Katedra za Medicinsku

fiziologiju

SEMINAR 8
Srčani ciklus: varijacije u fiziološkim uslovima.
Minutni volumen srca i njegova regulacija
Prof. dr Sanja Mazić i sar. u nas. dr Milica Zeković
Teze seminara:
1. Definicija srčanog ciklusa
2. Redosled faza sistole i dijastole pretkomora i komora, hemodinamski značaj ovog redosleda
3. Srčani ciklus pretkomora i srčani ciklus komora – promene pritiska, volumena i stanja zalistaka
4. Izračunavanje trajanja srčanog ciklusa, fiziološke varijacije
5. Trajanje sistole i dijastole pri srčanoj frekvenciji od 60, 75 i 180min-1
6. Regulacija rada srca
7. Minutni volumen srca i njegova regulacija
a. regulacija srčane frekvencije
 SRČANI CIKLUS
• SRČANI CIKLUS: je događaj u srcu koji se ciklično ponavlja i
sastoji se od sistole i dijastole pretkomora i komora.

• SRČANI CIKLUS je serija kontrakcija u srcu koje stvaraju

pritisak u različitim komorama, uzrokujući tok krvi u
jednom smeru.

SKUP ELEKTRIČNIH I MEHANIČKIH događaja koji se ponovljano

javljaju sa svakim otkucajem srca (električni događaji
prethode mehaničkim događajima)

•VREME TRAJANJA SRČANOG CIKLUSA = vremenski period između

dve uzastopne srčane kontrakcije.

• SRČANI CIKLUS se definiše kao niz NAIZMENIČNIH

kontrakcija i relaksacija srca u cilju protoka krvi kroz
telo. SASTOJI SE OD:
• sISTOLE I DIJASTOLE PRETKOMORA
• SISTOLE I DIJASTOLE KOMORA
 Srčani ciklus
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8
PRETKOMORA
KOMORA

DIJASTOLA
SISTOLA

• Pri frekvenciji srca od 75 srčanih ciklusa u SRČANI CIKLUS SE SASTOJI OD:

minutu svaki srčani CIKLUS TRAJE ≈ 0,8 s • Sistole (0,1 s) i dijastole (0,7 s) PRETKOMORA
• Sistole (0,3 s) i dijastole (0,5 s) KOMORA
 1. SISTOLA KOMORA (IZOVOLUMETRIJSKA FAZA KONTRAKCIJE)

• Zatvoreni su i semilunarni zalisci (aortni i pulmonalni)

• Komora je puna krvlju (end-dijastolni volumen
EDV= 120-140ml)

• Posle depolarizacije i infuks Ca2+ , kardiomiociti se

kontrahuju i pritisak u komori počinje da raste –
(Izovolumetrijska kontrakcija)

• Zatvaraju se AV zalisci kada pritisak u komorama

nadmaši pritisak u pretkomorama (mitralna i
trikuspidalna)
(PRVI TON, LUB, 0,15S.)

• Talas “C” se javlja usled izbočavanja AV zalistaka

u pretkomore
1. VIGEROV (WIGGER'S) DIJAGRAM - IZOVOLUMETRIJSKA FAZA KONTRAKCIJE

Vigerov (Wigger's) dijagram ilustruje srčani

ciklusa kao i odnos između električne i
mehaničke aktivnosti.
 PERIOD ISTISKIVANJA – EJEKCIONA FAZA: a. PERIOD BRZOG ISTISKIVANJA (70%
2.a
KRVI)

• Tokom kontrakcije komora raste pritisak u komorama:

- aorta sa 80-120 mmHg;
- plućna arterija sa 10-25 mmHg.
• Pritisak u komorama nadvladava dijastolni pritisak u aorti
(80mmHg) i a. pulmonalis (10mmHg) i semilunarne
valvule će se otvoriti, nastaje nova faza srčanog ciklusa
komora (2a)
• Maksimalna vrednost pritiska u levoj komori i aorti je
120 mmHg, a u desnoj komori i a.pulmonalis 25 mmHg,
• U fazi brzog istiskivanja krvi, aorta i arterijsko stablo
podležu širenju (ANAKROT),
• Velika elastičnost aorte i velikih arterija omogućava da
krv brzo ističe iz komore u aortu i arteriju pulmonalis.
 2.b PERIOD ISTISKIVANJA : B. PERIOD SPOROG - REDUKOVANOG ISTISKIVANJA

•Krv se brzo istiskuje iz komora i volumen komora se

rapidno smanjuje u komorama
•Javlja se usporeni pad pritiska
•Smanjuje se volumen krvi koji se istiskuje (≈ 30% krvi)

•Količina krvi koja se iz komore ispumpa svakom

kontrakcijom, naziva se:
UDARNI (SISTOLNI) VOLUMEN (UV)

• U mirovanju je UV≈ 70 mL.

 1. FAZA PROTODIJASTOLE

• Na početku PROTODIJASTOLE pritisak je opao u komorama a povećao

se u velikim arterijama- nastaje obrt ventrikulo/ aortnog gradijenta
pritiska

• Krv se izbacuje kroz semilunarne zaliske koji su još uvek otvoreni

(krv teče usled inercije)

• U jednom trenutku krv se vraća sa mesta većeg u predeo manjeg

pritiska- ZATVARAJU SE SEMILUNARNI ZALISCI: DRUGI SRČANI TON (DUB,
0,12 S)
• Na sfigmogramu: dikrotni zubac i incizura

• Pritisak u komorama postaje niži od pritiska u aorti i a. pulmonalis

 2. IZOVOLUMETRIJSKA RELAKSACIJA

• PRITISAK u komorama nastavlja da pada

• VOLUMEN KRVI u komorama na kraju sistole, kada je
ejekcija završena je minimalan - ENDSISTOLNI
VOLUMEN (ESV 50-70 ml). Najmanja zapremina krvi
u komorama u toku ciklusa.
• VALVULE su zatvorene
• Na početku dijastole komore registruje se drugi
(dijastolni) srčani ton
• Dolazi do porasta pritiska u pretkomorama
• Javlja se “V" talas koji je posledica punjenja
pretkomora, kao i vraćanja krvi odbijene od
zatvorenih AV valvula
3.a PUNJENJE KOMORA KRVLJU: a. BRZO (RANA FAZA)

• Krv nagomilana u pretkomorama

prelazi u komore i otvara AV
zalistke

• Dolazi do povećanja volumena u

komorama

• Traje prvu trećinu dijastole komora

(30 % krvi)

• Pritisci su mali
 3.b PUNJENJE KOMORA KRVLJU: b. SPORO (DIJASTAZA)

• Krv iz VENA preko pretkomora sporo

ulazi u komore (dijastola celog srca)

• Druga trećina dijastole komora (ulazi

još 30% krvi)

• Volumen krvi u komorama nastavlja

da raste
 3.c PUNJENJE KOMORA KRVLJU: C. SISTOLA PRETKOMORA (PRESISTOLA)

• Tokom sistole pretkomora istiskuje se preostalih

20-30 % krvi u komore (cede se pretkomore)

• Kontrakcija pretkomora se završava pre početka

kontrakcije komora (AV zadržavanje) kada pritisak
počinje da raste
- desna pretkomora 4-6 mmHg.
- leva pretkomora 7-8 mmHg.

• Krv stalno dotiče venama: pretkomore igraju ulogu

rezervoara krvi jer između pretkomora i vena nema
zalistaka

• Pasivno teče iz pretkomora u komore kroz

otvorenu AV valvulu (punjenje sa još 30%) U mirovanju volumen na kraju dijastole je
END-DIJASTOLNI ≈ EDV 120- 140 mL
• "a" talas se javlja kada se pretkomore kontrahuju, ≈ prethodno opterećenje (preload) protiv koga će se
povećava se pritisak kontrahovati miokard komora u narednom ciklusu.
VIGEROV (WIGGER'S) DIJAGRAM srčani ciklus
 Regulacija rada srca

AUTOREGULACIJA (HETERO I HOMEOMETRIJSKA):

• sposobnost samostalnog prilagođavanja i usklađivanja rada
u skladu sa hemodinamskim promenama

NERVNA REGULACIJA (BRZA SEC-MIN):

• Vazomotorni centar (VMC)
• Delovanjem simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema

HUMORALNA REGULACIJA (DUGOROČNA MIN-H):

• hormoni i joni prisutni u krvi
 HETEROMETRIJSKA AUTOREGULACIJA: FRANK-STARLINGOV ZAKON

•Unutar fizioloških granica, snaga kontrakcije je direktno •Kontrakcija koja nastaje nakon kompenzatorne pauze
proporcionalna početnoj dužini srčanih mišićnih vlakana, je veće amplitude - POSTEKSTRASISTOLNA POJAČANA
•dužina mišićnih vlakana je proporcionalna •Povećani venski priliv po FRANK-STARLINGOVOM zakonu
END-DIJASTOLNOM VOLUMENU KOMORE. povećava snagu srčane kontrakcije.
 HOMEOMETRIJSKA AUTOREGULACIJA
HOMEOMETRIJSKA AUTOREGULACIJA OBJAŠNJENJE :
(homo ₌ isto) • kada se poveća frekvencija srca usled dejstva SYM,
• je unutrašnji mehanizam kontrole snage L tip kanali za Ca2+ povećavaju aktivnost ,
KONTRAKTILNOSTI ventrikula, nastaje akumulacija Ca2+ u miokardijalnim ćelijama
• Povećanje kontraktilnosti nezavisno od dužine (preko oslabljenog dejstva Na+ /Ca2+ izmenjivača) i
miokardijalnih vlakana na kraju sistole.
vodi u povećano inotropno dejstvo
• Zavisi od inervacije srca (SYM povećava dok PSY
smanjuje ventrikularnu kontrakciju • Homeometrijska autoregulacija ne zavisna od
• Srce može da poveća: kardiomiocita i njihove dužine (Bowditch I Anrep
efekt)
- kontraktilnost,
- miokardni pritisak i
- obnovi UV kada se poveća frekvencija srca
- povećani afterload vodi u linearno
povećanje INOTROPNOG EFEKTA
- Ejekcija krvi iz komora je brža
- Trajanje miokardijalne kontrakcije je kraće
 NERVNA REGULACIJA:
EFEKTI SIMPATIKUSA
NA SRCU (+) DEJSTVA (β1)

• frekvencija + HRONOTROPNO

• brzina
sprovođenja i
+ DROMOTROPNO
skraćenje AV
zadržavanja

• snaga kontrakcije + INOTROPNO

• razdražljivost + BATMOTROPNO

• brzina relaksacije + LUZITROPNO

PARASIMPATIČKA INERVACIJA
• Vlaknima n.vagusa (od MO do pretkomora srca)
SIMPATIČKA INERVACIJA Desni n.vagus inerviše SA-čvor
• Intermediolateralni deo segmenata kičmene moždine C8-Th5 Levi n. vagus inerviše AV-čvor
• Inervacija celog srca (SA čvor, AV čvor i srčane komore) • Srčane komore nisu inervisane n.vagusom-slab ili
nikakav efekat
• Simpatička postganglijska vlakna oslobađaju NOR koji se • PSY postganglijska vlakna oslobađaju Ach koji se
vezuje za β1 receptore vezuje za muskarinske receptore
• Simpatikus u stresu : „bori se ili beži“ („fight or flight“) • Inhibitorni efekat na srce
• ADR iz nadbubrežne žlezde ispoljava stimulativne efekte
 EFEKTI SIMPATIKUSA (SY) I PARASIMPATIKUSA (PSY) NA RAD SRCA
SIMPATIKUS PARASIMPATIKUS
(SAMO PRETKOMORE)
EFEKAT NA SRCE β1 RECEPTOR
FREKVENCIJA β1 Muskarinski
(HRONOTROPNO)
BRZINA Muskarinski
PROVOĐENJA U AV β1
ČVORU
(DROMOTROPNO)
RAZDRAŽLJIVOST β1 Muskarinski
(BATMOTROPNO)
KONTRAKTILNOST β1 Muskarinski
(INOTROPNO)
RELAKSACIJA β1 Muskarinski
(LUZITROPNO)
MVS β1 Muskarinski
EFEKTI SIMPATIKUSA (SY) I PARASIMPATIKUSA (PSY) NA RAD SRCA
1. HRONOTROPNI
•Povećana/smanjena FREKVENCIJA sprovođenja

2. INOTROPNI
•Povećana/smanjena snaga kontrakcije

LUZITROPNOST

•Brzina kojom se smanjuje pritisak u

komori određena je brzinom kojom
se RELAKSIRAJU srčana mišićna vlakna
(luzitropnost).
 3. BATMOTROPNI 4.DROMOTROPNI
•Povećana/smanjena ekscitabilnost •Povećana/smanjena brzina provođenja kroz AV
srčanog mišića nodus (menja trajanje AV zadržavanje)

•Stimulacija SYM dela ANS povećava nagib pejsmejker

potencijala (spontane dijastolne depolarizacije) povećava
frekvencu srca
•PSY radi suprotno

Simp.
Para.
 VAZOMOTORNI CENTAR (KARDIOAKCELERACIJSKI I KARDIOINHIBITORNI)

KARDIOINHIBITORNI (DEPRESORNI REGION, VAZODILATATORNI)

KARDIOAKCELERATORNI (PRESORNI REGION, VAZOKONSTRIKTORNI) •Nalazi se u donjem delu medule i inhibira presorni
Nalazi se u gornjem delu medule i ekscitira Simp. centar (tako dolazi do vazodilatacije) + kardiovagalni n

SENZORNI REGION
Nalazi se u meduli i ponsu, dobija senzorne aference od X, IX CN
i eferentni impulsi kontolišu oba VMC (presorni i depresorni)
 Humoralna regulacija rada srca:
HORMONI Nervni i humoralni faktori utiču
na sposobnost autoritmičnih
• Hormoni srži nadbubrežne žlezde
ćelija da stvaraju akcione poten-
• Hormoni kore nadbubrežne žlezde cijale
• Hormoni štitaste žlezde
• Insulin
• Glukagon
• Hormon rasta

Joni
•Kalcijum
•Kalijum

GASOVI U KRVI
• Ugljen dioksid
• Kiseonik

TEMPERATURA
 MINUTNI VOLUMEN SRCA (MV)
•Minutni volumen srca (MV) je količina krvi koju
srce ispumpa u jednom minutu
•Volumen krvi kroz plućnu cirkulaciju
= volumen krvi kroz sistemsku cirkulaciju
•Minutni volumen za obe komore je jednak
• Minutni volumen srca (MVS) je
pokazatelj rada srca,
•Determinante minutnog volumena su srčana
frekvenca i udarni volumen:
MV = (UV x SF)
MV = 70 otkucaja/min x 70 ml
MV = 4900 ml/min ≈ 5 L/min
 MINUTNI VOLUMEN SRCA
MV se može izraziti srčanim indeksom:
• odnosom između minutnog volumena srca i površine tela
= (3,2L/min/m2):

MVS
SRČANI INDEKS =
površina tela m2

• Minutni volumen srca neposredno se može izmeriti:

• Fick-ovim principom
• Termodilucionim metodom
• Elektromagnetnim ili ultrazvučnim meračem
protoka
MV = (UV x SF)
 SRČANA FREKVENCIJA

TAHIKARDIJA > 100 min-1 UZRAST SF (MIN-1 )

BRADIKARDIJA < 60 min-1 Novorođenčad 100-160
Deca od 1 do 10
70-120
godina
Deca starija od 10
60-90 (100)
godina i odrasli

Sportisti (aerobni) 40-60 MIN-1

• Tokom spavanja se smanjuje za 10 do 20

• Broj srčanih ciklusa u jednoj minuti (SF) otkucaja/min
• Kod zdravih odraslih osoba frekvencija srca u • Tokom uzbuđenja i fizičke aktivnosti može porasti
mirovanju je oko 70 otkucaja/min znatno iznad ≈ 100/min
• Fiziološke varijacije: 60-100 otkucaja/min • Kod utreniranih sportista u mirovanju ≈ 50/min
 SRČANA FREKVENCIJA
SF se određuje u mirovanju, ujutru, odmah posle buđenja
MOŽE SE ODREDITI:
- palpacijom udara srčanog vrha
- auskultacijom srca
- analizom EKG-a
• Nije isto što i puls (oscilacije zidova arterija)

VARIJABILNOST SRČANE FREKVENCIJE:

• Cirkadijalni ritmovi (najmanja ujutru)
• Zavisi od položaja tela (u stojećem položaju fiziološki veća za
15-20 min-1)
• Fiziološka tahikardija:
• Deca
• Tokom fizičke aktivnosti
• Fiziološka bradikardija:
• Sportisti u mirovanju
• Tokom spavanja (REM faze)
 REGULACIJA MINUTNI VOLUMEN SRCA

MV
UV F

1. SRČANE FREKVENCIJE Kontrola srčane frekvencije:

2. Udarnog volumena srca 1. AUTOREGULACIJA (stepen istezanja SA-čvora)
3. Razdražljivosti (ekscitabilnosti) srčanog mišića 2. NERVNA REGULACIJA (u mirovanju
preovladava dejstvo PSY)
4. Brzine širenja razdraženja kroz srce
3. HUMORALNA REGULACIJA (joni i hormoni)
5. Brzine relaksacije srčanog mišića
 TRAJANJE SRČANOG CIKLUSA
Trajanje srčanog ciklusa ≈60s
frekvencija

TRAJANJE SRČANOG
SRČANA FREKVENCIJA
CIKLUSA
40 min -1 1,5 s
60 min -1 1s
Kod utreniranih sportista
80 min -1 0,75 s MV više raste na račun UV, a kod
neutreniranih na račun SF
100 min -1 0,6 s
120 min -1 0,5 s
•Trajanje srčanog ciklusa je obrnuto proporcionalno frekvenciji
rada srca
•Trajanje sistole i dijastole ne skraćuje se proporcionalno,
•Skraćuje se faza sporog punjenja komora
PROMENE VOLUMENA KOMORA U TOKU SRČANOG CIKLUSA

UV = EDV - ESV = 120 - 50 = 70 ml

• END-DIJASTOLNI VOLUMEN (EDV) oko 120 ml

(120-140ml) zapremina krvi u komori na kraju dijastole

• END- SISTOLNI VOLUMEN (ESV) oko 50 ml

(40-70 ml) zapremina krvi u komori na kraju sistole
 EJEKCIONA FRAKCIJA

EF = UV / EDV

EJEKCIONA FRAKCIJA:
• Odnos udarnog volumena (UV) i EDV
• Klinički pokazatelj kontraktilnosti srca
• Fiziološke varijacije: 65 +/- 10%
 FAKTORI KOJI UTIČU NA ODNOS PRITISKA I VOLUMENA

PRELOAD – PREDOPTEREĆENJE,
- opterećenje volumenom,
-stepen napetosti mišića na kraju dijastole (EDP)

AFTERLOAD – NAKNADNO OPTEREĆENJE

- opterećenje pritiskom,
- opterećenje koje mišić savlada kontrakcijom (SP)
MINUTNI VOLUMEN TOKOM FIZIČKE AKTIVNOSTI
• Tokom fizičke aktivnosti povećavaju se vrednosti
SF, UV i MV

• Minutni volumen srca tokom

fizičke aktivnosti:
• 20-25 L (zdravi, neutrenirani)
• 30-40 L (vrhunski sportisti)
Maksimalna: 220 – godine starosti
• Razlika između minutnog
volumena u mirovanju i (student 20 godina, SFmax = 200)
maksimalnog volumena koji srce
može da ispumpa- SRČANA REZERVA

• Utrenirani sportisti u miru imaju

-nižu SF,
- veći end-sistolni volumen
- veći UV
 SRČANA FREKVENCIJA TOKOM FIZIČKE AKTIVNOSTI
Poređenje minutnog volumena srca između
maratonca i neutrenirane osobe:

UDARNI
FREKVENCIJA SRCA
VOLUMEN (ML)
Mirovanje
Neutrenirana 75 75
osoba
Maratonac 105 50
Maksimalni napor
Neutrenirana 110 195
osoba
Maratonac 162 185
SRČANA FREKVENCIJA TOKOM FIZIČKE AKTIVNOSTI

SF = 180 min-1

• “KRITIČNA” srčana frekvencija (vreme

trajanja tahikardije)

• Vreme trajanja srčanog ciklusa: 0,3 s

• sistola 0,2 s
• dijastola 0,1 s

• Nema dijastaze ni faze naglog punjenja

• Kontrakcija pretkomora ključna za brzo
punjenje komora (isto važi i za mitralnu
stenozu)
 HVALA NA PAŽNJI!

Medicinski fakultet Katedra za Medicinsku fiziologiju

Univerziteta u Beogradu