TAKT I KA

1) POŽARNO OPTEREĆENJE, POŽ. SEKTORI I MOGUĆNOST

PROŠIRENJAPOŽARA
Pož opterećenje je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju materijala u
zadatom prostoru, po jedinici površine tog prostora. Ukupno požarno opterećenje je količina
toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju materijala u jednom objektu. Specifično pož .
optereženje je količina toplote koja se može osloboditi po jedinici površine. Požarni sektor je
deo prostora odeljen, protivpožarnim preprekama određene požarne otpornosti, od ostalihdelova
objekta, sa ciljem da se požar ograniči na taj sektor.

2) GAŠENJE LAKO ZAPALJIVIH TEČNOSTI, TAKTIKA PRIMENE PENE I PRAHA .

Ukoliko je mogoće, prekinuti dotok zapaljive tečnosti a ako se nalazi u rezervoaru, tečnost
prepumpati. Zbog mogućeg prskanja, penu ne treba nabacivati na zapaljenu površinu sa velike
visine, tešku penu ako jemoguće nabacivati indirektno, dok laka pena nije povoljna jer toplotni
uzgon može da joj razbija površinu pokrivanja. Za alkohole se primenjuje posebna vrsta pene i
u većoj količini od uobičajene.
Prah se izbacuje u visini donje trćine plamena, poželjno sa više aparata.

3) SPAŠAVANJE UGROŽENIH IZ BUNARA

Prilikom spasavanja ljudi kojise nalaze u bunarima ili sličnim jamama, pre otpočinjanja akcije
proveriti sigurnost vertikalnih zidova, ukoliko je potrebno osigurati ih od obrušavanja. Proveriti
prisutnost otrovnih, zagušujućih ili zapaljivih gasova, ukoliko je moguće odstraniti ih a spasava
nje sprovesti uz primenu uređaja za disanje.

4) METODA GAŠENJA POŽARA MATERIJA RAZNIH AGREGATNIH STANJA

Za gašenje požara koriste se : voda, pena, prah, CO2 , haloni. Voda se može koristiti za gašenje
većine požara izuzev natrijuma,kalijuma,metalnih karbida i požara električnih uređaja.Ne pre
poručuje se za lako zapaljive tečnosti i usijane metale.Za različite svrhe koriste se razne forme
mlaza: Puni, kombinovani, raspršeni i vodena magla. Puni se koristi za veće količine vode i
mehaničko delovanje, raspršeni za veće požarne površine, kombinovani za zaštitu vatrogasaca od
toplote uz istovremeno gašenje, lepezasti za kao štit za prilaz požaru. Pena je najefikasnije sred
stvo za gašenje požara zapaljivih tečnosti, treba je dovoditi u većoj količini nego što je njeno
raspadanje u požaru, ne bacati je sa velike visine. Ne primenjuje se za gašenje el instalacija i me
tala u prahu dok je manje efiksna kod alkohola i acetona.Prah je univerzalno sredstvo, deluje
ugušujući i antikatalitički. Bitno je u što kraćem vremenu izbaciti što više praha a oblak da bude
što gušći. Haloni su široko primenjivi, posebno su pogodni za gašenje elektronike i tehničkih
gasova u širu primenu nisu ušli zbog visoke cene. Deluju ugušujući, antikatalitički i rashlađujući.
U zatvorenom prostoru treba primeniti zaštitu disajnih organa.Ugljendioksid se pre svega koristi
za gašenje elektropostrojenja, alkohola, karbida i svih materija koje reaguju sa vodom. Gašenje se
obavlja iz blizine, nije povoljan za velike požare.Gasi se od ivice požara prema centru. Deluje
ugušujući i rashlađujući.

5) GAŠENJE SENA I SLAME, GAŠENJE POŽARA U STAJAMA

Karakterišu ih brzo širenje, pa pažnju treba usmeriti na lokalizovanje i sprečavanjeprenosa na
susedne objekte. Ovo se postiže uklanjanjem gorivog materijala iz zone požara, kvašenjem

TAKT I KA strana 1 od 9
 susednih objekata prekrivanjem mokrim prostirkama. Mora se računati na vetaru i nekretati se
po kamarama zbog mogućeg propadanja, koristi se raspršenni mlaz. Uz sve prehodne mere kod
požara staja, problem je sklanjanje stoke i to treba poveriti osoblju koje tu stoku neguje.

6) OPASNOSTI PRI GAŠENJU POŽARA I ZAŠTITA LJUDI OD RUŠENJA TAVANICA

ZIDOVA I DIMNJAKA.
Objekt i okolina su neposredno ugroženi od eksplozija, rušenja konstrukcije i proširenja požara.
Pored mehaničke ugroženosti, ljudi su izloženi opasnosti od toplote, gušenja, trovanja i moguće
radijacije. Osnovno je da se sem učesnika u gašenju, ostali udalje iz ugrožene zone. Vatrogasci
se moraju kretati obazrivo a u slučaja padanja tavanice stati u okvire vrata i prozora, pri obruša
vanju stakla i maltera preporučljiv je uspravan položaj.

7) GAŠENJE POŽARA NA ELEKTRIČNIM I DIZEL LOKOMOTIVAMA.

U ovom slučaju, lokomotive treba odvojiti od kompozicije i stacionirati tako da se smanji rizik od
daljeg prenošenja požara. Kod električnih isključiti dovod struje a kod dizela napajanje goriva.
Poćetni požari se mogu gasiti priručnim sredstvima, obično negorućim prekrivačima, dok su
od redovnih sredstava preporučljivi: haloni, prah,CO2 i ukoliko nema struje pena.

8) GAŠENJE POŽARA NA RAZNIM NIVOIMA, MOGUĆNOST PROŠIRENJA

Prilikom požara u više nivoa, nivo zahvaćen požarom se gasi dok se prostor iznad i ispod štiti.
Treba voditi računa da je nivo iznad, zbog termičkog uzgona ugroženiji, treba voditi računa da
se požar može širiti preko stepeništa, liftova, ventilacionih i instalacionih kanala.

9) GAŠENJE AVIONA
Najčešći požari su na motoru i elektroinstalacijama, Ukoliko se avin nalazi u vazduhu a požar se
nalazi na pristupačnom mestu može se gasiti halonom, prahom i sa CO2 .Nakon gašenja treba
ga što pre prizemljiti i nakon isključenja motora i evakuacije putnika i posade gasiti velokom
količinom pene. Tovarni prostori su prema propisima snabdeveni automatskim sistemima.

10) ULAŽENJE U PROSTORIJE ZAHVAŽENE POŽAROM,RAD MLAZNIĆARA I

POMOĆN.
U prostor ugrožen požarom ulaze min. dva vatrogasca, najčešće mlazničar i njegov pomoćnik.
Ulazi se u pognutom položaju uz stalno osmatranje okoline iznad, ispred i sa strana, put za
povratak mora biti obezbeđen. Dejstvuje se tek kada je uočena vatra, precizno, brzo i odgova
rajući situaciji. Mlazničar mora biti iskusan, stručan, pokretljiv i hrabar. Pomožnik je stalno uz
mlazničara, prati rad i olakšava mu posao. Njih dvjica treba da budu dobro uigrani.

11) GAŠENJE POŽARA NA AUTOMOBILIMA U GARAŽAMA I NA DRUMOVIMA

Do požara najčešće dolazi na elektroinstalacijama, dovodu goriva ili zbog nepažnje putnika.
Vozilo treba zaustaviti, ukoliko je moguće odvojiti klemne od akomulatora i sprečiti dotok go
riva. Početni požar moguće je gasiti priručnim sredstvima i priručnim aparatima na bazi praha.
Ukoliko je požar na motoru, aparat treba da je spreman za dejstvo pre otvaranja haube motora,
U slučaju sudara, i izlivanja goriva, vozilo treba napustiti, udaljiti se na bezbednu udaljenost i
staviti upozorenja na putu.

12) GAŠENJE POŽARA LAKO ZAPALJIVIH METALA, Na, K, Mg, Al, I NJIHOVIH
LEGURA.
Ne mogu se koristiti voda, pena i sredstva koja na temperaturi produkuju vodu, takođe su neupo

TAKT I KA strana 2 od 9
 trebljivi CO2, zbog oksiredukcinih procesa dok su haloni eksplozivni. Koriste se sitna kamena so,
pesak, silikonska ulja, inertni gasovi i suvi grafitni prah. Zbog visoke temperature koriste se
termootporna odela i maska za lice.

13) TAKTIČKI ZAHVATI GAŠ. POŽARA, FRONTALNA, OBUHVATNA I

KONCENTRIČNA NAVALA.
Kod frontalne navale požar se napada sa jedne strane, jednim ili više mlazeva, gasi se pojas fronta
najbliži vatrogascima i napreduje ka najudaljenijoj tačci, dok se požar ne ugasi.
Pri obuhvatnoj navali vatrogasci se postavljaju na suprotnim stranama požara, ispred sebe gase
pojas po pojas do susreta sa suprotnom grupom.
Koncentrični napad se izvodi tako da se vatrogasci postave oko požara i gaseći u pojasevima
prilaze sredini do gašenja požara.

14) PRONALAŽENJE ŽARIŠTA POŽ. I KRETANJE VATROGASACA KOD

PODRUMSKOG POŽARA.
Ukoliko postoje otvori omogući se ventilacija pa u prostor ulazi mlazničar sa dva pomoćnika,
mlaznicom spremnom za upotrebu, svi u pognutom položaju, opremljeni zaštitnim odelima i
aparatima za zaštitu disajnih puteva. Žarište se pronalazi po svetlosti plamena, intenzitetu
toplote ili po zvuku i dejsvuje. Ukoliko se raspolaže sasredstvima i dovoljnom količinom pene
požar se gasi spolja .

15) OPASNOST PRIL. GAŠ. POŽ. I ZAŠT. LJUDSTVA OD KISELINA, OTR. GASOVA I
EL.S
Objekt i okolina su neposredno ugroženi od eksplozija, rušenja konstrukcije i proširenja požara.
Pored mehaničke ugroženosti, ljudi su izloženi opasnosti od toplote, gušenja, trovanja,radijacije
i ozleda od agresivnih materija. Zaštita od oštećenja disajnih puteva i agresivnih materija se
ogleda u korišćenju izolacinih aparata za disanje i specijalnih jednodelnih odela sa ugrađenim
čizmama i zaštitnim rukavicama.

16) OPASNOST PRIL. GAŠ POŽ. I ZAŠT. KOD VISOKE TEMP. PLAMENA I EXP.
GASOVA I PRAŠINE
Objekt i okolina su neposredno ugroženi od eksplozija, rušenja konstrukcije i proširenja požara.
Pored mehaničke ugroženosti, ljudi su izloženi opasnosti od toplote, gušenja, trovanja,radijacije
i ozleda od agresivnih materija. Zaštita od visokih temperetura i plamena, obavlja se pomoću
zaštitnih odela za prilaz plamenu i ulazak u vatru, za prilaz plamenu koristi se još lepezasti mlaz
Radi sprećavanja eksplozije prašine prostor se prska raspršenim mlazom ili vodenom maglom,
treba isključiti dovod struje i gasa a kretati se pognut i koristiti postojeće zaklone.

17) GAŠENJE KROVNIH POŽARA

Koristi se spoljna i unutrašnja navala, ukoliko je moguće sečenjem se razdvaja konstrukcija. Za
slučaj unutrašnje navale, vrata od tavana se ne otvaraju dok voda ne stigne do mlaznice, gasi se
vodom od slemena ka podnožju kratkotrajnim mlazom pre svega glavni nosači a štiti se etaža
ispod tavana.Po završetku gašenja, ukoliko nisu otvoreni, prave se otvore za ventilaciju.

18) ZAVRŠETAK GAŠENJA I POVRATAK U JEDINICU

Kad je požar savladan, rukovodilac gašenja izdaje naredbu "priprema za povratak". Vatrogasci
skupljaju opremu i sredstva i smeštaju ih u vozila. Za to vreme rukovodilac prikuplja podatke
za izveštaj. Po proveri dali je sve prikupljeno, komandant naređuje povratak. Ukoliko je pot re

TAKT I KA strana 3 od 9
 bno ostavlja vatrogasnu stražu i vraća se u istom poretku kao u dolasku, bez upotreba sirena i
najkraćim putem Po dolasku u dom vozila oprema i ljudstvo dovode se u stanje potpune spre
mnosti za novu akciju.

19) TAKTIČKA PRIMENA MLAZEVA VODE

Puni mlaz za veliku količinu vode i mehanička dejstva.
Raspršeni mlaz za veliku količinu vode i velike površine gašenja.
Kupasti mlaz za gašenje jakih pojedinačnih šarišta.
Cik cak mlaz za gašenje većih površina i pravljenja trase.
Vodena magla za veliki zagušujući i rashladni efekat.

20) GAŠENJE POŽARA NA PLOVNIM OBJEKTIMA

Evakuisati nepotrebnu posadu i udaljiti plovilo od drugih objekata, da se požar nebi preneo.
Voditi računa o vodenim strujama i vetru a u zavisnosti od tovara upotrebiti odgovarajuća
sredstva za gašenje.

21) VOĐENJE EVIDENCIJE O INTERVENCIJAMA

Intervencija se obavlja na osnovu dojave i to se zavodi na formularu "izveštaj o dojavi". Formu
lar sadrži sve bitne elemente, ko javlja sa kog telefona, vreme javljanja, mesto šta i gde gori
ima li ugroženih i gde, vreme prvog izveštaja sa mesta, vreme traženja pomoži traženje pomoći,
vreme povratka. Po završenoj intervenciji sastavlja se "izveštaj o događaju" koji sadrži, podatke
iz izveštaja o dojavi, vrstu događaja, vreme polaska, stizanja, lokalizacije i povratka, podaci
o učešću ljudi i sredstava, povređenim i poginulim, šteta.

22) VREMENSKI I PROSTORNI RAZVOJ POŽARA.

I – Interval vremena početnog požara, požar se razvija unutar prostora u kom je izbio, prostor
se puni dimom i temperatura raste.
II - Interval vremena u kome dolazi do prodora vatre, kroz mesta najmanje otporna na vatru
vatra uz dotok vazduha zahvata nove prostore i prelazi u razvijen požar.
III - Interval vremena u kome vatra jenjava u prostoru u kojem je nastala, dolazi do rušenja kon
strukcije. Požar u prostorima u koje je predhodno prodro postaje razvijen.

I – Faza razvoja, ne postižu se max temperature, sve materije nisu zagr. do tačke paljenja.
II - Faza razvoja, požar se proširio na sve gorive materje, postiže se max temperatura.
III - Faza razvoja, požar traje u žarištu opada temp. I požar se pomera prema periferiji.
IV - Faza razvoja, vatra jenjava u prostoru u kome je nastala, dolazi do uršavanja i razbukta
vanja na drugim lokacijama.

(kod ovih opisa požar se razvija bez intervencije vatrogasaca)

23) GAŠENJE POŽARA NA JAVNIM OBJEKTIMA, BIOSKOPI I POZORIŠTA.

U bioskopima najčešće izbija u projekcionojkabini. Tada se isključuje projektor, projrkcioni
otvori se zatvaraju, isključuje se struja u kabini, pali svetlo u dvorani i dok se evakuiše publika,
mobilnim aparatima se pristupa gašenju.Gasi se ugljendioksidom, halonima, prahom. Kod poža
ra u projekcionoj sali , osnovna opsnost je panika, znači kad se publika smireno upozori i izvede,
pristupa se gašenju.Isključi se struja i gasi penom i vodom.
Pozorište je podeljeno na scenski deo sa glumačkim garderobama i ostavom za kulise i gledališni
deo sa salom, foajeom,garderobom i bifeom.Pozornica je mahom od drveta sa portalom zave

TAKT I KA strana 4 od 9
 sama i protivpožarnom barijerom.Manje više sve kostrukcije su otporne na požar, izuzev scens
skog dela i magacina kulisa. U slučaju požara spušta se protivpožarna barijera, jedna grupa vat
rogasaca gasi požar, dok druge grupe štite gledališni deo i ostale prostore ugrožene požarom.
Osnovna opsnost je panika, znači kad se publika smireno upozori i izvede,isključi se struja te
pristupa gašenju penom i vodom. (bez požarne barijere gledališni deo je obuhvaćen za 10-15
min.)

24) PRUŽANJE PRVE POMOŽI KOD OPEKOTINA I KRVAVLJENJA.

Sa opečenog se ne sme skidati odeća ni ostaci odeće ali se skidaju svi predmeti koji mogu da
stežu (kaiševi, nakit ručni satovi i sl.). Opečena mesta se ne dodiruju rukamaniti se peru, već
se previjaju običnim ili specijalnim zavojima maramama i čaršavima. Opečeni treba u malim ali
čestim obrocima da piju tečnost. Opekotine od fosfora ispiraju se 2% sode bikarbone, previju
i povremeno kvase.
Kod krvavljenja, pritisnuti krvni sud iznad rane i ranu čvrsto previti.

25) KLASIFIKACIJA POŽARA PREMA VRSTI GORIVE MATERIJA

Klasa A – Čvste materije;
Klasa B - Tečne materije;
Klasa C - Gasovite materije;
Klasa D – Metali;
Klasa E - Elektrouređaji i instalacije.

26) GAŠENJE POŽARA U TEKSTILNOJ I HEMISKOJ INDUSTRIJI.

Osnovno sredstvo za gašenje u tekst. industriji je voda (raspršeni mlaz) i laka ili srednja pena.
Prvi zadatak je evakuacija radnika isklučenje struje i ograničenje požara, moguća opasnostje exp.
prašine a zbog velike količine dima dobro je imati uređaje za ventilaciju. U skladištima sirovina
moguće su pojave žarišta i posle nekoliko dana, pa je uputno ostaviti požarnu stražu.
Za hemisku industriju zbog raznolikosti teško je dati generalno rešenje pa je za svaki pojedinačni
slučaj potrebno sačiniti plan. Najčešće se primenjuje ugljendioksid, prah i pena.

27) SNABDEVANJE VODOM,TAKTIČKA UPOTREBA VATROGASNOG BRODA

Snabdevanje vodom može se obaviti iz prirodnih (reka, jezero, more, potok, bara) ili veštačkih
(hidranti, bunari, bazeni, rezervoari) izvora.
Vatrogasni brodovi koriste se za intervencije u priobalju ili na plovnim objektima. Snabdevaju
se vodom iz reke, mora ili jezera po kojem plove. Vodi se računa o pravcu vetra i vodenih
struja. Sem vode u zavisnosti od materije koja gori, koriste se odgovarajuća sredstva za gašenje.

28) TAKTIČKI ZAHVATI GAŠENJA POŽARA,SPOLJNA I UNUTRAŠNJA NAVALA

U zavisnosti od vrste, mesta, intenziteta, veličine iostalih okolnosti odabira se najdelotvorniji

napad na požar. Spoljna navala koristi se kod požara na otvorenom prostoru ili ako je nemogu
će ući u objekat zahvaćen požarom. Unutrašnja navala vrši se u zatvorenim objektima a prema
potrebi kombinuje se sa spoljnom.

29) GAŠENJE POŽARA U DRVNOJ INDUSTRIJI I SKLSDIŠTIMS DRVENE GRSĐE.

U drvnoj industriji opasnost raste sa stepenom prerade, najniža je u skladištima debala a najveća
u lakirnicama. Osnovno sredstvo je voda i pena au zavisnosti od mesta požara i druga sredsva.

TAKT I KA strana 5 od 9
 U skladištima građe je osnovno odvojiti zapaljeni deo, njega gasiti a ostalo štititi. Za odvajane
mogu se koristiti teške građevinske mašine. Ukoliko je moguće zažareni stok se radi lakšeg ga
šenja razvlači. Bitno je oboriti plamen punim i onda gasiti raspršenim mlazom.

30) GAŠENJE POŽARA U RADIOAKTIVNIM SREDINAMA I MERE ZAŠTITE

Požare u reaktorskom delu nije uputno gasiti vodom ili sredsvima koja prave kovitlace, zbog
mogućeg nekontrolisanog širenja radioaktivnih elemenata i prašine.Najpovoljnije je prekrivanje
peskom. U ostalim delovima objekta radioaktivni materijali su u zaštitnoj ambalaži, pa se mogu
upotrebiti i druga sredstva (CO2, haloni, pena), pre svega za hladjenje, kako ambalaže tako i oko
line. Ljudstvo koje gasi ili se kreće u takvim uslovima, mora nositi specijalna odela, zaštitne mas
ke i lične dozimetre. Radioaktivnost prostora treba stalno kontrolisati, voditi računa o eksponira
nosti i dopuštenoj granici radioaktivnog opterećenja. Posle intervencije izvršiti dekontaminaciju
ljudi i sredstava.

31) KLASIFIKACIJA POŽARA PO FAZAMA I PO MESTU NASTANKA

Početna faza, mala temperatura i mali intenzitet gorenja.
Razbuktala faza, visoka temperatura, visok intenzitet gorenja, kpl. požarni sektor u plamenu.
Faza živog zgarišta, sav materijal izgoreo, opada temperatura, nema uslova za stvaranje novih
žarišta.
Spoljni požar, Unutrašnji požar.

32) GAŠENJE POŽARA ŠUMA, USEVA I NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

Šumski mogu biti, podzemni, površinski i kreunski. Podzemni su požari treseta obično su
dugotrajni, gase se presecanjem (kopaju se duboki rovovi). Površinski je kada gore biljni
ostaci i nisko rastinje, lakše se pal u četinarskim šumama Sa površine se požar obično
prenese na krošnje.Gase se vodom, prosecanjem (krčenje zaštitnog pojasa, obično širine dve
visine stabla) i kontrapožarom. Požar polja se brzo širi, zaustavljaju se odoravanjem a gase
vodom-raspršenim mlazom. Staje se gase vodom-raspršenim mlazom, osnovna teškoća je evaku
acija životinja, to se poverava ljudima koji inače brinu o toj stoci. Kod sva tri tipa požara treba
voditi računa o vetru.

33) CRPLJENJE VODE,PRIRODN I VEŠTAČKA CRPILIŠTA, PRAKTIČNA I

TEORETSKA VISINA USISAVANJA.
Prirodna: Reke, jezera, bare, more, potoci.
Veštačka: Bunari, rezervoari, bazeni, hidranti.
Teoretska: 10,33 m
Praktična: 7,5 m

34) DUŽNOST RUKOVODIOCA AKCIJE KOD IZVIĐANJA

Da bi intervencija gašenja bila uspešna, rukovodilac vrši izviđanje. O utvrđuje veličinu požara
i opasnosti koje prete ljudima i okolnim objektima. N aosnovu toga procenjuje jačinu snaga ,
potrebnu opremu, određuje puteve i prilaze, sagledava mogućnosti snabdevanja vodom izdaje
naređenja i kontroliše rad jedinice.

35) GAŠENJE POŽARA U TRGOVINAMA I VEĆIM ROBNIM KUĆAMA.

Požari u ovakvim objektima, lako dostižu ogromne razmere i velike štete. Posebna opasnost je
panika a otežavajuća okolnost, raznovrsni gorivi materijali i lakozapaljivi enterijer. Gase se

TAKT I KA strana 6 od 9
 vodom, vodenom maglom a po potrebi penom i prahom. Osnovni pravci dejstva su ulazi i izlazi,
kratkim mlazevima, obavezna je zaštitna oprema tela i disajnih puteva.

36) GAŠENJE USKLADIŠTENOG UGLJA

Ova vrsta požara gasi se vodom a glavna akcija usmerava se na uklanjanje gorive materije sa
gomile koji gori i zaštite susednih stokova i objekata. Opasnost od eksplozije.

37) POJAM POŽARA, PODELA POŽARA PO VELIČINI I MESTU NASTANKA

Pod požarom se podrazumeva svako nekontrolisano gorenje.
Mali požar – mali predmeti, mala površina, malo gorive materije.
Srednji požar – jedna ili više prostorija jednogobjekta ili manja površina na otvorenom. Gasi
jedno odeljenje ili vod sa tri mlaza.
Veliki požar – zahvaćen sprat, krov, čitav objekat, velika skladišta, šumski požar. Gasi ga vod
ili četa sa 6 – 12 mlazeva.
Katastrofalan – više objekata, velike šumske površine i otvorena skladišta. Gas ga brojne
dobro opremljene jedinice uz jedinice CZ i vojsku.
Prema mestu nastanka može biti spoljni i unutrašnji.

38) GAŠENJE PODRUMSKIH POŽARA

Ukoliko postoje otvori omogući se ventilacija pa u prostor ulazi mlazničar sa dva pomoćnika,
mlaznicom spremnom za upotrebu, svi u pognutom položaju, opremljeni zaštitnim odelima i
aparatima za zaštitu disajnih puteva. Ukoliko se raspolaže sasredstvima i dovoljnom količinom
pene, požar se gasi spolja.

39) TEHNIČKE INTERVENCIJE,ULOGA VATROGASNIH JEDINICA KOD SAOBR.

UDESA
Vatrogasne jedinice, pored osnovnog zadataka, imaju zadatak za pružanje pomoći u saobraćaj
nim nesrećama.Tu je pored gašenja požara i saniranja eventualnog opasnog tereta obuhvaćeno
spašavanje ljudi iz smrskanih vozila i pružanje prve pomoći. Vatrogasci su u tu svrhu adekvatno
obučeni i opremljeni.

40) IZVIĐANJE PROCENA SITUACIJE I ODLUKE

U cilju što uspešnije intervencije, pre odpočinjanja gašenja, rukovodilac obavlja izviđanje. Na
osnovu izviđanja, donosi se procena sa ciljem da se definiše šta treba učiniti da se uočene
opasnosti otklone, požar suzbije i kojim redom, obzirom na postojeće snage i sredstva. Na osno
vu procene donosi se odluka: dali izvršiti napad ili odbranu, sa kojim snagama i sredstvima, po
dela zadataka, koji oblik navale i kako prići požaru, snabdevanje vodom i sl.

41) GAŠENJE POŽARA NA JAVNIM OBJEKTIMA, ŠKOLE I BOLNICE.

U kostruktivnom i građevinskom smislu, bolnice su relativno visokog stepena otpornosti na

vatru. Svaka etaža na svakom spratu obično ima dva stepeništa. Opasnostise kriju u laborato
rijama i razvodima kiseonika. Vozila treba da priđu bez sirena i buke a posebna pažnja treba da
se posveti evakuaciji bolesnika, te u tom cilju, potisne pruge treba planirati po fasadi. Primenjuje
se taktika gašenja u zatvorenom prostoru sa kratkim mlazevima, raspršena voda, vodena magla,
pena , prah, i za el. Instalacije CO2. Medicinsko osoblje treba da je posebno obučeno i uvežbano.
U školama i obdaništima je situacija gotovo indentična.

TAKT I KA strana 7 od 9
42) PROCENA NASTALE ŠTETE,ČUVANJE TRAGOVA UZROKA POŽARA

Radi utvrđivanja uzroka požara, od posebne važnosti je ćuvanje tragova, kako za vreme, tako
i nakon gašenja požara. Tragovi se nalaze u okolini mesta (ljudi, vozila), na fasadi (otisci, garež),
u objektu (ostaci konstrukcije i stvari) i u centru požara (neposredni uzrok paljenja).
Nakon gašenja, stručnjaci vrše procenu štete.

43) AKTIVNA I PASIVNA ODBRANA, LOKALIZACIJA POŽARA

Aktivna odbrana je direktan napad na požar u cilju njegovog gašenja. Pasivna odbrana je kada
požar nemože da se gasi, već se štite okolina i drugi objekti da se požar ne proširi.
Kada je požar suzbijen u toj meri da se ne mogu formirati nova žarišta a vatrogasci efikasno
privode kraju gašenje – požar je lokalizovan.

44) GAŠENJE POŽARA U MLINOVIMA I RUDNICIMA

Kod požara u mlinovima glavna opasnost je: eksplozija prašine, statički elektricitet i brojni pu
tevi prenosa zbog čega se požar širi velikom brzinom. Mlin treba zaustaviti, struju isključiti
utvrditi mesto žarižta i gasiti vodenom maglom i rasprženim mlazom.
U rudnicima je posebna opasnost od eksplozije gasova i prašine kao i gušenje od produkata
sagorevanja. Gase se raspršenom vodom ili vodenom parom, jedan od načina je pregrađivanje
tunela zidovima.

45) SPAŠAVANJE LJUDI IZ STAMBENIH ZGRADA, UPOTREBA VATROGASNE

TEHNIKE

Spasavanje ljudi je prioritetan posao, zato ga treba izvršiti brzo i staloženo. Spašavanje može biti
sa visine, površine ili iz dubine a često je otežano jer su ugroženi povređeni, dok je opasnost od
panike uvek prisutna.
Sprave su: uskočnica, vazdušna uskočnica, vazdušni jastuk, otvorena i zatvorena spusnica, lestve
i unakrsno uže.

46) GAŠENJE POŽARA MATERIJA KOJE OPASNO REAGUJU SA VODOM

(KREČ, KARBIT, Na, K)

Za ove materijale uobičajena sredstva za gašenje su neupotrebljiva. Gase se sa usitnjenom

kamenom soli, inertnim gasovima, nekim silikonskim uljima. Za lake metale (Al i legure)
Koriste se grafitni prah i kamena prašina. Obavezna je toplotna i zaštita disajnih organa.

47) GAŠENJE POŽARA NA ELEKTROINSTALACIJAMA

Isključiti dovod struje i gasiti sa CO2 ili prahom ( do 1000 v). Oprema: gumene čizme,
rukavice, gumene prostirke, motke za sklanjanje provodnika i ostali alati za visoki napon.

48) PRIKUPLANJE PODATAKA O INTERVENCIJI, SARADNJA SA ISTRAŽNIM

ORGANIMA

TAKT I KA strana 8 od 9
 Po završetku akcije,dok vatrogasci sakupljaju opremu, rukovodilac gašenja prikuplja sve elemen
te potrebne za izveštaj o intervenciji, pravi skice i beleži zapažanja kako za vreme gašenja tako
i na zgarištu. O tim zapažanjima izveštava istražne organe i pomaže im u istrazi.

49) PRIJEM DOJAVE POŽARA, IZLAZAK I VOŽNJA DO POŽARA

Dojava požara može biti automatska, telefonska, radiovezom, lična a beleži se na posebnom
formularu sa svim bitnim podacima (vreme dojave, ko je dojavio, mesto požara, šta gori, prvo
javljanje sa mesta i sl.).Prema dojavi određuje se vrsta i tip vozila, brojl judi i maršuta, ukoliko
su podaci nepotpuni, šalje se univerzalno vozilo. Rukovodiocu gašenja dežurni izdaje poseban
formulsr sa podacima potrebnim za sprovođenje akcije, informacije se u toku vožnje radiovezom
mogu dopuniti. Rukovodilac je na čelu kolone, daju se zvučni i svetlosni signali i poštuju se se
mafori. Zahtev za dolazak na mesto požara u gradovima je 15 min od dojave. U Slučaju saobra
ćajne nezgode, zamenik komandira ostaje na mestu nesreće a ostali idu dalje.

50) GAŠENJE POŽARA NA DIMNJACIMA I NA OSOBAMA

Dimnjaci se gase fizičkim zatvaranjem svih otvora.

Zapaljena osoba se obara na zemlju i prekriva raznim prekrivačima.

51) TEHNIČKE INTERVENCIJE VATROGASNIH JEDINICA, KOD ELEMENTARNIH

NEPOGODA, ZEMLJOTRESI I POPLAVE.

Vatrogasne jedinice, pored osnovnog zadataka, imaju zadatak za pružanje pomoći i kod elemen
tarnih nepogoda. U oba slučaja prioritet im je spašavanje ljudi a u tu svrhu moraju biti adekva
tno opremljeni. Čamcima, uređajima za reanimaciju, alatima za sečenje, razvlačenje konstruk
cija, merdevinama i sl.

TAKT I KA strana 9 od 9