PITANJA ZA IZBORNI PREDMET: HEMIJA

1. Izomerija alkana i alkena

Alkani
Oni spadaju u acikline zasiene ugljovodonike.Sadre prostu (jednostruku) vezu. j. imaju
sp3 !i"ridizaciju. #edina jedinjenja "ez $unkcionalne grupe% zato su sla"o reaktivna.
Op&ta $ormula je CnH2n+2.
'rvi u !omologom nizu je metan% zatim etan itd.% svi oni se razlikuju za ()* grupu koja se zove
metilenska grupa. Odnosno alakani tim putem ine jedan !omologi niz ili seriju u kojoj je svaki
pojedini lan% jedan homolog.
Ovaj !omologi niz je sastavljen od normalni! ili linearni! alkanam jer ugljenikovi atomi grade jedan
neprekidan lanac ili niz.
+,koliko alkan sadri od 1-. ( atoma onda su to gasovi% ukoliko sadri od /-10 ( atoma onda su to
tenosti i ako sadi vi&e od 10 ( atoma onda su u vrstom stanju.
1azlike u strukturi mogu postojati tako2e z"og naina na koji su atomi me2uso"no povezani u
molekulu. j. mogue je strukturne $ormule napisati na dva naina . 3pr. kod "utana i izo"utana. #er u
ovom sluaju izo"utan predstavlja izmer. (4r. isos znai jednak i meros znai dio% tj. oni koji imaju
sline dijelove.)
Izo"utan spada u ravaste alkane.
+Alkani sa tri i manje ( atoma nemaju izomere.
+3astavak za alkane je 5an (&to se vidi iz ta"lice).
+,gljenikovi atomi osnovnog niza o"iljeavaju se "rojevima% i to sa onog kraja koji je "lii ravi% tj
"onom nizu.
+Imena ravi dodaju se a"ecednim redom kao pre$iksi.
Alkeni
Oni spadaju u acikline nezasiene ugljovodonike. Sadre dvostruku vezu% tj. imaju sp2
!i"ridizaciju.
Strukturna $ormula je (n)*n.Alkeni se ponekad nazivaju i ole$ini z"og 6ole$iant gasa7%
starog naziva za etilen (()*8()*).
Imena alkena izvedena su od alakana% zamjenom nastavka 5an sa 5en.
1
'oloaj dvogu"e veze se moe odrediti stavljanjem "roja ispred odre2enog jedinjinja. Oni
tako2e imaju izmoere% izuzev etena i propena% koji nemaju strukturne izomere.
+9ao &to $ormule pokazuju% dva izomera sa linearnom strukturom razlikuju se samo po
poloaju dvogu"e veze% i oni se nazivaju poloajni izomeri.
+:ve alkil grupe mogu "iti sa isti! strana ili sa suprotni!. I tada se govori o cis (ako su sa
isti! strana) i trans (ako su sa razliiti!) izomeriji tj. geometrijskoj izomeriji.
9od alkena ako sadre od 1-. ( atoma su gasovite supstance% ako sadre od /-1/ ( atoma
onda su tenog agregatnog stanja a ako sadre vi&e od 1/ onda su vrstog agregatnog stanja.
2. Hemijske osobine alkena
Alkeni su !emijski aktivni spojevi z"og speci$ine strukture kovalentne veze.
Ona se satoji od sla"e pi-veze i vrste sigma-veze. 'ri reakciji% pi-veza se kida te se na nju
veu atomi (ili grupe atoma) drugog reaktanta% a sigma-veza ostaje u vidu jednostruke
kovalentne veze.
Alkeni reaguju sa;
1) vodonikom%
*) !alogenim elementima%
<) !alogenovodonicima%
.) cijanovodonikom%
/) vodom%
=) !ipo!lorastom kiselinom,
0) koncentrovanom sumpornom kiselinom%
2
>) ozonom%...
+Alkeni lako adiraju vodonik u prisustvu katalizatora (platina% nikl ili paladijum) na o"inoj
temperaturi i pretvaraju se u alkane.
Adicija )?r na alkene nije uvek jednaka ak ni kad se vri pod istim uslovima. Na primjer,
pri adiciji HBr na alilbromid mogu se dobiti dva proi!voda, "to je prika!ano na slici
i!nad.# "$potrebljeno %arkovnikovljevo pravilo.#
1eakcija adicije sul$atne kiseline na propen.
1eakcija adicije vode na propen.
Adicija !alogena (?r*) na propen.
3
1eakcije oksidacije etena
1eakcija propena sa oksidacionim sredstvima.
1eakcija alkena sa $luorom% gdje grade eksplozivnu smje&u. (:anas nema primjenu ni u
industriji ni u teoriji.
&.'()*+,A A,-(H(,A
Alko!oli prema nainu vezivanja ugljenikovi! atoma dijele se na ali$atine i aromatine.
Aromatini alko!oli su jedinjenja sa "enzenovim prstenom i -O) grupom% kod koji!
!idroksilna grupa nije neposredno vezana za "enzenovo jezgro ve je od prstena razdvojena
najmanje jednom metilenskom grupom. . Ali$atini alko!oli se jo& nazivaju masni sastje se od
velikog "roja ( atoma. ,gljenikovi atomi kod ove grupe alko!ola mogu "iti u nizu ili ravasti
ili u nearomatinim prstenovima. 'rema "roju !idroksilni! grupa% alko!oli su podijeljeni na
mono!idrosilne i poli!idroksilne. @ono!idroksilni alko!oli u svom sastavu imaju jednu 5O)
grupu. , zavisnosti od toga za koji je atom vezana 5O) grupa alko!oli se dijele na primarne%
sekundarne i tercijarne. Ako je ugljenikov atom za koji je vezana !idroksilna grupa vezan
samo za jedan (-atom% alko!ol je primaram% ako je (-atom koji nosi !idroksilnu grupu vezan
za dva druga (-atoma% alko!ol je sekundaran% a ako je 5o! grupa vezana za (-atom koji je
direktno vezana za jo& tri (-atoma% alko!ol je tercijarni. 'oli!idroksilni alko!oli su jedinjenja
koji sadre vi&e !idroksilni! grupa vezani! za razliite ugljenikove atome. 'rema "roju 5O)
koje imaju u svom sastavu dijele se na di!idroksilne ili dioli% tro!idroksilni ili tioli%
tetra!idroksilne% penta!idroksilne% !eksa!idroksilne itd.
.. Heterociklicna jedinjenja
Jedinjenja kod kojih su ti i!i "ise u#!jeniko"ih ato$a "e%ani u %at"oeni &sten na%i"aju se
'ik!i(na jedinjenja) *ko!iko &oed u#!jeniko"ih ato$au &stenu &ostoje i neki du#i ato$i+
odnosno heteoato$i+ tada tak"a jedinjenja na%i"a$o heteo'ik!i(na jedinjenja) Tak"a
jedinjenja naj(e,-e kao heteoato$ sad.e a%ot+ kiseonik i su$&o) Heteo'ik!i(na jedinjenja
se $o#u &odije!iti na osno"u njiho"e stuktue) Mo#u /iti heteo'ik!i(na jedinjenja sa jedni$
heteoato$o$ i heteo'ik!i(na jedinjenja sa d"a i!i "i,e heteoato$a)
No$enk!atua heteo'ik!i(nih jedinjenja
0Ti"ija!na i$ena
0Hant%s'h01id$an0o"a
2
03u&stitu'iona
Ti"ija!na i$ena
Heteo&steno"i i$aju s"oja ti"ija!na i$ena koja su se %ad.a!a i jo, u"ijek se u&ote/!ja"aju)
Oko 45 ti"ija!nih i$ena &ih"a-eno od stane I*PA60a) Ti"ija!na i$ena ne daju stuktune
in7o$a'ije)
Hant%s'h01id$an0o"a no$enk!atua koisti se %a 'ik!i(na jedinjenja do 15 ato$a)
3u&stitu'iona no$enk!atua koisti ka/o'ik!i(nu no$enk!atuu u% &e7iks %a heteoato$)
Heteo'ik!i(ni siste$i sa jedni$ heteoato$o$ su: tio7en+ &iidin+ &io!+ 7uan+ i%ohino!in i
hino!in)
Heteo'ik!i'ni siste$i sa d"a i "i,e heteoato$a su: tia%o!+ i$ida%o!+ ua'i!+ ti$in i 'ito%in)
/. )+012A31 -A0B(-41,N1H -14+,1NA
:erivati kar"oksilni! kiselina su jedinjenja koja daju kar"oksilne kiseline u reakciji sa vodom
a to su; !alogenidi kiselina% an!idridi% estri% amidi i nitrili. Aa sve derivate je karakteristino
da sadre acil- grupu. ,mjesto 5O) grupe kod derivata kar"oksilni! kiselina vezana je neka
atomska grupa ili atom. 4lavna reakcija svi! acil-derivata kar"oksilni! kiselina je nukleo$ilna
supstitucija na acilnom ugljenikovom atomu. , ovoj rekaciji (l se zamjenjuje 5O) grupom
iz vode.
Acil-!alogenidi se do"ijaju iz kar"oksilni! kiselina dejstvom $os$or!alogenida. o su tenosti
veoma o&trog mirisa koji se dime na vazdu!u jer reaguju sa vlagom i oslo"a2a se )(l. 4lavni
predstavnik je $osgen.
An!idridi kar"oksilni! kiselina imaju strukturu molekula dvije kar"oksilne kiseline iz koje je
izdvojena jedna molekula vode. One se naje&e do"ijaju i! !lorida kiselina i soli.
'redstavnik je an!idrid etanske (siretne) kiseline% poznat kao acet-an!idrid.
Bstri su veoma prijatnog mirisa i do nji! uglavnom potie aromatian miris voa i cvjea.
Bstri se do"ijaju u reakciji alko!ola sa kar"oksilnim kiselinama% acil-!loridima ili an!idridima
kiselina. 4lavne reakcije na estrima jeste !idroliza estara% amonoliza estara
transesteri$ikacija.
Amidi su monoacilni derivati amonijaka i mogu "iti primarni% sekundarni ili tercijarni u
zavisnosti od "roja alkil- ili aril-grupa koje su vezane za atom azota. :o"ijaju se naje&e iz
derivata kar"oksilni! kiselina i amonijaka ili pirolizom amonijumovi! soli.
5. +4301"%A431 1 $,*A#
ESTRI: esti su u h e$iji o#anske su&stan'e u koji$a o#anska #u&a %a$jenjuje jedan i!i
"i,e ato$a "odonika u hidoksi!noj #u&i ) 8od estea hidoksi!na #u&a ea#uje sa ka/oksi!no$
#u&o$ i nastaje no"a #u&a koja se na%i"a esteska 06OO0) Naj&o%natiji estei
su ka/oksi!ni estei) 9e-ina &ostih estaa niske $o!eku!ske $ase su te(nosti "!o &ijatno#
$iisa+ od kojih u#!a"no$ &oti(e ao$ati(an $iis "o-a i '"ije-a)
:
Dobijanje estara:
Naj"e-i /oj estaa se do/ija eak'ijo$ a!koho!a;i!i 7eno!a< sa ka/oksi!ni$ kise!ina$a+ a'i!0
h!oidi$a i!i anhididi$a kise!ina)
MASTI I ULJA: $asti i u!ja su ti#!i'eidi+ tj) =tiesti #!i'eo!a i "i,ih ka/oksi!nih kise!ina>+ o/i(no
sa 1201? 60ato$a) Ra%!ika i%$e@u $asti i u!ja je u to$e ,to su na so/noj te$&eatui $asti
("ste+ a u!ja te(na)9e-i$a ti#!i'eida u .i"otinja su $asti+ a /i!jka$a su u!ja+ %/o# (e#a se (esto
ka.e .i"otinjska $ast ;s"injska $ast+ #o"e@a $ast< i /i!jna u!ja;kukuu%na u!ja+ sun'oketo"o
u!je<) 8a/oksi!ne kise!ine koje &ostaju hido!i%o$ $asti i!i u!ja+ na%i"aju se $asne kise!ine) Ti
naj(e,-e $asne kise!ine u &iodi su:
A &a!$itinska ;14 60ato$a<+
A steainska ;1? 60ato$a<
A o!einska ;1? 60ato$a<)
Pa!$itinska i steainska kise!ina su %asi-ene+ a o!einska ne%asi-ena $asna kise!ina) Zasi-ene
$asne kise!ine sad.e sa$o jednostuke "e%e+ dok ne%asi-ene $ase kise!ine sad.e jednu i!i
"i,e d"ostukih "e%a)
Masti se o/i(no do/ijaju i% .i"otinjsko# tki"a to&!jenje$ i!i &eso"anje$) *!ja koja se na!a%e u
sje$enu i!i &!odo"i$a a%nih /i!jaka do/ijaju se &eso"anje$+ 'ije@enje$ i!i estei7ika'ijo$
&o$o-u od#o"aaju-ih o#anskih ast"aa(a) Du.i$ stajanje$ $asti i u!ja se a%!a.u+ &od
uti'aje$ $ikoo#ani%a$a+ "a%duha i!i s"jet!osti+ na #!i'eo! i s!o/odne $asne kise!ine+ kao i na
oksida'ione &oi%"ode koji su ne&ijatno# $iisa i ukusa ;=u.e#!a> $ast<
6. 0+A-C1*+ NA A,)+H1)+ 1 -+3(N+"%(N(4AHA01)1#
1) Nuklefilna adicija: O/uh"ata adi'iju neko# nuk!eo7i!a na - "e%u ka/oni!ne #u&e)
E!ektonski &a i% neko# nuk!eo7i!a ;:Nu
0
< na&ada e!ekto7i!ni ka/oni!ni u#!jeniko" ato$) Pi
to$e se d"ostuka "e%a 6BO askida i jedan e!ektonski &a te "e%e &e!a%i na
kiseoniko" ato$ &i (e$u nastaje inte$edija!ni anjon) Potono"anje$ nasta!o# anjona
do/ija se neuta!ni adi'ioni &oi%"od:
4
2) Redukcija aldehida i ketona adicija !odonika<: eduk'ijo$ a!dehida nastaju &i$ani
a!koho!i+ a eduk'ijo$ ketona nastaju sekundani a!koho!i)
"# Reakcije oksidacije: oksidacijo$ aldehidi daju $onokarboksilne kiseline sa isti$
broje$ u%ljeniko!ih ato$a& a ketoni se ra'la(u:
)ksidacija aldehida: Tolenso!a reakcija reakcija srebrno% o%ledala*# Aldehidi se
$o%u oksido!ati bla%i$ oksidacioni$ sredst!i$a kao +to su joni $etala A%,
-u.,*# )!u reakciju ne daju ketoni:
/elin%o!a reakcija: /elin%o! rea%ens sadr(i -u.,# Aldehid se oksidi+e do
karboksilne kiseline a -u., se redukuje i daje -u.)s*#
0# Adicija 1-N: Adicijo$ 1-N 2rodu(a!a se u%ljeni3ni ni' 'a jo+ jedan - ato$:
4# Adicija alkohola: Nastajanje 2oluacetala i acetala:
C
4) ALD)LNA 5)NDEN6A-IJA A!do!na adi'ija D &i$e nuk!eo7i!ne adi'ije<) Odi#a"a se u
/a%noj sedini+ u(est"uju sa$o a!dehidi koji sad.e /a jedan H ato$ u E &o!o.aju) Jedan
$o!eku! a!dehida se adia na ka/oni!nu #u&u du#o# $o!eku!a+ nastaju a!do!i:
C) 8ani'ao"a eak'ija: kaakteisti(na je %a ao$ati(ne a!dehide i 7o$a!dehid+ tj) one
a!dehide koji ne$aju "odonik na E u#!jeniko"o$ ato$u) * o"oj /i$o!eku!skoj eak'iji
jedan $o!eku! a!dehida se oksiduje do od#o"aaju-e kise!ine a du#i edukuje do
a!koho!a)
7. '()*+,A -A0B(-41,N1H -14+,1NA"A%1N(-14+,1N+ 1 %A4N+ -14+,1N+#
Karboksilne kiseline su organske kiseline ope formule R-COOH, pri emu je R- Alkil, a
-COOH karboksilna skupinakarakteristina za sve karboksilne kiseline.
arboksilne kiseline mogu biti mono-, !i- i poli-karboksilne kiseline ovisno o broju -COOH skupina
a !ijele se na zasiene,nezasiene i aromatske. "o karboksilne kiseline su openito slabe
kiseline iako imaju o#tar i neugo!an miris.
?
Imenovanje karboksilnih kiselina
arboksilne kiseline se imenuju tako !a se ispre! nastavka -ska kiselina !o!a ime alkana ovisno
o broju ugljikovi$ atoma. %ako e na primjer kiselina s tri C atoma po alkanu propanu biti
imenovana propanska kiselina iako je njeno puno e#e kori#teno ime propionska ili mlijena
kiselina &jer ju nalazimo u mlijeku'
. Najpoznatije karboksilne kiseline
arboksilni$ kiselina ima mnogo. "ajje!nostavniji niz karboksilni$ kiselina gra!i se prema
$omolognom nizu alkana. ao primjer, prve etiri &po broju atoma ugljika' su(
)C - metanska kiselina &mravlja kiselina' sa*eta strukturna formula &ssf'( HCOOH,
nalazimo ju u *al+u pele i ko! mrava.
,C - etanska kiselina &o+tena kiselina' ssf( CH-COOH, nalazimo ju u o+tu.
-C - propanska kiselina &propionska ili mlijena kiselina' ssf( CH-CH,COOH, nalazimo ju
u mlijeku.
.C - butanska kiselina &maslana kiselina' ssf( CH-CH,CH,COOH, nalazimo ju u
u*eglom masla+u ili lju!skom znoju.
/sto vrije!i i za izomere. "pr. iz izobutana se gra!i o!govarajua izobutanska kiselina.
CH3-CH-CH3 CH3-CH-CH3
| -> |
CH3 COOH
izobutan izobutanska kiselina
0ri tome treba imati u vi!u !a je struktura karboksilne skupine -COOH u stvari(
-C=O
|
OH
1izike osobine karboksilni$ kiselina(
arboksilne kiseline imaju vi#e take kljuanja o! !rugi$ tipova je!injenja slini$ molski$ masa
zbog gra2enja vo!onini$ veza .
Masne kiseline su karboksilne kiseline, esto s !ugim nerazgranatim tijelom &lan+em', a mogu
biti zasiene ili nezasiene. 3elika veina priro!ni$ masni$ kiselina ima parni brojugljikovi$ atoma
F
zato #to se u biosintezu ukljuuje a+etil-koenzim A koji pri!onosi sa skupinom o! !va atoma
ugljika.
/n!ustrijskim, masne se kiseline proizvo!e $i!rolizom estera koji se povezuju s mastima ili
biolo#kim uljima &oboje su, zapravo, trigli+eri!i' uklanjanjem alko$ola gli+erola.
4asne kiseline pripa!aju skupini uljni$ $emikalija.
Zasiene masne kiseline se nazivaju tako jer ne sadre !vostruke &kovalentne' veze ili !ruge
funk+ionalne skupine u molekularnom lan+u. 5am pojam 6zasien6 se o!nosi na vo!ik koji se u
maksimalnom moguem broju ve*e na ugljikove atome u lan+u &osim ko! karboksilne skupine
-COOH'. 7rugim rijeima, zato #to je ugljik .-valentan, na svaki atom ugljika ve*u se !ruga !va
atoma ugljika i po !va atoma vo!ika, osim na !rugom kraju lan+a masne kiseline g!je je
karboksilna skupina -COOH &a taj se kraj lan+a naziva omega - 8' i g!je se ve*u tri atoma vo!ika
&CH
-
-'.
Nezasiene masne kiseline su kiseline oblika slinog zasienim, osim #to ko! nji$ postoji je!na
ili vi#e alkenski$ funk+ijski$ skupina unutar lan+a g!je svaki alken zamjenjuje je!nostruku
ugljikovu vezu 6 -CH,-CH,-6 u !ijelu lan+a s !vostrukom vezom 6-CH9CH-6 &a to znai !a je je!an
atom ugljika !vostruko povezan s !rugim atomom'.
%akve !vostruke veze mogu biti formirane u cis ili trans konfigura+iji.
8. A%1N1
Amini pripa!aju skupini organski$ spojeva i imaju najmanje je!an ili vi#e !u#ikovi$ atoma u
molekuli. Amini se smatraju !erivatom amonijaka i strukturalno mu slie, je!an ili vi#e vo!ikovi$
atoma zamijenjeno je sa je!nom ili vi#e alkilni$ ili arilni$ organski$ skupina. 5lini aminima
su ami!i no oni su !erivati karboksilni$ kiselina i imaju karbonilnu skupinu vezanu na amino
skupinu, npr.( RC&O'"R,. Ami!i i amini imaju razliitu strukturu i svojstva, stoga je razlika u
nazivu va*na.
Amini su +entralni spoj je!ni$ o! *ivotno najva*niji$ kemijski$ spojeva - amino kiselina.
7u#ik je trovalentan i stvara tri kovalentne veze, kao u "H-. Ako se u amonijaku je!an ili vi#e
vo!ika zamijeni s alkilnim ostatkom nastaju primarni &R"H,', sekun!arni &R,"H' i ter+ijarni
&R-"' amini. "aziv amina !obije se tako !a se nastavak amin !o!a nazivu ugljikovo!ika koji ini
glavni !io molekule &metanamin CH-"H,' ili se !o!a nazivu pripa!ajue alkilne skupine na koju
je amino skupina vezana &!imetilamin &CH-',"H'.
CH-CH,"H, etanamin &etilamin'
15
Amini su !obro topljivi u vo!i, jer prave vo!ikove veze s vo!om. Amini su ne#to jae baze o!
amonijaka &"H-'. Amonijak je !obro topljiv u vo!i. :azina priro!a vo!ene otopine "H- mo*e se
prikazati slije!eom ravnote*om(
"H- &a;' < H,O = "H.< < OH-
"espareni elektronski par privlai elektrofilne esti+e poput jona vo!ika. 5tabilne soli
&$i!roklori!i' nastaju reak+ijom amina s jakim kiselinama(
CH-"H, < HCl = CH-"H-< Cl- metilamin $i!roklori!
Aromatski amini &arilamini' su spojevi s >"H, skupinom na aromatskom prstenu kao u anilinu. ?
vo!enim otopinama arilamini su slabije baze o! alkilamina zbog !elokaliza+ije slobo!nog
elektronskog para atoma. Atom mo*e biti i sastavna komponenta +iklike strukture kao u piri!inu.
9:. +,+-30(N4-A -(N;1<$0AC1*A
Elektronska konfiguracija elementa je raspore! elektrona koji pripa!aju atomu !atog
elementa na njegovim elektronskim orbitalama. @ra2a elektronski$ omotaa atoma sa*eto
prikazuje tako #to se napi#u je!an pore! !rugog simboli oni$ orbitala u atomu koje sa!r*e
elektrone, i to po re!oslije!u nji$ovi$ rastui$ energija. :roj elektrona u orbitalama oznaava
se kao !esni gornji in!eks. 7obijeni izraz naziva se elektronska konfigura+ija atoma !atog
elementa. Anergetski nivoi ili ljuske u kojima se mogu nalaziti elektroni u atomu oznaavamo
brojevima o! )-B ili slovima( , C, 4, ", O, 0, D. Re!oslije! popunjavanja orbitala( )s, E ,s,
,pF E -s, -pF E .s, -!)G .pF E Hs, .!)G HpF E Fs, .f). H!)G FpF E Bs, Hf). F!)G BpF.
o! elemenata /A i //A grupe, elektronima se popunjavaju 5-orbitale u najvi#em
elektronskom nivou, stoga se ti elementi nazivaju 5-elementi. TRI PRAVILA ODRE UJU
RASPORED ELEKTRONA U ATOMIMA
1) Paulijev princip isklju ivosti ne mogu postojati dva elektrona u jednom atomu sa sva
etiri ista kvantna broja.
2) Princip popunjavanja: prvo se popunjavaju atomske orbite najnie, tj. nie energije.
3) Hundovo pravilo najstabilniji aranman elektrona u podljsci je onaj sa najve im brojem
uparenih spinova.
99. -2AN3N1 B0(*+21
Alektronski nivoi atoma u osnovnom stanju obilje*avaju se vrije!nostima glavnog kvantnog
broja n9),,,-,.,H,F,B. @lavni kvantni broj &n' je je!an o! . kvantna broja koji karakteri#e
energiju u atomu, njegovu energiju u atomu i njegovu u!aljenost o! jezgra. 5vakoj vrije!nosti
n o!govara o!re2eni nivo energije elektrona i o!re2ena prosjena u!aljenost elektrona o!
11
jezgra. Ako je npr( n9), elektron se nalazi na najni*em energetskom nivou, tj. posje!uje
najmanju energiju i kree se najbli*e jezgru.
92. *(N4-A 2+=A "AlCl&, Ca(, Na2(#
Ceze izme2u atoma dre molekul kao cjelinu. 'rivlane sile izme2u dati! atoma u molekulu
su jake% pa se z"og toga grade veze izme2u atoma. , kvalitativnom smislu !emiari to
utvr2uju tako &to se u toku procesa gra2enja veze mjeri koliina oslo"o2ene energije-toplote
(suprotno tome% za raskidanje iste veze potre"no je dovesti istu koliinu energije).
Duis i 9osel su 1E1=. godine pretpostavili da postoje dva osnovna tipa !emijski! veza; jonska
i kovalentna veza.
Jonska veza nastaje prelazom jednog ili vi&e elektrona sa jednog atoma na drugi% gradei jone
kao &to je sluaj sa neorganskim solima.
9&. -(2A,+N3NA 2+=A"H2(, HCl, C(2#
Kovalentna veza nastaje dijeljenjem para elektrona (prosta veza) ili parova elektrona
(dvogu"a ili trogu"a veza) izme2u dva atoma.
, o"a sluaja% prilikom prelaza elektrona (jonska veza) ili dijeljenja elektrona (kovalentna
veza) atomi u tim procesima postiu sta"ilnu elektronsku kon$iguraciju plemenitog gasa.
akva kon$iguracija o"ino znai da se u spolja&njem sloju nalazi osam elektrona (oktetno
pravilo)% &to odgovara elektronskoj kon$iguraciji plemeniti! gasova% koji su !emijski krajnje
inertni (u odre2enim sluajevima atomi u vezanom stanju mogu imati dva elektrona kao
plemeniti gas !elijum). ako% na primjer natrijum (3a)% koji je relativan metal% reaguje "urno
sa reaktivnim gasom !lorom% gradei sta"ilno jonsko jedinjenje natrijum-!lorid. Slino%
natrijum reaguje sa $luorom (F)% "romom (?r) ili jodom (#) dajui odgovarajue soli i
reakcijama koje su tipine i za druge alkalne metale% kao &to su litijum (Di) ili kalijum (9). Aa
elemente koji se nalaze oko sredine periodnog sistema elemenata% kao &to je ugljenik koji ima
etiri valenciona elektrona% gra2enje jonski! veza nije povoljan proces% jer "i takvi elementi
morali da prime ili otpuste vei "roj elektrona uz utro&ak znatne koliine energije. , takvim
sluajevima dolazi do kovalentnog gra2enja veza kada elementi dijele elektrone. 'omou
Duisovi! $ormula% koje su korisne jer vrlo lako moemo iz"rojati valencione elektrone.
Luisove formule kovalentnih jedinjenja
:va atoma mogu dijeliti dva para elektrona ili ak tri paraG ovakve vi&estruke veze nazivaju se
dvogu"im ili dvostrukim% odnosno trogu"im ili trostrukim.
9., 2()(N1>NA 2+=A
2odoni?na ve!a ()-veza) je vrsta sla"e !emijske veze zasnovane na elektrostatikom
privlaenju izme2u atoma vodonika i nekog nukleo$ilnog atoma koji sadri slo"odne
elektronske parove. Ova veza je mogua kada je vodonik povezan kovalentnom vezom sa
atomom velike elektronegativnosti (npr. kiseonik% $luor% azot).
Codonina veza javlja se u jedinjenjima vodonika sa izrazito elektronegativnim nematalima
12
()
*
O% )F).
Ova jedinjenja jako su polarizovana. 3egativni dipol jednog molekula privlai atom
vodonika% odnosno pozitivni dipol drugog molekula.Codonine veze
oznaavaju se isprekidanim crticama.
'osledice ovakvog vezivanja jesu da se neke supstance nlaze u
agegatnom stanju u kom to ne "ismo oekivali usled smanjene
pokretljivosti molekula. Codoninom vezom o"ja&anjava se i anomalija
vode% odnosno vea gustina u tenom nego u vrstom stanju% gde molekule na okupu dre
samo znatno sla"ije Han der Hallsove sile (interakcije). ?ez ovi! oso"ina vode ne "i "ilo ni
ivota na zemljiIOsnovna razlika izme2u vodonine% Han der Hallsove i kovalentne i jonske
veze jeste u njenoj jaini. #aina veze izraava se u k#Jmol.
Ona je dakle ekvavilentna koliini energija potre"njoj da se veze raskinu u jednom molu
supstance. #aina kovalentne i jonske veze kree se u interlvalu od nekoliko stotina k#Jmol%
vodonina veza je znatno sla"ija (<K-// k#Jmol)% ali je ipak prilino jaa od Han der
Hallsove interakcije (oko / k#Jmol).
Wan der Wallsova veza (interakcija) -, ostalim polarnim jedinjenjima javljaju se sla"e Han
der Hallsove interakcije izme2u polarni! i nepolarni! delova molekula. One su pojedinano
vrlo sla"e% ali nji!ov "roj je veoma veliki pa mogu imati znatan uticaj na $izike oso"ine
jedinjenja.
9/. -(,1>1NA 4$'43ANC+, %A4A, 2(,$%+N, A2(<A0)(2A
-(N43AN3A"43+H1(%+301*4-A 1=0A>$NA2AN*A#
0elativna atomska masa Ar je broj koji poka!uje koliko puta je masa atoma nekog elementa
veca od 9@92 mase atoma ugljenikovog i!otopa C
92
. 1elativne atomaske mase nisu cijeli "rojevim
sto je posljedica postojanja izotopa. #edinicna masa je jednaka masi jednog protona. 1elativna
atomska mada elemenata je neimenovan "roj ("roj "ez jedinice)% jer se do"ija poredjenjem isti!
$izicki! velicina.
*0+ K%KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK1=0g
'rimjer; Ar(Al)8 ---------------------------------------------------------8 *0
K%KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK1=0g
Aa relativnu atomsku masu aluminijuma do"ijen je neimenovan cijeli "roj% taj "roj je cijel zato sto u
prirodi postoji samo jedan sta"ilan izotop aluminijum masenog "roja A8*0. , prirodi su rijetki
elementi cija je relativna atomska masa cijeli "roj.
0elativna molekulska masa %r, supstance jeste broj koji poka!uje koliko puta je masa njenog
molekula veca od 9@92 mase atoma ugljenikovog i!otopa C
92.
1elativna molekulska masa supstance
izracunava se sa"iranjem relativni! stomski! masa svi! atoma u tom molekulu.
'rimjer; @r (()
.
)8 Ar(() L .+Ar())8 1* L .+1 8 1=
?roj cestica odredjuje $izicka velicina koja se naziva kolicina supstance. Oznaka za ovu velicinu je n.
#edinica za kolicinu supstancije je mol% a oznaka je mol.
13
*edan mol je kolicina supstance koja sadr!i onoliko cestica koliko ima u 92g uglenikovog i!otopa
C
92
. (vaj broj i!nosi 59:
2&
i na!iva se Avogardov broj.
Avogadrova konstanta predstavlja broj neke supstance "atoma, molekula, jona# ili broj
elementarnih cestica "protoni, neutroni, elektroni# u jednom molu supstance.
3a83 J n
3a 8 =%K*<+1K
*<
1Jmol
9olicina neke supstance (n) izrazava se odnosom mase te supstance i njene molarne mase;
n8 m J @ (mol)
@asa Avogardovog "roja cestica (jedan mol) "rojcano odgovara relativnoj atomskoj masi kada je
supstanca u elementarnom stanju % odnosno relativnoj molekulskoj masi za jedinjenje i molekule
elemenata. Ova masa je molarna masa "%#. @jerna jedinica za molarnu masu je gJmol.
%olarna masa "%# je Ai!icka velicina koja se deAinise kao odnos mase ciste supstance "m# i
kolicine te supstance "n#.
@8 m J n (gJmol)
%olarna !apremina "2m# supstance deAinise se kao odnos !apremine te supstance "2# i njene
kolicine "n#.
Cm8 C J n (dm
<
Jmol)
S'- standardna temperatura pritiska
'81K1G t8*/M ( Cm8 **%. dm
<
Jmol
95. )14'+0=N1 4143+%1 1 0A432(01
Dis&e%ni siste$i se do/ijaju tako ,to se 7ino usitnjene (esti'e jedne su&stan'e a"no$jeno
as&odje!e i%$e@u (esti'a du#e su&stan'e) 3u&stan'a koja se as&odje!juje na%i"a se
disperzna faza+ a su&stan'a u kojoj se dis&e%na 7a%a as&odje!juje0disperzno sredstvo)
Pe$a "e!i(ini (esti'e dis&e%ne 7a%e+ dis&e%ni siste$i diije!e se na:
7#8rubo dis2er'ne 0 (esti'e dis&e%ne 7a%e su "e-e od 155 n$+ i (esti'e se "ide #o!i$
oko$) Gu/o dis&e%ni siste$i su nesta/i!ni D (esti'e dis&e%ne 7a%e se i%d"ajaju u "idu
ta!o#a i!i is&!i"aju na &o",inu) Dije!i$o ih na: 0sus&en%ije ;(esti'e se "ide kao ta!o#< i
0e$u!%ije ;(esti'e se "ide na &o",ini<)
.#5oloidno dis2er'ne D "e!i(ina (esti'a dis&e%ne 7a%e ke-e se od 1 n$ do 155 n$) O"i
siste$i ne &oka%uju /itne &o$jene &i stajanju+ a (esti'e se ne $o#u "idjeti #o!i$ oko$ ni
o/i(ni$ $ikosko&o$) Dije!e se na osno"u to#a ko!iko "o!e i!i ne "o!e "odu na: 0hido7i!ne i
0hido7o/ne)
12
"#Molekulsko dis2er'ne D "e!i(ina (esti'e dis&e%ne 7a%e ;$o!eku!a i!i jona< $anja je od 1
n$) O"ak"i siste$i su ho$o#eni i sta/i!ni i na%i"aju se rastvori)
3"aki ast"oi sastoje se od d"e ko$&onente: ast"aa(a i ast"oene su&stan'e) 8ao
ast"aa( naj"i,e se koisti "oda+ koja do/o ast"aa $no#e ("ste+ te(ne i #aso"ite
su&stan'e) Rast"aa( je ona ko$&onenta koje i$a naj"i,e+ i!i se na!a%i u isto$ a#e#atno$
stanju kao i ast"o) Rast"oi $o#u /iti u ("sto$+ te(no$ i #aso"ito$ a#e#atno$ stanju)
Pi$je ("stih ast"oa je %!ato %a nakit+ koje &edsta"!ja ast"o se/a u %!atu) Pi$je
te(nih ast"oa su "odeni ast"oi a%!i(itih so!i u "odi) Hist "a%duh je &i$je #aso"ito#
ast"oa kiseonika+ a#ona i nekih du#ih #aso"a u a%otu)
Rast"o!ji"ost &edsta"!ja s&oso/nost da od#o"aaju-a ko!i(ina ast"aa(a u ode@eno$
inte"a!u "e$ena ast"oi od#o"aaju-u ko!i(inu ast"oene su&stan'e) Na osno"u to#a
dije!i$o ih na: %asi-ene+ ne%asi-ene i &e%asi-ene)
96. -(NC+N30AC1*A"c, B, b, C# "43+H1(%+301*4-A 1=0A>$NA2AN*A#
Maseni udio je /oj(ana "ijednost+ koja &edsta"!ja odnos $ase ast"oene su&stan'e i
$ase ast"oa) Maseni udio se o%na(a"a #(ki$ s!o"o$ o$e#a ; <+ a jednak je
Maseni udio i$a "ijednost od 501) Mno.enje$ $aseno# udje!a sa 155 do/ije se &o'entni
sad.aj ast"oa)
5oli3inska koncentracija+ o%na(a"a se II'II+ kao si$/o! (esto se koisti i u#!asta %a#ada)
8o!i(inska kon'enta'ija &edsta"!ja odnos ko!i(ine ast"oene su&stan'e ;n< i %a&e$ine
ast"oa ;9<)
3I0jedini'a je $o!J$
3
) Ka/oatoijski ad+ $e@uti$+ naj(e,-e %ahtje"a &o#odniju jedini'u0
de'i$a!nu jedini'u+ $o!Jd$
3
)
Molalnost rastorene su2stance+ o%na(a"a se sa II/II)
De7ini,e se kao odnos ko!i(ine te su&stan'e i $ase ast"aa(a)
1:
3I0jedini'a $o!a!nosti je $o!Jk#)
Masena koncentracija+ o%na(a"a se sa II II) Pesta"!ja odnos $ase su&stan'e ;$< i
%a&e$ine te su&stan'e ;9<)
3I0jedini'a je #Jd$
3
)
97. +,+-30(,131>-A )14(C1*AC1*A
Teoiju e!ekto!iti(ke diso'ija'ije ;kao i teoiju o kise!ina$a i /a%a$a< &osta"io je 3e"ante
Aenijus 1??C) #odine)
Meta!i kao ,to su /aka+ a!u$iniju$ i #"o.@e su do/i &o"odni'i stuje) Osi$ njih stuju
do/o &o"ode i "odeni ast"oi kise!ina+ /a%a i so!i+ kao i sa$a "oda) 3u&stan'e (iji "odeni
ast"oi do/o &o"ode stuju na%i"aju se elektroliti+ a one (iji ast"oi ne &o"ode na%i"aju
se neelektroliti ;n&) ,e-e<) E!ekto!iti $o#u /iti s!a/i i jaki) 3!a/i i$aju $anje jona0s!a/o
&o"ode stuju+ a jaki0i$aju "i,e jona0/o!je &o"ode stuju) O/i(na "oda joni%uje+ a!i je s!a/
e!ekto!it+ dok desti!o"ana "oda uo&ste ne joni%uje)
Ra%!a#anje e!ekto!ita u "odeno$ ast"ou na &o%iti"ne i ne#ati"ne jone na%i"a se
elektroliti3ka disocijacija i ka.e$o da e!ekto!iti disosuju)
Po aenijuso"oj teoiji kise!ine su su&stan'e koje u "odeno$ ast"ou diso'iaju na &o%iti"ne
hidoniju$ jone i ne#ati"ne jone kise!insko# ostatka) Dok su /a%e su&stan'e koje u "odeno$
ast"ou diso'iaju i kao ne#ati"ne jone daju jone hidoksi!ne D OH
0
#u&e i &o%iti"ne jone
$eta!a) Diso'ija'ijo$ so!i nastaju &o%iti"ni joni $eta!a ;katjoni< i ne#ati"ni joni kise!insko#
ostatka ;anjoni<)
Pi$jei diso'ija'ije kise!ina:
H6! L H2O M H35
L
L 6!
0
H23 L 2H25 M 2H3O
L
L 3
20
H23O3 L 2H2O M 2H3O
L
L 3O3
20
H23O2 L 2H25 M 2H3O
L
L 3O2
2
0
14
H26O3 L 2H2O M 2H35
L
L 6O3
2
0
H3PO2 L 3H2O M 3H3O
L
L PO2
3
0
HNO3 L H2O M H35
L
L NO3
0
Pi$jei doso'ija'ije /a%a:
NaOH M Na
L
L OH
0
8OH M 8
L
L OH
0
KiOH M Ki
L
L OH
0
M#;OH<2 M M#
2L
L 2OH
0
6a;OH<2 M 6a
2L
L 2OH
0
A!;OH<3 M A!
3L
L 3OH
0
Pi$jei diso'ija'ije so!i:
Na6! M Na
L
L 6!
0
Na26O3 M 2Na
L
L 6O3
20
823O3 M 28
L
L 3O3
20
Na3PO2 M 3Na
L
L PO2
30
6a3;PO2<2 M 36a
2L
L 2;PO2<
30
M#;NO3<2 M M#
2L
L 2;NO3<
0
Na23 M 2Na
L
L 3
2
Ste2en disocijacije
3te&en diso'ija'ije()&edsta"!ja odnos /oja disoso"anih $o!eku!a+ neko# he$ijsko#
jedinjenja+ i uku&no# /oja $o!eku!a to# jedinjenja)
N&:
E B NN355N B 5+22 O 155 B 22P
C55
1C
3te&en diso'ija'ije $o.e da i$a "ijednost od 501 ;50155P<)
E B 5 0 nee!ekto!iti
E B 501 0 e!ekto!iti
E B 5053 D s!a/i e!ekto!iti
'odela elektrolita prema stepenu disocijacije;
a< jaki 9 : ;<=
/< u$eeno jaki "<= > 9 > ;<=
'< s!a/i 9 > "<=
Qaktoi koji uti(u na ste&en diso'ija'ije su:
Pioda e!ekto!ita
Pida ast"aa(a
Te$&eatua
8on'enta'ije ast"oa
98. -(N43AN3A 0A2N(3+D+
9od reverzi"ilni! ili povratni! reakcija uz polaznu reakciju se de&ava i povratna reakcija.
,kupnu reakciju moemo uop&teno prikazati sledeom jednoainom.
To jest+ a $o!eku!a eaktanta A i b $o!eku!a eaktanta B daju eak'ijo$ c $o!eku!a &odukta
6 i d $o!eku!a &odukta D) Qaktoi koji uti(u na /%inu he$ijske eak'ije su &itisak+
%a&e$ina i te$&eatua) B%ina &o!a%ne eak'ije s "e$eno$ se s$anjuje je o&ada
kon'enta'ija eaktanata) B%ina &o"atne eak'ije s "e$eno$ aste+ je aste kon'enta'ija
&odukata eak'ije) Ono#a tenutka kada su te d"ije /%ine jednake+ eak'ija se "i,e ne
od"ija+ tj) nstu&a dina$i(ka a"note.a) Tada ka.e$o da se eaktanti i &odukti na!a%e u
he$ijskoj a"note.i)
2:. -(N43AN3A )14(C1*AC1*+
9onstanta disocijacije je speci$ini tip konstatne ravnotee koja mjeri sklonost supstance da se
reverzi"ilno odvoji (disocira) u manje komponente. 'rimjeri disocijacije su razdvajanje !emijskog
kompleksa u molekularne komponente i razdvajanje soli u jonske komponente. 9onstanta disocijacije
se o"iljeava sa 9d i reciprone je vrijednosti konstante asocijacije.
1?
(psta reakcija; u kojoj se kompleks AN?O razdvaja u N A i O ? % te se
konstanta disocijacije de$ini&e kao ..
Pto je konstanta disocijacije vea% to je vi&e molekula disociralo.
Izraz disocijacija upotre"ljava se i za reakcije jonizacije kiselina i "aza u vodi. 3a primjer% reakcija
HCN + H
2
( E H
2
(
+
+ CN


esto se pi&e kao disocijacija kiselina na jone
HCN E H
+
+ CN

.
9onstanta ravnotee za ovakvu reakciju naziva se konstanta disocijacije kiseline (9a).
9a 8 Q)LRSQ(3-R J Q)(3R
9oncentracija vode Q)*OR toliko je velika da se moe smatrati konstantnom. Slino tome% moe se i
jonizacija "aze u vodi napisati kao NH& E NH.+ + (H
29. -14+,1N+
9iselina je jedna od osnovni! kategorija !emijski! jedinjenja. 9iseline su jedinjenja koja u
vodi iskljuivo diososuju na pozitive jone vodonika i negativne jone kiselinskog ostatka.
'o Arenijusovoj de$iniciji
9iselina je svako jedinjenje% koje uno&enjem u vodeni rastvor poveava
koncentraciju jona.
Automatski "aza je svako jedinjenje% koje poveava koncentraciju jona.
'o protolitikoj teoriji kiselina je svako jedinjenje koje je u uslovima date reakcije donor
jona vodonika .
1eakcija neutralizacije% odnosno kiseline i "aze% izgleda ovako;
#edinjenje )A je kiselina a ? "aza. #on je novo nastala "aza (takozvana konjugovana
"aza kiseline )A)% a nova kiselina (tzv. konjugovana kiselina "aze ?). ,sled
reakcije kiselina sa "azom uglavnom nastaju soli.
)emijska jedinjenja (sa izuzetkom nekoliko veoma jaki! kiselina i "aza) mogu u
zavisnosti od uslova da vr&e $unkciju kiselina i "aza - takva jedinjenja nose naziv
am$oterna jedinjenja (am$oternost).
:rugu op&tiju de$iniciju kiselina dao je 4il"ert 3juton Duis
1F
9iselina je jedinjenje% koje je akceptor (primalac) elektronskog para% (tako da je "aza
donor elektronskog para).
Ova de$inicija o"u!vata i klasine kiseline jer se odvajanje vodonikovog jona
od molekula zasniva na prekidanju veze sa vodonikom.
Ova de$inicija o"u!vata i !emijska jedinjenja% koja se pona&aju kao kiseline% jer imaju
veliki de$icit elektrona% iako u svojoj strukturi nemaju atome vodonika
(npr aluminijum(III) !lorid ).
#aina kiseline je odraz njene sposo"nosti ili tendencije da otpusti proton. #aka kiselina se
potpuno jonizuje u vodiG drugim reima% jedan mol jake kiseline )A se rastvara u vodi dajui
jedan mol )
L
i jedan mol konjugovane "aze% A
T
. , kontrastu s tim sla"a kiselina podlee
parcijalnoj disocijaciji% te se $ormira se ekvili"rijum kiseline i njene konjugovane "aze u
rastvoru.
Sla"e kiseline su; sve organske% )(3% )
<
?O
<
% )
*
SO
<
% )
*
(O
<
% )3O
*
% )
*
')O
<
...
#ake kiseline su; )
*
SO
.
% )(lO
.
% )(lO
<
% )(lO
*
% )(lO% )3O
<
% )(l% )?r% )#% )F.
22.Ba!e
?aza (luina) je jedna od osnovni! kategorija !emijski jedinjenja. 'o klasinoj% jonskoj teoriji
Arenijusa "aza je !emijsko jedinjenje% koje u vodenom rastvoru%
usled disocijacije izdvajanjem jona O)
T
% poveava nji!ovu koncentraciju a smanjuje
koncentraciju )
L
jona (poveava p) rastvora). Arenijusove "aze su rastvorljive u vodi i ovi
rastvori uvek imaju p) vei od 0.
'o protolitikoj teoriji% "aza je svako !emijsko jedinjenje koje je akceptor (primalac)
katjona vodonika ( )% tj. protona% u uslovima date reakcije.
3pr. u reakciji;
jedinjenje )A je kiselina% a jedinjenje ? "aza.
)emijska jedinjenja (sa izuzetkom nekoliko veoma jaki! kiselina i "aza) mogu u zavisnosti
od uslova da vr&e ulogu kiseline ili "aze 5 ovakva jedinjenja se zovu am$oterna jedinjenja.
3ajnoviju i najpri!vaeniju op&tu de$iniciju "aze dao je Duis; 6?aza je jedinjenje% koje je
donor (davalac) elektronskog para u uslovima date !emijske reakcije7.
Sla"e "aze su; Fe(O))
<
% An(O))
*
% Sn(O))
*%
Al(O))
<
%(u(O))
*
..
#ake "aze su; 3aO)% 9O)% DiO)% (sO)% 1"O)% (a(O))
*
% @g(O))
*
.
2&. (-41)1
Oksid je o&,ti na%i" %a s"ako neo#ansko he$ijsko jedinjenje+ u ko$e se ja"!ja he$ijska
"e%a i%$e@u kiseonika i neko# du#o# e!e$enta)
Oksidi su he$ijski s&oje"i kiseonika sa du#i$ e!e$enti$a+ a #ade ih s"i e!e$enti osi$
&!e$enitih #aso"a)
25
Oso/ine: 9e-ina je oksida sta/i!na &e$a "isoki$ te$&eatua$a) Nastaju kao &odukti
oksida'ije du#ih $inea!a+ a ja"!jaju se iu stena$a "u!kansko# &oek!a) Pi"edni su jedna
od naj%na(ajnijih #u&a $inea!a je u#!a"no$ t"oe ude i% kojih se do/ijaju $eta!i)
Oksidi (ine "e!iki deo Ze$!jine koe i $no#i su od njih "a.ni $inea!i+ n&: he$atit;Qe2O3< +
$a#netit ;QeO R Qe2O3<+ uti!;TiO2<+ kasiteit ;3nO2<+ ke$en;3iO2<+ kound ;A!2O3<+ itd )
Pe$a /oju kiseoniko"ih ato$a a%!ikuju se: $onoksido$ ;n&) ZnO<+ dioksidi ;6O2<+
tioksidi ;3O3<+itd)
Od s"ih s&oje"a na Ze$!ji su naja,ieniji oksidi+ a $o#u se s"stati &e$a neki$ &in'i&i$a+
n& &e$a stuktui i!i neki$ od he$ijskih s"ojsta"a) *o/i(ajeno je a%"sta"anje &e$a
kise!o0/a%ni$ s"ojst"i$a u (etii #u&e: kise!i+ neuta!ni+ /a%i(ni i a$7oteni oksidi)
8ise!i oksidi su oksidi koji sa "odo$ daju kise!e eak'ije+ ota&aju se u /a%ni$ ast"oi$a i!i ih
diektno neuta!i,u+ a ti&i(ni &edsta"ni'i su oksidi ne$eta!a+ n& 3O3 i NO2)
Neuta!ni oksidi koji ne ea#uju sa "odo$+ ne ast"aaju se u kise!ina$a niti u /a%ni$
ast"oi$a niti ih neuta!i,u ;n&) 6O+ N2O+ NO<)
Ba%i(ni oksidi ;i!i /a%ni oksidi< koji sa "odo$ daju a!ka!nu eak'iju+ ota&aju se u kise!ina$a i!i
ih diektno neuta!i,u+ a ti&i(ni &edsta"ni'i su oksidi a!ka!nih i %e$noa!ka!nih $eta!a+ n&
Na2O i BaO)
Ba%i(ni oksidi "e-ine $eta!a "eo$a su s!a/o ast"o!ji"i u "odi+ sto#a se njiho"i hidoksidi
&i&a"!jaju dodatko$ /a%e ast"ou $eta!no# jona+ &i (e$u se ta!o.i tako@e te,ko
ast"o!ji"i hidoksid) A$7oteni oksidi koji se+ u %a"isnosti od us!o"a+ $o#u ast"aati u
kise!ina$a i u /a%a$a+ te $o#u neuta!isati i kise!ine i /a%e+ a ti&i(ni &edsta"ni'i su oksidi
a$7otenih e!e$enata su+ n& 'inko" oksid+ i A!2O3)
Oksidi i$aju $e@uso/no "eo$a a%!i(ite he$ijske i 7i%i(ke oso/ine+ koje %a"ise od
e!ektone#ati"nosti e!e$enta koji se jedini sa kiseoniko$: od skoo neeakti"nih ("stih
su&stan'ija sa "eo$a "isoki$ te$&eatua$a to&!jenja ;n&) oksid "o!7a$a<+ &eko u$eeno
eakti"nih te(nosti ;n&) "oda<+ do "eo$a eakti"nih #aso"a ;n&) a%ot su/oksid<)
Oksidi tako@e $o#u i$ati i oso/ine koje idu od kise!ih do /a%nih) Tako &ostoje:
A kise!i oksidi0 n&) u#!jen dioksid i!i su$&o;9I<0oksid+ koji ea#uju sa /a%a$a i "odo$
A oksidi sa kise!i$ oso/ina$a 0 n&) si!i'iju$ oksid+ ea#uju sa jaki$ /a%a$a a!i ne i sa
"odo$
A /a%ni oksidi0 n&) oksidi $eta!a IA i IIA #u&e+ ea#uju sa kise!ina$a i "odo$
A oksidi sa /a%ni$ oso/ina$a 0 n&) $an#an $onoksid i!i ho$ $onoksid+ ea#uju sa
kise!ina$a a!i ne i sa "odo$
A a$7oteni oksidi 0 n&) a!u$iniju$0oksid+ ne ea#uju sa "odo$ a!i ea#uju i sa kise!ina$a i
sa /a%a$a
A neuta!ni oksidi0 n&) u#!jen $onoksid+ ne ea#uju sa "odo$+ kise!ina$a ni /a%a$a)
ADa"anje i$ena
A Postoji neko!iko na(ina #a@enja i$ena oksida+ od kojih je "e-ina osta!a sa$o kao na"ika i!i
u istoiji)
A Tenutno+ u sk!adu sa no$enk!atuo$ I*PA6a+ i$ena oksida se #ade &o o&,te$ ,a/!onu
i$eno"anja &ostih neo#anskih jedinjenja) Za okside o"aj ,a/!on i%#!eda:
Ai$eNe!e$enta;nje#o" oksida'ioni /oj<0 oksid
ANa &i$e su$&o;I9<0oksid)
A * s!u(aju+ kada dati e!e$ent #adi sa$o jedan &o%nati oksid+ oksida'ioni /oj he$ijsko#
e!e$enta ne $oa da se na"odi)
A O"a no$enk!atua se tenutno koisti u nau(ni$ ku#o"i$a)
A Mno#i oksidi i$aju na%i"e koji uo&,te nisu da"ani &o no$enk!atui "e- su od da"nina
21
ukoenjeni u naodu) Na &i$e: "oda je oksid "odonika+ ka!'iju$;II<0oksid je &o%nat &od
na%i"o$ ne#a,eni ke()
9a.niji oksidi
* naj&o%natije okside u/ajaju se:
H2O 0 oksid "odonika+ &o%nat kao "oda
N2O 0 a%ot su/oksid &o%nat kao "ese!i #as
3O2 0 su$&o dioksid ;is&a"no: su$&o;I9< oksid< 0 &isutan u di$u
6O 0 u#!jen $onoksid ;is&a"no: u#!jenik;II< oksid< 0 toksi(an #as u $a!i$ ko!i(ina$a
&isutan u di$u
6O2 0 u#!jen dioksid ;&a"i!no: u#!jenik;I9< oksid< 0 &isutan u "a%duhu
M#O 0 $a#ne%iju$0oksid
6aO 0 ka!'iju$0oksid 0 i!i ne#a,eni ke(
TiO2 0 titaniju$;I9<0oksid
3iO2 0 &esak ;&a"i!no: si!i'iju$;I9<0oksid<
62O3 0 ho$;III<0oksid
6O3 0 ho$;9I<0oksid
2.. N+$30A,1=AC1*A 1 H1)0(,1=A
3eutralizacija je !emijska reakcija% u op&tem sluaju% izme2u kiseline i "aze u kojoj se
$ormiraju so i voda. 1eakcija je jonskog tipa% egzotermna je i jedna od najvaniji! reakcija u
neorganskoj !emiji.
3eutralizacija se uglavnom odvija u rastvoru supstanci gde su one disosovane na jone. ,
najop&tijem sluaju reakcija se svodi na sledee;
kiselina L "aza U so L voda
)*SO.(aV) L *3aO)(aV) U 3a*SO.(aV) L *)*O(l)
1eakcija je mogua% i do nje dolazi% zato &to se kao proizvod reakcije stvara sla"o disosujua
supstanca (sla" elektrolit) - voda.
:rugaije prikazano% jasno je da se reakcija svodi na kom"inovanje katjona vodonika i
!idroksidni! anjona do vode.
*)L L SO.*- L *3aL L *O)- U *3aL L SO.*- L *)*O
22
Osim op&teg sluaja% reakcije neutralizacije se odvijaju i izme2u sledei! kom"inacija
jedinjenja;
an!idrid kiseline L "aza U so L voda
an!idrid "aze L kiselina U so L voda
3eutralizacija ne mora "iti potpuna% ve i delimina% pri emu nastaju kiseleJ"azne soli;
)*SO.(aV) L 3aO)(aV) U 3a)SO.(aV) L )*O(l)
)(l(aV) L @g(O))*(aV) U @g(O))(l(aV) L )*O(l)
1eakcija neutralizacije "itna je i u analitikoj !emiji gde je pose"no mesto na&la u
kiselo"aznoj titraciji koja se koristi za odre2ivanje kvantitativni! oso"ina rastvora poznate
kiselineJ"aze. , rastvor koji se ispituje dodaje se indikator kiselosti% koji u zavisnosti od p)
sredine menja "oju. Aatim se pristupa titrisanju do neutralizacije rastvora (utvr2uje se prema
"oji koja potie od indikatora)% merenju utro&ka titranta a rezultat se do"ija jednostavnim
ste!iometrijskim proporcijama.
)idroliza je !emijska reakcija koja se zasniva na raspadu molekula !emijski! jedinjenja na
dva manja $ragmenta pod uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. , pose"nom
sluaju !idrolize soli to je reakcija jona sa vodom (uglavnom se stvara kisela ili "azna
sredina).
O"ino se reakcija !idrolize odvija po op&tem &a"lonu;
A-? L )*O U A-) L ?-O)
mada postoji mogunost i za sloenije me!anizme te reakcije% npr.
A-? L * )*O U A-O) L ?-O) L )*
koje se odigravaju u gasovitoj $azi pri visokim temperaturama% ili u uslovima elektrolize
)idroliza je suprotan proces od !idrolitike kondenzacije - tj. reakcije spajanja dva ili vi&e
molekula sa izdvajanjem molekula vode.Q1R
@noge reakcije !idrolize su povratne% pri emu smer reakcije zavisi od njeni! uslova;
3pr. !idroliza estara;
1(OO1W L )*O U 1(OO) L 1WO)
za!teva dodavanje odre2ene koliine vode u reakcioni sistemG ukoliko nema dovoljno vode
nastaje reakcija kondenzacije tek nastale kiseline (1(OO)) i alko!ola(O))% koja je u stvari
ista kao i pret!odna samo suprotnog smeraQ1R;
1(OO) L 1WO) U 1(OO1W L )*O
1eakcija !idrolize nije isto &to i Blektrolitika disocijacija.
23
:isocijacija se zasniva na raspadu molekula pod dejstvom rastvaraa (rastvara moe "iti i
voda) ali "ez gra2enja kovalentni! veza sa njim% dok se !idratacija zasniva na stvaranju
kompleksni! jedinjenja sa vodom vezani! vodoninom vezom
2/. *(N4-1 '0()$-3 2()+
#onski produkt vode je konstanta proiza&la iz izraza za konstantu ravnotee reakcije;
*)*O UX )<OL L O)-
9Y 8 Q)LRQO)-R
9oncentracija vode je konstantna (// moldm-<) i ne mijenja se tokom reakcije.
'ri */ M( ionski produkt vode iznosi;
9Y 8 1.KZ1K-1. mol*dm-= 8 (9a)(9")
25. pH 201*+)N(43
p) vrednost je mjera aktivnosti vodonikovi! jona ()L) u rastvoru i na taj nain odre2uje da li
je dati rastvor kiselog ili "aznog karaktera.
Formula za raunanje vrednosti je;
p)8-log()L)
Q)LR oznaava aktivnost )L jona (ili preciznije napisano Q)<OLR% ekvivalent vodonikovi!
jona% izmereni! u jedinici molarnosti% odnosno "roj vodonikovi! jona u jednom molu jedne
litre datog rastvora.
9iselost% "azinost i neutralnost rastvora na osnovu p).[ista voda ima p) vrijednost 0.KK% pa
kaemo da je ista voda i "ilo koji rastvor koji ima p) 8 0.K neutralan . Ako rastvor ima
vrijednost p)\0.KK% rastvor je kiseo. Ako rastvor ima vrijednost p)]0.KK% rastvor je "azian.
@jerenje p) 3ajtanija i najpreciznija metoda mjerenja p) je pomou p)-metra. Aa manje
precizno mjerenje moe se koristiti indikatorski papir. 9iselinsko-"azni indikatori su
intenzivno o"ojene sla"e organske kiseline ili "aze koje prilikom primanja ili otpu&tanja
protona (iona )L) mijenjaju "oju.
p) indikator je !emijsko jedinjenje koje se dodaje u malim koliinama u rastvor da "i se p)
vrednost rastvora (kiselost ili "aznost) mogla vizuelno odrediti. p) indikator je !emijski
detektor !idronijum jona ()<OL) ili vodonikovi! jona ()L) u Arenijusovom modelu.
3ormalno% indikator uzrokuje promenu "oje rastvora u zavisnosti od p) vrednosti.Dakmus-
papir je vrsta indikatorskog papira koja se upotre"ljava kao kiselo-"azni indikator% u kiselom
je plavi lakmus-papir crven% a u "azinome je crveni lakmus-papir plav. @etil oran @etil
oran je kiselo-"azni indikator% u kiselom je crven% u "azinom ut.
26. 4A43A2,*AN*+ (-41)(0+)$-C1(N1H *+)1N*+N*A
Oksido-redukcione reakcije karakteri&e proces primanja i otpu&tanja elektrona.
22
!ksidacija je otpu"tanje elektrona pri #emu se oksidacioni $roj pove%ava&
'edukcija je primanje elektrona pri #emu se oksidaocioni $roj smanjuje&
:a "i moglo da do2e do !emijske reakcije oksidoredukcije% neop!odno je da se estice
razlikuju u elektronegativnosti. [estica koja je manje elektronegativna predaje
elektronegativnoj estici u potpunosti% ili samo dijelom% jedan ili vi&e elektrona. 'ri tome se
me2u njima uspostavlja !emijska veza(jonska ili kovalentna). re"a uoiti da% "ez o"zira na
to da li se elektron u potpunosti predaje ili ne% u reakciji oksido-redukcije moe uestvovati
najmanje jedan cio elektron.
27. +N3A,'1*A 1 +N30('1*A
+ntalpiju (() uveo je #.H. 4i""s 1EK*. kao toplotnu $unkciju stanja
( 8 ) L p*
gdje je ) unutra&nja energija sastava% p je pritisak% a * volumen. , !emijskim reakcijama koje
se odvijaju u atmos$eri pritisak ostaje konstantan i entalpija reakcije (^() jednaka je
^( 8 ^) L p^*
Aa egzotermne reakcije ^( je negativan.
+ntropija "S# je termodinamika $unkcija koja govori o iskoristivosti toplotne energije.
'romjena entropije nekog sastava ovisi samo o poetnom i konanom stanju sastava i
de$inirana je izrazom
^+ 8 ^_ N ,
Ako je sastav izoliran% njegova se entropija nee mijenjati kada se odvija reverzi"ilni proces%
dok e rasti ako se odvija ireverzi"ilan (nepovratljiv) proces. Ireverzi"ilnost procesa mjeri se
entropijom.
3ajveu entropiju imaju plinovi a najmanju kristali. 'rema tome% entropija se moe smatrati
mjerom za nered u nekom sastavu.
'ri apsolutnoj nuli u savr&enom kristalu entropija je jednaka nuli.
28. '$;+01
'uAeri su rastvori sla"i! kiselina i njima konjugovani! "aza ili odgovarajui! soli ili rastvori
sla"i! "aza i njima konjugovani! kiselina.
)(3-sla"a kiselina 3)
.
O)-sla"a "aza
(3-konjugovana "aza 3)
.
L
-konjugovana kiselina
9(3-kiseli pu$er 3)
.
(l- "azni pu$er
2:
&:. +,+-30(,1=A
+lektroli!a je razlaganje !emijskog spoja pod uticajem elektrine struje.
I8jaina struje (amper)
_8koliina naelektrisanja(kulon)
8vrijeme(sekunda)
I8_J
_8+I
8_JI
, toku procesa elektrolize na elektrodama se de&avaju procesi oksidacije i redukcije.
Aakone elektrolize postavio je Faradej.
'rvi !akonF
9oliina supstance koja se pri elektrolizi izlui na elektrodama proporcionalna je koliini
naelektrisanja koje je pro&lo kroz elektrolite.
)rugi !akonF
#ednake koliine naelektrisanja izluuju razliite supstance u omjeru nji!ovi! ekvivalentni!
masa.
9oliinu naelektrisanja &to nosi 1mol e
-
nazivamo Faradejevom konstantom ";#.
F83a + e
-
F8=.K*<+1K
*<
+1.=K*+1K
-1E
(
F8E=.EK8E=/KK(
_8n+F (koliina naelektrisanja koja pro2e)
&9. NA'(N4-1 N1= %+3A,A
Blektro!emijski (naponski) niz metala predstavlja niz metala poredjani! po
vrijednosti standardni! elektrodni! potencijala. Standardni elektrodni potencijal se odredjuje
u odnosu na vodonik koji ima vrijednost K. Pto je potencijal vei to je oksidaciona sposo"nost za
primanje elektrona vea. )emijske vrste koje se nalaze lijevo od vodonika mogu da redukuju
vodonikove jone (protone) do elementarnog vodonika% dok !emijske vrste koje se nalaze desno od
vodnika to ne mogu.
3aponski niz predstavlja niz metala poredjani! po rastuoj vrijednosti standardni! elektrodni!
potencijala.
9% 3a% (a% @g% Al% An% (e% Fe% (d% 3i% Sn% '"% )% (u% )g% Ag% 'd% 't% Au niz metala..
24
Standardni redukcioni potencijali omogavaju da se predvidi smijer reakcije. Standardni reduckioni
potencijal se oznaava sa Bo% a jedinica je v(volt).
Pto je Bo vrijednost vea od nule% jaa je oskidaciona sposo"nost i vea je mogunost primanja
elektrona. Pto je Bo vrijednost manja od nule% jaa je redukciona sposo"nost% odnosno sposo"nost za
otpu&tanje elektrona je velika.
3aponski niz je sastavljen po oso"ini redukovanja% zato i vodonik pripada naponskom nizu metala jer
ima redukcione oso"ine.
&2. (4%(34-1 '01314A-
-Osmoza predstavlja di$uziju molekula rastvaraa kroz polupropustljivu mem"ranu koja
propu&ta molekule rastvaraa% ali ne propu&ta molekule rastvorene supstance.
Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dvije strane mem"rane razliite. 'o&to
polupropustljiva mem"rana propu&ta samo molekule rastvaraa% ali ne i molekule rastvorene
supstance% dolazi do di$uzije rastvaraa kroz mem"ranu tj. molekuli rastvaraa prolaze kroz
mem"ranu kako "i se izjednaile koncentracije sa o"je strane mem"rane. @olekuli rastvaraa
se kreu iz sredine sa manjom koncentracijom (!ipotonian rastvor) u sredinu sa veom
koncentracijom rastvoreni! supstanci (!ipertonian rastvor).
'ri di$uziji molekula rastvaraa kroz mem"ranu dolazi do porasta nivoa tenosti na jednoj
strani mem"rane i smanjenja nivoa tenosti na drugoj strani. 'orast nivoa tenosti na jednoj
strani stvara !idrostatiki pritisak koji se suprostavlja osmozi tj. osmotskom pritisku koji
djeluje na mem"ranu. 9ada se ova dva pritiska izjednae doi e do upostave ravnotee i
proces di$uzije e se zavr&iti tj. nee vi&e doi do podizanja nivoa tenosti.
Q 'aR Q"arR
18>%<1. #J9 ` mol (1id"ergova konstanta)
&&.*(N4-+ 0+A-C1*+" H+%1*4-+ 0+A-C1*+#
- )emijska reakcija predstavlja trajne promjene u strukturi polazni! supstanci (reaktanata) i
nastajanje novi! supstanci (reakcioni! proizvoda) koji se po sastavu i svojstvu razlikuju od
polazni! supstanci.
)emijske reakcije mogu "iti;
1. 3epovratne ( konane ili ireverzi"ilne) i
*. 'ovratne ( reverzi"ilne).
3epovratne reakcije teku u jednom smeru. Odvijaju se sve dok koncentracija jednog od
reaktanata ne dostigne nulu.
'ovratne reakcije teku u o"a smera. Ceina !emijski! reakcija je povratna.
-#onske reakcije su reakcije koje se de&avaju izme2u jona ili jona i nedisosovani! vrsta (talozi%
gasovi% nedisosovani molekuli) u rastvorima (naje&e vodenim). Svi jaki elektroliti pi&u se u
2C
o"liku jona a sla"i elektroliti% neelektroliti% gasovi i talozi kao molekuli% odnosno kao
nejonizovane vrste.
2?