Požar je nekontrolisano širenje vatre u prostoru koja nanosi materijalnu štetu, a takodje dolazi do smrtnog ishoda.

Sagorevanje je fizičko-hemijski proces sjedinjavanja kiseonika sa zapaljivom materijom, brza oksidacija, koju
prati oslobađanje toplote, pojavu svetlosti i obrazovanje produkata sagorevanja.

Piroliza je proces termičkog razlaganja materijala koji se javlja usled dugotrajnog izlaganja visokim temperaturama,
ali bez kontakta sa kiseonikom i ostalim oksidacionim sredstvima

Vrste sagorevanja: prema svojstvima-homogeno i heterogeno, prema načinu obrazovanja-kinetičko i difuzno,

prema načinu rasprostiranja plamena u smeši- stacionarno i nestacionarno, u zavisnosti od brzine i načina
strujanja-laminarno i turbulentno i prema brzini rasprostiranja plamena-normalno,eksplozivno i detonaciono.

Pozarni trougao: oksidator, izvor paljenja i zapaljiva materija. A tetraedar:oksidator, izvor paljenja, zapaljiva
materija i lancana reakcija.

1. Klasifikacija pozara prema rezimu sagorevanja.

požari čiji je razvoj uslovljen masenim požarnim opterećenjem (eng. fuel controlled), Požar čiji je razvoj uslovljen
masenim požarnim opterećenjem se javlja u slučaju da je u prostoriji prisutna dovoljna količina kiseonika
neophodna za održavanje procesa sagorevanja

požari čiji je razvoj uslovljen uslovima ventilacije (eng. ventilation controlled), Požar čiji je razvoj uslovljen uslovima
ventilacije zavisi od površine i geometrije otvora prostorije

2. Rucni aparati za gasenje pozara prahom

Namenjeni za gašenje požara klase B, C i električnih uređaja pod naponom do 1000 V, a ukoliko su napunjeni
prahom „ABCD“ koriste se i za gašenje požara klase A i D. Postoje dve vrste: obični aparati i aparati pod stalnim
pritiskom.

3. Rucni aparati za gasenje pozara CO2

Namenjeni su za gašenje požara na električnim instalacijama napona do 10000 [V], i za gašenje požara klase B i
klase C. Aparati za gašenje ugljen-dioksidom pune se pod pritiskom. Gas u boci je u tečnom agregatnom stanju.

4. Vrate pene

Hemijska pena (Ph) i vazdusna pena (Pz).

5. Elektricna energija kao izvor paljenja

Koriscenje elektricne struje vrlo cesto dovodi do pozara. Izvor paljenja moze biti naizmenicna i istosmerna
struje. Pozari na el. Uredjajima i instalacijama su u vecini slucajeva posledica nase nemarnosti. Pri koriscenju el
struje mogu se javiti: grejanje el. Provodnika, namotaja i drugih uredjaja kroz koju struje protice – el. Luk i
varnice – kratki spoj – veliki prelazni otpor – el. Aparati i uredjaj.

6. Vrste sumskih pozara i definicija

Šumski požari su požari na otvorenom koji se brzo šire i obuhvataju šumske predele i drugu vegetaciju. Požari
mogu biti izazovni prirodnim pojavama, poput udara groma i od strane čoveka, odnosno: slučajno (kratak spoj,
pregrejane mašine, varnice tokom radova),nenamernim paljenjem (neodgovorno ponašanje na izletima i
bacanje zapaljivih materijala ) i podmetnuti – kada je požar namerno izazvan od strane čoveka. Klasifikacija:
podzemni, prizemni i visoki sumski pozari ili pozar krosnji.

7. Mehanicke varnice
Varnice mehanickog porekla veoma su opasne zato sto se ne mogu izbeci zbog svog nepredvidljivog karaktera.
Predstavljaju do usijanje uzrene cestice metala, nastaju pri udaru ili trenju. Dimenzije ne prelaze 0.5mm dok je
temp. Indenticna temp. Topljenja metala.

8. Pozarno optrecenje (masno i toplotno) + def. Pozara

Požar je nekontrolisano širenje vatre u prostoru koja nanosi materijalnu štetu, a takodje dolazi do smrtnog
ishoda.

Pod masenim požarnim opterećenjem podrazumevaju se sve zapaljive materije prisutne u prostoriji. Ukupno
maseno požarno opterećenje prostorije određuje se kao suma konstantnih i promenljivih komponenata

Pod toplotnim požarnim opterećenjem podrazumeva se vrednost ukupne toplotne energije koja se može
osloboditi pri sagorevanju zapaljivog materijala prisutnog u prostoriji.

9. Razmena mase gasovitih frakcija

Svaki požar je praćen odgovarajućom razmenom mase gasovitih frakcija prostorije zahvaćene požarom i
okolne sredine. U fazi razvoja požara razmena mase gasovitih frakcija prostorije zahvaćene požarom i
okolnesredine se vrši isključivo infiltracijom. U razvijenoj fazi požara, dolazi do intenzivne razmene mase
između prostorije zahvaćene požarom i spoljne sredine preko otvorenih otvora.

10. Dejstvo dima na coveka

Zamracenje- obstrukcija, nadrazivanje- iritacija, eksplozija dima i fizicka nemoc- inkapacitacije.

11. flashover i backdraft

Povećana ventilacija može dovesti do velike brzine oslobađanja toplote i njenog naglog rasta, što može dovesti
do takozvanih povratnih udara (flashover-a i backdraft). Prelazak iz požara uslovljenog masenim požarnim
opterećenjem u požar na čiji razvoj dominantan uticaj ima ventilacija, jedna je od definicija flashover-a.
Backdraft se može definisati kao iznenadno sagorevanje, koje se kreće poput talasa kroz prostoriju prema
otvorenim otvorima prostorije.

12. Pena kao sredstvo za gasenje pozara

Dominantan efekat gašenja požara penom je ugušivanje, odnosno odvajanje Penu čini masa mehurova.
Mehur pene obrazuju vodeni rastvor odgovarajućeg koncentrata za penu i vazduh. Pena se sastoji od mehurića
čiju opnu čine emulzija, a unutrašnjost je ispunjena: CO2 (hemijska pena) ili vazduhom (vazdušna ili
mehanička pena).

13. Gasenje pozara tipa F

Klasa F odnosi se na požare biljnih ili životinjskih ulja i masti u uređenjima za prženje sa uljima i mastima kao i
drugom kuhinjskom opremom.

14. Hidranska mreza i vrsta hidranata

Predstavlja stabilni sistem za gasenje pozara vodom. Moze biti spoljasnja i unutrasnja. Hidranti mogu biti:
podzemni, nadzemni i zidni hidranti.

15. Samozapaljivost

Vremenski proces koji obicno zapolcinje pri normalnoj ili nesto povisenoj temp, zavrsava se paljenjem
materije.
16. Produkti eksplozije

Svaki proces eksplozivnog razlaganja pracen je obrazovanjem gasovitih produkata, hem. reakcije eksplozivnog
preobrazaja odvijaju se tako da kranji sastav produkata eksplozije uvek sadrzi i otrovne gasovite produkte.

17. Vrste eksplozije

Fizicke, nuklearne i hemijske eksplozije.

18. Vrste praha i prah kao sredstvo za paljenje pozara

Prah za gašenje se zamenjuje pojmom “suvo sredstvo za gašenje” pa zbog toga i najčešće oprema namenjena
za gašenje prahom nosi oznaku “Ѕ”. Prah je sredstvo za gašenje koje na požar deluje: inhibicijom (homogenom
i heterogenom), ugušivanjem (razređenjem, odvajanjem i emulzijom) i hlađenjem (isparavanjem i
razlaganjem).

Vrste; prah na bazi natrijum bikarbonata i kalijum bikarbonata, namenjen gašenju požara klase B i C - “BC”
prah, prah na bazi amonijum-fosfata, namenjen svim vrstama požara - univerzalni “ABC” i “ABCD” prah i prah
za gašenje požara metala, koji nema strogo određeni sastav - specijalni ili “M” prah.

19. Faze pozara

Faza razvoja -Faza razbuktavanja - Faza dogorevanja

20. Vrste materija koje mogu izazvari hemijsku eksploziju

- Eksplozivne materije
- Zapaljivi gasovi i pare lako zapaljivih tecnosti
- Prasine organskog porekla
- Prasine metala

21. Efekti gasenja pozara

- Ugsujuci
- Rashladjujuci
- Antikataliticki (inhibicija)

22. Zone pozara ( zona sagorevanja, zadimljavanja, toplotnog devsta)

U zoni sagorevanja odvijaju se procesi termickog razlaganja cvrstih gorivih materija, isparavanj tecnosti i
sagorevanje gasova i para.

U zoni toplptnog dejstva ostvaruje se: - kondukcija(prevodjenje toplote)

-konvekcija (strujenje fluida)

-zracenje (radijacija toplote)

U zoni zadimljavalja zavisi od razlike izmedju temp. Ambijentalnog vazduha u temp. Sagorevanja.

23. Mehanizam gasenja pozara penom

Pena ima delom zagušujuće, delom rashlađujuće dejstvo.

Zagušujuće dejstvo nastupa kad pena pokrije zapaljivu površinu ona izvrši odvajanje gasne od tečne faze i
prekida proces isparavnja, a time i sagorevanja.Posle raspadanja pene nastupa efekat hlađenja. Efekat
hlađenja ima dva podefekta: efekat izjednačavanja i isparavanja.