УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
БАЊА ЛУКА

ДОМАЋИ РАД

Наставни предмет: Процеси неконтролисаног сагорјевања

Израдио: Бранко Лазић Професор: Др Винко Бабић

Број индекса: 88/14
Датум: Март 2020. год.
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

САДРЖАЈ

1. Пламен /flame/.......................................................................................................3
2. Масена брзина горења /mass burning rate/ Брзина губитка масе /mass loss rate/.....3
3. Спонтано ширење пламена /self-propagation of flame/............................................3
4. Опстајући пламен /afterflame/ опстајање пламена /after flame time/ опстајање
жарења /afterglow time/..........................................................................................3
5. Извор паљења /ignition source/..............................................................................3
6. Топлотно напрезање /heat stress/...........................................................................3
7. Негорив /non - combustible/....................................................................................3
8. Термичко разлагање /thermal decomposition/ термичка разградња /thermal
degradation/...........................................................................................................3
9. Енергија паљења /ignition temperature/..................................................................3
10. Производи горења /product of combustion/.............................................................3
11. Пиролиза /pyrolysis/...............................................................................................3
12. Брзина захватања површине горењем /area burning rate/.......................................4
13. I Критеријум /I criterion/.......................................................................................4
14. Дим /smoke/...........................................................................................................4
15. Трансмитанса кроз дим /transitance through smoke/...............................................4
16. Угљенисани остатак, угарак /char, noun/...............................................................4
17. Ефекат димњака /chimnay effect/............................................................................4
18. Кисеонички индекс /oxygen indeks/........................................................................4
19. Производи горења /product of compustion/.............................................................4
20. Флеш – овер /flash - over/......................................................................................4
21. Угроженост од токсиканата /toxic hazard/.............................................................4
22. Критеријум интегрита Е /integrity criterion E/........................................................4
23. Токсикант /toxicant/ токсичност /toxicity/...............................................................4
24. Вријеме смртоносног излагања tL50 /lethal exposure time tL50/..................................4
25. LCt50 смртоносна доза излагања /LCt50 lethal exposure dose/...................................5
26. Литература............................................................................................................5

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 2
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

1. Пламен /flame/
Пламен има обично нестабилан облик (силуету, висину, каже се да пламен "игра").
Мали пламен гасног упаљача, свијеће и малих лабораторијских горионика има стабилне
контуре, јер је доток горива уједначен. Висина пламена зависи од брзине гасификације
течне и чврсте гориве материје а она опет зависи од многих услова тако да је горење
нпр. фотеље у соби висина пламена промјенљива и долази до повременог повијања
пламена (од промаје). Из пламена сем видљиве свјетлости постоји и топлотно (IC) и
(UV) зрачење.
Пламен (од латинског фламма) је видљиви (с емисијом свјетла), гасни дио ватре. То је
појава код које долази до изразитог ослобађања енергије (егзотермна реакција),
поготово услијед изгарања (самоодржива редокс реакција – редукција и оксидација).
Ако је пламен довољно топао да јонизира гасове, може се појавити и плазма.
Боја и температура пламена зависи од врсте горива које учествује у изгарању, што
можемо примјетити ако држимо упаљен упаљач у близини упаљене свијеће. Ако
употријебимо топлоту на молекуле фитиља свијеће, она ће испаравати. У том стању,
оне могу реаговати са кисеоником у ваздуху, што даје довољно топлоте, која ће поново
испаравати молекуле фитиља свијеће и тако одржавати равномјерни пламен. Висока
температура пламена узрокује испаравање и молекула горива (восак), које се распадају,
стварајући различите продукте некомплетног изгарања и слободне радикале (слободни
радикали су атоми, молекуле и они, који имају непаран број електрона, па су тиме
изузетно хемијски реактивни), који међусобно реагирају и са оксидатором који је
присутан (оксидатор је елемнт која прима електроне и тиме оксидира друге хемијске
елементе). Довољна енергија у пламену ће побудити електроне у неким краткотрајним
прелазним реакцијама, као рецимо настанак CH и C 2, које резултирају у емисији
видљиве свјетлости, будући да имају вишак енергије. Што је температура изгарања
пламена већа, то је и већа енергија електромагнетног зрачења, коју зрачи пламен .
Осим кисеоника као оксидатора и други гасови се могу укључити у стварању пламена,
као на примјер, водоник који изгара у хлороводику, ствара пламен и емитује гасовити
водиков хлорид (HCl), као производ изгарања.
Хемијска кинетика која се јавља код пламена је веома сложена и обично укључује
велик број хемијских реакција и међупродуката, обично радикала.
Постоје различити начини распореда компоненти код изгарања у пламену. Код
дифузионог пламена, кисеоник и гориво се спајају тек кад се сусрећу у пламену.
Пламен свијеће је дифузиони пламен, јер прво се дешава испаравање, па се ствара
ламинарно струјање (слојевито) врућег гаса, који се мијеша са кисеоником и сагорјева.
У основи, постоје два типа пламена:
 предмијешани пламен у којем је запаљиви гас прије запаљења помијешан са
ваздухом (нпр. Бунсен пламеник) и
 дифузијски пламен – тако је назван јер кисеоник потребан за горење
дифузијом улази у гасну смјесу из околне атмосфере.

Висина пламена код отворених пожара има пресудан утицај на околину зато што од ње
зависи површина пламена, а тиме и интензитет његовог топлотног зрачења у правцу
сусједних, ватром незахваћених објеката. Висина пламена директно је пропорционална
брзини сагорјевања запаљивог материјала и површини зоне сагорјевања. Код пожара на
отвореном простору под утицајем вјетра долази до повијања пламена, што представља

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 3
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

додатну опасност за сусједне објекте, противпожарну технику и људе који се налазе у

правцу повијања пламена.
Пламен је дио процеса изгарања који се јавља само у гасовитој фази. То представља,
каткад, само један аспект горења обзиром да постоје и други типови горења. На
примјер, у неком систему реакцијске компоненте су присутне у гасној и чврстој фази.

Ако је температура испаравања чврсте материје већа од њене температуре горења,

процес горења се директно јавља на њеној површини.

Код нижих температура у присуству вишка кисеоника, јавља се усијани жар, то јест
јавља се горење без пламена. Код смањеног дотока кисеоника, јавља се тињање без
појаве пламена или усијаног жара.

Пламти, пламено гори она материја код које настаје интезивна оксидација
гасификоване масе праћена зрачењем свијетла и топлоте.Пламтети остваривати горење
у гасној фази са емисијом свијетлости.

Фронт пламена је интересантан јер његово кретање указује на брзину ширења пожара.
Пламен се најбрже шири у вертикалном правцу јер се зрачењем из пламена материја
припрема за горење: спорије је ширење пожара на вертикалном зиду у хоризонталном
правцу а само изузетно са на тако постављеној плочи пожар спушта и наниже. За сада
имамо само стари стандардни тест брзине ширења пожара ( за грађевинске материјале)
којим се утврђује ширење пожара у хоризонталном правцу вертикално постављеног
узорка што наравно није мјеродавно за оцјену ширења пожара у вертикалном правцу.
Зато испитивање те врсте нема много смисла за плоче од горивих материјала за фасаде.
За гориве течности је интересантно испитивање брзине фронта пламена у
лабораторијским "каналима" а за гасове у судовима у облику цијеви.

Под фронтом општег пожара подразумјева се дио његове граничне контуре која се
карактерише максималном брзином кретања у правцу ширења пожара, који је поред
размјештаја масеног пожарног оптерећења условљен правцем и смјером дувања вјетра.
Експериментално је утврђено да се при јаком вјетру брзине од 18 до 20 м/с, брзина
кретања фронта општег пожара повећава за два до три пута.
Појединачни пожари у одсуству или при слабом вјетру, образују један велики
турбулентни пламен који се карактерише снажним конвективним струјањем.

У хомогеној гасовитој смеши горива и ваздуха (кисеоника), када су концентрације

унутар граница паљења, припаљивањем ће се изазвати зона интензивних хемијских
реакција, која се сферно простире кроз смешу преношењем топлоте и дифузијом.
Експериментима је установљено да је дебљина зоне интензивних реакција веома мала.
У тренутку када пречник довољно порасте у односу на дебљину може се сматрати
равном. Ова зона назива се фронт пламена или талас сагоревања. У фронту пламена

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 4
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

температура гаса се мења од почетне температуре гориве смеше до максималне

температуре сагоревања.

Зона припреме +зона брзих реакција= фронт пламена.

За већину гасовитих горивих смеша дебљина фронта није већа од 1мм

Отпорност на пламен је неодређен појам па је напуштен зато што само говори о

присуству пламена а не и његовој топлотној снази, времену излагања итд. па се сматра
да је неумјесна примјена ове фразе. Нјоме се још користе нарочито они који
импрегнирају текстил ретардантима горења и често говоре о томе као о негоривости,
што је наравно неумјесно.

Ретардантност на пламен је ефекат који се постиже обично неким третманом основног

горивог материјала, на примјер дрвета, текстила, гуме и пластичне масе. Дакле
ретардант на пламен је особина материјала да је пламено горење успорено, окончано
или спречено.
Ретарданти су материје које олакшавају гашење/отежавају горење или повећавају
продорност воде при гашењу тазних материја. Користе се за гашење отворених
простора: шуме, пољопривредне површине.Заустављају ватру хемијским путем.
Главни састојци ретарданта су (НХ4)3ПО4 или (НХ4)2ХПО4 и (НХ4)2СО4 који
смањују запаљивост горивих материја и у пожару ендотермно се распадају и брзо
опјењују.
Ретарданти у пожару потпомажу брзо стварање угљика на површини биљака и
ослобађање воде. На тај начин вода брзо испарава и хлади гориву твар (биљку), а
угљеник тешко или споро изгара те тако пожар остаје без довољно горива.
Ретардантима се додају и средства као што су адитиви за побољшање протока те
инхибције корозије.

Ретардант пламеног горења је супстанца која се додаје материјалу или третман који се
примјењује у циљу да ослаби или одложи појаву пламена и/или смањи његову брзину
ширења.. Покушаји са термином успоривач горења ствара тешкоће у другим
дефиницијама: намамо добар термин у нашем језику па је ретардант задржано. За дрво
се користе импрегнати на бази соли који у некој мјери продиру у дрво и смањују
гасификацију при излагању ватри. За гуме и пластичне масе се додају негорива пунила
или се у пластичну масу додају супстанце за умрежавање и др.

Пламен-ретардантни третман зависи од основног материјала. За дрво и метрије на бази

дрвета (медијапан, иверица) и текстил обично се користи импрегнација- продирање
импрегната ( раствор посебних соли) у површински слој материје. За неке пластичне
масе се примјењује зрачење ради умрежавања којим се постиже спорије горење
полимера. Некад се користи гњечење постојеће храпаве површинске структуре,

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 5
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

брушење и др. да се на површини добије гладак слој који се теже пали јер нема
"чуперака" који лако "прихватају" пламен.

Ретардиран на пламен није најбољи термин.Чак 4 термина у вези примјене успоравања

пламеног горења је претјерано; јасан је смисао- не врши се успоравање пламеног
горења дјеловањем пламена већ се примјеном успоривача горења (ретарданта горења)
постиже да пламено горење предмета буде успорено или у неким условима и
онемогућено.

Напредовање фронта пламена је већ коментарисано код термина фронт пламена.

Кретање фронта пламена зависи од интензитета гасификације у правцу напредовања.

2. Масена брзина горења /mass burning rate/ Брзина губитка масе

/mass loss rate/

Масена брзина горења – је основна величина у проучавању пожара. За просте

површине горења (једна равна површина при горењу течности у посуди) може се
дефинисати и површинска брзина горења „м“, као основна пожарна величина. За
бензин ова вриједност је око 0,06 kg/m²•s, па ако је површина "огледала" течности у
посуди, А, позната, лако се одређује масена брзина горења као производ м*=м"•А. За
реалне гориве пакете – на примјер дрвени сто, столицу, лежај са мадрацем итд,
компликовано би било одређивати стварну површину горења и површинску брзину
горења за дати дио површине (није иста брзина површинска горења за хоризонталне,
косе и вертикалне површине истог материјала) да би се одредила резултујућа масена
брзина горења па се то ради експериментално и за тако просте предмете каква је
столица са само једним пластичним сједиштем са наслоном.

Површина испод криве одговара маси горива која је изгорјела ( за пластично сједиште
са наслоном) столице скоро да нема остатка. На основу масене брзине горења и
релативно лако познате топлотне моћи одређује се друга важна величина пожара-
топлотна снага.

Брзина губитка масе маса материјала која се троши ( гасификује) по јединици времена
под утврђеним условима. Изражава се у кг/с.У неким анализама за рану фазу горења
може бити извјесна разлика због посебног рачунања брзине испаравања воде из
влажног материјала ( дрво и др.)

3. Спонтано ширење пламена /self-propagation of flame/

Спонтано ширење пламена напредовање фронта пламена после уклањања било каквог
примјењеног извора енергије.

4. Опстајући пламен /afterflame/ опстајање пламена /after flame time/

опстајање жарења /afterglow time/
Опстајући пламен (појава) је пламен на предмету који је „прихватио“ дејство пилот
пламена (упаљача) и траје неко вријеме (а некад све док се не истроши горива материја)

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 6
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

од тренутка када се упаљач уклони. Ова појава је позната из искуства – кад се на

примјер пламеном шибице пали неко дрвце; после дјеловања пламена шибице на суво
дрвце од десетак секунди на мјесту гдје је дјеловао пламен настаје такво загријавање и
термичка разградња дрвене масе да се ослобађа довољно волатила – парних продуката
да се јави пламено горење дрвца и оно настави још неко вријеме и пошто шибица
изгори или се склони. При паљењу чврстих материја врло често је опстајање овог
пламена ограничено на неколико секунди или нешто дуже.

Опстајање пламена (вријеме, s) је својствено чврстим горивим материјалима али се

може у неким условима реализовати и код пастастих материја. Ако је оно кратко
обично некоректни произвођачи кажу да је материјал самогасив. Вријеме опстајања
пламена је значајан податак, али прије свега за научне и сличне сврхе важи за тачно
одређене услове – положај узорка у простору, дебљине узорка, амбијентне услове итд.
Опстајање пламена је важно кад се експериментише са условима паљења и схвата
разлика између температуре запаљивости (пламишта) и температуре паљења. При
дефинисању температуре запаљивости опстајање пламена је кратко, траје и мање од 1 s
(па се користи и други термин) а за температуру паљења оно траје до горења све
количине гориве материје.

Опстајање жарења (вријеме, s) може бити интересантно за подове односно облоге,

теписоне и сл. Извор паљења је опушак, испала запаљена шибица, усијан врх електрода
за заваривање и сл. Важно је да подови не горе пламено и да се пожар не шири. Бољи
материјали горивих подова горе жарењем а опстајање жарења је врло кратко. После
жарења на површини плоче тврдих подних облога остаје локално оштећење које се
често може обрусити и тако санирати али тање фолије имају трајна оштећења која се не
могу тако поправити.

5. Извор паљења /ignition source/

Извор паљења – извор енергије који иницира паљење. Извор паљења је термин који је
добијен као дослован превод ријечи „source“. У великом броју стандардних тестова
запаљивости и паљења користи се мали гасни пламеник који даје „пилот“ пламен,
електрична или механичка искра (из варничара) али и електрични IC гријачи, шибица,
горећа „пилула“, усијани врх жице итд.

Извор паљења, као топлотни извор, ствара атоме и слободне радикале који постају
носиоци ланаца у хемијској реакцији. Струја тих носилаца ланца започиње хемијску
реакцију у најближем слоју мјешавине, тако да нови слој постаје извор топлоте и
носилац даље реакције у новом сусједном слоју. Зона у којој се одвијају сложене и
интезивне реакције назива се фронт пламена или зона реакције.

Извори паљења су подељени на три основне групе, а критеријум за подјелу је узет

према удаљености извора паљења од пожарног објекта. У оквиру сваке групе подела је
извршена према енергији са којом је извор способан да изврши паљење. Према
наведеном слиједи:
• Ако се паљење пожарног објекта врши са извора паљења удаљеног од пожарног
објекта или су они раздвојени неком преградом, онда се такви извори називају
спољни извори паљења.

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 7
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

• Ако се паљење врши из самог пожарног објекта, односно пожарни објекат

поседује свој сопствени извор паљења, имамо случај унутрашњих извора
паљења.
• У трећу групу паљења сврстана су она паљења која су између спољних и
унутрашњих. То су случајеви где се извори паљења налазе делимично у саставу
пожарног објекта, па их називамо парцијалним изворима паљења.

Извори паљења

Спољни извори
Унутрашњи извори Парцијални извори

Топлотни извори
Самозагријавање до Парцијални извори
температуре паљења
Довођење топлоте
посредником Запреминска енергија и
оксидно средство
Довођење топлоте без Пирофорне материје
посредника
Електрична енергија
Способност
Оптички извори самозапаљења

Апсорпскна енергија
Механички рад

Извор паљења је поред присуства запаљиве материје и оксидатора, неопходан услов за

настанак пожара или експлозије. Појам извор паљења подразумијева појаве праћене
ослобађањем довољне количине енергије (најчешће топлотне) чија апсорпција од
стране запаљиве материје доводи до њеног загријавања и паљења у присуству
оксидатора.

Преношење топлоте у природи се одвија на три начина: кондукцијом, конвекцијом и

радијацијом. С обзиром на ове начине преношења топлоте, најчешћи извори паљења
код неконтролисаних процеса сагоријевања и експлозија су:
 Отворени пламен и варница,
 Ужарени материјали,
 Загријане површине,
 Механичке варнице,
 Електрична енергија,
 Статички електрицитет,
 Самозапаљивост,
 Природне појаве.

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 8
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

Појмови извор паљења и узрок пожара се не раздвајају, осим ако то одређене потребе
не захтијевају. У циљу систематика узрока и извора пожара, уколико занемаримо
разлике могуће је израдити шему коју је дао Grasberger. Ова шема је практична и
корисна као подсјетник а полази од физичко – хемијских процеса паљења и потребе
утврђивања основног узрока настанка пожара.

Табела 1 – Grasberger шема извора паљења и узрока пожара

А. Паљење сопственом топлотом
Електрична енергија као топлотни извор
1.1. Атмосферски електрицитет
Електрицитет земље
1. 1.2.1. Статички електрицитет (трењем)
1.2. Динамички електрицитет
1.2.2. а. Топлота отпора
б. Електрична искра и стојећи лук
Кинетичка енергија (кретање) као извор топлоте
2.1. Трење
2.
2.2. Удар
2.3. Компресија
Молекуларна енергија као извор топлоте - самозапаљења
3.1. Ферментација и труљење
3. 3.2. Абсорпција
3.3. Оксидација
3.4. Реакција
Б. Паљење преношењем топлоте
Космичко дејство
1. 1.1. Сунчеви зраци
1.2. Метеори и метеорити
Земаљско дејство
2.1. Ударно дејство муниције и запаљивих тијела
Извори топлоте
2.2.1. Посредно паљење довођењем топлоте или топлотним зрачењем
а. Због неисправности у уређајима за стварање топлоте и одвођење дима
2.
б. Усљед близине и прегријавања запаљиве материје
2.2.
Непосредно паљење жаром или пламеном
2.2.2.
Од излазећег жара или пламеном из уређаја за стварање топлоте и
а.
одвода дима
б. Од продора запаљиве материје у ватру
3. Остали утивају топлоте
Свјетлосна тијела
4. 4.1. Стабилна свјетлосна тијела
4.2. Стабилна замјењива свјетлосна тијела
Запаљиве
5.1. Сагорљиве материје и средства за паљење
5.
5.2. Тињујуће материје (дуван)
5.3. Производне материје и њихови отпаци
6. Искићење у производном процесу
7. Експлозивни мотори
8. Отворена ватра

6. Топлотно напрезање /heat stress/

Топлотно напрезање услови проузроковани излагањем повећаној/смањеној
температури, топлотном флуксу зрачења или кобиновањем тих утицаја. Ови услови

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 9
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

могу дјеловати на људе или се могу појавити у производу при његовој нормалној
употреби или као посљедица сполајшњег утицаја ( и може бити неповољно или не).

Топлотно напрезање се јавља при повећању или смањењу топлоте тијела а обично се
мисли на механичко напрезање изазвано ограничавањем термичког ширења односно
скупљања.У овим разматрањима треба имати у виду пре свега термичко ширење које је
најлакше утврдити код линијски обликованих предмета. Познато је да се сматра да је
дилатација, ∆л,пропорционална промјени температуре тијела,∆т, гдје је л_0 првобитна
дужина тијела а α коефицијент линеарне дилатације.

За више температуре коефицијент линеарне дилатације расте тако да је за угљенични

челик у опсегу температура од 0 до 100 °Ц једнак 12•〖10〗^(-6) а за опсег од 0 до 500°
Ц око .То значи да би за греду дужине 10 м равномјерно загријану на температуру од
400°Ц дилатација била 5,4 цм. За нека чврста тијела (дрвену греду) дилатација је
незнатна.

Та тијела која имају изражене све три димензије утврђује се запреминска дилатација

За трансформаторско уље је β једнако

Ограничавање ширења услед загријавања ствара напрезања са великим напонима.Такви

напони доводе до кривљења линијских носача или прскања напуњених судова.

7. Негорив /non - combustible/

Негорив не може да се подвргне горењу под одређеним условима.

Негорив је начелно само онај материјал који је задовољио по критеријумима теста на

негоривост. За грађевинске и ентеријерске материјале то је дефинисано стандардом ЈУС ИСО
1182:1997, пожарна испитивања,грађевински материјали,испитивање негоривости.Овај термин
се најчешће погрешно примјењује у спрези са термином"незапаљив".Тако се многи
произвођачи пластичних и других материјала користе некоректним термином"незапаљив"( или
"није запаљив"да укажу да није запаљив према тесту на "лаку запаљивост"(видјети ЈУС
У.Ј1.055) и за пластичне столице, плоче од побољшаних полистирена(стиродур и сл).

Јасно је из основних сазнања из физичке хемије да ће сваки материјал који садржи

угљоводонике било како модификоване горјети и на релативно мање топлотно дејство него што
је оно на тесту негоривости

(температура у пећи 750°Ц у трајању излагања малог узорка 20 минута).

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 10
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

Атом водоника из угљоводоника је мали и лако се узбацује из постојеће везе и са кисеоником

из ваздуха бурно оксидише а касније се то исто дешава и са малим атомом угљеника који није у
посебно јаким везама са другим атомима.

Негориви су материјали они који не доприносе пожару-неорганског поријекла (камен,

глина, пијесак итд.) или композитни са врло мало горивих али чији је допринос у горењу испод
оног дефинисаног критеријума у тесту негоривости.То је важно на примјер за гипс плоче које
би "по имену"требало да садрже само гипс биле негориве (А1) али како обично садрже и мало
папирне пулпе,везивна влакна од органских материјала и сл.спадају у негориве класе (А2) или
чак гориве у класи Б1.

8. Термичко разлагање /thermal decomposition/ термичка разградња

/thermal degradation/
Termičko razlaganje proces pomoću koga dejstvo toplote ili porast temperature na uzorku prouzrokuje
promjenu hemijskog sastava.

Termička dekompozicija je tipična za prirodne i vještačke polimerne materijale (drvo odnosno neke
plastične mase). Veliki molekuli celuloze ili vještačkih polimera se pri povećanim temperaturama
termički cijepaju i nastaju manji molekuli, neki čak i tako mali da se pare, gasovi.

Razlaganje je endotermni proces u kojem se višak energije mora dovesti da se savlada velika energija
veza između pojedinih atoma (između 200 i 400 kJ/mol) i da dođe do potrebne energije aktivacije.

Kao što se pojedine plastične mase razlikuju u svojoj strukturi, tako se i njihove temperature
razlaganja razlikuju.

U većini slučaja pojava razlaganja se odvija preko lančanih reakcija slobodnih radikala, iniciranih
tragovima kiseonika ili oksidirajućih nečistoća, kojima su onečišćene sve plastikama tokom
proizvodnje.

Termička razgradnja proces pomoću koga dejstvo toplote ili porast temperature na uzorku prouzrokuje
gubitak nekih osobina ( npr.fizičkih,mehaničkih ili električnih).

Termička degradacija,razgradnja, je gubitak ranije postojećih mehaničkih i drugih osobina na

toplotno dejstvo požara.Već na relativno niskim temperaturama (npr.150°C) u nešto dužem trajanju
neke plastične mase, gume, drvo, papir, tekstil i druge materije mjenjaju svoje mehaničke osobine,
vizuelni izgled (npr."prosušen" ili "nagoreo"/požuteo/površinski sloj), jer dolazi do strukturnih
promjena, degradacija uređenih molekularnih veza.

Na temperaturama od 300°C događaju se već mnoge značajne promjene i u negorivim materijalima

(ploče od gipsa, kamen,Al,Cu i druge legure, malter itd, koje imaju odraza na provodljivost toplote,
specifičnu toplotu, električnu otpornost.

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 11
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

Čak i poboljšane čelične žice od kojih se prave užad za prednaprezanje posle zagrijavanja i na
temperaturama znatno manjim od onih pri kojima se usijaju (oko 650 °C) gube znatno od svoje
čvrstoće. Površine čelika koje su bile okaljene posle zagrijavanja se otpuštaju i sl.

9. Енергија паљења /ignition temperature/

Енергија паљења (најнижа) температура при којој горење може бити иницирано под утврђеним
условима испитивања. Изражава се у °Ц. Најнижа температура паљења утиче на термичко
напрезање на неодређено вријеме. За практичне потребе температуру треба мјерити било на
материјелу или на извору паљења и стандард треба да јасно покаже како и гдје се мјери
температура.

Температура паљења (минимална) је интересантна карактеристика горивих течности. За

испитивање се користе затворене и отворене посуде и процедуре исте као за испитивање
температуре запаљивости.У овом случају постоји такође и пилот пламен али је продукција пара
толика да је горење настављено кад букне пламен ( и траје док има горива).

Одређивање температуре паљења течних горива и сличних течности у затвореном суду

дато је методом Пенски-Мартенс по ЈУС ИСО 2719:1991.Показује да је ова температура за 1-2
°Ц већа од температуре запаљивости.

10. Производи горења /product of combustion/

Производи горења чврсти,течни и гасовити материјали који настају горењем. Производи
горења могу укључити ефлуенте пожара, пепео, жар, клинкер и/или чађ.

Производи горења наравно нису корисни "производи" али није било могуће наћи
повољнији термин. Како је горење неповратан термички процес у пожару настаје неповратна
штета или губитак (смрт или трајан инвалидитет).

Еуфленти пожара је гасна смјеша са суспендованим честицама или капљицама

створених пиролизом или горењем. Ријеч еуфлент се и у наш језик уноси кроз усвајање и
других термина из области екологије ( као емисија, имисија итд). Овдје су обично у питању
одређени флуиди. Како је страна ријеч флуид ( и флуидно ) одавно ушла у нашу стручну
терминологију ( као нпр. Механика флуида) релативно лако је ушла и слична ријеч –флуентно
("течно").

Пепео је остатак горења многих чврстих материјала-угља, иверице итд. Пепео обично
чине порозне негориве (минералне) материје из чијих пора су испариле гориве супстанце.
Пепео угљеничне прашине, уситњеног дрвета и сл. је обично лаган и ситније честице могу бити
подигнуте узгонским струјама и развејане у ширу околину око жаришта. Тако се догађа да само
крупнији комади пепела остају на жаришту а ситније честице пепела одлазе у околину.

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 12
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

Угљенични остатак, угарак је дефинисан као угљенисани остатак пиролизе или

непотпуног горења. Угљенисање настаје услед недостатка оксидатора у слојевима испод
површине кад се од полимера са сложеним угљоводоничним структурама ( на примјер целулоза
и лигнин дрвених гредица), после излучивања лаких пара ( Х_20 и др.) и гасова атоми угљеника
у већем броју повезује у чврсте Ц-Ц везе и добије дрвени угаљ; на површини је чађ.

Термин угарак некад није погодан- ако је остатак крупнији комад- јер се у досадашњој пракси
(треба овај термин за то задржати) под угарком обично имају у виду мањи угљенисани комади
(дрвне масе) који могу бити и избачени из жаришта и ношени конвективним струјама.

У вези са угљенисањем је поугљенисавање површине која није горјела или пиролизовала већ се
само на њој депоновала чађ која се формирала нешто ниже, или даље у зони горења.

Никола Шобат: Домаћи задатак из предмета „Процеси неконтролисаног сагорјевања“ 14

Клинкер настаје кад горе материје комплексне структуре (композити) које садрже већу
количину лакше топљивих метала и других горивих и негоривих компоненти које се обично
затопе. Клинкер се јавља на примјер кад гори уситњени угаљ у коме има доста нечистоћа,
минералних материја. Овакав материјал је познат као шљака.

Чађ дјелује не само тако што смањује видљивост већ и надражујуће. То су тешке
честице али их носи узгонска струја пламених гасова из жаришта и врелог ваздуха а после
губљења кинетичке енергије обично се спуштају и таложе у околини. У случају бочних струја
креће се и релативно далеко од жаришта.

Поред топлоте која се ствара у условима горења – пожара и која доводи до повишења
температуре, битан параметар који прати сваки пожар је дим. Дим најчешће представља
дисперзни систем у којем његову дисперзну фазу чине честице чврсте материје и ситне капи
кондензиране текућине а остало су гасовите и парне компоненте. У саставу продукта
сагоријевања најчешће има отровних материја, поред тога има и продуката с израженим
корозивним својствима. Дим такођер апсорбира свјетлост што доводи до смањења видљивости.
Како је дим загријан на високу температуру он може да доведе до проширења пожара ако на
свом путу наиђе на запаљиве материјале.

11. Пиролиза /pyrolysis/

Пиролиза је карактеристична за полимерне структуре (дрво, производи на бази дрвета,
пластичне масе итд). Најпознатија је пиролиза дрвета у случају да нема присуства пилот
пламена а може бити са или без присуства ваздуха. Значајнија пиролиза је могућа у условима

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 13
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

отежаног прилива ваздуха односно без присуства ваздуха чиме се одлаже односно онемогућава
спонтано паљење.

12.Брзина захватања површине горењем /area burning rate/

Брзина захватања површине горењем (димензије m2/s), се утврђује за чврста и течна тијела, за
чврста зависи од положаја површине у простору. Највећа брзина се постиже за вертикалне
површине јер се оне налазе на правцу кретања врелих продуката горења и брзо се припремају за
горење. У том случају већа је брзина захватања површине по висини, а знатно мања по ширини.
Само у случају кад дува бочни вјетар брзина захватања по ширини може бити слична брзини
захватања по висини. За хоризонтално и косо постављена тијела – плоче, постоји разлика
између горења по горњој и доњој површини с обзиром на бочно разливање пламена про горењу
одоздо. Код косе плоче горење с доње стране је много брже јер пламен лиже плочу а ако је
горење почело с горње стране горњи дио пламена се обично „одлијепи“ од плоче па је слабија
припрема за горење зоне у правцу могућег пута пламена.

Ова вриједност се релативно лако одређује за траке, листове, плоче и сл. Зато је погодна за
лабораторије а вриједности тако добијене служе за процјену брзине горења реалних предмета
сложене конфигурације. Много је теже утврдити ову величину за предмете сложенијих облика,
нпр дјелове намјештаја, разних уређаја итд. гдје има и вертикалних, хоризонталних, косих
површина, горења споља, с „горње стране“ и „одоздо“ и у шупљинама разних облика и
положаја. За просту столицу то још има смисла, али нема за фотељу. У свим случајевима
вертикалних или косих узорака је важно гдје се почиње са паљењем – при врху или дну.

13.I Критеријум /I criterion/

14.Дим /smoke/
Дим је видљив дио ефлуента пожара због релативне крупноће и боје честица у гасовима.
Највећи значај за видљивост дима имају честице чађи које чине агломерације молекула чистог
угљеника. Честице дима (и кад су агломерације релативно комплексне) достижу једва 0,001
mm. То је ипак довољно да се свјетлосни зраци на тим честицама упију или рефектију.

Дим који излази из заришта (примарни дим) се „разређује“ у околном ваздуху и опет се добија
(нешто више прозиран) дим. Могућност за разређивање дима у циљу остваривања видљивости
нема скоро никакав значај. Много већи ефекат се може постићи ефектом потискивања дима
струјом свјежег ваздуха (ако је могуће створити ефекат клипа) или нешто слабији извлачењем
дима вентилатором.

15.Трансмитанса кроз дим /transitance through smoke/

Односи се на разматрање видљивости у условима задимљености.

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 14
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

16.Угљенисани остатак, угарак /char, noun/

Је дефинисан као угљенисани остатак пиролизе или непотпуног горења. Угљенисање настаје
усљед недостатка оксидатора у слојевима испод површине кад се од полимера са сложеним
угљоводоничним структурама (нпр целулоза и лигнин дрвених гредица), после излучивања
лаких пара (H2O и др) и гасова атоми угљеника у већем броју повезују у чврсте С – С везе и
добије дрвени угаљ, на површини је чађ. При горењу дебље дрвене греде у средишњем дијелу
угљенисаног остатка може бити и прктично неоштећене дрвене масе зато што дрво слабо
проводи топлоту.

Слично се може реализовати и код вјештачких полимера и тај ефекат се користи да се направе
пјенасти синтетички материјали за термичку изолацију који после краћег „горења“ (некад са
експанзијом, или без ње) стварајући релативно чврсту порозну, касније негориву, структуру
разних карбида која дјелује као термички изолатор.

Термин угарак некад није погодан – ако је остатак крупнији комад – јер се у досадашњој пракси
(треба овај термин за то задржати) под угарком обично имају у виду мањи угљенисани комади
(дрвене масе) који могу бити и избачени из жаришта и ношени конвективним ваздушним
струјама.

У вези са угљенисањем је поугљенисавање површине која није горјела или пиролизовала већ се
само на нјој депоновала чађ која се формирала нешто ниже, или даље, у зони горења. Ово је
типична појава на зидовима просторије у којој је био пожар, али нешто даље од жаришта и
околним просторијама гдје је било много густог црног дима па и изнад прозора на фазади (тзв
„димни ореоли“). Поугљенисавање може бити не само честицама чађи (које би се отресле или
испрале) већ и црних смоластих материја које се добро везују за подлогу и тешко чисте. Многи
предмети захваћени димом од пожара добијају такву „боју“ и такве „мирисе“ да постају
неупотребљиви.

Угљенисати – могу чврсте материје богате угљеником. Угљенисање се као технолошки

поступак користи за добијање дрвеног угља од дрвених гредица у пећима у којима под високом
температуром (а без присуства ваздуха) испари влага и пиролизује природни полимери дрвене
масе.

Дужина угарка, угљенисаног остатка је значајна з стандардним тестовима у којима се вреднује

промјена материјала, обим оштећења узорка и сл.

17.Ефекат димњака /chimnay effect/

Ефекат димњака у згради постоји и кад нема пожара а везан је за конвективне ваздушне струје
које настају у вишим зградама усљед разлика у густини ваздуха, односно температури, у
околини и у згради и појединих просторија у згради, али и усљед преструјавања преко зграде
(посебно код двобродих кровова гдје усљед убрзавања струје настаје сисајући ефект у врху
степеништа и сл. шахтова).

Температура и густина ваздуха у околини, на отвореном простору се мијења са висином тла по

зависности експоненцијално опадајуће функције, али се без значајније грешке може сматрати
да је опадање температуре са порастом висине линеарно, при стабилном времену без вјетра.
Међутим, на поље температура знатно утичу и вјетрови, облаци, осунчаност и сијенке. У
многим случајевима локална клима зависи од стања ваздушних маса које могу бити загријане
на неку температуру врло далеко од посматране зграде.

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 15
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

Висином се знатно мијења брзина вјетра. При тлу се јавља успорење струјања које је познато и
даје „гранични слој“ који има врло промјењиву висину (зависно од „храпавости терена“ – од
„глатких“ ливада до високог дрвећа, нижих или виших зграда и достише и више десетина
метара). Примјећено је да на вишим етажама зграда преко 100 m „увијек“ дува вјетар који има
сићушне ефекте са крова и на многим прозорима и другим отворима. За зграде висине преко
200 m врло су чести вјетрови брзине и преко 140 km/h па је повлачење ваздуха из отвора при
врху лифтовског шахта и степеништа врло велико (јака промаја ако су шахтови изведени од тла
до врха).

У највећем броју дана у години, током дана, је на нивоу тла температура највећа а опада са
висином. У згради са више етажа је на осунчаној фасади температура у просторијама
уједначена . у вертикалним просторијама, посебно унутрашњим (степениште, окно лифта и
друга која имају отворе при приземљу и на врху) температура је мање промјењива што ствара
промају у згради и узгон у овим вертикалним окнима. Овај узгон у степеништу и другим
вертикалним просторијама одговара по карактеру струјања кретању ваздушних маса у димњаку
када при дну постоји топлотни извор (камин/наведено у њемачкој верзији/, ложиште у
просторији боравка из које се усисава свјећ ваздух) и топли продукти горења се крећу навише
од хладних слојева околног ваздуха.

Извјестан ефект димњака постоји и прије ложења и појачава се кад се ватра у ложишту разгори.
Кад пожар настане у просторији у доњим етажама унутрашња циркулација у згради се повећава
што се огледа прије свега у задимљавању највиших етажа, кад дим из унутрашњег отвореног
степеништа не може да истакне на релативно малом отвору за провјетравања при врху већ
улази и у просторије према обиму зграде.

Најдрастичнији ефекти димњака при пожару су се догодили у свјетски познатом пожару у

МГМ хотелу (23 спрата) у Лас Вегасу 1980. год. када је пожар био у приземљу а угушено је
димом 85 особа и то само у највишим спратовима.

18.Кисеонички индекс /oxygen indeks/

Кисеонички индекс, ОИ (КИ) се одређује лабораторијски за прописане услове. Треба имати у
виду да реални услови могу бити знатно другачији и да може бити услова који поспјешују
горење (каталитички ефекти, повишена температура, некад и повећан притисак) тако да
рачунање на то да ће се пожар загушити смањењем прилива свјежег ваздуха обично не даје
очекивани ефекат. За неки пластичну материју ОИ може бити 17% а да ипак не постижемо
гашење и кад би се у њеној близини учешће кисеоника смањило и на 13%. Ова вриједност је
интересантна за поређења материјала у лабораторијским условима, али не и за реална стања.

19.Флеш – овер /flash - over/

Флеш овер је неумјесно преводити. Од тога су одустали стручњаци у скоро свим

језицима. Задржали су га Њемци а Французи га у овом ријечнику дају као алтернативу.
Објашњење овог феномена је доста сложено да би се обухватило једном реченицом, а
поготово једном фразом. Суштина феномена је у томе да се при јаком пожару, обично у
средњем дијелу просторије, од зрачења из буктиње на гориве „зидове“ (дрво ламперија,
врата ормана и других дијелова ентеријера) припреми скоро једновремено та подлога за
пламено горење и пламен нагло „облије“ све (или скоро све) те „плоче“, ватра „сијевне“
из плоча – што доводи до наглог пораста температуре у просторији. Енглески аутори су
тај појам повезали са паљењем „флеша“ (фотографског блица) зато што се од тих
секундарних пламенова нагло повећа и видљиво зрачење. У ватрогаству неких земаља

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 16
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

(Аустрије, Њемачке и др) се овај термин погрешно користи за избијање пламена

напоље кроз прснуте прозоре, што може да буде само коинциденција. У многим
пожарима нема флеш – овера зато што се ватра преноси постепено са једног на други,
трећи и следеће гориве пакете. У нашем језику ЈУС ИСО 8421 покушало се са једном
нашом ријечи (разбуктавање), али је то неуспјешно.

Флеш – овер је врло значајна појава јер може да се догоди да ватрогасац наиђе на неку
пролазну просторију у којој је јачи пожар трајао неко вријеме и рачуна да ће само „да
протрчи“ а догоди се да баш тада „плане све око њега“ и тако уђе у ватрену клопку.

Постоје још неке околности врло ријетке али свакако незанемарљиве (врео дим лиже
зид односно таванице вертикално или косо оријентисане просторије неко вријеме 10
m/s из стања кад је било мање од 0,1 m/s. Ово се дешавало у степеништима са горивим
апликацијама на зидовима, инсталационим тунелима, косим тунелима итд. Сматра се да
се нешто тако догодило при чувеном пожару у тунелу са ескалаторима у метро станици
Kings Cross у Лондону. У том случају је процјењено да је ватра сукнула у чекаоницу са
билетарницом од око 12 m/s па наравно нико ко се ту затекао није имао изгледа да
побјегне. Дакле ово су изузетни феномени феномени када је „пожар бржи од човјека“.

Флеш – овер, као опасност за здравље ватрогасаца има тенденцију сталног пораста због
заступљености сложених органских материјала у унутрашњој декорацији радног и
животног простора људи. Овај тренд, негативан за здравље ватрогасаца се не може
зауставити али се свакако његове штетне последице за здравље оних који учествују у
пожару може свести на минимум. Ако ватрогасци и жртве на вријеме препознају
опасност и знају које мјере треба предузети, број жртава ће се свести на минимум. Од
кључне је важности да ватрогасци препозају знаке наступајућег флеш - овера а не
њихови командири, јер се исти не налазе у опожареном објекту и њихови животи нису
угрожени. Наравно, битно је и да командни кадар добро познаје све опасности којима
се излажу ватрогасци када крену у пожаром захваћени објекат.

Израз флеш – овер први је описао британски научник П. Х. Тхомас шездесетих година
прошлог вијека, а кориштен је да опише развој пожара од почетне фазе до тачке после
које пожар постаје потпуно развијен. Ова дефиниција описује да фаза развоја пожара
кулминира флеш – овером. Данашња дефиниција је нешто другачија од почетне
Томасове, а гласила би овако; “пламени удар затвореног вентилисаног простора назива
се флешовер, а догађа се у међуфази између почетног и разбукталог пожара”. Под
појмом вентилисаног простора подразумева се просторија у којој су усљед пожара
попуцала прозорска стакла или прогорела врата, што омогућава доток свјежег ваздуха.
Да би се спријечио флеш – овер (тренутно сагоревање накупљених гасова), потребно је
приступити хлађењу и разређивању несагорјелих продуката сагоријевања и пиролизе.

За стварање услова за флеш - овер треба задовољити два чиниоца:

 Довољан прилив кисеоника из ваздуха, ради одржавања сагоријевања уз појаву
пламена,
 Недовољно одвођење топлоте. Топлота настала у пожару се уопште не одводи
или се пак недовољно одводи тако да температура расте. Дрвене облоге и остали
топлотни изолатори уграђени у објекат спречавају размјену топлоте са
околином.

Ослобођени загријани гасови сакупљају се у горњем дијелу просторије. Међутим, још

не долази до нагомилавања топлоте, обзиром да се дим може ширити, или пак строп
просторије преузима дио настале топлоте, па се продукти пиролизе хладе. Пожар се
почиње ширити и долази до повећаног стварања врелог дима. Ако се топлота садржана

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 17
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

у диму или сам дим не могу довољно одводити или преносити, у задимљеној зони ће
доћи до пораста температуре и горњи дио просторије ће се загријавати. Врели дим и
загријани дио просторије почињу да зраче топлоту, те ће гориве материје у преосталом
дијелу простора, које су удаљене од жаришта пожара, почети да ослобађају
пиролитичке гасове који ће се гомилати у горњем дијелу просторије (у задимљеном
слоју). То наизменично дјеловање пожарног дима и топлотног зрачења назива се
повратно термичко деловање радијације. Повећа ли се удео пиролитичких гасова у
задимљеној зони, могућа је појава пламених језика и то:
 Ако се у задимљеном слоју налази довољно ваздуха,
 При њиховом излажењу из просторије,
 На граници ваздушног и задимљеног слоја (пламени језици додатно зраче
топлоту, која још више појачава ослобађање пиролитичких гасова).

За фласховер је пресудно да се у просторији налази довољно кисеоника и пиролитичких

гасова чија је концентрација на граници буктања. До разбуктавања задимљеног слоја
доћи ће чим се постигне близина доње границе експлозивности (ДГЕ) пиролитичких
гасова која се назива граница буктања. При пожару не долази до значајнијег пораста
притиска изнад зоне неутралне равни уз нагли доток ваздуха, притисак може порасти
до 1 КРа. Након иницирања пламеном горућег пожара и запаљења ове компримоване
смјеше, цјела ће просторија букнути, као да је поливена бензином, а преживљавање без
заштите је немогуће.

Предзнаци флеш – овера – У природном развоју пожара разбуктавање дима јавља се у

раној фази пожара. Међутим, очитује се тек у току ватрогасне интервенције. До флеш –
овера најчешће долази када се прве мјере заштите покажу неефикасним или када се не
може одредити жариште пожара. Разбуктавање дима има само један, стварно поуздан
предзнак (пораст температуре), стога је нужно предузимање превентивних мјера
заштите.

Први знак претећег флеш – овера је екстремно густ дим, таман дим који динамично
излази из просторије, зграде или куће. Ако је дим уз то још и толико врућ да се у њему
не може држати рука, то такође упућује на предстојећи флеш – овер. Основни
предзнаци фласховер-а су:
 Пламени језици – ако се у задимљеној зони или на њеној граници с не
задимљеном зоном јављају пламени језици, за неколико ће секунди доћи до
флеш – овера. Стога одмах треба предузети мјере заштите (хлађење врелог дима)
или кренути у повлачење. Ако се дим пали на ваздуху док излази из објекта,
потребно је на то упозорити навалне групе које се налазе у унутарњости објекта,
а по потреби заповједити њихово повлачење у интересу безбједности.
 Пораст температуре – према америчким изворима једини поуздан предзнак
флеш – овера јесте упадљиво јак пораст температуре. Тај пораст температуре се
може осјетити и преко заштитне одјеће.

20.Угроженост од токсиканата /toxic hazard/

Се вреднује преко вриједности које још нису поменуте овим ријечником а односе се прије свега
на LOAEL (Lowest Observed Adverse Effect Level) – концентрација кад се примјећује први
неповољни ефект) ствара лаке, пролазне, сметње у дисању, говору, очи слузе и сл.

21.Критеријум интегрита Е /integrity criterion E/

Критеријум интегритета „Е“ је један од три критеријума које мора да задовољава пожарно
отпорна преграда. Познато је да се при уласку пламена у процјеп може догодити хлађење

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 18
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

пламених гасова тако да се пламен на уском путу пригуши и на хладној страни улази само врео
дим. Критична величина пукотине (по дужини или ширини) није одређена (зато што би
зависила и од дебљине узорка, „скретања“ типа лавиринта, храпавости и сл) али се интегритет
конструкције доказује простом пробом паљења прислоњеног чуперка вате. Овај чуперак вате
имитира неку завјесу или други лако запаљиви предмет који би био у близини а чије паљење би
указало да се пожар „пробио“ кроз преграду (дакле настао је губитак интегритета) и да може
захватити наредну просторију.

Губитак интегритета настаје обично на спојевима елемената конструкције како разнородних

материјала (због различитих деформација нпр. бетонски рамови и разни блокови за испуну
зида) тако и исте врсте (опека, панела и сл).

Неки негориви материјали, као силицијумско прозорско стакло, пуцају усљед неуједначених
дилатација микроструктура за неколико минута, брже ако су „утегнута“ у челични рам.

22.Токсикант /toxicant/ токсичност /toxicity/

Токсикант може бити нешто од неколико стотина пара или гасова који настају
горењем дрвета, природног текстила и других природних материјала и у природном
амбијенту. Ту су угљен – моноксид, фермалдехид, угљен – диоксид, азотни оксиди,
феноли, мравља, сирћетна киселина итд. У условима присуства вјештачких материјала
у обичном домаћинству у горењу може бити више хиљада токсиканата чије се укупно
дејство тешко може проучити о нормирати дозвољена концентрација. Наравно да се у
анализи пожарног сценарија води рачуна и о материјалима које су и у условима
нормалног складиштења (у посудама) класификоване као токсиканти (и означени
прописаним ознакама на амбалажи) јер пријети опасност да се у пожару амбалажа
оштети и да се тај садржај „дода“ токсикантима насталим горењем или од средстава за
гашење чије реакције су кренуле непредвиђеним током.

Токсичности у пожару је предмет посебно важног дијела токсикологије –

пиротоксикологије. У многим случајевима то је област у којој се стручњаци теже
сналазе него у другим областима гдје је јасно дјеловао само један токсикант (при
хаварији посуде са хлором, амонијаком или другим токсикантом који се релативно лако
констатује па се и зна терапија).

23.Вријеме смртоносног излагања tL50 /lethal exposure time tL50/

Је лабораторијска карактеристика неких продуката горења или средстава за гашење. Утврђује
се обично на популацији малих сисара (мишева, замораца и сл).

24.LCt50 смртоносна доза излагања /LCt50 lethal exposure dose/

Смртоносна концентрација 50 је само један од референтних вриједности, а за ову
прилику лоше одабрана. За потребе процјене угрожености од продуката горења користе
се у новије вријеме друге референтне вриједности концентрације опасне материје –
везане за прве појаве сметњи и надражаја и надражаја који изазивају несвјестицу,
губитак оријентације у простору, отежано дисање и сл. Наравно да су у овом случају
концентрације опасне материје много мање од оних које изазивају смрт и само једне
опитне животиње (сисара).

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 19
 Универзитет у Бањој Луци [МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА]

25. Литература

1. Никола Клеут, Душко Клеут, Глосар безбедности од пожара – са речником

ISO 13943:2000, Београд 2008. год.
2. Винко Бабић, Процеси неконтролисаног сагоријевања – скрипта, Бања Лука
2019. год.
3. Милан М. Гашић, Заштита од пожара и експлозија, Бања Лука, 2005. год.
4. Јованов М. Радован, Клеут П. Никола, Простори угрожени експлозивним
смешама, институт за нуклеарне науке „Винча“ Београд, 1994. год.
5. Драган Карабасил, Верица Миланко, Мирјана Лабан, Флеш – овер и
безбједност ватрогасаца при гашењу пожара, web sajt Синдикатa ватрогасаца
Србије,
6. Web-propisi
7. Wikipedija

Процеси неконтролисаног сагоријевања – Домаћи задатак

Израдио: Бранко Лазић 20