UVOD

Za petnaest godina koliko je proteklo od kako je objavljeno

prvo izdanje knjige Ulazi u Astral, nastavio sam eksperimente
uz pomoć mnogih ljudi kojima je talenat dozvolio pristup ovom
naročitom nivou.

Rezultati su krajnje interesantni i na izvesnim instancama

toliko čudni da su većinom neverovatni. Ništa što sam otkrio
ne dovodi me u iskušenje da dopunim tehnike date u ovoj
knjizi, koja izgleda kao solidna baza za rad. Ali, kada bih knjigu
pisao sada, obuhvatio bih nekoliko dodatnih priloga koji nisu
dati u originalu.

Prva i najvažnija od njih je Hristova metoda, australijska

tehnika izneta ukratko u mojoj knjizi Reinkarnacija — pet
tehnika za praktično istraživanje prethodnih života. Moje
iskustvo sugeriše da Hristov pristup često dovodi do rezultata
koji su uporedivi sa hipnozom, ali bez neophodnog trans-
uvoda (mada često dovodi do sličnog stanja). On je naročito
vredan za ljude, slične meni, koji nisu podesni subjekti za
duboku hipnozu.

Drugi pristup nije striktno u sam Ulaz, već pre zabava koja je,
koincidencijom, odličan pripremni trening za korišćenje Ulaza
i, u stvari, za raznolike magijske operacije. Ovaj prilaz se
naziva Podela Uloga u Igri Fantazije (PUIF).

Prva Podela Uloga u Igri Fantazije (zvana Tamnica u

zamkovima i Zmajevi) razvila se u Sjedinjenim Državama
ranih 1970-ih godina. U suštini, to je bio set čarobnih
kompleksnih pravila koja su dozvoljavala grupi ljudi da
učestvuje u imaginarnoj avanturi. Ukoliko joj pristupite, Podela
Uloga u Igri Fantazije postaje veoma »okorela« preokupacija u
kojoj se uživa. Od malih početaka u SAD, porasla je do kulta
raširenog u celom svetu sa entuzijastičkim nastavkom. Moj
prijatelj, koji je prošao kroz okultnu obuku, opisao je Tamnice
u zamkovima i Zmajeve kao »raskrsnicu između Pričanja i
Rada na kabalističkoj Stazi«. Svako ko poznaje oba teško da
se ne bi složio.

U Podeli Uloga u Igri Fantazije vežbate mišiće svoje

imaginacije, kreirajući unutrašnje kraljevstvo nastanjeno živim
karakterima i razvijajući živopisne detalje. Ritualisti su,
posebno, bliski načinu na koji pritisak grupnog uma unosi ton
realnosti u imaginarno iskustvo; i ovaj pritisak se oseća toliko
jako u PUIF kao u najuzdržanijoj ceremoniji. Sumnjam da bi se
mnogo toga moglo uraditi da bi se PUIF tehnike primenile u
službi okultnog, ali trenutno me se tiče samo njihova vrednost
u stimulisanju vizuelne imaginacije.

Neki crkveni oci u SAD, gde se PUIF veoma mnogo širi, izjavili
su da je to nov Satanin alat, oblikovan da dovede nevine na
pogrešan put. Bez obzira na satanistički uticaj, u izjavi ima
istine, pošto neke PUIF avanture »upetljavaju« tradicionalne
demonske karaktere. Mada nemam pretenziju da ovim
ometam kontekst sadašnje knjige, sa ezoterične tačke
gledišta, možda je bolje ne kreirati imaginarna vozila za
zloćudne sile, čak ni iz šale.

Posledično bih mogao da preporučim one PUIF sisteme koji

izbegavaju demone — putnik, na primer, koja ima koncept
»science-fiction« ili moju vremeplov, koju je jedan od učesnika
opisao kao kreiranje vrste »Šašavog sveta«.

U sadašnjem obliku PUIF nije okultna vežba, već deli mnoge

sličnosti sa širokim aspektom ezoteričnih tehnika i posledično
je odlična i prijatna preliminarna vežba za njih.

Za uzdržane, napomena da Astral sadrži autonomna bića koja

mogu izazvati nevolje neopreznima. Postoji i konstantna
mogućnost od, da se tako kaže, gubljenja pravca. Ali možda je
najveća opasnost i najsuptilnija. Postoje područja Astrala koja,
između ostalog, deluju kao reciprociteti informacija o pravoj
prirodi vaše psihe i sadržaja vašeg reinkarnatornog iskustva.

Takva informacija, ukoliko se spotičete na metode oko

otključavanja, isuviše je fascinantna da bi se lako ignorisala,
ali je potpuno suprotnog toka od onoga što nam je naša
kultura uslovila i krajnje je teška za apsorbovanje.

Niko ne želi da otkrije da je njegova ili njena lična filozofija

zloćudna i udar novog iskustva može, za nekoga ko je
nepripremljen, biti potpuno poražavajući. Time bih hteo da
kažem rečima saobraćajca sa prometne raskrsnice: »Tamo
budite oprezni!«
 RAZUMEVANJE ASTRALA

»Kompozitni oblik sfinge, takode predstavlja, hijeroglijskom

analogijom, četiri svojstva univerzalnog posrednika odnosno
Astralne svetlosti — razredivanje, zgušnjavanje, zagrevanje i
hladenje. Ova čeliri svojstva usmerena voljom čoveka, mogu
da modijlkuju sve faze Prirode, proizvodeći život ili smrt,
zdravlje ili bolest, Ijubav ili mržnju, pa čak i bogatslvo ili
siromaštvo, prema datoj pokretačkoj sili« — Elifas Levi.

Trebalo mi je više od deset godina da shvatim šta ovo znači.

Okultne formule su »upakovane« s obraćanjima Astralnom
planu — ili Astralnoj svetlosti, kako je Levi naziva — ali
definicija ima malo i tek su nešto između.

Opisi su primamljivi. Mada ga se zgražava mistik koji ga vidi

kao odvraćanje od duhovnog razvoja, Astralni plan sadrži
mnogo nagrada za maga. On će naći u Njemu vizije Vremena
Prošlog i Vremena Budućeg. U Njemu će naći bogove i
demone, silfe i salamandere, arhanđele i elementale. U Njemu
će naći tajne moći, ključeve — kao što Levi upućuje — za
proizvođenje čudesnih efekata na fizičkom planu.

Sve ovo i još više... dobija se ukoliko on može da stigne do

samog Astralnog plana.

Prvo, ja mislim o Astralnom planu kao paralelnom kontinuumu

Prostor/Vreme. Na ovu ideju je veoma mnogo uticala »science-
fiction« i, retrospektivno, sadržavala je zrnce istine. Ali to nije
cela istina, pa čak ni nešto približno celoj istini.

Kasnije, izgledalo je da Plan mora biti Vreme, razmatrano kao

četvrta dimenzija. Ovu ideju izneo je Ouspensky, koji je
argumentovao da trodimenzionalno stvorenje, delujući u
dvodimenzionalnom svetu, mora da proizvodi čudesne efekte.
Moglo bi, na primer, da izbegne »zidove« kvadrata
prekoračujući ih. Sa dvodimenzionalne tačke gledišta, bez
koncepcije o visini, dogodilo se čudo. Možda su čuda u
trodimenzionalnom svetu jednostavno manifestacije četvrte
dimenzije, koja se nesavršeno doživljava kao Vreme.

Da li bi ova Četvrta dimenzija mogla da bude Astralni plan?

Mislio sam neko vreme da je tako, ali opisi se nisu nikada
uklapali.
Ni korišćenje reči »astralno« u okultnoj literaturi nije nikada
bilo jedinstveno. Očigledno je da termin obuhvata više od
jednog značenja. Muldoonovo »Astralno telo«, na primer, nije
imalo stvarne veze sa Astralnim planom. Njegovo »vijuganje«
se zaista odigrava u Eteričnom telu koje je, opet, nešto drugo.

Bilo mi je očigledno da Astralni plan nije mesto — jedan od

razloga zašto magovi kao Levi više vole izraz Astralna svetlost.
Ali i razmišljanje o Astralu kao o uslovima ima svojih nezgoda.
Svi opisi izgledaju tačno kao mesto.

U Londonu, tražeći članstvo u jednom okultnom bratstvu,

postavio sam pitanje čoveku za koga sam mislio da treba da
zna. On mi je rekao: »Astralni plan je stari izraz za carstvo
vizuelne imaginacije«. Mnogo godina kasnije, morao sam i
sam da isto kažem studentkinji. Ona se usprotivila i rekla da to
ne može da bude jer je odgovor isuviše jednostavan. Moja
sopstvena reakcija je bila slična. Opisati Astralni plan kao
otpatke dnevnog sanjarenja izgleda uglavnom kao uvreda. Ali,
moj mentor je bio u pravu a ne ja. Moj problem je bilo površno
razumevanje. Kao većina ljudi, i ja sam izjednačavao
imaginaciju sa nerealnošću.

Razumevanje nije ni malo lako i unapred se izvinjavam

čitaocima koji narednih par strana smatraju nejasnim. Ostatak
knjige nije takav, ali je baziran na idejama koje ću izneti i
treba obratiti više pažnje.

Smatram da je najbolji pristup problemu da prvo analiziramo

tačno ko — ili šta — smo.

Ova vežba se retko izvodi. Prosečan čovek sebe prihvata bez

ispitivanja. On je telo i um. Njegova krajnja priroda je misterija
pošto on retko oseća nagon da razmišlja o njoj. Zen Budisti u
Japanu i Sufisti Srednjeg Istoka obraćaju više pažnje na
Suštinsko Ja.

U preliminamoj obuci Sufi Adept može prineti upaljenu sveću

vašoj ruci. »Šta ste to uradili?« upitaćete ako odmaknete mku.
— »Opekli ste me!«

Ali sa orijentalnom strpljivošću, objasniće vam da nije opekao

vas; pošto vaše telo niste vi, ono nije vaše Suštinsko Ja.

Ukoliko se ponovi bolni eksperiment, možda ćete biti skloni da

ponovite da vam je opekao ruku. Ali to, u refleksiji, nije istina.
Ruka nije deo vas, već nešto što možete da upotrebljavate.
Ovaj pristup je koristan pošto na dramatičan način
demonstrira mogućnost stizanja do Suštinskog Ja
eliminisanjem onoga što ono nije.

Misli su, na primer, deo uma.

Ali vi niste vaše misli. One se menjaju svakog trenutka kada

ste budni. Vi ostajete. Joyce je pokazao mogućnost opažanja
takve svesti. Vi ste posmatrač a ne struja.

Vi niste vaše emocije, mada one mogu nekada da vas

preplave. Emocije su prolazna pojava isto kao i misli. Realni vi
niste prolazna pojava.

Vi niste vaša sećanja. Ona će izbledeti dok vi ostajete.

Vi niste vaša personalnost. Vaša sadašnja personalnost

razlikuje se od one koju ste imali u trećoj godini. Ali Suštinsko
Ja ostaje.

Teoretski je moguće da patite od amnezije, slepila, gluvoće,

nedostatka čula ukusa, dodira i mirisa, paralize tela i
zaustavljanja toka svesti, ali da još uvek postojiti... vi.

Jednom, kada usvojite ovu ideju, došli ste do negativnog

razumevanja Suštinskog Ja. Zen Majstor bi išao dalje,
upoređujući ovo trajno jezgro sa svim.

Ali vi još niste spremni na taj korak. Vi ste spremni za sveže

razumevanje svog uma i okruženja. Možete, u stvari, biti
spremni za nov pogled na značenje realnosti. Ali, suvoparna
ozbiljnost vašeg položaja ne treba da vas suviše plaši.

Obratite pažnju na dijagram obeležen kao figura broj 1.

Uzmite razdelnu liniju obeleženog Selfa kao Suštinsko Ja.

Desno od te linije pruža se fizički svet, zasenčen da bi se

pokazale njegove gradacije; prvo vaše telo, najtrenutačnija
tačka kontakta sa Selfom; zatim, vaš neposredni ambijent,
možda soba u kojoj sada sedite i čitate; potom, malo dalje
okruženje — još uvek »vaše« u smislu — vaš grad, vaša
država i razne zemlje koje biste mogli odmah da nabrojite. Iza
toga je svet koji vam je poznat samo iz druge ruke kroz knjige
i putopise a iza sveta, Univerzum.

Levo se proteže vaš um. Vaše prvo predstavljanje

personalnosti, unutrašnja maska Suštinskog Ja. Zatim, vaš
neposredni prostor opažanja, svesnih misli i osećanja. Zatim je
vaša personalna podsvest, freudovski rezervoar pohranjenih
sećanja i iskustava. Iza toga je Kolektivno-nesvesno, psihički
izraz baznog mozga, prihvatljiv samo posredstvom simbola, a
potom su Antipodi Uma.

Obe krajnje strane dijagrama su otvorene čoveku kome nisu

poznate ni ukupnost univerzuma niti uma.

Dijagram kao ovaj ima ograničenja. Na primer, ne može da

pokaže kako um prodire u materiju. Ali, može da izrazi
osnovnu istinu, da je Self između svetova materije i uma i da
su oba sveta očigledna i stvarna.

Ispitivanje slike pokazuje da je vaše iskustvo fizičkog plana

krajnje ograničeno, isto kao i vaše opažanje mentalnog
carstva. Međutim, postoje tehnike koje proširuju unutrašnju
svesnost. O tome je ova knjiga.

I to je tamo gde dolazi Astralni plan.

Sada vas molim da ispitate dijagram obeležen kao figura broj

2.

Cmi prostor dodat osnovnom dijagramu predstavlja Astralni

plan. On se produžuje od Selfa i dodiruje sve delove uma.
Razmatrajte prostor kao fluidni medijum, reagujući na psihičke
sile koje su ispod. Misli postaju slike. Apstraktnosti postaju
simboli. Emocije postaju pogonske snage za njih.

Ukoliko pospete sitan pesak po metalnoj ploči i govorite nešto

direktno ispod, zvučni talasi proizvode uzorke u pesku.
Astralni plan deluje, uglavnom, na takav način. Ali, ovde
psihičke sile izgrađuju uzorke.

Naš uobičajeni oblik Astralne operacije je dnevno sanjarenje.

Vaše trenutne misli oživljavaju kao što reči pisca postaju žive
na sceni. Vi vidite misli kao slike, pre nego što ih čujete kao
reči, i imate manje ili više svesnu kontrolu šta se događa.

Ali, kako putujete dalje u Astral, kontrola postaje manje

sigurna. Nesvesne sile oblikuju imaginarni ambijent. Simboli
dobijaju sopstveni život.

U isto vreme, Self naglo gubi kontakt sa fizičkim svetom.

Opažanje postaje pojačano vezano za Astral.
Reči kao »putovanje« i »ambijent« slede iz dijagrama. Ali, ovo
nije jedini razlog zašto se koriste. Subjektivno, Astralno
putovanje ima sva obeležja pravog putovanja. Samo spolja
Plan se pojavljuje kao stanje svesti.

Jednom, kada se izgubi svesnost o fizičkom, unutrašnji pejzaž

preuzima ton realnosti, postaje ambijent u svakom smislu reči.
Najbliskiji primer ovome je sanjarenje. Snovi su funkcija
Astralnog plana. Njihova haotična priroda izvire iz činjenice da
su diskriminacija i kontrola obično relaksirane u snu.
Nesvesnim silama se dozvoljava igra u potpunosti. Nelogične
asocijacije proizvode nelogične sne.

Postoji suptilna nijansa razlike između sna pri spavanju i vizije

stanja transa. Transna vizija može da proizvede scene bizarne
kao i svaki san. Fluidno osećanje, da se jedna scena pretapa u
drugu, i ovde je veoma često. Ali u viziji, subjekat prepoznaje
strano, dok je u snu ono jednostavno prihvaćeno.

Godinama sam smatrao da svako ima pristup Astralnom planu

čak i ukoliko retko ide dalje od dnevnog sanjarenja. Tada, na
svoje veliko iznenađenje, otkrio sam da moja žena ne može da
načini ni najjednostavniju mentalnu sliku.

Postoji mogućnost da i neki čitaoci možda imaju iste teškoće.

Praksa može da reši ovaj problem. Treba da pomenem da u
Astralu počinju da funkcionišu i druga čula osim vida. Izgleda
da je vid najbolje razvijen, zatim dolaze sluh, pa ukus, dodir i
na kraju miris. Miris je iz nekog razloga najmanje razvijen i
izvestan broj ljudi koji doživljava sasvim žive vizije u drugim
oblicima nema ovaj osećaj.

Van transa, koji se obično izaziva specijalnim tehnikama,

stepen tona realnosti razlikuje se od osobe do osobe,
međutim, i ovde praksa dovodi do različitih dokaza. U
sledećem poglavlju ima nekoliko jednostavnih vežbi koje — uz
pravilnu primenu — ubrzavaju rad. Mada nekim čitaocima nisu
potrebne, one su prvi koraci ka korišćenju Ulaza u Astral.

Od sada na dalje moći ćete da vidite pravu stranu stvari. Mada

je neopipljiva, ona pripada fizičkom planu. Ovo je nešto
opisano kao egzistencija od fine materije. Neke škole misli
smatraju ga mrežom sila, slično elektricitetu. Ovo je slika u
pogledu vašeg fizičkog tela i obično mu odgovara. Ali, u
izvesnim okolnostima, može se projektovati van fizičkog. Kada
se ovo dogodi, ono nosi vašu svest virtuelno svuda na fizičkom
planu, ali vas ne može preneti u unutrašnje svetove dalje nego
što bi vaše telo moglo da hoda u snu.
Vaše Astralno telo, ponekad nazvano Telo želje ili Telo
svetlosti — je različito.

Prvo, njegov prirodni dom je leva strana našeg dijagrama.

Njegovi sastavni elementi su otpaci uma. Njegov oblik je ono
što napravite, svesno ili nesvesno. Drugim rečima, vaše Telo
želje može biti sve što poželite. Jedino ograničenje je vaš
talenat za oblikovanje Astralnih sila. Ukoliko ovog talenta
nema, težiće da se izgradi u saglasnosti sa vašom
unutrašnjom prirodom. Posledično, rezultati su iznenađujući i
često su daleko od laskanja.

Za prosečnog čoveka, Astralno telo se koristi samo na

Astralnom planu, ali trenirani okultista može da ga koristi i na
fizičkom. Priroda Astralnog tela se ne menja. Pre je
»nadređeno« nad fizičkim svetom. Tehnika za to nema veze
sa Astralnim putovanjima ili operacijom Ulaza. Biće data
kasnije kao kuriozitet, ali ćete uglavnom shvatiti da je veoma
teško njome ovladati.

Ulazi su, kao što ćete videti, daleko lakši.

STAZA DO VRATA

»Ne recite: 'O, pa to je samo mašta!' Vreme za proveru toga dolazi

kasnije« — Aleister Crowley

U poslovima reklamiranja mnoge osobe su zaposlene kao

vizualizeri. Takvi poslovi su uopšteno dobro plaćeni. Za većinu
onih koji ih obavljaju smatra se da imaju talenta za dizajn i
grafiku. U osnovi, oni zarađuju plate kroz mogućnost da jasno
vide u svojim umovima kako će završeni oglas izgledati.

Uz izuzetak malog broja ljudi, kao moja žena, sposobnost za

kreiranje mentalnih slika je rasprostranjena, ali ne toliko i
sposobnost da se one jasno vide. Mnoga dnevna sanjarenja su
krhka. Ona su ravna i maglovita, slično nefokusiranoj
fotografiji. Njihove boje su anemični pasteli.
Ovo je situacija koju morate da izmenite ukoliko želite da
obavite razumno istraživanje Astralnog plana. Vaše mentalne
slike moraju postati čvrste i jasne a boje vitalne i živopisne.

Kada ovo postignete, morate da idete dalje. Morate da

razvijete sposobnost da zamišljate zvuke i mirise, ukuse i
osećaje; što bolje možete to će vaša putovanja biti više
nagrađivana.

Takođe je važno da razvijete koncentraciju. Koristite boravke u

Astralu radi održavanja sposobnosti fiksiranja uma na jednu
stvar u datom vremenu. Bez koncentracije Ulazi ostaju
zatvoreni.

Savršeno je moguće da razvijete sposobnost koncentracije i

vizualizacije istovremeno. Oba imaju tendenciju da se razvijaju
iz vežbe date u ovom odeljku. Ali, sposobnost koncentracije je
vredan talenat u svakom životnom kretanju tako da ću dati
neke nagoveštaje za zaseban razvoj. Uprkos činjenici da se
ovo ne odnosi direktno na Astralne operacije, otkrićete da je
vrlo korisno da trenirate ove tehnike pre no što pređete na
vežbe vizualizacije.

Verovatno imate osećaj da se dobro koncentrišete. Većina

ljudi to misli. Postoji jednostavan test da to proverite.
Zapamtite, koncentracija je sposobnost održavanja uma
fiksiranim na jednu stvar uz isključivanje svega ostalog.

Pristupite testu. Smestite se u udobnu stolicu na mirnom

mestu gde vas neće uznemiravati. Opustite se i zatvorite oči.
Počnite mentalno da brojite. Ne smete ništa drugo da radite
osim brojanja. Sva vaša pažnja je usmerena na brojeve.

Posmatrajte sebe vrlo pažljivo dok izvodite ovaj test. Ako uđe
instant neke spoljne misli u um, prestanite da brojite.

Kakav je vaš rezultat? Ukoliko nemate istreniran um, rezultati

ovog testa su obično iznenađujući. Kod većine ljudi, brojanje
prestaje na četiri ili pet. Samo malo retkih pojedinaca može da
stigne vrlo visoko — do deset. Sve preko petnaest ili dvadeset
izgleda nemoguće.

Najuobičajenija zamka je misao kao: »Ovo je previše lako«. Ali,

jednom kada se misao rodi, zaustavili ste koncentraciju.
Sledeća suptilna zamka pojavljuje se uz pomisao »kako dobro
brojim«. Ako izbegnete obe, šanse su da podlegnete dosadi.
Vašu koncentraciju slama misao: »Ovo je baš luckast test.
Meni nije potrebno da dokazujem da mogu da se
koncentrišem.«
Jednostavna činjenica je da se malo ljudi može potpuno
koncentrisati čak i na pet minuta. Kada bi mogli, ovaj test bi
dobro uradile stotine. Orijentalni Jogi razvija sposobnost
držanja jedne misli u umu satima. Ne treba da idete tako
daleko za sadašnje svrhe. Ali, ukoliko je vaša koncentracija
daleko iznad prosečnog Zapadnjaka, moraćete nešto da
uradite da bi to dokazali pre no što možete da koristite Ulaze.

Dobar put za početak je da sedite i vežbate svakog dana. Ovo

ne zahteva — i u stvari, ne bi trebalo da zahteva — više od
petnaest minuta, ali je pravilnost vežbanja apsolutno od
vitalne važnosti. Koncentracija je navika. Jedini način da
razvijete naviku je da je se pridržavate.

Pomoći će vam da formirate običaj ukoliko vežbate u isto

vreme svakog dana. Ne pokušavajte da sebe zavarate da je to
nemoguće zbog posla ili društvenih obaveza. Navijte sat da
zvoni petnaest minuta ranije i koristitite vreme da vežbate.
Bolja koncentracija će vam učiniti više od onoga što propustite
zbog petnaest minuta sna manje.

Postoji i drugi razlog kada se bira rano jutro za vežbanje. Vaš

um će izgraditi masivan otpor treningu. Otkrićete »vredne
razloge« zašto bi trebalo da propustite koncentraciju baš taj
put. Ovom otporu je teže odoleti uveče kada ste umorni nego
ujutru kada ste sveži.

I, ukoliko ste prvi član porodice ujutru na nogama, očigledno

ima manje šanse da vas drugi uznemire. Isto važi i za druge
oblike ometanja kao što su telefonski pozivi.

Kada ste utvrdili vreme i mesto, sledeći korak je relaksacija.

Uprkos uobičajenoj slici naprezanja i skupljanja obrva,
koncentracija dolazi lakše u opuštenom stanju. Vi se
usmeravate na mentalnu vežbu i ne dolazi do ometanja iz
vašeg tela. Ukoliko imate glavobolju uzmite aspirin. Ako vam
je neudobno, sačekajte izvesno vreme a onda opustite svoje
mišiće. Vaše telo neće da vas uznemirava ukoliko je opušteno.
Kada završite vežbu osećaćete se svežim.

Prvo, najbolji smer je da odredite subjekat i koncentrišete se

na voz misli koje se rađaju iz njega. Ništa ne silite. Održavajte
predmet u umu i dozvolite mislima da ga okruže. Ovo je oblik
meditacije i informacije koje se rode mogu biti vrlo korisne.

Uskoro ćete otkriti da, slično testu sa brojanjem, ova vežba

nije ni približno laka kao što zvuči. Druge misli puze unutra.
Počinju smetnje. Ovo se svima događa na početku i ne treba
da vas brine.

Dobra ideja je da napravite zabelešku o svakoj upadici u voz

misli. Jednostavno ih zabeležite kao »Lutanje uma« ili
»Gluposti«.

Ovakvo zapisivanje daje vam bazu za buduća poređenja. To

znači da ćete uz letimičan pogled moći da dokučite kako vam
koncentracija napreduje. Ne očekujte brze rezultate. Vi ste, da
postavimo grubo, u istom položaju kao trom i debeo biznismen
koji počinje »body building« kurs. I, mentalni mišići zahtevaju
vreme za razvoj.

Ali, kako nedelje prolaze, opazićete poboljšanje. Eventualno

ćete moći da prođete kroz period od petnaestak minuta sa
svega par upada, ili i bez njih. Na ovom stepenu produžite
raspoloživo vreme na dvadeset minuta i pređite na prvu vežbu
vizualizacije.

Najbolje je da počnete sa nečim jednostavnim. U prve dve

nedelje, koristite bazne geometrijske oblike kao kvadrat, krug
ili trougao. Odaberite jedan, zatvorite oči i pokušajte da ga
naslikate u svom umu. Ponovo, nemojte sebe siliti i ne
očajavajte ukoliko stvari teku polako u početku. Pokušajte da
nacrtate oblik na komadu papira i da ga gledate pre no što
zatvorite oči.

Pri kraju druge nedelje, kada ima napretka u vizualizaciji jedne

figure, pokušajte da vizualizirate dve odjednom.

I kao što ste činili tokom vežbi vizualizacije, pribeležite

posebne teškoće. Ponovo, ove beleške su korisne kao zapis
vašeg napredovanja.

Izvodite ovu vežbu svakog dana dok ne budete zadovoljni.

Ovim mislim da mentalnu sliku, na primer kruga, stvorite brzo,
jasno i lako.

Važno je da vidite samo ono što želite da vidite. Ukoliko krug

posta-ne iskrivljen, pomera se, povećava ili smanjuje dok ga
posmatrate svojim mentalnim očima, niste postigli dovoljnu
kontrolu svog uma.

Ako vam izvođenje ove vežbe bude iziskivalo više od mesec

dana pravilnog svakodnevnog vežbanja, verovatno ste jedan
od onih retkih pojedinaca koji doživljavaju najveće teškoće u
jednostavnim oblicima. U tom slučaju, pređite na sledeću a na
geometrijske figure se vratite kasnije.
Nemojte ni pod kakvim okolnostima produžavati period od
dvadeset minuta. Ako to radite, neće biti bržeg napredovanja.
Ove vežbe, jednostavne kao što jesu, predstavljaju vaš prvi
namerni kontakt sa Astralnim planom. Moje napomene o
fascinaciji važe i sada ali i u buduće.

Nećete imati koristi ukoliko forsirate sebe. Radite pravilno

prateći sopstveni tempo. Ima dovoljno vremena. Nemojte
utrošti manje od dve nedelje na bilo koju vežbu bez obzira
koliko je smatrali lakom. Ali, nemojte biti zabrinuti ni ako je
zahtevala više od toga; za neke vežbe je potrebno mnogo
više. Možete se razviti samo u svom sopstvenom vremenu i
rezultati će biti vredni čekanja.

Vaša sledeća vežba može izgledati kao veliki korak unapred

od jednostavnih geometrijskih figura. Ali ima mnogo
verovatnoće da će biti mnogo lakša. Ovo je pretežno zbog
prethodne prakse sa ranijim vežbama a delom što vam je novi
predmet mnogo bliskiji.

Sedite i relaksirajte se kao ranije. Dobro pogledajte sobu.

Zatvorite oči i pokušajte da je vizualizirate. Posle minut ili dva,
otvorite ponovo oči i proverite da li vaša mentalna slika
odgovara.

Ova vežba je blisko povezana sa vašom moći opažanja.

Možete biti veoma iznenađeni koliko se toga može zaboraviti
između sklapanja očiju i početka vizualizacije.

Sada zatvorite oči i pokušajte ponovo.

Verovatno je mnogo lakše — bar u početku — da vizualizirate

grube konture. Ali, morate pokušati da učinite mnogo više od
toga. Morate da ispunite različitim detaljima. Ponovo ne treba
da žurite niti sebe da silite. Detalji će doći u svoje vreme.

Početno je dovoljno da vizualizirate onaj deo sobe koji možete

da vidite pre no što zatvorite oči. Radite na tome dok ne
ispunite sliku finim detaljima, uključujući i boje.

Jednom, kada uspete, zamislite sebe kako šetate po sobi,

samo sebe kako idete. Potrošite dosta vremena predviđenog
za vežbu radeći ovo samo u jednom pravcu. Time se kaže —
zamislite sebe da krećete od vrata i kružite po sobi u smeru
kretanja kazaljki dok se ne vratite do vrata. Posle toga,
proverite vizualizaciju radeći isto fizički.
Ova vežba može zahtevati duže vreme, ali posvetite joj ga.
Jednom kada vizualizacija postane jaka i laka, pokušajte
mentalno kretanje po sobi u suprotnom pravcu. Nastavite sa
time dok ne otkrijete da je isto toliko lako da lutate po sobi u
imaginaciji, kao što činite sa svojim fizičkim telom.

Primetićete u ovoj vežbi da konstantno zaboravljate neki

predmet u sobi. Ukoliko je to slučaj, često je korisno da
pokušavate malu samoanalizu. Zašto vam jedan objekat
zadaje teškoće a drugi ne? Kakva su vaša uopštena osećanja o
njemu? Zašto imate ta osećanja? Možete otkriti da je razlog
vaših gubitaka pamćenja neka neprijatna asocijacija u vezi sa
predmetom koji stalno zaboravljate.

Sledeća vežba je vrlo slična. Ponovo razvija imaginaciju

ispitivanjem sebe. Ali, ovoga puta izaberite prostoriju u
drugom delu kuće. Stupite u nju pažljivo kao što ste činili i sa
onom u kojoj sedite.

Važno je da ni u jednoj od njih ne vizualizirate ljude — naročito

ne one koje znate.

Jednom kada ste uspostavili jaku vizualizaciju nove prostorije,

pokušajte da razvijete imaginarni dodir. Pokušajte da
»osetite« teksturu zavesa, površine stola... Radite to dok
osećaji ne dođu vrlo snažno.

Vaš sledeći korak je ponovo vrlo sličan. Ovoga puta izaberite

sobu u kući prijatelja. To treba da bude prostorija koja vam je
dobro poznata iz poseta. Ali, očigledno je manje bliska od soba
u vašem stanu.

Stupite u sobu na isti način kao i u prethodnu, uključujući i

aspekte dodira.

Regularnim vežbanjem vaša vizualizacija neće postati samo

življa, već i lakša. Sada ste spremni za nešto još
komplikovanije.

Pripremite se za sledeću vežbu. Kupite knjigu kratkih priča

nekog autora kog smatrate naročito zabavnim. Pročitajte
jednu pre svakog perioda vizualizacije. Pokušajte da »vidite«
priču kao što se odigrala. Sledite karaktere kroz različite scene
u priči. Izgradite izglede i manire sa onoliko detalja koliko
uspete. Pokušajte svojim unutrašnjim uhom da čujete dijaloge.
Kada dostignete savršenost, vaša sledeća vežba je da
oblikujete priču sami. Ne brinite mnogo o poruci. To prepustite
profesionalcima. Vi pokušajte da izgradite raznolikost
karaktera i slika.
Karakteri treba da budu imaginami a ne ljudi koje znate. Vrlo
je važno da provedete neko vreme radeći prethodno na priči.
Ukoliko to izostavite, vežba će se pretvoriti u jalovo dnevno
sanjarenje.

Laka ali stvarna opasnost može se ispoljiti na ovom stupnju.

Neki pojedinci razvijaju svoje snage vizualizacije do vrlo
visokog stepena. Njihove slike uzimaju ton određene realnosti
bez bilo kakvog pitanja pojave transa.

Očigledno je da je od vitalnog značaja da nikada ne sme da

dođe do konfuzije između unutrašnjeg i spoljašnjeg nivoa. Da
bi sebe sačuvali od ovoga mnogi okultisti koriste ritualne
gestove, kreirane da jasno obeleže početak i kraj svake
vizualizacione seanse. Oni koji su religiozni mogu poželeti da
usmeravanjem uma koriste Znak krsta. Za druge, jednostavan
gest, kao otvaranje i zatvaranje zavese, je dovoljno efikasan.
Važno je da svoje gestove izvodite fizički i koristite svaki put.

Vaš trening, ukoliko se pravilno izvodi, na ovom stepenu

omogućiće vam »pravilno opremanje« za korišćenje Ulaza.
Trebalo bi da možete da izvodite rutinske preglede Astralnog
plana pa čak i da idete neki put prema kompleksnijim
operacijama kao što je Kabalističko delovanje na Stazi.

Ali, možda ćete poželeti da idete dalje. Ukoliko je tako,

sledeća vežba, mada veoma teška za savlađivanje, platiće
vam dividende u budućnosti.

Radi njenog izvođenja, vratite se geometrijskim figurama, ali

ovaj put u tri dimenzije. Počnite sa jednostavnom kockom.
Vizualizirajte je snažno i zamislite da je dodirujete. Osetite
teksturu njene površine.

Sada pokušajte da zamislite kako izgleda iz različitih uglova.

Ne pokušavajte da šetate oko nje, kao što ste radili sa
imaginarnom osobom. Pokušajte da nađete nove tačke
posmatranja. Možete je, na primer, gledati odozdo, ili odozgo i
malo sa desna. Menjajte često perspektivu tako da na kraju
možete da vidite kocku iz svih uglova toliko lako kao da
gledate u fizičku čvrstinu.

Ovo nije lako a sledeće stanje je još teže. Morate pokušati da

vizualizirate celu kocku odjednom. Pokušajte da vidite svih
šest strana istovremeno. Okružite kompletnu čvrstoću svojom
Astralnom vizijom tako da, dok je vaš pogled iz svih uglova, ne
izaziva iskrivljenost.
Samo vežbanje pruža vam pomoć da ovo savladate. Pravilno
izvođenje nije toliko talenat koliko veština. Na mnogo načina
liči na učenje vožnje bicikla ili jahanja ponija. U jednom
momentu izgleda nemoguće, a u sledećem vi to radite.

Vežbaje jedna od onih koje se ne mogu izvesti odjednom. Neki

ljudi je nikada i ne savladaju. Oni koji mogu sebi da čestitaju,
tu treba da stanu. Ukoliko se vežba predugo, paradoks koji se
nastanjuje u iskustvo može da dovede do vrlo uznemiravajućih
efekata na um.

ULTIMATIVNA ZAŠTITA

»O, plemeniti rode, ova carstva ne dolaze od nekud van. Ona stižu
iz četiri dela srca, koji, obuhvatajući njegov centar, čine pet
pravaca. Oni dolaze odatle i sijaju na tebe! I Božanstva nisu
odnekud drugde. Ona postoje od većnosti sa sposobnostima tvog
sopstvenog intelekta. Poznavanje njih je te prirode« — Tibetanska
knjiga mrtvih

Magija je kao dijamant u đubrištu. Izvesno ćete pronaći nešto

vredno u predmetu, ali pre no što stignete, preći ćete preko
puno smeća. Ovo što pišem rezultat je mnogo knjiga praznih,
beskorisnih čini i vradžbina. One obećavaju sve a ne daju
ništa. Postoji prava manija za njima. Drevne vradžbine
izgledaju kao da su ih sastavljale isključivo psihopate.

Nevolja je što većina ljudi propušta dijamant zbog smeća. Ili,

što je još gore, nastaje konfuzija zbog oba. Magija je
unutrašnja nauka, drevni sistem psihologije. Ako se razmatra
u ovom svetlu, slede rezultati. Postoji dokaz koji sugeriše
paralelizam između psihičkog procesa i fizičkih događaja.
Zbog toga postoji mogućnost da magija može da utiče na
fizički svet.

Ali, demoni se ne pojavljuju da grade katedrale, niti će čini

proizvesti kišu zlata. Ovo su bajke a ne magija. Ovo ističem
pošto su vaše ideje o magiji većinom uslovljene bajkama.
Rastete i shvatate, uz žaljenje, da magija ne deluje. Kada
okultista tvrdi da su magijski rezultati mogući, vi zahtevate da
on to dokaže u okvirima vaših bajki. Ali, ukoliko dokaz sledi,
možete biti sigurni da posmatrate pametno prizivanje a ne
magiju.
Vekovima su prave magijske tehnike bile zatvorene i čuvane
tajne. Razlog je isti kao i upozorenje koje ponavljam kroz ovu
knjigu. Tehnike su opasne.

Velike tajne su bile dobro čuvane. Ali, ni jedan sistem nije

kompletno vodo-nepropustiv. Tokom godina neke stvari
popuste ili se otkrivaju nezavisno. Jedan od primera je
hipnoza. Psihološka primena Alhemije je drugi. Ovi predmeti
kao i telepatija, prekognacija i vidovitost su inteligentno
proučeni van okultnih bratstava. Drugi su poznati samo kroz
delimično proučavanje. Rezultat je da su ugrađeni u ogromno
svetsko skladište praznoverja.

Kada ste se poslednji put peli lestvicama bez osećanja

neprijatnosti. To vraća nazad u drevni Egipat; stoje okolnosti
da nije mudro razbiti triangl. Vi znate da merdevine formiraju
trougao sa zidom i zemljom. Vi ne znate zašto bi trebalo da
dođe do nesreće ako se skrši trougao, ali nameravate da to
izbegnete.

Ako budete hrabri i popnete se uz lestvice, ništa se neće

dogoditi. Neće vam ni vlas pasti sa glave. Možete razumno da
zaključite da su praznoverja o hodanju po merdevinama
gluposti. I bićete u pravu.

Ali, ako zaključite i da su egipatski sveštenici bili budale,

pogrešićete. Zbog izvesnih okultnih ceremonija slamanje
trougla može da dovede do katastrofe.

Sve ovo može izgledati vrlo daleko od psiholoških

eksperimenata sa Ulazima u Astral. Ali nije. Jedini ljudi koji su
ovo polje proučili u svim dubinama su okultisti. I, jedine
tehnike zaštite za Astralne putnike su okultne tehnike.

Sada ćemo ispitati jednu od njih. Koliko znam, nju je razvio

Hermetički red Zlatne zore u ovom veku. Nazvana je »Niži
ritual pentagrama«.

Stanite licem prema istoku. Vizualizirajte sferu bele svetlosti

odmah iznad krune vaše glave.

Podignite desnu ruku da dotaknete ovu sferu. Zatim je

spustite dole da bi dotakli čelo istovremeno vizualizirajući
svetlosnu strelu koja se uvlači u vaše telo. Recite: »Ateh«.

Spustite ruku i dotaknite grudi vizualizirajući strelu svetlosti

koja se širi kroz vaše telo do stopala. Recitet: »Malkut«.
Dotaknite desno rame, na kome vizualizirate drugu sferu
moći. Recite: »Ve Geburah«.

Prebacite ruku preko da bi dotakli levo rame vizualizirajući

drugu svetlosnu strelu koja prolazi kroz vaše telo. Recite: »Ve
Gedulah«.

Sklopite ruke na grudima snažno vizualizirajući Svetlosni krst

u svom telu. Recite: »Le Olahim. Amen«.

Ovo kompletira prvi stepen rituala, poznatog kao Kabalistički

krst. Reči koje se koriste su hebrejske. Verovatno ćete ih
prepoznati u prevodu: »Tebi Kraljevstvo, Moć i Slava, zauvek.
Amen«.

Sada, ispruživši desnu ruku sa ispravljenim prvim i drugim

prstom, nacrtajte pentagram u vazduhu ispred sebe kao što je
prikazano na figuri broj 3.

Crtajte veliku figuru, počinjući od ruke u delu levog bedra i

zamahnite glatko na gore do prirodnog ograničenja visine.
Vizualizirajte linije figure kao bele vatre.

Kada je figura kompletna, povucite ruku i probodite je

vrhovima prstiju uz reči: »Yod-heh-vav-heh«.

Sa ispruženom rukom idete prema jugu trasirajući liniju vatre

kako se pomerate. Nacrtajte drugi pentagram, probodite ga i
recite: »Ah-doh-nai«.

Okrenite se zapadu i ponovite isto uz reči: »Eh-he-yeh«.

Okrenite se severu i ponovite isto uz reči: »Ah-ge-lah«.

Vratite se na istok, zatvarajući imaginarni krug vatre u centru

prvog pentagrama. Raširite ruke da bi formirali Krst.
Vizualizirajte arhanđela Rafaela ispred sebe. Vidite ga u žutoj
odori i zamislite vazdušnu struju koja plovi iz njega prema
vama. Recite: »Ispred mene, Rafaele!«

Vizualizirajte arhanđela Gabriela iza sebe na zapadu. Njegova

odora je plava i on stoji ispred morske pozadine. Recite: »Iza
mene, Gabriele!«

Vizualizirajte arhanđela Mihaela na jugu. Njegova odora je

crvena i on stoji ispred vatrenog, vulkanskog pejzaža. Recite:
»Uz moju desnu ruku, Mihaele!«

Vizualizirajte arhanđela Uriela na severu. On nosi tamne

haljine — maslinastu, limun-žutu, crnu i boje rđe — i stoji
ispred pozadine plodne zemlje. Recite: »Uz moju levu ruku,
Uriele!«

Održavajući svoju vizualizaciju vrlo snažno, recite: »Oko mene

plamte pentagrami. Iza mene sija šestokraka zvezda!«

Ponovite Kabalistički krst.

Ovim se kompletira ritual koji se vrlo široko primenjuje čak i

danas kao otvarajuća ceremonija u mnogim okultnim Ložama.
Ukoliko posmatrate kako se izvodi nećete primetiti objektivne
rezultate ako niste naročito senzitivni na atmosferu. Ali,
objektivni rezultati nisu cilj. Ritual Pentagrama je Astralna
operacija i kao takva dobro deluje.
Već sam pomenuo da u Astralu simboli imaju sopstveni život i
značaj. Ovaj kratki ritual je krcat simbolima.

Prvo dolazi simbol Svetlosti. Čak i letimičan pogled na

mističnu literaturu pokazuje ideju Svetlosti koja se opet vraća
kroz vreme. Koristi se da simbolizuje najviše spiritualno
iskustvo i zato ima veliki značaj za um.

Krst je drugi moćan simbol. Mada je pre-hrišćanskog porekla,

ima univerzalnu primenu.

Kao arhanđeli, Rafael, Gabriel, Mihael i Uriel imaju značaj za

svakoga sa hrišćanskom, jevrejskom ili drugom pozadinom.
Kao Elementalni Kraljevi i Vladari Glavnih Tačaka imaju
univerzalni značaj.

Pentagram nacrtan sa jednim krakom na gore, označava

dominaciju Duha nad Četiri Elementa. Šestokraka, Davidova
zvezda — pokazuje spiritualnu svest stopljenu sa
individualnom personalnošću.

Akademska analiza simbola je bez značaja. Iskustvo pokazuje

automatsko delovanje na vaš um. Oni postaju zbir psihičke
realnosti i njihovo korišćenje na Astralnom planu prizvaće
realnost iza njih.

Sada je dobro da se vratimo na dijagram u prvom poglavlju.

Astralni plan je plastični posrednik oblikovan silama koje leže
ispod u psihi. Ukoliko tokom Astralnog putovanja dođete u
neprijatnu situaciju zapamtite da je taj oblik čista imaginacija.
Ali, sila iza je dovoljno stvarna na mentalnom nivou.

Ukoliko odlučite da koristite simbole, da testirate svoje vizije ili

se zaštitite od njih, jednostavno izgradite Astralni oblik za
korišćenje pozitivnog psihičkog uticaja. Ovo su sile koje leže u
osnovi a ne oblik koji će vas zaštititi.

Došli smo do vrlo važne tačke. Simboli su korisni u prvoj

pomoći. Ali, očigledno je bolje da do takve prve pomoći ne
dođe. To je vaša ultimativna zaštita i možete je postići jedino
sopstvenim znanjem.

Ovo ne mogu dovoljno da naglasim. Ukoliko utrčite u nešto

ružno u Astralu, to je zato što nešto gadno već postoji u
vašem umu. Astralni plan nije učinio ništa više već mu je samo
dao formu.

Ova ćinjenica leži u osnovi svih magijskih uputstava o čistoti

motiva, emocionalnoj kontroli i samosvesnosti. Jogi koji je
postigao perfekciju samokontrole može se izložiti avanturi
slobodnog boravka u Astralu. Svetac, koji je proveo godine
purifikujući svoju dušu, ovde neće sresti opasnost.

Srećom, mali broj nas nosi klice ozbiljnih psihoza. Ali, ukoliko
postoje u vašem umu, one će cvetati za vreme Astralnih
eksperimenata. Zbog toga je najbolje da pristupite stvarnom
samoispitivanju pre no što počnete sa eksperimentima.
Posmatrajte sebe pažljivo, nemilosrdno. Ispitajte svoje
strahove i averzije, emocije i ćudi. Otkrijte razloge za njih.
Naučite da ih kontrolišete. Ovo može biti najteži posao kome
ćete ikada pristupiti ali je bez sumnje i najvredniji.

Postoje različiti putevi za to. Možete se — i ovo kažem vrlo

ozbiljno — podvrgnuti punoj psihoanalizi, poželjno sa
jungovskim psihijatrom. Uslov za ovo su vreme i troškovi, ali u
rezultate možete biti sigurni.

Ukolikoje ovaj smer kompletno vam domašaja, druga

mogućnost je da načinite tzv. »magijska ogledala«. To su
ogledala u figurativnom smislu, ogledala vaše duše.

Uzmite svesku i podelite svaku stranicu u dve kolone. Jednu

nazovite »crno ogledalo« a drugu »belo ogledalo«. Svakog
dana unesite najmanje po jedan podatak u svaku kolonu. Pod
»crnim« treba da se svrstaju sve negativne osobine koje
primetite u sebi: na primer, pakost, kukavičluk ili zavist. Pod
»belim« treba da budu pozitivne karakteristike kao: odanost,
hrabrost, inteligencija i slično.

Vreme za proveru dolazi kada ste ubeđeni da su obe kolone

pune. To je vreme kada nesvesna snaga i slabosti počinju da
se ispoljavaju.

Drugi koristan pristup je analiza snova. Ovde je problem kako

da ih »uhvatite«. I ovde su važan alat beležnica i olovka.
Ostavite ih pored kreveta i, čim se probudite, beležite sne.

Na žalost, nema supstitucije za trenutnu aktivnost. Beleške

moraju da budu zaista prvo što radite po buđenju. Morate da
ih načinite pre no što ustanete iz kreveta, pre no što protrljate
oči ili se protegnete. Ovo zahteva veliku snagu volje ali ja ne
znam drugi način. Snovi izčezavaju za sekundu. Naučnici su
ubeđeni da imamo brojne snove svake noći, ali sećamo se
svega jednog ili dva nedeljno.

Ukoliko imate teškoća u pamćenju snova čak i uz rigoroznu

rutinu, pokušajte da vizualizirate izlazak sunca u momentu
kada se budite. Ovo je čudesan psihološki trik koji često
pomaže prisećanju.

Pošto ste uhvatili svoje snove, ne gubite vreme sa pseudo-

okultnim knjigama o tumačenju. Vaši snovi su samo vaši i
samo vi možete sagledati njihovo značenje. Čak i iskusan
psiholog može samo da ukaže na put. Ispitajte situacije u
snovima i upitajte sebe šta vam znače. Dopustite svojoj
intuiciji punu igru i suočite se sa rezultatima.
 ELEMENTALNI ULAZI

»Astralna svetlosl je u prošlosti a može biti i u budućnosli potvrđena

direktnim vizuelnim iskustvom« - Isreal Regardie

U prvim mesecima 1969. godine izveo sam serije

eksperimenata sa Elementalnim ulazima na Astralni plan.
Situacija koja je dovela do toga bila je čudna.

Moja supruga i ja smo zakupci krila džordžijske velike

gospodske kuće u Irskoj. Neposredno imanje se proteže na
nekoliko stotina jutara i na njemu su dva spomenika od
istorijskog značaja. Prvi je ruševina stare crkve, u šumici blizu
glavne zgrade. Zapisi kazuju da je ova crkva, koja je
normanskog stila, sagrađena 1210. godine. Malo groblje u
dvorištu bilo je u upotrebi do kraja devetnaestog veka. Drugi
je, oko milju hoda od kuće lociran na najvišoj osnovi imanja,
preistorijski monolit okružen rastinjem.

Stručnjaci su procenili da spomenik datira iz Bronzanog doba.

Nasip prstenastog oblika je kružni uz toleranciju stopu ili dve,
dok je granitni monolit, koji je visok preko dvadeset stopa i
težak bar dvanaest tona, postavljen tačno u matematički
centar.
Postoje dva razdela u nasipu ka istoku i zapadu. Ispred
zapadne rupe je glogovo drvo: tradicionalno Čarobno trnovo
drvo Irske. Unutar ovog sklopa zemlja se naginje na gore ka
centru, slično obrnutim zdelicama. Odmah pored kamena je
pećina duga osam stopa i duboka četiri.

Arheološka ispitivanja su izvedena na terenu 1912. godine.

Dokazi ljudskih ostataka u pećini i okolnom sloju pretežno su u
radijusu oko pedeset stopa od centralnog kamena. Nema
dokaza da je objekat bilo kada — čak ni privremeno — bio
korišćen kao boravište.
Uprkos terminu »prstenasti bedem« ima vrlo malo izgleda da
je teren imao bilo kakav vojni značaj. Možda je prvobitno bio
namenjen kao spomenik nekoj tribunskoj vlasti. Kosti nađene
u pećini izgleda da su ženske i najpribližnije objašnjenje je da
je objekat izgrađen u religiozne svrhe.

Kao što se često događa sa prehrišćanskim nalazištima ovde

je postao centar lokalnog praznoveija. Možete, na primer, tri
puta da obiđete oko kamena da bi se želja ispunila. Ili, ako ste
usamljena žena, možete prineti »dar« Čarobnom trnovom
drvetu da bi osigurali sebi muža.
U okviru živog pamćenja, ženu sa reputacijom veštice, ubili su
Čovečuljci u svetilištu. Ona je otišla tamo da sakupi suvarke za
vatru i otkinula neke grančice sa Trnovog drveta. Drvo je
reagovalo ubilački — nađena je mrtva na licu mesta sledećeg
jutra.

Danas je većina starog praznoverja izumrla. Ali ni arheologija

ni folklor ne računaju na karakteristične atmosfere koje ostaju.
Moja žena, koja je medijumistična, ne može da provede više
od pet minuta unutar prstena nasipa. Postaje nervozna, oseća
se neprijatno, i mora da napusti to mesto.

I krave i ovce, koje su često na okolnim poljima, teže da

izbegnu nalazište, mada ne potpuno. Jednostavno objašnjenje
je gorka trava. Ali, gorka trava ne objašnjava uznemirenost
mačaka u tom prostoru. Aura mesta nije konstantna. Ima
perioda kada atmosfere uopšte nema. Moja lična zapažanja
ukazuju na izgradnju sile oko starih Solarnih festivala:
Ravnodnevica i Dugodnevica. Ništa od ovoga ne sugeriše da
nalazište isključuje zla, snažna sila, mada izgleda
elementalna. Takve sile postoje na mnogim drevnim
nalazištima. One ne moraju biti objektivne, ali su stvarne.
Senzitivni Ijudi reaguju na njih.

Tokom Božićnih praznika 1968. godine, moja žena i ja smo

imali goste iz Severne Irske. Jedne večeri je razgovor skrenuo
ka okultizmu. Neko je predložio grupno putovanje u Astral i ja
sam se složio.

Tehnika koju smo koristili bila je Kabalističko delovanje na

Stazi, koju ću vam razraditi kasnije. Putovanje je teklo glatko i
odmah posle njega dvoje iz društva je krenulo u šetnju po
mesečini do svetilišta.

Prvih dana Nove godine, došao nam je u posetu mlad

holandski bračni par, Nick i Bea Van Vliet. Pošto su obilasci
spomenika bili »obavezan deo programa« svih naših gostiju,
našli smo se u svetilištu.

Interesovanje Van Vlieta nije bilo pretežno istorijsko. Kao i

mnogi njegovi sunarodnici on je imao mistični smer uma.
Oboje su bili svesni atmosfere koja je bila vrlo potentna u to
vreme.

Bombardovali su me pitanjima. Delom u samoodbrani

predložio sam psihometriju. Psihometrija je kuriozitet
spiritualista. Ona izaziva prikupljanje »vibracija« uz predmeta.
Njihovim posredstvom prethodne asocijacije u vezi sa datim
objektom mogu opisati senzitivci.

Nick Van Vliet je predložio da oproba psihometriju na

granitnom monolitu. Popeo se na metalnu zaštitnu ogradu i
obgrlio kamen prislonivši čelo na njega. Vrlo kratko vreme
posle toga počeo je da opisuje mentalne slike koje su iskrsle.

Nisam mnogo impresioniran teorijama koje obuhvataju

tajanstvene vibracije. Ali, iz iskustva znam da psihometrija
deluje — ponekad veoma spektakularno. I stepen uspeha u
ovom slučaju bio je spektakularan ali ne na način kakav sam
očekivao. Umesto da skupi praistorijska sećanja, Nick Van
Vliet je počeo da opisuje vizije pejzaža. Za trenutak sam se
zamislio zašto su prizori tako sablasni. Onda sam se setio da
opisuje detalje Astralnog putovanja koje smo moji prethodni
gosti i ja obavili za Božić.

To je bila čudna situacija. A postala je još čudnija. Bea Van

Vliet, koja je stajala pored mene van metalne ograde, šaputala
je dalje detalje putovanja u moje uho. Ona ih je pokupila
telepatski od svog supruga. Van Vliet je bio trenirani
profesionalni vizualizer. Njegova žena, van svoje telepatske
senzitivnosti, takođe je pokazivala značajan talenat u ovom
pravcu. Na osnovu početnog iskustva u svetilištu, predložio
sam im da sarađujemo u serijama eksperimenata. Složili su se
i prvi opit je ubrzo usledio.

Početno iskustvo je bilo katastrofa. Koristili smo Kabalistički

metod i oboje Van Vlietovih je reagovalo agresivno i psihički
loše. Dva sledeća pokušaja korišćenjem iste tehnike dovela su
do sličnih loših rezultata.

Ali ništa nije dozvolilo ovom nesrećnom uvodu da umanji

njihov entuzijazam. Nešto kasnije uveče, bili su potpuno
spremni da pristupe Elementalnim ulazima.

Postoji pet baznih Elementalnih ulaza u Astralni plan. Oni su se

razvili — ili su otkriveni — na Orijentu i uvedeni na Zapadu u
komplementamoj zbirci doktrina od strane Zlatne zore. U
okultnoj literaturi se pominju kao Tatve ili Tatva simboli. U
originalnoj Hindu terminologiji, ovi simboli se nazivaju Akasa,
Vayu, Tejas, Apas i Prithivi. Svaki je povezan sa Alhemijskim
elementom i odgovara (po datom redu) Etru ili Duhu,
Vazduhu, Vatri, Vodi i Zemlji. Predlažem da koristimo Zapadne
izraze zbog lakšeg pamćenja.

Ako pogledate Figuru broj 4 simboli su dati u konturama.

Vaš prvi korak ka korišćenju Ulaza je da načinite set karata
koje obuhvataju ove simbole. Povoljna veličina je 3-4
centimetra i treba koristiti beli karton. Nacrtajte na svakoj
karti jedan simbol ostavljajući pozadinu praznu.

Kada ovo uradite, simbole treba obojiti.

Etar: Crna ili indigo Vazduh: Žuta

Vatra: Crvena Voda: Srebrna

Zemlja: Žuta boja

Važno je da je kolorit jak i svetlucav, tako da su vodene boje

potpuno beskorisne za ovaj posao. Plakatne su nešto bolje ali
ne mnogo. Najuspešnije karte se rade u uljima ili prave
rezanjem kolor-hartije koja se oblikuje i lepi. Ukoliko je
moguće, transparentna filmska prevlaka preko karte pojačava
efekat i štiti površinu.

I u biranju pravilnih nijansi i sjaja postoje vođstvene linije.

Blještava crvena kutija je efikasan Vatreni Trougao, jako
nebesko plavo je dobro za Vazdušni Disk. Crno i srebrno ne bi
trebalo da predstavljaju teškoću. Za Zemaljski Kvadrat treba
da izaberete jasno svetlo-žuto.

Pravljenje simbol-karata je dovoljno lak posao a njihovo

korišćenje je jednostavno, mada se ovde razvija izvesna
veština.

Sedite udobno i relaksirajte se kao kada radite vežbe

vizualizacije. Prvi deo operacije zahteva jaku svetlost. Ali,
pošto ovo može da posledično ometa proces, dobro je da se
izvor svetlosti postavi pored stolice tako da ga lako možete
ugasiti.

Sada izaberite svoj simbol. Hindu tradicija prihvata

dvočasovne Tatvične plime u Astralnoj svetlosti. Sekvenca
počinje u zoru Etrom i menja se svaka dva sata po datom
redosledu. Ali, kalkulacije se mogu izvesti u korist trivijalnih i
pogrešnih sistema. Uskoro se otkriva da je jedan simbol
efikasniji od drugog.

Fiksirano gledajte u simbol oko minut. Vreme varira od čoveka

do čoveka. Dobra indicija da ste gledali dovoljno dugo je lak
eho-efekat koji teži da se pojavi oko simbola.
Jednom, kada se pojavi, okrenite kartu i gledajte praznu
površinu pozadine. Za par sekundi, optička refleksija proizvodi
iluziju oblika simbola u komplementarnoj boji.

Ukoliko, na primer, koristite Vatreni Trougao videćete zeleni

trougao na pozadini karte. Tačna nijansa zavisi od originalno
crvenog i u izvesnoj meri od osvetljenosti prostorije. U svakom
slučaju, postoji stepen svetlucavosti.

Jednom, kada vidite refleksni simbol, zaklopite oči i

vizualizirajte ga u komplementamoj boji. Tama često pomaže
na ovom stadijumu, tako da možete da isključite svetlo.

Sada mentalno uvećajte sliku, dok ne bude visoka dva, tri

metra i vizualizirajte je kao Ulaz direktno ispred sebe. Iskustvo
pokazuje da čak i trenirani vizualizeri ponekad imaju teškoća u
ovom delu, tako da je korisna alternativa da zamislite sebe
kako se smanjujete. Važno je da regulišete svoje dimenzije u
odnosu na simbol.

Kada ovo učinite, stigli ste do trik-dela. Sada morate da

razmotrite Simbol kao Ulaz i zamislite sebe kako prolazite kroz
njega. Ovde nije pitanje gledanja mentalne slike samog sebe.
Umesto toga treba da se pokrenete kao što bi prošli kroz
fizička vrata.

Koliko je ovo teško zavisi od pojedinca. Neki ljudi smatraju da

mogu da prođu sa najvećom lakoćom. Često ne znaju ni kako
im to uspeva. Drugima treba dosta vremena za pokušaje.

Članovi Zlatne zore su podučavani da koriste »Zelator znak«

na ovoj tački da bi pomogli projekciju ka Ulazu. Ovo ponekad
pomaže. On je identičan snažnom zamahu ruke u nacistički
pozdrav. Ukoliko želite da ga upotrebite, ustanite i izvedite
radnju fizički.

Drugi trik kome su podučavani u Zlatnoj zori bio je da

meditiraju o datom Elementu pre korišćenja simbola. Kada se
vaš um zasiti »osećanjem« Elemenat prolazi kroz postupak do
tačke gde vizualizirate Ulaz ispred sebe. Onda zamislite zrak
svetlosti projektovane iz vašeg centra svesti u Ulaz i putujte
duž njega dok ne prođete.

Jedino što vam je zaista potrebno je strpljenje ukoliko otkrijete

da vam je ovaj stadijum težak. Ovde vaše vežbe koncentracije
počinju da plaćaju dividende. Podučiće vas kako da održavate
sliku Ulaza duže vreme. Čak i ukoliko prvi pokušaj propadne,
možete pokušati ponovo bez vraćanja nazad.
Jednom, kada prođete kroz Ulaz, osećaćete ga snažno iza
sebe. Kada se nađete u Astralnom ambijentu, dobro je da
odredite poziciju Ulaza u odnosu na okolinu.

Mada ste još uvek potpuno svesni fizičkog sveta, ovo je važna
vežba pošto seje seme navike. Ukoliko vi — slučajno ili
oblikovano — otkrijete da se fizička svest raspala, Ulaz je vaš
pravi izlaz iz Astrala. Bez toga, situacija postaje krajnje
neprijatna.

U jednom od svojih kraćih eseja, Isreal Regardie napominje da

su Elementalni ulazi apsolutni. Oni imaju univerzalnu primenu
kao kapije u specifične nivoe Astralnog plana. Ali, šta svaka
osoba nalazi na drugoj strani Ulaza varira. Kada letite u
Ameriku, pejzaž Teksasa se mnogo razlikuje od Aljaske.
Izvesna standardna obeležja ostaju. Ona nisu više od gubitka
asocijacija, ali — specijalno ukoliko meditirate o Elementu —
mogu da formiraju očigledan motiv.

Za svoja prva putovanja treba preduzeti kratka istraživanja.

Dužim putovanjima, opasnost od gubitka fizičke svesti je veća
i ova situacija može da ima svoje probleme ukoliko vam nisu
poznate osobenosti Astralnog plana. U ranijem stadijumu
ograničite sebe učenjem o kontrolisanom dnevnom
sanjarenju. Vrlo malo će vam se dogoditi i gradićete
dragoceno iskustvo za buduća, mnogo dramatičnija putovanja.

Postoje brojne tehničke metode za pojačavanje realnog tona u

Astralnim vizijama, kao i metoda za izazivanje transa. Ni jednu
ne treba da koriste početnici, tako da ćemo detalje ostaviti za
kasnija poglavlja.

Pitanje Vođa na Astralnom planu može da stvori izvestan

cinizam među čitaocima kojima okultizam nije blizak. I ovo je
pitanje za koje predlažem diskusiju kasnije. Ali, pošto Astralne
vođe igraju ulogu u opisima eksperimentalnih putovanja
jednostavno vas molim da ih za sada prihvatite kao deo vizija.
 VIZIJE I SNOVI

»Ne postoje ograničenja koja se postavljaju dometu Ijudskog uma

osim njegove nesposobnosli da ide van tačke u bilo kom datom
vremenu, i ovo je, kao što se vidi, horizont koji se konstantno gubi u
daljini« — W.E. Butler.

Prvi pokušaji korišćenja Elementalnih ulaza imali su rezultate

kao i prethodna tehnika. Nick Van Vliet je izabrao Kvadrat
Zemlje ali kada je pokušao da primeni tehniku, pozlilo mu je.

I Bea je pokušala da koristi Kvadrat Zemlje, ali, mada njena

reakcija nije bila tako nagla kao njenog supruga, ni ona nije
mogla da obavi rad. Besplodni pokušaji su trajali oko pola sata
pre no što je počeo nov pristup upotrebi Trougla Vatre.

Izgledalo je da će Nick Van Vliet, istrenirani vizualizer,

napraviti proboj. Ali Bea je, u stvari, bila ta koja je iznenada
otkrila trik prolaska kroz Ulaz. Dokazala se kao redak subjekat
otkrivši od početka da Astral ima ton realnosti. Jednom kada je
prošla kroz Ulaz, zadržala je samo nit svesti o svojoj fizičkoj
okolini.

Moje sopstveno osećanje je da se razvio krajnji stepen transa.

Ne želeći da rizikujem slamanje njene vizije, nisam pravio
nikakve testove. Ali, njeno telo je izgledalo potpuno
relaksirano a disanje uočljivo produbljeno, dva znaka koja
često idu uz trans.

Pričala nam je o svom putovanju kako ga je doživela, govoreći

polako i pažljivo. Posle toga je napisala kratak rezime.

»Vodič koji mi je prišao i uzvratio na moj pozdrav sa rukama

zajedno ispred tela, bio je prilično mlad sa crnom, talasastom
kosom do ramena. Nosio je belu tuniku sa zlatnim pojasom.
Bio je obuven u sandale sa zlatnom trakom oko gležnjeva«.

»Išli smo zajedno duž kratke staze i stigli do blagog uzvišenja.

Popeli smo se i mogla sam da vidim prostrano jezero, vodu
koja je izgledala divno tamno plava. Sišli smo niz brežuljak do
jezera i, pošto smo se oboje zadihali, moj vodič mi je predložio
da sednem pored njega.

Posle par minuta smo ustali i nastavili put pravo duž jezera.
Nakon izvesnog vremena stigli smo do pećine i moj vodič je
želeo da uđem u nju. Plašila sam se pošto sam osećala da je
nešto pogrešno...«

Neštoje i bilo sasvim pogrešno. Čak i posmatrajući je, mogli

smo da to vidimo. Beino disanje se ubrzavalo, mišići su
postajali napeti i počela je da se nelagodno pomera na stolici.

Da je bila iskusniji putnik, bilo bi interesantno ostaviti je samu

i videti šta će se desiti. Ali, kako je ovo bilo njeno prvo
putovanje, odlučio sam se na drugi korak. Zbog njenog stanja
sličnog transu metoda koju sam upotrebio bila je sugestija.

Prvo sam je zamolio da duboko diše i opusti se. Rekao sam joj
da ću joj se pridružiti na Astralnom planu i dovesti je natrag do
Ulaza. Bea je odgovorila na sugestiju i smirila se.
Zatim sam joj do detalja opisao kako sam prošao kroz Ulaz i
išao istom stazom kao ona. Sledio sam zatim njeno putovanje i
rekao joj da me sada može videti. Ona je to potvrdila.

Od te tačke jednostavno je bilo pitanje vodenja njenog

verbalnog povratka ka Ulazu. Kada je prošla, otvorila je oči
bez pogoršanja stanja. Objasnila je da je ubeđena da bi je, da
je ušla u pećinu, njen Vodič napustio.

Bea Van Vliet je bila neobična u svom stepenu penetracije u

Astralni plan na svom prvom putovanju. Njenu svest je u
potpunosti apsorbovala Astralna okolina. Ovo je nešto što se
normalno ne događa bez velike prakse.

Ali neki pojedinci su skloni iskustvu transa od prve. I ono što

se dogodilo Bei podvlači moje upozorenje da se Astralna
putovanja ne preduzimaju olako. Izvesno je da ih ne treba
preduzimati ako ste sami, a ponajmanje dok ne znate šta
radite.

Bein proboj izgleda da je otvorio put njenom mužu. Koristeći

Trougao Vatre Nick je sada otkio kako bi mogao da se
projektuje kroz Ulaz.

Postojala je razlika u gradaciji između njegovog i ženinog

iskustva. Mada su vizije bile žive, kao što se i moglo očekivati,
on je uvek bio potpuno svestan fizičkog sveta. Kao i Bea,
zapisao je svoje putovanje:

»Vodič koji mi je prišao i odgovorio na pozdrav bio je vrlo

mlad. Bio je obučen u kratku, belu tuniku sa braon kaišem i
nosio je sandale. Kosa mu je bila kratka i tamno plava.

Pošto me je pozdravio, rekao mi je da ga sledim. Išao je duž

vijugave staze sa čije obe strane su bile zasađene mlade
breze. Atmosfera je bila vrlo slična prolećnoj.

Vodič se par puta okrenuo da se uveri da li ga još uvek sledim.

Posle izvesnog vremena, staza je vodila u mračnu šumu kroz

koju smo prošli brzo. Iznenada se otvorila i krenuli smo blagim
talasastim uzvišenjem na čijem vrhu je bio mali, beli hram. Na
prednjoj strani su dominirala velika, pravougaona plava vrata.

Kada su se vrata otvorila, Vodič me je uveo u jedinu prostoriju

iz koje je izgledalo da se hram sastoji. Pravo u sredini
prostorije je bilo veliko, pravougaono, crno postolje (od
mermera ili visoko-sjajnog granita), sa figurom psa koja je jako
podsećala na egipatskog Anibusa«.
»Vodič je išao ispred mene i kada je figura Anibusa bila u liniji
između nas, on se okrenuo, raširio ruke i pogledao me. Onda
je ukazao na nešto u desnom uglu. Kada sam prišao, mogao
sam da raspoznam široki plavi panel sa hijeroglifima u reljefu.
Pokušao sam da čitam duge redove oznaka. Mogao sam da
izdvojim samo prva tri u liniji na vrhu.1

Kada sam pitao Vodiča šta to znači odgovorio je: »Ovo je

svetlost«. Posle toga poveo me je nazad istim putem kojim
smo i došli«.

I drugo Astralno putovanje Nicka Van Vlieta odvelo ga je u

hram na vrhu brežuljka. Dajemo opis njegovim rečima:

»Ovoga puta Vodič je bio stariji, sredovečan, tamne kose i

crnih očiju kao narodi Srednjeg Istoka. Bio je odeven u dugi
ogrtač sa kukuljicom, dezeniran crveno, plavo i belo. Ponovo
me pozdravio sa obema rukama zajedno ispred tela i dao mi
znak da ga pratim.

Ovoga puta pejzaž je bio pustinja, oker, ponekad sa

produbljivanjem u oranž peskovita brda, a kako smo išli pravo
uzvišenja su se proširivala.

Ponovo hram na vrhu brda, ali je ulaz manji i izgleda manje

značajno. Ovoga puta nismo ušli u salu, već smo prvo morali
da prođemo kroz dug i vrlo taman koridor. On se otvorio u
veliku, pravougaonu salu, još uvek prilično tamnu, ali divno
dekorisanu veoma modernim strukturama u zlatu, koje su
prekrivale zidove i tavanicu.

Oblik ovih struktura podsetio me je na metalne skulpture

Navina Gaboa. Prošli smo kroz salu bez zaustavljanja u drugi
hodnik. Posle izvesnog vremena počeo sam da opažam jak sjaj
intenzivno plave boje. On je još uvek bio slab u početku ali
intenzivan zbog tipa plavetnila.

Kada smo ušli u sledeću salu primetio sam da plavi bljesak

dolazi iza crnog, pravouglog oltara koji je bio postavljen
odmah nasuprot crnom zidu i u njegovom centru. Bočno je
imao dve ogromne figure slične pticama sa velikim krilima i
glavom kao konji. Izgledalo je da su ove figure napravljene od
čistog zlata.

1
Greška u pamćenju. Odmah posle putovanja upisao je četiri znaka. To su
bile oznake slične slovima S, U (ili O) i C.
Kada sam prišao oltaru, plava svetlost je izčezla i mogao sam
da vidim starca obučenog u crnu odoru kako stoji iza njega.
Moj Vodič koji je bio ispred mene, lagano se pomerio u levo.

Usta starca su se pomerala kao da govori ali nisam čuo zvuk.

Prišao sam još bliže ali ga nisam mogao čuti. Njegova leva
ruka se podigla i on je pokazivao na gore, mada iz nekog
razloga nisam gledao tamo.
Konstantno sam pokušavao da održim fokus na njegovom licu,
ali se ono naglo menjalo, većinom pomeranjem tako da je
izgledalo da ima stotinu lica u isto vreme. Njegovo kretanje
»govora« je postalo još izbezumljenije tako da sam morao da
odustanem.

Zamolio sam Vodiča da me vrati nazad, što je on učinio duž

istog puta kojim smo došli«.

U ovoj viziji je simbolika Vatre očiglednija nego u prethodnim.

Posle toga je Nick načinio neke grube crteže oltara i krilatih
figura. One su reprodukovane u figuru broj 5.

Između ostalih interesantnih tačaka je i činjenica da, sudeći po

crtežu, krilata figura izgleda vrlo slično egipatskom Ka ili
Astralnom telu. Asocijacije Srednjeg Istoka o Vodiču ovde
imaju izvesno značenje.

Teoretski ova vizija je zaključila prvi set eksperimenata.

Praktično, došlo je do čudnog nastavka. Te noći, u vrlo živom
snu (tokom spavanja) Bea je retrasirala svoje Astralno
putovanje.

Ono što najviše intrigira u ovom snu je da je u njemu ona

koristila Ulaz u Astral. Kada je prošla, srela je novog Vodiča,
mirnog starca odevenog u izbledelu sivu monašku odoru.

Zajedno su otišli do istog jezera i prišli do pećine. Vodič je

pokazao rukom Bei da ga sledi i ovoga puta je ušla. Sada
nastavljamo priču njenim rečima:

»Unutra je bilo vrlo mračno. Moj Vodič je išao nekoliko koraka

ispred mene. Hodali smo, kako je meni izgledalo, duž
beskrajne, uske, vijugave staze dok nismo naišli na raskrsnicu.

Moj Vodič se iznenada okrenuo i pogledao me, lagano

slegnuvši ramenima, kao da mi kaže da je moja odluka da li se
ide levo ili desno. Bez oklevanja, izabrala sam put desno i
ponovo smo išli duž uske, vijugave staze dok nismo ušli u
tunel.

Ovde se staza proširila i vodila je u prostranu zasvođenu

odaju. U sredini je stajalo crno, visoko ispolirano postolje. Bilo
je prazno. Moj Vodič je obišao tri puta oko njega. Isto sam
uradila i ja.
Onda smo nastavili duž kratke, uske staze i stigli u drugu
zasvođenu odaju. U sredini je stajala statua vrlo lepog
muškarca srednjih godina. Mada nije bila na postolju, odmah
sam znala da je pripadala postolju koje sam videla u prvoj
odaji.

Bila sam impresionirana lepotom statue i koraknula sam

napred da bih je bolje videla. Kada sam to uradila, iznenada je
statua polako okrenula svoju glavu u levo.

U tom momentu me je obuzela neizmema tuga. Zamolila sam

Vodiča da me vrati natrag i on je to učinio. Vratili smo se istim
putem kojim smo i došli!«

Iskustvo je imalo jak utisak na Beu. Kontinuitet između sna i

vizije je bio očigledan. Ona je odlučila da je razlog njene tuge
u snu to što je načinila pogrešan korak. Rešila je da pokuša još
jednom. Prvom po-godnom prilikom koristila je Vatreni ulaz da
ponovo stupi u Astral.

Od sada treba da bude očigledno da je simbol bio ključ za vrlo

specifičan nivo Beinog uma. Ona se našla u istom ambijentu i
srela je Vodiča iz svog sna. Ušli su u pećinu i ona je ovog puta
izabrala put u levo.

•Moj Vodič me je poveo duž vijugave staze i iznenada sam

videla slab zeleni bljesak. Vodič se sada pomerio leđima
prema zidu. Impulsivno, uradila sam isto, mada sam se čudila
zašto se on ponaša tako čudno.

Iznenada sam shvatila. Zeleni bljesak je pao delom preko

staze i, poš-to se pomerio, moj Vodič je bio van njegovog
domašaja. Doživela sam veliki šok. Na desnoj strani staze
videla sam »stvar« koja je zračila taj otrovni zli, zeleni bljesak.
To je bio monstrum sličan čoveku, izgladneo i u kavezu. U
središtu njegove glave bilo je ogromno oko — izvor zelenog
bljeska.

Vodič me je proveo vrlo brzo pored ovog monstruma i išli smo

duž staze dok nisam stigla u ogromnu zasvođenu odaju. Duž
vodova je bilo devet statua na crnim, visoko poliranim
postoljima. Sve su bile vrlo lepi mladi, nagi muškarci. Bile su
vrlo slične Rodenovim.
Posle brzog razgledanja nastavili smo put i ubrzo ušli u drugu
prostoriju sa svodovima. Ovde je staza prestajala i nasuprot
zadnjem zidu uzdizao se vrlo impresivno i zastrašujuće
ogroman vatreni stub. Na moje razočaranje ovde je devet
postolja bilo prazno. Na svakom od njih je bila mala gomilica
pepela.

Moj Vodič se odmah okrenuo i poveo me nazad istim putem

kojim smo došli«.

Danas je Bea Van Vliet napustila svaki okultni rad. Otkrila je

da je isuviše fascinantan i plašila se da bi mogao da zaokupi
svu njenu pažnju. Smatrala je da ima talenta za psihizam i ja
sam se složio. Izvesno je da je ovih nekoliko eksperimenata
ukazivalo na nešto.

Ona je sanjala ponovo. Ovog puta ne putovanje. Čak ništa

spektakuIarno. Izgubila je kompaktnost i našla se u bašti vrlo
čudnog oblika — trouglastoj i zelenoj. Onda je počelo
ponavljanje sna, prvo ponavljanje koje je ikada imala. Tri noći
uzastopno ponavljao se vrlo živo: vozila je stara, otvorena kola
duž mirnog seoskog puta. Stala su. Ona je pokušala da ih
upali, pogura, a onda odlučila da zatraži pomoć. Nije mogla da
je nađe i išla je nazad prema kolima kada je mlad, jak, crni
slon krenuo prema njoj. Bila je to lepa životinja i Bea mu se
divila kako je prolazio. Onda joj je tužan, bestelesan glas
rekao: »Vidiš, ima ovde još divljeg života.«

U Hindu mitologiji, slon Goneša pridržava svet zadnjim delom

surle. Okultisti smatraju da je fizički svet delom podržan od
strane Astralnog plana. Broj devet je, u njenoj viziji statua,
kabalistički broj Jesoda, sfere Astrala. A ovde je i broj drugih
simbola u vizijama koje prepoznaju okultisti.

Sve ovo zvuči vrlo misteriozno ali nije. To jednostavno ukazuje

na arhetipsku prirodu okultnog simbolizma. Međutim, Astralni
plan nije jednostavno žongliranje simbolima. Izneo sam ove
vizije i simbole da pokažem šta možemo da očekujemo od
razumnih i iskrenih putovanja. Kasnije ćete otkriti šta se može
dogoditi kada putovanja nisu iskrena.

U međuvremenu možete da naučite nešto o drugim Ulazima.

 TAROT ULAZI

»Ove karte, originalno pravljene od metala ili jake kože, kasnije su

korišćene kao sredslva za proricanje, čemu su ih egipatski
sveštenici i namenili. Pošto su znali da ijudski rod neće izumreti,
njihove tajanstvene karte su bez znanja upotrebljavali varvari kao
sredstva transmisije kroz vekove — najsvetije i skrivene očuvane
stare mudrosti Egipta« — Mouni Sadhu.

Tarot špil ima sedamdeset osam karata. Od toga je pedeset

šest sortirano kao: palice, pehari, mačevi i novčići koje
odgovaraju srodnim karo, herc, pik i tref. Preostale dvedeset
dve su Aduti Tarota, čudesna kolekcija simboličnih slika.

Postoji igra Tarot, ali nikada nisam video da se igra. Osobe

koje sam sreo da poseduju Tarot špil, učile su da predviđaju
budućnost jer kroz vekove Tarot ima odličnu reputaciju.

Svako sortiranje karata numeriše se od asa do deset, ali

postoje četiri dvorske karte više nego što ih ima u običnom
pakovanju. Njih četiri su: Sluga, Vitez, Kraljica i Kralj. Svaka
karta ima serije tradicionalnih asocijacija koje se obično
menjaju kada je karta obrnuta.

Četvorka Mačeva, na primer, označava usamljenost,

neprijateljstvo ili raskalašnost. Obrnuta, označava ekonomiju,
opreznost ili umerenost u trošenju.

Ovo razmatranje se odnosi samo na Malu Arkanu. Velika

Arkana, kako se Aduti nazivaju, ima isto značenje na koji se
god način razmatra.

Ovo je fascinantna tema i ja bih skrenuo sa predmeta ove

knjige ako bih ulazio u detalje. Ali, pošto utiče na Astralne
operacije, Tarot je veoma popularan u ovom polju istraživanja,
tako da Aduti, prirodom svoje simboličke vrednosti, mogu
imati vrlo stimulativne efekte na intuiciju.

Kao Ulazi u Astral koriste se samo Aduti. Na žalost, postoji

izvesna kontraverznost o tome kako se upotrebljavaju. Ukoliko
je Sadhuova teza tačna, sveštenici drevnog Egipta pretežno su
znali odgovor. Ali u vremenima koja su sledila, detelji dizajna
su modifikovani da bi se stvorila raznovrsnost u špilovima.

Aduti se numerišu od nule do dvadeset jedan, kako sledi:

O. Budala. Bradat čovek naivnog lica ide kroz prirodu. U
desnoj ruci drži palicu a u levoj mu je kraj štapa koji ide preko
desnog ramena. Na ovaj štap je obešen mali zavežljaj za
njegove potrepštine. Izgladneli pas vuče kraj njegovih
pantalona. Budala nosi ogrlicu sa zvončićima od kojih se pet
može videti na karti.

1. Mag. Ovaj naziv označava Maga ili Vrača. Mag stoji iza
niskog stola na kome su različiti alati njegovog zanata. Jedna
ruka mu je spuštena i u njoj drži mali pehar. Ogroman izvrnut
šešir ukazuje na neograničenost.

2. Visoka sveštenica. Čudesna, kompleksna kolekcija

simbola. Sveštenica sedi između dva stuba na kojima se
pojavljuju slova boa i jak, pretežno delovi masonskog stuba
Boaz i Jakim. Na njegovoj glavi je rogata tijara, sa diskom ili
loptom u sredini. Odatle pada veo ali joj ne pokriva lice. Na
grudima joj je jednokraki krst (elementalni). Ona drži u ruci
svitak, koji je delimično prekriven velom. Na njemu se
pojavljuju slova tora, verovatno podsećajući na hebrejske
rukopise. Kod njenih stopala, probijajući dugu haljinu, je mlad
mesec.

3. Carica. Ogrnuta i krunisana žena koja drži visoko skiptar

na čijem vrhu je lopta. Na samoj lopti je elementalni krst iznad
kog je Krst raspeća. Carica je na prestolu u prijatnom,
šumovitom ambijentu sa zrnastim rastinjem oko njenih nogu.
Pored prestola je štit sa znakom srca na kome je astrološki
znak Venere.

4. Car. Moćna, krunisana i bradata figura koja sedi na

prostranom, impresivnom tronu. Svaka ručica prestola je
završno obrađena kao ovnova glava, dok su zadnji uglovi
panela obrnuti sa dve zmije. Car u levoj ruci drži sferu na
čijem je vrhu Krst raspeća. U desnoj mu je skiptar oblikovan u
egipatskom stilu.

5. Prorok ili Papa. Smešten između dva stuba sa dva

ministra koji mu kleče ispred stopala, mitreni Prorok je
podigao desnu ruku u stilu poznatog papinog blagoslova. Na
zadnjem delu je utisnut maleni Malteški krst. U njegovoj levoj
ruci je palica sa trostrukim krstom, a na ruci je mali,
elementalni krst.

6. Ljubavnici. Večni trougao muškarca, bočno okruženog

dvema ženama. Iznad njih je figura Kupidona, uokvirena
suncem. Tradicionalno tumačenje ove karte je Muškarac
uhvaćen između Poroka i Vrline, dok Ljubav teži da »istrebi«
Porok.
7. Kočije. Mlad, krunisani osvajač vozi kočije koje vuku dva
bela konja. U desnoj ruci mu je skiptar dok mu se na svakom
ramenu pojavljuje profil lica. Direktno ispred konja je jedan
cvet, uglavnom ruža. Na samoj kočiji je oznaka u obliku srca
sa slovima A, G, Z čije je tumačenje poraz.

8. Pravda. Krunisana žena sedi na prestolu čiji krajevi

formiraju dva visoka stuba. U desnoj ruci drži uzdignuti mač, u
levoj vagu.

9. Pustinjak. Lako pognut, bradat starac u kaluđerskoj

odori. Pustinjak nosi u desnoj ruci lampu a u levoj štap
iskrivljen na vrhu da bi mogao da se zakači za odeću.

10. Točak sreće. Njegovi grafovi su toliko okrutni da su

većinom nemogući za tumačenje. Točak je okrutna, čudna
naprava koja se okreće na osovini. Za Točak su vezane dve
životinje, jedna koja se penje a druga koja silazi. Na prvi
pogled, životinje bi mogle biti psi, ali i majmuni. Iznad Točka je
jedna teška figura, krunisana i sa mačem. Mathers je opisuje
kao anđela ili sfingu. Ali, isto tako može biti majmun, čovek ili
pas.

11. Snaga. Lepa, ogrnuta žena sa šeširom sličnim kao što

nosi Mag na Prvoj Tarot karti. Žena spokojno grli čeljusti
divljeg lava.

12. Obešeni čovek. Jedna od najčudesnijih karti u Velikoj

Arkani. Čovek je obešen za jedno stopalo. Njegove šake su iza
leđa tako da položaj ruku i gornji deo tela formiraju trougao.
Njegova (slobodna) desna noga, je u položaju da čini krst sa
levom. Jednom sam video indijskog fakira obešenog na
identičan način kako izvodi u tom položaju joga vežbu.

13. Smrt. Grozomorni skelet sa kosom koja kosi ljudske

glave, ruke i stopala.

14. Umerenost. Odeven, krilati anđeo sipa tečnost iz jednog

putira u drugi. Na njegovoj obrvi je zrak sačinjen od šest
tačaka, verovatno solarni simbol.

15. Đavo. Rogati demon sa šišmiš-krilima stoji na malom,

kružnom oltaru. Njegova stopala imaju kandže a u levoj ruci
drži uzdignuti kratki, plameni mač. Vezana užetom za oltar su
dva manja demona.
16. Kula. Drugi simbol sa čudesnim značenjem. Mala kula od
cigala sa tri prozora, čiji je vrh oblikovan kao krug, otcepljen
je, očigledno, munjom iza koje sunce sija a nebo je vedro.
Plamenovi izbijaju iz rascepa. Dva čoveka padaju na glavačke.

17. Zvezda. Lepa, naga žena kleči da bi sipala vodu iz dve

posude na tlo. Direktno iznad njene glave je petokraka zvezda,
povezana sa sedam drugih manjih.

18. Mesec. Mesec sija na reci pored koje dva psa (ili pas i
vuk) laju. Pored životinja su dve kule a pored stopala jedne je
nerazvijeni svitak sa slovima M, A. Na obali reke je rak.

19. Sunce. Zrakasno sunce dominira ovom kartom. Ono sija

na polju rastućih suncokreta ispred malog zida. U daljini nago
dete jaše belog konja.

20. Suđenje. Leteći Anđeo duva u rog za koji je privezan

elementalni krst, mrtvi se dižu, beli i nagi iz grobova.

21. Univerzum. Venac cveća na čijim glavnim tačkama je

naga ženska (ili hermafroditska) figura obavijena malim
velom. Jedna noga figure je prekrštena preko druge kao kod
Obešenog čoveka. U uglovima karte su, na vrhu, anđeo ili
čovek i orao; a na dnu bik i lav.

Moguće je da loša grafika Tarot špila ima mali uticaj na

korisnost karata. Prezentirane grubim konturama, um
ispunjavaju sopstvenim detaljima i koloritom. Detalji izviru iz
dovoljno dubokog nivoa nesvesnosti da bi proizveli rezultate.

Sam po sebi, Tarot je značajan sistem za ezoterične studije a

karte se zasebno mogu koristiti kao Ulazi u Astral.

Tehnika koja se koristi je čak jednostavnija nego kod

Elementalnih ulaza.

Prvo, izaberite svoju kartu. Meditirajte o njoj. Da li ovi simboli

stvarno potiču iz faraonskog Egipta, otvoreno je pitanje, ali
očigledno da su vrlo stari.

Kada vam karta postane bliska, zatvorite oči i vizualizirajte

scenu koju prikazuje. Ispunite je detaljima i načinite sliku, što
je moguće življom. Uvećajte je. Potom »uđite« u nju i
nastavite »šetnju«.

Predostrožnosti koje se ovde preduzimaju identične su onima

koje važe za Elementalne ulaze. Karta je vaš ulaz i izlaz za
Astralni plan.
Uočite i zapamtite lokaciju u svom novom ambijentu. Ne bih
ulazio u detalje Tarot putovanja. Na ovom stepenu razvoja
možete da ih otkrijete sami. Pomenuo bih da, po mom
iskustvu, ovi Ulazi pokazuju tendenciju da proizvedu življe
vizije nego mnogi drugi.

KABALISTIČKI ULAZI

»Kabalista prilazi radu na drugi način. On ne dela da bi uzdigao um

na krilima metafizike u razređeni vazduh apstraktne realnosti. On
formuliše konkretan simbol koji oko može da vidi i dopušta da
predstavIja apstraktnu realnost kakvu neobučeni ijudski um ne
mote da shvati« — Dion Fortune: »Mistična Kabala«.

Konkretan simbol koji Dion Fortune pominje je Drvo Života.

Kroz vekove ovaj glif je formirao ugaoni kamen Zapadnog
okultizma. On se razvio iz seta hebrejskih mističnih doktrina,
koje su tokom vremena namamljivale bolje umove od mog ili
vašeg.

Kao magijsko-filozofski sistem Kabala je ogromna, kompleksna

i, zahvaljujući naporima modernih okultista, stalno raste.
Čovek bi mogao provesti život proučavajući je, što su mnogi i
učinili. U praktičnoj primeni deo njenog širokog opusa nalazi
se u Astralnom planu.

Da bi stigao do Astrala Kabalista će upotrebiti Adute Tarota ali

na specijalan način. Njegova nauka mu osigurava da tu bude
na bliskom tlu.

On će znati, pre no što počne svako putovanje, koliko daleko

želi da ide. Znaće i kada stiže tamo. Njegove vizije su predmet
suptilne kontrole i svaka je za specijalne svrhe.

Pristup zahteva usvajanje baznih principa ali je potrebno više

vremena i energije nego što je na raspolaganju. Međutim
kratak opis je dovoljan što se tiče Ulaza.

Molim vas, pogledajte figuru broj 6.

Ovo je dijagram Drveta Života i koristi se u modernim

ezoteričnim bratstvima. Sastoji se od deset sfera ili Sefirota sa
dvadeset dve povezane Staze.
Kako Dion Fortune kaže, ovo je konkretan simbol koji
predstavlja apstraktnu realnost. On reprezentuje stanja i sile i
odnose među njima. Ovo je spojni dijagram Kosmosa... i uma
Čoveka.

Kabalista prihvata hermetičku aksiomu: »Kako je gore, tako je

dole!« Temeljna struktura Univerzuma ovim postaje identična
baznoj strukturi duše. Sile »koje su u igri« u ogromnim
prostranstvima međuzvezdanog prostora paralelne su sa
silama koje se igraju u psihi.

Godinama su različite asocijacije povezane sa Sefirotima.

Keter, na primer, najviša sfera čistog, prvobitnog Bića
povezana je sa Svetlom, Jedinstvom, Parabramom i
Sahamsara Čakrom. Malkut, na drugom kraju skale, povezan
je sa materijom, planetom Zemljom, inercijom i Elementima.

Svaki student koji preduzima prve korake u Kabalizmu uči

velike asocijacije i obično lako dolazi do spiskove malih. Ali,
ako je njegov interes viši od akademskog, on se tu neće
zaustaviti. On dodaje svoje lične asocijacije. Nema ničeg
poznatog ili nepoznatog što se ne može svrstati u jednu od
deset sfera. Ovo lično razvrstavanje oživljava Drvo i
omogućava shvatanje realnosti iza dijagrama.

Dok je Drvo arhetipsko, sefirotske sile su prapostojeće u

dubinama psihe. Marljive meditacije, često izvođene izvestan
broj godina, ojačavaju asocijacione veze slika i ideja koje
eventualno stižu dole do temeljnog nivoa. Aktiviranjem
odgovarajućeg prekidača student može da ostvari kontakt sa
silama bilo kog Sefiraha. Odatle on crpe svoju snagu.

Kao praktična pogodnost, Sefiroti se često tretiraju kao da

predstavljaju objektivne sile (sa psihičkim paralelama) dok se
Staze smatraju subjektivnim stanjima. Za sadašnje svrhe,
možete Staze smatrati kao dobro označene prostore Astralnog
plana.

Život je škola. Inkarniramo da bi učili. Kada se sve lekcije

nauče, prestajemo da inkarniramo. Kroz serije života razvili
smo se do stanja Jedinstva sa Bogom. Apsorbovani smo u
Keter. Dostigli smo Nirvanu.

Proces učenja striktno kontroliše Zakon Karme. Šta sejemo, to

žanjemo: ni više, ni manje. Normalno, jaki udari prisiljavaju
nas napred, kao što bol primorava dete da poštuje vatru. Ali,
ovaj put je spor. Okultista je nestrpljiv. On želi da dostigne
Nirvanu brzo. Da bi to uradio, koristi malo poznatu činjenicu.
Ta činjenica je: u Kosmičkim uslovima, fizički događaji nisu
važni. Ono što je bitno je naša reakcija na njih.

Dok su svi nivoi realni, na svoj sopstveni način, Kabalista je

sklon da odreaguje u skladu sa svojom Karmom kako može na
Astralnom planu. Tu je lakše oblikovanje nego u fizičkom
svetu. Na njemu, u granicama, može da izabere inicijacije koje
želi da izvede. I obukom, Astralne slike imaju istu potenciju
kao bilo koje fizičko iskustvo.

Kabalista je, u srcu, ritualista. On prilazi Ulazima u maniru

ceremonijalnog maga. Ponekad će ići toliko daleko da izgradi
fizičko okruženje koje olakšava posao. U svom hramu ili loži,
on će aranžirati simbole kao fokus za svoj um. Ali ovo nije u
krajnjem slučaju neophodno. Važan hram je izgrađen, voljom i
imaginacijom, na Astralnom planu.

Radovi na Stazi se normalno odvijaju u društvu. Najmanje

jedan član grupe treba da ima kabalističku obuku. Postoji
dobar razlog za to. Ukoliko vaše putovanje skrene u
bespomoćno čuđenje neko mora da čita putokaze. Jedini koji
zna jezik simbola je Kabalista.

Pretpostavimo da želite da stupite na Dvadeset drugu stazu.

Kabalističke knjige pokazuju da ova staza vodi između sfera
Malkuta i Jesoda. Malkut, između ostalog, predstavlja fizički
univerzum. Jesod je sveobuhvatna sfera Astralnog plana.
Pravilan Izlaz iz Malkuta mora da bude preko hrama koji
obuhvata velike simbole ovog Sefiraha.

Minimum koji vam je potreban za eksperiment su Tarot karte,

stočić i upaljena sveća.

Dobro je da počnete rad izvođenjem nekog rituala. Idealan je

Niži ritual pentagrama, opisan ranije. Ugasite sve druge
svetlosti pre no što upalite sveću. Članovi grupe treba da sede
udobno oko stola sa plamenom sveće kao fokusom
koncentracije. Ovo proizvodi blag hipnotički efekat i olakšava
koncentraciju netreniranima.

Tarot karta povezana sa Dvadeset drugom stazom je Adut broj

21 — Univerzum. Izdvojte kartu i uverite se da svi znaju kako
izgleda. Dobro je prisetiti se da se detalji razlikuju od špila do
špila. Deo operacije zahteva opis karte i važno je da ništa ne
sme da ometa koncentraciju.
Sa upaljenom svećom i članovima društva koji udobno sede,
Kabalista treba da postane »vođa ekspedicije«. Prvi posao mu
je da oboji živu verbalnu sliku Malkutovog hrama.

Kako on govori — mekanim, ali razgovetnim tonom —

preostali putnici moraju da grade sliku u svojim umovima.
Ovo, ponovo, mora da bude što je moguće življe, sa najvećim
brojem detalja tako da se izgradi utisak stvarnog sedenja i
hramu.

Verovatno ćete otkriti da je vizualizacija u grupi lakša nego

kada ste sami. Ovde delom utiče kao stimulans govorni opis a
delom zatamnjena prostorija. Postoji i mogućnost skrivene
telepatske struje. Slike koje se drže u pojedinačnim umovima
izgleda da ojačavaju jedne druge.

Od vitalnog značaja je da se hram opisuje na takav način da

pomaže vizualizaciji. Van svake kombinacije je hladan, klinički
pristup. Ton treba da je ubedljiv, jezik pun slikovitosti i
kolorita. Na početku, hram mora snažno da se poveže sa
prostorijom u kojoj sedimo.

Opis Malkutovog hrama treba da prati sledeće linije:

Smestite se udobno i pokušajte da se relaksirate. Nema

ničega o čemu treba da brinete. Vi treba da krenete na
eksperimentalno putovanje u Astralni plan. Vaše reakcije
mogu da variraju. Neki od vas će imati živo mentalno iskustvo.
Poneko može čak da oseti da je prešao u drugu fizičku
dimenziju. Ovo je iluzija mada izgleda vrlo stvarno. Ne brinite
ukoliko se to dogodi. Ovo jednostavno znači da vam vaš fizički
i psihički make-up dozvoljava da privremeno izgubite kontakt
sa fizičkim planom.

Kratko ću opisati hram. Želim da sledite ovaj opis i

vizualizirate hram jasno koliko god je moguće. Opisivaću
laganim tempom da biste imali dovoljno vremena. Budite
opušteni i radite kako najbolje umete pošto ima dosta
vremena. Uskoro, kada izgradimo hram u umu, proći ćemo
kroz Ulaz na Astralni plan. Kada se to dogodi, budite svi
zajedno. Zapamtite da budete zajedno kako se putovanje
nastavlja. To je vrlo važno.

Sada, zajedno, moramo da počnemo da izgrađujemo hram.

Ovo je Hram Malkuta, Kabalistički Sefirah fizičkog plana
Univerzuma.
Već vam je prilično poznat ovaj plan operacije. Mi živimo i
radimo sa materijom svakog dana. Ova soba je deo Malkuta i
ona će postati naša polazna tačka. Prvo, moramo da je lagano
izmenimo. To ćemo učiniti aktom imaginacije. Svako od nas
mora da učestvuje u ovom činu, pošto nema ultimativne
realnosti van uma. Vizualizirajući hram, kao što ga opisujem,
za trenutak ćemo videti. To radimo radi našeg putovanja.

Gledajte prema plamenu sveće... i kako gledate soba se

menja. Lagano postaje hram, sveto mesto u kontaktu sa
Unutrašnjim planovima. Već u svojim umovima vidite ovu
promenu.

Zidovi sobe se pomeraju, izčezavaju, menjaju. Na njihovom

mestu pojavljuje se kolonada stubova — jaki, crni, mermerni
stubovi, poprskani zlatom i visoko ispolirani.

Snažno ih vizualizirajte. Držite sliku u umu dok ne osetite da

ste stvarno tamo. Oni tu i jesu: ovi stubovi postoje u vašem
umu.

Sada se i pod ispod vaših stopala menja. Budite relaksirani i

vizualizirajte sve snažno. Sada ispod nogu osećate patos
hrama. Izgleda vam kao da stojite na ogromnoj šahovskoj
ploči pošto patos ispod vaših nogu ima pravilno poređane
kvadrate, naizmenično crne i bele. Ovo je pod hrama Malkuta i
mi sada stojimo na njemu, okruženi izglačanim, mermernim
stubovima.

Zatvorite oči, ukoliko vam to olakšava. Nastavite snažnu

vizualizaciju. Plamen sveće ostavlja »naknadnu« sliku. Ovo
pomaže jasnijem sagledavanju u umu.

Sada, sto na kome je sveća postaje oltar. Konstrukcija oltara je

dupla kocka, jedna na drugoj. Ova dupla kocka je Oltar
Malkuta, trodimenzionalni Univerzum materije. Vizualizirajte
ga snažno, sa crnom draperijom.

Gledajte svojim duhovnim okom u plamen sveće. U njemu

možete videti figuru koja naglo raste dok ne stigne skoro do
krova.

Ova džinovska figura je Sandalphon, Arhanđeo Zemlje i Čuvar

Hrama Malkuta. On je odeven u odoru maslinaste, limun-žute,
crne i boje rđe. Ovo su simbolične boje Malkuta.
Gledajte iza figure i oltara na Istoku. Tamo možete videti tri
Ulaza. Obratite pažnju naročito na srednji. Preko njega je
navučen zastor. Na zavesi je predstavljena karta koju ste
videli ranije, dvadeset drugi Adut Tarota zvani Univerzum.

Kako posmatrate, Arhanđeo Sandalphon napušta oltar i

pomera se prema Istoku. Pokazuje ka Ulazu i mi pristupamo
bliže kao grupa. Snažno vizualizirajte, pošto prilazimo Ulazu
prvim koracima našeg putovanja.

Na karti koju ste videli, data je njena kontura. Sada ću je

ispuniti detaljima i molim vas da svaki snažno vizualizirate.

Zavesa navučena preko vrata pokazuje ogroman lovorov

venac, ovalnog oblika, upleten cvećem. Na spoljnoj strani
venca u svakom uglu su predstavnici elemenata čovek, orao,
lav i bik. Sa unutrašnje strane venca je duboko taman, tečan
prostor, indigo crn. Gledajte u taj tamni oval i posmatrajte
pažljivo. Kao što vidite, figure plutaju prema vama, postajući
sve veće dok ne ispune okvir venca. Sada možete da vidite
bledog, skoro nagog hermafrodita, vitkog i gracioznog, koji
stoji u lovorovom vencu. U jednoj ruci drži zlatnu spiralu, u
drugoj srebrnu. Draperija okolo je ploveći tok svetlo plavog.

Figura nam daje znak i mi se pomeramo ka ovalnom bazenu...

Sve što preostaje na ovom stepenu je da se utvrdi »maršutna

komanda« tokom putovanja. Kada društvo kroči u simbol i
Sandalphon i hermafroditska figura ostaju iza.

Obučeni Kabalista prepoznaje raznolike simbole koji iskrsavaju

na putu. On ih koristi kao vodič da bi utvrdio da li društvo
ostaje na pravoj Stazi. Ukoliko se, na primer, suoči sa
životinjom povezanom sa nekom drugom sferom, on je odmah
upozoren da nešto nije u redu. Postoje i setovi simbola koji
označavaju centralnu tačku i završetak Staze.

Kao i na svim Astralnim putovanjima, povratni put mora da

sledi izlaznu stazu.

Rezultat rada na Stazi, pravilno izveden, obično je vrlo

interesantan. Gereth Knight obrađuje slučaj razvijanja
vidovitosti na ovaj način. Po mom iskustvu, kroz serije ovakvih
radova, pojavljivala se iznenadna tendencija za promenom
načina života onih koji su učestvovali.

Ovo može da bude čista koincidencija, ali to je ona vrsta koju

okultista očekuje. Za njega je to dokaz psihičkog paralelizma
koji je Jung nazvao sinhronicitetom.
Već sam istakao opasnost Astralnih putovanja. Ovaj odeljak
bih zaključio kratkim komentarom novajlije koji je obavio svoje
prvo putovanje na Stazi.

»Osećam se veličanstveno — rekao je — ovo je najbolje

terapeutsko iskustvo«.
 ORIJENTALNI ULAZI

»Dubiozan je cilj pokušaja predstavljanja modernoj publici kolekcije

arhaičnih »magijskih sricanja« sa idejama manjeg ili većeg
prihvatanja. Ja sam ga preduzeo pošto mislim da ima više toga u
kineskom načinu mišljenja nego što oko može da vidi« — C. G. Jung.

I u I Chingu je bilo više nego štoje moje oko moglo da vidi

kada sam počeo da ga koristim. Knjiga je kineska i starijeg
porekla od bilo kog našeg tajanstvenog rada. Njegova doktrina
prethodi Konfučizmu i Taoizmu a uticala je na razvoj oba.

Milenijumima je I Ching (ili Knjiga Promena) korišćen širom

Kine kao orakulum. To nije isto kao kada bi se reklo da je
upotrebljavan kao sredstvo za proricanje. Mada je tokom
vremena porasla degenerativna upotreba, značaj rada je
čudesna sposobnost tumačenja značaja u momentu i nuđenje
mudrog saveta sa te osnove.

U svom Predgovoru izdanju ove knjige na engleskom jeziku,

psiholog C. Jung ističe neke interesantne ideje o načinu na koji
knjiga radi. On vidi vezu između mehanizma orakuluma i
fenomena sinhroniciteta.

Kinezi, koji su koristili knjigu vekovima, bili su manje sofistički.

Njihova tradicija je smatrala da su umešani duhovni
posrednici. Prilazili su knjizi sa poštovanjem, kao da je osoba.
I, kao osoba, knjiga je odgovarala.

I Jung i Kinezi dobijali su dobre rezultate i izgleda da je tačka

gledišta potpuno nevažna.

Da bi delovao orakulum, potrebna su tri novčića ili pedeset

struka Hajdučke trave.

Oni se koriste za izgradnju heksagrama, baziranih na drevnom

Orijentalnom principu Yin-a i Yang-a.

Yin i Yang su dva velika komplementarna aspekta Kreacije:

negativno i pozitivno, žensko i muško, tamno i svetlo.

Orakulum sa novčićima je lakši i izvodi se na sledeći način:

Formulišite svoje pitanje i, po potrebi, zapišite ga. Bacite
novčiće i gledajte da li je pala glava ili pismo. Glava se smatra
kao Yin i ima vrednost 2. Pismo je Yang i predstavlja 3.
Saberite tri vrednosti da bi dobili zbir. On će očigledno biti 6
(tri Yin-a), 9 (tri Yang-a), 9 (dva Ying-a i Yang) ili 8 (2 Yang-a i
Ying). Svaki zbir predstavlja Yin ili Yang liniju.

Zbir 7 proizvodi Mladi Yang, prikazan kao __

Zbir 8 proizvodi Mladi Yin, prikazan kao - -
Zbir 6 proizvodi Stari Yin, prikazan kao -X-
Zbir 9 proizvodi Stari Yang, prikazan kao -0-

Bacite novčiće šest puta, dodajući svaki put novu liniju iznad
već dobijene. Rezultat je figura od šest crta, isprekidana ili
neisprekidana, poznata kao heksagram.

Ovaj heksagram se tumači uz pomoć Knjige Promena. Ukoliko

se pojave »stare« linije kao deo strukture, heksagram se prvo
tumači normalno, pošto se stare linije menjaju u svoje
suprotnosti (na primer Stari Yin postaje Mladi Yang a Stari
Yang Mladi Yin) a tumači se i novi heksagram.

Sa Hajdučkom travom kao orakulumom, ostavite jednu

stabljiku sa strane a preostale podelite na dve jednake gomile.
Jedna stabljika se uzme sa desne hrpe i stavi između malog i
domalog prsta leve ruke. U levu ruku se stavi leva gomila i
razdvaja dok u ruci ne ostane četiri ili manje struka. Preostali
se smeste između domalog i srednjeg prsta. Desna gomila se
potom uzima na isti način. Konačni zbir preostalih daje broj.
Zbir tri broja proizvodi liniju kako je već opisano. Kada dobijete
šest potrebnih linija, videćete da je prilično razvučen posao
korišćenje Hajdučke trave kao orakuluma, ali ima prednosti
nad bacanjem novčića. Jednom, kada naučite postupak sa
stabljikama, proces nije samo automatski već i vrlo
relaksirajući. Kada dostignete ovo stanje postoje velike šanse
da počne da deluje vaša intuicija.

U deljenju stabljika može se učiniti neki nesvestan izbor, tako

da su rezultati od velike važnosti. Moram da priznam da je to
jednostavno špekulisanje. Moje lično iskustvo je pokazalo da
obe metode daju dobre rezultate.

U I Chingu su 64 heksagrama. Oni su dati po tradicionalnom

redosledu u figuri broj 7. Njihovo kombinovano tumačenje vodi
kroz stotine stranica ali možete dobiti neke indicije iz njihovih
naslova:

1. Kreativan
2. Receptivan
3. Teškoće na početku
4. Mladalačka ludost
5. Očekivanje ili Hranjenje
6. Konflikt
7. Vojska
8. Održavanje zajedništva
9. Ukrotiva moć malog
10. Stupanje
11. Mir
12. Zastoj
13. Drugarstvo sa čovekom
14. Posesivnost u velikoj meri
15. Umerenost
16. Entuzijazam
17. Praćenje
18. Rad na onome što je pokvareno pre
19. Pristup
20. Kontemplacija
21. Zajedljivost
22. Naklonost
23. Razdvajanje rascepom
24. Povratak ili Tačka preokreta
25. Najava neočekivanog
26. Ukrotiva moć velikog
27. Uglovi usta ili obezbeđenje ishr
28. Nadmoć velikog
29. Bezdan ili Voda
30. Prijemčiva vatra
31. Uticaj ili Udvaranje
32. Trajanje
37. Porodica
38. Suprotnost
39. Obstrukcija
40. Oslobođenje
41. Smanjenje
42. Povećanje
43. Proboj ili Rastvaranje
44. Dolazak radi susreta
45. Okupljanje zajedno
46. Guranje na gore
47. Ugnjetavanje ili Iznurivan
48. Bunar
49. Revolucija
50. Kotao
51. Pobuđivanje ili Šok
52. Održavanje Mira
53. Razvoj
54. Udavača
55. Izobilje
56. Lutalica
57. Penetracija ili Vetar
58. Radost ili Jezero ne
59. Disperzija
60. Ograničenje
61. Unutrašnja istina
62. Nadmoć malog
 63. Posle okončanja
64. Pre okončanja

Razlog zašto ulazim u detalje umesto da vam preporučim da

kupite knjigu je taj što I Ching nije ranije toliko konsultovan
kao sada.

Oko 1150. godine pre naše ere kralj Ven i njegov sin vojvoda
od Čoua prvi put su utvrdili set tumačenja za heksagrame.
Ove interpretacije su kasnije dopunjavane i proširivane sve do
Knjige u sadašnjem obliku.

Ali pre rada kralja Vena izgleda da je svaki čovek konsultovao I

Ching kao orakulum radi tumačenja na svoj način, koristeći
svoju in-tuiciju. Budite sigumi da je Knjiga i na ovaj način
davala rezultate, inače se ne bi održala do danas.

Ovo me dovodi do zaključka da je u ranim danima bilo

povezano više toga no što je sama intuicija. Izgleda da su
heksagrami, možda zbog izlaganja arhetipskoj prirodi, delovali
kao orozi na senzitivne umove. Otvarali su nesvesne ulaze u
neviđeno i, možda, prekognativno.

Gde god postoji mehanizam oroza ovog tipa, budite sigurni da

Ulaz u Astral nije daleko.

Figura broj 7: Šezdeset četiri heksagrama I Ching-a

Ovaj zaključak je izneo američki pisac William Seabrook.
Ciničan, ali i pored toga fasciniran okultizmom, Seabrook je
otkrio metodu za korišćenje heksagrama kao Ulaza u Astral.

Potrebni su visok stepen koncentracije i vizualizacije, više no u

drugim Ulazima. Nevolja je što je upotreba Orijentalnog ulaza
igra čekanja. Do izvesnog stepena ceo rad je van vaše
kontrole.

Prvo nađite svoj heksagram. Seanbrook govori o bacanju

stabljika kao kocki da bi se formirao uzorak. Smatram ovo
neadekvatnim. Metoda korišćenja je verovatno lakša od
držanja pedeset stabljika u ruci. Sledite uputstva i vidite šta
uopšte možete da uradite.

Kada ste meditirali izvesno vreme sedite na tradicionalno

istočnjački način, sa prekrštenim nogama na svoje pete,
onako kako je za vas najudobnije, pošto ćete tako provesti
izvesno vreme.

Sada vizualizirajte vrata i na njima heksagram-orakulum koji

vam je dat. Ovo možda ne bude lako, ali pokušajte dok se
mentalna slika ne razbistri. Onda čekajte.

Sa I Ching ulazom nema drugog načina za prolazak osim kroz

strpljenje. Morate da čekate dok se Ulaz ne otvori po
sopstvenom akordu. Ovo je nešto što ne možete da silite
ukoliko ne želite da odbacite šansu za dobijanje razumnih
rezultata. Može vam oduzeti dvadeset minuta, sat a možda i
više. Kada se dogodi, čestitajte sebi i prođite.

Kao što ćete videti iz eksperimenta, različiti Ulazi imaju svoje

osobine i donose sopstvene vizije. Orijentalni ulazi nisu
izuzetak. Verovatno zbog dugog čekanja koje je obično
povezano sa fizičkom nelagodnošću položaja i mentalnim
naporom održavanja vizualizacije, ova metoda povećava
verovatnoću transa. Takođe postoji velika šansa identifikacije
sa nekim elementom u viziji.

Seabrook, na primer, beleži slučaj Ruskinje koja je prošla kroz

Ulaz broj četrdesetdevet i počela da ispoljava karakteristike
vuka, pa čak i pokušala da napadne kolegu u eksperimentu.

U ovom pogledu, Orijentalni ulazi mogu biti krajnje opasni za

neke, ali su isto tako i ekstremno prilagodljivi. Malo
razmišljanje može da vam pokaže koliko su interesantni.
Na startu još niste ograničeni na izbor heksagrama nasumice.
I Ching je primarno orakulum i tako ga treba koristiti.
Formulišite pitanje, držite ga u umu i bacajte novčiće. Svoje
vizije prihvatite kao odgovor.

Može biti fascinantno da proverite svoje vizije prema

tumačenju Ven/Čou, ukoliko kupite samu knjigu.

Teorijski, koliko daleko možete da idete u ovoj tehnici,

ograničeno je samo vezama Astralnog plana, a horizonti mogu
biti širi nego što ortodoksna psihologija dozvoljava.

HIPNOZA I ASTRAL

»Adept koji vidi svoj put na ovom planu, može tu da nađe sve, bez
obzira šta je u pitanju, da li je iz prošlosti, sadašnjosti ili
budućnosti« — Franz Bardon.

Mada nije Ulaz u striktnom smislu termina, hipnoza je veliki

ključ za Astralni plan. Bilo da se koristi sama ili povezano sa
nekim od ranije pomenutih Ulaza, može da dovede do udarnih
rezultata.

Ovde je jedna velika nezgoda. Ne može svako da bude

hipnotisan. Za koristan rad na Astralnom planu vaš subjekat
mora da dostigne srednji — a prioritetno duboki — nivo transa.
Ovo kida više nego upola potencijalnu saradnju. Oko 25%
subjekata je sposobno za dostizanje transa srednjeg nivoa,
dok će samo 20% dostići duboki trans.

Koliko ja vidim, jedini način za pronalaženje ovih plodonosnih

20% je prosuđivanje i grešenje. Čak i ukoliko subjekat može
da dostigne dubok trans vaši problemi nisu prevaziđeni. On
možda neće biti zainteresovan za Astralne eksperimente. Još
gore, može biti toliko zainteresovan da će njegov um ubacivati
sve vrste lunarnih »okultnih« fantazija sa konfuznom slikom.

Za dve godine stalnih eksperimenata našao sam samo četiri

stvarno korisna subjekta i smatrao sam sebe srećnim zbog
toga. Jedan je bio direktor kompanije po imenu Arthur Gibson,
drugi prodavačica Denise Alexander, treći službenik trgovačke
mornarice Sam Gordon i četvrti, već pomenuta u ovoj knjizi,
Bea Van Vliet. Sa njih četvoro postalo je očigledno da se
Astralni plan proteže van granica običnih čula.
U doba Mesmera, uobičajeno se mislilo da hipnoza izaziva neki
suptilni uticaj koji dolazi od hipnotizera dok je danas
rasprostranjeno uverenje da je trik na strani subjekta. Van
priča strave, niko nije hipnotisan protiv svoje volje. On dobija
uputstva kako da se opusti i onda kako da uđe u trans.

Proces se ojačava sugestijom i ličnost hipnotizera igra važnu

ulogu. Ali čak i ovde, subjektova reakcija a ne hipnotizerova,
poverenje u njegovu sposobnost i integritet, ono je što čini
pravu razliku između uspeha i neuspeha.

Ovo znači da potencijalno svako može da postane hipnotizer.

Jedini problem je poverenje drugih da on zna to što radi.
Postoje izvesne opasnosti u hipnozi ali preko njih se obično
prelazi. Ukoliko počnete time da se bavite, nebrojeno puta
ćete čuti pitanje: »Šta se dešava ako ne možete da me
probudite?«

Odgovor je: »Staviću vas u krevet«. Ostavljen sam, subjekat u

transu ima tendenciju da eventualno pređe u normalan san i
probudi se par sati kasnije. Ja sam samo jednom imao teškoće
u buđenju subjekta ali je ukupno stanje pripravnosti trajalo
manje od pola minuta.

Vrlo realna opasnost postoji kada se počne sa davanjem

sugestija subjektu. Ovo ima tendenciju da traje duže no što
biste želeli. Knjiški primer je slučaj čoveka koji je zatražio
pomoć psihijatra zbog stalnog osećaja da ga neko prati.
Tragajući za pozadinom, psihijatar je otkrio da je pacijent bio
nedavno hipnotisan. Tokom transa, data mu je sugestija da ga
goni divlji pas. Subjekat je reagovao pozitivno i pokazao sve
znake straha.

Ali sugestija nije nikada poništena. Kada se subjekat probudio,

zaboravio je hipnotičko iskustvo. Originalna sugestija ostala je
u njegovom nesvesnom umu i posledično dobila oblik opsesije.

U ovom pogledu, prvo pravilo hipnoze je da se nikada ne

usađuje sugestija a da se posle kompletno ne poništi. Ovo
pravilo treba poštovati čak i kada nema neke vidljive
odgovornosti na originalnu sugestiju. Drugo pravilo koje sam
naučio je težak način da se uokvire sugestije na pozitivan
način. U svojim radnim eksperimetnima izazvao sam veliku
nelagodnost subjekta sugestijom da neće imati glavobolju
kada se probudi. Njen um je propustio malu reč »ne« i
probudila se sa jakom bolom.
Postoji još jedna pseudo-opasnost koja me vodi da sugerišem
finalno pravilo: nikada nemojte pristupiti hipnotisanju nekoga
ko ima srčane smetnje. U transnom iskustvu nema ničega što
šteti srcu ili bilo kom drugom organu. Ali ukoliko,
koincidencijom, vaš subjekat dobije srčani napad tokom
transa, provešćete vrlo teško vreme uveravajući njegove
rođake da niste ubica. Ali to je nešto što morate da naučite da
cenite.

Postoje raznovrsne metode za izazivanje transa. Jedna od

tehnika, koje smatram uopšteno podesnim, izvodi se na
sledeći način:

Smestite svog subjekta u udobnu fotelju i sedite pored njega.

Provedite par minuta u ćaskanju o hipnozi uopšteno i onome
što će se dogoditi posebno. Važno je daje on kompletno
upoznat sa operacijom, zato ohrabrite pitanja i odgovarajte na
njih iskreno i pošteno.

Objasnite da ne možete ništa da učinite bez njegove potpune

saradnje.

Ovo znači da je ultimativno, on odgovoran za ono što se

događa jer može da zaustavi proces u bilo koje vreme.

Kada završite sa preliminarnostima, vaš sledeći posao je da se

uverite da je subjekat kompletno opušten. Ovo nije toliko lako
koliko izgleda. Tempo modernog života utiče da je većina nas
potpuno nesvesna raznolikosti mišićnih tenzija koje imamo
svakodnevno. Najuspešnija metoda da se otarasite ove
napetosti je sistematska relaksacija. I, pre no što možete da
postignete opuštanje, vaš subjekat mora da ima punu
svesnost o tome kakvu napetost oseća u pojedinim mišićima.

Počnite sa njegovim stopalima. Zamolite ga da ispruži prste i

drži ih u tom položaju što je moguće duže. Vrlo brzo ovo može
da izazove osećanje neudobnosti. Kada dođe do toga, recite
mu da opusti prste. Na ovaj način on postaje odmah svestan
razlike između tenzije i relaksacije naročitog seta mišića. Sada
pređite na mišiće stopala i ponovite proces. Nastavite uz telo
— noge, stomak, ruke, ramena, vrat — alternativno tenzija i
relaksacija. Kada se dođe do lica, dajte mu uputstvo da načini
grimasu i napne mišiće ispod kože i stegne zube. Recite mu
da održava ovo stanje a onda se opusti. On treba da obrati
posebnu pažnju na vilične mišiće, koji često stvaraju otpor.
Finalni prostor, koji se često previđa, čine teme i potiljak.
Oštro mrgođenje je obično dovoljno da napne površinu a onda
da se opusti. Ukoliko je vaš subjekat nenaviknut na
sistematsku relaksaciju, nenamerna napetost može da dovede
do ježenja na kraju procesa. Dopustite mu da ide mentalno
preko svog tela po istim delovima kao pre, opuštajući svaki
set mišića za koje otkrije da su ponovo napeti. Može biti
neophodno da se ovaj proces ponovi više puta dok se ne
postigne kompletna relaksacija.

Na ovom stepenu vi ste spremni za proces uvođenja u trans.

Neka vaš subjekat fiksira pogled na neku tačku iznad
normalne linije vizije. Onda počnite da govorite. Ono što
govorite, u stvari, je serija ponovljenih sugestija koje se grade
jedna na drugu. Naučićete da prosuđujete nivoe transa iz
reakcija subjekta i postoje jednostavni testovi koje možete da
primenite radi provere.

Neka vam glas bude nizak i mek ali reči moraju biti jasne.
Nemojte se spoticati na rečenicama, niti praviti duge pauze
između reči. Govorite razumno polako. Možete primetiti da
rečima opada ritam i sve ovo je dobro.

Vaša prva pozitivna sugestija je graditelj poverenja i povezuje

lako ćaskanje. Sugestija je da oči postaju umome i teške.
Samo mali broj subjekata shvata da su umorne oči i teški
kapci savršen prirodni fizički rezultat usmerenja pogleda na
gore duže vreme.

Sledeća sugestija da mu je čelo teško bazirana je na sličnoj

situaciji. Kada je vaše telo potpuno opušteno, osećanje težine
je prirodna posledica. Mali broj vaših subjekata bi težio »manje
od sedam tona«.

Ono što treba posmatrati na ovoj tački je sugestija koja može

da izazove jake psihološke efekte. Žena sa debelim nogama,
na primer, neće dobro da primi poruku da joj noge postaju
teške. Ona je isuviše bolno svesna da ima teške noge.

Vaša ukupna sekvenca sugestije — do nivoa dubokog transa

— može biti nešto kao:

»Molim, dišite duboko i opustite se. Duboko disanje vam

pomaže da se opustite, zato sada dišite duboko i opustite se.
Usmerite oči na ovu tačku i opustite se. Duboko se opustite.
Kako duboko udišete i opuštate se, vaše telo postaje teže.
Možete da osetite težinu tela pošto ste duboko relaksirani.
Duboko relaksirani! Dišite duboko i opustite se. Možete da
osetite težinu tela, pošto ste duboko relaksirani!«
»Dišite duboko i opustite se! Slušajte moj glas! Kako slušate
moj glas, dišete duboko i opuštate se, vaše oči su sve
umornije a kapci postaju teški. Kako slušate moj glas, vaši
kapci su sve teži, vaše oči sve umornije i umornije, kako
slušate moj glas? Osećate da su vam kapci teški. Možete da
osetite da su oči sve umornije kako slušate moj glas. Toliko
mnogo umorne, kako slušate moj glas...«.

Na ovoj tački prvi vidljiv znak će se pojaviti u titranju

subjektovih kapaka. Često će se oči lagano zatvoriti. Ovo su
pozitivni znaci. ali nemojte da se suviše uzbuđujete oko toga.
Osim u vrlo retkim slučajevima subjekat je još vrlo daleko od
transa. Oko 85% od svih subjekata reagovaće na takav način.
Procenat koji ide dalje je daleko manji. Ali, uprkos svemu,
gledajte znake pošto se baza ovih prvih reakcija gradi
produbljivanjem transa. Vaš subjekat je otkrio da vaše prve
sugestije deluju.

Posledično, on će — ili radije, njegov nesvesni um — lakše

primiti sledeću sugestiju.

Nemojte ići prebrzo, čak ni sa dobrim subjektom. Kratko-

kružni proces vam je možda lakši, ali se izlažete riziku davanja
sugestija koje subjekat nije spreman da prihvati. Njegovo
odbijanje da reaguje ima tendenciju da celu operaciju vrati na
početak.

Sada nastavite:

»Neka vam se kapci zatvaraju kako slušate moj glas.

Dopustite kapcima da se sklope jer su vam oči umorne i
pospane. Vrlo mnogo pospane. Pospane i opuštene. Osećate
da ste pospani, pospani i opušteni, kako slušate moj glas.
Dišite duboko i opustite se kako slušate moj glas. Osećate se
pospanim kako slušate moj glas. Duboko ste pospani kako
slušate moj glas...«.

Nastavite sugestije ovog tipa par minuta, govoreći subjektu da

postaje sve opušteniji i opušteniji, da se oseća sve dublje i
dublje pospanim.

Kada se ovo uradi, ispitajte dubinu transa na sledeći način:

»Vaše telo je sada teško pošto ste veoma opušteni. Veoma

teško pošto ste veoma opušteni. Vaše telo je teško i vaše
noge su teške i vaše ruke su teške, teške i relaksirane.«
»Vaša desna ruka je teška, teška i opuštena. Vrlo teška i
opuštena. Preteška da bi je podigli, ona je vrlo teška i
opuštena.«

Sugestija se ponovo ponavlja dok ne osetite da ima efekta.

Ukoliko vaš subjekat odgovara neće moći da podigne ruku.
Kada ste zadovoIjni, odmah i njega ponovo uverite. Nema
nićega o čemu biste brinuli. On je siguran i dobro, savršeno
relaksiran. I njegove ruke se sada vraćaju u normalu.

Vaš subjekat je već u vrlo lakom transu. Njegovo telo je

kompletno relaksirano, disanje duboko i pravilno i on je
podložan jednostavnim sugestijama. Još uvek je savršeno
dobro svestan svoje okoline i tako će da ostane čak i kada
pređe u srednji nivo transa. Često se pravi greška ako se
smatra da, ukoliko subjekat ne izgubi svest, on nije u transu.
To nije tačno što će vam iskustvo brzo dokazati.

Nije loša ideja da mu ovo kažete, održavajući nizak i

ujednačen ton glasa. Onda mu recite da će preći u dublji nivo.

»Počeću da brojim do deset i kako brojim, vi ćete padati u

dublji nivo sna. Kako brojim do deset, vi ćete padati u dublji
san. Dublji i dublji san kako ja brojim do deset...«.

Sada to radite polako. Ojačajte svoje sugestije između svakog

broja i nastavite da ih ojačavate pomalo dok ne stignete do
deset. Onda ponovite test. Recite mu ovog puta da je njegova
ruka nepomična i ukrućena, mada je ostali deo njegovog tela
potpuno opušten.

Ukoliko je reakcija pozitivna, ostavite ruku i sugerišite da su

oči zaklopljene. Recite mu da što više pokušava to mu je teže
da ih otvori. Kada se ova sugestija dovoljno osnaži recite mu
da pokuša da otvori oči.

Odvojte dosta vremena za ovaj test. Po mom iskustvu, on je

presudan. Ukoliko vaš subjekat otkrije da ne može da otvori
oči, recite mu da se one vraćaju u normalu, ali ga zamolite da
ih drži zatvorene. Čak i ukoliko uspe da ih otvori, zapamtite da
mu snažno sugerišete da se one vraćaju u normalu posle
testa.

Ponovno brojanje do deset treba da proizvede produbljivanje

transa do srednjeg nivoa. Ovo se može testirati sugestijom da
mu je ruka postala toliko laka da lebdi u vazduhu »po
sopstvenom akordu«.
Dalji — u stvari, verovatno najbolji — test za srednji nivo
transa je odgovaranje subjekta na posthipnotičke sugestije.
Ovaj termin se koristi da označi aktivnosti koje je sugerisao
hipnotizer ali ih subjekat izvodi posle buđenja iz transa.

Ovo bi trebalo da bude jednostavno dok se ne uverite da je

dubok trans pdstignut. Možete, na primer, sugerisati subjektu
da pozajmi kutiju šibica ili da ode da sedne na drugu stolicu.
Ove aktivnosti hipnotizer može da koristi kao ključnu reč ili
gest.

Ukoliko ništa drugo, hipnoza može da se koristi radi izazivanja

relaksacije pre Astralnog putovanja. Najinteresantniji odnos
između hipnoze i Astrala pojavljuje se u nivou dubokog transa.

Znaci dubokog transa su, ukolikoje vaš subjekat jedan od 20%

onih koji ga mogu dostići, sposobnosti otvaranja očiju bez
uticaja na trans pozitivne reakcije na posthipnotičke sugestije i
halucinacije.

Jednom, kada dostignete stanje halucinacije, vi radite na nivou

Astralnog plana. Vaš subjekat je prošao kroz svoj personalni
hipnotički Ulaz i svestan je samo u Astralnom ambijentu.
Njegove veze sa fizičkim planom su vaš glas i vaša uputstva.

U većini slučajeva hipnotičkih eksperimenata, subjektova

iskustva na Planu su bez značaja. Njemu se kaže da je na
fudbalskom meču i da prema tome izgrađuje Astralno
okruženje. Čak ni halucinacije nisu njegove sopstvene. To su,
uglavnom, ideje koje mu je dobacio hipnotizer.

Francuskom psihologu Paulu Goldinu dugujem što me je stavio

u kolosek mnogo korisnijih Astralnih operacija. On je razvio
tehniku sugerisanja subjektu da preduzima nespecifično
»putovanje« bilo gde kuda želi da ide. Jedina druga sugestija
koja mu se daje je da će se vratiti kada se kaže i da zapamti
gde je bio. Rezultati ove tehnike su vrlo interesantni.

Većina materijala je, naravno, rezultat čisto subjektivnih

faktora kao što je ispunjenje želja. Međutim, neka hipnotička
putovanja idu i izvan toga. Kao rezultat serije hipnotičkih
eksperimenata počeo sam da obraćam više pažnje na okultnu
teoriju Astralnog plana kao objektivne realnosti.
 HIPNO-ASTRALNO ISKUSTVO

»Vremenom će, bez sumnje, da izčeznu sve teškoće i imaćemo

početke racionalne teorije parapsihologije. Do tada, ne bi trebalo da
budemo previše kritički i da zapamtimo da nemamo pravilne teorije
ni za većinu psiholoških fenomena« — H. J. Eysenck.

Dok sam pokušavao da uradim nešto drugo postao sam

svestan kako da koristim hipnozu kao ključ za Astral. Otkrio
sam Denise Alexander tokom putovanja po Severnoj Irskoj.
Radila je u robnoj kući kao prodavačica. Privlačna, kompletno
otvorena devojka u poznim tinejdžerskim godinama, nije imala
ni interesovanja ni znanja o okultizmu. Ali, bila je
najmarkantniji hipnotički subjekat sa kojim sam ikada radio.
Denise, ne samo da je imala sposobnost za dubok trans, već je
dostizala nivo najalarmantnijom brzinom. Pozitivno je
reagovala na svaki test koji sam primenio. Više puta je
spontano ušla u dubok trans dok je posmatrala kako radim sa
nekim drugim. Uživala je u hipnotičkom iskustvu i stalno je
želela da mu se podvrgava. Bila je vrlo inteligentna i imala je
veliku moć opažanja: dva kvaliteta koja su dodavala značaj
njenoj vrednosti kao subjektu.

U to vreme bio sam zainteresovan za problem izvođenja

dokaza Eterične projekcije. Da bih to izveo, morao sam da
obavim sledeći eksperiment:

Bračni par, moji i Denisini prijatelji, planirali su da ostave

praznu kuću nekoliko dana dok su na odmoru. Uredio sam da
pre odlaska napišu kratko pismo, čiji je sadržaj bio poznat
samo njima. Ovo pismo je trebalo da ostave na vitrini u
dnevnoj sobi.

Za to vreme Denise je bila gost moje supruge i mene. Tokom

posete, trebalo je da Denise, pod hipnozom, putuje u kuću
prijatelja u Eteričnom telu i tamo da pročita pismo.

Razlog za ovako težak aranžman bio je u tome što sam hteo

da utvrdim pitanje telepatije. Naši prijatelji nisu znali tačno
kada će Denise pokušati rad. A, i u bilo koje vreme da se on
obavi, domaćini su odsutni iz kuće pretežno misleći na nešto
drugo.

Denise je te večeri prošla u trans sa zapanjujućom lakoćom.

Sugerisao sam joj da napušta telo i putuje prema gradu svog
stanovanja. Razdaljina o kojoj se radilo iznosila je oko stotinu
milja.
Pozitivno je odgovorila i usmerio sam je da ide u kuću naših
prijatelja. Da li je stigla? Jeste. Da li je ušla unutra i kročila u
dnevnu sobu? Jeste. Da li je bilo pismo na vitrini? Jeste.

Na ovoj tački rezultati su dobili dramatičan obrt. Zamolio sam

Denise da mi pročita pismo. Odbila je da to učini. Postala je
uzrujana i rekla da ne može. Upitao sam u čemu je nevolja i
rekla je da ne može da ga vidi. Sugerisao sam joj da se približi,
što je i učinila. Ali još uvek nije mogla da pročita pismo. Zašto
ne? Rekla je da je suviše mračno. To je bila komplikacija koju
je trebalo očekivati. Sugerisao sam joj da postaje svetlije.
Prihvatila je i složila se. Da li je sada mogla da pročita pismo?
Ne — bilo je isuviše mračno. Sugerisao sam joj da se pomeri
do vrata i da upali svetlo. Ponovo je prihvatila. Sada je bilo
svetla. Da li je mogla da pročita poruku? Ne — bilo je isuviše
mračno. Pomirio sam se sa potpunim neuspehom, a onda sam
je, nekom čudnom unutrašnjom inspiracijom, upitao koliko ima
reči u pismu. Pet, Denise je odmah odgovorila.

Koje je boje papir? Plav.

Da li je na linije ili čist? Na linije.

Da li je pismo kucano mašinom, pisano pisanim ili štampanim

slovima?

Pisano je rukom, velikim štampanim slovima.

Svi ovi odgovori su izgledali odgovarajući. Smatrao sam

eksperiment kvalifikovanim uspehom i odredio da ga ponovim.
Kasnije i jesam, ali ne sa Denisom. Ovoga puta je ušao unutra
Arthur Gibson sa zapanjujućim rezultatima.

Arthur je imao vrlo različit temperament od Denise. Čovek

četrdesetih godina, fasciniran okultizmom živeo je nekoliko
godina u Indiji gde je proučavao Hatha i Mantra jogu. Imao je
neka direktna iskustva u spiritualizmu i znanje o ezoteričnom,
mada nikada nije pročitao ni jednu knjigu o ovoj temi. Njegova
obaveštenost je stečena delom iz razgovora a delom iz
meditacije. Po prirodi je bio i emotivan i otvoren.

Arthur je bio svedok eksperimenta izvedenog sa Denise i želeo

je da bude subjekat u sledećem. Nisam bio entuzijasta. U
nekoliko ranijih prilika pokušao sam da hipnotišem Arthura
bez nekih rezultata. Verovao sam da je jedan od 15 % imunih.
Ali, Arthur je insistirao da će ovoga puta biti drugačije i ja sam
se bezvoljno složio da pokušamo. Kada je krenulo, niti je on
bio u pravu niti sam ja pogrešio. Na moje zaprepašćenje, brzo
je pao u dubok trans. Uskoro je odgovarao na post-hipnotičke
sugestije čak kompleksnije nego Denise. Nije bilo ni najmanje
sumnje da je postao prvoklasan subjekat za Eterične
eksperimente. Ali ja, u svom cinizmu, nisam bio toga svestan.
Nije bio izveden veliki eksperiment.

Ono što je sledilo odlučeno je na licu mesta. Rezultati su došli

kao sticaj okolnosti, ali — bili su zapanjujući.

Koristeći Goldinovu tehniku sugerisao sam Arthuru da putuje

bilo gde, kuda on želi. Ostavio sam mu za to oko deset
minuta. Kada se probudio, sećao se putovanja, ali ne i
činjenice da je bio hipnotisan. Ispričao je da je leteo u Indiju.
Opisao je avion i uočio da je let bio vrlo prijatan. Našao se u
Bombaju, gradu koji mu je vrlo dobro poznat. Išao je da ga
razgleda.

Arthurov opis Bombaja bi lako mogao biti izvučen iz sećanja,

tako da je bespredmetno ovde ga iznositi. Kako nam je pričao
o svom putovanju, počela je da se pojavljuje izvesna konfuzija.
Nije znao kako se iznenada vratio u Irsku. Podsetio sam ga da
je njegovo iskustvo bilo pod hipnozom ali mi nije verovao.

Vremenom se uverio, ali je fascinacija vizijom ostala. Mogao je

da ceni da su prizori koje je video mogli biti dramatizovana
sećanja, ali su ga zbunjivale dve stvari.

Posetio je omiljeni restoran u Bombaju i otkrio da je potpuno

renoviran. U jednom delu Starog grada našao je
novosagrađeni zid kog tamo nije bilo ranije. Nije mogao da
razume zašto je njegovo sećanje počelo da se igra trikovima
na ovim tačkama. Ali, i pored toga, sve je izgledalo vrlo
stvarno.

I bilo je stvarno, Arthur je pisao prijatelju u Bombaj radi

informacija. Restoran je zaista renoviran a zid koji je video
stvarno je izgrađen.

Eksperiment je ukazivao na Eteričnu projekciju. Arthur se

složio da pokuša ponovo. Ovoga puta su kontrole bile jače.

Umesto da ga šaljem na određeno putovanje, sugerisao sam

mu da poseti kuću u susedstvu. Ja sam poznavao njenu
unutrašnjost ali on nije.
Obavio je putovanje i počeo da opisuje enterijer sa
zapanjujućom tačnošću, do detalja kao što su slike na
zidovima i pogled sa prozora. U jednom trenutku je insistirao
da je štitnik za vatru pomeren sa svog mesta: detalj koji nisam
mogao tada da potvrdim ali se kasnije pokazao kao tačan.

Ponovo je sa lica stvari izgledalo da je Arthur Eterični

projektor. Sa masom detalja koji su bili tačni proizvodio je
istovremeno mnogo materijala koji nije imao veze sa fizičkom
realnošću. Ovo je bilo naročito očigledno kada je opisao ljude
koje je video u kući.

Vrlo slična situacija je iskrsla nekoliko meseci kasnije ali sa

različitim subjektom. Ova devojka »se projektovala« u staru
crkvu. Opisala je lokalitet razumno dobro, ali je dodala detalj
koji nije imao fizičku paralelu. Postojala je očigledna veza
između njene vizije i crkve. Kako danas stoji, što je devojka i
dokazala kada je dovela društvo i bez vođstva u potpunoj
tami, išla je pravcima samo na osnovu svoje vizije.

U pokušaju da procenim ove eksperimente dobijeni

neodgovarajući podaci su mi izgledali značajni koliko i pogoci.
Pojavila se sumnja da radim sa nečim što nije Eterični
fenomen. Ovo se potvrdilo kada je Sam Gordon postao
subjekat u serijama eksperimenata.

Sam je bio mlad inženjer koji se neposredno pre toga zaposlio

u trgovačkoj mornarici i predstojalo mu je prvo važno
putovanje. Pretho-dno je vrlo uspešno eksperimentisao sa
Elementalnim ulazima. Hipnoza je pojačala realni ton njegovih
vizija, ali ne do stepena gde bi se napravila greška u
razmišljanju da je iskustvo fizička realnost kao kod Arthura. Za
Sama je sve bilo više kao da je otišao u bioskop.

Sam je napisao sledeći izveštaj o svom iskustvu (koji je u

oduševljenju nazvao: »Putovanje sa jednog mesta na drugo«):

»Ja sam u pustinji. Ovde su peščane dine. Putovanje počinje sa

mnom na životinji koja je polu-konj, polu-magarac. Osećam se
polu-sveštenikom, polu-vojnikom. Ulica je čudno ispunjena
trgovcima sličnim Arabljanima sa obe strane. Oni prodaju
mesinganu i bakarnu robu ali ne meni.

Na čisto beloj muli, obučen u crveno i zlatno sa kardinalskim

šeširom, prolazim ispod tri svoda iz grada u pustinju.

Ispred mene i levo je velika jama. Ne mogu da vidim njeno

dno ali nisko dole ima trave i crvenih površina. Nastavljam
putovanje.
Zemlja se pojavljuje na horizontu. Počinje vetar i ja sam u sred
peščane oluje. Imam utisak da, dok ona traje, treba da
udaram mulu. Uskoro shvatam da to nije dobro i ostavljam
životinju na miru.

Oluja prestaje. Ispred mene je plitka dolina sa potokom koji

teče po sredini. Sa jedne strane je pesak i ništa više. Sa druge
je prostor tamnijeg peska na kome je neko rastinje. Pesak je
tamniji pošto je u senci velikog, belog oblaka.

U tamnijem delu je ograđeni grad. Tu ja idem. Zidovi su

kaljavo sivi.

Silazim niz blagu padinu do reke i prelazim preko drvenog

mosta. Vojnik (španskog tipa, naoružan kopljem) ide mi u
susret. Na pola puta preko mosta on staje u stranu i propušta
me. Dajem svojoj muli šansu da pojede par struka trave.

Stražari su na svim kapijama i ulazima, ali mene mula nosi. Svi

se sklanjaju sa puta meni (ili muli) i stupamo u belu palatu ili
nešto slično sa mnogo stepenica.

Levo i desno su dva pravougaona bazena za plivanje ali

obraćam malo pažnje. Ovde je na podu zelena nijansa. Ima i
ljudi ali ne obraćam pažnju na njih.

Penjem se uz mnogo belih mermernih stepenika. Ovde su

crveni tepisi i zavese. Mislim da vidim presto i tražim kralja. Ali
moje putovanje se završava«.

Nagli završetak, veoma čudan, nije bio zato što je on pozvan.

Iz nekog nesvesnog razloga on je sam odredio termin
putovanja, mada je ostao u transu dok se nije normalno
probudio.

Mislim da se podrazumeva da ovo putovanje nije Eterična

projekcija. Kardinalska kapa, ukoliko ništa drugo, to dokazuje.
U stvari, u to vreme je izgledalo kao čista fantazija.

Ali Sam je putovao na more. I četiri meseca kasnije našao se u

ambijentu približnom ovom Astralnom.

Pisao je sa Srednjeg Istoka o nekim uzbudljivim detaljnim

paralelama i tražio nekakav pristup da bi video nastavak
putovanja koje, kako je bio ubeđen, indicira sledeću luku u
koju će svratiti.
Da bih udovoljio njegovom zahtevu, tražio sam pomoć Bee
Van Vliet. Ona nije nikada srela Sama ali je, pod hipnozom,
demonstrirala čudesnu vidovitu sposobnost.

Bea je ušla u dubok trans 5. aprila 1969. godine i uz detaljno

uputstvo sledila kurs Samovog ranijeg putovanja. Kada je
stigla do prestone dvorane nastavila je viziju bez daljih
uputstava.

Srela je raskošno odevenog čoveka koji je želeo da joj nešto

pokaže. Ušli su u dugu galeriju sa svodovima i odatle je čovek
pokazao prema velikoj dolini. Tu je bio veliki grad araspkog
tipa sa stazom od ciglenih stepenica koje su vodile ka njemu.

Kako je Bea videla, nebo je potamnelo i grad se izmenio.

Iskrsla je različita struktura. Iz arhitekture i slika Bea je
ambijent prepoznala kao meksički.

Iz određenih razloga Semu nije poslat izveštaj ovog

eksperimenta ali to nije uticalo na ishod. Sledeća luka u koju
je stigao bila je u Južnoj Americi.

OBJEKTIVNI ASTRAL

»Astralna svetlost je van dometa naših čula ali o njenom postojanju

govore mistici, psiholozi i novi fizičari« — John Symonds.

Knjigu sam počeo citatom Eliphasa Levija a u prethodnim

odeljcima sam pokušao da objasnim verovatnost. Moji izveštaji
i eksperimenti koje ste pokušali sa Ulazima, verovatno su vas
ubedili da postoji više toga u Astralnom planu od »jake
imaginacije«.

Ali, ako Astral nije samo imaginacija, šta je tačno? Na ovo nije
lako dati odgovor. I ono što se odgovori teško je dokazati.
Standardni okultni odgovor zahteva modifikaciju baznog
dijagrama iz prvog poglavlja. Ova izmena načinjena je u figuri
broj 8.

Solidna crna površina koja predstavlja Astralni plan proteže se

i desno i levo od linije koja obeležava »JA«. Sada se vidi kako
dodiruje fizičke kao i mentalne nivoe. Postala je, da tako
kažemo, »imaginacija materije«.
Primetio sam da se ovaj izraz koristi dosta u okultnoj literaturi.
On je ekspresivan ali nesrećno primenjen. Veza se previše
lako uspostavlja na osnovu toga što okultisti veruju da
materija deluje na čula. Moglo bi se lakše reći da različite
fizičke pojave — drveće, vodeni tokovi, planine — proizvode
automatske stresove u Astralu, razlogom svojih postojanja.
Ovo ne deluje više na čula od činjenice da planina može da
utiče na vazdušnu struju. Mada je defnicija Astralnog plana
sada proširena njena suštinska prirođa ostaje neizmenjena.
Ona je još uvek fluidni, plastični posrednik koji po sebi nema
formu, već je sposobna da uzme bilo koji oblik koji se utisne u
nju i da da oblik silama koje deluju ispod.

Ranije se smatralo da su ove sile mentalne. Sada prihvatamo

mogućnost da fizičke snage mogu da deluju i na Astralu.

Sa ove tačke gledišta, iznenada počinje da ima smisla veliko

magijsko delovanje. Reči snage ritualiste ili izgovorene
bajalice veštice, dovode u najmanju ruku, do stvaranja
uzoraka zvučnih talasa. Zvuk može da slomi vinsku čašu,
načini šare u sitnom pesku ili — ukoliko prihvatate priču —- da
sruši zidove Jerihona. Nije previše teško pretpostaviti da može
da utiče i na Astralni plan.

Figura broj 8: Astralni plan dodiruje fizičke i mentalne nivoe

Repeticija kretanja može da učini isto. Osnažena
imaginativnim radovima Maga ova mogućnost leži iza svih
magijskih ceremonijala.

Okultisti daju dalji postulat da uticaj deluje na dva načina.

Materija deluje na Astralnom planu da proizvede modele za
promenu u njenoj strukturi. Modeli koji se formiraju u Astralu
proizvešće promene i u materijalnom svetu. Ovu drugu
reakciju je neuporedivo mnogo teže nego prvu staviti u pogon,
ali to je baza praktike svih magijskih povezivanja fizičkog
plana.

Ovim se ne kaže da će se željeno tako načiniti čak i ako se

kombinuje sa živom imaginacijom. Ja imam predstavu kako
izgleda unutrašnjost televizijskog aparata, ali ne i znanje o
elektronici. Znam da kombinacija žica, tranzistora i druge
opreme može da stvori slike na katodnoj cevi. Ali, ako bih ja
morao da izgradim aparat samo na bazi tog znanja, on ne bi
radio.

Položaj Astralne magije je potpuno isti. Bez pravilne obuke

Astralnih operacija do detalja, novajlija je u sličnom položaju
kao kargo kultista koji gradi drvenu poletno-sletnu stazu da bi
privukao velike metalne ptice pune slatkiša belog čoveka.

Detaljno ispitivanje Astralne magije je izvan obima ove knjige.

Pomenuli smo da bi dali ideju o fascinantnim mogućnostima
koje leže iza ovih Ulaza. Ukoliko mi dozvoljavate, mislim da su
neke od drugih mogućnosti mnogo značajnije od stvaranja
čuda kojima biste zapanjili prijatelje.

Baziram ovu izjavu na verovanju da je iza Astrala drugi Plan.

Ukoliko se slažete, onda treba da počnemo rad sa drugog
baznog dijagrama. Prva figura je odlična ako je posmatrate
samu ali je geografski pogrešna jednom kada stignete na
naredni Plan.

Okultisti zovu ovo područje iza Astrala Spiritualnim planom,

pretpostavljajući da svako zna šta se podrazumeva pod
»spiritualnim«. Ovo je opasna pretpostavka. Svako zna zaista
šta znači »duhovno« ali je znanje toliko lično da je beskorisno
u širem kontekstu.

Uverićete se šta time mislim ako slušate studente kako

diskutuju o stvamoj prirodi Boga. Svako ima sopstvene
poglede i vraća ih sa toliko veštine i informacija koliko može
da ugradi u svoj um. Ali, na kraju, niko nije bliže Bogu. Razlog
je što su njihovi argumenti verbalni.
Postoji privlačan način da podstaknete verbalno
argumentovanje. Nikada ga ne koristite u razgovoru sa onima
koji su diplomirali logiku, pošto ga već znaju. Za ostale je
sledeći:

U sred polja je jedno drvo. Na istočnoj strani je veverica na

grani. U istočnom uglu polja, u direktnoj liniji sa vevericom,
gleda prema njoj lovac sa puškom. On želi da ustreli vevericu.
Veverica postaje svesna lovca i, ne želeći da je on pogodi,
počinje da kruži oko drveta, nadajući da će naći zaklon između
sebe i lovčeve puške. Lovac, procenjujući ovaj manevar,
počinje da se kreće u istom pravcu uvek u direktnoj liniji sa
vevericom.

Posle par minuta i veverica i lovac su obišli pun krug oko

drveta. Postavlja se problem da li je lovac obišao oko
veverice? Ovaj problem deli nesofističku publiku u dva
suprotna tabora. Jedni tvrde da je lovac zaista obišao oko
veverice, pošto je išao istočno, južno, zapadno, severno i
nazad se vratio na istok od životinje. Drugi tvrde da lovac nije
obišao oko veverice pošto ni u jednom momentu nije bio sa
strane ili ispred nje.

Ukoliko izgleda očigledno da je konfuzija oko reči »obići oko«

potpuno ste u pravu. Ali, to nije svima očigledno. I manje je
očigledno da ona ima više emocionalne draži od lovaca i
veverica.

Diskusija o istinskoj prirodi Boga, po svom emocionalnom

sadržaju je rasprava o značenju reči »Bog« i ništa više.
Potpuno ista teškoća — i vrlo sličan emocionalni sadržaj —
prezentiraju se kada koristimo reči kao »spiritualno«.

Sve ovo me navodi da definišem šta podrazumevamo pod

ovim terminom. Ukoliko je vaša prva reč da se ne složite,
zapamtite da je predlog neslaganja reč a ne realnost.
Spiritualni plan je za Mentalni ono što je Mentalni za Astralni.

Savršeno je dozvoljeno razmatrati Astralni plan kao talase fine

materije. Sa ove tačke gledišta, smatra se da je i Mentalni
plan — psiha — sastavljen od još finije materije. Iz naše
definicije, Spiritualni plan je kombinovan iz najfinije materije
uopšte.
Isto tako je ekvivalentno dopustivo — mada meni malo para
uši — smatrati Astralni plan nivoom viših vibracija. Mentalni
plan čine još više a Spiritualni najviše vibracije uopšte.

Ovo su više ili manje standardne okultne tačke gledišta. Vrlo

je očigledno da u Astralu radimo sa stanjem koje je potpuno
strano fizičkom. Kao takvo, jedini vredan način da ga
razmatramo je da je različita realnost koja može biti naše
iskustvo.

Idealno, pozicija bi tu trebalo da se napusti. Na žalost, nije

tako. Ljudski um teži analogiji. Tako će se Mentalni plan
opisati kao »finiji« ili »viši« od Astralnog a Spiritualni će se
smatrati još finijim ili višim. Mada ove ideje imaju neku
komunikaciju, još uvek zvuče kao kada se kaže da je plavo
nežnije od zelenog ili da je skarletno crvenije od grimiznog.
Put za razrešenje je da zapamtite da imate direktno iskustvo i
Astralnog i Mentalnog plana. Uočite vezu između njih i
formirajte sopstvenu vezu analogijom sa Spiritualnim. Ne
pokušavajte da svoje zaključke iskažete rečima. Kada to
uradite vraćate se ponovo u nedoumicu. Razmatranje četvrtog
plana povezano je sa novim baznim dijagramom prikazanim
na figuri broj 9.

Unutrašnja sfera dijagrama predstavlja materijalni univerzum,

sve ciljeve planete Zemlje. Iza njih je, slično peliru, Astralna
sfera, zatim Mentalna, pa Spiritualna.

Ovo, naravno, nisu geografske lokacije. Astral ne okružuje

univerzum kao što Van Allenova zvona okružuju Zemlju. U
ovom carstvu vi radite sa različitim stanjem stvari. Jednom,
kada prođete kroz Ulaz, ušli ste u negeografski prostor.

Vi ste, takođe, pogledom na stvar uspeli da opkoračite Vreme.

Ukoliko ste već pokušali Astralno putovanje, ima šanse da ste
primetili izvrtanje svog osećaja za vreme. Jednom sam utrošio
dvadeset minuta na unutrašnje putovanje koje je trajalo
objektivno sat i po.

Ovo može biti jednostavno dezorijentacija. Ali, ona ne

objašnjava kako su dva Samova putovanja prethodila sledećim
lukama u koje je svraćao brod. Sa ovom vrstom slike imate
slojeve pseudo-prostora koji se prostire četvoro-dimenzionalno
u pseudo-vreme koje obavija ili, adekvatnije, meša se sa
fizičkim planom. Prihvatljivo je da svaki sloj može da deluje na
drugi automatskom interakcijom koja je najjača na tački koja
je najbliža kontaktu.
Ove ideje slede čudne prirodne serije pododeljaka. Ovaj deo
Astrala, najbliži Zemlji, uzima oblik iz uticaja Zemlje. Deo ove
forme je čisto ogledalo, slika fizičkih uslova. Ostatak je oblik
aspekta emotivnih misli stanovnika Zemlje. Psihisti smatraju
da ovaj Niži astralni nivo nije prijatan. Ukoliko vaša tačka
posmatranja ljudskog roda nije vrlo naivna nećete imati
teškoća da shvatite zašto.

Iza Nižeg astrala, uslovi su atraktivniji. Ovde glavni automatski

uticaji dolaze, da se tako kaže, odozgo. Mada je nivo iznad
apstraktne misli Viši astral formira tendenciju veće čistoće —
više u umetničkom nego u moralnom smislu i bolje je
organizovan.

Slično Astralnom i Mentalni plan se može izdeliti na

pododeljke. Niži Mental prima povratnu vezu iz Astrala, dajući
neki oblik njegovim apstrakcijama. Viši Mental je pod uticajem
Spiritualnog proizvodeći kuriozitete kao što su intuicija i
izvesni oblici genijalnosti.

Čitaoci kojima je blizak okultizam mogu da protestvuju da

drugi oblici daju različit broj Astralnih nivoa. Sedmostruka
podela je prilično popularna, naročito na Istoku. Ali, mora se
imati na umu da su sve razdelne linije arbitražne. One su pre
pogodnosti nego predstavljanje realnosti. Vi ih smeštate tamo
gde najbolje doprinose ličnom razumevanju.

Bez obzira kako je podeljen, iz našeg novog dijagrama možete

videti da put do spiritualnih potencijala leži kroz Astralni plan.
Mistik uzima »by-pass« za ove visine. Mag, čiji se
temperament razlikuje, ide Astralnim putem. Za oba je
određište isto.
 ASTRALNA BIĆA

»U ime Oca i Sina i Svelog Duha! Pažnja, pažnja... priđite svi vi

Duhovi! Snagom i Vrlinom vaših Kraljeva, svi duhovi Paklova,
prisiljavate se da se ispoljile u mom prisustvu ispred ovog
Pentagrama ili ovog Kruga kralja Solomona, kada vas ja pozovem!«
— prizivanje iz vradžbine Honorija Velikog.

Više puta je citirana tvrdnja Carla Junga da niko ne treba

uzalud da troši energiju poričući postojanje bogova već da
treba da obraća pažnju na ispitivanje sila koje se ponašaju
tačno onako kako bi se ponašali bogovi.

Ovo je dobar savet sa kojim se u potpunosti slažem. Govorio

sam nešto malo o objektivnom Astralu u prethodnom
poglavlju. Da li to prihvatate ili ne, vaša je stvar. Ukoliko, u
ovom poglavlju, više volite da mislite o duhovima kao
polunezavisnim kompleksima i to je vaša stvar. Moja briga je
čisto da opišem nekoliko bića koja možete da sretnete u
Astralnim lutanjima, subjektivnim ili objektivnim.

Prvo, ovde su Prirodni Duhovi. Oni su poznati u folklornoj

tradiciji i blisko su povezani sa Elementima. Postoje četiri
široke podele: Gnomi, Silfi, Salamanderi i Ondini. Oni su, po
redu, personifikacije Zemlje, Vazduha, Vatre i Vode.

U istu karakteristiku dolaze šumske i jezerske Vile, Vilenjaci,

Patuljci i omiljeni irski Čovečuljci-đavolci. Oni su Astralni izraz
prirodnih snaga koje se ispoljavaju kao bića veće ili manje
moći.

Dominantna karakteristika ovih stvorenja je usmerenost ka

jednom cilju. Njihove aktivnosti su oštro ograničene na
sopstvene svrhe. Oni su između Dobra i Zla u smislu da su
neutralni, i imaju potpuno fiksirane modele ponašanja.

Nad Elementalnom Kreacijom su Elementalni Kraljevi.

Unutrašnja hijerarhija je refleksija fizičkih činjenica, kao što
orkan dominira povetarcima na svom putu.

Elementalni Kraljevi predstavljaju Elemente u širem, divljem

smislu i povezani su sa velikom snagom tako da ih je teško
kontrolisati. Ovo je razlog zašto ih se treba plašiti u nekim
okultnim kvartovima. Međutim, njihova suštinska priroda je još
uvek neutralna, dok samo njihovo pogrešno usmeravanje
proizvodi zle rezultate.
Prema prirodi Astralnog plana i misaoni oblici su vrlo
rasprostranjeni. Oni su, uglavnom, veoma prolazna pojava ali
ima jedan ili dva izuzetka. Koncentracija usmerena prema
jednom cilju plus emocija izgrađuju biće poznato kao Veštački
Elemental koji reaguje prema prirodi »upetljane« emocije.

Obično postoji proces povratne sprege na fizičko od strane

Veštačkog Elementala. Ovo je razlog zašto se ponašanje mase
toliko razlikuje od ponašanja pojedinaca koji je čine. Dobar
primer je linčovanje. Rulja se koncentriše sa emocijom na
jedan subjekat — zatvorenika. Veštački Elemental počinje da
funkcioniše i deluje povratna veza mržnje koja ga je proizvela.
Emocija raste jače i jače dok se ne pretvori u ubistvo
zatvorenika.

Srećom, Elemental je »klimavo pletivo« kao što je i snaga rulje

kratkotrajna. On je osuđen na smrt od gladi kada se rulja
razbije. Dajući mu sastojke iste baze — puno nade sa manje
destruktivnom emocijom — organizovana grupa teži da izgradi
Elemental sa većom trajnošću. Osećanje strahopoštovanja
koje se održava u praznoj katedrali primer je moćnog
Elementala izgrađenog ritualom. Naša spasmodična aura je
verovatno ostatak Elementalne izgradnje u dalekoj prošlosti.

Mnoga od ovih bića formiraju se potpuno nesvesno. Obučeni

okultista može ponekad da koristi iste komponenete da bi
proizveo Elemental za neke sopstvene svrhe. I ovde je
Elemental neutralan per se ali njegova svrha može biti dobra
ili zla, zavisno od namere operatora. I njegova priroda može
biti ljubav ili mržnja koja zavisi od emocije koja ga je »rodila«.

Blisko povezane sa Veštačkim Elementalima su školjke. Ovo

su oblici koji uzimaju nezavisna bića (uključujući ljude) da bi
delovali u Astralu i posledično se odbacuju. Obučeni okultista
će posle upotrebe uništiti svoju školjku. Ukoliko to ne učinite,
ona teži da se dezintegriše po sopstvenom akordu. Mada joj se
daje trenutna pojava individualnosti, ona je oblik bez uma i
obično potpuno neškodljiva mada, vremenom, razvoj daje
neke kvalitete.

S vremena na vreme senzitivci ili medijumi »pokupe« školjke i

pogrešno ih smatraju za duhove. Ostaci personalnih
karakteristika mogu im dati pojavu ali svaka komunikacija sa
njima je niska, bezbojna i banalna.
Sa školjkama su, ponekad, pravi duhovi. Ljudska personalnost
obično provodi u Astralu period posle smrti. Unutrašnji duh se
oblači u Astralnu supstancu, najčešće modelovanu u fizičko
telo i deluje određeno vreme u svetu snova.

Ponovoje moguć medijumistički kontakt: u stvari, dejstvo je

prilično uobičajeno. Dok se Astralni ambijent duhova obično
izgrađuje potpuno nesvesno i kroji po individualnom izgledu,
opisi post-mortemnih stanja izvučenih iz ovih izvora teže
širokim varijacijama.

Ukoliko se duša ne reinkarnira, eventualno će proći iza ove

Astralne zemlje snova. Na ovom stepenu moguće je rađanje
daljih interesantnih mogućnosti. Ukoliko se duša dovoljno
razvije može da kreira Astralno telo na koje se deluje
daljinskom kontrolom. Ovim se uspostavlja mogućnost
komunikacije sa visoko razvijenim bićima na običnom »tlu«
Astralnog plana.

Standardna magijska tehnika je da se izgradi pogodan Astralni

oblik u nadi i očekivanju privlačenja više sile u njega. Mada se
ovakav oblik može izgraditi i odozgo, treba pomenuti da se
ovde mogu očekivati razne anđeoske i arhanđeoske
hijerarhije, zajedno sa paganskim bogovima i starijim
bratstvima evolucije. Ali Plan nije njihovo prirodno stanište,
više nego vaše ili moje.

Relevantni Astralni nivoi mogu biti ključ takvih kurioziteta kao

što je telepatija. Uspostavljanje telepatskog raporta je u paru
sa pronalaženjem određenog stranca u gradu veličine Tokija.
Ovo se može dogoditi pukom srećom, ali sve šanse su protiv.

Astral je dom misteriozne Matrice Akaše, tajanstvene Knjige u

kojoj su, prema okultistima, zapisane sve činjenice. Zašto je to
tako, lako se može videti kada se setite da se Astral proteže
kroz vreme. Medijum dobija utisak događaja tako da je pitanje
samo pogađanja pravog nivoa da bi se proizvela odgovarajuća
informacija.

Brzo sam napisao »samo« ali, naravno, ova operacija je trik

isto koliko i telepatija, bez treninga. Verovatno je najlakši
pristup Akaši kroz psihometriju. Za neke ljude toje prirodna
sklonost, drugima je potrebna obuka. Zbog povezanosti sa
Astralnim planom, u dodatku knjige dat je jednostavan sistem
za obučavanje ovog talenta.

Ukoliko ste obratili dovoljno pažnje, shvatili ste da, ako anđeli
mogu da grade Astralna tela, mogu i demoni.
Jednom, kada napustite praznoverje i romantičnu fikciju,
problem Paklene Hijerarhije težak je za shvatanje isto koliko i
razumevanje Anđela. Što je još gore, istraživanje ovih nivoa
donosi bolne rezultate. Dobro je prepustiti demone Dennisu
Wheatley-u i utešiti se saznanjem da su demonski kontakti u
Astralu prilično retki.

Ono šta je često — a što većinom plaši — je mogućnost

kontakta sa sopstvenim Arhetipovima. Konfrontacija sa
personificiranim ličnim nesvesnim sadržajima može da ima i
blagodarne efekte. Ovo je razlog zašto je samopoznavanje
toliko važno za Astralnog putnika. Ovo je ultimativna zaštita
protiv vašeg sopstvenog najvećeg neprijatelja.

UVEĆANJE ASTRALNOG ISKUSTVA

»Milarepa u svojoj himalajskoj pećini i isposnici Thehaida sledili su

isli postupak i dobijali u suštini iste rezultate« — Aldous Huxley

Kako je Huxley otkrio, postoje različiti načini za uvećavanje

Astralnog iskustva: jedni su bizarni, drugi su opasni, ali svaki
od njih svedoči o fasciniranosti čoveka svojim vizijama.

Kada su koristili Elementalne ulaze, članovi Zlatne zore su

učeni da koriste određena Božanska imena da bi oživeli svoje
vizije. Imena koja ovde navodimo povezana su sa Elementima:

Zemlja
Božje ime - Adonai ha-Aretz
Arhanđeo - Uriel
Anđeo - Phorlakh

Vazduh
Božje ime - Shaddai EL Chai
Arhanđeo - Raphael
Anđeo - Chassan

Voda
Božje ime - Elohim Tzabaoth
Arhanđeo - Gabriel
Anđeo - Taliahad

Vatra
Božje ime - Yhvh Tzabaoth
Arhanđeo - Michael
Anđeo - Aral
Da bi se u potpunosti iskoristila Imena potreban je trening.
Merenje njihove potentnosti izvire iz povezanosti ideja.
Izgradnja ovih asocijacija u umu često je važan deo nastavnog
plana bratstava. Ali, čak i bez obuke, Imena proizvode stepen
automatske reakcije. To je razlog zašto se daje tehnika
njihovog korišćenja.

Kada se prođe kroz Ulaz, svako Ime povezano sa Elementom

izgovara se tri ili četiri puta po redu: Božje ime, ime Arhanđela
pa Anđela. Izgovornije normalnim tonom. U tehničkom
terminu okultizma Imena se »vibriraju«.

Da bi se vibrirala reč zahteva se malo vežbanja, ali je vrlo

lako. Prvo izgovarajte reč polako ali glasno. Onda pokušajte da
proizvedete iste zvuke što dublje u grlu. Ovo će biti povezano
sa hrapavljenjem glasa. Ideja je da se stvori rezonansa.
Koristan je pristup između pevanja i pričanja.

Lako je prosuditi kada ste uspeli. U stvari, osetićete

rezonansu. Okultista često trenira do tačke gde može da
usmeri vibracije u specifična područja svog tela — dlanove ili
tabane. Ali za Astralna putovanja nije vam potrebno više od
uopštenog efekta vibriranja.

Ova tehnika Zlatne zore ne »upliće« trans dok većina drugih

metoda u manjoj ili većoj meri to čini. Kao potpuni novajlija
možete odabrati sami. Kao neko sa praktičnim iskustvom
podvukao bih činjenicu da trans nije igra. Ukoliko morate da
rizikujete neka neko bude sa vama sve vreme i to najbolje
lekar.

Pre nekoliko godina, naučnici su radili pod pokroviteljstvom

Američke mornarice na otkrivanju posledica potpunog
stimulisanog povlačenja na ljudski um. Prvi eksperimenti
obuhvatali su smeštanje dobrovoljaca u svetlo — i vodo-
nepropustivu prostoriju isuviše malu da bi dozvolila veće
pomeranje. Zidovi su bili bledi i dobrovoljci su nosili izbledelu
odeću uključujući i rukavice da bi odstranili osećaj za tekstil.
Kasnije, postupak je obuhvatio spuštanje dobrovoljaca pod
vodu tako da je osećaj za dodir u potpunosti izčezao kao, na
primer, lak osećaj pritiska tela na krevet.

Većina dobrovoljaca je sledila isti model. Jedina suštinska

razlika je bila u vremenu potrebnom za dostizanje različitih
stanja. Prvo, uhvatio bi ih san. Onda, neko vreme pošto bi se
svest vratila, postali bi nemirni. Nemir bi pratila pojačana
dezorijentacija. Ovo je konačno trasiralo put halucinacijama.
Koliko ja znam, nije pravljena analiza halucinogenog sadržaja.
Bez nje opasno je izvoditi bilo kakve zaključke. Ali, postoji
očigledna paralela između onoga što se događalo ovim
dobrovoljcima i onoga što se dešavalo izvesnim himalajskim
pustinjacima u Tibetu pre okupacije.

Tibetanski sveti ljudi namerno su sebe »ugrađivali« u male

ćelije u planinama. Hranu su im dodavali sledbenici kroz
otvore koje skoro da nisu propuštali svetlost. Pustinjaci su
meditirali u potpunom mraku i tišini i do dvadesetak godina a
neki i do kraja života. Glavna nagrada za ovu surovu disciplinu
bilo je vizionarsko iskustvo.

Ne treba ići toliko daleko, ali neke manje spektakularne

discipline nisu van opsega rada. Prva od njih je pošćenje.

Prolongiranje posta primenjivali su vizionari vekovima. Kao

tehnika vrlo je jednostavna a nije ni približno toliko neudobna
kao iskustvo, kako bi izgledalo dobro uhranjenima.

Pretpostavljajući da ste dovoljne telesne težine da ga

preduzmete — a jedini način je da se prvo konsultujete sa
lekarom — najbolje je da počnete sa trodnevnim postom. Ništa
kraće ne bi vam donelo nikakve koristi osim nelagodnosti.
Svoje rane eksperimente izvedite u leto. U zimu vam je jača
ishrana potrebna radi održavanja toplote a na ovom stadijumu
učenja ne treba da koristite rezerve iz tela. U zimu, obično je
veća mogućnost infekcije. Čak ni jaka hladnoća nije šala
ukoliko telo nije dovoljno opskrbljeno da se bori.

Za vreme posta najbolje je izbegavati težak rad: u stvari, rad

bilo koje vrste. Letimičan pogled na živote svetaca pokazuje
da je većina njih postila u izolaciji. Dok se ne naviknete na
proces biće najbolje i najbezbednije da post praktikujete
praznikom ili vikendom. Nemojte računati na rad sa
mehanizacijom tokom perioda posta. Ovo uključuje i aktivnosti
kao što je vožnja kola. Malaksalost može doći bez upozorenja.
Ako se dogodi za volanom, bićete u nevolji.

Tokom prvog dana očekujte pravu opsednutost hranom.

Izostaviti prvi obrok je dosta lako, mada će se sutradan
degenerisati u serije stomačnih tegoba velikog intenziteta.
Imaćete i teškoća sa snom.

Drugi dan je često gori. Dolazi do glavobolje i iznenađujućeg

stepena slabosti. Obično je ovde psiholoki koren. Nesvestan
um može da dovede do spektakularnih protesta kada se
rutinski postupci izostave.
Tokom perioda posta pijte mnogo vode. Treći dan obično
donosi korist. Glavobolja i slabost prolaze. Energija se vraća a
sa njom i bistrina uma. Ukoliko koristite Ulaze, vizije će biti
jasne.

Ovdeje naravno moguće postiti do krajnosti. To je obično ono

što se događa hermetičkim misticima. Osnaženo da
kontinuelno vuče iz sopstvenih izvora, telo slabi. Situacija
postaje slična efektima groznice. Dolazi do vizija. Mistični post
je obično praćen molitvom, tako da nije iznenađujuće što su
vizije pretežno religioznog karaktera.

Ne omalovažavam ih. Svako ko je pročitao ove redove shvatio

je da smatram svako vizionarsko iskustvo vrednim bez obzira
kako je proizvedeno. Jednom, kada prihvatite Astralni plan kao
realan, malo je važno kako tamo stižete.

Bliži ali, na nesreću, teži put prema Astralu je jednostavno

odsustvo sna. Tolerancija varira, ali tri ili četiri kompletno
neprospavane noći obično osvetoljibivo proizvode vizije.

Iskustvo samo po sebi, mada je na izvestan način

interesantno, u društvu je sa dezorijentacijom, averzivnom
psihološkom reakcijom i — ukoliko se prolongira — teškom
cenom koja se plaća gubitkom zdravlja što čini tehniku
neupotrebivom. Dok produženi post, bez obzira na svrhu,
može da kanališe do duhovnih ciljeva, odsustvo sna ne može.
Vaša koncentracija neće izdržati. Ukoliko je, kao kod svetaca,
vaše interesovanje jedno-usmereno do stepena saturacije,
naći ćete malo vrednog u ovoj tehnici.

Kroz vekove su razvijane brže tehničke metode za izazivanje

transa. Jedna od njih je kovitlanje.

Tehnika je bila omiljena kod Srednje-istočnih derviša i

pripadnika evroposkog kulta veštaca. U oba slučaja, »vrtložni
pokreti« su ugrađeni u tradicionalnu ugru. Derviši igraju
slobodno, veštice u krugu. Krug nije većeg prečnika od devet
stopa — maleni prostor u kome trinaest ljudi izvodi vrtložni
ples. U oba slučaja vrtoglavica i iscrpljenost dovode brzo do
transnog kolapsa, sa posledičnim vizijama.

Postoje vrlo značajne varijacije ove bazne teme. Vudu

poseduje rituale, na primer, koji deluju na emocionalnu
napetost u kombinaciji sa ritmičkim delovanjem i iscrpljenošću
(ali ne-okretnom) igrom da bi došli do istih rezultata.

Drugi sastojci u mešavini su šibanje bičem i monotona

melodija.
Istraživanje ovih tehnika dokazuje hemijski elemenat u
mnogima od njih. Produženo monotono pevanje, na primer,
pojačava sadržaj ugljen-dioksida u krvi. Igranje oslobađa
adrenalin. Šibanje bičem stvara histanin, a ukoliko rane
ostanu nelečene razloženi protein se apsorbuje u krv. Često se
u ovim ritualima crnih naroda koriste i biljne droge. Rezultati
su frapantni. U javnosti su objavljeni i neki radovi o upotrebi
meskalina i sličnih psihodelika kao ključeva za Astralni plan.
Međutim to su vrlo opasni »ključevi« čije korišćenje ne ide u
korak sa romantikom niti razumom.

Sa akvarijanskom promenom u psihičkoj dominaciji sve više

Zapadnjaka okreće se okultizmu, interesujući se za misticizam
i unutrašnja stanja. Ovo je dovelo do mnogo veće primene
Joge na Zapadu. Discipline Joge su u mnogim slučajevima
pomogle proizvođenju stanja transa. Postoji šansa da poželite
da koristite taj sistem u radu sa Ulazima. Oduprite se tome.

Joga je divan sistem. Kao učenje na Orijentu uz iskusnog

gurua, može da dovede do izuzetnih rezultata. Ali, ako
trasirate »načini-sam-svoj-put-do-Gospoda« — što je tipičan
zapadnjački položaj — to je vrlo loše.

Neki delovi Hatha joge su vrlo uspešno adaptirani za primenu

na Zapadu. Kao takvi oni su interesantan režim fizičkog
treninga. Ali, tehnike Joge za uvođenje u trans su opasne bez
pravilnog trenigna i nadzora stručnjaka. Zbog toga ih ostavite
bez obzira koliko vam »odgovarajućih« knjiga dođe pod ruku.

Ni u kom slučaju ne pokušavajte da mešate vizualizaciju sa

Joga pozama. Kombinovanje dve je treća, zasebna, tehnika.
Pokušavati bez dovoljno znanja je isto što i tražiti psihozu.

Nezavisno od Joge, postoji nekoliko položaja tela koji sami po

sebi imaju tendenciju da izazovu trans. Verovatno najstariji od
njih je Šamanski čučanj. On obuhvata čučanje na tlu sa
rukama čvrsto stisnutim zajedno i glavom položenom na
kolena. Položaj izgleda slično uspravljenom fetusu i postaje
neudoban posle izvesnog vremena ali, ako se održi dovoljno
dugo, dovodi do transa.

Drugi, podjednako neudoban ali i efikasan položaj, je Sufi

razvijanje u kome se jednom rukom obuhvata članak stopala
koje je celo na podu.
Ako se pravilno primeni, mantra može biti efikasan proizvođač
transa. Ako se izgovara glasno, dešavaju se dve stvari. Diže se
ugljen-dioksid u krvi i sonaran ritam preduzima hipnotički
zahvat na umu. Dodatna je korist, ukoliko se pravilno
razume... da mantra usmerava um u specijalne duhovne
pravce. Odličan primer je vrlo poznata mantra »om mani pad
me hum«. Uobičajeni prevod je »Pozdrav dragulju u lotosu« —
fraza koja bukvalno ne znači ništa. Ali, ispitivanjem, otkrićete
da je lotos Lotos-sa-hiljadu-latica, psihički pleksus na kruni
glave i fokalna tačka čovekovog povezivanja sa Božanskim.
Ova mantra je vrlo specifičan pozdrav Bogu.

Ovaj pozdrav treba izgovarati polako, vibrirajući, neprestano u

krug: »Au-um-mnn-ii-pad-mee-hummmmmmmm«. Treba ga
ponavljati dok se ne postigne željeni efekat.

Cirkulame mantre se mogu najefikasnije koristiti za čišćenje

uma. Počne se polako i u tom slučaju ne treba govoriti glasno
— i ponavljati mentalno stalno rastućom brzinom. Dolazi
vreme kada počne da izvire po sopstvenom impulsu (kao
šlager) i izbacuje strane misli.

Da bi zaustavili kružnu mantru, obrnite proces. Prvo,

preduzmite svesnu kontrolu brzine reči i vrlo temeljito ih
usporite. Kada je mantra usporena sasvim, recite je glasno i
zaboravite.

Najveći broj iznetih metoda je više efikasan nego atraktivan.

Moje lično uverenje je da je hipnoza najsigurnija i, verovatno,
najudobnija. Ona uvećava Astralno iskustvo. Skoro svako
može da stekne neke koristi iz tehnike i šanse da nešto loše
krene dosta su manje nego sa drugim metodama.

Upotreba hipnoze, naravno, ne isključuje mogućnost solo-

eksperimentisanja. Ovde samo-hipnoza postaje efikasan ključ.

Čak najlakši put da se postigne stanje samo-hipnoze je da vas

dovede u trans iskusni hipnotizer koji će vam dati ključnu reč,
koja, kada je izgovorite, deluje kao prekidač da vas pošalje
samog u trans.

Ali, ukoliko više volite ili nalazite satisfakciju da radite stvari

težim putem, sledeća tehnika će dovesti do istih rezultata, ali
zahteva duži vremenski period.
Nađite mirnu prostoriju u kojoj vas niko neće uznemiravati.
Spavaća soba je najbolja. Navucite zavese i smanjite svetlost.
Nemojte da bude potpuna tama. Prigušeno, maglovito
osvetljenje je najbolje. Proverite temperaturu da ne biste posle
drhtali.

Kada završite sa uvodnim radom, lezite na krevet na leđa.

Počnite sistematsku relaksaciju dok ne osetite da ste potpuno
opušteni. Dobra provera je da osećate da su vam kapci teški.
Kada postignete relaksaciju počnite da sebi dajete hipnotičke
sugestije.

Nemojte da žurite, niti da govorite glasno. Ponavljajte

sugestije dok ne bude rezultata. Učenje samo-hipnoze je
obično mnogo teže nego učiti kako da hipnotišete drugog,
tako da je potrebno nekoliko seansi pre no što dođe do transa
bilo koje dubine. Kroz eksperimente dišite duboko i ritmično.

Jednom, kada osetite da sugestije imaju efekta, proverite nivo

transa lebdenjem ruke. Umesto da dajete direktne sugestije
da bi proverili rezultat, vizualizirajte ruku kao gasni balon.
Pokušajte da vam vizualizacija bude što snažnija. U stanju
transa vaš podsvesni um će prihvatati sliku i izazvati da se
ruka podigne. Svesno, osetićete je kao da stvarno lebdi.

Kao u većini slučajeva redovna praksa je ključ za uspeh. Mada

je potrošnja vremena za to individualna stvar, možete sebe
dovesti u instant-trans na isti način kao što to čini hipnotizer.
Izaberite ključnu reč i sugerišite sebi da ćete, kada je ponovite
tri puta dok ležite u krevetu, odmah upasti u dubok trans.

Nezavisno od Astralnog eksperimenta, samo-hipnoza može biti

vrlo korisna za otklanjanje bolova ili kao vozilo za uvođenje
pozitivne sugestije da bi održali svoje dobro stanje iz dana u
dan.
 POVERENJE U ASTRAL

»Mnogi ne mogu čak ni da poveruju da takav svet postoji i da drugi

Ijudi vide ono što je ostalima nevidljivo, isto kao što su neki Ijudi
slepi za lepote sveta koji mi vidimo!« — Max Heindel

Kao okultista uverio sam se u neke stvari i u ovoj knjizi

pokušao sam da to uverenje održim što je moguće više u
pozadini.

Ponekad je to nemoguće. U prvim poglavljima obrađujući

Astral kao psihološko stanje mogao sam relativno lako da »se
održim na koloseku«. Ali, Astral odbija da se ponaša pretežno
kao psihološko stanje, tako da je kasnije uveden i deo
ezotericizma.

Sada, pri kraju knjige, predlažem da ovom ezotericizmu

omogućimo malo puno igre. Da li prihvatate i reč iz knjige, to
je vaša stvar. Ukoliko odlučite da sve odbacite, nije važno.
Važnost koju knjiga ima je u prezentaciji tehnika. Mada opasne
u nekim slučajevima, ove tehnike otvaraju Astralni plan za
lično istraživanje. Ovo je činjenica a ne mišljenje. Ali za
mišljenjem prirodno sledi lično istraživanje. Na ovom stepenu i
vi možete naći mnogo toga za sebe.
*
**
Mom vrlo dragom prijatelju ponuđen je »bogovski posao«.
Pričao mi je kasnije da su mu ponuđeni odlična plata i neke
interesantne privilegije, između ostalog vila sa baštom,
posluga, kao i najnoviji model Kadilaka. Radne obaveze su bile
lake ali je on odbio. Kao učenik okultizma znao je šta Grci
podrazumevaju pod izrazom hubris — kao Teozof imao je
smisla da izbegne naročito lošu Karmu. Ponuda je bila u
Kalifomiji gde su neki zaposleni kao Ljudi-bogovi jer postoje
luckaste grupe koje treba voditi. One traže i obično dobijaju
publicitet. Rezultat toga je da je organizovani okultizam na
lošem glasu u javnosti.

Koliko ja znam postoje Zapadne grupe koje koriste prave

ezoterične tehnike. Pod »pravim« jednostavno mislim da
tehnike daju rezultate. Ponekad su ovi rezultati psihološki, ali
nisu manje vredni zbog toga. Ponekad se rezultati ispoljavaju
na drugim nivoima i mogu imati veći značaj za čovečanstvo
nego što se obično misli.

Mnoga od pravih bratstava održavaju tradicionalnu tajnost

kompletno sa obaveznom zakletvom. Oni koji to ne čine, još
uvek ljubomorno čuvaju znanje.
I misionarski rad i oglašavanje su tabu. Kada je pojedinac
spreman za inicijaciju, okolnosti će ga dovesti u dodir sa
grupom ili individuom opremljenom da mu je da.

Uobičajena sličnost između pravih i pseudo-okultnih grupa je

tendencija i jednih i drugih da tvrde da vode poreklo iz daleke
i misteriozne prošlosti. Ove tvrdnje, kada ih iznose prave
grupe, razlog su zašto to pominjem u knjizi o Astralnom planu.

Ako imate teškoća da istražujete tvrdnje sa tačke gledišta

zdravog razuma, rezultati su obično razočaravajući. Mnoge od
starijih grupa su formirane u drugoj polovini devetnaestog
veka. Ostale su nastale mnogo kasnije. Ali ne može se reći da
su tvrdnje fikcije. Ono što je važno za okultistu je unutrašnja
struktura njegove grupe, a Astralna porekla nisu uvek isto što i
fizička.

Zamislite Astral kao ogroman prostor koji se proteže iznad

Prostora i Vremena. Zamislite sebe kako se vraćate u
Atlantidu možda kao sveštenik u kultu Sunca. Vaše operacije i
vaših sledbenika izgrađuju veštački elemental na Astralnom
planu. Ritualni aspekt svih religija jako učvršćuje elementale.

Ali, da bi religija uopšte vredela, mora da prođe iza Astralnog

plana. Posledično se izgrađuje vrtlog, vukući svoju snagu sa
duhovnih nivoa. Kombinacija službe fizičkog rituala,
emocionalno hranjeni veštački elemental i duhovno hranjeni
vrtlog su suštinska baza kulta Sunca.

Stepen interakcije razlike u ovim elementima znači da je kult

Sunca, kao i ljudsko isknstvo, jedinstven.

Atlantida propada. Fizički aspekt kulta Sunca je presečen.

Elemental i vrtlog postaju uspavani. U kasnijim kulturama
mogu nastati drugi kultovi Sunca ali će formirati sopstvene
Astralne tačke kontakta sa carstvima ispod. Ali, iako uspavani,
unutrašnji aspekti originalnog kulta Sunca nastavljaju da
postoje. Vratite svoj um u sadašnje vreme. Zamislite grupu
okultista koja iz nekog razloga želi da obnovi kult Sunca
Atlantide. Visoko istrenirani Astralni putnici istražuju matricu
Akaše radi rituala koji su ga stvorili. Sveža linija se uspostavlja
i uspavani Elemental i vrtlog oživljavaju.. Osnovan je moderan
kult Sunca.

Sa zemaljske tačke gledišta, kult ima »etiketu« novog. Ali,

okultisti razumno mogu da tvrde da su njegovi koreni u
praistoriji.
Nisu samo rituali i religija oni koji mogu da uspostave
permanentne prostore u Astralnom planu. Vešto prezentirana
knjiga određenog tipa može eventualno da učini isto.

Alisa u Zemlji čuda je jedan takav upadljiv primer sa jakim

elementima koji ukazuju da je njen autor znao Kabalu, a
Gospodar prstenova je drugi.

Pisani oblik knjige postaje trajno »prizemljen« originalnim i

imaginarnim naporom koji je kreirao svet fantazije. Reakcija
čitaoca obezbeđuje emotivan stimulans koji održava karaktere
živim mnogo više nego u figurativnom smislu.

Američki autor, Ray Bradbury osetio je nešto od ove istine

kada je, u jednoj kratkoj priči, naselio Mars karakterima iz
literature. Dikensovi likovi su dobili zaseban život. Ali, ono što
možda Bradbury nije shvatio je da ukupna okruženja mogu
takođe da se uspostave u Astralu.

Ništa od ovoga nije divlja špekulacija kako bi moglo da

izgleda. Klasičan psihijatrijski slučaj tiče se naučnika koji je
počeo radi rekreacije da izgrađuje detaljan svet fantazije.
Otkrio je da »živi« u svojoj fantaziji na štetu rada.

Zatražio je pomoć psihijatra. Posle tretmana bio je izlečen. Ali,

sada je njegov psihijatar otkrio da on živi u naučnikovoj
fantaziji.

Ovde je ponovo poenta prema objektivnoj Astralnoj sferi. I,

ukoliko je tačna druga okultna teorija, značaj nije ograničen na
par istraživača.

Ova teorija smatra da smrt oslobađa svest na Astralnom

planu. Dok traje fizički život, um i telo sarađuju. Jedno utiče na
drugo i svest — najmanje u budnim časovima — fokusirana je
na fizički svet.

Ali ko-operacija između dva elementa vaše prirode eventualno

će se slomiti. U mnogim slučajevima, nećete morati da čekate
stvamu smrt da bi ovo videli. Kako telo postaje senilno,
pojavljuje se jaka težnja uma da se »uvuče« u sebe. Pažnja se
odvlači od »ovde i sada«. Stariji građani su mnogo više
povezani sa prisećanjima i introspekcijama.
Smrt kompletira proces. Još uvek je moguće delovanje u
fizičkom okruženju kroz telo Astralne supstance (videti
Dodatak II). Senzitivci postaju svesni i rađaju se nove priče o
duhovima. Ali Astralno telo nije zaista kod kuće u fizičkom
svetu. Ono može da vidi i čuje (uobičajeno) ali ne može da
utiče na događaje. Hronične su frustracije duha sa stepenom
svesnosti.

Srećom, dok milioni umiru, samo šačica njih postaju duhovi

vezani-za-zemlju. Za preostale, ogromna većina se utapa u
svoju psihu i počinje život tokom koga je svesnost poverena
Astralnom planu.

Ovo je isti Astralni plan o kome smo govorili i primenjuju se isti

zakoni hiper-fizike. Snage nesvesnog uma ispoljavaju se kao
okruženje. Svesni um, uslovljen sa 60 ili 70 godina fizičkog
života prihvata ovaj ambijent kao realan u istom smislu kao
što je i fizički svet stvaran. Mada je ovo greška, teško ju je
izbeći.

Trenutna misao će vam reći kako vaša post-mortemna okolina

izgleda zavisno od toga kako ste. Pretpostavimo da je vaš
život na Zemlji protekao u skladu sa strogom hrišćanskom
ortodoksnošću. Pridržavali ste se Zapovesti i ugrađivali u svoju
podsvest čvrsta očekivanja od ulaska na Nebo.

Posle smrti, Astralni plan će reflektovati vaše mentalno stanje.

Naći ćete literarne Biserne kapije i Grad popločan zlatom, ako
to očekujete.

Nebo i Pakao variraju od pojedinca do pojedinca, od kulture do

kulture. Ali svako od njih ima jedno uobičajeno obeležje: traje
samo onoliko koliko vam je potrebno da vas probudi činjenica
da sanjate.

Ne mogu da odolim a da ne napomenem da je dosta okultnih

filozofa primenilo vrlo sličnu teoriju na fizički život.

Gurdjieff je, na primer, smatrao da je najveći broj ljudi svakog

budnog trenutka, u stvari, u stanju sna. Njihove akcije su čista
refleksija i okruženi su opnom snova. Da bi se probudili,
postaje neophodno da se sete sebe. Gurdjieff nije video
buđenje kao promenu sveta, samo vaše svesnosti o njemu.
Mnogi okultisti, naročito na Orijentu, otišli su dalje, tvrdeći da
fizički svet u krajnosti nije ništa čvršći od Astralnog.

Rezultat toga je da prosvetljen čovek odstupa, ostavljajući

ostatak nas da sanjamo ubeđeni da doživljavamo realnost.
 RAZVIJANJE PSIHOMETRIJE

Psihometriji me podučavao spiritualistički medijum i otkrio

sam da je vrlo laka, mada većina ljudi ne misli tako. Međutim,
ne vidim razlog zašto ne bi svako mogao da razvije taj talenat
do izvesnog stepena. Kao i u većini okultnih tehnika najveći
mistični sadržaj je u strpljenju.

Uprkos spektakularnoj predstavi Nicka Van Vlieta na

spomeniku, obično se radi sa objektima koji su teški mnogo
manje od dvanaest tona. Dovoljan je ručni sat, lični nakit kao
naušnica, privezak ili narukvica.

Važno je, naročito za početnika, da odabrani predmet bude što

je moguće više blisko povezan sa osobom. U praktičnim
uslovima, to označava nešto što se nosi sa sobom. Izbegavajte
nove stvari. One nisu imale vremena da apsorbuju auru
subjekta. Izbegavajte i ono što je bilo izloženo tekućoj vodi.
Zbog toga je prstenje slab materijal. Spiritualisti kažu da voda
pere psihičke vibracije. Plastika i slična sintetika mogu biti trik
isto iz nekog razloga.

Počnite svoje eksperimente sa metalom ili polu-dragim

kamenjem koje, kako iskustvo pokazuje, daje najbolje
rezultate. Obično ćete otkriti da većina ovih pravila pre
izražava teškoće nego neverovatnost.

Pošto ste odabrali predmet, udobno se smestite. Napetost vas

neće odvesti nikuda. Kada ste se relaksirali, pokušajte da
ispraznite um.

Lak način da to uradite je da »izbacite« iz zdravog uma sve

asocijacije u vezi sa predmetom. Ukoliko vam dama pruži
privezak sa dijaman-tom, ona očigledno nije siromašna.
Ovakve misli uklonite sa puta pre no što pristupite radu.
Objasnite sebi da jednostavno bistrite um, u suprotnom bi
ovakve izjave pokrenule jak i opravdan cinizam u vezi sa
vašim sposobnostima.

Sledeći korak zahteva više hrabrosti nego što možete da

zamislite. On se sastoji u tome da tačno kažete šta vam dolazi
u um, bez obzira kako trivijalno ili luckasto izgledalo. Ne
izostavljajte ništa, ne izbacujte ništa, ne racionalizujte ništa. I,
iznad svega, ne produžavajte ono što dolazi. U ranim danima
upropastio sam više eksperimenata nego što smem da kažem
upravo radeći to. Proširivanje izgleda logično, ali logika nije
deo ovog procesa i elaborati koje konstruiše svest samo će
vas poslati dalje i dalje.
U mom sopstvenom slučaju postoji trajni razvoj mentalnih
slika, sa obično ne-vizuelnim stavom kao što je ubacivanje
imena. Ovo me dovelo do zaključka da je psihometrija bazično
Astralna operacija. Ali drugi, sa većim talentom od mog,
insistiraju da primaju utiske a ne slike. Neka vas ne zabrinjava
ukoliko vaš razvoj bude bez vizuelnog aspekta. Ono što se
broji su rezultati. Jednom, kada počnete, pratite struju dok se
ne raspline. Dobro je da zamolite svog subjekta da vas sluša
dok ne završite. Ovo može biti teže za vas, ali postoji
verovatnoća da subjektov ton, način ili izjava nahrane vaše
nesvesne zaključke. Ovo dovodi do odličnih rezultata, ali oni
su lažni i ne pomažu razvoju psihometrijskog talenta.

Detalji tehnike se razlikuju od osobe do osobe. Neki će stalno

držati predmet u levoj ruci, drugi insistiraju da se pritisne na
čelo (uz pretpostavku da se tako ostvaruje kontakt sa
Eteričnim čulom). Ove varijacije proizvode rezultat koji važi za
pojedinca, ali to je vrlo lično i ono što deluje kod jedne osobe
ne mora i kod druge. Eksperimentišite da bi za sebe otkrili
najbolji način sedenja, držanja predmeta, početka rada.

Talenat delikatno balansira. Neprijateljska atmosfera može da

ga kompletno odbaci. Ovo ne treba prihvatiti kao izvinjenje
već prepoznavanje činjenica. Izgleda da ovde postoji odnos sa
napetošću. Niko ne može da se potpuno opusti u
neprijateljskoj atmosferi.

Ukoliko otkrijete da ste napeti ili rastrojeni iz ovog ili nekog

drugog razloga, zaboravite neko vreme na psihometriju.
Doživećete neuspeh. A serija neuspeha dovodi do nove
tenzije. Rezultat je zatvoreni krug koji kompletno može da
blokira embrion talenta. Iz istog razloga, nikada ne dozvolite
sebi da vas testiraju. Psihometrija nema takav značaj, niti —
sem ukoliko ne želite da ste pompezni — postoji mogućnost
da načinite budalu od sebe pred prijateljima. Pristupite
eksperimentu otvorenog uma. Rezultati će zbog toga biti bolji.
Muzički talenat ima čvrste korene u vežbanju. Isto je i sa
talentom za psihometriju. Postoje različiti načini da vežbate a
da ne uplićete ostalo. Jednostavno vam treba običan špil
karata za igranje. Dobro izmešajte karte. Zatvorite oči, uzmite
kartu sa vrha i pokušajte da pogodite boju (crnu ili crvenu).
»Osetite je«. Reč se koristi figurativno. Karte ne treba
»osećati« prstima. Štamparske tehnike često ostavljaju laku
identifikaciju koja omogućava senzitivnim osobama da je
pokupe.
Proveravajte svoje pogotke, ili bolje neka to neko drugi čini.
Ima pedeset dve karte u špilu, tako da po zakonu verovatnoće
možete pogoditi dvadeset šest. Ukoliko je vaš rezultat visok,
talenat je tu i raste.

Posle nekoliko sekvenci o pogađanju boje, pređite na

pogađanje znaka. Ovde je verovatnoća za pogađanje trinaest
iz ukupnog špila. Kasnije možete pokušavati da procenite sami
kartu, broj i znak. Ima samo jedna šansa u pedeset dve da ovo
uradite sa posebnim talentom. A šanse se umnožavaju.

Dok su karte interesantne pošto olakšavaju statističko

praćenje napretka, najbolje je da osnovne vežbe variraju da bi
izbegli dosadu. Drugi, jednostavan, ali koristan deo za
vežbanje može biti sa pola tuceta karata od kojih je svaka u
posebnom omotu. Svaki put upišite rezultat. Ponovo,
pokušajte da odaberete odgovarajuću boju samo na osnovu
svog utiska.

Čudno je da neki ljudi otkrivaju da neke boje mogu da

»pokupe« bolje nego druge. Vežbajte redovno. Nigde nećete
stići ako vežbate s vremena na vreme. Nemojte se
obeshrabrivati ako vam je razvoj usporen na startu. Zapamtite
da, kada počinjete »body-building« — kurs, nećete preko noći
postati novi Charles Atlas. I mentalni mišići zahtevaju dugu
izgradnju, ponekad i dužu.

Sa ovim vežbama razne rutinske stvari mogu postati prijatna

psiho-metrijska igra. Vaša jutarnja pošta može, na primer,
postati mogu-ćnost za vežbanje. Provedite par minuta sa
svakim pismom pre no što ga otvorite. Pokušajte da unapred
procenite sadržaj. Zabeležite sve fraze koje vam prodru u um.
Pokušajte da nacrtate ako ne možete da napišete. Onda
otvorite pismo i proverite rezultate.

U praktičnim uslovima, dar je nešto više od kurioziteta. Obično

iskrsavaju okolnosti kada se koristi dobro psihometrijsko čulo.
U širem smislu, ima mnogo toga da se kaže onom što teži da
izoštri intuiciju.
 IZGRADNJA SVETLOSNOG TELA

Uzmite cvet i pažljivo ga posmatrajte. Zatvorite oči i

vizualizirajte isti cvet. Pokušajte da dobijete detalje koji
sasvim odgovaraju. Reprodukujte i najsuptilnije kolorite u
svom umu.

Radite ovo sve dok proces ne postane lak. Na tom stepenu

pokušajte sledeću vizualizaciju sa blagom promenom u
tehnici. Umesto da zatvorite oči i izgrađujete sliku cveta,
pokušajte da uvučete izgled cveta u svoj um.

Najbolji način da to uradite je da gledate u cvet sa

poluzatvorenim očima. Zatvorite ih potpuno dok u isto vreme
lagano menjate svoje opažanje cveta do mentalnog. Kada
naučite da ovo uradite pravilno izgleda kao da nema razlike
kada zatvorite oči: cvet će biti uvek tu, živ kao što je bio pre.

Vežbajte ovo uvlačenje predmeta dok proces ne bude gladak.

Onda ga okrenite. Načinite mentalnu sliku cveta i pokušajte da
je projektujete napolje. Ovo je verovatno isto kao da imate
ekran kao pozadinu za svoju projekciju. Tradicionalno, okultisti
koriste svoje ruke postavljene u položaj za pregršt, ali nema
razloga zašto ne biste izabrali nešto drugo ukoliko vam više
odgovara.

Kao i uvlačenje, projektovanje van je veština koja dolazi

vežbanjem. Napetost je i ovde, kao i u mnogim drugim
okultnim vežbama, prisutna i zato ostanite što je moguće više
relaksirani. Uspeh je dostignut kada možete da vidite cvet u
svojim skupljenim šakama, kao da je stvarno tu. Proizveli ste
halucinaciju. Nikada to ne zaboravite. Cvet je samo Astralna
realnost — bez obzira kako izgleda, nije fizički. Da bi sebe
ubedili u fizičku realnost svoje kreacije, kratak je put do ludila.

Kada ste postigli uspeh u ovim vežbama, možete da počnete

da sebi gradite Astralno telo. Teoretski, ovo telo može da
uzme bilo koji oblik koji želite. Praktično, najbolje je da ga
povežete na nešto što je srodno vašoj prirodi. Omiljeni oblik za
romantične je monah u mantiji, a religiozne asocijacije u vezi
sa tim oblikom nisu uopšte škodljive. Za svoje prve pokušaje
ispružite se u krevetu, opustite i izgradite oblik ispred sebe.

Provedite nekoliko prvih praktičnih seansi radeći samo to dok

se oblik ne izgradi čvrsto i postane vam potpuno blizak.
Jednom kada ste to postigli, sledeći korak je da svoju svest
preneste u Astralno telo.
Ponovo je u pitanju veština i, u stvari, nema nikakve tajne
osim strpljenja kombinovanog sa tehnikom procenjivanja i
grešenja. Najplodonosniji rezultati izgleda da dolaze kada
vežbate pomeranje tela okolo i zamišljate svoju sobu viđenu
sa tačke gledišta tela.

Kada se svest prenese, zapamtite da je Astralno telo deo vas.

Posle svake operacije treba ga pažljivo reapsorbovati u fizičko.
Ovo se može uraditi samo dovođenjem Astralnog tela u veliku
blizinu fizičkog i blago uranjati jedno u drugo. Kako to radite,
vaša projektovana svest se automatski stapa u svoj uobičajeni
fizički sklop.

ETERIČNO I ASTRALNO

Postoji stepen bliske povezanosti između Eteričnog i Astralnog

nivoa. Sledeći slučaj može izgledati kao indicija nečega te
vrste.

Ležeći u krevetu, moja supruga je čula da se neko penje uz

stepenice, ide kroz hodnik i ulazi u njenu sobu. Znala je da je
sama u kući a nije mogla nikoga da vidi. Zaključila je da je
doživela psihičku manifestaciju. I u spiritualističkom i u
jungovskom smislu, bila je očigledno u pravu.

Iskustvo je bilo povezano sa visokim stepenom napetosti.

Pokušalaje da zaspi i odmah se našla u položaju kako lebdi niz
stepenice. Telo joj je bilo u sedećem položaju, ali nije odmah
procenila u kakvoj je neudobnoj poziciji.

Na dnu stepeništa, »shvatila je« da je žedna i »otišla« prema

kuhinji. Nije bila u stanju da otvori vrata. Događalo se da ih
deca zaključaju, pa je otišla u dnevnu sobu u potrazi za
ključem. Vrata između hodnika i dnevne sobe se zatvaraju na
kontaktni pririsak. Postoji ručka, ali služi samo radi udobnosti.
Otvaranje vrata iz hodnika zahteva samo guranje a ručku ne
treba dirati. Moja supruga je gurnula vrata i otkrila da je prošla
kroz njih. Savršeno joj je bila bliska teorija Astralne projekcije i
u umu joj je bilo prisutno da ne treba da se uspaniči. Vratila se
do kuhinje i prošla i kroz ta vrata.

Ona je razvila naročito viziju »X-zraka«. Bila je svesna mačke

koja ide kroz travu iza zida kuće.
Zaključila je da doživljava svesnu projekciju i odlučila da je
izvede što je moguće bolje. Odredila je da poseti prijatelje.
Izabrala je mlad bračni par koji živi nekoliko milja dalje.
Kretanje kroz razdaljine u Eteričnom uglavnom je trenutno.
Čim je odlučila, našla se u njihovoj kući, ali nije bilo ni traga od
prijatelja. Moja žena je osetila, dovoljno razumno, da u to doba
noći moraju biti u krevetu i krenula stepenicama u njihovu
sobu. Na pola puta je stala. Bila je ubeđena da par uživa u
ljubavnoj igri i da bi bilo pogrešno da uđe u sobu pod takvim
okolnostima. Ali doživela je sumnju kao fizičku barijeru. Kao da
je čvrst zid izgrađen preko stepeništa. Vratila se kući i ponovo
ušla u svoje fizičko telo.

Izuzimajući incident na stepeništu, iskustvo je imalo sve

indicije Eterične projekcije. Ambijent nije odgovarao
promenljivom pejzažu Astralnih snova. To je bio fizički plan,
doživljen na vrlo neobičan način.

Ali izuzetak je bio veoma važan. Emocije ne grade zidove na

Eteričnom nivou. Takvi zidovi su vrlo specifičan Astralni
fenomen.

Iskrsle su dve mogućnosti. Prva je bila da je moja supruga

doživela pravu Astralnu projekciju ali pretežno na fizičkom
planu. Ovo je moguće, čak i bez nenamerne gradnje Astralnog
tela. Ali, ukoliko se dogodi mora da postoji jak motiv, koji ni
ona ni ja nismo mogli da otkrijemo.

Druga mogućnost je da je projekcija bila kombinacija

Eteričnog i Astralnog sugerišući blizak radni odnos između
njih.

Kao napomenu dodao bih da je moja žena dovela sebe u malo

neprikladan položaj pitajući naše prijatelje o njihovim
aktivnostima te noći. Nije bila iznenađena što je ovaj srdačan
par, zaista, tada uživao u ljubavnoj igri.
 VIZIJE BUDUĆNOSTI

Sa Beom Van Vliet i Samom Gordonom, vizije budućnosti su

bile namerno izazvane. Time se kaže da su oni svesno
preduzeli korisna Astralna putovanja. U Gordonovom slučaju,
on je lutao kroz unutrašnji nivo koji se proteže kroz Vreme.
Bea, pod hipnotičkim instrukcijama, dostigla je isti nivo i našla
ga.

Ne slede sve Astralne prekognacije nameran uzorak. Moja

žena se jedne noći uspravila u krevetu sa informacijom da je
upravo videla viziju konja. Ali ni jedno od nas nije znalo šta to
znači. Životinja je bila rasni konj a vizija potpuna. Moja žena je
mogla da opiše čak i boje džokejeve odeće. Ona je bila
zaintrigirana vizijom i provela je dva dana proučavajući
aktuelne izvore onoga što je videla. Nešto je uspela. Konj iz
vizije je bio na rasporedu za učešće na trkama.

Uložio sam malu svotu na tog konja i on je dobio trku. Na moju

sreću, supruga više nije imala takve vizije.

Oni koji su prihvatili savet dat u trećem poglavlju mogu biti

svesni da prekognacija nije ni približno tako retka kao što
većina ljudi zamišlja. Prikazi sna često sadrže elemente
budućnosti, mada u prikrivenoj formi.

Dunnov rad na ovom polju je čuven. Mada je njegova teorija o

Serijskom Univerzumu bila izložena napadima, njegove prve
misli o strukturi sna izgledaju vrlo razumljive.

Kao i psiholozi, Dunne je osetio da je većina snova lična

fantazija. Ovaj oblik je modelovan pretežno psihičkim silama:
brigama, nadama ili tekući aspiracijama, ali se njihov sadržaj
crpe iz životnog iskustva.

Spremno preuzimanje ovoga su prošla iskustva. Oni koji su

pokušali da beleže sne obično se slažu sa Dunne-om da
događaji pretočeni u simboličnu snenu dramu crpu i iz
prošlosti i iz budućnosti. Ovde je teškoća u prepoznavanju.
Psihijatru je često potrebno da odredi kako se dati simbol sna
odnosi na događaj u prošlosti Ekvivalentan trik je pronalaženje
odnosa sa događajima koji će tek doći.

Među brojnim primerima prekognativnih snova koje daje

Dunne, ovaj je najupečatljiviji:

San:
Čovek je sanjao da se suočio sa gomilom ljudi koji su iznenada
počeli da bacaju upaljene eigarete na njega. Hiljade upaljenih
cigareta se sručilo kao pljusak na njegovo lice.

Događaj:

Snevač je sekao šumu koristeći cirkularnu testeru. U deblu

koje je sekao bio je ekser koji je došao u kontakt sa sečivom i
mnoštvo varnica je zapljusnulo njegovo lice.

Ukoliko se veza posmatra dalekosežnije, zapamtite da je sve

ovo samo zbog sekvence. Ako se kaže da je incident sa
testerom prethodio snu, svako sa boljim znanjem psihologije
bi prihvatio vezu između njih.

Analizirajte svoje snove pažljivo izbegavajući ekstremnosti. Ne

odnosi se svaki san na buduće događaje a samo mali broj njih
ima veći značaj.