zabranjena arheologija - Skrivena povijest ljudske vrste M. Cremo, R. Thompson. DVADESET I TREI SLUAJ Dr. N: Koje je vae duhovno ime? S: Thece. Dr. N: A va duhovni vodi zadrao je svoje afriko ime, Kumara? S: Da, za mene jeste.

Dr. N: Kako izgledate u duhovnom svetu? S: Sjajna svetlosna taka. Dr. N: Koje je tano boje vaa energija? S: Nebeski plave. Dr. N: Ima li vae svetlo u sebi i primjesa drugih boja? S: (stanka) Neto zlatne... ne mnogo. Dr. N: A kakva je boja Kumarine energije? S: Ljubiasta. Dr. N: Kako svetlost i boja identifikuju kvalitet duhovnog napretka due? S: Intenzitet mentalne moi raste s tamnijim nijansama svetlosti. Dr. N: Odakle dolazi najvii intenzitet inteligentne svetlosne energije? S: Znanje kojom energija tamnijeg svetla silazi do nas nastaje u izvoru.Naa svetlost povezana je s izvorom. Dr. N: Kada kaete izvor, mislite na Boga? S: Ta je re zloupotrijebljena. Dr. N: Kako? S: Prevelikom personalizacijom, to izvor ini manjim nego to on jeste. Dr. N: ta je loe u tome? S: Uzimanje slobode da se izvor uini previe... ljudskim, iako smo svi mi deo njegovog jedinstva. Dr. N: Thece, elim da razmislite o izvoru dok razgovaramo o drugim aspektima ivota due i duhovnog sveta. Kasnije u vam postaviti jo pitanja o tom jedinstvu. Vratimo se sada na energetske manifestacije dua. Zato due imaju dve crne rupe umesto oiju kada nisu u ljudskom obliku? To mi deluje sablasno. S: (smeje se, postaje oputenija) Tako su nastale zemaljske legende o duhovima od tih seanja. Naa energetska masa nije jedinstvena. Oi o kojima vi govorite predstavljaju vie fokusiran intenzitet misli. Dr. N: Pa, ako mitovi o duhovima nisu tako nestvarni, onda te crne one upljine moraju biti korisne ekstenzije njihove energije. S: To zapravo nisu oi, nego prozori u stara tela... i sve fizike ekstenzije nekadanjih ivota. Ta crnina je... koncentracija nae prisutnosti. Komuniciramo apsorbirajui jedni drugima energetsku prisutnost. Dr. N: Kad se vratite u svoj svet, imate li energetski kontakt s drugim duama koje moda lie na duhovima? S: Da, a izgled je stvar izbora. Naravno, oko mene se uvek nalazi mnotvo misaonih talasa - meaju se sa mojom energijom koja se vraa, ali izbegavam preterani kontakt. Dr. N: Zato? S: Nije mi potrebno da se vezujem ovde. Biu neko vreme sama, kako bih razmislila i reila greke iz svoje posljednje inkarnacije, pre razgovora s Kumarom. Napomena: Ova izjava tipina je za napredne due koje se vraaju u duhovni svet, a koje sam spomenuo u devetom sluaju. Meutim, ta je dua tako napredna da e sa svojim vodiem razgovarati tek mnogo kasnije, i to na lini zahtev. Dr. N: Moda bismo malo trebali razgovarati o starijim duama. Inkarnira li se Kumara jo na Zemlji? S: Ne, vie ne. Dr. N: Poznajete li i druge due kao Kumara koje su bile na Zemlji u ranim razdobljima, i vie se ne vraaju? S: (oprezno) Nekolicinu... da... mnogi su doli na Zemlju rano i otili pre nego to sam ja dola. Dr. N: Je li neka ostala? S: Kako to mislite? Dr. N: Napredne due koje se i dalje vraaju na Zemlju, iako bi mogle ostati u duhovnom svetu. S: Oh, mislite Mudraci? Dr. N: Da, Mudraci - priajte mi o njima (to mi je novi termin, ali esto se u razgovoru s naprednim duama pravim da znam vie nego to znam, kako bih izvukao informacije). S: (s divljenjem) Oni su pravi uvari Zemlje, znate... ovde su i prate ta se dogaa. Dr. N: Kao visoko napredne due koje se nastavljaju reinkarnirati? S: Da. Dr. N: Ne umore li se Mudraci od tolikih boravaka na Zemlji? S: Oni su izabrali ostati ovde i direktno pomagati ljudima, zato to su posveeni Zemlji. Dr. N: Gdje su ti Mudraci?

S: (setno) Oni ive jednostavnim ivotima. Neke od njih prvi sam put upoznala pre vie hiljada godina. Danas ih je teko videti... ne vole ba gradove. Dr. N: Ima li ih mnogo? S: Ne, ive u malim zajednicama, ili na otvorenom u pustinjama i na planinama... u jednostavnim naseljima. Isto tako, lutaju uokolo... Dr. N: Kako ih je mogue prepoznati? S: (uzdie) Veina ljudi ih ne prepoznaje. U starija vremena na Zemlji bili su poznati kao proroci istine. Dr. N: Znam da to zvui pragmatino, ali ne bi li te stare, visoko razvijene due bile korisnije da pomau oveanstvu kao voe meunarodne zajednice, a ne pustinjaci? S: Ko kae da su oni pustinjaci? Radije su uz obine ljude na ije ivote monici najvie utiu. Dr. N: Kakav oseaj ovek ima kada sretne Mudraca na Zemlji? S: Ah... oseate posebnu prisutnost. Poseduju veliku mo razumevanja, a saveti koje vam daju tako su mudri. ive jednostavnim ivotima. Materijalne stvari ne znae im nita. Dr. N: Jeste li i vi zainteresovani za takvu slubu, Thece? S: Hmm... ne, oni su sveci. Ja jedva ekam vreme kad se vie neu morati reinkarnirati. Dr. N: Moda se re Mudrac moe upotrijebiti i za due poput Kumare, ili entitete od kojih ona ui? S: (stanka) Ne, oni su drugaiji. Oni su vii od Mudraca. Mi ih zovemo Starci. Napomena: Pretpostavljam da se ta bia nalaze iznad estog nivoa. Dr. N: Postoje li mnogi Starci koji rade s duama Kumarinog nivoa i onima iznad nje? S: Ne, mislim da ih nema mnogo... u poreenju s nama ostalima... ali oseamo njihov utiecaj. Dr. N: ta oseate u njihovoj prisutnosti? S: (zamiljeno) Neku... usredotoenu mo prosvjetljenja... i vostvo... Dr. N: Je li mogue da su Starci utelovljenja samog izvora? S: Ne mogu to rei, ali ne mislim da jesu. No, sigurno su blizu izvora. Starci predstavljaju najistije elemente misli... bave se planiranjem i ureivanjem... materije. Dr. N: Moete li mi malo pojasniti na ta mislite kada kaete da su te visoko razvijene due blizu izvora? S: (neodreeno) Samo da moraju biti blizu spajanja. Dr. N: Pria li vam Kumara ikada o tim entitetima koji joj pomau? S: Meni vrlo malo. Ona eli biti jedna od njih, kao i mi svi. Dr. N: Pribliava li se ona po znanju Starcima? S: (nejasno) Ona... pribliava se, kao to se i ja pribliavam njoj. To je spora asimilacija s izvorom, zato to jo nismo potpuni. Kada napredna dua konano dobije dunosti vodia, mora onglirati s dve lopte. Osim to mora okonati svoj nedovreni posao kroz daljnje (iako ree) inkarnacije, mora pomagati i drugima dok nije utelovljena. Thece mi je priala o tom aspektu ivota svoje due. Dr. N: Kad se vratite u duhovni svet i izaete iz svoje samonametnute izolacije, ta obino raite posle toga? S: Pridruujem se lanovima svoje druine. Dr. N: Koliko je dua u vaoj druini? S: Devet. Dr. N: (sledei sam zakljuak doneo prebrzo) Oh, dakle vas desetero ste grupa dua pod Kumarinim vodstvom? S: Ne, one su moja odgovornost. Dr. N: Dakle, tih devet entiteta vai su uenici? S: Hmm... moglo bi se tako rei... Dr. N: I sve se one nalaze u istoj grupi, koja je, pretpostavljam, vaa druina? S: Ne, moja druina sastoji se od dve razliite grupe. Dr. N: Kako to? S: Oni se nalaze na... razliitim nivoima. Dr. N: A ipak, vi ste duhovna uiteljica svih devetero? S: Ja se vie volim nazivati uvarem. Tri lana moje druine takoe su uvari. Dr. N: A ko su ostalih estoro? S: (mirno) Ljudi koji ne uvaju.

Dr. N: elim ovo razjasniti pomou svojih termina, Thece. Ako ste vi stariji uvar, tri lana vae druine sigurno su ono to ja zovem mlaim uvarima? S: Da, ali rei stariji i mlai opisuju nas kao autoritarna bia, to nismo! Dr. N: Ja ne govorim time o rangu, to mi je samo jednostavniji nain identifikacije odgovornosti. Smatrajte da se re stariji odnosi na naprednog uitelja. Kumaru bih nazvao majstorom uiteljem, a moda i direktorom obrazovanja. S: (slee ramenima) To je valjda u redu, sve dok direktor ne znai diktator. Dr. N: Ne znai. A sada, Thece, usredotoite um na mesto gde moete videti energetske boje svih lanova vae druine. Kako izgleda est dua koje nisu uvari? S: (Smei se) Kao prljave grudve snega! Dr. N: Ako su one belkaste, kakve su ostale? S: (stanka) Pa... druge su prilino ukaste. Dr. N: Jo nam nedostaje jedna. to je s devetim lanom? S: To je An-ras. Njemu ide veoma dobro. Dr. N: Opiite mi boju njegove energije. S: On... postaje plavkast... odlian je uvar... ubrzo e me napustiti. Dr. N: Preimo na drugi kraj vae druine. Za kojeg ste lana najvie zabrinuti i zato? S: Za Ojanowin. Ona je kroz mnogo ivota dola do uverenja da ljubav i poverenje samo nanose bol. (razmilja) Ona poseduje sjajne kvalitete koje elim naglasiti, ali taj stav je spreava u tome. Dr. N: Ojanowin se razvija sporije od ostalih? S: (zatitniki) Nemojte me pogreno shvatiti, ponosna sam na njen trud. Ima sjajnu oseajnost i integritet, to mi se svia. Samo zahteva vie moje panje. Dr. N: Recite mi kao uvar - uitelj: koji je kvalitet stekao An-ras, a koji biste eleli videti kod Ojanowin? S: (bez oklijevanja) Prilagodljivost na promene. Dr. N: Zanima me napreduje li devet lanova vae druine ravnomerno pod vaim vostvom. S: To je potpuno nerealno. Dr. N: Zato? S: Zato to se razlikuju po karakteru i integritetu. Dr. N: Pa, ako se due razlikuju po brzini uenja zbog karaktera i integriteta, kakve to veze ima s mentalnim sposobnostima ljudskog mozga koji dua bira? S: Nema veze. Ja govorim o motivaciji. Na Zemlji se tokom svog rasta sluimo mnogim varijacijama fizikog mozga. Meutim, svaku duu vodi njen integritet. Dr. N: Jeste li to imali na umu rekavi da svaka dua ima karakter? S: Da, a intenzitet elje deo je karaktera. Dr. N: Ako je karakter identitet due, gdje se tu nalazi elja? S: Potreba za izvrsnou uroena je svakoj dui, ali i to se moe menjati izmeu ivota. Dr. N: Gde se u to uklapa integritet due? S: Produetak elje. Integritet je elja za iskrenou u vezi Jastva i motiva do te mere da je mogua potpuna svesnost na putu prema izvoru. Dr. N: Ako je sva temeljna inteligentna energija ista, zato se due razlikuju u svom karakteru i integritetu? S: Zato to ih njihova iskustva u fizikim ivotom menjaju, a to je namerno. Tim promenama u kolektivnu inteligenciju svake due unose se novi sastojci. Dr. N: I to je smisao inkarniranja na Zemlji? S: Da, inkarnacija je vano orue. Neke due imaju veu potrebu od drugih za irenjem i ostvarivanjem svog potencijala, ali svi emo mi to na kraju postii. ivot u mnogim fizikim telima i razliitim okruenjima iri prirodu naeg pravog ja. Dr. N: A to samoostvarenje identiteta due svrha je ivota na naem svetu? S: Na svim svetovima. Dr. N: Pa, ako je svaka dua preokupirana Jastvom, nije li to objanjenje razloga zbog kog ivimo u svetu egocentrinih ljudi? S: Ne, pogreno tumaite stvari. Ispunjenje ne znai kultivisanje Jastva u sebine svrhe, nego omoguavanje integracije sa drugima u ivotu. I to pokazuje karakter I integritet. To je etiko ponaanje. Dr. N: Ima li Ojanowin manje potenja od An-rasa? S: (stanka) Bojim se da esto zavarava samu sebe.

Dr. N: Pitam se kako moete delotvorno delovati kao duhovni vodi za devet lanova svoje druine i jo se uz to reinkarnirati na Zemlji kako biste dovrili svoje lekcije. S: Nekada mi je to ometalo koncentraciju, ali sada nema konflikta. Dr. N: Morate li razdvojiti energiju svoje due da biste to ostvarili? S: Da, ta sposobnost (dua) omoguava izvravanje i jednog i drugog. Boravak na Zemlji takoe mi omoguava direktno istovremeno pomaganje lanovima svoje druine i sebi. Dr. N: Ne mogu tako lako shvatiti tu ideju da se due mogu podeliti. S: Izraz deljenje nije ba najtaniji. Svaki deo nas jo je uvek celina. Kaem samo da je u poetku potrebno malo navikavanja, budui da upravljate s vie programa istovremeno. Dr. N: Dakle, vau delotvornost kao uitelja ne umanjuje injenica da se bavite veim brojem aktivnosti? S: Ni najmanje. Dr. N: Smatrate li da se glavni deo vae poduke odvija na Zemlji, dok ste u ljudskom telu, ili u duhovnom svetu, dok ste slobodan entitet? S: To su dva razliita okruenja. Moja poduka je razliita, ali ne manje delotvorna. Dr. N: Ali, va pristup pojedinom lanu vae druine razlikuje se, zavisno o okruenju? S: Da, razlikuje se. Dr. N: Biste li rekli da je duhovni svet glavno sredite uenja? S: To je centar za evaluaciju i analizu, ali due se i odmaraju. Dr. N: Kada vai uenici ive na Zemlji, znaju li oni da ste vi njihov vodi i da ste uvek s njima? S: (smeje se) Neki vie od drugih, ali svi oni u nekom trenutku osete moj uticaj. Dr. N: Thece, vi ste sada sa mnom na Zemlji kao ena. Jeste li u kontaktu i sa lanovima svoje druine? S: Rekla sam vam, da. Dr. N: elim pitati sledee - nije li poduavanje primerom teko sada, kada su vae posete Zemlji ree? S: Kad bih dolazila preesto i radila s njima direktno, kao jedno ljudsko bie s drugim, time bih se uplela u njihov prirodni razvoj. Dr. N: Imate li iste rezervacije prema takvom uplitanju i dok kao uitelj delujete u duhovnom svetu, kao neutelovljeno bie? S: Da, imam... iako su tehnike drukije. Dr. N: Za mentalni kontakt? S: Da. Dr. N: Htio bih saznati neto vie o sposobnosti duhovnih uitelja da kontaktiraju svoje uenike. Kako tano teite ili savetujete devet lanova svoje druine na Zemlji iz duhovnog sveta? S: (nema odgovora) Dr. N: (navodim je na odgovor) Znate li ta vas pitam? Kako usaujete ideje? S: (napokon) To vam ne mogu rei. Napomena: Pretpostavljam da se radi o blokiranju, ali ne mogu se poaliti. Do sada, Thece i njen vodi su mi otvoreno davali informacije. Odluio sam zaustaviti seansu na tren kako bih se obratio direktno Kumari. Dr. N: Kumara, dopusti mi da razgovaram s tobom kroz Thece. Moje su namere dobre. Propitujui tvoju uenicu, elim razviti svoje znanje o isceljivanju i pribliiti ljude viim kreativnim silama koje nose u sebi. Moja vea misija je borba protiv straha od smrti tako to ljudima nudim razumevanje o prirodi njihovih dua i njihovog duhovnog doma. Hoe li mi pomoi u tome? S: (Thece mi odgovara udnim glasom) Znamo ko si. Dr. N: Hoete li mi pomoi? S: Razgovaraemo sa tobom... zadravajui pravo na diskreciju. Napomena: To mi govori da neu dobiti odgovor na svoje pitanje ukoliko njime prieem neke nedefinisane granice ova dva vodia. Dr. N: U redu, Thece, kada izbrojim do tri, osetiete se prijatnije razgovarajui sa mnom o tome kako due funkcionu kao vodii. Ponite tako to ete mi rei na koji vam nain lan druine na Zemlji moe signalizovati kako bi vam privukao panju. Jedan, dva, tri! (Pucnem prstima kako bih pojaao uinak) S: (nakon duge stanke) Prvo, moraju umiriti svoje umove i fokusirati panju van svoje neposredne okoline.

Dr. N: Kako to mogu uiniti? S: Utiavajui se... poseui unutra... prizivajui svoj unutranji glas. Dr. N: Je li to nain dozivanja duhovne pomoi? S: Da, bar za mene. Moraju proiriti svoju unutranju svest kako bi me kontaktirali sredinjom misli. Dr. N: Moraju li se fokusirati na vas, ili na specifian problem koji ih mui? S: Moraju se izdii iznad onoga to ih mui kako bi postali vezani za mene. To je teko ako ne ostanu smireni. Dr. N: Poseduje li svih devet lanova vae druine sposobnost da vas kontaktiraju i zatrae pomo? S: Ne, nemaju. Dr. N: Moda Ojanowin ima najvei problem s tim? S: Mmm, ona je jedna od onih koji imaju... Dr. N: Zato? S: Meni je lako dobiti signale. To je tee ljudima na Zemlji. Energija usmerene misli mora nadjaati ljudsku emociju. Dr. N: Unutar okvira duhovnog svijeta, kako hvatate poruke lanova vae druine meu milijardama dua koje alju pozive u pomo drugim vodiima? S: Prepoznajem ih istog trena. To mogu svi uvari, jer svi ljudi imaju razliite obrasce misli. Dr. N: Poput vibracijskog koda u polju misaonih estica? S: (smeje se) Valjda biste mogli tako opisati obrasce energije. Dr. N: U redu, kako onda odgovarate nekome kome je potrebno vostvo? S: (ceri se) apuem im odgovore na uvo! Dr. N: (u ali) Zar je to ono to prijateljski duh ini zabrinutom umu na Zemlji? S: Zavisi... Dr. N: Od ega? Jesu li uitelji - due ravnoduni prema svakodnevnim problemima ljudi? S: Nismo ravnoduni, jer inae ne bismo komunicirali s njima. Procenjujemo svaku situaciju. Znamo da je ivot prolazan. Mi smo...vie odvojeni jer nas, kada nemamo ljudska tela, ne optereuje neposredno delovanje ljudskih emocija. Dr. N: Ali ta inite kada situacija zahteva duhovno vodstvo? S: (ozbiljno) Kao promatrai u tiini, prepoznajemo koliinu... turbulencije... koja prati zabrinutu misao. Zatim se paljivo spajamo s njom i neno dodirujemo um. Dr. N: Molim vas, opiite mi detaljnije taj proces povezivanja. S: (stanka) To je tok misli koji je kod osobe u nevolji obino turbulentan, a ne gladak. U poetku sam bila nespretna, a jo uvek nemam Kumarinu vetinu. Potrebno je ui na suptilan nain... kako bi se ekala najbolja prijemivost. Dr. N: Kako uvar moe biti nespretan, pa imali ste hiljade godina iskustva? S: Nisu svi komunikatori isti. I uvari imaju razliite sposobnosti. Ako je neki lan moje druine u krizi - fiziki povreen, tuan, uplaen, ogoren - on alje velike koliine nekontrolisane negativne energije koja me upozori, ali njih iscrpi. To je izazov za uvara - znati kada i kako komunicirati. Kada ljudi ele trenutnu pomo, moda nisu u odgovarajuem stanju za refleksiju. Dr. N: Pa, moete li mi rei kako ste to iskazali nespretnost kao neiskusan vodi? S. elela sam prebrzo priskoiti u pomo, ne koordinirajui obrasce misli o kojima smo razgovarali. Ljudi mogu otupeti. Na primer, ne moete se probiti do njih kada oseaju intenzivnu duevnu bol. Ne moete ui u pretrpani um, kad je panja usmerena na drugu stranu, a energija misli rasprena. Dr. N: Osea li devetero lanova vae druine va ulazak u njihov um poto vas pozovu u pomo? S: uvari se ne bi trebali meati. To je vie kao... neno milovanje. Ja usaujem ideje - koje oni smatraju nadahnuem - kako bih im pokuala podariti mir. Dr. N: Sa ime imate najvie problema tokom komuniciranja s ljudima na Zemlji? S: Sa strahom. Dr. N: Biste li mi to podrobnije objasnili? Dr. N: Moram paziti da ne razmazim svoje ljude uinivi im ivote previe laganima... moram im dopustiti da sami ree veinu svojih potekoa, a da pritom ne priskoim u pomo. Samo e vie propatiti ako uvar deluje prebrzo, pre nego to doe vreme za to. Kumara je strunjak u tome... Dr. N: Snosi li ona krajnju odgovornost za vas i vau druinu? S: Pa da, svi smo mi pod njenim uticajem.

Dr. N: Vidite li ikad svoje vrnjake u blizini? Mislim na saradnike na vaem nivou, s kojima biste mogli razgovarati o metodama poduavanja. S: Oh, mislite, s onima s kojima sam odrasla? Dr. N: Da. S: Da... posebno sa njih troje. Dr. N: I vode li i oni svoje druine? S: Da. Dr. N: Jesu li te naprednije due odgovorne za otprilike isti broj ljudi kao i vi? S: Uh... da, osim Wa-rooa. Njegova druina vie je nego dvostruko vea od moje. On je dobar. Njemu sada daju jo jednu druinu. Dr. N: Od koliko viih bia vi i vai prijatelji, koji takoe vode druine, traite savet i uputstva? S: Od jednog. Svi se mi obraamo Kumari kako bismo razmenili zapaanja i traili naine poboljavanja. Dr. N: Koliko dua poput vas i Wa-rooa nadgleda Kumara? S: Oh... to ne znam... Dr. N: Pokuajte mi dati svoju procenu. S: (posle razmiljanja) Najmanje pedeset, verovatno i vie. Dalja pitanja o Kumarinim duhovnim aktivnostima nisu urodila plodom, pa sam preao na Theceinu obuku stvaranja. Njena iskustva odvode nas malo dalje od vebi koje je u poslednjem poglavlju opisao Nenthum. Za itaoce sklone nauci, elim naglasiti da referentni okvir klijenata koji mi opisuju stvaranje nije utemeljen na zemaljskoj nauci. Informacije koje dobijem moram protumaiti najbolje to mogu. Dr. N: Izgleda da se nastavni programi za due meusobno veoma razlikuju, Thece. Hteo bih vam postaviti neka pitanja o jo jednom aspektu vae obuke. Koristi li se vaa energija svojstvima svetlosti, topline i kretanja u stvaranju ivota? S: (iznenaeno) Uh... znate za to... Dr. N: ta mi jo moete rei o tome? S: Samo da sam upoznata s tim... Dr. N: Ne elim priati ni o emu to bi vam bilo neprijatno, ali bio bih vam zahvalan da potvrdite odreene bioloke rezultate koji su rezultat delovanja dua. S: (okleva) Oh... ne mislim... Dr. N: (brzo uskaem) Koje su vae novije kreacije zbog kojih je Kumara bila ponosna na vas? S: (bez otpora) Dobra sam s ribama. Dr. N: (nastavljam s namernim preterivanjem da bih je naveo da nastavi) Oh, dakle svojom mentalnom energijom moete stvoriti celu ribu? S: (Ljutito)... Mora da se alite? Dr. N: Pa gde onda poinjete? S: Sa zametcima, naravno. Mislila sam da znate... Dr. N: Samo proveravam. ta mislite, kad ete biti spremni za sisare? S: (nema odgovora) Dr. N: Gledajte, Thece, ako pokuate saraivati sa mnom jo nekoliko minuta, obeavam vas da vas neu dugo zadravati pitanjima u vezi toga. Hoete li pristati na to? S: (stanka) Videemo... Dr. N: U redu, moete li mi pojasniti temeljne stvari o tome ta ustvari radite sa svojom energijom kako biste razvili ivot do stadijuma ribe. S: (neodluno) Dajemo uputstva... organizmima... unutar njihovih okruenja... Dr. N: inite li to na jednom svetu, ili na mnogim svetovima tokom svoje obuke? S: Na vie svetova, (nije elela pojasniti, osim to je rekla da su to planete tipa Zemlje) Dr. N: U kakvom okruenju trenutno radite? S: U okeanima. Dr. N: S jednostavnim oblicima ivota u moru, poput algi i planktona? S: Tako je bilo kad sam poela. Dr. N: Mislite, pre nego to ste doli do zametaka riba? S: Da.

Dr. N: Dakle, kada due ponu stvarati ivotne oblike, zapoinju s mikroorganizmima? S: S malim stanicama, da, i to je jako teko nauiti. Dr. N: Zato? S: Stanice ivota... naa energija ne moe napredovati ako je ne uspemo usmeriti prema... izmeni molekula. Dr. N: Znai, vi ustvari stvarate nove hemijske spojeve meajui osnovne molekularne elemente ivota sa svojim energetskim tokom? S: (kima glavom) Dr. N: Moete li biti jasniji? S: Ne, ne mogu. Dr. N: Dopustite mi da pokuam to saeti. Molim vas, recite mi ako sam na pogrenom putu. Dua koja postane veta u stvaranju ivota mora biti u stanju cepati elije i davati DNK uputstva, a vi to inite aljui estice energije u protoplazmu? S: Da, moramo nauiti kako se to radi - koordinirajui to s energijom sunca. Dr. N: Zato? S: Zato to svako sunce ima drukiji energetski uinak na svetove koji ga okruuju. Dr. N: Zato se onda meate u ono to bi sunce svojom energijom prirodno uinilo na planeti? S: To nije meanje. Istraujemo nove strukture... mutacije... posmatramo i gledamo to funkcionie. Ureujemo materiju kako bi delovale najbolje s razliitim suncima. Dr. N: Kad na nekoj planeti evoluira neki oblik ivota, jesu li okolini uslovi odabira i prilagoavanja prirodni, ili se inteligentne due meaju u ono to se dogaa? S: (izbegava odgovor) Na planeti koja je prikladna za ivot obino postoje due koje motre. Sve to uinimo je prirodno. Dr. N: Kako bi due mogle posmatrati bioloka svojstva rasta i uticati na njih tokom miliona godina na nekom primordijalnom svetu? S: Vreme za nas ne tee u zemaljskim god. Sluimo se njime tako da odgovara naim eksperimentima. Dr. N: Stvarate li vi lino sunca u naem svemiru? S: Sunce prirodne veliine? Oh, ne, to daleko nadmauje moje sposobnosti... to zahteva mo mnogih dua. Ja stvaram samo u manjim razmerima. Dr. N: ta stvarate? S: Ah... male svenjeve visoko skoncentrisane materije... zagrejane. Dr. N: A kako va rad izgleda kada zavrite? S: Kao mali solarni sistemi. Dr. N: Jesu li vaa mala sunca i planete veliine kamenja, zgrada, meseca - o kojim veliinama priamo? S: Moja sunca su veliine koarkakih lopti, a planete veliine klikera, to je najbolje to mogu uiniti. Dr. N: Zato to radite u tako maloj veliini? S: Radi vebe, kako bih mogla stvarati vea sunca. Usled dovoljno jakog pritiska, atomi eksplodiraju i zgunjavaju se, ali za sada sama ne mogu napraviti nita stvarno veliko. Dr. N: Kako to mislite? S: Moramo nauiti saraivati i kombinovati svoje energije kako bismo postigli najbolje rezultate. Dr. N: Pa, ko vri te prave termonuklearne eksplozije koje stvaraju fizike svemire i sam prostor? S: Izvor... koncentrisana energija Staraca. Dr. N: Oh, dakle izvor dobija pomo? S: Mislim da je tako... Dr. N: Zato vaa energija tei tome da stvori univerzalnu materiju i sloeniji ivot kad Kumara i entiteti iznad nje to ve ine kako teba? S: Od nas se oekuje da im se pridruimo, kao to oni ele ujediniti svoju energiju s energijom Staraca. Pitanja o stvaranju uvek izazivaju pitanje Prvog uzroka. Je li prva eksplozija koja je prethodila raanju naih zvezda i planeta prirodna sluajnost, ili ju je planirala neka inteligentna sila? Kada sluam klijente kao Thece, pitam se zato bi due uvebavale lananu reakciju energije na minijaturnim modelima ako im nije namenjeno da jednom stvaraju vea nebeska tela. Nisam imao klijente estog nivoa i nivoa viih od te koji bi mi opisali ta rade sa silama stvaranja. Izgleda da bi se, ukoliko due zaista napreduju, od entiteta na tom nivou oekivalo uestvovanje u raanju planeta i razvoju ivotnih oblika sposobnih za postizanje vie inteligencije, kojima bi se due mogle sluiti.

Posle razmiljanja o razlozima zbog kojih se nesavrene due bave stvaranjem, doao sam do sledeeg zakljuka. Sve due imaju priliku uestvovati u razvoju niih oblika inteligentnog ivota kako bi unapredile same sebe. To naelo moe se primeniti i na razlog iz kog se due reinkarniraju u fizikom obliku. Thece je sugerisala da se vrhovna inteligencija koju ona naziva izvor sastoji od kombinacije stvoritelja (Staraca) koji udruuju svoju energiju i stvaraju svemire. Tu su mi ideju izrazili na razliite naine i drugi klijenti koji su opisivali udruenu mo starih dua koje se vie ne reinkarniraju. Ovaj koncept nije nov. Na primer, ideja da nemamo jedno boanstvo filozofija je dainistike sekte iz Indije. Dainisti veruju da su usavrene due, zvane Siddhe, grupa univerzalnih stvoritelja. Te su due osloboene daljnjih reinkarnacija. Ispod njih nalaze se due Arhata, naprednih prosvetitelja koji se jo uvek inkarniraju uz jo tri nia nivoa dua u procesu evolucije. Za dainiste, stvarnost je nestvorena i vena. Stoga Siddhama ne treba stvoritelj. Veina istonjakih filozofija negira ovu postavku dainista i zagovara boanski upravni odbor s predsednikom na elu. Taj zakljuak blii je i zapadnjakom umu. S nekim klijentima mogue je razgovarati o irem rasponu tema u kraem vremenskom roku. Dok je priala o kosmikoj obuci dua, Thece mi je spomenula inteligentan ivot koji postoji na drugim svetovima. To nas dovodi do jo jednog aspekta ivota dua koji e neki od nas moda teko prihvatiti. Mali postotak mojih klijenata, a to su obino starije, naprednije due, prisetili su se kako su iveli u udnim, neljudskim oblicima inteligentnog ivota na drugim svetovima. Njihova seanja na okolnosti tih ivota, fizike detalje i smetaj planeta u odnosu na na svemir vrlo su maglovita. Pitao sam se je li Thece nekada davno imala takvih iskustava, pa sam nakratko pokrenuo tu temu da vidim gde bi me mogla odvesti. Dr. N: Pre nekog vremena spomenuli ste druge fizike svetove koji su raspoloivi duama osim Zemlje. S: (s oklijevanjem) Da... Dr. N: (nehajno) Pretpostavljam da neki od tih planeta podravaju inteligentan ivot koristan duama koje se ele inkarnirati? S: To je istina, postoje mnoge kole. Dr. N: Razgovarate li ikada s drugim duama o njihovim planetarnim kolama? S: (duga stanka) Nisam sklona tome - ne privlae me - druge kole. Dr. N: Moda mi moete rei kako one izgledaju? S: Oh, neke planete su... analitike kole. Drugi su u osnovi mentalni svetovi... suptilna mesta... Dr. N: ta mislite o zemaljskoj koli, u poreenju s njima? S: Zemaljska kola jo je nesigurna. Ispunjava je ogorenost mnogih ljudi koji su voeni i neprijateljstvo voa jednih prema drugima. Tamo postoji toliko mnogo straha koji je potrebno savladati. To je svet u sukobu, jer previe je razlika izmeu ljudi. Drugi svetovi imaju malobrojno stanovnitvo koje ivi u veem skladu. Stanovnitvo na Zemlji prestiglo je svoj lini mentalni razvoj. Dr. N: Da li bi ste onda radije uili na nekoj drugoj planeti? S: Ne, uprkos svaama i okrutnosti na Zemlji, ovde ima strasti i hrabrosti. Volim raditi u kritinim situacijama. Stvarati red iz nereda. Svi znamo da je Zemlja teka kola. Dr. N: Dakle, ljudsko telo nije lagan domain za due? S: Postoje oblici ivota u kojima je lake iveti... koji su manje u sukobu sami sa sobom... Dr. N: Pa, kako to znate ako vaa dua nije ivela u nekom drugom telesnom obliku? Posle uvoda, Thece je poela priati kako je ivela kao malo letee stvorenje u stranom okruenju umirueg sveta na kome je bilo teko disati. Prema njenim opisima, zakljuio sam da sunce te planete ulazi u fazu nove. Govorila je zastajkujui, a disanje joj je bilo brzo i isprekidano. Thece je rekla da je ivela u tom svetu u vlanoj dungli, sa nebom koje je bilo toliko puno zvezda da izmeu njih nije bio tamnih podruja. To mi je dalo utisak da je planeta bila smetena u blizini sredita galaksije, moda ak i nae. Rekla mi je da je na tom svetu provela vrlo kratko vreme kao veoma mlada dua, a Kumara joj je bila mentor. Poto svet vie nije mogao podravati ivot, dole su na Zemlju kako bi nastavile sa zajednikim radom. Rekla mi je da postoji veza izmeu mentalne evolucije ivota na Zemlji i onoga to je iskusila pre toga. Bia te letee rase bila su u poetku uplaena, izolovna i opasna jedna za druge. Isto tako, kao i na Zemlji, porodini savezi bili su vani, jer su izraavali lojalnost i posveenost. Dok sam je ispitivao u vezi toga, dolo je do novog otkria. Dr. N: Mislite li da na Zemlji ima i drugih dua koje su ivele na tom sada mrtvom svetu? S: (zastaje, a zatim se ne moe suzdrati) Ustvari, srela sam jednu.

Dr. N: U kojim okolnostima? S: (smeje se) Pre nekog vremena na jednoj zabavi sam upoznala jednog oveka. Prepoznao me, ne fiziki, nego umom. Bio je to udan susret. Izbacio me iz ravnotee kad mi je priao i uhvatio me za ruku. Mislila sam da je nametljiv kad mi je rekao da me poznaje. Dr. N: I to se onda dogodilo? S: (blagim glasom) Bila sam zbunjena, to je za mene neobino. Znala sam da ima neto izmeu nas. Mislila sam da je to seksualne prirode. Sada mi je sve jasno. Bio je to... Ikak. (to ime izgovorila je s grlenim zvukom klaktanja). Rekao mi je da smo nekada zajedno iveli na nekom udaljenom mestu, a bilo je jo nekih ovde... Dr. N: Je li rekao jo neto o njima? S: (tiho) Ne... pitam se... trebala bih ih poznavati... Dr. N: Je li Ikak rekao jo neto o vaoj fizikoj vezi na tom svetu? S: Ne. Video je da sam zbunjena. Ionako nisam znala o emu pria. Dr. N: Kako je on svesno znao za tu planetu, a vi niste? S: (zbunjeno) On je ispred mene, on zna Kumaru. (a tada je rekla, vie za sebe) ta on radi tamo? Dr. N: Zato mi ne ispriate to je radio na toj zabavi? S: (opet se smeje) Mislila sam da me samo pokuava osvojiti. Bilo je nezgodno, zato to me je privlaio. Rekao je da sam veoma privlana, to mi mukarci obino ne govore. U umu sam imala bljeskove seanja koji su mi govorili da smo ve bili zajedno... kao delovi neke sekvence sna. Dr. N: Kako je zavrio va razgovor s tim ovekom? S: Video je da mi je neprijatno. Valjda je mislio da je najbolje da vie ne kontaktira sa mnom, jer od tada ga vie nisam videla. Ali, razmiljala sam o njemu, i moda emo se opet videti. Verujem da su due u stanju prei jedna zbog druge preko vremena i prostora. Nedavno sam imao dva klijenta koji su bili najbolji prijatelji i doli su mi istovremeno na regresiju. Ne samo da su bili srodne due u mnogim prolim ivotima na Zemlji, nego su zajedno iveli kao ribolika inteligentna bia na prelepom vodenom svetu. Obojica su se seali kako su uivali igrajui se pod vodom svojim snanim ekstremitetima i kako su izranjali na povrinu da bi virili. Ni jedan od njih nije se mogao setiti mnogo vie informacija o toj planeti, niti ta se dogodilo toj rasi morskih stvorenja. Moda su bili deo neuspelog zemaljskog eksperimenta mnogo pre nego to su se kopneni sisari razvili u zemaljsku vrstu koja je najvie obeavala za due. Ali, mislim da to ipak nije bila Zemlja, jer sam imao i druge klijente koji su opisivali ivot u vodenom okruenju za koje su znali da nije zemaljsko. Jedan od tih klijenata rekao je: Moj vodeni svet bio je veoma topao i bistar jer imali smo tri sunca nad glavom. Potpuni nedostatak tame pod vodom bio je prijatan i olakavao nam je izgradnju naselja. esto sam se pitao jesu li snovi o letenju, disanju pod vodom i drugim neljudskim fizikim dostignuima povezani s naim predhodnim fizikim iskustvima u drugim okruenjima. U ranim danima, kad sam tek poeo prouavati due, napola sam oekivao da e oni klijenti koji se mogu setiti drugih svetova rei da su iveli u naoj galaksiji, u susedstvu naeg sunca. Ta pretpostavka bila je naivna. Zemlja se nalazi u slabo naseljenom delu Mlenog puta, u kojem se nalazi samo osam zvezda, udaljenih od sunca deset svetlosnih godina. Znamo da naa galaksija sadri vie od dvesta milijardi zvezda, a procenjuje se da u svemiru postoji oko stotinu milijardi galaksija. Broj svetova oko sunaca koji bi mogli podravati ivot nezamisliv je. Pomislite samo, ako samo mali deo jednog procenta zvezda nae galaksije ima planete na kojima se nalazi inteligentan ivot koristan duama, njihov bi se broj i dalje merio milionima. Prema onome to sam uspeo saznati od klijenata spremnih i sposobnih za razgovor o prolim zadatcima, due se alju na sve svetove koji sadre odgovarajue oblike inteligentnog ivota. Od zvezda koje su nam poznate, samo etiri posto lie na nae sunce. To duama oigledno ne znai nita. Njihove planetarne inkarnacije nisu povezane sa svetovima zemaljskog tipa ni sa inteligentnim dvonocima koji hodaju kopnom. Due koje su ivele na drugim svetovima kau mi da im se neki (poput Zemlje) posebno sviaju i da se povremeno vraaju na njih u nizu ivota. Nisam imao mnogo klijenata koji bi se bili u stanju prisetiti specifinih detalja o ivotu na drugim svetovima. Razlog tome moe biti nedostatak iskustva, potiskivanje seanja ili blokade koje su stvorili majstori vodii kako bi se izbegla neprijatnost zbog priseanja ivota u nezemaljskim telima. Oni klijenti koji su u stanju raspravljati o svojim iskustvima na drugim svetovima kau mi da se, pre dolaska na Zemlju, due esto stavljaju u tela stvorenja manje inteligencije od ljudskih bia (za razliku od

Theceinog sluaja). Meutim, kad se nau u ljudskom telu, due se vie ne alju nazad niz evolucijske lestve. Ali, fiziki kontrasti mogu biti veliki, a povremeni odlasci sa Zemlje nisu uvek prijatni. Jedan moj klijent srednjeg nivoa izrazio je to ovako: Posle dugog niza ljudskih ivota, rekao sam svom vodiu da mi treba odmor od Zemlje u nekom drugom okruenju. Upozorio me: Ta ti se promena sada moda nee svideti, jer si se toliko navikao na atribute ljudskog uma i tela. Moj klijent je ustrajao i dali su mu ivot koji je opisao kao pastelni svet u kom je ivela rasa malih, nabijenih bia. Bila su to promiljena, ali ozbiljna bia s malim licima, belim kao kreda, koja se nikada nisu smeila. Bez ljudskog smeha i fizike fleksibilnosti, nisam bio usklaen s njima i nisam mnogo napredovao. Zadatak je za tu osobu morao biti posebno teak ako uzmemo u obzir injenicu da su humor i smeh tako snana obeleja ivota dua u duhovnom svetu. Pribliavao sam se poslednjoj fazi svoje seanse s klijentkinjom iz dvadeset i treeg sluaja. Morao sam upotrebiti dodatne tehnike produbljivanja transa jer sam hteo da Thece posegne u najvie nivoe svoeg nadsvesnog uma kako bi mi priala o vremenu - prostoru i o izvoru. Dr. N: Thece, bliimo se kraju naeg zajednikog vremena i elim da jo jednom fokusirate svoj um na izvor - stvoritelja, (stanka) Hoete li uiniti to za mene? S: Da. Dr. N: Rekli ste da je konani cilj dua ujedinjenje s najviim izvorom stvaralake energije - seate li se? S: in spajanja, da. Dr. N: Recite mi, boravi li izvor u nekom posebnom sredinjem prostoru u duhovnom svetu? S: Izvor jest duhovni svet. Dr. N: Zato onda due govore o dostizanju jezgra duhovnog ivota? S: Kad smo jo mlade due, oseamo mo svugde oko sebe, ali oseamo da se nalazimo na... njenoj ivici. Kako postajemo stariji, javlja se svest o fokusiranoj moi, ali oseaj je isti. Dr. N: Iako ste to nazvali mestom Staraca? S: Da, oni su deo fokusirane moi izvora koji nas odrava kao due. Dr. N: Pa, ako zdruite tu mo kao jedan energetski izvor, moete li opisati stvoritelja ljudskim terminima? S: Kao krajnje nesebino bie kakvo svi nastojimo biti. Dr. N: Ako izvor predstavlja celokupni duhovni svet, kako se to mentalno mesto razlikuje od fizikih svemira sa zvezdama, planetama i ivim biima? S: Svemiri su stvoreni - ive i umiru - za potrebe izvora. Mesto duhova... jeste izvor. Dr. N: Izgleda da ivimo u svemiru koji se iri i moe se opet skupiti i na kraju umreti. Budui da ivimo u svemiru s vremenskim ogranienjem, kako sam duhovni svet moe biti bezvremen? S: Zato to ovde ivimo u bezvremenom ne-prostoru... osim u odreenim zonama. Dr. N: Molim vas, objasnite mi ta su te zone. S: To su vrata koja povezuju... otvori kroz koje prolazimo u fizike univerzume u kojima postoji vreme. Dr. N: Kako mogu vremenska vrata postojati u ne-prostoru? S: Otvori postoje kao pragovi izmeu stvarnosti. Dr. N: Pa, ako je duhovni svet nedimenzionalan, kakva je to stvarnost? S: Stalno stanje stvarnosti, za razliku od promenjivih stvarnosti dimenzionalnih svetova koji su materijalni i promenjivi. Dr. N: Imaju li prolost, sadanjost i budunost ikakvu vanost za due koje ive u duhovnom svetu? S: Jedino kao nain za razumevanje niza u fizikom obliku. Ovdanji ivot...postoji... nepromenjivost... za one meu nama koji ne prelaze pragove u univerzum materije i vremena. Dr. N: Govorite o svemirima u mnoini. Postoje li i drugi fiziki svemiri osim ovoga koji sadri Zemlju? S: (neodreeno) Postoje... razliite stvarnosti koje odgovaraju izvoru. Dr. N: elite li rei da due mogu kroz duhovna vrata ui u razliite prostorije razliitih fizikih stvarnosti? S: (kima) Da, mogu - i to i ine. Pre zakljuivanja seanse s ovom vrlo naprednom klijentkinjom, trebao bih dodati da je veina ljudi u dubokoj hipnozi u stanju gledati pored zemaljske stvarnosti trodimenzionalnog prostora, u alternativne bezvremene stvarnosti. U podsvesnom stanju, moji klijenti proivljavaju hronologiju vremena svojih prolih i sadanjih ivota koja lii na ono to percepiraju dok su pri svesti. Ovde mogu videti sada kao jednu homogenu jedinicu prolosti, sadanjosti i budunosti. Sekunde u duhovnom svetu izgledale bi kao godine

na Zemlji. Kada njihove seanse zavre, klijenti esto izraavaju iznenaenje zbog naina na koji je vreme ujedinjeno u duhovnom svetu. Kvantna mehanika je moderna grana fizike koja istrauje sve subatomske kretnje u terminima elektromagnetskih nivoa energije, pri emu se smatra da su sve stvari zapravo ne-vrste i da postoje u ujedinjenom polju. Pored Newtonovih fizikih zakona gravitacije, smatra se i da su elementi delovanja na vreme takoe ujedinjeni frekvencijom svetlosnih talasa i kinetike energije. Budui da sam pokazao kako due u duhovnom svetu proivljavaju oseaj hronolokog prolaska vremena, nije li to u suprotnosti sa konceptima jedinstva prolosti, sadanjosti i budunosti? Ne, nije. Moja istraivanja pokazala su da se iluzija protoka vremena stvara i odrava za one due koje dolaze i odlaze u fizike dimenzije (koje su navikle na bioloke reakcije kao to je starenje), tako da mogu lake meriti svoj napredak. Zato za mene ima smisla hipoteza kvantnih fiziara da vreme nije apsolutna vrednost od tri faze, nego samo izraz mene. Kada moji klijenti priaju o tome kako, kao due, putuju zakrivljenim linijama, priseam se vremenskoprostornih teorija onih astrofiziara koji veruju da su svetlost i pokret jedinstvo vremena i prostora koji se zakrivljuje sam u sebe. Kau da se vreme zaustavlja kada se prostor dovoljno jako savije. Zaista, sluajui kako moji klijenti priaju o vremenskim zonama i tunelima za prelaz u razne dimenzije, uviam slinosti s postojeim astronomskim teorijama o tome kako je fiziki prostor savijen, ili povijen, u kosmike petlje koje stvaraju usta hiper-prostora i crne rupe koje moda vode van naih trodimenzionalnih svemira. Moda se vremensko-prostorni koncepti astrofizike i metafizika pomalo pribliavaju. Svojim klijentima izneo sam mogunost da, ukoliko im duhovni svet izgleda zaobljeno, i ukoliko im izgleda kao da se zakrivi dok oni putuju velikom brzinom kao due, to moda znai da je taj svet konana, zatvorena sfera. Oni negiraju svaku pomisao na dimenzionalne granice, ali ne nude mi mnogo osim metafora. Klijentkinja iz dvadeset i treeg sluaja kae da je sam duhovni svet izvor stvaranja. Neki su to mesto nazvali Boije srce, ili Boji dah. Klijent iz dvadeset i drugog sluaja definisao je prostor dua kao tkaninu, a neki drugi klijenti pridavali su duhovnom svetu kvalitet nabora haljine bez avova koja zamahuje tamo-vamo. Ponekad oseaju uinke blagog talasastog kretanja svetlosne energije koju su opisali kao talase (ili prstenje) koji se kotrljaju prema obalama jezerca. Ljudi u nadsvesnom stanju inae doivljavaju geografiju duevnih prostora kao da posjedue glatku, otvorenu doslednost, bez izraavanja svojstava gravitacije, temperature, pritiska, materije ili vremena povezanih s haotinim fizikim svetom. Meutim, kada pokuam opisati celi duhovni svet kao prazninu, ljudi u transu opiru se toj ideji. Iako moji klijenti nisu u stanju u potpunosti objasniti mesto gde ive njihove due, svi vrlo jasno govore da ona za njih predstavlja krajnju stvarnost. Klijent u transu ne vidi duhovni svet kao neto to je blizu ili daleko od naeg fizikog svemira. Ipak, zanimljivo je to opisuju duhovnu materiju kao laganu ili teku, debelu ili tanku, veliku ili malu, poredei svoja iskustva u duhovnom svetu sa ivotom na Zemlji. I dok se apsolutna stvarnost duhovnog sveta u umovima ljudi pod hipnozom ini konstantnom, njihovi opisi drugih fizikih dimenzija nisu takvi. Imam oseaj da, osim naeg svemira, postoje i drugi svemiri. Oni su stvoreni u svrhu osiguranja okruenja prikladnog za rast dua, sa biima koja ne moemo ni zamisliti. Jedan napredan klijent rekao mi je da je iveo na veem broju svetova tokom svoeg dugog postojanja, pri emu svoju duu u jednom trenutku nikada nije delio na vie od dva dela. Neki ivoti trajali su za njega samo nekoliko meseci u zemaljskom vremenu, zbog lokalnih planetarnih uslova i kratkih ivotnih vekova dominantnih oblika ivota. Govorei o rajskoj planeti, tihoj, jednostavnijoj verziji Zemlje s manjim brojem stanovnika, dodao je da taj svet nije daleko od Zemlje. Oh, prekinuo sam ga, to znai da se nalazi na samo nekoliko svetlosnih godina od Zemlje? On mi je strpljivo objasnio da planeta nije u naem svemiru, ali da je blie Zemlji od mnogih planeta iz nae galaksije. Vano je da itatelji shvate sledee: kad se ljudi priseaju ivota na drugim svetovima, izgleda da ih pri tom ne ograniavaju dimenzionalna ogranienja naeg svemira. Kad due putuju na planete meu galaksijama ili meu dimenzijama, to putovanje mere vremenom koje im je potrebno da stignu na svoja odredita kroz tunel iz duhovnog sveta. U obzir treba uzeti i veliinu prostorne regije o kojoj je re, te relativan meusoban poloaj svetova. Poto sam od nekih klijenata uo kako spominju viestruke dimenzionalne stvarnosti, ostao mi je utisak da oni veruju kako se sve te dimenzionalne struje spajaju u jednu veliku reku u duhovnom svietu. Kad bih mogao stati i rastaviti sve te razne stvarnosti koje se nalaze u umovima mojih klijenata, bilo bi to kao da gulim slojeve artioke sve do njenog jedinstvenog jezgra. Dugo sam ispitivao Thece i video sam da se ve umorila. Malo je klijenata koji mogu dugo zadrati ovaj nivo duhovne koncentracije. Odluio sam zavriti seansu s nekoliko pitanja u vezi geneze celokupnog stvaranja.

Dr. N: Thece, elim zakljuiti seansu s jo nekoliko pitanja o izvoru. Ve dugo vremena postojite kao dua kako onda vidite sebe u odnosu na jedinstvo stvaranja o kom ste mi pre priali? S: (duga stanka) Kroz oseaj kretanja. Na poetku, oseate kretanje energije vae due iz izvora prema napolje. Posle toga, svoje ivote provodimo kreui se prema unutra... prema koheziji i ujedinjenju. Dr. N: Opisujete taj proces kao da se radi o ivom organizmu koji se iri i skuplja. S: Dolazi do eksplozivnog oslobaanja... pa do povratka... da, izvor pulsira. Dr. N: A vi se kreete prema sreditu tog izvora energije? S: Ustvari, ne postoji sredite. Izvor je oko nas kao da smo... unutar srca koje kuca. Dr. N: Ali, rekli ste da se vraate na mesto nastanka kako vaa dua napreduje u saznanju? S: Da,kad sam gurnuta napred bila sam dete. Sad se polako vraam nazad, dok polako izlazim iz puberteta. Dr. N: Gde nazad? S: Dublje u izvor. Dr. N: Moda mi moete opisati taj izvor tako to ete bojama opisati kretanje due i raspon stvaranja. S: (uzdie) To je kao da su sve due dio velike elektrine eksplozije koja stvara... efekt oreola. U tom krunom oreolu nalazi se tamno purpurno svetlo iz kojeg izlaze bljeskovi... koji na rubovima postaju beli. Naa svesnost zapoinje na rubovima jarkog svetla i kako rastemo... naa svetlost postaje sve tamnija. Dr. N: Teko mi je vizualizovati Boga stvoritelja kao hladno, tamno svetlo. S: To je zato to ja nisam dovoljno blizu spajanja da bih vam ga dobro opisala. Sama tamna svetlost je... pokrov, iza kog moemo osetiti intenzivnu toplinu... punu mudre prisutnosti koja je svugde oko nas... i iva! Dr. N: Kako vam je bilo kad ste prvi put postali svesni identiteta svoje due, poto ste odgurani na ivicu tog oreola? S: Biti... to je isto kao kad gledate otvaranje prvog cveta u prolee, a taj ste cvet vi. Kako se otvarate, postajete svesni postojanja drugog cvea na predivnoj livadi i osetite... neogranienu radost. Dr. N: Ako se taj eksplozivan, viebojni izvor energije urui sam u sebe, hoe li sve cvee na kraju umreti? S: Nita se ne uruava... izvor je beskrajan. Kao due, mi nikada neemo umreti mi to nekako znamo. Dok se spajamo, naa rastua mudrost osnauje izvor. Dr. N: Je li to razlog zbog kog izvor to radi? S: Da, daje nam ivot kako biste mogli dostii savrenstvo. Dr. N: Zato bi izvor, koji je ve savren, trebao stvarati novu inteligenciju koja je manje savrena? S: Da bi pomagala stvoritelju u stvaranju. Na taj nain, preobraenje sebe i usponom na vie nivoe ispunjenosti, mi ovrujemo graevne blokove ivota. Dr. N: Jesu li due bile prisiljene na razdvajanje od izvora i dolazak na mesta poput Zemlje zbog nekog izvornog greha ili gubitka milosti u duhovnom svetu? S: To su besmislice. Mi smo doli kako bismo bili... uveani... u prelepoj raznolikosti tvorevine. Dr. N: Thece, elim da me pajivo sluate. Ako je izvor potrebno uiniti jaim ili mudrijim, deljenjem njegove boanske energije kojim se stvara nia inteligencija koju on pokuava uveati - ne sugere li to da mu nedostaje potpuno savrenstvo? S: (stanka) Izvor stvara kako bi ispunio sam sebe. Dr. N: Upravo u tome i jeste bit ono to elim rei. Kako neto to je apsolutno moe postati jo apsolutnije, ako mu neto ne nedostaje? S: (oklijeva) Ono to mi vidimo kao... na izvor... je sve to moemo znati, a mi mislimo da se stvoritelj eli izraziti kroz nas... raajui nas. Dr. N: I smatrate da je izvor snaniji zato to mi postojimo kao due? S: (duga stanka) Vidim kako se stvoriteljevo savrenstvo... odrava i obogauje... dok s nama dijeli mogunost savrenstva, a to je krajnji produetak njega samoga. Dr. N: Dakle, izvor poinje tako to namerno stvara nesavrene due i nesavrene oblike ivota za te due i gleda ta se dogaa, kako bi produio sam sebe? S: Da, i mi moramo imati vere u tu odluku i poverenje u proces povratka u izvor ivota. ovek mora gladovati da bi znao ceniti hranu, mora mu biti hladno da bi shvatio blagoslov topline, mora biti dete da bi uvideo vanost roditelja. Preobraenje nam daje svrhu. Dr. N: elite li vi biti roditelj dua? S: Uestvovanje u naem zaeu je... moj san. Dr. N: Kad nae due ne bi iskusile fiziki ivot, da li bi smo ikad spoznali te stvari o kojima mi priate?

S: Znali bismo za njih, ali ne bismo ih spoznali. Bilo bi to kao da vaoj duhovnoj energiji kau da svira na pianu sa samo jednom notom. Dr. N: I verujete li da bi se uzviena energija izvora smanjila zbog nedostatka izraaja da nije stvorio due koje e odgajati i brinuti o njima? S: (uzdie) Moda je to bila njegova namera. Izvor je u nama kao naa sutina, Sopstvo ili Jastvo. Ne postoji nita osim Boga, svaki oblik postojanja njegovo je bivstvo i stoga nema nikakvog odvajanja od njega. Izdvojeno postojanje ili ivot kroz inkarnacije individualnih dua samo je vrsta sna ili imaginacija Boga s kojom on predoava sam sebe i ispoljava sve svoje mogunosti. S tom poslednjom, proroanskom izjavom Thece priveo sam seansu kraju. Dok sam izvodio klijentkinju iz dubokog transa, inilo mi se kao da mi se vraa s mesta pored vremena i prostora. Dok je sedela i tiho fokusirala svoj pogled na predmete u mojoj ordinaciji, izrazio sam svoju zahvalnost na prilici da radim s njom na tako naprednom nivou. Smieei se, dama mi je rekla da bi moda odbila saraivati sa mnom da je znala kakvo joj ispitivanje spremam. Dok smo se rastajali, razmiljao sam o njnim poslednjim izjavama u vezi izvora ivota. U drevnoj Persiji, Sufiji su imali izreku: ako stvoritelj predstavlja apsolutno dobro, a time i apsolutnu lepotu, u prirodi je lepote da udi za manifestiranjem. Ranije u tekstu je reeno da je na ovom svetu mnogo vie mladih dua. Preko 70%. Mladim duama je potrebno vie grubljih iskustava i uenja, a starima ne. Zato je ovde toliko haosa i nereda. Izgleda da je ova planeta neko obdanite sa previe dece gde vaspitai ne postiu da ih dovedu u red. A moda nam samo tako izgleda i tako treba da bude. Moda samo ne vidimo vii red u prividnom neredu. Veinu odgovora na pitanje "Zato je ovako?" u vezi sveta u kome ivimo moemo dobiti iz konteksta razumevanja starosti dua i procenta njihove prisutnosti. Problem je samo da je za takvo razumevanje potrebna dovoljno zrela dua. Da bi dua bila zrela nije potrebno vreme, ona ne raste i ne sazreva kao drvo, jer linearno vreme postoji samo za ovdanji um, ne i za duu. Dua sazreva od prisustva svesti. Koliko svesti toliko due. To deluje nezavisno od vremena, dakle automatski. Prisustvo svesti obezbeuje se duhovnom kulturom i praksom osveenja. Otuda svi moemo da imamo "bljeskove uvida" koji brzo padaju u tamu nesvesnosti i inercije mehanikog ivota. Za razbijanje i nadilaenje te nesvesne mehaninosti postoji meditacija i druge duhovne prakse koje jaaju prisustvo i uee svesti. Tako jedna nezrela dua moe za vreme jednog ivota da postane zrela. Zrelost due se zato odnosi na svest, objektivno razumevanje i svesno uee u zbivanju, a ne na vremenski proces. Najbolje objanjenje da je prosvetljenje u potpunoj zrelosti dui imanentno, a ne transcendentno i dostupno tek kroz vreme, daje "Tibetanska knjiga mrtvih" koja stalno naglaava da treba sve prepoznati kao projekciju svoje svesti, i na ovom i na onom svetu. Ta ista svest se tamo doivljava kao jasno svetlo i treba ga prepoznati kao svoju sutinu. Isto govori i Set u knjigama Dejn Roberts. Dok sve ne prepoznamo kao svoju projekciju svoju kao boansku - moraemo da se reinkarniramo i uimo. Zapravo iz perspektive nad-due ili oversoula ne postoji mlada ni stara dua. To to odavde vidimo kao mladu ili staru duu je samo procenat uea u fizikom delu inkarnirane due. Ako je nad-dua zapravo cela dua, onaj deo koji se inkarnira je manji, i koliko je manji toliko se ispoljava kao nezreliji. Inakarnira se sve vei deo due (I zato je prepoznajemo kao stariju) utoliko koliko individua postaje celovita i koliko preuzima odgovornost za sve svoje postupke, koliko uzima svesnog uea u zbivanju i ivotu, koliko je svesna i koliko sve prepoznaje kao sopstveno bie. Ili kako kae Bhagavad Gita: koliko sebe vidi u svemu i sve u sebi. Tako se nad-dua polako i postepeno sputa na fiziki plan i deluje kao linost. To postepeno sputanje mi prepoznajemo kao sve zreliju duu. Kada cela moe da se ispolji ili bar spozna u telu, tada je to Bogoovek. Ovo sve lepo dopunjava pria "Donositelji novog svitanja" Barbare Mariniak gde se govori da tim sputanjem due zapravo donose svetlost na ovaj nizak plan, i tako obogauju i svet, i sebe i boansko iz koga su proistekle. IZBOR IVOTA Konano dolazi vreme kada dua mora opet napustiti utoite duhovnog sveta i jo jednom otputovati na Zemlju. To nije laka odluka. Due se moraju pripremiti za naputanje sveta potpune mudrosti, u kom ive u

blaenom stanju slobode, i zameniti ga fizikim i mentalnim zahtevima ljudskog tela. Videli smo kako due mogu biti umorne kad se vrate u duhovni svet. Mnoge ne ele ni pomisliti na povratak na Zemlju. To vai posebno za one koje se nisu pribliile ostvarenju svojih ciljeva krajem fizikog ivota. Kad se vrate u duhovni svet, duama je teko ak i privremeno napustiti svet samospoznaje, bliskosti i saoseanja i otii u planetarno okruenje nesigurnosti i straha koje stvaraju agresivni, takmiarski nastrojeni ljudi. Uprkos tome to na Zemlji imaju porodice i prijatelje, mnoge inkarnirane due oseaju se usamljeno i anonimno ivei u velikim, stranim grupama ljudi. Nadam se da su vam moji klijenti dokazali da u duhovnom svetu vai suprotno. Tamo nae due veno ive u najintimnijem kontaktu. Na duhovni identitet poznaje i ceni mnotvo drugih entiteta, ija je podrka beskrajna. Obnavljanje energije i lina procena Jastva za neke due traje due, a za neke krae, ali dua na kraju biva motivisana za ponovno utelovljenje. Iako im je teko napustiti duhovno okruenje, due imaju lepa seanja, pa ak i nostalgiju, povezana s fizikim zadovoljstvima koja prua ivot na Zemlji. Kad rane prolog ivota zarastu i kad se ponovno ujedinimo sa sobom, oseamo potrebu za fizikim izraavanjem naeg identiteta. Seanse obuke s naim savetnicima i vrnjakim grupama pripremile su nas za sledei ivot kroz zajednike duhovne napore. Ocenjuje se karma stvorena naim prolim delima prema oveanstvu i nae greke i uspesi, pri emu je glavna panja posveena najboljem smeru za budue napore. Dua sada mora usvojiti sve te informacije i preduzeti svrsishodnu akciju utemeljenu na tri primarne odluke: Jesam li spreman/spremna za novi fiziki ivot? Koje specifine lekcije elim proi kako bih unapredio/ unaprijedila svoje uenje i razvoj? Gde u poi i ko u biti u sledeem ivotu, kako bih dobio najbolju priliku za rad na svojim ciljevima? Starije due ree se inkarniraju, bez obzira na zahteve populacije planete koje su im dodijeljene. Kada neki svet umre, entiteti s nedovrenim poslovima prelaze na drugi svet, koji poseduje odgovarajui oblik ivota za onu vrstu posla kojim se bave. Izgleda da cikluse inkarnacije vene due vie odreuju unutranje elje pojedine due, nego potrebe tela domaina koje evoluira u planetarnom svemiru. Ipak, Zemlja sigurno ima sve veu potrebu za duama. Danas na svetu ivi vie od est milijardi ljudi. Demografi se razlikuju u svojim procenama o tome koliko je ljudi ivelo na Zemlji u posljednjih 200.000 godina. Prosene procene kreu se oko 50 milijardi ljudi. Ova brojka, koju ja smatram premalom, ne oznaava broj poseta razliitih dua. Imajte na umu da se iste due stalno reinkarniraju, a postoje i one koje zauzimaju vie tela istovremeno. Postoje strunjaci za reinkarnaciju koji veruju da je broj ljudi koji danas ive na Zemlji gotovo ravan ukupnom broju dua koje su ikada ivele ovde. Frekventnost inkarnacija dua na Zemlji nije uravnoteena. Zemlji danas oito treba vie dua nego to joj je trebalo u prolosti. Procene broja stanovnika na svijetu 1. g. n.e. kreu se oko 200 miliona ljudi. Do godine 1800., broj ljudi se uetvorostruio, a posle samo 170 godina ponovo se uetvorostruio. Oekuje se da e se svetska populacija jo jednom udvostruiti od 1970. do 2010. Kada prouavam inkarnacijsku hronologiju nekog klijenta, saznajem da obino postoji dug razmak od vie stotina, pa ak i hiljada godina izmeu njegovih ivota u paleolitskim nomadskim kulturama. Nakon uvoenja poljoprivrede i pojave domaih ivotinja u doba neolita, od pre 7000 do pre 5000 godina, moji klijenti inkarnirali su se ee. Ali, razmak izmeu njihovih ivota jo uvek je mogao iznositi i 500 godina. Kad se javljaju gradovi, trgovina i vea koliina hrane, broj inkarnacija dua raste s porastom populacije. Izmeu 1000. i 1500. n. e., moji klijenti iveli su proseno jednom u dva veka. Posle 1700., ta se brojka opet menja i sada ive jednom u veku. Do 20. veka, meu mojim klijentima uestalo se susree ivljenje vie ivota u jednom veku. Neki tvrde da je taj porast broja inkarnacija samo prividan, jer se priseanje na prole ivote poboljava kako se ljudi pod hipnozom pribliavaju svojim trenutnim ivotima. To je moda tano do odreenog stepena, ali ako je ivot bio vaan, osoba e ga vrlo jasno zapamtiti, bez obzira na to kad se dogodio. Sigurno je da je veliki porast populacije na Zemlji glavni razlog zbog kog se due sve ee vraaju ovamo. Postoji li mogunost da se zaliha dua namenjenih Zemlji pribliila svojim krajnjim granicama zbog tog porasta ljudske reprodukcije? Kada klijentima postavim pitanje o broju raspoloivih dua, kau mi da bih vie trebao brinuti o tome to naa planeta umire zbog prenaseljenosti, nego o tome da e se rezerve dua iscrpiti. Svi su uvereni da uvek postoje nove due koje mogu popuniti zahteve rastue populacije. Ako je stanovnitvo nae planete samo jedna od inteligentnih populacija koje ive irom svemira, zaliha dua sigurno je astronomska. Rekao sam da due imaju slobodu izabrati kada i gde se ele inkarnirati i ko ele biti u svom fizikom ivotu. Odreene due provode manje vremena u duhovnom svetu kako bi ubrzale svoj razvoj, dok se druge vrlo neodluno odvajaju od njega. Ali, nije upitno da nai vodii u velikoj meri utiu na to. Kao to smo imali

ulazni razgovor u fazi orjentacije nakon smrti, postoje i pripremni izlazni razgovori s duhovnim savetnicima kako bi se utvrdila naa spremnost za ponovno roenje. Sledei sluaj ocrtava tipian prizor iz duhovnog sveta u kojem uestvuje dua nieg nivoa. DVADESET I ETVRTI SLUAJ Dr. N: Kada ste prvi put shvatili da se moda vraate na Zemlju? S: U umu sam zaula tihi glas koji je rekao: Vreme je, ne misli li tako? Dr. N: Ko je taj glas? S: Moj instruktor. Neke od nas moraju malo pogurati kada misle da smo ponovno spremni. Dr. N: Oseate li se spremnom za povratak na Zemlju? S: Da, mislim da jesam... pripremila sam se za to. Ali, moje uenje trajae tako dugo u zemaljskim godinama pre nego to budem gotova. To me saznanje pomalo plai. Dr. N: A mislite li da ete se jo uvek vraati na Zemlju kad se pribliite kraju svojih inkarnacija? S: (duga stanka) Ah... moda ne... postoji jo jedan svet osim Zemlje... ali na njemu ive Zemljani... Dr. N: ta to znai? S: Na Zemlji e biti manje ljudi... manje je naseljena... to mi nije jasno. Dr. N: ta mislite, gde biste mogli biti tada? S: Dobijam utisak da se negde drugde odvija kolonizacija - to mi nije jasno. Napomena: Suprotnost regresiji u prole ivote je progresija u budue ivote, koja omoguava nekim klijentima da vide nepotpune prizore iz budunosti. Na primer, neki su mi rekli da e se broj stanovnika na Zemlji jako smanjiti do kraja 22. veka, delimino zbog nepovoljnih promena tla i atmosfere. Takoe su videli ljude koji ive u udnim, kupolastim zdanjima. Detalji o budunosti uvek su prilino turi. Pretpostavljam da je razlog tome amnezija ugraena radi karmikih ogranienja. Vie u o tome rei u sledeem sluaju. Dr. N: Vratimo se vaim reima o tome kako instruktori potstiu ljude da napuste duhovni svet. Da li bi ste vi vie voleli da to ne rade? S: Volela bih ostati ali instruktori ne ele da budemo dugo ovde kako nebismo upali u taj klie ponaanja. Dr. N: Da li bi ste mogli insistirati da ostanete? S: Pa da... instruktori vas ne prisiljavaju na odlazak, jer tako su blagi, (smeje se) Ali imaju nain da vas... potstaknu kada doe vreme. Dr. N: Poznajete li nekoga ko se iz nekog razloga nije hteo ponovno roditi na Zemlji? S: Da, takav je moj prijatelj Mark. Rekao je da vie nema ime pridoneti. Bilo mu je dosta ivota na Zemlji i nije se hteo vratiti. Dr. N: Je li proiveo mnoge ivote? S: Ne, zapravo i nije. Ali u tim ivotima nije bio dobro prilagoen. Dr. N: ta su uitelji napravili s njim? Je li mu bilo doputeno da ostane u duhovnom svetu? S: (zamiljeno) Mi biramo ponovno raanje kada odlue da smo spremni za to. Ne prisiljavaju vas ni na ta. Marku su pokazali da je pomogao drugima u svojoj blizini. Dr. N: to se dogodilo Marku? S: Nakon jo malo... indoktrinacije... Mark je shvatio da nije bio u pravu u vezi svojih sposobnosti i konano se vratio na Zemlju. Dr. N: Indoktrinacije! To me podsea na zastraivanje. S: (uznemirena mojom primedbom) To uopte nije tako! Mark se samo obeshrabrio i trebalo mu je malo samopouzdanja da se nastavi truditi. Napomena: Klijent iz desetog sluaja prikazanog u poglavlju o premetenim duama rekao nam je kako se due koje su na Zemlji apsorbovale previe negativne energije remodeliraju. Klijent iz dvadeset i drugog sluaja takoe je spomenuo potrebu za obnavljanjem nekih oteenih dua. To su ekstremniji oblici uticaja od promene referentnog okvira koja je oito izvrena na Markovoj umornoj dui. Dr. N: Ako vas vodii ne prisiljavaju, da li bi dua mogla u potpunosti odbiti ponovno raanje?

S: (stanka) Da... Verujem da biste mogli ostati ovde i nikada se ponovno ne roditi, ako vam je to bilo toliko mrsko. No, instruktori su rekli Marku da e njegovo uenje trajati due ako ne nastavi iveti u telima. Ako izgubite mogunost direktnog iskustva, proputate mnogo toga. Dr. N: A to je s obrnutom situacijom, kada dua insistira na trenutnom povratku na Zemlju, npr. posle prevremene smrti? S: Videla sam i to. To je impulsivna reakcija i s vremenom se ta elja ublai. Instruktori vam pomognu da uvidite kako elja da se brzo vratite negde kao novoroene nee promeniti okolnosti vae smrti. Moda bi bilo drugaije kad biste se mogli ponovno roditi kao odrasla osoba koja se nalazi u istoj situaciji. Na kraju, svi shvate da se moraju odmarati i razmisliti. Dr. N: Dobro, iznesite mi svoje zakljune misli o ponovnom raanju. S: To me raduje. Ne bih oseala zadovoljstvo bez svojih fizikih ivota. Dr. N: Kad ste spremni za novu inkarnaciju, ta tada inite? S: Odlazim na posebno mesto. Jednom kad se dua odlui ponovno reinkarnirati, sledea faza u procesu povratka je usmeravanje prema mestu za izbor ivota. Due razmiljaju o mestu i vremenu dolaska na Zemlju pre nego to donesu odluku o tome ko e biti u sledeem ivotu. Zbog te duhovne prakse, izbor ivota i konanu odluku o telu u kom emo se roditi podelio sam u dva poglavlja, kako biste lake razumeli te procese. Izbor vremena i mesta inkarnacije i osobe koja elimo biti nisu potpuno razliite odluke. Meutim, poinjemo time to razmatramo kako bismo se mogli uklopiti u odreena okruenja u buduem vremenu. Naa se panja zatim usmerava prema ljudima koji ive na tim mestima. Ta me je procedura zbunjivala, sve dok nisam shvatio da na duu jako utiu kulturalni uslovi i dogaaji, kao i akteri u tim dogaajima, tokom odreenog hronolokog razdoblja. Doao sam do zakljuka da duhovni svet, kao celina, nije jednoobrazan u funkcionalnom smislu. Due koje putuju vide sve duhovne regije kao da imaju ista eterina svojstva,ali s razliitim primenama.Ilustrovau to sledeim primerom: prostor za orjentaciju za due koje dolaze iz fizikog ivota razliit je od prostora za izbor ivota za due koje se trebaju inkarnirati. U oba prostora due u tranzitu vrednuju ivote pomou prizora sa Zemlje, ali tu svaka slinost prestaje. Kau da su prostori za orijentaciju mala, intimna podruja osmiljena tako da se novopridola dua osea prijatno, ali na mentalni stav u tom prostoru moe biti pomalo odbrambenii. Razlog tome je oseaj da smo mogli uiniti neto vie od naih ivota. Vodi tamo uvek direktno komunicira s nama. S druge strane, kada uemo u prostor za izbor ivota, puni smo nade, obeanja i uzvienih oekivanja. Ovde su due doslovno same i ne vide svoje vodie dok vrednuju opcije novih ivota. To uzbudljivo, mesto opisano je kao mnogo vee od drugih podruja duhovnog uenja. Klijent iz dvadeset i drugog sluaja smatrao je to podruje svetom za sebe, u kom transcendentna energija menja vreme kako bi omoguila planetarno uenje. I dok je mojim klijentima teko opisati neke duhovne lokacije, veina njih voli da pria o prostoru za izbor ivota, a opisuju ga na neverojatno sline naine. Kau mi da ono podsea na bioskop koja duama omoguava da vide sebe u budunosti kako igraju razliite uloge u razliitim okruenjima. Pre nego to krenu, due e izabrati jedan scenario za sebe. Zamislite da vam daju generalnu probu pre same realizacije novog ivota. Da bih vam to prikazao, izabrao sam mukog klijenta koji je dobro upoznat s nainom na koji je njegova dua dobila pomo u donoenju odgovarajue odluke. DVADESET I PETI SLUAJ Dr. N: ta se dogaa poto se doneli odluku da se vratite na Zemlju? S: Pa, kad se moj vodi i ja sloimo da je pravo vreme da se stvari obave, aljem misli... Dr. N: Nastavite. S: Moje poruke primaju koordinatori. Dr. N: Ko su oni? Ne obavlja li va vodi sve potrebne pripreme za inkarnaciju? S: Ba i ne. On razgovara s koordinatorima, koji nam pomau u pregledavanju moguih ivota u Prstenu. Dr. N: ta je Prsten? S: Tamo ja odlazim. Zovemo ga Prsten sudbine. Dr. N: Postoji li u duhovnom svetu samo jedno takvo mesto? S: (stanka) Oh, mislim da ih ima mnogo, ali ne vidim ih.

Dr. N: U redu, kad izrojim do tri, poimo zajedno do Prstena. Kada zavrim s brojanjem, moi ete se prisetiti svih detalja ovog iskustva. Jeste li spremni za polazak? S: Da. Dr. N: Jedan, dva, tri! Vaa dua sada se kree prema prostoru za izbor ivota. Objasnite mi ta vidite. S: (duga stanka) Ja plutam prema Prstenu... kruan je... veliki mehur... Dr. N: Nastavite. ta mi jo moete rei? S: Postoji... koncentrirana energetska sila... svetlost je tako intenzivna. Usisava me unutra... kroz cev... malo je mranije. Dr. N: Bojite li se? S: Hmm... ne, uostalom, ve sam bio tamo. Bie zanimljivo. Zanima me ta me eka. Dr. N: U redu, dok plutate unutar Prstena, kakvi su vam prvi utisci? S: (sniava glas) Ja... pomalo sam napet... ali energija me oputa. Svestan sam da neo brine o meni... ne oseam se usamljenim... oseam i prisutnost svog trenera. Dr. N: Nastavite, opiite mi sve. ta vidite posle toga? S: Prsten je okruen nizom ekrana - gledam ih. Dr. N: Ekrana na zidovima? S: Izgledaju kao zidovi, ali nita nije vrsto... sve je elastino... ekrani su zakrivljeni oko mene... kreu se... Dr, N: Recite mi neto vie o ekranima. S: Prazni su... jo ne odraavaju nita... svetlucaju kao slojevi stakla... ogledala. Dr. N: ta se dogaa posle toga? S: (nervozno) Oseam trenutak mira - uvek je tako - a onda se oseam kao da je neko ukljuio prekida na projektoru u panoramskom bioskopu. Ekranii oivljavaju slikama i vidi se boja, akcija, puno svetlosti i zvuka. Dr. N: Nastavite s opisom. Gde je vaa dua u odnosu na ekrane? S: Lebdim u sredini, gledajui panoramu ivota oko sebe, mesta... ljudi... (veselo) Poznajem ovaj grad! Dr. N: ta vidite? S: NewYork. Dr. N: Jeste li eleli videti New York? S: Razgovarali smo o mom povratku tamo... (udubljeno) Hej - promenio se vie zgrada... i automobila... buno je kao i uvek. Dr. N: Vratiu se na New York za nekoliko minuta. U ovom trenutku elim da mi kaete ta se od vas oekuje u Prstenu. S: Mentalno u upravljati panelom. Dr. N: to je to? S: Ureaj za skeniranje ispred ekrana. Vidim ga kao mnotvo svetala i tipki. Kao da sam u kokpitu aviona. Dr. N: I vi vidite te mehanike predmete u duhovnom okruenju? S: Znam da to zvui ludo, ali to je ono to dobijam kako bih vam mogao objasniti ta radim. Dr. N: To je u redu, ne brinite o tome. Samo mi recite ta bi ste trebali uiniti s panelom. S: Pomoi u kontrolorima da promene slike na ekranima upravljajui skenerima umom. Dr. N: Oh, upravljaete projektorom kao da radite u bioskopu? S: (smije se) Ne projektorom, skenerom. Ali, bilo kako bilo, to nisu ustvari filmovi. Gledam pravi ivot na ulicama New Yorka. Moj um povezuje se sa skenerom kako bih kontrolisao kretanje prizora koje gledam. Dr. N: Da li bi ste rekli da taj ureaj podsea na raunar? S: Pomalo... deluje na sistemu praenja koji... pretvara... Dr. N: ta pretvara? S: Moje naredbe... registruju se na panelu kako bih mogao pratiti zbivanja. Dr. N: Smestite se ispred panela i postanite operater, a pritom mi i dalje sve objanjavajte. S: (stanka) Preuzeo sam kontrolu. Vidim... linije kako se spajaju na raznim takama u nizu prizora... sada putujem kroz vreme na linijama i posmatram kako se prizori na ekranima menjaju. Dr. N: A prizori se stalno kreu oko vas? S: Da, a tada se vrhovi osvetle na linijama kada poelim zaustaviti neki prizor. Napomena: Linije putovanja su odpre poznati termin, kojim je opisan prolazak due kroz druge duhovne regije, (npr. etrnaesti sluaj).

Dr. N: Zato radite sve to? S: Skeniram. Te take zaustavljanja predstavljaju najvanije prekretnice na putovima ivota vane odluke, mogunosti, dogaaje koji zahtevaju razmatranje alternativnih izbora u vremenu. Dr. N: Dakle, linije obeleavaju puteve kroz niz dogaaja u vremenu i prostoru? S: Da, Prsten kontrole traku i prenosi je meni. Dr. N: Stvarate li vi prizore iz ivota dok ih posmatrate? S: O, ne! Ja jednostavno kontroliem njihovo kretanje kroz vreme na linijama. Dr. N: Kao da upravljate video kasetom pomou tipki za start, ubrzavanje unapred, premotavanje unazad i zaustavljanje? S: (smije se) Tako je. Dr. N: U redu, kreete se niz traku, skenirate prizore i odluite stati. Recite mi ta zatim inite. S: Zaustavljam prizor na ekranima kako bih mogao ui u njega. Dr. N: ta? elite li rei da sami postajete deo prizora? S: Da, sada imam direktan pristup zbivanjima. Dr. N: Kako? Postajete li neka osoba iz prizora, ili vaa dua lebdi nad ljudima dok se ovi kreu uokolo? S: Oboje. Mogu iskusiti kako sve osobe iz tog prizora doivljavaju ivot, ili ih jednostavno posmatrati s bilo kog gledita. Dr. N: Kako moete napustiti panel i ui u prizor na Zemlji, a da pritom jo uvek motrite zbivanja u Prstenu? S: Znam da verojatno neete to razumjeti, ali deo mene ostaje za upravljaem, kako bih mogao pokrenuti prizor i zaustaviti ga u bilo kom trenutku. Dr. N: Moda i mogu razumjeti. Moete li podeliti svoju energiju? S: Da, i mogu poslati misli sam sebi. Naravno, pomau i kontrolori, dok ulazim i izlazim sa ekrana. Dr. N: Dakle, moete pokretati vreme unapred i unazad, pa ak ga i zaustavljati, dok pratite zbivanja? S: Da... u Prstenu. Dr. N: Izvan Prstena, oseate li u duhovnom svetu sapostojanje vremena s vama, ili je ono progresivno? S: Vreme ovde sapostoji, ali moemo videti kako se kree na Zemlji. Dr. N: ini mi se da se due u Prstenu sudbine koriste vremenom gotovo kao oruem. S: Kao duhovi, koristimo se vremenom subjektivno. Stvari i dogaaji kreu se... i postaju objekti u vremenu, ali za nas, vreme je jednoobrazno. Dr. N: Paradoks kod vremenskih putovanja je u tome da se ono to se treba dogoditi ve dogodilo, tako da moete sresti svoju linu duu u nekom ljudskom biu dok ulazite u ivotne prizore iz budunosti. S: (zagonetno se smei) Kad se ostvaruje kontakt, dua domaina se na tren stavlja na mirovanje. To traje relativno kratko vreme. Mi ne uznemirujemo ivotne cikluse dok posmatramo mogunosti buduih ivota. Dr. N: Pa,ako prolost, sadanjost i budunost nisu razdvojeni tokom vaeg posmatranja, zato zaustavljate prizore da biste razmislili o moguim izborima ako ve vidite budunost? S: Bojim se da ne shvatate pravi razlog zbog kog se kontrolori Prstena slue vremenom. ivot jo uvek nije izabran. Progresivan protok vremena slui im da nas testiraju. Ne prikazuju nam sve mogue zavretke nekog prizora. Neki delovi ivota skriveni su od nas. Dr. N: Dakle, vremenom se koriste kao katalizatorom za uenje - gledate ivote, ali ne moete videti sve to e se dogoditi? S: Da, kako bi testirali nau sposobnost pronalaenja reenja. Nae sposobnosti odmeravamo u odnosu na teinu situacije. Prsten nam daje razliite eksperimente izmeu kojih moemo birati. Na Zemlji emo ih pokuati reiti. Dr. N: Moete li u Prstenu gledati ivot na planetama osim Zemlje? S: Ne mogu, zato to sam ja programiran za praenje vremena na Zemlji. Dr. N: To vae skakanje kroz vreme u ekrane podsea me na loptu! S: (cereka se) Oh, inspirativno je - to je sigurno - ali ne moemo skakutati uokolo, zato to je potrebno doneti vane odluke za sledei ivot. Moram prihvatiti posledice za sve greke u mojim izborima... ako se ne uspem nositi sa ivotom koji sam izabrao. Dr. N: Jo uvek ne shvatam kako moete napraviti puno ozbiljnih greaka u svojim izborima kad moete iskusiti deo ivota u kom planirate iveti. S: Moji izbori ivotnih okruenja nisu neogranieni. Kao to sam rekao, verovatno neu videti ceo prizor u jednom segmentu vremena. Kod izbora tela postoji odreeni rizik, zbog onoga to vam ne prikazuju.

Dr. N: Ako ovekova budua sudbina nije u potpunosti predodreena, kako kaete, zato se taj prostor zove Prsten sudbine? S: Oh, postoji sudbina. ivotni ciklusi su vrsto postavljeni. Stvar je samo u tome to postoji toliko nejasnih mogunosti. Kad povedem svoje klijente u prostor za izbor ivota, oni vide krug prolog,sadanjeg i budueg vremena - poput Prstena iz ovog sluaja. Oseajui naputanje duhovnog (bez)vremena sada unutar kruga, due,ini se, rotiraju napred - nazad na rezonantnim talasima tokom posmatranja ivota. Svi aspekti ivota predstavljeni su im kao ponavljajue stvarnosti koje zajedno teku. Budui da se paralelne stvarnosti slau jedna na drugu, due mogu videti i njih kao mogunosti za fizike ivote, posebno iskusnije due. Zbunjivalo me to to moji klijenti nisu videli celu budunost pod tim usloviima, dok se nalaze u duhovnom okruenju potpunog saznanja. Pokuavajui to shvatiti, konano sam doao do zakljuka da je duhovni svet osmiljen tako da zatiti interese svake pojedine due. Uopteno, ljudi s kojima radim mlae su due koje se jo inkarniraju. One moda ne mogu jasno videti znaajne dogaaje u dalekoj budunosti zbog sledeeg razloga: to se vie udalje od mogunosti u sadanjem trenutku, vei je broj moguih alternativnih stvarnosti koje im zamagljuju pogled. Iako isto vaii i za daleku prolost, postoji jedan izuzetak: dua lake identifikuje svoje prole ivote. Razlog tome je injenica da je jedna jedina stvarnost, s jasno definisanim tokom zbivanja, prethodno stvorena radi obuavanja te due, i da se zato vrsto utisnula u seanje te due. U petom poglavlju, klijent iz trinaestog sluaja pokazao je kako nam je, pri dolasku u sadanji ivot, usaena amnezija kako iskustva iz prethodnih ivota ne bi koila samospoznaju u sadanjem ivotu. Isto vai i za due koje ispituju budue ivote. I ne znajui zato, veina ljudi veruje da njihov ivot sledi neki plan. Naravno, u pravu su. Iako amnezija spreava svesno poznavanje tog plana, nesvesni um uva klju duhovnih seanja na opti temeljni nacrt svakog ivota. Ureaj za izbor ivota predstavlja za due svojevrsni vremenski stroj, u kojem mogu videti neke mogue rute koje vode uz glavni put. Iako nam ti putevi nisu u potpunosti otkriveni u duhovnom svetu, deo te putne mape odnosimo i na Zemlju. Jedan klijent jednom mi je rekao: Kad god ne znam to da uinim u ivotu, mirno sednem i razmislim o tome gde sam bio, pa uporedim to s onim gde elim stii u budunosti. Odgovor - sledei korak - jednostavno dobijem iznutra. Prihvatanje svega to nas zadesi na ivotnom putu kao Bojeg ina ne znai da na ivot treba biti zarobljen u neki duhovni determinizam, u kom se moramo podiniti nepromenjivoj sudbini. Kad bi sve bilo predodreeno, ne bi bilo svrhe naem trudu, niti pravde. Kad nas snau nevolje, svrha toga nije da sednemo s fatalistikim stavom i odustanemo od borbe za poboljanje situacije. Tokom ivota, svi emo iskusiti prilike za promenu koja ukljuuju rizik. Te situacije mogu nas snai u nezgodno vreme. Moda neemo delovati, ali izazov je tu. Svrha reinkarnacije je izraavanje slobodne volje. Bez te sposobnosti, bili bismo zaista nemona bia. Stoga, karmika sudbina znai da nismo jednostavno uhvaeni u dogaajima nad kojima nemamo nikakvu kontrolu. Ona znai i to da imamo karmike lekcije i odgovornosti. Zakon uzroka i posledica za naa dela uvek je aktivan. Upravo iz tog razloga klijent iz prolog sluaja nije eleo napraviti greku u izboru ivota koji mu ne odgovara. Ali, ta god nam se dogodilo u ivotu, vano je shvatiti da naa srea ili bol ne predstavljaju niti blagoslov ni izdaju od strane boje nad-due, naih vodia ili koordinatora za izbor ivota. Mi smo gospodari svoje sudbine. itajui zavretak mog razgovora s klijentom iz dvadeset i petog sluaja, moe vam se uiniti da su muziki ciljevi ovog oveka povezani s njegovim sledeim ivotom prilino egoistini. Naravno, njegova elja da bude muziki talenat kome se svi dive sadri elemente line kompenzacije koji ne bi bili toliko naglaeni kod naprednije due. Meutim, isto je tako vidljivo da ova dua eli dati sve od sebe. Dr. N: Sada bih hteo porazgovarati o prizorima New Yorka koje ste videli. Pre nego to ste doli u Prsten, jeste li imali kakvu geografsku pripremu u vezi izbora? S: Oh, do odreene mere. Moj trener i ja razgovarali smo o injenici da sam u poslednjem ivotu umro mlad u New Yorku. Hteo sam se vratiti u taj dinamini grad i studirati muziku. Dr. N: Jeste li s trenerom razgovarali i o drugim duama - vaim prijateljima, koji bi se moda eleli inkarnirati s vama? S: Naravno, to je deo toga. Neki od nas zapoinju traiti novi ivot odluujui o tome koja bi sredina bila najbolja za sve. Stavio sam svima do znanja da bih hteo zapoeti ponovo na mestu na kojem sam poginuo.

Moj trener i prijatelji ponudili su mi svoje sugestije. Dua raste i sazreva samo od onoga to sama naui i odradi svojom voljom. Napomena: Taj je subjekt u prolom ivotu doao u Ameriku kao ruski doseljenik. Poginuo je u New Yorku godine 1898., u dobi od 22 go., u nesrei pri izgradnji pruge. Njegovo ponovno roenje u tom gradu dogodilo se 1937. Dr. N: Kakve sugestije? S: Razgovarali smo o mojoj elji da postanem koncertni pijanista. Svirao sam harmoniku za deparac znate, na proslavama i venanjima - i tako to. Dr. N: I to je iskustvo pokrenulo va interes za klavir? S: Da. Dok sam isporuivao led na ulicama New Yorka, prolazio bih kraj koncertne dvorane. Moj je cilj bio da jednoga dana izuavam muziku i stvorim reputaciju u velikom gradu. Jedva da sam uspeo i zapoeti s time pre smrti. Dr. N: Jeste li vidjeli svoju smrt u mladosti u New Yorku tokom vae poslednje posete Prstenu? S: (tuno) Da... i prihvatio sam to... kao uslov za taj ivot. Bio je to dobar ivot ali kratak. Sada se elim vratiti uz bolji poetak i stvoriti reputaciju u svetu muzike. Dr. N: Jeste li mogli traiti da poete bilo gde na Zemlju? S: Hmm... to je prilino slobodan izbor. Ako imamo neke posebne elje, one se odmeravaju u odnosu na ono to nam je na raspolaganju. Dr. N: elite rei, u odnosu na tela koja su vam na raspolaganju? S: Da, na odreenim mestima. Dr. N: Kad ste rekli da elite bolji poetak u muzici, pretpostavljam da je to jo jedan razlog zbog kog se elite vratiti u New York. S: Taj e mi grad dati najbolju priliku za razvoj moje elje da studiram klavir. Hteo sam veliki, kosmopolitski grad sa muzikim kolama. Dr. N: ta nedostaje gradu poput, recimo, Pariza? S: Nisu mi ponudili telo u Parizu. Dr. N: elim razjasniti pitanje vaih mogunosti pri izboru. Kada pregledavate prizore iz budueg ivota u Prstenu, primarno ste skoncentrisani na ljude ili lokacije? S: Poinjemo s lokacijama. Dr. N: U redu, dakle u ovom trenutku gledate ulice New Yorka? S: Da, i to je sjajno, zato to inim i vie od obinog gledanja. Plutam uokolo, njuim hranu u restoranima, ujem sirene automobila, sledim ljude koji hodaju pored duana na 5. aveniji, dobijam oseaj za to mesto. Dr. N: U tom trenutku ulazite u umove ljudi koji hodaju ulicama? S: Ne, jo ne. Dr. N: ta inite posle toga? S: Idem i u druge gradove. Dr. N: Oh, ja sam valjda pretpostavio da morate izabrati telo u New Yorku. S: Nisam vam to rekao. Mogao sam poi i u Los Angeles, Buenos Aires ili Oslo. Dr. N: Izbrojau do pet, i kada doem do pet, pregledavaete i te gradove dok razgovaramo... jedan... dva...tri...etiri...pet! Recite mi to inite. S: Odlazim u koncertne dvorane i muzike akademije i gledam studente kako vebaju. Dr. N: Posmatrate li samo okruenje dok plutate oko tih studenata? S: inim i vie od toga. Ulazim u glave nekih od njih da bih video kako oni... interpretiraju muziku. Dr. N: Morate li biti u posebnom mestu poput Prstena da biste istraili mentalne procese ljudi? S: Za prole i budue dogaaje moram biti ovde. Ali, ostvarivanje kontakta s nekim u sadanjem trenutku na Zemlji moe se izvriti s bilo kog mesta (iz duhovnog sveta). Dr. N: Moete li opisati nain na koji vaa dua ostvaruje kontakt s nekim? S: (stanka) Kao... blago milovanje slikarskom etkicom. Napomena: Due su u stanju slati i primati poruke izmeu duhovnog i vremenskog sveta, kao to su mnogi od nas iskusili i lino. Meutim, te privremene veze brzo se stvaraju i nestaju. Spajanje due s bebom koja nema duu za celi ivot mnogo je tee, a to emo opisati u dvadeset i devetom sluaju.

Dr. N: Dok posmatrate te mogue ivote, koja je godina na Zemlji? S: (okleva) Sada je... 1956., a veina mojih moguih izbora sada je u svojim tinejderskim godinama. Provjeriu ih pre i posle te godine... koliko mi Prsten dozvoli. Dr. N: Dakle, Prsten vam omoguava da uete u neke ljude koji, u relativnom vremenu Zemlje, jo uvek nisu roeni? S: Da, da vidim da li mi odgovaraju, da proverim njihov talent i roditelje - takve stvari. elim New York. Dr. N: Smatrate li da ste dovoljno paljivo pregledali druge gradove? S: (nestrpljivo) Da, uinio sam to, ali ne elim ih. Dr. N: ekajte. A ta kad bi vam se svideo student muzike iz Osla, a vi bi ste eleli da ivite u New Yorku? S: (smije se) Ustvari, u Los Angelesu video sam jednu devojku koja obeava, ali ipak elim New York. Dr. N: U redu, krenite napred. Dok se vae vreme u Prstenu blii kraju, ispriajte mi neke detalje o ivotu koji ete verovatno izabrati. S: Odlazim u New York i tamo u biti muziar. Jo uvek se pokuavam odluiti izmeu nekoliko kandidata, ali mislim da u izabrati (prestaje se smejati) sitnog momka s velikim talentom. Njegovo telo nee biti izdrljivo kao moje iz prethodnog ivota, ali imau prednost u vidu dobrostojeih roditelja koji e me ohrabrivati da vebam, vebam i samo vebam. Dr. N: Novac je vaan? S: Znam da zvuim... grabeljivo... sebino... ali u prolom ivotu nisam imao novaca. Ako elim izraziti lepotu muzike i pruiti zadovoljstvo sebi i drugima, potrebna mi je odgovarajua obuka i podravajui roditelji, inae u zastraniti... poznajem sebe. Dr. N: Da vam se nije svidela nijedna od mogunosti koje su vam predstavljene u Prstenu, da li bi li mogli zatraiti jo mesta i ljudi izmeu kojih biste mogli birati? S: To nije potrebno, bar ne meni. Ponudili su mi dovoljno. Dr. N: Biu direktan. Ako morate izabrati ivot samo izmeu mogunosti koje su vam prikazane u Prstenu, kako znate da koordinatori ne nametaju igru? Moda vas programiraju da preduzmete odreene izbore? S: (stanka) Ne mislim tako, ako razmotrim sva svoja iskustva u Prstenu. Ne odlazimo tamo ako nismo doneli odluku u vezi ivota kakav elimo proiveti, a ja sam uvek imao pred sobom zanimljive mogunosti utemeljene na svojim idejama. Dr. N: U redu, poto zavrite s pregledanjem ivota u Prstenu, ta se dogaa posle toga? S: Kontrolori... dolaze u moj um da vide jesam li zadovoljan onim to su mi pokazali. Dr. N: Jesu li to uvek isti entiteti? S: Mislim da jesu... koliko se mogu prisetiti. Dr. N: Vre li oni na vas pritisak da donesete odluku pre naputanja Prstena? S; Ne, uopte ne. Ja mogu otplutati napolje i razgovarati sa svojim prijateljima pre nego to se odluim. Klijent iz dvadeset i petog sluaja rekao nam je da je njegov izbor lokacija bio ogranien na etiri grada. Broj prizora koje dua pregleda pre novog ivota je, naravno, drugaiji kod svake posete. Ponude pojedinih ivota paljivo su probrane, to mi kazuje da su drugi duhovni entiteti aktivno postavljali prizore lokacija za nas pre nego to stignemo tamo. ini se da broj dua - specijalista koje pomau drugim duama u prostoru za izbor ivota nikada nije velik. Mojim klijentima oni izgledaju kao nejasne prikaze, iako veina veruje da se meu njima nalaze lanovi njihovog Vea staraca i lini vodii. U ranim fazama ljudske istorije, kad je na svetu bilo malo ljudi, moji klijenti seaju se ivota u kojima su se uvek raali u malim naseljima. Vremenom, s pojavom sela, a zatim i veih centara drevnih civilizacija, klijenti opisuju kako su se vraali na ista podruja. Mogunosti izbora ivota opet su se geografski proirile velikim seobama ljudi koji su kolonizovali nove zemlje, posebno tokom poslednjih 400 godina. U ovom veku prenaseljenosti, sve vie dua bira ivot na mestu na kom su ve bile. Znai li ta dananja tendencija da se due ele vratiti u iste zemlje zbog svoje rase? Due nisu sklone birati ivote na temelju etnike pripadnosti ili nacionalizma. Ti proizvodi ljudskog separatizma ue se u detinjstvu. Osim upoznatosti s pojedinom kulturom (to je razliito od rasnih predrasuda), u izboru dua moramo uzeti u obzir sklonosti koje mnoge od njih oseaju prema pustinjama, planinama ili moru. Isto tako, due mogu vie voleti ivot na selu od ivota u gradu, i obrnuto. Jesu li due privuene istim geografskim podrujima zato to ele novi ivot s istom porodicom koju su imali u prolom ivotu? Tradicija odreenih kultura, na primer amerikih starosedelaca, kae da due biraju ostanak unutar porodinih krvnih linija.

Oekuje se da e se ovek koji je umro vratiti kao svoje neroeno unue. U svojoj praksi retko sam sretao due koje su ponavljale iste genetske izbore iz prolih ivota, jer bi im to onemoguilo rast i broj mogunosti. Povremeno ujem da se poneka dua vratila u telo koje je u srodstvu s nekom osobom iz prolog ivota, pod neobinim karmikim okolnostima. Na primer, ako su brat i sestra bili bliski, a jedno od njih umre u mladosti, dua te mrtve osobe moda e se ljeti vratiti u telu deteta svog brata ili sestre kako bi obnovila tu prekinutu ivotnu vezu i zavrila neki vaan zadatak. Po mom iskustvu, ee se dogaa da se due male dece koja umiru ubrzo posle roenja vraaju istim roditeljima kao due sledeeg deteta. Svi su ti planovi napravljeni unapred, a sainile su ih due koje uestvuju u traginim porodinim dogaajima. Tu se radi o pravom lavirintu karmikih pitanja. Nedavno sam imao sluaj u kom je moj klijent u prolom ivotu umro u ranoj dobi, od poroajnih defekata. Upitao sam ga: Koja je bila svrha toga to vam je ivot zavrio dok ste imali svega nekoliko dana? Odgovorio je: Bila je to lekcija za moje roditelje, ne mene, i zato sam se odluio vratiti njima. Neki takve ivote, kad se due nakratko inkarniraju da bi pomogle nekom drugome, umesto da rade na svom razvoju, jer za to nemaju vremena, nazivaju ivotima popune. U ovom sluaju, roditelji su zlostavljali dete i na kraju prouzrokovali njegovu smrt u svojim ranijim danima branog ivota. Iako su u posljednjem ivotu mog klijenta bili mladi par pun ljubavi, ti roditelji oigledno su morali iskusiti bol zbog gubitka deteta koje su oajniki eljeli. Iskustvo bola zbog tog stranog gubitka dalo je duama tih roditelja dublji uvid u uinak raskidanja krvne veze. Primer za tu temu iznijeu vam u dvadeset i sedmom sluaju. Due obino ne vide svoju smrt u buduim ivotima. Ako dua izabere ivot u kom e doiveti preranu smrt, obino to vide na mestu za izbor ivota. Otkrio sam da se due dobrovoljno nude da proive ivot u telima koja e umreti od iznenadne fatalne bolesti, koja e neko ubiti, ili e naglo zavriti ivot s mnogim drugima u nekoj katastrofi. Due koje se zateknu u tim tragedijama nisu se nale na pogrenom mestu u pogreno vreme, dok je hiroviti Bog gledao na drugu stranu. Svaka dua ima neki motiv za dogaaje u kojima je izabrala uestvovati. Jedan klijent rekao mi je da je unapred planirao da svoj posljednji ivot indijanskog deaka zavri u dobu od 7 godina. Rekao je: Traio sam kratku i snanu lekciju iz poniznosti, a taj ivot, u kom sam bio zlostavljan, gladan meanac, bio mi je dovoljan za to. Drugi, jo snaniji primer due koja se dobrovoljno javila za straan zadatak bila je dua jedne od mojih klijentkinja koja je u poslednjem ivotu odluila (s jo tri due iz svoje primarne grupe) ui u telo idovke odvedene 1941. iz Minhena u logor smrti u Dahau. Sve su bile smetene u istu baraku (to je takoe unapred dogovoreno), gde je moja klijentkinja umrla 1943. u 18. godini, teei decu i pomaui im da preive. Svoju misiju odradila je hrabro. Iako se ini da se u procesu izbora prvo javljaju dogaaji, rasa, kultura i geografska lokacija, ti elementi nisu najznaajniji za izbor sledeeg ivota. Mimo svih tih elemenata, inkarnacija se svodi na to da due donesu tu najvaniju odluku o izboru specifinog tela, i na to to se moe nauiti koritenjem mozga odreenog ljudskog bia. Sedee poglavlje posveeno je analizi biolokih i psiholokih razloga zbog kojih due biraju svoja tela. IZBOR NOVOG TELA Na mestu za izbor ivota nae due pregledaju ivote vie ljudskih bia u okviru jednog vremenskog ciklusa. Kad napuste to podruje, veina dua naginje izboru jednog kandidata od onih koji su nam predstavljeni. Meutim, nai duhovni savetnici daju nam mnogo prilika da razmislimo o svemu to smo videli u budunosti pre donoenja konane odluke. Ovo je poglavlje posveeno mnogim elementima koji utiu na tu odluku. Nae razmiljanje o moguem izboru tela poinje i pre nego to poemo na mesto izbora ivota. Due to rade kako bi se adekvatno pripremile za posmatranje odreenih ljudi u razliitim okruenjima na Zemlji. Smatram da one due koje upravljaju prostorijom za posmatranje ivota unapred znaju ta nam trebaju pokazati, zahvaljujui mislima u naim umovima. Izboru odgovarajueg tela, koje e nam sluiti u sledeem ivotu potrebno je pristupiti s velikim oprezom. Kao to sam rekao, vodii i lanovi vrnjakih grupa deo su tog procesa evaluacije koji prethodi naoj poseti mestu za izbor ivota, i nastavlja se posle tog procesa. Kad sluam svoje klijente kako opisuju sve pripreme potrebne za izbor novog fizikog tijela, stalno me podseaju na fluidnost duhovnog vremena. Nai uitelji slue se relativnim buduim vremenom na mestu za izbor ivota kako bi omoguili duama da procene korist pojedinih ljudskih tela za rad na nezavrenim lekcijama. Nacrti za sledei ivot razlikuju se po stepenu teine koji dua postavlja sama sebi. Ako smo

upravo zavrili neki lagani ivot, u kom nismo ostvarili znaajniji napredak na planu meuljudskih odnosa, naa e dua moda u sledeem vremensku ciklusu izabrati osobu koja e prolaziti kroz velike duevne boli, a moda i tragedije. Nije redak sluaj da sretnem osobu koja je lako prola kroz neki lagani ivot, da bi se zatim u sledeem ivotu preopteretila problemima, kako bi bre napredovala ka svojim ciljevima uenja. Um due daleko je od nepogreivog, budui da deluje u saradnji s biolokim mozgom. Bez obzira na nivo nae due, biti ovekom znai da emo neminovno greiti i da emo tokom ivota morati poduzimati ispravke smera u kojem se kreemo. To e biti tako sa svakim telom koje izaberemo. Pre nego to preem na sloenije mentalne inioce u odluci due da se spoji s mozgom ljudskog deteta, poeu s fizikim aspektima izbora tela. Uprkos injenici da nae due unapred znaju kako e izgledati, Nacionalno istraivanje u USA pokazalo je da je 90% mukaraca i ena nezadovoljno fizikim obelejima svojih tela. To je mo svesne amnezije. Mnogo nesree nastaje zato to drutvo stvara stereotipe idealnog izgleda. Ali, i to je dio plana lekcija za due. Koliko smo se puta pogledali u ogledalo i rekli: Jesam li to pravi ja? Zato izgledam ovako? Jesam li ja u telu u kom bih trebao biti? Ta su pitanja posebno teka ako nas tip tela koje posedujemo spreava u obavljanju onoga to mislimo da bismo trebali raditi u ivotu. Imao sam mnoge klijente koji su doli kod mene uvereni da ih je njihovo telo spreilo u voenju zadovoljavajuih ivota. Mnoge hendikepirane osobe smatraju da bi im ivoti bili ispunjeniji da nije bilo genetike greke ili da nisu postale rtve nesree koja im je povredila telo. Koliko god to zvualo okrutno, moji sluajevi pokazuju da se dogaa vrlo malo pravih nesrea koje rezultiraju oteenjem tela, a do kojih nije dolo slobodnim izborom dua. U duhovnom svetu, svoja tela biramo s nekim razlogom. ivot u oteenom telu ne mora znaiti da otplaujemo karmiki dug zbog toga to smo u prolom ivotu povredili nekoga drugoga. Kao to ete videti u mom sledeem sluaju, kad se dua nae u oteenom telu, taj izbor moe ukazivati na uenje nekog drugog tipa lekcija. Teko je rei nedavno povreenoj osobi, koja se pokuava nositi s fizikim invaliditetom, da e imati priliku za bri napredak od nas sa zdravim telima i umovima. Do tog saznanja ljudi moraju doi sami za sebe. Istorije sluajeva mojih klijenata uverili su me da trud nuan za svladavanje telesnih ogranienja zaista ubrzava napredak. Oni meu nama koje drutvo smatra nesavrenima trpe diskriminaciju koja njihov teret ini jo teim. Prevladavanje prepreka u vidu fizikih smetnji i povreda ini nas snanijima. Naa su tela vaan dio testa koji postavljamo samima sebi u ivotu. Sloboda izbora koji imamo s tim telima daleko se vie temelji na psiholokim elementima nego na otprilike 100.000 gena koje nasljeuje svako ljudsko bie. Meutim, u prvom sluaju ovog poglavlja hteo sam pokazati zato due ele neka tela uglavnom zbog fizikih razloga, bez tekih psiholokih implikacija. Taj sluaj daje nam primer planiranja koje prethodi odluci due da se u raznim ivotima nae u razliitim fizikim telima. Posle tog sluaja, ispitaemo i druge razloge zbog kojih due biraju svoja tela. Klijentkinja iz dvadeset i estog sluaja bila je visoka, dobro graena ena koja je uivala u sportu, iako je celog ivota imala problema s bolovima u nogama. Tokom poetnog razgovora, saznao sam da je re o tupom bolu u obe noge, negde oko sredine bedrenih kostiju. Tokom godina obila je vei broj lekara, od kojih ni jedan nije naao nikakav medicinski uzrok tih bolova. Bila je izmorena i spremna probati sve to bi joj moglo pomoi. Kad sam uo da su lekari zakljuili kako je njen bol verovatno psihosomatski, posumnjao sam da se uzrok tih bolova moda nalazi u prethodnom ivotu. Pre nego to smo preli na izvor njenog problema, odluio sam da je provedem kroz nekoliko prolih ivota da bih otkrio njenu motivaciju za izbor tela. Kad sam je zamolio da mi pria o ivotu u kom je bila najsrenija u ljudskom telu, priala mi je kako je ivela u telu Vikinga imenom Leth negdje oko 800. g .n. e. Rekla je da je Leth bio dete prirode i da je putovao Baltikim morem u zapadnu Rusiju. Opisala ga je odevenog u dugi ogrta od krzna i mekane, udobne pantlone od ivotinjske koe, s kapom obrubljenom metalom. Nosio je sekiru i teak ma iroke otrice kojim je s lakoom vitlao u bitkama. Moju klijentkinju je zaintrigirala slika u njenom umu i radovala se to se opet nala u tom velianstveno graenom ratniku s prljavim uvojcima crveno - plave kose koja mi se prelieva preko ramena. S visinom iznad metar i osamdeset i dva centimetra, u svoje je vreme sigurno bio div. Posedovao je veliku snagu, iroka prsa i snane udove. Kao ovek velike izdrljivosti, Leth je s drugim Severnjacima odlazio na daleka putovanja, plovio uz reke i kroio gustim, devianskim umama, pljakajui sela na koja bi naiao na putu. Ubijen je tokom pljakakog napada na jedno selo.

DVADESET I ESTI SLUAJ Dr. N: to vam je bilo najvanije u tom ivotu Vikinga Letha kojeg ste se upravo setili? S: Iskusiti to velianstveno telo i oseaj sirove fizike snage. Nikada nisam imala takvo telo ni u jednom svem drugom ivotu na Zemlji. Bila sam neustraiva, zato to moje telo nije reagovalo na bol ak ni kad je bilo ranjeno. U svakom moguem pogledu bilo je besprekorno. Nikada se nisam razbolijevala. Dr. N: Je li Leth ikada imao mentalnih problema? Jeste li u tom ivotu bili emocionalno osetljivi? S: (prasne u smeh) alite li se? Nikada! ivela sam iz dana u dan. Brinula sam jedino ako nisam imala dovoljno borbe, pljake, hrane, pia i seksa. Svi moji oseaji bili su kanalisani u fizika pravcu. Kakvo telo! Dr. N: U redu, analizirajmo vau odluku da izaberete to sjajno telo prije Lethovog ivota. Jeste li u vreme donoenja te odluke u duhovnom svetu zatraili to telo, ili je va vodi doneo odluku za vas? S: Savetnici to ne rade. Dr. N: Onda mi objasnite kako ste odabrali to telo. S: Htela sam jednog od najboljih fizikih primeraka na Zemlji u to vreme, a Letha su mi ponudili kao mogunost. Dr. N: Imali ste samo jedan izbor? S: Ne, mogla sam birati izmeu dva tela ljudi koji su iveli u to vreme. Dr. N: A to da vam se nije svidelo niti jedno od tela koja su vam predstavljena u tom vremenu? S: (zamiljeno) Izbori koji su mi ponueni uvek su usklaeni s onim to elim iskusiti u svojim ivotima. Dr. N: Imate li oseaj da savetnici unapred znaju koja vam tela odgovaraju, ili samo nasumce izaberu neka od moguih tela? S: Nita se ovdje ne radi nepromiljeno. Savetnici sve organizuju. Dr. N: Pitao sam se je li mogue da savetnici ponekad pogree. S obzirom na broj beba koje se raaju, je li mogue da nekad usmere dve due u jedno novoroene, ili ga neko vreme ostave bez due? S: (smije se) Mi nismo na pokretnoj traci. Rekla sam vam da znaju to rade. Njima se ne dogaaju takve greke. Dr. N: Verujem vam. to se tie vaih izbora, zanima me jesu li dva tela bila dovoljna za vae istraivanje na mestu za izbor ivota. S: Ne treba nam mnogo razliitih mogunosti izbora kada savetnici zajedno razmotre nae elje. Ve sam imala neku ideju o veliini i obliku tela i polu koji sam eljela pre nego to su mi prikazali te dve mogunosti. Dr. N: Koje je bilo telo koje ste odbili izabravi Letha? S: (stanka) Telo jednog rimskog vojnika... i on je imao snano telo kakvo sam elela u tom ivotu. Dr. N: ta je nedostajalo tome da budete italijanski vojnik? S: Nisam elela... da me kontrolie drava (klijentkinja odmahuje glavom)... previe ograniavajue... Dr. N: Koliko se seam, do devetog veka najvei dio Evrope pao je pod kontrolu Svetog Rimskog Carstva Karla Velikog. S: To je bio nedostatak vojnikovog ivota. Kao Viking, nisam odgovarala nikome. Bila sam slobodna. Mogla sam se kretati divljinom sa svojom napadakom grupom bez ikakve dravne kontrole. Dr. N: Dakle, u vaem izboru vanu je ulogu igrala i sloboda? S: Apsolutno. Sloboda kretanja... estina bitke... upotreba snage i neograniena akcija. ivot na moru i u umama bio je robustan i nepromenjiv. Znam da je ivot bio i okrutan, ali bila su to brutalna vremena. Nisam bila bolja ili gora od ostalih. Dr. N: Ali ta je s drugim iniocima, poput linosti? S: Nita mi nije smetalo, sve dok se mogu u punoj meri izraziti na fizikom planu. Dr. N: Jeste li imali enu - decu? S: (slijee ramenima) Previe ograniavajue. Bila sam u pokretu. Imala sam mnoge ene - neke s njihovim pristankom, neke i bez - a to zadovoljstvo naglaavalo je moj izraaj fizike snage. Nisam htela biti vezana ni na koji nain. Dr. N: Dakle, telo Letha izabrali ste zbog toga jer ste eleli potpuno fiziki izraaj oseanja? S: Da, elela sam u punoj meri iskusiti sva telesna oseanja, nita vie. Smatrao sam da je moja klijentkinja sada spremna za rad na svojem trenutnom problemu. Poto sam je izveo iz nadsvesnog u podsvesno stanje, zamolio sam je da pree pravo u ivot koji je povezan s bolom u nogama. Gotovo istog trena ena je upala u posljednji proli ivot i postala estogodinja devojica sa imenom Ashlev, koja je ivela u Novoj Engleskoj 1871 god. Ashlev se vozila u nakrcanoj konjskoj zaprezi,

kad je iznenada otvorila vrata i pala pod zapregu. Kad je udarila o kaldrmu, jedan od tekih zadnjih tokova zaprege preao joj je preko nogu na istoj toki, iznad kolena, smrvivi joj kosti. Moja klijentkinja ponovno je iskusila otar bol u svojim nogama opisujui mi pad. Uprkos trudu lokalnih lekara i dugotrajne upotrebe drvenih udlaga, Ashlevine kosti u nogama nisu pravilno zarasle. Nikada vie nije mogla ustati ni hodati, a loa cirkulacija uzrokovala je stalno otcanje njenih nogu do kraja tog prilino kratkog ivota. Ashlev je umrla godine 1912., poto je provela niz produktivnih godina kao pisac i uiteljica siromane dece. Kad je zavrilo prepriavanje Ashlevinog ivota, vratio sam svoju klijentkinju u duhovni svet. Dr. N: Zato ste, pri izboru tela, ekali 1000 godina izmeu ivota snanog mukarca i invalidne ene? S: Pa, naravno, tokom ivota koje sam proivela u meuvremenu, razvila sam bolji oseaj za svoje Ja. Odluila sam postati invalid kako bih stekla intelektualnu koncentraciju. Dr. N: Zato ste odabrali slomljeno telo? S: Da, vidite, nesposobnost hodanja naterala me da vie itam i uim. Razvila sam svoj um... i sluala ga. Uila sam komunicirati i veto pisati jer mi nita nije odvlailo panju. Uvek sam bila u krevetu. Dr. N: Je li neko obeleje vae due bilo posebno vidljivo i kod Ashlev i kod Vikinga Letha? S: Onaj deo mene koji udi za estinom izraaja bio je vidljiv u oba tela. Dr. N: elim da poete u trenutak kad ste birali ivot kao Ashlev. Recite mi kako ste se odluili upravo za to oteeno telo. S: Izabrala sam porodicu u civilizovanom, naseljenom delu Amerike. elela sam biti na mestu koje ima biblioteke i da o meni brinu roditelji puni ljubavi, kako bih se mogla posvetiti uenju. Stalno sam pisala mnogim nesretnim ljudima i postala dobra uiteljica. Dr. N: Kao Ashlev, ta ste uinili za tu porodicu punu ljubavi, koja se brinula za vas? S: To je uvek obostrano - korist i obaveze. Izabrala sam tu porodicu zato to je njima trebala intenzivna ljubav prema nekome tko je potpuno zavisan od njih do kraja njihovih ivota. Bili smo vrlo bliski kao porodica, jer oni su bili usamljeni pre nego to sam ja roena. Rodila sam se kasno, kao njihovo jedino dete. eleli su erku koja se nee udati i napustiti ih, kako ne bi opet bili usamljeni. Dr. N: Dakle, to je bila razmena? S: Definitivno. Dr. N: Pratimo onda tu odluku unazad na mestu za izbor ivota, kad je vaa dua prvi puta vidjela Ashlevin ivot. Jeste li tada videli detalje vae nesree sa zapregom? S: Naravno, ali to nije bila nesrea - to se trebalo dogoditi. Dr. N: Kad ste doli na Zemlju, ko je bio odgovoran za pad? Um vae due ili Ashlevin bioloki um? S: Radili smo u saradnji. Ona se elela igrati s kvakom vrata a... ja sam to iskoristila... Dr. N: Recite mi ta je prolazilo kroz um vae due u prostoriji za izbor ivota kad ste videli prizor Ashlevinog pada i povrede? S: Razmiljala sam kako se to invalidno telo moe najbolje upotrebiti. Imala sam jo neke mogunosti pri izboru telesnih povreda, ali izabrala sam ovu jer nisam elela imati previe mogunosti za kretanje. Dr. N: Ovde vas elim upitati neto o uzrono - posledinoj vezi. Da li bi Ashlev ipak pala da je imala neku drugu duu? S: (branei se) Mi smo odgovarale jedna drugoj... Dr. N: To nije odgovor na moje pitanje. S: (duga stanka) Postoje sile koje nadilaze znanje moje due. Kad sam prvi puta vidjela Ashlev... videla sam je bez sebe... zdraviju... stariju... mogunost drukijeg ivota... Dr. N: Sada ve napredujemo. elite li rei da Ashlev uope nije morala pasti da je zapoela svoj ivot s drugom duom? S: Da... to je bila mogunost... jedna od mnogih... mogla je biti i lake povrijeena i hodati pomou taka. Dr. N: Dakle, jeste li vidjeli fiziki zdravu Ashlev kako ivi sretno bez vae due? S: Videla sam... odraslu enu... normalne noge... nesreu s mukarcem... frustraciju zbog zarobljenosti u nesretnom ivotu... tune roditelje... ali laki ivot, (glas postaje vri) Ne! Takav smer dogaaja ne bi bio dobar ni za jednu od nas - ja sam bila najbolja dua za nju. Dr. N: Jeste li vi bili glavni pokreta pada, kad ste odluili postati Ashlevina dua? S: Bile smo to... obe... bile smo jedno u tom trenutku... ona je bila nevaljala i skakala po koiji, igrajui se kvakom vrata iako joj je majka rekla da prestane. Onda... ja sam bila spremna, kao i ona...

Dr. N: Koliko je vaa sudbina bila vrsto odreena? Kad ste postali Ashlevina dua, je li postojao nain da odustanete od celog incidenta s koijama? S: (stanka) Mogu vam rei da sam imala bljesak trenutak pre pada. Mogla sam odustati i ne ispasti. Jedan glas u mom umu rekao mi je: To je prilika, nemoj vie ekati, padni, to je ono to si elela - to je najbolje to moe uiniti. Dr. N: Je li taj trenutak bio posebno znaajan? S: Nisam elela da se to dogodi kad Ashlev bude starija. Dr. N: Ali bol i patnje kroz koje je to dete prolo...? S: Bilo je grozno. Agonija tih prvih pet nedelja bila je neverojatna. Skoro sam umrla, ali nauila sam mnogo kroz tu patnju i sada vidim da su mi pomogla seanja na Lethovu sposobnost svladavanja bola. Dr. N: Je li va unutranji um poalio tokom tih trenutaka, kad je bol bio najtei? S: Dok sam tonula u nesvesticu i izlazila iz nje tokom najgorih muka, um mi je poeo jaati. Nadvladavajui svoje oteeno telo, nauila sam bolje kontrolisati bol... leei u krevetu... dok su lekari bili bespomoni. Vetine koje sam razvila u svladavanju bola kasnije sam iskoristila u koncentraciji na uenje, a pomagao mi je i moj savetnik, na suptilne naine. Dr. N: Dakle, u tom ste ivotu postigli mnogo zahvaljujui tome to niste mogli hodati? S: Da, postala sam slua i mislilac. Dopisivala sam se s mnogim ljudima i nauila pisati s nadahnuem. Stekla sam vetine uenja mladih i oseala da me vodi neka unutranja sila. Dr. N: Je li va savetnik bio ponosan na vae uspehe poto ste se vratili u duhovni svet? S: Veoma, iako su mi rekli da sam postala malo previe razmaena i zatiena (smeje se), ali to je dobra razmena. Dr. N: Kako vam vaa iskustva sa snanim Lethovim i slabim Ashlevinim telom pomau danas? Imaju li ona ikakvog znaaja? S: Svakodnevno profitiram zahvaljujui razumevanju nunosti povezanosti tela i uma u uenju lekcija. Dok je moja klijentkinja proivljavala scenu na ulici u kojoj su joj slomljene noge, preduzeo sam mere desenzitizacije. Krajem nae seanse, potpuno sam deprogramirao njino generacijsko seanje na bol u nogama. Ta me ena kasnije obavestila da vie ne osea nikakav bol i da uiva u redovnom igranju tenisa. Dva prola ivota koja sam predstavio u ovom sluaju uglavnom su bila posveena fizikim izborima za aktualizaciju due u dva vrlo razliita okruenja. Due trae nain samoizraavanja razvijajui razne aspekte svog karaktera. Bez obzira na to kojim se fizikim ili mentalnim sredstvima due koriste upotrebom tela, zakoni karme na kraju e preovladati. Ako dua izabere jedan ekstrem, s vremenom e preduzimati izbore koji e predstavljati protivteu i omoguiti ravnomeran razvoj. Fiziki ivoti Letha i Ashlev primeri su karmike kompenzacije. Hindusi veruju da bogata pre ili kasnije mora postati prosak kako bi se njegova dua razvijala na adekvatan nain. Preivljavanjem raznih izazova, identitet nae due se osnauje. Re snaga ne bismo trebali pogreno shvatiti. Moji klijenti kau da se prave ivotne lekcije ue prepoznavanjem svoje ljudskosti i pomirenjem sa tom ljudskou. ak i kad smo rtve, mi smo na dobitku, jer na pravi napredak u ivotu meri se nainom na koji se suoavamo s neuspehom i tekoama. Ponekad je jedna od najveih lekcija nauiti kako se osloboditi prolosti i otpustiti je. I dok due brino razmatraju fizike atribute zemaljskog tela u raznim kulturalnim okruenjima, mnogo vie panje posveuju psiholokim aspektima ljudskog ivota. Ta je odluka najvaniji deo celog procesa selekcije ivota. Pre ulaska na mesto za izbor ivota, za duu je dobro da razmisli o iniocima nasledstva i okruenja koji utiu na to koliko e ivo bie dobro funkcionisati u biolokom smislu. uo sam da duhovna energija due ima promenjljiv uticaj na to hoe li temperament ljudskog domaina biti ekstrovertiran ili introvertiran, racionalistian ili idealistian, emocionalan ili analitian. Zbog tih varijabla, due moraju unapred razmisliti o tipu tela koje e im najbolje sluiti u buduem ivotu. Prema onome to sam saznao, zakljuio sam da vodii i majstori, zadueni za upravljanje stanicama za izbor ivota, poznaju misli due o tome koja bi ljudska ponaanja elela za sebe u sledeem ivotu. ini mi se da neke due tu odgovornost shvataju ozbiljnije od drugih. Ali, dua u predivotnoj fazi izbora ima samo ogranien uvid u to koliko e se dobro uklopiti u neko telo. Kad su due pozvane na mesto za izbor ivota, nagaanje je gotovo. Sada moraju uporediti svoj duhovni identitet sa smrtnim biem. Temelj mog sledeeg sluaja je odgovor na pitanje zato se neka dua iz psiholokih razloga spojila s dva ljudska bia razdvojena hiljadama godina.

Klijent iz dvadeset i sedmog sluaja je poslovni ovek iz Teksasa koji poseduje veliku, uspenu firmu za proizvodnju odee. Tokom godinjeg odmora u Kaliforniji, Steve mi je doao na seansu posluavi savet prijatelja. Dok sam uzimao njegovu anamnezu, primetio sam da je napet i preterano paljiv. Dok su se njegovi prsti poigravali s priveskom za kljueve, Steve je nervozno zverao pogledom po mojoj ordinaciji. Upitao sam ga je li nervozan ili se boji hipnoze kao procedure, a on je odgovorio: Ne, vie se bojim onoga to ete otkriti. Taj klijent rekao mi je da su njegovi radnici zahtevni i nelojalni i da mu je mnotvo pritubi osoblja postalo neizdrivo. Rijeio je to tako da je postroio disciplinu i otpustio ljude. Saznao sam da je imao dva neuspena braka i da je bio vikend - alkoholiar. Rekao je da je nedavno krenuo na leenje ali je odustao jer su postali previe kritini prema meni. Tokom razgovora, Steve je rekao da je njegova majka nestala ostavivi ga na stepenitu crkve u Teksasu nedelju dana posle roenja. Posle nekoliko samotnih i nesretnih godina u sirotitu, usvojio ga je jedan stariji par. Dodao je da su ti ljudi uveli strogu disciplinu i da mu se inilo kao da su svo vreme nezadovoljni njime. Poto je u tinejderskom dobu napustio dom, Steve se mnogo puta sukobio sa zakonom, a jednom je pokuao i samoubistvo.Otkrio sam da je linost tog klijenta preterano samouverena i da ne veruje autoritetima. Njegov bes bio je ukorijenjen u oseajima izolacije i naputanja. Steve je rekao da se osea kao da gubi kontrolu nad ivotom i da je spreman isprobati sve kako bi pronaao pravog sebe. Pristao sam na kratkorono istraivanje njegovog nesvesnog uma ukoliko nastavi odlaziti terapeutu u svom gradu. Dok se ovaj sluaj razvija, videemo kako Steveova dua zadrava svoj identitet reagujui na fiziki ivot u ljudskom telu. Intenzitet te povezanosti pojaan je u hipnozi, kad moji klijenti opisuju svoje motive za izbor tela. Taj sam sluaj odabrao, izmeu ostalog, kako bih ukazao na teku prepreku u otkrivanju naeg identiteta - prepreku u vidu traume iz detinjstva. Due koje se sjedine s ljudima rano obolelim od poremeaja linostii namerno biraju teak ivot. Pre nego to sam poveo svog klijenta u duhovni svet kako bih saznao zato je njegova dua izabrala taj ivot, bilo je potrebno ponovno proiveti seanja iz njegovog ranog detinjstva. U kratkom delu seanse kojim zapoinjem opis ovog sluaja, prikazau kako je klijent opet video svoju pravu majku. To je bio jedan od najpotresnijih prizora koje sam ikad video u svojoj karijeri. DVADESET I SEDMI SLUAJ Dr. N: Vi ste sada beba u prvoj nedelji svog ivota i vaa majka gleda vas posljednji put. Nije vano to ste beba, jer va unutranji odrasli um svestan je svega to se dogaa. Opiite mi tano ta se dogaa. S: (klijent poinje drhtati) Ja... ja sam u korpi... omotan sam pohabanim plavim pokrivaem... ostavljaju me na nekakvim stepenicama... hladno je... Dr. N: Gde se nalaze te stepenice? S: ... Ispred crkve... u Teksasu. Dr. N: Ko vas ostavlja na stepenicama crkve? S: (sve jae drhti) Moja majka... naginje se iznad mene... oprata se... (poinje plakati) Dr. N: ta mi moete rei o razlozima zbog kojih vas je majka ostavila? S: Ona... mlada je... nije udata za mog oca... on je ve oenjen. Ona plae... mogu osetiti kako mi njene suze padaju na lice. Dr. N: Pogledajte je. ta jo vidite? S: (gui se u suzama) Duga, crna kosa... prelepa je... poseem rukom i dodirujem joj usta... ona me ljubi... neno, blago... strano joj je teko to me ostavlja ovde. Dr. N: Je li rekla neto pre nego to je otila? S: (klijent sada jedva govori) Moram te ostaviti za tvoje dobro. Nemam novca da bih brinula o tebi. Moji roditelji ne ele nam pomoi. Volim te. Uvek u te voleti i zauvek te uvati u srcu Dr. N: ta se tada dogaa? S: Ona... hvata teku alku na vratima... na njoj je neka ivotinja... i kuca na vrata... ujemo kako se pribliavaju koraci... sada je otila. Dr. N: ta vam vae unutarnje misli govore o svemu to ste videli? S: (gotovo svladan emocijama) Oh, ipak me elela,nije me elela ostaviti... volela me je! Dr. N: (polaem svoju aku na klijentovo elo i poinjem s nizom posthipnotikih sugestija, koje zavravaju sledeim uputstvima) Steve, ovo podsvesno seanje bie vam dostupno i u svesnom stanju. Do kraja ivota

zadraete ovu sliku svoje majke. Sada znate ta je stvarno oseala prema vama i da je njena energija jo s vama. Je li to jasno? S: Da... jeste. Dr. N: A sada, krenite unapred kroz vreme i recite mi ta oseate prema svojim usvojiteljima. S: Nikada nisu zadovoljni sa mnom... uvaljivali su mi oseaj krivice za sve... kontrolisali su me i osuivali me... (lice klijenta mokro je od suza i znoja) ne znam ko bih trebao biti... nisam stvaran... Dr. N: (podiem glas) Recite mi to je nestvarno u vezi vas. S: Pravim se... (zastaje) Dr. N: Nastavite! S: Nemam kontrolu... stalni gnjev... zlostavljam ljude kako bih se osvetio... beznae... Napomena: Posle dodatne pripreme, vodim svog klijenta iz podsvesnog uma u nadsvesni i obratno. Dr. N: U redu, Steve, vratimo se sada u vreme pre vaeg roenja u sadanjem ivotu. Recite mi jeste li ikada iveli u nekom drugom ivotu s duom svoje bioloke majke. S: (duga stanka) Da... jesam. Dr. N: Jeste li ikada proivjeli s tom duom neki ivot na Zemlji koji je ukljuivao neki fiziki ili emocionalni bol izmeu vas dvoje? S: (posle par trenutaka, klijent snano grabi naslone za ruke) Oh, prokletstvo, tako je, naravno, to je ona! Dr. N: Pokuajte se opustiti, kreete se prebrzo za mene. elim da uete u ivot koji vidite u svom umu u kljunom trenutku svog odnosa s tom duom kad nabrojim do tri. Jedan, dva, tri! S: (duboki uzdah) Oh, Boe... to je ista osoba... drugo telo... ali i tada je bila moja majka... Dr. N: Ostanite fokusirani na zemaljski prizor. Je li dan ili no? S: (stanka) Beli je dan. Toplo sunce i pesak... Dr. N: Opiite mi to se dogaa pod toplim suncem na pesku. S: (zastajui) Stojim pred svojim hramom... ispred velikog mnotva ljudi... moji straari su iza mene. Dr. N: Kako se zovete? S: Haroum. Dr. N: to imate na sebi, Haroume? S: Dugu, belu haljinu i sandale. U ruci imam tap sa zlatnim zmijama koje su simbol mog poloaja. Dr. N: A koji je to poloaj, Haroume? S: (ponosno) Ja sam visoki svetenik. Napomena: Daljnje ispitivanje otkrilo je da je taj ovek bio plemenski voa na Arapskom poluostrvu u blizini Crvenog mora oko 2000. g. pr. n. e. U pretklasino doba, to je podruje bilo poznato kao Kraljevstvo Sabe. Saznao sam i to da je hram bio velika ovalna graevina od cigala i kamenja posveen bogu Meseca. Dr. N: ta radite ispred svog hrama? S: Nalazim se na stepenicama i sudim eni. Ona je moja majka. Ona klei preda mnom. U njenim oima vidim izraz straha i saaljenja dok me gleda. Dr. N: Kako njene oi mogu pokazivati istovremeno strah i saaljenje? S: U oima joj je saaljenje zbog toga to me obuzela moja mo... zato to sam preuzeo preveliku kontrolu nad svakodnevnim ivotima pripadnika mog naroda. A tu je i strah, zbog onoga to u joj uiniti. To me uznemiruje, ali ne smem to pokazati. Dr. N: Zato vaa majka klei na stepenitu hrama pred vama? S: Provalila je u skladite i ukrala hranu kako bi je podelila ljudima. Mnogi su gladni u to doba godine, ali samo ja mogu narediti raspodelu. Hrana se mora paljivo odmeriti. Dr. N: Je li ona prekrila neko pravilo podele hrane? Je li to bilo pitanje preivljavanja? S: (iznenada) Nije samo to u pitanju - ne posluavi me, potkopala je moj autoritet. Raspodelom hrane sluim se kao sredstvom... kontrole nad svojim ljudima. elim da mi svi budu lojalni. Dr. N: ta ete uiniti svojoj majci? S: (sa uverenjem) Moja majka prekrila je zakon. Mogu je spasiti, ali mora biti kanjena kao primer drugima. Odluio sam da mora umreti. Dr. N: to oseate prema ubistvu svoje majke, Haroume?

S: To se mora uiniti. Stalno mi je bila trn u oku - izazivala je nemir meu mojim ljudima iskoritavajui svoj poloaj. Ne mogu slobodno vladati dok je ona ovde. ak i sada mi prkosi. Izriem joj smrtnu kaznu udarajui tapom o kamene stepenice. Dr. N: Jeste li kasnije tuni zato to ste naredili pogubljenje svoje majke? S: (glas mu postaje napet) Ja... ne smem razmiljati o takvim stvarima elim li zadrati mo. U tom trenutku, Steveov je um ponovno proiveo dva emocionalno potresna dogaaja koji su se sastojali od svesnih inova odvajanja majke i sina. Iako je pronaao karmiku vezu, bilo je vano da naputanje koje je doivio kao beba ne shvati izolovano, kao istu istorijsku odmazdu. Da bi zapoelo isceljivanje, morali smo krenuti dalje od toga. Sledea faza na naoj zajednikoj seansi bila je osmiljena za ponovno otkrivanje Steveovog identiteta due. Da bih to postigao, poveo sam ga u duhovni svet. U svim svojim terapijama nastojim odvesti klijenta do najprikladnijeg duhovnog podruja kako bismo ostvarili najbolje rezultate. U trinaestom sluaju posluio sam se mestom za orijentaciju. U dvadeset i sedmom sluaju vratiemo se i proiveti duhovno vreme neposredno posle njegovog povratka s mesta za izbor ivota. elim da Steve u tom okruenju uvidi razloge za svoj sadanji izbor tela i uloge drugih dua koje uestvuju u njegovom ivotu. Dr. N: Pod kojim ste imenom poznati u duhovnom svetu? S: Sumus. Dr. N: U redu, Sumuse, budui da smo sada opet u duhovnom svetu, elim da krenemo u vreme posle vaeg poetnog pregleda oveka koji je sada Steve. O emu razmiljate? S: Tako ogoren ovek... tako je gnevan zato to ga je majka ostavila na ulazu u crkvu... i na te utogljene ljude koji e preuzeti ulogu njegovih roditelja... Ne znam elim li uopte uzeti to telo! Dr. N: Razumem, ali zato ne bismo nakratko odgodili tu odluku dok ne vidimo kako se razvijaju druge stvari. Recite mi ta radite poto ste napustili mesto za izbor ivota. S: Ponekad poelim biti sam na neko vreme. Obino jedva ekam da mi prijatelji kau svoje miljenje o ivotima koje pregledavam, posebno ovako tekim ivotima. Dr. N: Sigurno ste imali vie mogunosti za izbor tela? S: (odmahuje glavom) To bih trebao uzeti... odluka je teka. Dr. N: Recite mi, Sumuse, kad se vratite u svoju grupu prijatelja, raspravljate li o mogunosti druenja s nekima od njih u sledeem ivotu? S: Da, u svom sledeem ivotu esto u ih sretati, kao to e i oni mene sretati u svojima. Nekih od njih nee biti u sledeim ivotima. Nema veze. Svi raspravljamo o sledeem ivotu jedni s drugima. elim saznati ta misle o nekim detaljima. Vidite, svi se mi tako dobro poznajemo - svoje snage i slabosti - bive uspehe i neuspehe na ta moramo paziti... i tome slino. Dr. N: Jeste li s njima raspravljali o detaljima vezanim uz tip osobe kakav biste trebali biti u sledeem ivotu pre polaska na mesto izbora ivota? S: Oh, da, uopteno. Nita konkretno. Sada kad sam video Stevea i u kakvim bi odnosima drugi mogli biti s njim u tom ivotu, imam neke sumnje. Zato razgovaram s Jorom. Dr. N: Da li je Jor va vodi? S: Da, dugo je sluao sve to sam hteo rei o tome ko bih trebao biti pre nego to su me poslali na mesto na kom gledamo ivote. Dr. N: U redu, Sumuse, upravo ste se vratili u svoju primarnu grupu sa mesta izbora ivota. ta prvo radite? S: Razgovaram o tom momku, Steveu, koji je tako nesretan... nema prave majke... sve to... kakvi e ga ljudi okruivati... njihovi planovi... sve nam se mora poklopiti. Dr. N: Mislite, koje e due ii u koja tela? S: Da, moramo to utvrditi. Dr. N: Je li u ovom trenutku jo uvek mogue pregovarati o zadacima due, ili svakom kau u kom e telu biti poto napuste mesto izbora ivota? S: Niko nije prisiljen ni na ta. Znamo ta bismo trebali uiniti. Jor... i drugi pomau nam u prilagavanju... njih alju da zaokrue sliku... (klijentovo lice se uozbiljilo) Dr. N: Smeta li vam neto u ovom trenutku, Sumuse? S: (neveselim glasom) Uh... moji prijatelji odlaze... dolaze drugi... oh...

Dr. N: Pretpostavljam da ete razgovarati i s drugim duama. Pokuajte se opustiti najbolje to moete. Na moju zapovest, jasno i glasno ete mi preneti sve to se dogaa. Razumete li? S: (nervozno) Da. Dr, N: Ponite! Koliko entiteta vidite? S: Ima ih... etvero... prilaze mi... Jor je jedan od njih. Dr. N: Ko je prvi? S: (klijent me grabi za ruku) To je... Eone... ona mi eli... opet biti majka. Dr. N: Je li to dua ene koja je Haroumova i Steveova majka? S: Da, ona je... oh... ne elim... Dr. N: ta se dogaa? S: Kae mi da je vreme da izravnamo raune, da opet budemo majka i sin u ivotu u kome emo se rastati. Dr. N: Ali, Sumuse, niste li to znali na mestu za izbor ivota kad ste gledali kako Steveova majka nosi svoje dete u crkvu? S: Video sam ljude... mogunosti... bilo je to jo samo... apstraktno razmatranje... to jo nisam bio ja. Valjda mi je potrebno jo malo uveravanja, jer Eone je ovde s nekim razlogom. Dr. N: Pretpostavljam da ni jedan od novopridolih entiteta ne pripada vaoj primarnoj grupi? S: (uzdie) Ne, ne pripada. Dr. N: Zato ste vi i Eone ekali 4000 zemaljskih godina pre rasprave o otplati naina na koji ste postupili prema njoj u Arabiji? S: Zemaljske godine ne znae nita; to se moglo dogoditi i jue. Jednostavno nisam bio spreman otplatiti tetu koju sam joj nainio kao Haroum. Kae da su okolnosti sada dobre za to. Dr. N: Ako vaa dua ue u Stiovo telo, hoe li Eone to smatrati karmikom otplatom vaeg duga? S: (stanka) Moj ivot u telu Stevea ne bi trebao biti kazna. Dr. N: Drago mi je to to vidite. Koju lekciju morate nauiti? S: Osetiti... kako izgleda naputanje u porodinom odnosu... namerno raskidanje... Dr. N: Raskidanje veze majke i sina namernom akcijom? S: Da... shvatiti ta to znai biti odbaen. Dr. N: Dopustite Eone da se udalji i pozovite druge entitete da nam se pridrue, Sumuse. S: (uznemireno) Eone pluta nazad ka Joru a prilaze mi... oh, sranje - to su Talu I Kalish! (klijent se mekolji na stolici i pokuava odagnati dve due koje vidi u svom umu podiui ruke i gurajui ih dlanovima) Dr. N: Ko su oni? S: (brzo govori) Talu i Kalish su se dobrovoljno javili da moji usvojitelji. Oni esto rade zajedno. Dr. N: U emu je onda problem? S: Ne elim opet biti s njima tako brzo! Dr. N: Usporite malo, Sumuse. Ve ste radili s tim duama? S: (jo uvijek mrmlja sebi u bradu) Da, da - ali tako mi je teko biti s njima - posebno s Kalish. To je prebrzo. Oni su mi bili tazbina u ivotu u Nemakoj. Napomena: Nakratko odlazimo u digresiju, u kojoj mi Sumus ukratko objanjava proli ivot koji je proveo u Evropi kao visoko rangirani vojni oficir koji je zanemario svoju porodicu i postao predmet prezira uticajnih roditelja svoje supruge. Dr. N: Mislite da Talu i Kalish ne poseduju sposobnost potrebnu za zadatak vaih usvojitelja u Teksasu? S: (odmahuje glavom rezignirano) Ne, oni znaju ta rade. Problem je u tome to je svaki ivot s Kalish jako teak. Ona bira tela kritinih, zahtevnih, hladnih ljudi... Dr. N: Manifestuje li ona uvek takvo ponaanje u ljudskim telima? S: Pa, tako postupa prema meni. Kalish nije dua koja se rado drui s drugima. Nezvisna je i vrlo odluna. Dr. N: A ta mislite o Taluu kao vaem pooimu? S: Strog je, doputa Kalish da vodi... nekad je previe udaljen... emocionalno hladan... ovoga u se puta stvarno pobuniti protiv njih. Dr. N: U redu, ali hoe li vas oni neemu poduiti? S: Da, znam da hoe, ali jo se uvek bunim protiv toga. Prilaze mi Jor i Eone. Dr. N: ta ete sada rei na tom sastanku?

S: elim da mi Eone bude pomajka. Svi mi se smeju. Jor ne eli uti moje objanjenje. Zna da sam blizak s Eone. Dr. N: Ismevaju li vas oni, Sumuse? S: Oh, ne, uopte ne. Talu i Kalish ispituju moju neodlunost da razreim svoje greke sa njima. Dr. N: Pa, stekao sam utisak da mislite kako vas te due prisiljavaju da uete u telo deteta u Teksasu. S: Stvari ovdje ne funkcioniu tako. Raspravljamo o mojim sumnjama u odnosu na sam ivot. Dr. N: Ali mislio sam da vam se Talu i Kalish ne sviaju? S: Oni me znaju... potrebni su mi strogi ljudi, inae ih pregazim. Svi ovde znaju da imam sklonost samopovlaivanju. Uveravaju me da u laganom ivotu bez njih ne bih ostvario nikakav napredak. Oboje su veoma disciplinovani. Dr. N: Pa, zvui kao da ste odluili ui sa njima u teksaki ivot. S: (zamiljeno) Da... stavljae pred mene mnogo zahteva u detinjstvu... Kalish je sarkastina... Talu je perfekcionist... izgubiu Eone... bie to jako teko. Dr. N: Kako e igranje uloge vaih roditelja pomoi Taluu i Kalish? S: Kalish i Talu su u razliitim... konfiguracijama u odnosu na mene. Ja se ne bih trebao meati u njihov posao. Oni moraju razreiti problem svoje rigidnosti i prevladati ponos. Dr. N: Kada ste na Zemlji, je li va um due uvek svestan razloga zbog kojih su odreeni ljudi koji na vas utiu pozitivno ili negativno vani za va ivot? S: Da, ali to ne znai da e osoba koja sam u tom ivotu razumeti ono to zna moja dua. (smei se) To bismo trebali otkriti na Zemlji. Dr. N: A to inimo u ovom trenutku? S: Da... a ja malo varam s obzirom na vau pomo, ali to je u redu, smem to iskoristiti. Prava je zagonetka zbog ega nam je svesnim umom toliko teko doi do saznanja o tome ko smo mi ustvari kao due. Siguran sam da su do sada itataoci shvatili da ak i u nadsvesnom stanju posedujemo sposobnost posmatranja samih sebe delom kritinog centra naeg svesnog mentaliteta. Pomaganje klijentima da dosegnu svoje unutranje ja povezivanjem svih strana uma najvaniji je deo mog rada u hipnoterapiji. Hteo sam da Steve stekne uvid u motive svog ponaanja razumevi svoju duu. Sledei dijalog otkriva nam druge razloge zbog kojih se Sumus integrisao u Steveovo telo. Duhovna konferencija s Jorom, Eoneom, Taluom i Kalish zavrila se i ja sam poveo Sumusa u mirno okruenje u duhovnom svetu kako bih razgovarao s njim. Dr. N: Sumuse, koliki se deo vaih pravih identiteta due odraava u ljudskim biima u koja ste uli? S: Veliki deo - ali nema dva ista tela (smeje se). Dobro spajanje tela i due ne dogaa se uvek, znate. Nekih svojih bivih tela radije se priseam nego nekih drugih. Dr. N: Da li biste rekli da vaa dua dominira ljudskim mozgom ili mu je podinjena? S: Na to je pitanje teko odgovoriti, jer u mozgu svakog tela postoje suptilne razlike koje utiu na nain na koji se... manifestujemo u tom telu. Ljudi bi bili prilino prazni bez nas... ali, prema zemaljskim telima postupamo s potovanjem. Dr. N: ta mislite, kakva bi ljudska bia bila bez dua? S: Oh, njima bi dominirala ula i emocije... Dr. N: A verujete da vas svaki ljudski mozak navodi na drukiju reakciju? S: Pa, to to ja jesam... neka tela koristim bolje od nekih drugih. Ne oseam se uvek kao da sam potpuno spojen s ljudskim biem. Neke fizike emocije prejake su a ja... nisam toliko delotvoran. Dr. N: Mislite na visoke nivoe besa koje iskazuje Steveov temperament, koje moda prouzrokuje sredinji ivani sistem tog tela? S: Da, te stvari nasleujemo... Dr. N: Ali znali ste kakav e biti Steve prie nego to ste izabrali to telo? S: (s gaenjem) Tako je, to je tipian primer naina na koji sam ja u stanju pogorati teku situaciju. Tumaiti mogu samo kad se oluje ljudskog uma smire, a ipak elim biti olujna osoba. Dr. N: Kako to mislite, tumaiti? S: Tumaiti ideje... pronai smisao u Steveovim reakcijama na probleme. Dr. N: Da budem iskren, Sumuse, zvuite kao tuinac u Steveovom telu.

S: ao mi je ako ste stekli takav utisak. Mi ne kontroliemo ljudski um... mi ga svojom panjom pokuavamo uzdii da vidi... smisao u svetu i da postane prijemiv na moral... pokuavamo mu pruiti razumevanje. Dr. N: Sve je to vrlo dobro, ali vi se ljudskim telima sluite i za lini razvoj, zar ne? S: Naravno, to je... spajanje... mi svojom energijom dajemo i uzimamo. Dr. N: Oh, vi prilagoavate svoju energiju telu domaina? S: Bolje je rei da se sluim razliitim oblicima izraavanja, zavisno od emocionalnih impulsa svakog tela. Dr. N: Budimo specifini, Sumuse. ta se u ovom trenu dogaa na Zemlji izmeu vas i Steveovog mozga? S: Oseao sam se... preplavljenim... ponekad je moja energija umorna i inertna zbog tolike negativnosti. Dr. N: Ako se osvrnemo na vae izbore ivota Harouma i Stevea i svih onih drugih ivota izmeu njih, imaju li svi oni zajednike osobine koje su vas privukle? Treba znati da postoje mnoga tela bez ljudskih dua, takozvani "organski portali" koji umesto ljudskim duama slue drugim svesnim entitetima u razne svrhe, na alost esto neljudske. To mogu biti i vanzemaljski entiteti pozitivne ili negativne orijentacije, kao i demoni. Te organske portrale moemo prepoznati meu najmonijim ljudima sveta kao i meu najveim zloincima, ali i meu bezlinim ljudima svuda oko nas. Postoji pretpostavka da su na svetu oko treina stanovnika ustvari "organski portali". Da bi se razumeo odnos due i tela treba znati teoriju Sankhye koja ui o odnosu prirode (prakrti) i Duha (purue) koji sve omoguava. Dua ovekova je individualna emanacija Duha, dok priroda sa svoje strane kao ogledalo odraava nameru Duha za emanacijom u ovome to zovemo fiziki univerzum oblikujui individualna bia ili ive, sve do najkompletnijeg organskog sklopa koji ima sve ulne i delatne organe, a to je ljudsko telo. To telo je najpogodniji organski sklop koji moe da primi prisustvo individualizovanog Duha u obliku due. Kada Duh krene u svoju individualizaciju kao individualna dua, priroda, prakrti, automatski oblikuje odgovarajui organski sklop. To se dogaa slino odrazu u ogledalu. Priroda je ogledalo a Duh onaj koji se ogleda. Priroda to ne radi svesno, ona je nesvesna sila kojom vladaju zakoni energetskog kretanja. Duh je izvor svesti i on je privlaitelj za svo oblikovanje prirode. Sve o uenju Sankhye moe se nai ovde: Um je deo prirode, prakrti, u Sankhyi se naziva manas i vrhunac je organskog oblikovanja. Zato je transcendencija uma sutina duhovnosti i istinskih duhovnih praksi, kao to je budistika meditacija i Patanjalijeva "Yoga Sutra" koja na poetku definie sutinu meditacije kao "smirenje aktivnosti uma", i da samo "tada ovek (purua) boravi u svom autentinom stanju". U budistikoj meditaciji se stalno ustanovljava za telo, oseaje i um da "to nije moje, to nisam ja". Sutina vedante i upaniada izraena je izrekom "neti - neti" to znai "ni(je) to - ni(je ni) to" u smislu da nita od tela i uma nije nae. Takoe se tvrdi da je pojavni svet san ili iluzija maya. Vidimo da je to sve iz istog razloga o kome se govori u ovoj knjizi. U vedanti se stanje due osloboene za ivota, ivanmukte, opisuje na identian nain kao stanje due u duhovnom svetu posle smrti. S: (duga stanka) Ja sam bie kontakta. Traim ljude koji... agresivno komuniciraju s drugima. Dr. N: Kada ujem re agresija, ona za mene znai neprijateljstvo, za razliku od rei asertivnost. Jeste li moda to eleli rei? S: (stanka) Pa, privlae me oni koji utiu na druge ljude... ah, energino punom snagom. Dr. N: Jeste li vi dua koja uiva u kontrolisanju drugih ljudi? S: Ne bih rekao da ih kontroliem.Izbegavam birati ljude koji nemaju intenzivne odnose sa svojom okolinom. Dr. N: Ne ponaate li se kontroliue kada pokuavate upravljati drugim duama u njihovim ivotima? S: (nema odgovora) Dr. N: ta bi Jor rekao o vaim ljudskim odnosima? S: Hmm... da mi se svia mo kao nain uticanja na rad ljudi koji donose odluke. Da udim za drutvenim i politikim grupama u kojima mogu biti voa. Dr. N: Dakle, ne biste uivali u mirnom i neambicioznom ljudskom telu? S: Definitivno ne. Dr. N: Sumuse, nije li tano da ste uivali u nainu na koji ste uestvovali u Haroumovoj zloupotrebi moi u Arabiji i da vam nain na koji Steve zlostavlja svoje zaposlene u Teksasu predstavlja zadovoljstvo? S: (glasno) Ne, to nije tano! Stvari lako izmaknu kontroli kad pokuavate voditi ljude. Uslovi na Zemlji uvek zakomplikuju stvari. Nisam ja kriv za sve. Dr. N: Da li je Haroumovo i Steveovo ponaanje postalo ekstremnije zato to je vaa dua bila u njima? S: (turobno) Nisam bio uspean, to znam...

Dr. N: Gledajte, Sumuse, nadam se da znate da ja ne mislim kako ste vi loa dua. Ali, moda vas lako zavedu zamke vlasti i sada ste postali osoba koja osea da je u sukobu s drutvom. S: (uznemireno) Poinjete zvuati kao Jor! Dr. N: Nemam nameru, Sumuse. Moda nam Jor obojici pomae da shvatimo to se dogaa u vama. S: Verovatno. Steve i ja doli smo do produktivne faze kontakta s njegovom duom. Obraam mu se kao da priam sa dve osobe, jaajui vezu izmeu njegovog svesnog i nesvjesnog ja. Posle primene dodatnog uslovljavanja kako bih jo vie pribliio te dve sile, zakljuujem seansu zavrnim nizom pitanja. Vano je ne dopustiti njegovom umu da odluta, a njegovim seanjima da postanu nepovezana. Kako bih pospeio njegovu spremnost na odgovore, postavljam mu pitanja kojima ga konfrontiram i koja izgovaram brzo da bih ubrzao tempo njegovih odgovora. Dr. N: Sumuse, za poetak mi recite zato ste u poetku prihvatili Steveovo tijelo. S: Da bih... nadrastao svoju elju za voenjem drugih... to to uvek elim biti glavni... Dr. N: Da li je identitet vae due u sukobu sa smerom u kom je krenuo Steveov ivot? S: Ne svia mi se onaj njegov deo koji se bori da bude na vrhu, a u isto vreme pomilja na beg kroz samounitenje. Dr. N: Ako je to za vas protivreno, zato je onda prisutno? S: ... detinjstvo... tuga... (zastaje) Dr. N: Koga sada sluam? Sumuse, zato se ne ukljuite aktivnije u pomaganje samom sebi, kao Steveu, da prevlada sramotu zbog naputanja od strane Eone i gnev zbog detinjstva bez ljubavi s Taluom i Kalish? S: Sada sam odrastao i upravljam drugima... neu vie dopustiti ljudima da me povrede. Dr. N: Sumuse, ako vi i Steve sada razgovarate sa mnom kao jedna inteligencija, elim da znam zato je va ivotni stil tako autodestruktivan. S: (duga stanka) Zato to je moja slabost... korienje moi za samoouvanje na Zemlji. Dr. N: Smatrate li da bi vas ivot poeo tretirati kao to je to inio u detinjstvu kad ne biste toliko kontrolisali ljude kao odrasla osoba? S: (ljutito) Da! Dr. N: A kada vam telo koje ste izabrali ne omogui zadovoljstvo sobom, to radite, kao dua? S: Ja... iskljuim se... Dr. N: Vidim, a kako to inite, Sumuse? S: Tako to... nisam preterano aktivan. Dr. N: Zato to vas telo natera na emocionalni kolaps? S: Pa... zatvorim se u ljuturu. Dr. N: Dakle, sluite se izbegavanjem i ne reavate aktivno lekciju koju ste doli nauiti ovde na Zemlji? S: Aha. Dr. N: Steve, vai usvojitelji bili su grubi prema vama, zar ne? S: Da. Dr. N: Vidite li sada zato? S: (stanka) Da, vidim kako je to kad vas stalno procenjuju. Dr. N: ta jo? S: Da bih... prevladao... i postao celovit, (ogoreno) Ne znam... Dr. N: Mislim da znate, Steve. Priajte mi o oteenom jastvu koje prikazujete ljudima oko sebe. S: (posle malo oklevanja) Pravim se da sam srean - prikrivam svoja oseanja pijui i zlostavljajui ljude. Dr. N: elite li prestati s tim prikrivanjem i prei na posao? S: Da, elim. Dr. N: Definiite mi ko zapravo elite biti. S: (u suzama) Ja... mi ne elimo biti neljubazni prema ljudima... ali ne elim reskirati da postanem... ne osoba... bez potovanja i priznanja. Dr. N: Dakle, nalazite se u dilemi? S: (tiho) Da, ivot je tako bolan. Dr. N: Mislite li da je to sluajno? S: Ne, vidim da nije.

Dr. N: Steve i Sumuse, ponavljajte za mnom: Vratiu bol koju su mi Eone, Talu i Kalish naneli za moje dobro i nastaviti sa svojim ivotom tako to u postati osoba koja stvarno elim biti (klijent ponavlja te rei za mnom tri puta). Dr. N: Steve, to ete u budunosti uiniti u vezi otkrivanja sebe i preuzimanja odgovornosti za poboljanje? S: (posle nekoliko lanih poetaka) Nauiti kako biti poteniji. Dr. N: I verovati da niste rtva drutva? S: Da. Do kraja seanse osnaio sam Steveovo razumevanje njegovog pravog identiteta i ivotne misije. Hteo sam mu pomoi da oslobodi svoj potencijal vredne osobe koja moe pridoneti drutvu. Razgovarali smo o njegovim izborima iz ljubavi i straha, kao i o potrebi estog stupanja u kontakt sa sobom. Smatrao sam da smo poloili temelje za njegov rad na reavanju problema gorine i nedostatka intimnosti. Podsetio sam Stevea na potrebu za nastavkom terapija. Oko godinu dana kasnije, pisao mi je da njegov oporavak protie dobro i da je u sebi pronaao izgubljeno dete. Steve je shvatio da njegove prole greke nisu bile neuspesi, nego nain postizanja poboljanja. Klijent iz dvadeset i sedmog sluaja pokazao je kako teki zadaci koje postavljamo pred sebe esto zapoinju ve u detinjstvu. Zato je odabir porodice veoma vaan. Neki ljudi teko prihvataju ideju da smo svi mi pre dolaska u ovaj ivot dobrovoljno pristali roditi se kao deca odreenih roditelja. Iako ljudi obino iskuse ljubav svojih roditelja, mnogi imaju nerazreena, bolna seanja na svoje blinje, koji su im trebali osigurati zatitu, a nisu to uinili. Odrastamo razmiljajui o sebi kao o rtvama biolokih roditelja i lanova porodice u kojima smo roeni bez mogunosti izbora. Ta pretpostavka je pogrena. Kad mi klijenti priaju koliko su propatili zbog lanova svoje porodice, njihovom svesnom umu prvo uputim pitanje: ta bi vam sada nedostajalo u razumevanju da niste u detinjstvu bili u kontaktu s tom osobom? Moda je potrebno neko vreme da ljudi dou do odgovora, ali on se ipak krije u njihovim umovima. Postoje duhovni razlozi zbog kojih odrastamo kao deca odreenog tipa ljudi, ba kao to je njima odreeno da budu u naoj blizini kao odrasle osobe u naem detinjstvu. Spoznati sebe u duhovnom smislu znai shvatiti zato smo u ivotu zdrueni s duama roditelja, brae i sestara, suprunika i bliskih prijatelja. Obino postoji neki karmiki razlog za primanje bola ili zadovoljstva neke osobe iz nae blizine. Zapamtite, osim uenja svojih lekcija, na Zemlju dolazimo i kako bismo odigrali svoju ulogu u lekcijama drugih ljudi. Postoje ljudi koji, zbog stranog okruenja u kojem ive, pretpostavljaju da duhovni svet nije sredite boanskog saosjeanja. Meutim, injenica da bia duhovno povezana jedna s drugima dobrovoljno ulaze u ljudske ivote koji se sastoje od odnosa ljubavi i mrnje nakon prethodnog dogovora predstavlja krajnje saoseanje. Prevladavanje problema u tim odnosima moe znaiti da u buduim ivotima vie neemo morati ponavljati odreene teke obrasce odnosa. Proivljavanje takvih testova na Zemlji dovodi nas u povieno stanje percepcije sa svakim novim ivotom i osnauje identitet naih dua. Ljudi u transu mogu imati problema s jasnim razlikovanjem svog identiteta due i ljudskog ega. Ako ljudska linost bez due nema mnogo strukture osim pet ula i temeljnih nagona, onda dua jeste naa kompletna linost. To znai da osoba ne moe posedovati ljubomorni ljudski ego, a da pritom njena dua takoe ne bude ljubomorna. Ali, moji sluajevi ukazuju na injenicu postojanja suptilnih razlika izmeu identiteta due i svega onog to manifestuju ljudske linosti mnogih tela domaina. Dvadeset i sedmi sluaj pokazao je slinosti i razlike izmeu linosti Harouma I Stevea. Izgleda da je nae veno Jastvo due inioc koji upravlja ljudskim temperamentom, ali u svakom telu izraavamo se na drukiji nain. Due mojih klijenata oito su birale tela kojima su pokuale upariti svoje karakterne mane s ljudskim temperamentom kako bi ostvarile specifine obrasce rasta. Preterano oprezna dua niske energije moe se u jednom ivotu spojiti s tihim i povuenim ljudskim domainom. Ista ta dua, ohrabrena na vee rizike u sledeem ivotu, moe odabrati telo vie suprotstavljeno njenoj prirodnoj naravi i spojiti se na Zemlji s temperamentnijim, agresivnijim tipom tela. Due u ivotu daju i primaju mentalne darove kroz simbiozu ljudskih elija mozga i inteligentne energije. Duboki oseaji koje stvara vena svesnost spajaju se s ljudskim emocijama u izraavanju jedne linosti, kao to i treba biti. Ne moramo menjati svoju sutinu u odnosu na ivotna iskustva, ve samo svoje negativne reakcije na te doivljaje. Azijski budisti kau da prosvetljenje znai videti kako se apsolutni ego due odraava u relativnom ljudskom egu i delovati iz njega tokom ivota. U poglavljima o poetnikim duama, duama srednjeg nivoa i naprednim duama, dao sam primere razliitih nivoa zrelosti due. Smatram da due demonstriraju svoje line obrasce ega u telima koja

nastanjuju i da imaju veliki uticaj na aktivnosti tela. Meutim, donoenje brzih prosudbi o zrelosti neke due samo na temelju obrazaca ponaanja krije svoje zamke. Planovi nekih dua mogu ukljuivati zadravanje nekih delova njihove energije u rezervi u nekim ivotima. Ponekad razvijena dua bira neku negativnu osobinu kako bi joj posvetila posebnu panju u nekom telu. Videli smo kako dua bira osobu s kojom se eli povezati u odreenom ivotu. To ne znai da ima apsolutnu kontrolu nad tim telom. U ekstremnim sluajevima, razbijena linost koja se mui s unutarnjim konfliktima moe reagovati na stvarnost na negativan nain. Smatram da je to znak da dua nije uvek u stanju regulisati ljudski um i sediniti se s njim. Spomenuo sam da ljudske emocije u nestabilnim telima mogu toliko preplaviti due da nposle smrti doe do njihove kontaminacije. Ako postanemo opsednuti svojim fizikim telima, ili nas ponese emocionalni vrtlog ivota, spoljno (fiziko) jastvo moe izmijeniti duu. Mnogi veliki mislioci u istoriji verovali su da se dua nikada ne moe u potpunosti spojiti s ljudskim telom i da ljudi poseduju dva intelekta. Ja mislim da ljudske ideje i mata proizlaze iz due, koja je katalizator ljudskom mozgu. Nemogue je znati koliku bismo sposobnost rezonovanja imali bez dua, ali smatram da due ljudima daju sposobnost uvida i apstraktnog razmiljanja. Smatram da due ljudima daju kvalitativnu stvarnost, podlonu delovanju naslea i okoline. Ako je tano da svaki ljudski mozak poseduje niz biolokih obeleja (ukljuujui sirovu inteligenciju i sposobnost inventivnosti) koja su odeljena od due, tada na izbor tela vodi do vanog pitanja. Biraju li due tela ije intelektualne sposobnosti odgovaraju njihovom nivou razvoja? Na primer, jesu li napredne due privuene ljudskim mozgovima vie inteligencije? Promatrajui obrazovna i akademska dostignua mojih klijenata, nisam pronaao nita veu korelaciju nego u hipotezi da su manje zrele due sklonije izboru tela niih intelektualnih sposobnosti. Filozof Kant pisao je da je ljudski mozak samo funkcija svesti, ali ne i izvor pravog znanja. Bez obzira na izbor tela, otkrio sam da due iskazuju svoju individualnost kroz ljudski um.Osoba moe biti vrlo inteligentna, ali ipak zatvorena prema prilagoavanju na nove situacije, iskazujui malo radoznalosti prema svetu. To mi govori da se radi o poetnikoj dui. Ako vidim osobu ujednaenog raspoloenja,iji su interesi i sposobnosti vrsto fokusirani i usmereni prema potpomaganju ljudskog napretka, pretpostavljam da se radi o naprednoj dui. To su due koje trae line istine pored zahteva koje im namee ego. injenica da u svakom novom ivotu dua mora ponovo traiti istinsko jastvo ini se tekim teretom. Meutim, kroz mrak amnezije duhovni majstori ponekad propuste traak svetlosti, budui da oni nisu indiferentni prema naoj situaciji. Kad se radi o pronalaenju srodnih dua na Zemlji i priseanju na aspekte ivota koje smo videli na mestu za izbor ivota, postoji genijalan oblik pripreme koje due dobijaju neposredno pre ulaska u sedei ivot. U sledeem poglavlju videemo kako se to radi. PRIPREMA ZA POLAZAK Nakon to dua dovri svoje savjetovanje s vodiima i vrnjacima o mnogim fizikim i psiholokim aspektima izbora novog ivota i tela, donosi se odluka o reinkarniranju. Bilo bi logino pretpostaviti da e odmah posle toga sii na Zemlju. Meutim, to se dogaa tek posle jednog znaajnog elementa pripreme. Siguran sam da ste do sada shvatili kako dua koja se vraa s mesta za izbor ivota treba doneti najbolji izbor u vezi toga ko e biti u sedeem ivotu, ali i koordinirati tu odluku s drugim glumcima u predstojeoj drami. Ako upotrebimo analogiju da je ivot jedna velika pozorina predstava, mi emo u njemu imati glavnu ulogu. Sve to inimo u predstavi utie na manje vane likove u scenariju (manje vane zato to oni nisu mi). Mi moemo menjati njihove uloge, kao i oni nae, zato to se promene scenarija (rezultat slobodne volje) mogu odvijati dok je predstava u toku. One due koje e na pozornici ivota biti vrsto povezane s nama predstavljaju ekipu glumaca u sporednim ulogama, ali svaka od njih ima svoju vanu ulogu. Meutim, pitanje je kako emo ih prepoznati? Pitanje pronalaska srodne due i drugih vanih ljudi u svojim ivotima jedna je od najveih briga mnogih klijenata koji mi dolaze na hipnotiku regresiju. Na kraju, veina mojih klijenata odgovara na svoja pitanja u nadsvesnom stanju, zato to je pronalaenje tih dua bilo sastavni deo njihovih priprema pre naputanja duhovnog sveta. Prostor u koji due odlaze u duhovnom svetu s tim ciljem naziva se mesto prepoznavanja ili kurs prepoznavanja. Kau mi da aktivnosti na tom mestu podseaju na uenje za zavrne ispite. Zbog toga, moji se klijenti slue i terminom pripremni teaj da bi opisali taj aspekt duhovnog osnaivanja koji se dogaa neposredno pre polaska due na Zemlju. Sledei sluaj predstavlja nam to iskustvo. Da bismo jasno shvatili to stoji iza duhovne aktivnosti na kursu prepoznavanja, moda bismo najprije trebali definisati pojam srodna dua. Za mnoge ljude, najblia i najdraa srodna dua je na suprunik.

Ali, kao to smo videli u prethodnim sluajevima, vane due u naim ivotima mogu biti i drugi lanovi porodice ili bliski prijatelji. Vreme koje oni provedu s nama moe biti dugo ili kratko. Meutim, vaan je uticaj koji imaju na nas dok smo ovde. Reskirajui da preterano pojednostavim sloeni problem, podijeliu nae odnose u nekoliko optih kategorija. Pre svega, postoji odnos u kojem je ljubav tako duboka da oba partnera iskreno ne znaju kako bi mogli iveti jedno bez drugog. Mentalna i fizika privlanost meu njima toliko je jaka da ni jedno od njih ne sumnja da su namenjeni jedno drugome.Drugo, postoje odnosi utemeljeni na prijateljstvu i obostranom potovanju. Na kraju, imamo odnose koji se uglavnom temelje na usputnom poznanstvu, koji nude neke vane sastojke u naim ivotima. Zato, srodna dua moe doi u mnogim oblicima, a upoznavanje ljudi koji spadaju u jednu od tih kategorija nije ruski rulet. Srodne due su drugovi iji je zadatak pomoi vama i sebi da ostvarite zajednike ciljeve koji se najbolje mogu ispuniti pruanjem meusobne podrke u raznim situacijama. Kad se radi o prijateljima i ljubavnicima, prepoznavanje identiteta srodnih dua dolazi s najvieg nivoa nae svesti. To je udesno i tajanstveno iskustvo, i u fizikom i u mentalnom smislu.Povezivanje s biima koja poznajemo iz duhovnog sveta, u svim oblicima fizikih maski, moe biti skladno ili frustrirajue. Lekcija koju moramo nauiti iz odnosa s ljudima je prihvatiti ljude onakvima kakvi jesu, i ne oekivati pritom da naa srea u potpunosti zavisi od bilo koga. Neki klijenti dolazili su mi s pretpostavkom da verovatno nisu pronali srodnu duu zbog toga to su njihovi brakovi i odnosi toliko burni i bolni. Ne shvataju da karmike lekcije svakome od nas postavljaju teke standarde, a bolna iskustva koja ukljuuju emocije svesno su izabrani ivotni testovi. Ona su esto i najtea od svih iskustava. Bez obzira na okolnosti, odnosi meu ljudima najvitalniji su deo naih ivota. Je li to sluajnost, ekstrasenzorna percepcija, deja vu ili sinhronitet kad se naete na pravom mestu u pravo vreme i sretnete nekoga ko e doneti smisao vaem ivotu? Je li tu prisutna nekakva natruha zaboravljenog seanja - neto poznato, to vam apue u pozadini vaeg uma? Zamolio bih itaoca da se priseti nekog upeatljivog prvog susreta s nekom vanom osobom u prolosti. Je li se to dogodilo u koli? Je li ta osoba ivela u vaem susedstvu? Jeste li je upoznali na poslu ili u nekom hobiju? Je li vas neko upoznao ili je susret bio sluajan? to ste osetili u tom trenutku? Nije mi drago to se meam u vaa lepa seanja na neki navodno spontani susret, ali rei poput sree, sluajnosti ili impulsivnosti ne mogu se primeniti na kljune kontakte. To ih ne ini nita manje romantinima. U sluajevima koji ukljuuju srodne due, uo sam mnoge dirljive prie o bliskim duhovnim biima koja su proputovala kroz vreme i prostor da bi se srela kao fizika bia na odreenoj geografskoj taki na Zemlji u odreenom trenutku. Takoe je tano da naa svesna amnezija moe oteati upoznavanje znaajnih osoba, jer moemo pogreno skrenuti i propustiti susret u nekoj taki. Meutim, mogue je napraviti dogovor za rezervne opcije u takvim sluajevima. U sledeem sluaju, dijalog u prikazati od take u kojoj sam zamolio klijenta da mi opie aktivnosti u duhovnom svetu pre nego to se rodio u sadanjem ivotu. DVADESET I OSMI SLUAJ Dr. N: Blii li se vreme kada ete napustiti duhovni svet i ui u sledei ivot? S: Da... spreman sam. Dr. N: Poto ste napustili mesto izbora ivota,da li je vaa dua odluila ko ete biti i koga sresti na Zemlji? S: Da, sve mi dolazi na svoje mesto. Dr. N: A ta kad biste posumnjali u svoj izbor vremenskog razdoblja ili specifinog ljudskog tela? Da li biste mogli odustati? S: (uzdie) Da, i ve sam to inio - svi smo to inili, bar oni ljudi koje znam. Ali, uglavnom je zanimljivo razmiljati o tome da u opet iveti na Zemlji. Dr. N: Ali, ta bi bilo kad biste odustali od povratka na Zemlju malo pre vremena za reinkarnaciju? S: Nije to tako... rigidno. Uvek bih sa svojim tutorom i prijateljima razgovarao o mogunostima... o brigama u vezi novog ivota, prije nego to donesem vrstu odluku. Tutori znaju kad oklevamo, ali ja sam odluio. Dr. N: Pa, to mi je drago. Sada mi recite, poto to ste doneli vrstu odluku o povratku na Zemlju, dogaa li se jo neto znaajno za vas u duhovnom svetu? S: Moram poi na kurs prepoznavanja. Dr. N: Kako vam se ini to mesto? S: To je opservacijski sastanak... s mojim prijateljima... kako bih ih kasnije mogao prepoznati. Dr. N: Kada pucnem prstima, odmah ete poi na taj kurs. Jeste li spremni? S: Da, jesam.

Dr. N: (pucnem prstima) Objasnite mi ta radite. S: Ja... plutam unutra... s ostalima... da bih uo govornika. Dr. N: Voleo bih poi s vama, ali vi ete biti moje oi - je li to u redu? S: Da, ali moramo malo pouriti. Dr. N: Kako vam izgleda to mesto? S: Mmm... kruna uionica s podiumom u sredini - tamo se nalaze govornici. Dr. N: Hoemo li doplutati unutra i sesti na stolice? S: (odmahuje glavom) A to e nam stolice? Dr. N: Samo sam pretpostavio. Koliko je dua oko nas? S: Oh... deset ili petnaest... ljudi koji e mi biti bliski u sledeem ivotu. Dr. N: To su sve due koje vidite? S: Ne, upitali ste koliko ih je oko mene. Tu su i drugi... u udaljenijim grupama... sluaju svoje govornike. Dr. N: Pripada li svih deset ili petnaest dua oko vas vaoj primarnoj grupi? S: Neki pripadaju. Dr. N: Da li je li ta grupa slina onoj u blizini kapije, kad ste se odmah posle poslednjeg ivota sreli s nekoliko ljudi? S: Oh, ne, to je bilo mirnije... tamo je bila samo moja porodica. Dr. N: Zato je taj sastanak po povratku kui bio mirniji od ovoga? S: Jo sam uvijek bio u oku zbog gubitka tela. Ovde mnogo razgovaramo i etamo uokolo... u iekivanju... naa energija je stvarno visoka. Sluajte, moraemo krenuti bre, moram uti govornike. Dr. N: Jesu li ti govornici vai tutori - vodii? S: Ne, to su aptai. Dr. N: Jesu li to due koje se specijaliziraju za takve stvari? S: Da, one nam daju znakove smiljajui genijalne ideje. Dr. N: U redu, pribliimo se sada aptau, a vi mi i dalje priajte to se dogaa. S: Formirali smo krug oko podija. apta plovi naprijed - natrag u sredini pokazuje prstom svakog od nas i govori nam da obratimo panju. Moram to uiniti! Dr. N: (stiavam glas) Razumem vas i ne bih htio da neto propustite, ali molim vas, objasnite mi na to mislite govorei o znakovima. S: Taj apta nam je dodijeljen kako bismo znali to da traimo u sledeem ivotu. Znaci su nam sada smeteni u umove, kako bi pokrenuli naa seanja kasnije, kad budemo ljudi. Dr. N: Kakvi znaci? S: Zastavice - markeri na putu ivota. Dr. N: Biste li mogli biti precizniji? S: Znaci na putu koji nas pokrenu u novom smeru u ivotu u trenucima kad se treba dogoditi neto vano... i tada moramo poznavati znake da bismo prepoznali jedni druge. Dr. N: I due pohaaju taj kurs pre svakog novog ivota? S: Naravno. Moramo se prisetiti sitnica... Dr. N: Ali niste li ve pregledali detalje vaeg sledeeg ivota na mestu za izbor ivota? S: To je tono, ali ne i sitnice. Osim toga, nisam znao koji e sve ljudi tada biti sa mnom. Taj kurs je poslednja priprema... svi se tu okupljamo. Dr. N: To su oni koji e jedni drugima uticati na ivot? S: Tako je, to je uglavnom pripremni kurs, jer se u poetku neemo prepoznati na Zemlji. Dr. N: Vidite li ovde svoju primarnu srodnu duu? S: (rumeni se) ... ona je ovde... a tu su i drugi ljudi s kojima bih trebao kontaktirati... ili e oni mene nekako kontaktirati... i drugima su potrebni njihovi znaci. Dr. N: Oh, zato su te grupe sastavljene od dua iz razliitih primarnih grupa. Sve e one igrati neku vanu ulogu za druge u novom ivotu. S: (nestrpljivo) Da, ali ne mogu sluati to se dogaa dok vi priate... Pssst! Dr. N: (opet stiavam glas) U redu, kad nabrojim do tri, kurs e se zaustaviti na nekoliko minuta, tako da nita neete propustiti, (tiho) Jedan,dva,tri. Govornik sada uti, a vi ete mi objasniti podrobnije te zastavice i znake. U redu? S: Valjda...

Dr. N: Nazvau te znakove okidaima pamenja. elite li mi rei da e svi ti ljudi u odnosu na vas imati posebne okidae? S: Zato su nas i okupili. U mom ivotu bie trenutaka kad u susretati te ljude. Moram pokuati... zapamtiti neki njihov detalj... kako izgledaju... kako se kreu... kako razgovaraju. Dr. N: I svaki taj detalj pokrenue neko vae seanje? S: Da, a neke u i propustiti. Znaci bi trebali odmah kliknuti u naem seanju i rei nam: Oh, dobro, sada si tu. U sebi, moemo si rei: Vreme je za rad na sledeoj fazi. To mogu biti neupeatljive sitnice, ali te zastavice predstavljaju prekretnice u naim ivotima. Dr. N: A to ako propustite te zastavice ili znake prepoznavanja zato to, kao to ste rekli, zaboravite ono to vam je apta rekao? Ili ako odluite ignorisati svoj oseaj i krenuti drugim putem? S: (stanka) Imamo i druge izbore - oni ne moraju biti jednako dobri - moete biti tvrdoglavi, ali... (zastaje) Dr. N: ta ali? S: (uvereno) Posle ovog kursa obino ne zaboravljamo vane znake. Dr. N: Zato nam nai vodii jednostavno ne daju odgovore koji nam trebaju na Zemlji? Zato toliko zamaranja znakovima za priseanje? S: Razlog tome isti je kao i razlog zbog kog odlazimo na Zemlju ne znajui sve unapred. Snaga nae due raste kroz ono to sami otkrivamo. Ponekad se nae lekcije reavaju prilino brzo... ali obino nije tako. Najzanimljiviji deo puta su skretanja i bilo bi najbolje ne ignorisati zastavice u naim umovima. Dr. N: U redu, sada u brojati od 10 do 1, i kada doem do 1, va e kurs zapoeti opet i sluaete kako vam apta daje znake. Ja neu progovarati sve dok ne podignete kaiprst svoje desne ruke. To e mi biti znak da je kurs gotov, i moi ete mi prepriati znake koje morate zapamtiti. Jeste li spremni! S: Da. Napomena: Odbrojavam do jedan i ekam nekoliko minuta, posle ega moj klijent podie kaiprst. To je jednostavan primer razloga zbog kog su vremenska poredjenja izmeu Zemlje i duhovnih svetova besmislene. Dr. N: To nije trajalo dugo. S: Da, jeste. Govornik nam je ispriao mnogo toga. Dr. N: Pretpostavljam da ste dobro zapamtili detalje znakova prepoznavanja? S: Nadam se da jesam. Dr. N: Dobro, opiite mi onda poslednji znak koji ste dobili na kursu. S: (stanka) Srebrni privezak... videu ga kad mi bude sedam godina... oko vrata ene u mojoj ulici... ona e ga uvek nositi. Dr. N: Kako e taj srebrni predmet biti va okida? S: (zamiljeno) Sjaji na suncu... da mi privue panju... moram zapamtiti... Dr. N: (zapovednim tonom) Imate sposobnost spajanja svog duhovnog i zemaljskog znanja (polaem ruku na klijentovo elo) Zato je dua te ene vana za vas? S: Upoznajem je dok se vozim biciklom na ulici. Smei se, srebrni privezak sjaji... pitam je o privesku... postajemo prijatelji. Dr. N: A ta onda? S: (setno) Poznavu je samo krae vreme pre nego to se preselimo, ali to je dovoljno. Ona e mi itati i priati o ivotu i nauiti me da... potujem ljude... Dr. N: Mogu li i sami ljudi biti znakovi ili vam dati signale pomou kojih ete povezati stvari? S: Naravno, mogu dogovoriti upoznavanje u pravo vreme. Dr. N: Poznajete li ve veinu dua koje e vam biti znaajne osobe na Zemlji? S: Da, a one koje ne poznajem upoznau na kursu. Dr. N: Pretpostavljam da oni mogu dogovarati i susrete kojima zapoinju ljubavne veze? S: (smije se) Oh, provodadije - da, oni to rade, ali svrha tih susreta moe biti i prijateljstvo... sastajanje s ljudima koji e vam pomoi u karijeri... takve stvari. Dr. N: Znai, due koje se nalaze u ovom prostoru i na drugim mestima mogu s vama tokom ivota uspostavljati razliite odnose? S: (gorljivo) Da, povezau se s momkom iz svog bejzbol tima. Jedan drugi postae mi partner na farmi, a bie tu i moj prijatelj za ceo ivot iz osnovne kole.

Dr. N: A to ako se povezete s pogrenom osobom u poslu, ljubavi i drugim stvarima? Znai li to da ste propustili neki znak odnosa ili crvenu zastavu za neki vaan dogaaj? S: Hmm... to verovatno nee biti pogreno... moe biti poetak koji e vas pokrenuti u novom smeru. Dr. N: U redu, sada mi recite koji je najvaniji znak prepoznavanja koji morate zapamtiti na ovom pripremnom kursu. S: Melindin smeh. Dr. N: Ko je Melinda? S: Moja budua ena. Dr. N: ta trebate zapamtiti u vezi Melindinog smeha? S: Kad se upoznamo, njen smeh e... zvuati kao zvonii na vetru... ne mogu vam to opisati. Onda, tu je i miris njenog parfema tokom naeg prvog plesa... poznati miomiris... njene oi. Dr. N: Dakle, dobili ste vie od jednog znaka za svoju srodnu duu? S: Da, tako sam tup da su aptai valjda smatrali da mi treba vie okidaa. Nisam hteo pogreiti kada upoznam pravu osobu. Dr. N: A to bi trebalo pokrenuti njeno prepoznavanje vas? S: Moje velike ui... kada joj stanem na prste tokom plesa, ono to e osetiti kad se prvi put zagrlimo. Stara izreka kae da su oi ogledalo due. Nijedan fiziki atribut nema vei uicaj kad se srodne due sretnu na Zemlji. to se tie drugih fizikih ula, u prolom poglavlju spomenuo sam da dua zadrava seanja kao zvuci i mirisi. Duhovni aptai mogu upotrebiti svih pet ula kao signale prepoznavanja u buduim ivotima. Klijent iz dvadeset i osmog sluaja poeo je izraavati odreenu neprijatnost jer sam ga zadravao pre odlaska na duhovni kurs prepoznavanja. Pojaao sam njegovu vizualnu asocijaciju plutanja oko srednjeg podjuma u uionici (drugi ljudi slue se drugim nazivima). Svom klijentu dao sam dovoljno vremena da odslua uputstva i komunicira sa svojim prijateljima, a tada sam ga izvadio s mesta prepoznavanja. Moja je praksa nikada ne pourivati klijente u neko duhovno okruenje ili iz njega tokom seanse, jer sam otkrio da to ometa intenzitet koncentracije i seanja. Kad smo se odmaknuli od drugih dua, razgovarao sam sa njim o njegovoj srodnoj dui, Melindi.Saznao sam da se te dve due najbolje oseaju u ulozi mua i ene, iako povremeno biraju i druge odnose u ivotima. Obe te due elele su biti sigurne da e se pronai na Zemlji u sadanjem ivotu. Htio sam uti to se kasnije stvarno dogodilo. Dr. N: Kada ste vi i Melinda doli na Zemlju i kad ste bili mladi, jeste li iveli blizu jedno drugoga? S: Ne, ja sam ivio u Iowi, a ona u Kalifomiji... (razmilja) u Iowi sam poznavao Clair. Dr. N: Je li vas Clair zanimala u ljubavnom smislu? S: Da, skoro sam se oenio njome. Malo je nedostajalo - a to bi bila greka. Clair i ja nismo bili jedno za drugo, ali zabavljanje u srednjoj koli prelo nam je u naviku. Dr. N: I napustili ste svoj rodni grad i otili u Kaliforniju? S: Da, Clair nije elela da odem, ali moji roditelji su eleli napustiti nau farmu i krenu na zapad. Voleo sam Iowu, bilo mi je ao to se selimo i bio sam ljut zato to sam naputao Clair, koja je jo bila u srednjoj koli. Dr. N: Da li ste pronali neki znak, koji vam je pomogao da odluite da se odselite sa roditeljima? S: (uzdie) Sestra je bila ta koja je mahnula crvenom zastavom. Uverila me da emo imati vie mogunosti u gradu, gde su moji roditelji planirali poi. Dr. N: Vidite li svoju sestru u duhovnom svetu? S: Oh, da, ona je u mom krugu (primarnoj grupi). Dr. N: Je li Clair jedna od vaih srodnih dua? S: (stanka) Vie je prijateljica... samo smo prijatelji... Dr. N: Je li vam teko palo to ste napustili Clair? S: Oh, da... njoj je bilo jo i tee. Seksualno smo se privlaili u srednjoj koli. Ta zaljubljenost nije bila prava mentalna povezanost... na Zemlji je tako teko shvatiti ta biste trebali raditi s drugim ljudima... seks je velika klopka... dosadili bismo jedno drugome. Dr. N: Je li fizika privlanost s Melindom bila drugaija od one koje ste oseali prema Clair? S: (stanka) Kad smo se Melinda i ja upoznali na plesu, osetio sam snanu fiziku privlanost prema njenom telu... a valjda se i njoj svidjelo kako ja izgledam... ali oboje smo osetili neto mnogo vie od toga...

Dr. N: Da razjasnimo to. Jeste li vi i Melinda najerno izabrali svoja tela u duhovnom svetu kako biste privukli jedno drugo kada doete na Zemlju? S: (kima) Do... odreene mere... ali privukli smo jedno drugo na Zemlji zato to se u naim umovima nalazilo seanje na to kako ustvari izgledamo. Dr. N: Kad je dolo vreme za ples, to se dogodilo u vaem umu? S: Sad mi je sve jasno. Na tutor pomagao je Melindi i meni te veeri. Iznenada sam poeleo poi na ples. Mrzim da pleem jer sam nespretan. Nisam poznavao nikog u gradu i glupo sam se oseao, ali neko me je vodio tamo. Dr. N: Jeste li vi i Melinda zajedno osmislili prizor plesa tokom duhovnog pripremnog kursa? S: Da, tada smo znali za to. Kad sam je video na plesu, oglasili su mi se svi alarmi. Izveo sam neto vrlo netipino za mene... ubacio sam se izmeu nje i oveka s kojim je plesala. Kad sam je prvi puta zagrlio, imao sam oseaj da su mi noge gumene. Dr. N: I ta ste jo vi i Melinda osetili u tom trenutku? S: inilo nam se kao da smo u drugom svetu... oseali smo toliku bliskost... bilo je to tako udno tokom tog plesa... kada znate bez ikakve sumnje da se dogaa neto vano... voenje... namera naeg sastanka... srca su nam udarala... bila je to arolija. Dr. N: Zato je onda Clair ula u va ivot pre toga, kao komplikacija? S: Bila je iskuenje koje me trebalo navesti da ostanem na farmi... jedan od pogrenih putova koje sam morao zaobii... druga vrsta ivota. Poto sam otiao, Clair je pronala pravu osobu. Dr. N: Da ste vi i Clair zajedno krenuli manje vrednim putem i da ste propustili zastavicu vae sestre, da li bi vam ivot bio potpuna katastrofa? S: Ne, ali ne bi bio toliko dobar. Postoji jedan glavni smer u ivotu koji biramo unapred, ali uvijek postoje druge mogunosti iz kojih moemo uiti. Dr. N: Jeste li ikad u ivotu nainili greku i krenuli pogrenim putem, propustivi znake za promenu posla, selidbu u neki drugi grad ili upoznavanje neke vane osobe, zato to vam detalji koje ste videli na mestu za izbor ivota ili na tkursu prepoznavanja nisu bili dovoljno vrsto usaeni u um? S: (duga stanka) Znaci su tu. Ali, ponekad ne posluam svoj... oseaj. Postoje trenuci u ivotu kada promenim smer zbog previe razmiljanja i analize. Ili zbog toga ne uinim nita. Dr. N: Ah, dakle mogli biste uiniti drugaije od isplaniranog u duhovnom svetu? S: Da, i to ne mora ispasti tako dobro... ali imamo pravo propustiti crvene zastavice. Dr. N: Pa, uivao sam u naem razgovoru o mestu prepoznavanja i pitao sam se postoji li jo neto to vam ovaj duhovni kurs nudi za budui fiziki ivot. S: (odsutnim glasom) Ponekad, kad sam zbunjen i kad ne znam gde krenuti, samo... zamislim gde bih mogao poi u poreenju s onim gde sam bio... i shvatim ta moram uiniti. Pomaganje klijentima da prepoznaju ljude kojima je suen znaajan uticaj na njihov ivot fascinantan je aspekt moje prakse. Verujem da oni koji su mi doli zbog svojih odnosa nisu sluajno u tom trenutku u mojoj ordinaciji. Ometam li ja svrhu njihovog kursa duhovnog prepoznavanja pomaui tim klijentima da se prisete znakova? Ne mislim tako, iz dva razloga. Stvari koje oni ne bi trebali znati verovatno nee otkriti u hipnozi, a s druge strane, mnogi moji klijenti samo trae potvrdu onoga za to ve pretpostavljaju da je istina. O znakovima prepoznavanja mogu priati i iz svog iskustva, jer bio sam blagoslovljen s tri specifina znaka koja su mi pomogla da pronaem svoju enu. Dok sam jednom prilikom kao tinejder listao magazin Look, ugledao sam boinu reklamu za satove Hamilton koje je reklamirala prelepa tamnokosa ena odevena u belo. U naslovu je pisalo Za Peggy, jer ona je drala sat kao dar od nekog imaginarnog supruga. Preplavio me neki udan osjeaj, i nikada nisam zaboravio njeno ime i lice. Za svoj dvadeset i prvi roendan dobio sam sat te marke od svoje omiljene ujne. Nekoliko godina kasnije, dok sam studirao u Phoenixu, jedne subote odneo sam u praonicu svoj beli ve. Iznenada, prvi okida aktivirao se u mom umu porukom: Vreme je da upozna enu u belom. Pokuao sam izbiti tu misao iz glave, ali lice s one reklame istisnulo je sve druge misli. Zastao sam, pogledao svoj Hamilton sat i uo zapovest: Sad kreni. Pokuao sam se setiti ko sve nosi belu odeu. Kao opsednut, otiao sam u najveu bolnicu u gradu i raspitao se na recepciji za medicinsku sestru koja je odgovarala tom imenu i opisu. Rekli su mi da postoji takva osoba koja upravo zavrava sa svojom smenom. Kad sam je ugledao, okirala me njena slinost sa slikom koju sam imao na umu. Nae upoznavanje bilo je nespretno, ali kasnije smo seli u predvorje i razgovarali etiri sata bez prestanka, kao stari prijatelji koji se neko vreme nisu videli - to je, naravno, bilo tano.

Tek kad smo se venali ispriao sam joj razlog zbog kojeg sam doao u njenu bolnicu i znake po kojima sam je pronaao. Nisam htio da pomisli da sam poludeo. Tada sam saznao da je ona upravo tog dana rekla svojim zapanjenim prijateljicama: Upravo sam upoznala oveka za kog u se udati. Moj savet u vezi znaajnih susreta je da ne razmiljate previe o dogaajima koji slede. Neke od najboljih odluka donosimo na nain koji nazivamo instinktivnim. U takvim trenucima, sledite svoje oseaje. Kad vam se u ivotu treba dogoditi neki poseban trenutak, obino se i dogodi. Jedan od poslednjih zahteva koji oekuju mnoge due pre polaska na Zemlju je drugi odlazak pred Vee staraca. Dok su neki od mojih klijenata videli Vee samo jednom izmeu ivota, veina se srela s njim odmah posle smrti i neposredno pre ponovnog roenja. Duhovni svet je okruenje u kom vlada red, a Starci ele naglasiti vanost ciljeva due u sledeem ivotu. Ponekad mi klijenti kau kako se posle tog sastanka vrate u svoju duhovnu grupu kako bi se oprostili, dok drugi kau da se odmah posle toga reinkarniraju. Tu drugu proceduru proiveo je klijent koji je ovako opisao sastanak pre odlaska na Zemlju:Moj vodi, Magra, prati me do nekog nenog, belog prostora, u kojem se oseam kao da sam u oblaku. Vidim odbor od tri osobe koje me ekaju kao i obino. Starac u sredini djeluje kao da posjeduje najvei autoritet. Svi imaju ovalna lica, visoke jagodice, nemaju kose i malog su rasta. Izgledaju mi kao da su bespolni - bolje rei, ini mi se da mijenjaju spol iz mukog u enski i obratno. Oseam se smireno.Atmosfera je suzdrana, ali ne i neprijateljska. Svako od njih postavlja mi pitanja na blag nain. Starci znaju sve o svim mojim ivotima, ali nisu tako zapovedni kako bi se moglo pomisliti. ele me sasluati kako bi procenili moju motivaciju i snagu moje odlunosti za rad u novom telu. Siguran sam da su uticali na izbor tela ponuenih za moj sledei ivot, zato to smatram da su veti stratezi u izboru ivota. Odbor eli da potujem svoj ugovor. Naglaavaju vanost ustrajnosti i zadravanja mojih vrednosti u tekim okolnostima. esto se previe lako predajem gnevu i oni me podseaju na to, pregledavajui moje prole akcije i reakcije prema dogaajima i ljudima. Starci i Magra daju mi nadahnue, nadu i potstreh da vie verujem u sebe u tekim situacijama i da ne dopustim da mi stvari izmaknu kontroli. A tada, kao krajnji in kojim osnauju moju odlunost kad se spremam za polazak, podiu ruke i alju u moj um kuglu pozitivne energije koju u ponijeti sa sobom. Jedan aspekt sastanaka s veem koji mi je u poetku bio prilino udan je to to pripadnici iste grupe dua ne izlaze nuno pred iste lanove vea. Neko vreme pretpostavljao sam da e tu uvek postojati neka veza, zato to svi lanovi iste primarne grupe dua imaju istog vodia. Pogreio sam. U umovima mojih klijenata, ak su i stariji vodii nekoliko koraka ispod razvojne razine svemonih bia koja sainjavaju vea. Ta su bia slina Starcima o kojima nam je Thece priala u jedanaestom poglavlju, ali imaju specifiniju odgovornost prema evaluaciji ivota dua. Dok bi se vodi u nekim pogledima mogao smatrati linim savetnikom due, ta bliskost ne odnosi se na Starce. Vremenom, shvatio sam da se autoritet Starca, za razliku od vodia, protee na due iz mnogih grupa. ini se da svi lanovi grupe dua potuju veoma privatnu prirodu ove procedure. Svi oni smatraju svoje Vee staraca boanskim. Starci su okupani jarkom svetlou, a celo okruenje poseduje neku boansku auru. Jedan klijent opisao je to ovako: Kad nas dovedu u prisutnost tih superiornih bia, koja ive u tako uzvienom duhovnom carstvu, to iskustvo potvruje nae oseaje prema izvoru kreacije. PONOVO ROENJE Videli smo kako odluka due da se rodi u sledeem ivotu u specifinom vremenu i na specifinom mestu ukljuuje organizovani sled planiranja u duhovnom svetu. Dok svest dua svojih klijenata vodim sve blie trenutku njihovog izlaska iz duhovnog sveta, veina ih postanu tihi i introspektivni, a neki se vedro ale s prijateljima. Te reakcije na ono to sledi zavise u veoj meri od individualne due nego o vremenu koje je prolo od posljednje reinkarnacije. Ponovno roenje je duboko iskustvo. Due koje se spremaju za silazak na Zemlju su kao okoreli veterani koji se pripremaju za bitku. Njima je to poslednja prilika da uivaju u oseajima samospoznaje i injenici da su sveznajui pre nego to zaponu prilagavanje u novom telu. U poslednjem sluaju predstaviu duu ene koja nam nudi jasno definisan opis svog poslednjeg silaska na Zemlju. DVADESET I DEVETI SLUAJ Dr. N: Je li dolo vreme za reinkarnaciju u sledeem ivotu? S: Da, jeste. Dr. N: O emu najvie razmiljate u vezi povratka na Zemlju?

S: O prilici da ivim u dvadesetom veku. To je uzbudljivo vreme mnogih promena. Dr. N: A jeste li videli unapred taj ivot ili bar neke njegove delove? S: Da... prola sam kroz to... (klijentkinja deluje odsutno). Dr. N: Postoji li jo neto o emu elite razgovarati sa mnom u vezi sledee reinkarnacije? S: Posljednji put razgovaram s Pomarom (klijentkinjin vodi) o svim mogunostima u mom projektu (ivotu). Dr. N: Moe li se to smatrati poslednjim izlaznim razgovorom s Pomarom? S: Da, valjda moe. Dr. N: Bi li vam pomoglo kad biste razgovarali sa mnom o rezervnim planovima za sljedei ivot? S: (glas joj je suh i prilino slabaan) Ja... mislim da su mi jasni... Dr. N: Kako je proao va kurs prepoznavanja? Pretpostavljam da je ta faza vaih priprema zavrena? S: (jo uvek odsutno) Aha... Sastala sam se s ostalima (uesnicima) iz mog projekta. Dr. N: Jesu li vam potpuno jasni znakovi prepoznavanja pravih dua u pravo vreme? S: (nervozno se smeje) Ah... signali... moji dogovori s ljudima... da, sve smo to napravili. Dr. N: Bez analize ili cenzure svojih utisaka, recite mi ta oseate u ovom trenutku. S: Ja... samo se... pripremam... za veliki skok u novi ivot... oseam iekivanje... ali i uzbuena sam... Dr. N: Jeste li malo uplaeni, pitate li se moda da li biste se uopte trebali vraati na Zemlju? S: (stanka, a zatim nastavlja veselije) Lagana... zabrinutost... zbog onoga to me eka... zato to naputam svoj dom ovde... ali i srena sam zbog mogunosti. Dr. N: Dakle, oseate meane emocije zbog naputanja duhovnog sveta? S: Veina nas ih osea kako se nae vreme blii. Pre nekih ivota imala sam odreenih dvoumljenja... ali Pomar zna kada kasnim za svojim planom - ovde nita ne moete sakriti, znate. Dr. N: U redu, pretpostavimo da je vreme polaska u va sledei ivot. Kad nabrojim do tri, vaa odluka o povratku u odreenom trenutku vrsta je i nalazite se u posljednjoj fazi pre odlaska iz duhovnog sveta. Jedan, dva, tri! Opiite mi ta vam se sada dogaa. S: Opratam se sa svima. To moe biti... teko, (odluno zabacuje glavu). Bilo kako bilo, svi mi ele sreu i odlazim od njih... plutam sama. Nema velike urbe... Pomar mi doputa da priberem misli. Kad sam spremna, on me dolazi ispratiti... ponuditi mi ohrabrenje... podrku... i zna kada sam spremna za polazak. Dr. N: Oseam da ste sada bolje raspoloeni u odnosu na ponovno roenje. S: Da, to je vreme nadahnua i oekivanja... novo telo... put koji me eka... Sada pripremam tu klijentkinju da napusti duhovni svet po posljednji put pre svog sadanjeg ivota. U tome sam jednako oprezan kao i kad sam je prvi put poveo u duhovni svet posle normalne regresije. Zapoinjem osnaivanjem zatitnog energetskog tita koji je ve postavljen oko nje. Posle toga, primenjujem dodatne pripremne tehnike kako bih zadrao njenu duu u odgovarajuoj ravnotei s umom deteta kom se pridruuje na Zemlji. Dr. N: U redu, vi i Pomar zajedno ste tokom vaeg izlaska iz duhovnog sveta. elim da uete duboko u sebe i objasnite mi to inite, gledajui dogaaje kao u usporenom filmu. Idite! S: (stanka) Mi... poinjemo se kretati... veom brzinom. Postajem svesna kako se Pomar... odvaja od mene... i sada sam sama. Dr. N: ta vidite i oseate? S: Oh, ja... Dr. N: Ostanite unutra! Sami ste i kreete se bre. ta zatim? S: (tihim glasom)... odlazim... udaljavam se... kroz jastuke beline... sve dalje... Dr. N: Ostanite unutra! Nastavite me izvetavati. S: Oh, ja prolazim kroz... nabore svilene tkanine... glatke... nalazim se na trasi., na putu... sve bre i bre... Dr. N: Nastavite! Priajte mi dalje. S: Sve je zamagljeno... klizim dolje... kroz dugu, mranu cijev... uplji osjeaj... tama... zatim... toplina! Dr. N: Gde ste sada? S: (stanka) Svjesna sam da se nalazim u svojoj majci. Dr. N: Ko ste vi? S: (smeje se) U bebi sam - ja sam beba. Efekt uplje cevi kog opisuju moji klijenti oito nije majin poroajni kanal. Slian je tunelu kroz kog due prolaze posle fizike smrti, a moda je re o istoj ruti. itatelj se moe zapitati zato toliko pazim tokom ina raanja kad sam svoje klijente ve vodio u vei broj prolih ivota i iz njih tokom proteklih seansi. Za to postoje dva razloga. Prvo, proivljavanje prolog ivota ne mora ukljuivati proces raanja.Pomaem

klijentima da izau iz duhovnog sveta pravo u sledei ivot, obino u odrasloj dobi. Drugo, ako vratim klijente u njihovo sadanje telo i odluim zatraiti od njih da ponovno proive iskustvo raanja, elim ukloniti manju neprijatnost koju neki ljudi oseaju posle buenja. Pre nego to nastavim opisivati ovaj sluaj, trebao bih vam dati neke uoptene informacije o duama i bebama. Svi moji klijenti priali su mi da je prelaz njihovih dua iz duhovnog sveta u um bebe relativno bri od puta nazad. Zbog ega dolazi do ove razlike? Posle fizike smrti, nae due putuju kroz vremenski tunel i prolaze kroz kapiju u duhovni svet. Povratak u duhovni svet treba se odvijati laganije od silaska na Zemlju kako bi se tek osloboena dua mogla aklimatizovati. Meutim, kao due koje ulaze u bebe, dolazimo iz stanja potpunog znanja, pa smo zato mentalno sposobni da se bre prilagodimo svojoj okolini nego na kraju fizikog ivota. Osim toga, dodatno vreme za prilagavanje dobijamo dok se nalazimo u majinoj utrobi. Ipak, vreme koje provedemo unutar majke ne znai da smo potpuno spremni za snaan ok roenja, s bljetavim bolnikim svetlima, iznenadnom potrebom za udisanjem vazduha i prvim fizikim dodirima. Moji klijenti kau da je, poredei li trenutak roenja s trenutkom smrti, fiziki ok koji prati roenje mnogo vei. U nekom trenutku pre roenja, dua e oprezno dotaknuti bebin mozak u razvoju, otvoren za nove utiske, a zatim se vre spojiti s njim. Kad dua odlui ui u bebu, to dete, ini se, nema slobodu izbora prihvatanja ili odbijanja due. U trenutku ulaska, za duu poinje kronoloki tok vremena. Zavisno od sklonosti pojedine due, do veze moe doi u ranijoj ili kasnijoj fazi majine trudnoe. Imao sam sluajeve kad su due isplanirale svoj dolazak u poslednjem trenutku, tokom poroaja, ali to nije uobiajeno. Moja otkria ukazuju na to da ak i one due koje se rano spoje s bebom tokom trudnoe prilino esto putuju van majine utrobe. Posle poroaja, jedinstvo duha i tela u potpunosti se uvruje u partnerstvo. Besmrtna dua tada postaje sedite percepcije ljudskog ega u razvoju. Dua donosi duhovnu silu koja je nasljee beskonane svesnosti. Iako sam rekao da due mogu biti potisnute kod ljudi u traumatinim situacijama, one nikada nisu zarobljene. Osim to naputaju telo u trenutku smrti, due mogu izlaziti iz tela dok ono spava, tokom duboke meditacije ili pod anestezijom tokom operacije. Odsutnost due iz tela moe trajati i mnogo due, u sluajevima tekih oteenja mozga i kome. Dvadeset i deveti sluaj nastavlja se objanjavanjem stvaralake lepote due koja se spaja s novim ljudskim biem. To spajanje inteligentne ivotne sile pre roenja zatvara za na puni krug od prizora smrti opisanog u prvom sluaju. Dr. N: Pa, drago mi je da ste stigli ivi i zdravi u novo telo. Recite mi, koliko je beba stara? S: Prolo je pet meseci (od zaea). Dr. N: Je li to uobiajena faza zrelosti deteta u kojoj vi ulazite u telo? S: U svojim ivotima... dolazila sam u razliita vremena... zavisno o bebi, majci i mom buduem ivotu. Dr. N: Doivljavate li kao dua veliki stres ako majka iz nekog razloga abortira pre termina poroaja? S: Znamo hoe li se beba roditi ili ne. Neraanje nama nije iznenaenje. Moemo doi samo kako bismo uteili dete. Dr. N: Ako se dijete ne rodi, prekida li se i ivotni zadatak vae due? S: Ne, to se tie tog deteta, nikada i nije postojao ivotni zadatak. Dr. N: Je li mogue da neke abortirane bebe nikada nisu imale duu? S: To zavisi o tome koliko su daleko stigle. One koje umru veoma rano esto nas i ne trebaju. Napomena: O ovom su se problemu vodile estoke rasprave i nekada i danas. Tokom XIII veka, hrianska crkva jesmatrala nunim utvrditi smernice za postojanje dua abortiranih fetusa. Sv.Toma Akvinski i drugi srednjevjekovni teolozi arbitrano su odluili da se silazak due dogaa 40 dana po zaeu. Dr. N: Ukoliko se dete treba roditi, znate li kada se druge due spajaju s decom? S: (nehajno) Oh, neke plutaju uokolo due od drugih, ulaze u bebu i izlaze iz nje do poroaja zbog dosade. Dr. N: ta vi obiavate raditi? S: Ja sam valjda nekakav prosek. Ustvari, ne provodim dua razdoblja u bebi zato to to moe biti prilino dosadno. Dr. N: U redu, pogledajmo sadanju situaciju u vaoj majci i dopustimo da proe neko vreme. ta inite dok niste u neroenom detetu?

S: (oduevljeno se smeje) elite istinu? Rei u vam. Ja - ja se igram! To je sjajno vreme za isto ludiranje... kad je beba manje aktivna. Zabavljam se sa svojim prijateljima koji ine istu stvar. Jurcamo po Zemlji i poseujemo jedni druge... odlazimo na zanimljiva mesta... gde smo nekada zajedno iveli u prolim ivotima. Dr. N: Ne smatrate li vi i druge due da ostavljanje neroenog deteta na due vreme znai izbjegavanje odgovornosti vaeg zadatka na Zemlji? S: (brani se) Oh, razvedrite se! Ko je spominjao dua razdoblja? Ja to ne radim! Osim toga, nai problemi jo nisu poeli. Dr. N: Kad na neko vreme napustite bebu, na kom se astralnom planu nalazite u odnosu na Zemlju? S: Jo smo uvijek na nivou Zemlje... i pokuavamo da nam nita ne odvue panju. Veina naeg ludiranja odvija se u blizini bebe. Ne elim da steknete utisak kako mi nemamo ta raditi u neroenom detetu. Dr. N: Oh...? S: (nastavlja) Zaposlena sam s tim novim umom, iako jo nije potpuno spreman. Dr. N: Zato ne bismo porazgovarali o tome? Razjasnite mi te aktivnosti koje se dogaaju kad vaa dua ue u bebu kako bi u njenom telu ostala do kraja tog ivota. S: (duboko uzdie) Kad se spojim s detetom, svoj um moram sinhronizovati s mozgom. Moramo se naviknuti jedno na drugo, kao partneri. Dr. N: To mi govore i drugi ljudi, ali recite mi javlja li se izmeu vas i bebe trenutna povezanost? S: Pa... nalazim se u umu deteta, ali sam odvojena. U poetku delujem polako. Dr. N: U redu, objasnite mi ta radite s umom deteta. S: To je delikatno i ne moe se pourivati. Poinjem blagim ispitivanjem... definiemm veze... nedostatke... svaki je um drugaiji. Dr. N: Postoji li u detetu kakav konflikt u odnosu na vas? S: (neno) Ah... u poetku oseam blagi otpor... ne prihvata me potpuno dok se kreem prolazima... to je uobiajeno... dok ne doe do upoznavanja (zastaje na trenutak i tiho se smeje). Udaram sama sebe! Dr. N: U kom trenutku vae integracije s bebom ona postaje prijemiva na silu vaeg identiteta kao due? S: Smeta mi vaa upotreba rei sila. Mi nikada ne ulazimo silom u neroenu bebu. Ja to inim paljivo. Dr. N: Je li vam trebalo mnogo ivota da se nauite spojiti s ljudskim mozgom? S: Uh... neko vreme... nove due dobijaju pomo u spajanju. Dr. N: Budui da predstavljate istu energiju, sledite li tokom spajanja elektrine veze u mozgu, poput neurotransmitera, ivanih stanica i tome slino? S: (stanka) Pa, neto takvo... no, nita ne ometam... dok uim obrasce modanih talasa bebe. Dr. N: Govorite li o sklopu regulacije misli u umu? S: O nainu na koji ta osoba prevodi signale. O njenoj sposobnosti. Ne postoje dva ista deteta. Dr. N: Budite potpuno iskreni sa mnom. Nije li vaa dua preuzela taj um i podinila ga svojoj volji? S: Ne razumete. To je spajanje. Pre mog dolaska u bebi postoji praznina koju ja ispunjavam i inim bebu celovitom. Dr. N: Donosite li intelekt? S: irimo ono to ve postoji. Dr. N: Moete li mi preciznije objasniti ta vaa dua zapravo daje ljudskom telu? S: Mi donosimo... razumevanje stvari... prepoznavanje istine u onome to mozak vidi. Dr. N: Jeste li sigurni da vas to dete u poetku ne smatra tuinskim entitetom u svm umu? S: Ne, zato se sedinjujemo s nerazvijenim umovima. Ona me prepoznaje kao prijateljicu...blizanca... koji e biti deo nje. Kao da je beba ekala moj dolazak. Dr. N: Smatrate li da je neka via sila pripremila bebu za vas? S: Ne znam, ini se da je tako. Dr. N: Je li va rad na sedinjavanju dovren pre roenja? S: Zapravo nije, ali tokom poroaja poele smo se nadopunjavati. Dr. N: Dakle, proces sjedinjavanja traje neko vreme? S: Naravno, dok se prilagoavamo jedna na drugu. Kao to sam vam rekla, povremeno sam naputala neroenu bebu. Dr. N: Ali to je s onim duama koje se sjedine s bebama u posljednji trenutak pre roenja? S: Hmpf! To je njihov stil, ne moj. Oni moraju zapoeti svoj rad u kolevci. Dr. N: U kom dobu detetovog tela vaa dua prestaje naputati dete?

S: Sa oko pet ili est godina. Obino postanemo potpuno funkcionalni kada dete krene u kolu. Decu do tog doba esto moemo ostaviti nasamo. Dr. N: Nije li vaa dunost da uvek budete sa svojim telom? S: Ako stvari krenu po zlu na fizikom nivou - u tren se vraam nazad. Dr. N: Kako biste to mogli znati ako se ludirate uokolo s drugim duama? S: Svaki mozak ima obrazac talasa - to je kao otisak prsta. Istog trena znamo kad je dete za koje smo zadueni u nevolji. Dr. N: Dakle, svo vreme pazite na dodeljeno dete - i pre poroda i posle njega - tekom ranih faza odrastanja? S: Oh, da, a pazim i na roditelje. Oni se mogu svaati u blizini deteta, a to stvara uznemirujue vibracije. Dr. N: Ako se to dogodi detetu, to vi radite kao njena dua? S: Smirim je najbolje to mogu. Doprem kroz bebu prema roditeljima kako bih ih smirila. Dr. N: Dajte mi primer naina na koji moete dopreti prema svojim roditeljima. S: Oh, navedem bebu da im se smeje i dira lica roditelja s obe ruice. Roditelji jo vie zavole bebe zahvaljujui takvim stvarima. Dr. N: Vi kao dua moete kontrolisati motorike pokrete bebe? S: Ja sam... ja. Mogu malo potaknuti onaj deo mozga koji kontrolie kretnje. Ponekad mogu i podbosti detetov smisao za humor... uiniu sve to je potrebno da unesem sklad u svoju porodicu. Dr. N: Recite mi kakav je oseaj biti u majinoj utrobi. S: Svia mi se topli, prijatan oseaj ljubavi. Uglavnom oseam ljubav... ponekad i stres. Bilo kako bilo, koristim se tim vremenom za razmiljanje i planiranje svega to u initi posle roenja. Razmiljam o prolim ivotima i prilikama koje sam propustila u drugim telima i to mi daje potstreh. Dvojna priroda duha i tela svakom je poznata iz iskustva. Moda ovde lei objanjenje takozvanih "duevnih bolesti", moda sluajevi izofrenije nastaju kada dua iz nekog razloga potpuno napusti telo, ili prestaje aktivno da deluje u njemu, a telo nastavlja da ivi samo usled fizike inercije i sa fizikim delom uma, bez due koja mu daje plemenitost, smisao i viu svest. Otuda i "bezduna dela" koja ovakvi ljudi mogu da poine. Po ovom opisu dete moe fiziki da ivi nezavisno od due, to pokazuju i somnabulna stanja pri kojima telo moe da obavlja vrlo sloena dela bez prisustva svesti. Dr. N: A seanja na prole ivote i na ivot u duhovnom svetu jo vam nisu blokirana amnezijom? S: To se dogaa osle roenja. Dr. N: Kad se beba rodi, ima li ona kakve svesne misli o tome ko je njena dua i o razlozima spajanja? S: (stanka) Um deteta tako je nerazvijen da ono ne moe razmiljati o toj informaciji. Dobija neke delie te spoznaje radi utehe, ali oni kasnije izblede. Do vremena kad ponem govoriti, ta je informacija zakljuana duboko u meni, a tako i treba biti. Dr. N: Hoete li kao dijete imati bljeskove prisjeanja na prole ivote? S: Da... mi matamo... nain na koji se igramo kao deca... stvaramo prie... imamo imaginarne prijatelje koji su stvarni... ali to izbledi. U prvih nekoliko godina ivota bebe znaju mnogo vie nego to se misli. Dr. N: U redu, sada je vreme neposredno pre vaeg roenja u ovom ivotu. Recite mi ta inite. S: Sluam muziku. Dr. N: Kakvu muziku? S: Sluam ploe koje slua moj otac, to ga jako oputa - pomae mu u razmiljanju malo sam uznemirena zbog njega... Dr. N: Zato? S: (kikoe se) On eli deaka, ali zaas u ga navesti da se predomisli! Dr. N: Dakle, to je za vas produktivno vreme? S: (odluno) Da, zaposlena sam planiranjem trenutka u kom u ui u svet kao ovek i prvi put udahnuti. To mi je poslednja prilika za mirno razmiljanje o sledeem ivotu. Kad izaem - eka me jurnjava. ZAKLJUAK Informacije iz ove knjige o postojanju dua posle fizike smrti predstavljaju najsmislenije objanjenje razloga zbog kog smo ovde, koje sam pronaao u ivotu. Sve moje godine potrage za smislom ivota nisu me pripremile za trenutak u kom su mi klijenti pod hipnozom napokon otvorili vrata venog sveta.

Moj najstariji prijatelj danas je katoliki svetenik. Dok smo kao deaci etali brdima i plaama Los Angelesa, vodili smo mnoge filozofske rasprave, ali bili smo udaljeni miljama u naim duhovnim verovanjima. On mi je jednom rekao: Mislim da ti treba mnogo hrabrosti da bude ateist i ne veruje da postoji neto posle ovog ivota. Tada nisam na to gledao na taj nain, kao ni mnogo godina nakon toga. Od moje pete godine roditelji su me slali u vojniki organizovane internate. Oseaj naputenosti i usamljenosti bio je tako snaan da nisam mogao verovati u silu iznad mene. Sada shvatam da sam snagu dobijao na suptilne naine koje nisam mogao videti. Moj prijatelj i ja jo uvek pristupamo duhovnosti na razliite naine, ali danas smo obojica uvereni da red i svrha u svemiru proizlaze iz vie svesti. Kad se osvrnem unazad na svoj ivot, vidim da nije sluajno to su mi ljudi poeli dolaziti na hipnozu medij istine u koji sam mogao verovati - da bi mi priali o vodiima, nebeskim kapijama, duhovnim grupama za uenje i stvaranju sebe u svetu dua. ak i sada, ponekad se oseam kao uljez u umovima ljudi koji opisuju duhovni svet i svoje mesto u njemu, ali njihova spoznaja dala mi je smer. Jo uvek se pitam zato sam ba ja glasnik duhovne spoznaje sadrane u ovoj knjizi, kad bi taj zadatak moda vie odgovarao nekome s manje izvornog cinizma i sumnje. Zapravo, ljudi predstavljeni kroz te sluajeve pravi su glasnici nade za budunost, a ne ja koji izvetavam o njima. Sve to sam nauio o tome ko smo mi i odakle dolazimo dugujem ljudima koji su mi doli traei pomo. Nauili su me da je vaan aspekt misije naih dua na Zemlji mentalno preivljavanje odvajanja od naeg pravog doma. Dok se nalazi u ljudskom telu, dua je u osnovi sama. Relativnu izolaciju due na Zemlji tokom privremenog fizikog ivota dodatno oteavaju svesne misli da van ovog ivota ne postoji vie nita. Nae sumnje traju nas na vezivanje iskljuivo za stvari koje moemo videti u fizikom svetu. Nauna saznanja da je Zemlja samo zrno peska na ivici galaktike obale unutar velikog mora univerzuma dodatno osnauje na oseaj beznaajnosti. Zato se niti jedno drugo ivo bie sa Zemlje ne bavi pitanjem ivota posle smrti? Je li to samo zato to nai naduvani egoi ne vole misliti da je ivot samo privremena pojava, ili zato to je nae bie povezano s viom silom? Ljudi tvrde da sve pomisli na ivot posle smrti predstavljaju samo izraavanje naih elja. I ja sam to tvrdio. Meutim, ima logike u konceptu da nismo stvoreni sluajno, samo da bismo preiveli, i da delujemo unutar univerzalnog sistema koji usmerava fiziko preobraenje Jastva zbog nekog razloga. Verujem da je glas naih dua ono to nam kazuje da imamo linost kojoj nije namenjena smrt. Svi opisi ivota posle smrti iz mojih dosijea ne nude nam naunu osnovu koja bi potvrdila prie tih klijenata. Nadam se da sam uinio bar neto za itaoce kojima je materijal iz ove knjige previe neobian da bi ga mogli prihvatiti: ako ne dobiju nita drugo osim ideje da moda poseduju trajni identitet koji je vredno pronai, smatrau da sam postigao jako mnogo. Jedna od stvari koje najvie mue ljude koji ele verovati u neto vie od sebe je uzrok tolike negativnosti na ovom svetu. Zlo navode kao glavni primer. Kad upitam svoje klijente kako Bog pun ljubavi moe dopustiti patnju, pronalazim iznenaujue malo razlika izmeu njihovih odgovora. Kau mi da je nae due stvorio entitet koji je stanje potpunog spokoja namerno stavio izvan naeg dosega, kako bi nas naveo da se trudimo jae. Mi uimo iz zlodela. Odsutnost dobrih osobina razotkriva krajnje nedostatke u naoj naravi. Loe stvari testiraju nas - inae ne bismo bili motivisani za poboljanje sveta svojim delovanjem i ne bismo imali nain merenja svog napretka. Kad upitam svoje klijente u vezi naizmeninih kvaliteta milosra i besa koje doivljavamo kao izraavanje jastva uitelja - nad-due, neki od njih kau mi da nam stvoritelj pokazuje samo odreene atribute i to ini sa specifinom namerom. Na primer, kad bismo zlo izjednaili s pravdom, a milosre s dobrom, i kad bi nam Bog dopustio da spoznamo samo milosre, stanje pravde ne bi postojalo. Ova knjiga predstavlja sliku reda i mudrosti koji se izdiu iz mnogih nivoa duhovne energije. Zaprepauje nas implicitna poruka, posebno naprednijih dua, o postojanju mogunosti da se i Bog - naddua naeg univerzuma nalazi na nesavrenom nivou. Zato, potpuna nepogreivost pripisuje se jo viem boanskom izvoru. Tokom svog rada poeo sam verovati da postoji razlog iz kojeg ivimo u nesavrenom svetu. Zemlja je jedan od bezbroj svetova s inteligentnim biima, a svaki poseduje svoj lini niz nesavrenosti koji je potrebno uskladiti. Ako dalje razvijemo tu ideju, dolazimo do zakljuka da moda ivimo u jednom od mnogih svemira u raznim dimenzijama, od kojih svaki ima svog tvorca koji njime upravlja s razliitim nivoom vetine. Ti se nivoi razlikuju kao to se razlikuju stepeni razvijenosti dua koje smo videli u ovoj knjizi. U takvom panteonu, boansko bie nae kue upravljalo bi tom kuom na svoj nain. Ako su due koje odlaze na planete u naem svemiru potomci nad-due - roditelja koja postaje mudrija zahvaljujui naem trudu, je li mogue da imamo jo vie boanskog dedu koji je pravi apsolutni Bog?

Koncept da na neposredni Bog jo uvek evoluira kao i mi ne oduzima nita od krajnjeg izvora savrenstva koji je stvorio naeg Boga. Po mojem miljenju, najvii, savreni Bog ne bi izgubio svoju svemonost niti totalnu kontrolu nad celokupnim stvaranjem kad bi dozvolio sazrijevanje manje savrenih potomaka. Tim manjim bogovima bilo bi doputeno stvaranje svojih linih nesavrenih svetova kao krajnje sredstvo uzdizanja, kako bi se mogli spojiti s najviim Bogom. Aspekti boanske intervencije koji se odraavaju u ovom svemiru moraju ostati naa krajnja stvarnost. Ako na Bog nije najbolji od svih koji postoje, jer koristi bol kao nain poduavanja, moramo to prihvatiti kao neto najbolje to imamo i ipak prihvatiti razloge naeg postojanja kao boanski dar. Naravno, tu ideju nije lako preneti nekome ko fiziki pati zbog, recimo, smrtonosne bolesti. Bol u ivotu posebno je razorna zato to moe blokirati iscjeljiteljsku snagu naih dua, osobito ako nismo prihvatili ono to nam se dogaa kao unapred zamiljeni test. No, tokom ivota, naa karma isplanirana je tako da nam ni jedan test nee biti toliko teak da ga ne bismo mogli izdrati. U wat hramu u planinama severnog Tajlanda, jedan budistiki uitelj jednom me je podsetio na jednostavnu istinu. ivot nam je, rekao je, ponuen kao nain samoizraavanja, i daje nam ono to traimo samo ako sluamo svoje srce. Najvii oblik tog izraavanja su milosrdna dela. Nae due moda putuju van svog venog doma, ali mi nismo samo turisti. Imamo odgovornost za evoluciju nae vie svesti i vie svesti drugih ljudi. Zato je nae putovanje kolektivno. Mi smo boanska, ali nesavrena bia koja postoje u dva sveta, materijalnom i duhovnom. Naa je sudbina prelaz iz jednog sveta u drugi kroz vreme i prostor, uei kako ovladati sobom i razvijajui spoznaju. Moramo verovati tom procesu i biti strpljivi i odluni. U veini fizikih domaina ne moemo u potpunosti spoznati svoju sutinu, ali Jastvo se nikada ne gubi, zato to uvek ostajemo povezani s oba sveta. Moda je najzahvalniji aspekt mog rada na otkrivanju postojanja duhovnog sveta u umovima mojih klijenata uinak koji ta spoznaja ima na njihovu svest. Najznaajnija korist od spoznaje da imamo dom vene ljubavi, koji nas eka, jeste vea prijemivost na vie duhovne sile u naim umovima. Svest o tome da negde pripadamo smiruje nas i nudi nam spokoj, ne samo zato to imamo luku u koju se moemo skloniti od sukoba, nego i zato to se sjedinjujemo s univerzalnim umom. Jednoga dana svi emo doi do kraja tog dugog putovanja i dosei krajnje stanje prosvetljenja, u kome je sve mogue.