Histofiziološke

karakteristike srca

Student:
Nikola Stevanović
Isidora Radenković
 Šta je srce?

• Srce (lat. cor, cordis), (grč. καρδια) je dvofazna mišićna pumpa koja.
svojim ritmičkim kontrakcijama prima krv iz vena i potiskuje u arterije.

• Na taj način srce obezbedjuje stalni protok krvi kroz cirkulacioni sistem i
normalnu razmenu materija u tkivima.

• Fiziološki mehanizmi regulišu srčani ritam i tako prilagodjavaju rad srca

potrebama organizma.
Lokacija srca

• Srce se nalazi u kavitetu toraksa

• Posteriorno od sternuma

• Superiorno od dijafragme

• Izmedju pluća
Konstrukcija srca
• Srce ima 3 sloja:
1. pericardium (spoljašnji-protektivni)
2. miocardium (srednji – radna muskulatura)
3. endocardium (unutrašnji)

• Srce ima 4 komore: - Srce ima 4 valvule:

2 atriuma (pretkomore) 1. Mitralna
2 ventrikule (komore) 2. Aortna
3.Trikuspidalna
4. Pulmonarna
 Perikard
• Srce je obloženo fibro-seroznim slojem tj. Perikard (pericardium).

• Fiksira srce za medijastinum.

• Ima protektivnu ulogu

• Uloga perikarda je da spreči nastanak trenja tokom srčane kontrakcije i da umanji mišićni
stres kao i da pruži zaštitu srcu od fizičih uticaja.

• Odvaja srce od okolnih organa i predstavlja barijeru.

• Perikard je sastavljen od:

1. Visceralnog perikarda (epikard)
2. Parietalnog perikarda
3. Perikardnog kaviteta - izuzetno važan
Miokard
• Srednji i najdeblji deo srčanog zida.

• Izgradjen je iz miśićnih ćelija (miocita) koji grade specijalizovana mišićna

vlakna koja imaju partikularnu ulogu u izvodjenju srčane kontrakcije.

• Kontrahovanje ovog sloja omogućava krvi da bude ispumpana kroz i u

krvne sudove.

• Sprovodni sistem srca (systema conducens cordis) je smešten u ovom

sloju.
Endokard
• Predstavlja unutrašnji sloj srčanog zida.

• Oblaže srčane pretkomore, komore i valvule.

• Površina endokarda može biti glatka i ravna ili izbočena u obliku

gredica koje se nazivaju trabeculae carneae.

• Sam endokard je glatke gradje. Zahvaljujući ovakvoj gradji trenje

izmedju krvi i unutrašnosti srca je svedena na minimum.
Ultrastruktura srca
• Srčani mišić prema svojim morfološkim odlikama je veoma sličan
skeletnim mišićima. Medjutim na rad srčanog mišića ne možemo
uticati našom voljom jer miokard i glatke mišiće inerviše vegatitvni
nervni sistem.
• Čitav miokard predstavlja trodimenzionalnu mrežu mišićnih ćelija.
• Osnovna organizacona jedinica kontraktilnih proteina je sarkomera.
• T- tubuli miokardnih ćelija su 4-5 širi I oko 25 puta većeg volumena, a
locirani su u oblasti Z mebrane.
• Struktura koja spaja susedne miocite naziva se interkalatni disk u
kojima se nalaze 3 tipa kontakta:
1. Dezomozmi (maculae adherens)
2. Pojasne veze (zonulae adherens)
3. Porozne veze (gap junction, nexusi)
Srčani ciklus
• Je jedna kontrakcija i jedna relaksacija (sistola i dijastola).

• Srčani ciklus počinje sistolom pretkomora.

• Pri frekvenciji srca od 75 X u minuti srčani ciklus traje 0,8 s.

• Sistola pretkomora traje 0,1s a dijastola 0,7s

• Sistola komora traje 0,33s a dijastola 0,47s
Sistola komora
• Kada se komore napune krvlju započinje njihova sistola. Ona ima 4
faze:

• 1. Faza asinhrone kontrakcije - 0,05s

Tenziona faza
• 2. Izovolumetrijska faza - 0,03s
• 3. Faza naglog izbacivanja krvi - 0,12s
• 4. Faza sporog izbacivanja krvi - 0,13s Pulsni period

• U toku svake sistole izbaci se oko 70 ml krvi (relativno)

Dijastola komora
• Nakon faze izbacivanja krvi, nastupa dijastola komora. Ona ima pet
faza
1. Protodijastola – 0,04s
2. Faza izometrijske relaksacije – 0,08s
3. Faza brzog punjena krvi – 0,09s
4. Faza sporog punjenja krvi – 0,16s
5. Presistola (dijastaza)* – 0,1s
Sprovodni sistem srca – systema conducens cordis
• Provodni sistem srca čini specifično nodalno tkivo koje stvara i
sprovodi impulse.
• Na ovaj način obezbedjuje se ciklična aktivnost srca.
• Sprovodni sistem srca čine:
1. SA čvor – 60 – 90 impulsa u 1 minutu – P ćelije (-55 – 65 mV)
2. AV čvor – 40 – 60 impulsa u 1 minutu – ( -70 mV)
3. Hisov snop –15 – 30 impulsa u 1 minutu(-100 mV)
4. Arborizacija Purkinjijevih vlakana – formiranje mreže
Funkcionalni prikaz
Šematski prikaz
Histološki prikaz SA čvora
Udarni i minutni volumen srca
• Količina krvi koju srce ispumpa za vreme sistole u aortu, odnosno u a.
pulmonalis zove se sistolni ili udarni volumen.
• U uslovima fiziološkog mirovanja udarni volumen iznosi 70-80 ml
• Za vreme fizičkog napora udarni volumen iznosi 140-200 ml

• Minutni volumen srca je količina krvi koju svaka komora ispumpa u

jednom minutu.
• Vrednosti MV prosečno iznose 5 - 5,6 l
• Kod treniranih osoba može se povećati I do 6-7 puta tj 30 – 35 l
Srčani tonovi
• Zvučne pojave koje prevashodno proizvodi rad srčanih zalisaka
nazivaju se srčani tonovi.
• Samo dva srčana tona se mogu čuti pomoću običnih lekarskih slušalica
i to prvi – sistolni srčani ton i drugi – dijastolni srčani ton.
• Treći i četvrti ton se ne mogu čuti ali se mogu registrovati.
• Prvi i drugi ton se razlikuju po dužini trajanja, frekvenci i glasnoći.
• Prvi ton je mišinćno-valvularnog porekla koji traje 0,14s -25-40 Hz
• Drugi srčani ton je valvularnog porekla koji traje 0,09 – 0,11s – 50 Hz
Mesta auskultacije
• HVALA NA PAŽNJI