Phylum Mollusca

MEKUCI

Phylum Mollusca - MEKUCI

Phylum Mollusca
Lat. molluscus = mekan
Oko 90 000 recentnih i 70 000 fosilnih vrsta;
najbrojnija grupa posle zglavkara.
Veina morske, slatkovodne i terestrine.
Raznovrsnost velika od prostih do veoma
sloenih grupa.
Mnoge vrste su herbivorne, ima predatorskih,
vrsta sa filtracionom ishranom, onih koje se
hrane detritusom i takodje parazitskih vrsta.

Phylum Mollusca
Veliina: od mikroskopskih do dinovske lignje
Architeuthis, koja moe da naraske do 18 m u
duinu (zajedno sa tentakulama), a teina i do 450 kg.
Ljuture dinovske koljke TridacnaTridacna
Tridacna gigas, (naseljava Indo-Pacifike
koralske sprudove), dostiu duinu od 1,5 m i
teinu vie od 225 kg.
Vie od 80% mekuaca su manje od 5 cm.
Meu mekucima se nalaze neki od najsporijih,
ali i najhitrijih beskimenjaka.

Phylum Mollusca
Naseljavaju iroki opseg vodenih stanita, od
tropskih do polarnih mora.
Na visini i preko 7000 m, u barama, jezerima,
renim tokovima, u blatu i pesku i u otvorenom
moru od povrine do abizalnih dubina.
Mnoge morske vrste predstavljaju raznovrsne
ivotne forme: one koji se hrane na dnu,
ukopavaju, ubuuju kao i pelake forme.

Mollusca - karakteristike
Dorzalni telesni zid formira par nabora
plat, koji zatvara platanu duplju: moe
da se modifikuje u krge ili plua, lui
ljuturu (kod nekih odsustvuje).
Ventralni telesni zid specijalizovan kao
miino stopalo, razliito modifikovano ali
uglavnom slui za kretanje.
Radula u usnoj duplji.

Mollusca - karakteristike
Telo bilateralno simetrino (kod nekih
bilateralno asimetrino), nesegmentisano,
esto sa izraenim glavenim regionom.
Triploblastino telo (sva tri klicina sloja u
embrionalnom razviu).
Celom je ogranien: oko srca, mogue u
lumenu gonada, delu bubrega i retko u
delu tankog creva.

Mollusca - karakteristike
Povrinski epitel uglavnom cilijatan, sa
mukoznim lezdama i krajevima
senzornih nerava.
Sloen sistem za varenje:
organ za struganje (radula) uglavnom
prisutan;
anus se otvara u platanoj duplji;
unutranji ili spoljanji cilijarni trakt (esto
funkcionalno veoma vani)

Mollusca - karakteristike
U telesnom zidu: kruni, dijagonalni (kosi) i
uzduni miii.
Plat i stopalo veoma miiavi (Cephalopoda i
Gastropoda).
Nervni sistem od uparenih ganglija: cerebralne,
pleuralne, pedalne i viscerealne; nervne vrpce
i subepidermalni pleksus.
Puevi i glavonoci imaju centralizovan nervni
prsten.

Mollusca - karakteristike
ulni organi: dodir, miris, ukus,
ravnotea, vid (kod nekih).
Direktne oi (svetlost pada direktno na
fotosenzitivne elije mrenjae) dobro
razvijene kod Cephalopoda (nastaju od
derivata telesnog zida, za razliku od
kimenjakih indirektnih oiju koje nastaju od
mozga).

Mollusca - karakteristike
Razmnoavnje: hermafroditi i odvojenih
polova.
Spiralno brazdanje kod veine.
Larva trohofora, veliger, Cephalopoda sa
direktnim razviem.
1 ili 2 bubrega (metanefridije) sa
nefrostomima u perikardijalnoj duplji,
nefridiopore u platanoj duplji.

Mollusca - karakteristike
Razmena gasova pomou krga, plua,
plata ili povrine tela.
Cirkulatorni sistem otvorenog tipa
(sekundarno zatvoren kod glavonoaca):
srce (obino 1 komora i 2 predkomore),
krvni sudovi i sinusi (upljine),
respiratorni pigment u krvi.

Mollusca opti plan grae tela

Telo mekuaca se sastoji od glavenostopaonog dela i visceralne mase
(kompleks platanih organa).

Phylum Mollusca
Glava ulni organi; redukovana kod koljki i
hitona, najrazvijenija kod glavonoaca.
Stopalo ventralni lokomotorni organ.
Ljutura krenjaka; zatitna uloga.
Plat modifikovani epidermis zatvara
platanu duplju visceralni organi i lui ljuturu.
Hrskaviavi odontofor u usnoj duplji preko koga
lei membranozni pojas sa zubiima radula.

Mollusca: plan grae hipotetikog

pretka

Mollusca: radula
Radula je poseban organ koji lii na jezik i koji
moe da se izbacuje, nalazi se kod svih
mekuaca, osim kod koljaka i veine iz grupe
Solenogasters.
Predstavljena je tankom membranom sa
redovima sitnih zuba koji su zaobljeni ka zadnjoj
strani.
Kompleks miia pokree radulu, dok joj potporu
prua hrskavica odontofor, membrana se
pomera preko vrha hrskavice.
Na raduli moe biti nekoliko ili ak 250,000 zuba
za: struganje, probadanje, raskidanje, seenje.

Mollusca: radula
Radula ima dvostruku ulogu:
1. za struganje sitnih estica hranljjivog materijala
sa tvrde povrine i
2. slui kao prenosnik estica u kontinuiranom
toku prema digestivnom traktu.

Radula se troi na vrhu, a novi nizovi zubia

nastaju na suprotnom kraju.
Raspored i broj zuba su specifini za svaku
vrstu: koriste se u klasifikaciji.
Posebna specijalizacija radule: za
ubuivanje kroz tvrdi materijal ili za
ubadanje plena.

Mollusca: radula

Radula pua pod mikroskopom

Mollusca: stopalo
Prilagoeno za kretanje, za privrivanje za podlogu,
ili za kombinovane funkcije.
Puzanje: kontrakcije miia stvaraju talase.
Modifikacije: disk za privrivanje kod prilepaka,
bono spljoeno sekiriasto stopalo Bivalvia, ili kao
sifon za mlazni pogon kod lignji i oktopusa.
Izluena sluz: pomae pri pripajanju ili slui kao sluzavi
put za neke sitne mekuce koji klize cilijama.
Hidrauliko izbacivanje: punjenje krvlju kod pueva i
koljaka.
Forme koje se ubuuju u podlogu mogu da izdue
stopalo u blato ili pesak: izdue ga pritiskom krvi, tada
stopalo slui kao sidro za privlaenje tela napred.
Kod pelakih (slobodno plivajuih) formi, stopalo je u
vidu krilastih parapodija, ili tankih, pokretnih peraja za
plivanje.

Mollusca: visceralna masa

Plat je obloga od koe, proiruje se od
visceralne mase, onda prua prema dole
sa obe strane tela, titi mekane delove i
formira izmeu sebe i visceralne mase
prostor nazvan platana duplja.
Spoljanja povrina plata lui ljuturu.
Platana duplja igra veliku ulogu u ivotu
mekuaca.
krge i plua nastaju od plata.
Produkti digestivnog, ekskretornog i
reproduktivnog sistema se izbacuju u
platanu duplju.

Mollusca: ljutura

A. Vertikalni presek kroz ljuturu; B. Formiranje bisera

Mollusca: krge

Primitivno stanje ktenidije mekuaca.

Mollusca: krge

Ktenidije (primarne krge)

Osfradije (hemijska ula-kvalitet vode)
Sekundarne krge
Plua
Parni organi kod veine, kod glavonoaca
2 para (Tetrabranchia), 5 pari kod
Monoplacophora, 80 pari kod hitona.

Mollusca: cirkulatorni sistem

Otvorenog tipa.
Srce, krvni sudovi i sinusi (upljine).
Manje efikasan u snabdevanju tkiva
kisenikom: esto prisutan kod slabo
pokretnih ivotinja.
Insekti su izuzetak, mada se kod njih
kiseonik transportuje trahejnim sistemom,
a ne cirkulatornim.

Mollusca: digestivni sistem

Kompleksan i visoko specijalizovan: u vezi
je sa nainom ishrane.
esto je sa proirenjima i cilijama
(cilijarni trakt).
Usna duplja (pljuvane lezde), drelo,
cevast jednjak, srednje crevo (eludac i
tanko crevo).
Jetra (enzimi za varenje, deponovanje
glikogena i masti)

Mollusca: ekskretorni sistem

Veina sa parnim bubrezima (izmenjene
metanefridije nefrostom u celomu)
Odvodi bubrega kod mnogih formi slue i
za izbacivanje jaja ili spermatozoida.

Mollusca: nervni sistem

Difuzno-vrpast (prsten oko drela i 2 para vrpci
du tela, poprene veze)
Ganglioneran: cerebralne, pleuralne, pedalne i
visceralne ganglije.
Konektivi-veze izmeu ganglija (npr. cerebropedalni konektivi ...)
Prostiji od nervnog sistema Annelida i
Arthropoda.
Neurosekretorne elije: hormon rasta-puevi
pluai

Mollusca: razmnoavanje
Odvojenih polova, a manji broj hermafrodita
Trohofora larva, slobodno plivajua,
Kod hitona direktno u juvenilnu jedinku
Kod pueva i koljaka u VELIGER larvu,
jedinstvenu za mekuce

Mollusca: razmnoavanje
Veliger larva pua, slobodnoplivajua
Zaetak stopala, ljuture i plata.
Cilijatni velum nastaje od prototroha
(pojas sa cilijama) trohoforne larve

Na osnovu morfoloke grae, tipa ljuture i

naina ivota dele se na 7 klasa

Phylum Mollusca
Classis Aplacophora

Classis Polyplacophora

Classis
Monoplacophora

Classis Bivalvia

Classis Scaphopoda

Classis Cephalopoda

Klasa Aplacophora podeljena na:

Klase Caudofoveata i Solenogasters.
Crvolike, bez ljuture, sa kalcijumskim
skalama i spikulama u integumentu.

Classis Gastropoda

Classis Aplacophora
Oko 300 vrsta crvolikih marinskih mekuaca bez
ljuture; veliina oko 5mm.
Dubinske forme 200-3000m, a neke do 7000m.
Veina zarivajue, manji broj puzeih vrsta (hrane se
dupljarima).

Classis Aplacophora

Plat pokriven
pojedinanim
skeletnim elementima.
Ventralni platani leb
homolog stopalu
ostalih mekuaca.
Radula esto
nerazvijena.
Veinom hermafroditi
razvie direktno ili
preko trohofora larve.

Classis Monoplacophora
Poznato 25 vrsta,veina
otkrivene sredinom 20. veka.
Neopilina sp.
ive u morskim dubinama od
2-7000m; veliina 3mm-3cm.
Jednodelna simetrina
ljutura vrh usmeren
napred.
Fosili poznati iz Paleozoika;
opstanak omoguen ivotom
u dubinskim stanitima.

Classis Monoplacophora
3-8 pari pedalnih
retraktora; 5 ili 6 pari
krga, 6 pari metanefridija
u platanom lebu.
Ishrana protozoama,
sunerima.
Odvojenih polova sa
slabo poznatim razviem.
Neopilina sp.

Classis Polyplacophora
Oko 800 vrsta hitona; iskljuivo marinski, ovalni,
dorzoventralno spljoteni sa 8 preklapajuih kapaka.
Veliina 3-12cm.
Veina privrena za stene u priobalju gde struganjem skidaju
alge sa podloge izduenom radulom.

Classis Polyplacophora
Ljutura dvoslojna, proeta vertikalnim
citoplazmatskim kanalima, preko njih prolaze:
ESTETE kao fotosenzitivna ula.
Glava u manjoj meri redukovana.
Plat vidljiv spolja (perinotum u vidu kaia), a
kod nekih obrasta ljuturu.
Stopalo miini lokomotorni organ kojim se
privruju za podlogu.
Platani leb (perinotum + stopalo) homolog sa
platanom dupljom ostalih mekuaca.
Odvojenih polova trohofora larva.

Classis Polyplacophora

Classis Gastropoda
Poznato oko 70 000 recentnih i oko 15 hiljada
fosilnih vrsta pueva.
Veliki diverzitet stanita: marinski (pelaki,
planktonski, bentosni, intersticijelni), slatkovodni
i terestrini (5000 slatkovodnih, 30000
terestrinih, ostale morske).
Naseljavaju pliake i velike dubine (8000m).
Torzija i spiralno uvijanje veina
asimetrina.
U Srbiji oko 400 vrsta.

Gastropoda - torzija

Gastropoda spiralno uvijanje (uvrtanje)

Classis Gastropoda
ZNAAJ:
U lancima ishrane kao herbivore, karnivore i
omnivore.
Prelazni domaini za mnoge vrste patogenih
metilja.
Poljoprivredne tetoine.
Komercijalna vrednost ljuture.

Classis Gastropoda
Unutar ljuture visceralna masa, spolja
glava i stopalo.
Ljutura kod veine spiralno uvijena oko
kolumele dekstralne i sinistralne
ljuture (asimetrine, bilateralne ili
redukovane).
Apex najstariji zavoj ljuture; poslednji
zavoj najvei-grotlo.
Spolja organski sloj unutra 3-6 mineralnih
slojeva; boja, oblik, skulpturiranost

Sinistralna

Dekstralna

Classis Gastropoda
Stopalo spljoteno, snabdeveno sluznim
lezdama ili cilijatno.
Sluz za obeleavanje teritorije i
pronalaenje skrovita.
Kontrakcije miia stopala: kreu se
krupnije forme i one sa vrstih podloga.
Zarivajue forme: zailjeno stopalo.
Sesilni puevi: redukovano stopalo.

Classis Gastropoda
Tipovi ishrane veoma raznovrsni radula 16 1000
zubia.
Mikrofagne vrste podloge (Archaeogastropoda).
Herbivorne alge, vodeno bilje, kopnena vegetacija...
(Prosobranchia, neke Opistobranchia i veina
Pulmonata);este simbioze sa bakterijama.

Classis Gastropoda
Karnivorni puevi neke
Prosobranchia i
Opistobranchia i veina
Pulmonata hrane se
glistama, puevima,
bodljokocima.
Proboscis; nazubljena
radula; opijati pljuvanih
lezda, lezde za
razgradnju ljutura
(Murex spp.)
Conidae imobiliu plen
radularnim zubiima
otrovne lezde.

Evolucija ktenidija kod pueva

A. Primitivno stanje
B. Stanje posle gubitka jedne
ktenidije
C. Filamenti sa jedne strane,
izvedeno stanje kod veine
morskih pueva

Classis Gastropoda
istai uginule biljke i ivotinje.
Filtriranje sesilni puevi tentakule u
nivou stopala.
Parazitizam ektoparaziti hitinski zubii i
pumpno drelo i endoparaziti crvoliko
telo bodljokoci.

Anatomija - Pulmonata

Classis Gastropoda
Metanefridije; kopnene forme
mokrana kiselina; Helix
preivljava gubitak vode i do
50%, Limax do 80%.
Hemocijanin respiratorni
pigment (Planorbidae
hemoglobin).
Prosobranchia odvojenih
polova, bez kopulacije.
Pulmonata i Opisthobranchia
hermafroditi kopulacija i
unutranje oploenje.
Slatkovodni puevi ive 1-2
godine, pulmonatni 5-6.
Trohofora i veliger larva.

Jaja morskih pueva

Classis Gastropoda
Classis Gastropoda
Subclassis Prosobranchia

Subclassis Opisthobranchia

Subclassis Pulmonata

Subclassis Prosobranchia
Oko 50 000 uglavnom
marinskih, ree
slatkovodnih i terestrinih
pueva.
Platana duplja sa
kompleksom platanih
organa pomerena napred.
Zadnji deo stopala lui
operculum, karakteristinu
skeletnu ploicu
Prosobranchia.
Imaju 1-2 krge,
metanefridije i pretkomore.
Odvojenih polova.

Subclassis Prosobranchia
Subclassis Prosobranchia
Ordo Archaeogastropoda

Ordo Mesogastropoda

Ordo Neogastropoda

Ordo
Archaeogastropoda
Uglavnom ive na
kamenitim podlogama u
morima.
Mikrofagna ishranaherbivore.
Veina ima 2 krge,
metanefridije i pretkomore.
Struja vode ulazi i izlazi
preko perforirane ljuture.
Haliotis spp., Patella spp.
(promena pola tokom
sezone).

Patella gomesii

Ordo Mesogastropoda
Ljutura uglavnom konina.
Veina naseljava mekane
podloge; veliki broj
slatkovodnih predstavnika.
Ulazni i izlazni sifoni izmeu
platanih ivica.
1 krga, metanefridija i
pretkomora.
Radula sa 7 zubia u
poprenom nizu.
Viviparus, Cypraea, Dolium.

Ordo Mesogastropoda

Ordo Neogastropoda
Iskljuivo marinske.
Sline Mesogastropodama
od kojih se razlikuju po jae
koncentrisanom nervnom
sistemu, strukturi radule (3
zubia u nizu).
Veina ivi na mekanim
podlogama.
Veliki broj vrsta sa otrovnim
lezdama.
Proboscis se izbacuje.
Murex, Conus (Conus
gloria-maris najrea vrsta
pueva ljutura sa
najveom komercijalnom
vrednosti.

Ordo Neogastropoda

Subclassis
Opisthobranchia
Oko 2000 marinskih vrsta;
naseljavaju pliake, a
manji broj vrsta vee
dubine; 1.5-10cm.
Morski puevi golai.
Bentosne intersticijelne ili
zarivajue.
Pojava detorzije
bilateralno simetrini.
Glava sa dva para
tentakula.
Platana duplja pomerena
nazad.
Redukcija ljuture, stopala
i platane duplje.
Hermafroditi.

Subclassis Pulmonata
Oko 20 000 vrsta slatkovodnih i terestrinih pueva i
nekoliko morskih; 5mm-20cm.
Spiralna ljutura sa tendencijom redukcije.
U nepovoljnim uslovima formiraju epifragmu.
Umesto krga, imaju plua vaskuolizirani zid
plata
Respiratorni otvor spirakulum.
Glava sa 1 ili 2 para tentakula.
Hermafroditi; veina sa direktnim razviem ili veliger
larva.
Nekoliko vrsta prelazni domaini za mnoge metilje.

Subclassis Pulmonata

Subclassis Pulmonata
Subclassis Pulmonata
Ordo Basomatophora

Ordo Stylommatophora

Ordo Basommatophora
Slatkovodni puevi i
nekoliko marinskih.
Jedan par
nekontraktilnih pipaka
oi u osnovi.
Veina vrsta ima
ljuturu.
Lymnaea truncatula
prelazni domain za
Fasciola hepatica.
Planorbis spp.
prelazni domaini za
Schistosoma spp.
metilje.

Ordo Basomatophora

Ordo Stylommatophora
Kopneni puevi; ljutura
esto redukovana.
Dva para kontraktilnih
pipaka; drugi par dui i
sa oima na vrhu (oni
pipci).
Vinogradski pu Helix
pomatia.
Puevi golai Arion,
Limax.
Oko 80 vrsta endeminih
za Srbiju i Crnu Goru
(Helix durmitoris, Limax
illyricus...).

Classis Bivalvia

Classis Bivalvia (Pelecypoda)

Oko 20 000
uglavnom
marinskih
bentosnih i
zarivajuih vrsta;
pliaci i velike
dubine (5000m)
Manji broj vrsta u
slatkim i
brakinim
vodama.
Aktivno pokretne,
ree sesilne.

Gr. Pelekys = sekirica

Classis Bivalvia
Bono spljoteno
telo u dvokapkoj
ljuturi kapci
spojeni dorzalno.
Glava
redukovana.
Stopalo bono
spljoteno.
Prostrana
platana duplja
sa ulaznim i
izlaznim sifonima.

Classis Bivalvia
Znaaj:
Preiavanje vode
Lanci ishrane
Komercijalni znaaj (biseri, ishrana ljudi,
Ekonomski znaaj (parazitske glohidije,
drvotone ubuujue vrste).

Classis Bivalvia
Ljutura graena od
povrinskog organskog
sloja i 2-4 mineralna
sloja.
Kapci ljuture simetrini,
ree asimetrini.
Dorzalni spoj kapaka
preko ligamenta ili
brave (taksodontne,
heterodontne,
izodontne...).
Brave i miii zatvaraju,
a ligamenti otvaraju
ljuturu.

Classis Bivalvia
Boja, oblik, veliina i
skulpturiranost ljuture
vana za sistematiku.
Dubinske zarivajue
vrste sa tankom, a one
blie povrini sa debljom
ljuturom; ubuujue
vrste izduenu,
simbiontske prozranu
ljuturu.
Veliina ljutura varira od
2mm 1m Tridacna
gigas (preko 1 tone
teine).

Classis Bivalvia
Veina koljki ima mikrofagnu ishranu (fine
planktonske estice i detritus).
Hranu sakupljaju na konastim ili ploastim krgama.
Manji broj vrsta karnivorne plen love palpusima.

Classis Bivalvia
Mehanizmi zarivanja razliiti
pokreti stopala i ljuture.
Cirkulacija vode omoguena
sifonima obino na zadnjem
kraju tela.
ivot na vrstim podlogama
luenje bisusa (dagnje) ili
srastanje kapkom za podlogu
(ostrige).
Aktivni pokreti stopalom ili
kapcima bekstvo od
predatora.
Ubuujue u kamen ili drvo
(prstaci, Teredinidae)
mehanizmi mehaniki ili
hemijski.
Komensali i paraziti
(Entovalva crevo morskih
krastavaca).

Classis Bivalvia
Velika krna povrina posledica
filtracione ishrane.
Respiracija delimino i platom.
Hemocijanin, retko hemoglobin, a veina
bez respiratornog pigmenta.
ula koncentrisana oko sifona i platanih
ivica (mehano, hemo i fotoreceptori
intezitet svetlosti i senka predatora).

Evolucija ktenidija kod

koljaka

Presek u nivou srca slatkovodne

koljke

Mehanizam ishrane

Anatomija koljke

eludac koljke

Classis Bivalvia
Odvojenih polova
osim hermafroditnih
sesilnih ostriga i
slatkovodnih koljki.
Oploenje spoljanje
trohofora i veliger
larva.
Neke slatkovodne
produkuju parazitske
glochidia larve (3 mil.
godinje).
Prosean ivotni vek
10-20 godina.

Glohidija larva

A. Glohidija; B. Ivica plata imitira ribu, puna je glohidija

Na osnovu grae krga i naina

ivota klasifikuju se na 4 podklase:
Classis Bivalvia
Subcl. Protobranchia

Subcl. Filibranchia

Subcl. Eulamellibranchia

Subcl. Septibranchia

A-Protobranchia;

B-Filibranchia;

C-Eulamellibranchia; D-Septibranchia

Subclassis
Protobranchia
ive na mekanim
podlogama u morima.
krge male povrine
sa iskljuivo
respiratornom
ulogom.
Hranu sakupljaju
palpusima.
Gamete izbacuju
nefridioporama.
Nucula sp.

Subclassis Filibranchia
Marinske koljke
naseljavaju razliite
tipove stanita.
krni listovi povezani
krnim koniima.
Uloga krga ishrana i
respiracija.
Formiraju bisusne niti;
prednji zatvara
ljuture redukovan.
Mytilus, Ostrea,
Lithophaga, Pinna...
Veina jestive.

Subclassis Eulamellibranchia
Morske i
slatkovodne koljke.
krni listovi
povezani lamelama
krge reetkaste.
Uloga krga
respiracija i ishrana.
Cardium, Ensis,
Pecten.
Rene koljke
Unio, Anodonta,
Margaritifera
rena bisernica.

Subclassis Septibranchia
Marinske dubinske koljke.
Nemaju krge platana duplja pregraena septama;
respiracija gornjim delom platane duplje.
Veina karnivorne
Cuspidaria.

Classis Scaphopoda
Oko 400 marinskih
zarivajuih vrsta.
Telo u izduenoj
cilindrinoj ljuturi
otvorenoj na oba kraja,
duine 3-6 cm.
Nemaju krge ni krvni
sistem.
Lepljivim tentakulama
(kaptakule) oko usnog
otvora sakupljaju hranu.
Odvojenih polova
trohofora i veliger larva.
Dentalium spp.

Classis Scaphopoda

 Oko 700 recentnih i

preko 8000 fosilnih
vrsta.
Veoma brojne i
rasprostranjene u
marinskim
ekosistemima.
Marinske pelake
ivotinje oktopusi
bentos.
Veina ivi na
dubinama 1006000m.
Predatori, veliine 670cm; Architeuthis
lignje duge do 16m i
preko 6m duge lovne
tentakule; prenik
oiju do 40cm.

Classis Cephalopoda

Classis Cephalopoda
Dorzoventralna osa postala anterioposteriorna
Stopalo transformisano u levak i ruice.
Oi, peraja i muskulatura plata dobro
razvijeni usled aktivnog predatorskog
ivota.
Veina vrsta sa unutranjom ljuturom.
Hitinski zubi u usnoj duplji.

Classis Cephalopoda
Kreu se
izbacivanjem
mlaza vode kroz
levak neke
lignje i do
40km/h.
Oktopusi puze
po podlozi i retko
plivaju.
Planktonske
lignje imaju
celom ispunjen
gasom.

Classis Cephalopoda
Plen love ruicama i
tentakulama sa lepljivim
nizovima pijavki.
Krupni parni hitinski zubi
u usnoj duplji kod
oktopusa i nekih sipa
povezani sa otrovnim
lezdama.
Plen ribe, rakovi,
mekuci, glavonoci...
Mastiljava kesa veina
vrsta u sluaju opasnosti
Melanin-blokada mirisnih
organa predatora.

Classis Cephalopoda
Cirkulatorni sistem
otvoren sa delom
kapilarnog sistema.
Jedinstvena
modana ganglijska
masa.
Oi sline oima
kimenjaka
formiraju lik i
razlikuju boje
(uoavaju plen od
0.5cm na 1m.
Sposobnost
memorisanja i
uenja.

Nautilus sp. presek

Unutranja graa lignje

Classis Cephalopoda
Odvojenih polova
kopulacija
hektokotilizirajuom
ruicom mujaka.
Bioluminiscencija est
fenomen u doba parenja
fotofore i simbionti.
Kompletna reprodukcija
pod hormonskom
kontrolom mujaci i
enke veine vrsta uginu
posle oploenja.
Direktno razvie, polni
dimorfizam slabo izraen

Kopulacija kod glavonoaca

Prema morfologiji, grai i poloaju ljuture

klasifikuju se na tri podklase:

Classis Cephalopoda

Subclassis Ammonoidea +

Subclassis Nautiloidea

Ordo Belemnoidea +

Subclassis Coleoidea

Ordo Sepioidea

Ordo Teuthoidea

Ordo Octopoda

Subclassis Nautiloidea
4 vrste roda Nautilus
ive u Pacifiku.
Spoljanja, spiralno
uvijena ljutura.
Oko 90 ruica bez
pijavki.
4 krge i
metanefridije.
Levak dvorenjevit.
Nemaju mastiljavu
kesu.
ive oko 20 godina.

Subclassis Nautiloidea

Subclassis Coleoidea
Delimino ili
potpuno
redukovana
unutranja
ljutura.
8-10 ruica sa
pijavkama na
glavi.
Levak
jednodelan.
2 krge i
metanefridije.

Ordo Sepioidea - sipe

Ljutura
zadebljala i
ovalna sa
septama.
8 ruica i dve
lovne
tentakule.
Telo kratko i
iroko sa
trupnim
perajem celom
duinom.
Sepia, Sepiola.

Ordo Teuthoidea - lignje

Ljutura
tanka,
prozrana i
listolika.
8 ruica i
dve lovne
tentakule.
Telo
izdueno sa
parnim
perajama.
Loligo,
Architeuthis.

Ordo Octopoda

Nemaju
ljuturu.
8 ruica oko
glave pijavke
bez drki.
Telo skoro
loptasto
uglavnom bez
peraja.
Octopus,
Ozaena.

Filogenija mekuaca
Mollusca i Annelida verovatno imale
zajednikog pretka spiralno razvie, trohofora
larva, metanefridije...
Problem segmentisanosti reen otkriem
Monoplacophora zajedniki predak verovatno
bio segmentisan.
Brojni fosili mekuaca u Donjem Kambrijumu
verovatno nastali mnogo ranije.
Monoplacophora ishodna grupa za sve
preostale mekuce.

Filogenija mekuaca
Aplacophora bez ljuture i bez fosilnih nalaza
primitivne ili specijalizovane?
Monoplacophora i Polyplacophora verovatno
imale zajednikog pretka nisu naene
prelazne forme, a obe grupe po 8 pari pedalnih
retraktora.
Gastropoda, Scaphopoda i Bivalvia verovatno
vode poreklo od Monoplacophora.
Cephalopoda najverovatnije imale poseban
evolucioni put.

Filogenija mekuaca
Puevi evolutivno najuspenija grupa mekuaca torzija,
spiralno uvijanje, diferencijacija glavenog regiona.
Marinske Prosobranchia ishodna grupa za Pulmonata i
Opisthobranchia.
Primitivne Pulmonata u moru i brakinim vodama trohofora
larva.

Filogenija mekuaca
Monoplacophora Rostroconchia Bivalvia.
Protobranchia mala krna povrina ishrana
palpusima Filibranchia Eulamellibranchia
poveavanje krne povrine povezano sa
efikasnijom ishranom.
Septibranchia specijalizovana grupa redukcija
krga, karnivorne.
Rostroconchia (sa cevastom ljuturom)
Scaphopoda.

 Brojni kambrijumski
fosili glavonoaca
rano se odvojili od
grane koja je dala
pueve i koljke.
Najstariji fosili
Nautiloidea.
Adaptivna radijacija
u Ordovicijumu.
Coleoidea
sredinom Karbona.
Poreklo verovatno od
Monoplacophora sa
konusnom ljuturom.

Filogenija
mekuaca