Napon pare

Napon pare - je pritisak pare iznad tenosti. Molekul na povrini tenosti moe u sudaru sam molekulom iz unutranjosti (usled toplotnog kretanja) da dobije komponentu brzine normalnu na povrinu tenosti i da se tako 'otkine' sa povrine. To je dobro poznati proces isparavanja. Dakle, iznad svake tenosti postoji izvestan broj molekula (ili atoma za atomske tenosti) u gasnoj fazi koji obrazuju paru. Kao i svaki drugi gas, para na datim uslovima vri odreeni pritisak to zovemo napon pare. Na isti nain na koji molekuli naputaju povrinu tenosti, mogu u nju da se vrate. Dakle, molekul usled toplotnog kretanja udara povrinu tenosti i postoji konana verovatnoda da ga na povrini zadre privlane meumolekulske sile. To je proces koji zovemo kondenzacija. Jasno da se isparavanje i kondenzacija istovremeno odigravaju i ako je sistem zatvoren i preputen samome sebi nakon dovoljno dugog vremena uspostavide se ravnotea - broj molekula koji ispare u jedinici vremena po jedinici povrine jednak je broju molekula koji se kondenzuju. Dakle, kada se uspostavi ravnotea brzina isparavanja i brzina kondenzacije se izjednaavaju i na datoj temperaturi napon pare dostie konstantnu vrednost, dakle, dostignut je ravnoteni napon pare ili pritisak zasiene pare. Ravnoteni napon pare zavisi od vrste tenosti, a za za svaku tenost zavisi od temperature. Ukoliko temperatura raste, raste i pritisak, dobijajudi maksimalnu vrednost pri kritinoj temperaturi i tada se on naziva i kritini pritisak. Iznad svoje kritine temperature gasna faza se ne moe pritiskom prevesti u tenost. Dakle, iznad kritine temperature govorimo o gasu, a ispod o pari. Na primer kritina temperatura vode je 374 C pa u svakodnevnom ivotu govorimo o vodenoj pari. Tenost kljua kada se njen napon pare izjednai sa spoljanjim pritiskom. Pritisak zasidene pare daje se kao jedan od parametara kojima se karakteriu tenost.