Uvod

ovekovo okruenje predstavlja razliite oblike materije koja se veito kree i menja. Na Zemlji se materija predstavljaju u tri agregatna stanja, dok u vasijoni materija je najee u obliku plazme. Postoje etri agregatna stanja i to: Gasovito; Teno; vrsto; Plazma. Veina supstanci se moe jednovremeno pojaviti u vie agregatnih stanja. Da li e neka supstanca u datim uslovima biti vrsta, tena ili gasovita zavisi od dva osnovna inioca: kinetike energije molekula i meumolekulskih sila. Ako je kinetika energija molekula mnogo vea od energije meumolekulskog privlaenja, supstanca e biti u gasnom stanju. Pri dominantnom dejstvu meumolekulskog privlaenja, uspostavie se vrsto stanje. Ako nijedno od ova dva dejstva osetno ne preovlauje, supstanca e biti tena. Gas nema stalan oblik ni stalnu zapreminu jer se slobodno kree, a molekuli tee da ispune prostor koji im je dostupan. Najvei deo zapremine gasa je slobodan prostor i zato gasovi imaju malu gustinu i veliku stiljivost.

Idealno gasno stanje

Pouavanje gasovitog stanja dovelo je do uvoenja pojma idealni gas. Idealan gas je zamiljeni gas, u kome je zapremina estica gasa beskonano mala u odnosu na ukup nu zapreminu gasa, i meuestine privlane sile su zanemarljive. Postoje tri karakteristina svojstva gasa: njihovo reagovanje na pritisak; na temperature; i njihova zavisnost od koliine

Gas koji se nalazi u idealnom gasnom stanju moe se zamisliti kao skup materijalnih taaka koje meusobno ne interaguju i koje se neprekidno haotino kreu u svim pravcima. Molekuli u ovakvom stanju poseduju samo energiju translatornog kretanja, a sudari izmeu njih su elastini. Treba naglasiti da ne postoje idealni gasovi, ve samo idealno gasno stanje kao odreeno fiziko stanje koje teorijski moe postii, ili mu se znatno pribliiti, svaka vrsta materije pri odreenim uslovima. Ako su gasovi dovoljno razreeni, zbog velikog rastojanja izmeu molekula, meumolekulske sile postaju zanemarljivo male u odnosu na prosenu termalnu energiju po estici. Tada se veliki broj realnih gasova, pri atmosferskom pritisku i sobnoj temperaturi, pribliava idealnom gasnom stanju. U ovakvom stanju ukupna zapremina gasnih molekula je zanemarljivo mala u odnosu na ukupnu zapreminu suda u kojoj se gas nalazi. Stoga je lako objasniti veliku kompresibilnost gasova s obzirom na to da je zapremina praznog prostora velika. U idealnom gasnom stanju, gasovi su meljivi dok je u drugim stanjima meljivost ograniena ili uopte ne postoji. Osnovne osobine gasnog stanja otkrivene su empirijski, na osnovu posmatranja zbivanja u celoj zapremini gasa. Tako su formulisani: Bojl Mariotov (Boyle-Mariotte) zakon; Gej Lisakov (Gay Lussac) zakon; arlov (Jacques Charles) zakon; Daltonov (Dalton) zakon; Avogadrov (Avogadro) zakon.

Bojl Marijotov zakon

Pritisak odreene koliine gasa zavisi od temperature i zapremine u kojoj se gas nalazi. Ako se jedna od ovih veliina izmeni, npr. temperatura, promenie se i druge dve veliine. Iz ovog se zakljuuje da za odreenu koliinu gasa, ako su poznate dve od tri promenljive P, V, T (pritisak, zapremina i temperatura), moe da se izrauna trea, pod uslovom da nam je poznato na koji nain zavise ove tri veliine jedna od druge. Uopte, ta zavisnost moe da se izrazi funkcijom: F(P,V ,T ) = 0 koja predstavlja opti oblik jednaine idealnog gasnog stanja. Nai ovu funkciju znai nai zakone po kojima se gasovi vladaju. Tri promenljiva parametra: pritisak, zapremina i temperatura, su potrebni i dovoljni za definiciju stanja gasova. Koliko puta se pritisak povea, toliko puta se zapremina smanji i obrnuto, ili, pri stalnoj temperaturi zapremina odreene koliine gasa je obrnuto srazmerna pritisku:
V K1 P

Robert Boyle

Edme Mariotte

K1 je konstanta koja zavisi od temperature, prirode i koliine gasa i jedinica u kojima su dati pritisak i zapremina. Zavisnost zapremine i pritiska na konstantnoj temperaturi moe se izraziti i jednainom:

PV K1

iz koje proizilazi da je P1V1=P2V2 odnosno P1/P2=V2/V1. Objanjenje Bojl-Mariotovog zakona je u tome to je pritisak gasa posledica udara molekula gasa o zidove suda. Pri smanjenju zapremine poveava se gustina gasa, te raste i broj udara o zidove.

Gej Lisakov zakon

GejLisakov zakon (1802. god.) opisuje zavisnost promene zapremine sa promenom temperature pri stalnom pritisku i promenu pritiska sa promenom temperature pri stalnoj zapremini.

Pri konstantnom pritisku, pri poveanju temperature za 1 K , odreena koliina bilo kog gasa povea svoju zapreminu za 1/273 od one zapremine koju taj gas ima na 273.15 K. Pri hlaenj zapremina se smanjuje za isti iznos. U nekim izvorima literature se kao Gej-Lisakov zakon navodi sledee: Pri konstantnoj zapremini pritisak odreene koliine gasa je proporcionalan termodinamikoj temperaturi.

V=k*T za V,n=cnost

arlov zakon
Pri stalnoj zapremini gasa, pritisak je srazmeran temperaturi i gustini.

Pritisak gasa direktno varira sa temperaturom, ako je zapremina stalna, volumen gasa e se menjati sa promenom temperature ako je pritisak nepromenjen, ili ako zapremina ostaje nepromenjena, a raste temperatura, poveava se pritisak. U drugim detaljnijim definicijama, odnos izmeu mase gasa pri konstantnom pritisku je obrnuto proporcionalan temperaturi koja se dovodi u sistem, koji se dalje moe koristiti odreivanjem sistema gde predstavlja kubno irenje gasa, a , predstavlja temperaturu izmerenu u Kelvinovom mernom sistemu (u kelvinima):

Kako bi se odrala konstanta k, tokom zagrevanja gasa pri konstantnom pritisku, zapremina se mora poveavati. Slino tome, hlaenje gasa smanjie zapreminu. Tana vrednost konstante ne treba biti poznata kako bi koristili ovaj zakon za uporeivanje zapremine gasova pri jednakom pritisku:

.
Dakle, kako se temperatura poveava, zapremina gasa se poveava.

Avogadrov zakon
Iste koliine gasa zauzimaju iste zapremine pri istom pritisku i temperature. Matematiski izraz ove zavisnosti: V=k*n za p,T=const Avogadro je (1811) postavio hipotezu da pod istim uslovima P i T jednake zapremine gasova sadre isti broj molekula. Na osnovu Avogadrovog zakona, jedan mol supstance definisan je kao koliina supstance koja sadri toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kg ugljenika C 12 . Jedan mol idealnog gasa, ija zapremina na temperaturi 0 0 C i pritisku 101325 Pa iznosi 22,414 dm 3 , sadri 6,023210 23 molekula. Avogadrov broj: N A 6,0232 10 23 mol 1 predstavlja jednu od fundamentalnih konstanti fizike hemije. Jednaina idealnog gasnog stanja: pV=nRT
Amedeo Avogadro

Stanje idealnog gasa odreeno je pritiskom, brojem molova i temperaturom. Konstanta R je molarna kasna konstanta i ona se naziva samo gasna konstanta i ima istu vrednost za sve gasove. Gasta konstanta R se moe odrediti:

R=
5

Daltonov zakon
U smei gasova svaka komponenta ispunjava ceo prostor u kome se nalazi. Parcijalni pritisak svakog gasa pojedinano jednak je pritisku pod kojim bi se gas nalazio ako bi sam ispunjavao celu zapreminu. Parcijalni pritisak je, znai, odreen brojem molova, temperaturom i ukupnom zapreminom:
PA n A RT V

Prema Daltonovom zakonu (1810), ukupan (totalni) pritisak smee jednak je zbiru parcijalnih pritisaka komponenata. Za smeu sastavljenu od tri komponente, na primer, vai: P=PA+PB+PC odnosno:
P n A RT n B RT nC RT n A n B nC RT V V V V

John Dalton

Ako se ukupan broj molova svih komponenata gasne smee obelei sa n t , bie:
PV nt RT

Polazei od odnosa parcijalnog pritiska jedne komponente i totalnog pritiska smee:

PA P

nA

RT V RT nt V

mogue je parcijalni pritisak jedne komponente izraziti kao proizvod njene molske frakcije i totalnog pritiska:

PA x A P

Zakljuak

Gas nema stalan oblik ni stalnu zapreminu jer se slobodno kree, a molekul tee da ispune proctor koji im je dostupan. Najvei deo zapremine gasa je slobodan proctor i zato gasovi imaju malu gustinu i veliku stiljivost. Prema tome gasovi su zavesni od pritisk, zapremine i temeperature.

LITERATURA

1. Dr. Popovi D., Hemijski parametri radene i ivotne sredine, Univerzitet u Niu, Ni, 2009. 2. Holclajtner Antunovi, I., Opti kurs fizike hemije, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za fiziku hemiju, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000. 3. Putanov, P., Osnove fizike hemije I deo, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnoloki fakultet, Institut za hemiju, gas, naftu i hemijsko inenjerstvo Novi Sad, Tree izdanje, Novi Sad, 1989. 4. www.wikipedia.com