Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

Zaštita na radu

Seminarski rad
Predmet:

TEMА:

Profesor: Student:

, 2022. godine
SADRŽAJ
 UVOD

Zbog stalnog rasta ljudske populacije, čiji razvoj prvenstveno zavisi od izvora
energije, a u novije vreme i razne druge (opasne) materije sve je veća potreba za
njima eksploatacije. Najveću ulogu među njima ima nafta i njeni derivati, a u novije
vreme druge zapaljive tečnosti (alkoholi, razni rastvarači i dr.) i brojne druge opasne
materije koje imaju široku primenu u različitim delatnostima i neophodni su za razvoj
brojnih tehnoloških procesa. Naravno, neophodna potreba za ovim supstancama
takođe nosi sa sobom određene bezbednosne brige rizike. S obzirom na to da smo
brzorastuće društvo koje je uglavnom koncentrisano u gradovima koji zavise od
energetike, postoji i potreba za izgradnjom kritičnih infrastrukturnih objekata kao npr
a to su benzinske pumpe, naftni terminali i razna hemijska postrojenja. Na takvim
mestima obično pronađu velike količine uskladištenih zapaljivih tečnosti koje
formiraju specifične opasnosti od požara i/ili eksplozije od kojih su najvažnije njihove
karakteristike isparljivosti i zapaljivost. Svojstvo isparljivosti utiče na brzinu
formiranja zapaljivih parnih smeša sa okolinom vazduhom (kiseonik iz vazduha kao
oksidant) iznad površine tečnosti. Takve mešavine su moguće zapaliti i zapaliti pod
određenim uslovima, a kako se zapaljive tečnosti nalaze u zatvorenom plovila i
rezervoara, u njima (ako rezervoari i prateća oprema nisu ispravno prati i održava)
može stvoriti i povoljne uslove za nastanak i razvoj eksplozije.
Mešavine pare sa vazduhom zapaljivih tečnosti su posebno opasne zbog toga što
u nekim slučajevima, veoma niska energija (Ep < 1 mJ) je dovoljna za njihovo
paljenje, tako da postoji rizik od požara/eksplozije mogu predstavljati skoro svi nama
poznati izvori energije paljenja.
Iz ove teme proizilazi važnost koja neprestano ukazuje na to koliko je ljudski
faktor presudan za sprečavanje potencijala opasna odstupanja u radu industrijskih i
drugih proizvodnih postrojenja, agregata ili njihovih delovi/elementi važni za
bezbednost od požara, eksplozija, kvarova i drugih štetnih događaja.
 1. ZAPALJIVE TEČNOSTI

1.1. Etimologija reči “tečnost”

Kao u svakodnevnom govoru, kada se koristi reč "tečnost" obično se ne

razmišlja o tome njegovo pravo značenje i da je pojam „tečnost“ relativno slabo
zastupljena reč u
u srpskom jeziku između te dve reči, što se fizičkih svojstava susptance tiče, nalazi se
jedna važna razlika.
Naime, termin tečnost je preuzet od latinske reči fluidum i koristi se kao
uobičajen pojam za sve tečne i gasovite materije. Ovde je važno napomenuti kako pod
dovoljno pri visokom pritisku i ispod kritične temperature, gas se može dovesti u
takvo stanje da se hlađenjem pri niskom pritisku prelazi u tečnost i ne može se reći u
kom trenutku je prešao iz gasovitog u tečno stanje. Zbog toga se ova dva stanja
zajednički nazivaju fluidom.
Termin tečnosti se stoga odnosi na tečnosti u užem smislu reči, supstance u
agregatno stanje, koje karakteriše laka promena oblika sa istovremenim, skoro
potpunim, nestišljivost. Oni poprimaju oblik posude u kojoj se nalaze, ali je ne
ispunjavaju u potpunosti (kao gas), ali svoju slobodnu površinu formiraju upravno na
smer uticaja spoljašnjih sila.
To je posledica strukture u kojoj su molekuli tečnosti u stalnom kontaktu jedni
sa drugima intervalima, ali nemaju fiksnu poziciju. Pod određenim pritiskom,
odnosno na određenom temperature, svaka tečnost se pretvara u gas (paru).
Cilj ovog seminarskog rada je da ukaže na najznačajnije uzroke požara i
eksplozija koji mogu se pojaviti na mestima sa zapaljivim tečnostima, pa su u
praktičnom delu
u radu opisana samo ona tehnološka postrojenja u kojima se skladište i/ili koriste
zapaljive materije tečnosti koje su prvobitno u stanju kapanja (nafta i naftni derivati,
alkohol, rastvarači itd.), ali ne i gasovite materije koje su kompresijom dovedene u
to stanje. U hemiji se tečnosti označavaju malim slovom L (engl. liquid).
2.2. Podela zapaljivih tečnosti

Prema pravilniku o zapaljivim tečnostima ("Službeni list", br. 54/99), zapaljive

tečnosti su supstance koje imaju penetraciju veću od 300 jedinica penetracije (1/10
mm) i čije pritisak pare na 323,15 K (50 °C) manji od 300 kPa (3 bara), i dele se
prema temperaturi tačke paljenja za zapaljive (lako zapaljive) tečnosti čija je
temperatura tačke paljenja jednaka ili niža 311,15 K (38 °C) i zapaljive tečnosti sa
temperaturom tačke paljenja iznad 311,15 K (38 °C) i dodatno se razvrstavaju u grupe
prema tački paljenja i temperaturi ključanja i to:

Prva grupa zapaljivih tečnosti podeljena je na podgrupe:

 I.A - tečnosti čija je temperatura paljenja niža od 23 °C i tačka ključanja ispod
38 °C,
 I.B - tečnosti čija je temperatura paljenja niža od 23 °C i tačka ključanja iznad 38
°C i
 I.C - tečnosti čija je temperatura paljenja od 23 °C do 38 °C.
Druga grupa zapaljivih tečnosti su tečnosti sa temperaturom paljenja od 38 °C
do 60 °C,
Treća grupa zapaljivih tečnosti je podeljena u podgrupe:
 III.A - tečnosti čija je temperatura paljenja od 60 °C do 93 °C i
 III.B - tečnosti čija je temperatura paljenja viša od 93 °C, ali ne više od
100 °C.

Zapaljive tečnosti koje se rastvaraju u vodi ili u kojima su tečne komponente

zapaljive rastvoreni u vodi na 15°C dodatno su označeni slovom "V", npr.; etanol -
I.B "V".

2.2. Obeležja zapaljivih tečnosti

Najvažnija karakteristika zapaljivih tečnosti je isparavanje. Omogućava stvaranje

zapaljivih mešavina pare sa okolnim vazduhom (kiseonik iz vazduha kao oksidant)
iznad površine tečnosti.
 Brzina isparavanja tečnosti zavisi pre svega od njenog sastava, a to je brzina
veća kada je:

 temperatura atmosfere iznad tečnosti je viša, odnosno što je temperatura viša

 tečnosti,
 veća površina tečnosti koja isparava,
 jače strujanje vazduha (atmosfera iznad površine tečnosti),
 manja zasićenost atmosfere iznad tečnosti tom parom i drugim gasovima ili
parom,
 manji pritisak iznad površine tečnosti

Ako je tečnost u zatvorenoj posudi, određeni broj molekula iz stanja pare će

usled kretanja u svim pravcima da se približi ili da se sudari sa površinom tečnosti i
tako pređe u kapajuće stanje. Istovremeno, određeni broj molekula će preći iz tečnog
stanja u stanje pare (slika 1, levo). Međutim, ako je temperatura konstantna, doći će
do uspostavljanja dinamička ravnoteža, što znači da će u određenom vremenskom
periodu određeni broj molekul prelazi iz stanja pare u tečno stanje (slika 1, desno).

Slika 1. Isparavanje i fermantacija tečnosti

Pritisak pare koji se u takvim uslovima stvara u posudi iznad tečnosti naziva se
pritisak zasićene pare, a zavisi od temperature i sastava tečnosti.
Kako temperatura raste, povećava se i pritisak nastaviće da raste sve dok se ne
izjednači sa atmosferskim pritiskom na određenoj temperaturi, kada tečnost isparava i
iznutra, ne samo sa površine. Temperatura u isto vreme dostignuta se naziva
temperatura ključanja.
Sagorevanje zapaljivih tečnosti je proces koji se odvija kao sagorevanje gasova,
jer tečnost sagoreva paru iznad sebe (slika 2).
Paljenje zapaljive tečnosti moguće je samo kada se iznad njega pojave pare u
dovoljnoj količini da se spoje sa kiseonikom iz vazduha ili sa nekim drugim gasovitim
oksidantom formiraju zapaljivu smešu.

Slika 2. Ako ugradimo automobilsku svećicu ispod nivoa u posudu u kojoj se nalazi benzin benzina i
propuštamo električnu struju između krajeva elektroda, stvoriće se električna varnica, ali benzin se
neće zapaliti (levo). Međutim, ako istu sveću ugradimo neposredno iznad nivoa benzina gde ima
isparenja benzina i vazduha, smeša će se odmah zapaliti čim se završi elektroda proizvodi električnu
iskru

2.3. Zapaljive i eksplozivne smese

Pare zapaljivih tečnosti pomešane sa vazduhom stvaraju zapaljive smeše koje mogu
zapaliti i zapaliti ili eksplodirati pod određenim uslovima. Takvo sagorevanje se
naziva plamenom ili eksplozije, a njihova mešavina sa vazduhom naziva se zapaljiva
ili eksplozivna smeša.
Ovako smeša će se zapaliti ili eksplodirati ako se istovremeno ispune sledeći uslovi:

1. nazočnost zapaljive pare zapaljive kapljevine u određenoj koncentraciji,

2. nazočnost zraka s dovoljnom koncentracijom kisika,
3. nazočnost izvora topline dovoljne energije i temperature da zapali smjesu
(otvoreni plamen, dovoljno jaka električna iskra ili električni luk, užareni
predmeti i dr.)

Prisustvo zapaljive ili eksplozivne smeše u prostoru neće izazvati eksploziju ili
eksplozije dok se ne postignu neophodni uslovi za paljenje. Pare zapaljivih tečnosti
(npr zapaljivi gasovi i prašina čvrstih zapaljivih materija) mogu se zapaliti ili
eksplodirati samo kada nalaze se u tzv „zapaljivost/eksplozivna oblast“.
Ta oblast je ograničena minimalni i maksimalni zapreminski udeo zapaljive pare, gasa
ili prašine u smeši sa sa vazduhom koji se može zapaliti i nastaviti da gori nezavisno
(slika 3).

Slika 3. Oblast zapaljivosti, eksplozivnosti, deflagrabilnosti i detonabilnosti

U oblasti ispod DGZ (donje granice zapaljivosti), koncentracija zapaljive pare u

vazduhu je veoma mali. Ta smeša je suviše siromašna komponentom goriva
(premala količina zapaljivog materije, a prevelike količine supstanci koje podržavaju
gorenje – kiseonika u vazduhu) da bi uopšte bilo moguće zapaliti, a kamoli
eksplodirati. Takva smeša se može zapaliti (usijati) samo koronalno tzv. „hladnog
plamena“ u direktnom ili indirektnom kontaktu sa izvorom energije paljenja, ali takav
plamen se neće proširiti na ostatak smeše. U području iznad GGZ (gornja granica
zapaljivost) koncentracija zapaljive pare u vazduhu je previsoka, odnosno smeša je
prebogata komponentom goriva (prevelika količina zapaljive materije i premalo
kiseonika u vazduhu), tako da bi moglo da se zapali, a kamoli da eksplodira. Oblast
zapaljivosti, eksplozivnosti i detonabilnosti para zapaljivih tečnosti se izražava u
zapreminskim procentima (vol. %).

Zapaljiva Grupa Temperatura Temperatura Temperatura Granice

tečnost plamena ključanja samopaljenja zapaljivosti
Nafta I.B 14 - - 0.9-6.7
Benzin I.B -43 38-204 246-280 1.4-7.6
Etanol I.B “V” 17 78 365 3.3-19
Kerozin II. 38-72 151-301
Metanol I.B