HIDROTERMIČKA OBRADA DRVETA PRAKTIKUM

Lista simbola i skraćenica

p – pritisak vlažnog vazduha (Pa)

pv – parcijalni pritisak suvog vazduha (Pa)

pp – parcijalni pritisak vodene pare (Pa)

ppz – parcijalni pritisak zasićenja (Pa)

V – zapremina (m3)

m – masa (kg)

R – gasna konstanta (J/kg K)

T – apsolutna temperatura (K)

t – temperatura (°C)

ts – temperatura suvog termometra (°C)

tm – temperatura mokrog termometra (°C)

tr – tačka rose (°C)

ψ – zapreminska apsolutna vlažnost vazduha (kg/m3; g/m3)

ψz – zapreminska apsolutna vlažnost zasićenja (kg/m3; g/m3)

ϕ – relativna vlažnost vazduha (%)

x – stepen vlažnosti vazduha (kg/kg)

h – specifična entalpija vlažnog vazduha (kJ/kg suvog vazduha)

cpv – srednja specifična toplota suvog vazduha (kJ/kg°C)

cpp – srednja specifična toplota vodene pare (kJ/kg°C)

hisp – latentna toplota isparavanja vode (kJ/kg)

n – odnos smeše (pri mešanju različitih stanja vazduha)

ur – ravnotežna vlažnost (%)

u – vlažnost drveta (%; kg/kg)

mu – masa drveta pri nekoj vlažnosti (kg)

m0 – masa drveta u apsolutno suvom stanju (kg)

ρu – gustina drveta pri nekoj vlažnosti (kg/m3)

ρ0 – gustina drveta u apsolutno suvom stanju (kg/m3)

βv – zapreminsko bubrenje drveta (%; m3/m3)

α – ukupno utezanje drveta (%; m3/m3) GH – granica higroskopnosti (%; kg/kg)

k – permeabilnost drveta (m3/m Pa s)

D – koeficijent difuzije (m2/s)

c – specifična toplota drveta (kJ/kg K)

λ – toplotna provodnost drveta (W/m K)

a – termička difuzivnost drveta (m2/s)

nz – normativ zagrevanja (°C/h)

τ – vreme (s; h)

Ip – potencijal sušenja (-)

Predgovor

Praktikum iz Hidrotermičke obrade drveta namenjen je studentima Šumarskog fakulteta, Odseka za

tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta, i to prvenstveno kao
materijal koji će se koristiti na vežbama iz ovog predmeta. Istovremeno, Praktikum je dopuna
osnovnom udžbeniku „Hidrotermička obrada drveta“ autora prof. dr Branka Kolina, pa su pojedine
oblasti objašnjene detaljnije i, u odnosu na udžbenik, analizirane sa drugog aspekta. Koncipiran je
tako da i po naslovima poglavlja odgovara nastavnom programu predmeta Hidrotermička obrada
drveta koji je akreditovan.

Praktikum je takođe namenjen i inženjerima koji se bave procesima hidrotermičke obrade drveta u
praksi, a koji u ovom materijalu mogu pronaći praktične informacije, formule i grafikone koji se
koriste u svakodnevnom radu. Ovo se naročito odnosi na poslednja četiri poglavlja i priloge u kojima
su sadržana i uputstva za analizu i unapređenje procesa veštačkog sušenja drveta.

Zahvaljujem recenzentima na svim predlozima koji su doprineli poboljšanju kvaliteta ovog

praktikuma. Sve eventualne greške i netačnosti u tekstu i prilozima isključivo su odgovornost autora.

Beograd, 2015. godine Autor

1. Vlažni vazduh kao medijum za sušenje

Vlažni vazduh je najčešće korišćeni medijum za sušenje drveta – koristi se u više od 90% kapaciteta za
sušenje u svetu. Pod terminom ‘vlažni vazduh’ podrazumeva se smeša suvog vazduha i vodene pare.
Pri sušenju dolazi do razmene toplote i vode između drveta i vlažnog vazduha, odnosno voda sa
površine drveta isparava. Na ovaj način se povećava masa vodene pare u vlažnom vazduhu, dok je
masa suvog vazduha nepromenljiva veličina ove smeše.

Kada je vlažni vazduh nezasićen, onda se na njega (i njegove komponente) mogu primeniti zakoni koji
važe za idealne gasove.

Daltonov (Dalton) zakon – pritisak smeše gasova, u ovom slučaju vlažnog vazduha (p) jednak je zbiru
parcijalnog pritiska suvog vazduha (pv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pp):

(1.1)

Konvencionalno sušenje drveta odvija se uglavnom pri izobarskim uslovima, i to pri normalnom
atmosferskom pritisku (1 bar), tako da se ta vrednost može koristiti u svim proračunima i
termodinamičkim analizama stanja vlažnog vazduha kod konvencionalnog sušenja drveta.

Bojl-Mariotov (Boyle, Mariotte) zakon – pri konstantnoj temperaturi i nepromenjenoj količini gasa,
proizvod pritiska i zapremine gasa je konstantan (pV = const.). Najčešće se koristi u formi jednačine
idealnog gasnog stanja:

(1.2)

gde je:

p – pritisak (Pa)

V – zapremina (m3)

n – količina gasa (mol)

Ru – univerzalna gasna konstanta (8,314 J/mol K) T – apsolutna temperatura (K).

Za tehničke proračune vlažnog vazduha koristi se i sledeći oblik iste jednačine:

(1.3)

gde je:

m – masa suvog vazduha ili vodene pare (kg)

R – gasna konstanta suvog vazduha ili vodene pare (J/kg K) Rv = 287,1 J/kg K – gasna konstanta suvog
vazduha

Rp = 461,5 J/kg K – gasna konstanta vodene pare.

1.1. Osnovne veličine stanja vlažnog vazduha

Osnovne veličine stanja (parametri) vlažnog vazduha su: temperatura, pritisak, zapreminska
apsolutna vlažnost (gustina vodene pare), relativna vlažnost, stepen vlažnosti i entalpija.

Temperatura vlažnog vazduha jednaka je temperaturi suvog vazduha i temperaturi vodene pare.

Pritisak vlažnog vazduha (po Daltonovom zakonu) jednak je zbiru parcijalnih pritisaka suvog vazduha i
vodene pare.

Pre definisanja veličina koje karakteriše sadržaj vodene pare u vazduhu, potrebno je istaći da se u
stručnoj literaturi često koriste različiti, pa čak i zbunjujući termini (prvenstveno kad je reč o terminu
‘apsolutna vlažnost’). Preporuka je da se pri korišćenju literature uvek obrati pažnja na jedinicu mere
da ne bi dolazilo do zabune.

U ovom praktikumu će se, kako bi se izbegle nedoumice, koristiti termin zapreminska apsolutna
vlažnost (ψ) pri čemu ona podrazumeva masu vodene pare (mp) u datoj zapremini vlažnog vazduha
(V), pri određenoj temperaturi i pritisku:

(1.4)

Osnovna jedinica je kg/m3, ali se češće koristi g/m3. Iz jedinice mere je jasno da ona praktično
predstavlja gustinu vodene pare u vlažnom vazduhu. Za vlažni vazduh koji se koristi za sušenje drveta,
zapreminska apsolutna vlažnost je u opsegu od blizu nule (npr. za prirodno sušenje u zimskim
uslovima) do više od 200 g/m3 (na visokim temperaturama u sušarama). Ukoliko se izrazi preko
jednačine stanja, za izračunavanje apsolutne zapreminske vlažnosti dovoljno je znati parcijalni
pritisak vodene pare i temperaturu:

gde je:

pp – parcijalni pritisak vodene pare (Pa)

Rp – gasna konstanta vodene pare (461,5 J/kg K) T – apsolutna temperatura (K).

Relativna vlažnost vazduha predstavlja odnos parcijalnog pritiska vodene pare u datom vlažnom
vazduhu i najvišeg parcijalnog pritiska koji para može imati pri toj temperaturi (tzv. parcijalni pritisak
vodene pare u zasićenom vlažnom vazduhu ili parcijalni pritisak zasićenja). Drugim rečima, to je
odnos između stvarne količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine koju taj vazduh može da
sadrži pri određenoj temperaturi.

gde je:

pp – parcijalni pritisak vodene pare (Pa) ppz – parcijalni pritisak zasićenja (Pa)

ψ – zapreminska apsolutna vlažnost (kg/m3)

ψz – zapreminska apsolutna vlažnost zasićenja (kg/m3)

Relativna vlažnost vazduha se najčešće izražava u procentima, i može imati vrednosti od 0 (suv
vazduh bez vodene pare) do 100% (vlažni vazduh zasićen vodenom parom). Kod zasićenog vazduha
(ϕ = 100%), stvarni parcijalni pritisak vodene pare jednak je parcijalnom pritisku zasićenja za tu
temperaturu. Pri ovom stanju, vlažni vazduh ne može da prima nove količine vodene pare. Pri
konstantnom pritisku, veličine stanja zasićenog vazduha (npr. ppz, ψz) zavise samo od temperature i
tablične su vrednosti (Prilog A – Tabela 1. Parcijalni pritisak vodene pare i zapreminska

apsolutna vlažnost na liniji zasićenja). Na osnovu ovih vrednosti i poznate relativne vlažnosti vazduha
lako se izračunavaju parcijalni pritisak vodene pare i zapreminska apsolutna vlažnost (gustina vodene
pare) za stvarno stanje vazduha. Za procese sušenja drveta od velikog je značaja to što sa porastom
temperature raste sposobnost vazduha da adsorbuje vodenu paru, odnosno što vazduh na višim
temperaturama može da „primi“ znatno veće količine vodene pare u odnosu na nezagrejani vazduh.
Na primer, vazduh pri 60°C može sadržati maksimalno 130 g vodene pare po metru kubnom što je
značajno više u odnosu na oko 9 g, što je maksimalni sadržaj vodene pare na 10°C.

Stepen vlažnosti (koriste se i termini udeo vlage, specifična vlažnost) je količnik mase vodene pare
(mp) i mase suvog vazduha (mv):

(1.7)

Jedinica mere je kg/kg (kilogram vodene pare po kilogramu suvog vazduha), ali se najčešće koristi
g/kg, jer je masa vodene pare mnogo manja od mase suvog vazduha. Ukoliko se masa pare i masa
suvog vazduha izraze iz jednačine stanja dobija se:

Dakle, za određivanje stepena vlažnosti vlažnog vazduha dovoljno je znati parcijalne pritiske vodene
pare i suvog vazduha. Ukoliko su poznati relativna vlažnost i temperatura vazduha (što je najčešći
slučaj), onda se lako može izračunati parcijalni pritisak vodene pare, a parcijalni pritisak suvog
vazduha dobiti na osnovu Daltonovog zakona. Time izraz za stepen vlažnosti postaje:

U procesima sušenja (i mnogim drugim procesima u tehnici) masa suvog vazduha često ostaje
nepromenjena, a menja se masa vodene pare. Zbog toga se kao jedinica za količinu vlažnog vazduha
uzima 1 kg suvog vazduha pomešan sa h kg vodene pare, odnosno (1 + h) kg vlažnog vazduha.

Entalpija (u sistemu SI jedinica J) vlažnog vazduha je važna veličina u energetskim bilansima procesa
sušenja. Predstavlja toplotni sadržaj vlažnog vazduha, a najčešće se koristi u obliku specifične
entalpije i izražava u kJ/kg. Računata po kilogramu suvog vazduha, predstavlja zbir specifičnih
entalpija suvog vazduha i prisutne vodene pare:

gde je:

h – specifična entalpija vlažnog vazduha (kJ/kg suvog vazduha) hv – specifična entalpija suvog
vazduha (kJ/kg)

hp – specifična entalpija vodene pare (kJ/kg) x – stepen vlažnosti (kgpare/kgs.v.)

Pri konstantnom pritisku, specifične entalpije suvog vazduha i vodene pare su funkcije temperature:

gde je

cpv –srednja specifična toplota suvog vazduha (1,006 kJ/kg°C za opseg temperatura 0-100°C)

cpp – srednja specifična toplota vodene pare (1,86 kJ/kg°C za opseg temperatura 0-100°C)

t – temperatura (°C)
hisp – latentna toplota isparavanja vode (od 2 260 kJ/kg pri 100°C, do 2 500 kJ/kg pri 0°C; uglavnom
se, bez velike greške, može usvojiti 2 500 kJ/kg).

Pored definisanja osnovnih veličina stanja vlažnog vazduha, potrebno je dodatno objasniti najčešće
korišćeni parametar – temperaturu. Svakodnevno korišćeni termin temperatura odnosi se na tzv.
temperaturu suvog termometra (ts), što je temperatura koju izmeri slobodno postavljeni termometar
u prostoru. Drugim rečima, to je „stvarna“ temperatura vazduha i na nju nema uticaja vlažnost
vazduha. Za tehničke procese kod kojih se koristi vlažni vazduh najčešće je potrebno poznavati još
dve veličine koje se odnose na temperaturu, a zavise od vlažnosti vazduha:

- temperatura mokrog termometra (tm) je temperatura koju bi vazduh imao kada bi se,
isparavanjem vode, ohladio do zasićenja (ϕ = 100%). Najčešće se meri termometrom čiji je donji deo
(posudica) obmotan pamučnom krpicom koja se neprekidno vlaži vodom. Pri dovoljnoj cirkulaciji
vazduha preko termometra, voda sa krpice isparava pri čemu se troši toplota i tako snižava
temperatura okolnog vazduha. Na taj način će i temperatura koju meri ovaj termometar biti niža od
temperature suvog termometra i ta će razlika biti veća ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža (jer
će isparavanje vode biti intenzivnije). Obrnuto, ukoliko je vazduh zasićen, neće biti isparavanja vode
pa će oba termometra pokazivati istu vrednost.

- tačka rose (tr) je temperatura na koju vazduh mora biti ohlađen (bez isparavanja vode) da bi
postao zasićen (ϕ = 100%). Drugim rečima, to je temperatura na kojoj dolazi do kondenzacije vodene
pare iz vazduha.

Primer 1.1. U sušari za drvo se nalazi 180 m3 vlažnog vazduha temperature 40°C, relativne vlažnosti
60% i pritiska 1 bar. Odrediti:

a) parcijalne pritiske vodene pare i suvog vazduha b) stepen vlažnosti

v) masu suvog vazduha i vodene pare u sušari g) specifičnu entalpiju

d) tačku rose.

a) Parcijalni pritisak vodene pare se može izračunati na osnovu poznate relativne vlažnosti i
temperature:

Prema formuli (1.1), parcijalni pritisak suvog vazduha predstavlja razliku pritiska vlažnog vazduha i
parcijalnog pritiska vodene pare:

b) Stepen vlažnosti, prema formuli (1.8),

v) Iz jednačine stanja (1.3) dobija se:

g) Prema formuli (1.11 i 1.12), specifične entalpije iznose:

pa je prema formuli (1.10) specifična entalpija vlažnog vazduha:

d) Tačka rose se, na osnovu ovde datih podataka, može očitati iz brojnih dijagrama i tablica. Analitički
se može odrediti poznajući sledeću zavisnost:

pa je:

Iz tabele 1. (Prilog A) može se očitati da ovaj pritisak zasićenja približno odgovara temperaturi 31°C,
odnosno da toliko iznosi tačka rose.

Primer 1.2. U sušari za drvo, vlažni vazduh na ulasku u složaj rezane građe ima temperaturu 60°C i
relativnu vlažnost 40%. Za koliko se promenila zapreminska apsolutna vlažnost vazduha (koliko grama
vodene pare po metru kubnom je vazduh primio) tokom prolaska kroz složaj, ako na izlasku ima
temperaturu 56°C i relativnu vlažnost 54%?

Potrebno je odrediti razliku između zapreminske apsolutne vlažnosti (gustine vodene pare) pre i
posle prolaska vazduha kroz složaj:

1.2. Molijerov (h-x) dijagram

Većina parametara vlažnog vazduha može se očitati sa tzv. psihrometarskih dijagrama. Oni se
konstruišu za konstantan pritisak i predstavljaju grafički odnos između pojedinih parametara vlažnog
vazduha. Po pravilu, dovoljno je poznavati dva parametra vlažnog vazduha kako bi se odredili
preostali.

Jedna od najčešće korišćenih varijanti psihrometarskih dijagrama je Molijerov (Mollier) dijagram (čest
naziv je h-x dijagram). Dijagram je konstruisan za 1 kg suvog vazduha, tj. (1 + x) kg vlažnog vazduha i
za konstantan pritisak (najčešće 1 bar). Na dijagramu (sl. 1.1) se na apscisi nalazi stepen vlažnosti, a
na ordinati entalpija. Najčešće se sa dijagrama mogu očitati i vrednosti za temperaturu, parcijalni
pritisak vodene pare i za relativnu vlažnost vazduha. Pravim linijama su predstavljeni x = const., t =

const., h = const. i pp = const.

Slika 1.1. Konstruisanje h-x dijagrama za vlažni vazduh

Dijagram je krivom zasićenja (ϕ = 100%) podeljen na dve oblasti. Oblast iznad ove linije odgovara
nezasićenom vlažnom vazduhu (ϕ<100%), dok se oblast ispod nje naziva oblast magle (vazduh je
prezasićen vodenom parom).

Svaka tačka na h-x dijagramu (Prilog A – h-x dijagram za vlažni vazduh) predstavlja određeno stanje
vlažnog vazduha, što znači da se na osnovu poznata dva parametra vlažnog vazduha mogu očitati
preostali.

Primer 1.3. Vlažni vazduh ima temperaturu 60°C i relativnu vlažnost 50%. Odrediti stepen vlažnosti,
parcijalni pritisak vodene pare i entalpiju ovog vazduha.

Posmatrano stanje vazduha nalazi se u preseku prave t = 60°C i krive ϕ = 50% (sl. 1.2). Stepen
vlažnosti se očitava na apscisi, i to tako što se kroz presek nadole povlači vertikalna linija koja
označava konstantan stepen vlažnosti. Povlačenjem vertikalne linije nagore (linija konstantnog
parcijalnog pritiska) vrednost za parcijalni pritisak vodene pare može se očitati na gornjoj skali.
Konačno, povlačenjem linije konstantne entalpije (paralelno sa ostalim linijama h = const.) kroz
presek se na liniji zasićenja može očitati vrednost specifične entalpije. Tražene vrednosti su: x = 70
g/kg, pp = 102 mbar, h = 250 kJ/kg s.v. Na osnovu ovih

parametara se, ukoliko je to potrebno, mogu izračunati parcijalni pritisak suvog vazduha,
zapreminska apsolutna vlažnost...

Slika 1.2. Primer očitavanja parametara sa h-x dijagrama za vlažni vazduh

Potrebno je naglasiti da je preciznost očitavanja parametara sa dijagrama, naravno, manja nego kod
analitičkih postupaka, pa je kada se zahteva velika preciznost u proračunima bolje koristiti
matematičke metode. S druge strane, brzina i jednostavnost korišćenja su svakako na strani h-x
dijagrama.
1.3. Promene stanja vlažnog vazduha

Tokom procesa sušenja drveta, vlažni vazduh se zagreva i hladi u ciklusima. Zbog toga je potrebno
odrediti parametre stanja tokom ovih promena.

Zagrevanje vlažnog vazduha se odvija pri konstantnom stepenu vlažnosti. Grafički se problem rešava
korišćenjem h-x dijagrama, i to tako što se kroz početno stanje vlažnog vazduha povlači prava x =
const. do preseka sa izotermom koja odgovara temperaturi na koju se vazduh zagreva (sl. 1.3).
Zagrejani vazduh, pored više temperature (t2 > t1), ima višu entalpiju (h2 > h1), nižu relativnu
vlažnost (ϕ2 < ϕ1), dok su stepen vlažnosti (x2 = x1) i parcijalni pritisak vodene pare (pp2 = pp1)
nepromenjeni.

Slika 1.3. Termodinamički ciklus zagrevanja vlažnog vazduha

Primer 1.4. Vlažni vazduh iz primera 1.3 se, pri prolasku kroz grejna tela (izmenjivače toplote) u
sušari, zagreva na temperaturu 68°C. Odrediti relativnu vlažnost, stepen vlažnosti, parcijalni pritisak
vodene pare i entalpiju zagrejanog vazduha.

Kako se vazduh zagreva pri konstantnom stepenu vlažnosti (i konstantnom parcijalnom pritisku
vodene pare), stanje zagrejanog vazduha biće u preseku linije koja označava temperaturu 68°C i linije
konstantnog stepena vlažnosti koja prolazi kroz početno stanje vazduha (sl. 1.4).
Slika 1.4. Primer rešenja problema zagrevanja vazduha na h-x dijagramu

Stepen vlažnosti zagrejanog vazduha ostaje nepromenjen (x = 70 g/kg), kao i parcijalni pritisak
vodene pare (pp = 102 mbar). Relativna vlažnost zagrejanog vazduha je niža (ϕ2 = 35%), a specifična
entalpija viša (h2 = 258 kJ/kg s.v.) u odnosu na početno stanje. Razlika u specifičnoj entalpiji pokazuje
kolika se količina toplote (po kilogramu suvog vazduha) mora dovesti vlažnom vazduhu da bi mu se
povisila temperatura.

Hlađenje vlažnog vazduha može se odvijati na dva različita načina: uz primanje vodene pare i bez
primanja vodene pare.

Hlađenje uz primanje vodene pare dešava se pri konstantnoj entalpiji. Ovaj vid hlađenja vazduha
zastupljen je i pri sušenju drveta. Vazduh predaje deo toplote drvetu, ali mu se gotovo ista količina
toplote vraća kroz vodenu paru. Grafički se problem rešava korišćenjem h-x dijagrama, tako što se
kroz početno stanje vlažnog vazduha povlači prava h = const. do preseka sa izotermom koja odgovara
temperaturi na koju se vazduh hladi (sl. 1.5). Na ovaj način ohlađeni vazduh, pored niže temperature
(t2 < t1), ima višu relativnu vlažnost (ϕ2 > ϕ1), viši stepen vlažnosti (x2 > x1) i parcijalni pritisak
vodene pare (pp2 > pp1), dok entalpija ostaje nepromenjena (h2 = h1).
Slika 1.5. Termodinamički ciklus hlađenja vlažnog vazduha uz primanje vodene pare

Primer 1.5. Zagrejani vlažni vazduh iz primera 1.4 prolazi složaje rezane građe, predaje drvetu
toplotu, uz istovremeno primanje vodene pare. Na izlasku iz složaja vazduh ima temperaturu 58°C.
Odrediti relativnu vlažnost, stepen vlažnosti, parcijalni pritisak vodene pare i entalpiju ohlađenog
vazduha.

Kako se hlađenje vazduha uz primanje vodene pare odvija pri konstantnoj entalpiji, stanje ohlađenog
vazduha biće u preseku linije koja označava temperaturu 58°C i linije konstantne entalpije koja
prolazi kroz početno stanje vazduha (sl. 1.6).

Slika 1.6. Primer rešenja problema hlađenja vazduha uz primanje vodene pare na h-x dijagramu

Specifična entalpija ostaje nepromenjena (h2 = h1 = 258 kJ/kg s.v.), relativna vlažnost ohlađenog
vazduha je viša (ϕ2 = 58%), kao i stepen vlažnosti (x = 75 g/kg) i parcijalni pritisak vodene pare (pp =
110 mbar). Ovaj se problem može koristiti i za očitavanje temperature mokrog termometra sa
dijagrama. To je izoterma koja se završava u preseku linije konstantne entalpije i krive zasićenja. U
ovom primeru, temperatura mokrog termometra iznosi 49°C.

Sa skice je jasno da, ukoliko bi se nastavilo hlađenje vazduha na ovaj način, on bi pri određenoj
temperaturi postao zasićen, a daljim hlađenjem bi došlo do kondenzovanja vodene pare. Ovo je vrlo
nepovoljna situacija u sušarama za drvo, a dešava se uglavnom pri nižim temperaturama vazduha (u
odnosu na ovaj primer) i nedovoljnoj brzini cirkulacije vazduha (sporiji prolazak vazduha kroz složaj
znači i veću masu primljene vodene pare).

Hlađenje bez primanja vodene pare je proces koji je inverzan zagrevanju, i dešava se pri konstantnom
stepenu vlažnosti. I ovaj proces je značajan za tehnologije sušenja drveta, jer se u pojedinim
procesima koristi za „isušivanje“ vlažnog vazduha, odnosno koristi se za snižavanje relativne vlažnosti
vazduha. Ovaj problem je potrebno rešiti kod svih tehnologija sušenja drveta, jer (kao što se vidi iz
prethodnog primera) voda iz drveta isparava i, pre ili kasnije, vazduh postaje previše vlažan.

Grafički se problem rešava korišćenjem h-x dijagrama, tako što se kroz početno stanje vlažnog
vazduha povlači prava x = const. do preseka sa izotermom koja odgovara temperaturi na koju se
vazduh hladi (sl. 1.7). Na ovaj način ohlađeni vazduh, pored niže temperature (t2 < t1), ima nižu
entalpiju (h2 < h1), višu relativnu vlažnost (ϕ2 > ϕ1), dok se stepen vlažnosti (x2 = x1) i parcijalni
pritisak vodene pare (pp2=pp1) nisu promenili. Daljim hlađenjem vazduha bez primanja vodene pare
dolazi do zasićenja vazduha, odnosno dostiže se temperatura koja odgovara tački rose. Ispod
temperature tačke rose, vazduh se hladi po krivoj zasićenja, a deo vodene pare iz vazduha se
kondenzuje. Na taj način se snižava stepen vlažnosti.

Slika 1.7. Termodinamički ciklus hlađenja vlažnog vazduha bez primanja vodene pare

Primer 1.6. Ohlađeni vlažni vazduh iz primera 1.5, nakon prolaska kroz složaje rezane građe, ulazi u
kondenzacioni agregat gde se dalje hladi bez primanja vodene pare do temperature 42°C. Odrediti
relativnu vlažnost, stepen vlažnosti, parcijalni pritisak vodene pare i entalpiju dodatno ohlađenog
vazduha.
Kako se hlađenje vazduha bez primanja vodene pare odvija pri konstantnom stepenu vlažnosti do
tačke rose, a potom po krivoj zasićenja, stanje ohlađenog vazduha biće u preseku linije koja označava
temperaturu 42°C i krive zasićenja (sl. 1.8).

Slika 1.8. Primer rešenja problema hlađenja vazduha bez primanja vodene pare na h-x dijagramu

Stepen vlažnosti ohlađenog vazduha ostaje nepromenjen sve do tačke rose (xR = x2 = 75 g/kg), kao i
parcijalni pritisak vodene pare (ppR = pp2 = 110 mbar). Temperatura tačke rose iznosi 48°C. Dalje
hlađenje dovodi do kondenzovanja dela vodene pare, pa su pri temperaturi 42°C stepen vlažnosti i
parcijalni pritisak vodene pare niži (x3 = 55 g/kg, pp3 = 82 mbar). Relativna vlažnost, kao i pri tački
rose, iznosi 100%. Specifična entalpija je niža (h3 = 185 kJ/kg s.v.) i u odnosu na početno stanje i u
odnosu na tačku rose.

Iako je već navedeno da se pri sušenju drveta praktično dešava proces hlađenja vazduha uz primanje
vodene pare, potrebno je istaći da u realnim uslovima to nije čisto adijabatski proces, jer se javljaju
toplotni gubici, a deo toplote se troši na zagrevanje drveta. Usled toga se realni proces isparavanja
vode iz drveta odvija po liniji koja je između linija h = const. i x = const.
1.4. Mešanje vazduha različitih stanja

Proces mešanja vazduha različitih stanja značajan je za tehnologiju sušenja drveta, jer se ovaj proces
najčešće koristi kao deo postupka za snižavanje relativne vlažnosti vazduha. Pri mešanju dva stanja
vazduha, stanje smeše se nalazi na liniji koja na h-x dijagramu spaja dve polazne komponente (sl.
1.9). Tačan položaj zavisi od odnosa količina jedne i druge komponente. Drugim rečima, stanje smeše
će biti bliže onoj komponenti čija je količina pri mešanju veća.

Slika 1.9. Mešanje vazduha dva stanja

Učešće komponenti vlažnog vazduha u smeši najčešće se prikazuje pokazateljem koji se naziva odnos
smeše (n):

(1.14)

gde je:
m1 – masa vazduha niže temperature u kg (u sušenju drveta obično se naziva sveži vazduh)

m2 – masa vazduha više temperature u kg (cirkulacioni vazduh).

Na osnovu izračunatog odnosa smeše i poznatih stepena vlažnosti i entalpija obe komponente, mogu
se izračunati stepen vlažnosti, odnosno specifična entalpija smeše:

(1.15)

(1.16)

Stanje smeše se nalazi na preseku linije konstantnog stepena vlažnosti (xs) i linije koja spaja stanja
polaznih komponenti. Mogu se odrediti preostali parametri koji karakterišu smešu: relativna vlažnost
vazduha, temperatura, parcijalni pritisak vodene pare. Ukoliko izračunato stanje smeše na h-x
dijagramu „pada“ ispod krive zasićenja ono se naziva fiktivno stanje. To znači da se pri mešanju
komponenti kondenzovala vodena para, pa će stvarni stepen vlažnosti biti niži od stepena vlažnosti
fiktivnog stanja. Stvarno stanje smeše nalaziće se u preseku krive zasićenja i linije konstantne
entalpije povučene kroz fiktivno stanje smeše.

Primer 1.7. Vazduh u sušari posle prolaska kroz složaje rezane građe ima temperaturu 58°C i relativnu
vlažnost 58% (primer 1.5.). Odrediti stanje smeše ako se 300 kg ovog vazduha meša sa 15 kg
spoljašnjeg vazduha temperature 10°C i relativne vlažnosti 80%. Ukoliko se tako dobijena smeša
zagreje na 68°C (što je temperatura pre prolaska kroz složaje), kolika će biti njena relativna vlažnost?

Potrebno je odrediti odnos smeše (1.14):

Sa h-x dijagrama (sl. 1.10) mogu se očitati stepeni vlažnosti polaznih komponenti (stanje 1 i stanje 2):
x1 = 6 g/kg, x2 = 75 g/kg, a potom izračunati stepen vlažnosti smeše (formula 1.15):
Slika 1.10. Primer rešenja problema mešanja vazduha na h-x dijagramu

Stanje smeše je značajno bliže stanju cirkulacionog vazduha, što je uobičajena situacija i u praksi
(razmenjuje se sa spoljašnjom sredinom do 5% vazduha, sve preko toga bi bilo i energetski
neefikasno). Sa dijagrama se potom može očitati: ts = 56°C, ϕS = 62%, pps = 105 mbar, hs = 240 kJ/kg
s.v.

Relativna vlažnost smeše je čak i viša u odnosu na cirkulacioni vazduh. Međutim, ta smeša potom
prolazi kroz grejna tela i zagreva se na željenu temperaturu. U ovom slučaju, zagrevanje smeše po
konstantnom stepenu vlažnosti na temperaturu 68°C relativnu vlažnost zagrejanog vazduha dovelo bi
na 36%. Na ovaj način bi se snizila relativna vlažnost u sušari, što je i osnovni cilj razmene vazduha u
sušari sa spoljašnjom sredinom.

1.5. Psihrometri, psihrometarski dijagrami i tablice

Psihrometri su instrumenti koji služe za određivanje parametara vlažnog vazduha. Kao što je već
rečeno, dovoljno je poznavati dva parametra vlažnog vazduha da bi se odredili i ostali. Dva parametra
koja se mere psihrometrom su temperatura suvog termometra (ts) i temperatura mokrog
termometra (tm). Instrument se sastoji od dva termometra – suvog, koji meri temperaturu okolnog
vazduha, i mokrog, koji pokazuje temperaturu koju bi vazduh imao kada bi, usled isparavanja vode
postao zasićen (videti definiciju temperature mokrog termometra). Neophodan uslov za pouzdan rad
psihrometra je brzina cirkulacije okolnog vazduha od 2 m/s. Razlika između dve temperature se
naziva psihrometarska razlika i pokazatelj je relativne vlažnosti vazduha.

Na osnovu temperatura suvog i mokrog termometra iz psihrometarskih dijagrama (postoji nekoliko

varijanti) mogu se očitati preostali parametri. Kako je već navedeno, može se koristiti i h-x dijagram, i
to tako što se od preseka linije temperature mokrog termometra i krive zasićenja povlači linija
konstantne entalpije. U preseku ove linije i linije temperature suvog termometra je traženo stanje
vazduha (sl. 1.11).

Slika 1.11. Određivanje stanja vlažnog vazduha na osnovu podataka sa psihrometra

U procesima sušenja drveta najčešće se koristi psihrometarski dijagram sa kog se, na osnovu
temperature suvog i mokrog termometra, može očitati relativna vlažnost vazduha, ali i ravnotežna
vlažnost (Prilog A – Zavisnost ravnotežne vlažnosti od temperature i relativne vlažnosti vazduha).
Ovaj tzv. Kejlvertov (Keylwerth) dijagram konstruisan je na osnovu podataka za smrču, ali se sa
dovoljnom tačnošću može koristiti i za ostale vrste drveta. Na osnovu dijagrama napravljene su tzv.
psihrometarske tablice (Prilog A – Psihrometarska tablica) iz kojih se na osnovu poznate temperature
suvog termometra i psihrometarske razlike mogu očitati relativna vlažnost vazduha i ravnotežna
vlažnost (ur). Ovaj, za drvo veoma značajan, parametar pokazuje koliku će vlažnost drvo težiti da
dostigne u određenim, konstantnim klimatskim uslovima (uvek je niža od 30%). Često se označava
engleskom skraćenicom EMC (Equilibrium Moisture Content) ili nemačkom skraćenicom ugl
(Gleichgewichtsfeuchte). Pored dijagrama i tablica, danas postoje brojni onlajn kalkulatori i aplikacije
za izračunavanje ovih parametara.

Primer 1.8. Temperatura suvog termometra iznosi 55°C, a temperatura mokrog termometra 40°C.
Kolika je relativna vlažnost vazduha, a kolika ravnotežna vlažnost?

Iz psihrometarskih tablica se, na osnovu temperature suvog termometra i psihrometarske razlike

(15°C) očita da je, pri ovim uslovima, ϕ = 40%, a ur = 6,4%. Slične vrednosti bi se mogle očitati i sa
psihrometarskih dijagrama.

Kada se tražena temperatura suvog termometra nalazi između vrednosti datih u psihrometarskoj
tablici, koja je data u prilogu ovog priručnika (postoje

različite varijante tablica), tada je pri očitavanju potrebno usvojiti najbližu vrednost, a zadržati istu
psihrometarsku razliku.
Primer 1.9. Temperatura suvog termometra iznosi 20°C, a relativna vlažnost 65%. Koliko iznosi
ravnotežna vlažnost?

Iz psihrometarske tablice se može očitati da, pri ovim uslovima koji predstavljaju tzv. sobne uslove
klime, ravnotežna vlažnost iznosi približno 12%, odnosno da će drvo uravnotežiti svoju vlažnost sa
okolinom na oko 12%. Ovo je ujedno i razlog zbog čega se pri upoređivanju pojedinih svojstava
drveta, ona često prikazuju pri 12% vlažnosti.

Ipak, treba naglasiti da je u našem klimatskom pojasu, a naročito u zimskim uslovima kada se
prostorije greju, prosečna relativna vlažnost niža od 65%. Ovo praktično znači i da je ravnotežna
vlažnost niža (najčešće je godišnji prosek ispod 10%) što je i osnovni razlog da se rezana građa koja će
se koristiti za proizvode u enterijeru suši na konačnu vlažnost od oko 8%.

2. Vlažnost drveta

Vlažnost drveta predstavlja odnos mase vode u drvetu i mase drveta u apsolutno suvom stanju.
Izražava se u kg/kg ili u %.

(2.1)

gde je:

(2.2)

mu – masa drveta pri nekoj vlažnosti (kg),

m0 – masa drveta u apsolutno suvom stanju (kg).

Za određivanje vlažnosti drveta postoji nekoliko načina, ali se u praksi najčešće koriste tri metoda
koja su ujedno i propisana standardima:

 gravimetrijski metod,

 merenje elektrovlagomerom na bazi otpora,

 merenje elektrovlagomerom na bazi kapacitivnosti.

Gravimetrijski metod (SRPS EN 13183-1) je referentni metod kojim se utvrđuje vlažnost izrezanog
uzorka drveta. Procedura je sledeća (sl. 2.1):
 Izrezuje se uzorak dužine minimalno 20 mm (u pravcu vlakanaca) i to na rastojanju od čela
daske ne manjem od 30 cm.

 Uzorku se odmah meri masa (mu) na vagi tačnosti 0,01 g (za uzorke čija je masa veća od 100
grama, dovoljna tačnost je 0,1 g).

 Uzorak se stavlja u sušnicu gde se, na temperaturi 103±2°C, suši do konstantne mase (bez
promene mase u dva uzastopna merenja na dva časa). U praksi, to je najčešće 8–20 časova, u
zavisnosti od dimenzija uzorka, vrste drveta, veličine sušnice...

 Uzorku se meri masa – masa u aspolutno suvom stanju (m0).

 Izračunava se vlažnost uzorka po formuli (2.1) i zaokružuje na 0,1%.

Slika 2.1. Procedura za sprovođenje gravimetrijskog metoda (Welling /ed./ 2010)

Merenje vlažnosti elektrovlagomerom na bazi otpora (SRPS EN 13183-2) zasnovano je na zavisnosti

električne provodnosti (odnosno električnog otpora) od vlažnosti drveta. Metod je dovoljno precizan
u opsegu vlažnosti 7–30%. Procedura merenja je sledeća (sl. 2.2):

 Vlagomer se kalibriše za vrstu drveta i temperaturu.

 Elektrode se ubadaju u drvo na rastojanju ne manjem od 30 cm od čela, na oko 30% širine pri
čemu vrhovi elektroda treba da budu na dubini od oko 30% debljine. Elektrode se ubadaju duž
vlakanaca ili upravno na njih (prema preporuci proizvođača vlagomera).

 Očitava se vlažnost posle 2-3 sekunde od ustaljenja vrednosti.

Slika 2.2. Merenje vlažnosti elektrovlagomerom na bazi otpora (Welling /ed./ 2010)

Merenje vlažnosti elektrovlagomerom na bazi kapacitivnosti (SRPS EN 13183-3) zasniva se na činjenici

da drvo i voda imaju veoma različitu dielektričnu konstantu (εdrvo ≈ 4, εvoda ≈ 80). Kako izmerene
vrednosti kod ovog tipa vlagomera zavise u najvećoj meri od količine vode u drvetu (ne procenta
vlažnosti), od izuzetne je važnosti što preciznije kalibrisati (zadati) gustinu drveta koje se meri (ne
zadaju se vrsta drveta i temperatura). Potrebno je obezbediti i idealan kontakt

između drveta i ploče vlagomera (sloj vazduha između kontaktne elektrode i površine drveta
umanjiće tačnost merenja).

Sa povećanjem vlažnosti, i u higroskopnom i u nadhigroskopnom području, povećava se i gustina

drveta (kod vrsta drveta čija je gustina manja od gustine vode). Funkcija po kojoj se gustina menja u
higroskopnom području može se iskazati jednačinom (2.3):

(2.3)

gde je:
ρu – gustina drveta pri nekoj vlažnosti (u) u higroskopnom području (g/cm3), ρ0 – gustina drveta u
apsolutno suvom stanju (g/cm3)

u – vlažnost drveta (kg/kg).

U nadhigroskopnom području (iznad 30% vlažnosti), gustina drveta se može izračunati po empirijskoj
formuli:

(2.4)

gde je:

βv – zapreminsko bubrenje1 za određenu vrstu drveta (m3/m3).

2.1. Utezanje i bubrenje drveta

Promena vlažnosti drveta od naročitog je značaja u higroskopnom području, jer se pri tim
promenama menjaju i dimenzije drveta. Pri otpuštanju vezane vode iz drveta ona napušta prostor
između mikrofibrila, što dovodi do njihovog međusobnog približavanja. Ova pojava na makronivou
dovodi do smanjenja dimenzija, odnosno utezanja drveta. Obrnuta pojava, kada drvo pri adsorpciji
vezane vode povećava rastojanje između mikrofibrila, a time i svoje dimenzije, jeste bubrenje (u
nastavku teksta fokus je na utezanju, ali slične zavisnosti važe i za bubrenje). Naročito je bitno što
promene dimenzija drveta nisu jednake u pojedinim anatomskim pravcima. Ova anizotropnost drveta
je uzrok nekih grešaka promene oblika pri sušenju drveta (naročito koritavosti). Za opisivanje
utezanja koriste se dve veličine: ukupno utezanje i koeficijent utezanja. Ukupno utezanje (α) pokazuje
za koliko će drvo smanjiti svoju dimenziju (u %) u određenom anatomskom pravcu za čitavo
higroskopno područje (od granice higroskopnosti do apsolutno suvog stanja). Najveće utezanje je u
tangencijalnom pravcu, manje u radijalnom, a najmanje (za normalno drvo gotovo zanemarljivo) u
longitudinalnom pravcu (tabela 2.1). Za većinu vrsta drveta približan je odnos između zapreminskog i
linearnih utezanja po anatomskim pravcima:

(2.5)

Tabela 2.1. Ukupno utezanje za najvažnije domaće vrste drveta (Kolin, 2000)

Vrsta drveta Ukupno utezanje α (%)

tangencijalno (αt) radijalno (αr) longitudinalno (αl) zapreminsko (αV)

1 Potrebno je istaći da se u inostranoj literaturi najčešće koristi oznaka α za bubrenje, a β za utezanje.

Kako ne bi dolazilo do nesporazuma, u ovom praktikumu su zadržane uobičajene oznake iz domaće
literature: β za bubrenje i α za utezanje.
Bukva 11,8 5,8 0,3 17,5

Hrast 9,4 4,9 0,4 14,1

Jasen 8,0 5,0 0,2 13,6

Orah 7,5 5,4 0,5 13,9

Topola 8,3 5,2 0,3 14,3

Smrča 7,4 3,6 0,3 12,0

Jela 7,6 3,8 0,1 11,7

Bor 7,7 4,4 0,4 12,4

Koeficijent utezanja (k) pokazuje za koliko će drvo smanjiti svoju zapreminu ili dimenziju u
određenom anatomskom pravcu za svaki procenat smanjenja vlažnosti:

gde je:

kV – koeficijent zapreminskog utezanja za određenu vrstu drveta (%/%),

(2.6)

kt,r,l – koeficijent utezanja u pojedinim anatomskim pravcima za određenu vrstu drveta (%/%),

GH – granica higroskopnosti za određenu vrstu drveta (%). Za većinu evropskih vrsta može se okvirno
koristiti GH = 30%.

Dimenzija drveta u određenom anatomskom pravcu posle smanjenja vlažnosti može se izračunati
kao:

(2.7)

gde je:
b, bu – dimenzija drveta u određenom anatomskom pravcu pre, odnosno posle smanjenja
higroskopne vlažnosti za Δu,

kt,r,l – koeficijent utezanja u pojedinim anatomskim pravcima za određenu vrstu drveta (%/%),

Δu – promena higroskopne vlažnosti (%).

Primer 2.1. Konvencionalna sušara napunjena je sirovom rezanom građom bukve vlažnosti 75%.
Ukoliko je početna zapremina sirove građe bila 40 m3, a potom je osušena na 8% vlažnosti,
izračunati:

a) početnu i konačnu masu rezane građe, b) konačnu zapreminu građe,

v) početnu i konačnu gustinu drveta,

g) konačne dimenzije poprečnog preseka radijalne daske (dimenzije u sirovom stanju 150 x 55 mm),

d) konačne dimenzije poprečnog preseka tangencijalne daske istih dimenzija, đ) masu isparene
slobodne i vezane vode,

e) minimalnu, teorijsku količinu toplote potrebnu za isparavanje vode iz drveta ako je sušenje
sprovedeno pri prosečnoj temperaturi 50°C (hisp = 2 382 kJ/kgvode).

a) Masa rezane građe je proizvod zapremine i gustine drveta pri određenoj vlažnosti. Za usvojenu
gustinu bukve u apsolutno suvom stanju 0,680 g/cm3 i zapreminsko bubrenje 18%, gustina drveta
bukve pri 75% vlažnosti iznosi (2.4):

Početna masa rezane građe bukve iznosila je 40 320 kg, odnosno više od 40 tona. Da bismo izračunali
konačnu masu građe (pri 8% vlažnosti), potrebno je, na osnovu poznate početne vlažnosti i
izračunate mase, izračunati koliko bi iznosila masa rezane građe u apsolutno suvom stanju:

Masa rezane građe pri 8% vlažnosti iznosi:

Masa rezane građe se smanjila za 15 437 kg, odnosno za masu vode koja je isparila.
b) Konačna zapremina rezane građe biće manja od početne za veličinu utezanja (za usvojeno GH =
30%, koeficijent zapreminskog utezanja bukve kv = 17,5/30 = 0,58%/%), odnosno analogno formuli
(2.7):

v) Početna gustina drveta je izračunata u tački a). Gustina pri 8% vlažnosti iznosi:

g) Utezanje radijalne daske (sl. 2.3) po debljini je približno tangencijalno (kt = 11,8/30 = 0,39%/%), a
po širini približno radijalno (kr = 5,8/30 = 0,19%/%).

Slika 2.3. Izgled čela radijalne daske na poprečnom preseku trupca

Dimenzije radijalne daske posle sušenja iznose, prema formuli (2.7):

d) Utezanje tangencijalne daske (sl. 2.4) po debljini je približno radijalno, a po širini približno
tangencijalno.

Slika 2.4. Izgled čela tangencijalne daske na poprečnom preseku trupca

Dimenzije tangencijalne daske posle sušenja iznose, prema formuli (2.7):

đ) Masa isparene slobodne vode (od početnog stanja vlažnosti do granice higroskopnosti) iznosi:

Masa isparene vezane vode (od granice higroskopnosti do konačne vlažnosti) iznosi:

e) Minimalna teorijska količina toplote potrebna za isparavanje slobodne vode iz drveta (bez ostalih
utrošaka toplote) iznosi:

Potrebna količina toplote za isparavanje kilograma vezane vode veća je za oko 10% u odnosu na
slobodnu zbog energije koja se utroši na raskidanje higroskopnih veza:

Minimalna teorijska količina toplote potrebna za isparavanje vode iz drveta iznosi:

U praksi je potrebna količina toplote znatno veća (čak i dva, a nekada i tri puta) zbog utrošaka toplote
na zagrevanje drveta i vode u njemu, zagrevanje instalacije, toplotnih gubitaka...

Primer 2.2. U sušari za drvo nalaze se složaji rezane građe hrasta. Svaki od složaja sastoji se od 20
redova radijalnih dasaka debljine 54 mm pri vlažnosti 65%. Redovi

(„tavani“) dasaka su međusobno odvojeni jelovim letvicama vlažnosti 8% i debljine 24 mm.

a) Koliko iznosi visina jednog složaja nakon sušenja do 8% vlažnosti?

b) Za koliko će se promeniti debljina jedne daske ukoliko se nakon sušenja postavi u prostoriju gde je
temperatura 20°C i relativna vlažnost vazduha 35%?

a) Radijalne daske se po debljini utežu približno tangencijalno (za usvojenu granicu higroskopnosti
hrasta 26%, kt = 9,4/26 = 0,36%/%), dok utezanja letvica nema, jer su već na 8% vlažnosti:

Ukoliko se konačna debljina radijalne daske hrasta uporedi sa konačnom debljinom radijalne daske
bukve pri istoj konačnoj vlažnosti (primer 2.1), jasno je da se daska hrasta može rezati u sirovom
stanju sa nadmerom koja je manja za 1 mm u odnosu na bukovu dasku iste nominalne debljine.
Složaj sastavljen od 20 redova dasaka ima 19 redova letvica, pa mu je visina nakon sušenja (bez lega):

U datom rešenju zanemarene su promene debljine letvica tokom sušenja, ali treba istaći da se one
ipak dešavaju. Naime, na početku sušenja je ravnotežna vlažnost u sušari uvek visoka (obično viša od
12-13%) tako da će u tom periodu doći do bubrenja letvica (najvećim delom sprečenog zbog
mehaničkog opterećenja). Kasnije, kako se ravnotežna vlažnost u sušari snižava, doći će do utezanja
letvica (koje nije sprečeno) tako da će one na kraju uglavnom imati debljinu koja je nešto manja nego
na početku. Ipak, ove promene su za praktične proračune zanemarljive (dodatno ih smanjuje
histerezis sorpcije).

b) Za prostoriju u kojoj je temperatura 20°C i relativna vlažnost vazduha 35%, iz psihrometarskih

tablica može se očitati da je ravnotežna vlažnost 7,0%. Debljina koju će težiti da dostigne radijalna
daska hrasta u tim uslovima je:

Debljina daske smanjiće se za samo 0,2 mm, odnosno promena dimenzije će biti gotovo zanemarljiva.

Laboratorijska vežba

Cilj: Upoznavanje studenata sa praktičnim određivanjem vlažnosti drveta gravimetrijskim metodom i

merenjem elektrovlagomerima, kao i razlikama u koeficijentima utezanja između anatomskih pravaca
i vrsta drveta. Istovremeno, studenti se upoznaju sa načinima merenja vlažnosti drveta u
konvencionalnoj sušari.

Studenti su podeljeni u grupe (3–6 studenata). Svaka grupa dobija uzorak određene vrste drveta.
Nakon prepoznavanja vrste drveta, svaka grupa određuje karakteristike

vrste (gustina, granica higroskopnosti, teorijski koeficijenti utezanja). Studenti vežbaju merenje
vlažnosti elektrovlagomerima na bazi otpora i kapacitivnosti, na uzorcima različitih dimenzija i vrsta
drveta. Pri tome se vodi računa o pravilnom merenju i korekcijama (vrsta, temperatura, gustina,
debljina), a prema standardima SRPS EN 13183-2 i SRPS EN 13183-3. Svaka grupa studenata meri
vlažnost sa oba vlagomera i na svom uzorku drveta i zapisuje te vrednosti. Nakon ovih merenja,
obeležava se i izrezuje uzorak za gravimetrijsko određivanje vlažnosti koje se dalje sprovodi po
standardu SRPS EN 13183-1. Na istom uzorku se pre i posle sušenja do apsolutno suvog stanja mere i
dimenzije. Na osnovu ovih dimenzija, studenti izračunavaju stvarne koeficijente utezanja (koeficijente
utezanja izračunati pomoću formule 2.7).

Studenti se upoznaju sa pravilnim postavljanjem sondi daljinskih elektovlagomera u rezanu građu,

njihovim brojem i rasporedom u sušari. Potom u programu koji vodi sušenje uvežbavaju zadavanje
parametara neophodnih za određivanje vlažnosti drveta.

Izveštaj sa laboratorijske vežbe predaje svaki student pojedinačno. Izveštaj treba da sadrži:
 vrstu drveta i teorijske vrednosti gustine i granice higroskopnosti;

 vlažnost izmerenu vlagomerom na bazi otpora;

 vlažnost izmerenu vlagomerom na bazi kapacitivnosti;

 mase uzoraka pre i posle sušenja u sušnici;

 vlažnost određenu gravimetrijskim metodom;

 dimenzije uzoraka pre i posle sušenja u sušnici, kao i izračunate koeficijente utezanja.

Pored toga, izveštaj treba da sadrži i komentar dobijenih podataka (poređenje vlažnosti dobijene
gravimetrijskim metodom i vrednosti određenih vlagomerima, kao i objašnjenje eventualnih razlika;
poređenje i objašnjenje razlika između teorijskih i stvarno izračunatih vrednosti koeficijenata
utezanja za određenu vrstu drveta; objašnjenje načina određivanja vlažnosti drveta u
konvencionalnoj sušari).

2.2. Kretanje vode u drvetu

S obzirom na prisustvo slobodne i vezane vode u drvetu, može se govoriti o tri perioda (faze) sušenja:

1. u prvom periodu je vlažnost i površinskih i centralnih slojeva drveta iznad granice

higroskopnosti; slobodna voda se kreće usled razlike pritiska u kapilarima – tzv. kapilarni tok; brzina
sušenja zavisi od brzine isparavanja vode sa površine drveta;

2. u drugom periodu je vlažnost površinskih slojeva ispod, a vlažnost centralnih iznad granice
higroskopnosti; kretanje vode je kombinacija kapilarnog toka u centralnim slojevima i difuzije vezane
vode u blizini površine; brzina sušenja postepeno opada, jer se postepeno sve veći deo kretanja
odvija difuzijom vezane vode (smanjuje se količina slobodne vode);

3. u trećem periodu je vlažnost i površinskih i centralnih slojeva drveta ispod granice

higroskopnosti; difuzija je jedini način kretanja; brzina sušenja dodatno opada, jer se gradijent
vlažnosti između centra i površine smanjuje.

Za kretanje slobodne vode najvažniji uticajni faktor je permeabilnost drveta, odnosno sposobnost
provođenja fluida (tečnosti i gasova). Protok fluida kroz poroznu sredinu (u ovom slučaju drvo) se
opisuje Darsijevim (Darcy) zakonom. Za protok tečnosti (slobodne vode) on glasi:

(2.8)

gde je:

k – permeabilnost (m3/m Pa s),

Q – zapreminski tok (protok tečnosti) (m3/s), L – dužina u pravcu toka (m),

A – površina poprečnog preseka upravno na tok (m2), Δp – razlika pritisaka na rastojanju L (Pa).
Permeabilnost pri protoku gasa (vodene pare) se, zbog stišljivosti gasa, može izraziti kao:

(2.9)

gde je:

kg – permeabilnost (m3 gasa/m Pa s),

p – pritisak pri kom je mereno Q (Pa),

– srednji pritisak u uzorku (Pa).

Permeabilnost drveta zavisi od vrste i anatomskog pravca. Tako, longitudinalna permeabilnost

američkog crvenog hrasta, izražena u (10-9 m3/m Pa s), iznosi 100, topole 10, smrče 0,1 a srčike
hrasta i lažnog srca bukve svega 0,01. Poprečna permeabilnost – koja je za sušenje važnija, jer su
poprečne površine drveta mnogo veće – znatno je manja, tj. reda veličine (0,000001–0,0001) · 10-9
m3/m Pa s.

Kretanje vezane vode je posledica razlike koncentracija, odnosno gradijenta vlažnosti. Za ovo
kretanje je merodavna difuzija koju opisuje 1. Fikov (Fick) zakon – količina vezane vode koja se kroz
jediničnu površinu kreće proporcionalna je gradijentu vlažnosti. Proporcionalnost je određena
koeficijentom difuzije (D):

(2.10)

gde je:

D – koeficijent difuzije (m2/s), ṁ – maseni tok (kg/s),

A – površina poprečnog preseka upravno na tok (m2), ρ – nominalna gustina drveta (kg/m3),

Δu/L – gradijent vlažnosti (kg/kg m), pri čemu se vlažnost unosi u (kg/kg).

Koeficijent difuzije zavisi od gustine drveta (opada sa porastom gustine), temperature

(eksponencijalno raste sa porastom temperature) i vlažnosti drveta (pri 30% vlažnosti vrednost je 6-
10 puta viša nego pri 5% vlažnosti). Koeficijent

difuzije je oko 2,5 puta veći paralelno sa vlakancima u odnosu na poprečnu difuziju, a za 15–25% u
radijalnom u odnosu na tangencijalni pravac.
Primer 2.3. Koliko iznosi koeficijent difuzije ako je izmereno da je 1 g vodene pare, tokom
stacionarnog eksperimenta, za 24 časa ispario iz posude kroz uzorak drveta debljine 2 mm i prečnika
50 mm? Relativna vlažnost u posudi je iznosila 90%, u prostoriji 40%, a temperatura i u posudi i u
prostoriji 20°C. Masa uzorka drveta u apsolutno suvom stanju iznosi 2,4 g.

Pri temperaturi 20°C i relativnoj vlažnosti 90% (ϕ2), iz psihrometarske tablice se očitava da
ravnotežna vlažnost u posudi iznosi 20,6%. Pri istoj temperaturi i relativnoj vlažnosti 40% (ϕ1),
ravnotežna vlažnost u prostoriji iznosi 7,7%. Ovo praktično znači da će vlažnost površine uzorka
drveta s donje strane (u posudi) iznositi 20,6%, a s gornje (u prostoriji) 7,7% (sl. 2.5).

Slika 2.5. Šematski prikaz eksperimenta za određivanje koeficijenta difuzije

Maseni tok (ṁ) predstavlja masu isparene vodene pare u jediničnom vremenu:

Površina uzorka drveta kroz koju se odvija difuzija iznosi:

Nominalna gustina drveta iznosi:

Koeficijent difuzije, prema formuli (2.10), iznosi:

Primer 2.4. Koliko će iznositi razlika u pritisku izazvana silama površinskog napona kod vrste drveta
čiji je prosečan prečnik jamica 0,02 μm? Usvojiti da je površinski napon na liniji voda-vazduh (pri
sušenju na temperaturi 40°C) σ = 0,07

N/m, a dodirni ugao između drveta i vode θ = 0°. Ako je u sirovom stanju vlažnosti čvrstoća na
pritisak upravno na vlakanca 6 MPa, da li je ova vrsta drveta sklona kolapsu?

Za date uslove, razlika u pritisku koja se javlja iznosi:

Pošto je razlika pritiska veća od čvrstoće na pritisak, vrsta je sklona kolapsu.

3. Toplotna svojstva – uticaj na hidrotermičke tretmane drveta

Toplotna svojstva drveta su u direktnoj vezi sa energijom potrebnom za hidrotermičke procese, kao i
vremenom potrebnim da se drvo zagreje na određenu temperaturu. U ovom kontekstu, važna
toplotna svojstva drveta su specifična toplota, toplotna provodnost i termička difuzivnost (koristi se i
termin konstanta toplotne provodnosti).

Specifična toplota drveta (c) predstavlja količinu toplote (Q u kJ) potrebnu da se jediničnoj masi
drveta (m u kg) povisi temperatura (t) za 1 K:

(3.1)

Specifična toplota drveta zavisi od vlažnosti i temperature, dok je praktično nezavisna od vrste drveta
i gustine. Prosečna vrednost specifične toplote drveta u apsolutno suvom stanju (c0), za
temperaturni opseg 0-100°C, iznosi približno 1,354 kJ/kgK (od 1,16 kJ/kg K pri 0°C do 1,54 kJ/kg K pri
100°C).

Specifična toplota drveta sa porastom njegove vlažnosti raste zbog više specifične toplote vode
(4,186 kJ/kg K):

(3.2)
gde je:

cu – specifična toplota drveta pri određenoj vlažnosti (kJ/kg K), c0 – specifična toplota apsolutno
suvog drveta (kJ/kg K),

u – vlažnost drveta (kg/kg).

Vrednosti specifične toplote drveta u higroskopnom području su minimalno veće od vrednosti koje se
dobijaju primenom jednačine (3.2), jer je određena količina toplote potrebna za vezu drvna
supstanca – vezana voda, ali se ona najčešće zanemaruje.

Toplotna provodnost drveta (λ) predstavlja brzinu toka toplote kroz drvo jedinične debljine i
jedinične površine, pri određenoj razlici temperatura između površina drveta:

(3.3)

gde je:

λ – toplotna provodnost drveta (W/mK), Q – količina toplote (J),

d – debljina drveta (m),

A – površina drveta (m2), τ – vreme (s),

Δt – razlika temperatura (K ili °C).

Na veličinu toplotne provodnosti drveta utiču: pravac vlakanaca, gustina drveta, vlažnost, vrsta i
količina ekstraktiva u drvetu, temperatura. Toplotna provodnost drveta u radijalnom i
tangencijalnom pravcu je približno jednaka, dok je u aksijalnom pravcu oko dva puta veća.
Generalno, toplotna provodnost raste sa porastom gustine, vlažnosti i količine ekstraktiva, dok je
uticaj temperature

relativno mali: toplotna provodnost raste za oko 2-3% na svakih 10°C. Najznačajniji je uticaj vlažnosti,
pa se toplotna provodnost u praksi može približno tačno izračunati ako se zna gustina i vlažnost
drveta:

(3.4)

gde je:

λu – toplotna provodnost drveta pri određenoj vlažnosti (W/m K), ρu – gustina drveta pri određenoj
vlažnosti (g/cm3),

u – vlažnost drveta (kg/kg).

Termička difuzivnost drveta (a) predstavlja brzinu prostiranja toplote kroz drvo, a definiše se kao
odnos toplotne provodnosti pri određenoj vlažnosti i proizvoda specifične toplote i gustine drveta pri
istoj vlažnosti:

(3.5)

gde je:

a – termička difuzivnost drveta (m2/s),

λu – toplotna provodnost drveta pri određenoj vlažnosti (W/m K), cu – specifična toplota drveta pri
određenoj vlažnosti (J/kg K), ρu – gustina drveta pri određenoj vlažnosti (kg/m3).

Termička difuzivnost drveta je niska, prvenstveno zbog niske toplotne provodnosti drveta u odnosu
na materijale koji se koriste za slične namene, i iznosi (1,0-2,8)·10-7 m2/s.

Temperatura drveta u željenoj tački (najčešće centru drveta), koja se dostiže posle određenog
vremena zagrevanja, dovoljno tačno može se izračunati po tzv. jednačini Kolmana (Kollmann):

(3.6)

gde je:

t – temperatura drveta u tački sa koordinatama x i y (°C), t1 – temperatura grejnog medijuma (°C),

t0 – početna temperatura drveta (°C), τ – vreme zagrevanja (s),

a – termička difuzivnost drveta (m2/s),

b, h – dimenzije drveta u poprečnim pravcima (m),

x, y – koordinate tačke za koju se određuje temperatura (m).

Jednačina (3.6) važi pod uslovom da površina drveta trenutno dostigne temperaturu grejnog
medijuma, kao i da se grejni medijum sve vreme nalazi sa sve četiri bočne strane drveta. Ukoliko to
nije slučaj, realna temperatura će posle određenog vremena zagrevanja (τ), biti niža od izračunate.
Drugim rečima, potrebno je duže vreme zagrevanja da bi se dostigla željena temperatura.

Primer 3.1. Kolika je količina toplote potrebna da bi se 70 m3 rezane građe jasena debljine 25 mm pri
vlažnosti 65% zagrejalo sa 5°C na 45°C?

Potrebno je, kao u primeru 2.1, odrediti masu rezane građe. Za usvojenu gustinu jasena u apsolutno
suvom stanju 0,650 g/cm3 i zapreminsko bubrenje 14%, gustina i masa pri 65% vlažnosti iznose:
Specifična toplota drveta pri ovoj vlažnosti približno iznosi (jednačina 3.2):

Potrebna količina toplote iznosi (jednačina 3.1):

Primer 3.2. Rezanu građu topole vlažnosti 105%, debljine 80 mm i širine 200 mm, potrebno je
zagrejati na temperaturu 56°C. Izračunati vreme potrebno da se u centru rezane građe dostigne
zadata temperatura, ako je temperatura grejnog medijuma 92°C, a početna temperatura drveta 6°C.

Da bi se izračunala termička difuzivnost, potrebno je odrediti gustinu (usvojena gustina u apsolutno

suvom stanju 360 kg/m3, zapreminsko bubrenje 14,5%), toplotnu provodnost i specifičnu toplotu
topole pri vlažnosti 105%:

Potrebno vreme zagrevanja, prema formuli (3.6), iznosi:

U praksi se mora računati sa nešto dužim vremenom zagrevanja zbog vremena potrebnog da se
površina drveta na svim daskama zagreje na temperaturu približnu temperaturi grejnog medijuma
(što se veća količina građe zagreva to je i ovo vreme duže), kao i zbog isparavanja vode iz drveta,
toplotnih gubitaka...

4. Režimi za veštačko sušenje rezane građe

Režimi za veštačko sušenje rezane građe podrazumevaju propisane uslove (temperaturu, relativnu
vlažnost i brzinu vazduha) sušenja. Uslovi se menjaju najčešće u odnosu na vlažnost drveta, ređe u
odnosu na vreme. Ciklus sušenja sastoji se iz tri osnovne tehnološke faze:

1. zagrevanje

2. aktivno sušenje

3. završna obrada (izjednačavanje i kondicioniranje)

Na kraju se, pre otvaranja sušare, obavezno sprovodi i hlađenje rezane građe.

4.1. Režimi zagrevanja

Cilj zagrevanja je da se postupno povisi temperatura rezane građe od početne (spoljašnje)

temperature do početne temperature za sušenje. Istovremeno, potrebno je sprečiti (preciznije
rečeno maksimalno usporiti) sušenje rezane građe tokom zagrevanja. Ovo se postiže održavanjem
visoke relativne vlažnosti vazduha u sušari, a time i ravnotežne vlažnosti. U slučaju da se zagreva
sirova građa, uobičajeno se propisuje ravnotežna vlažnost između 18% i 22% (psihrometarska razlika
1-2°C). Navlaživanje vazduha nije potrebno, jer slobodna voda isparava i podiže vlažnost vazduha. U
slučaju da se zagreva prosušena građa, propisuje se nešto niža ravnotežna vlažnost, između 15% i
18% (psihrometarska razlika 2-4°C). Navlaživanje vazduha u ovom slučaju je obavezno, i to od
trenutka kad temperatura dostigne 20°C, jer nedovoljna količina vode isparava iz drveta da bi se
dostigla tražena ravnotežna vlažnost. U svakom slučaju ravnotežna vlažnost tokom faze zagrevanja
ne sme biti niža od ravnotežne vlažnosti sa kojom počinje aktivno sušenje. Što je rezana građa suvlja,
propisuju se vrednosti bliže donjoj granici opsega.

Trajanje zagrevanja određuje se normativom zagrevanja koji iznosi 2 h/cm debljine. Ovaj normativ je
za lišćare u zimskim uslovima potrebno uvećati za 50%. Za formiranje režima potrebni su sledeći
podaci: vrsta i vlažnost drveta, debljina, početna (spoljašnja) temperatura, početna temperatura
aktivnog sušenja. Na osnovu ovih podataka, automatici se zadaju dva parametra na osnovu kojih se
sprovodi zagrevanje: rast temperature u °C/h (proizvođači često ovaj parametar nazivaju

„gradijent temperature“) i ravnotežna vlažnost u %.

Primer 4.1. Formirati režim zagrevanja za rezanu građu bagrema debljine 50 mm i vlažnosti 40%,
ukoliko je početna temperatura građe 2°C, a početna temperatura za aktivno sušenje 43°C. Prikazati
grafički promenu temperature u funkciji vremena.

Normativ zagrevanja se za lišćare u zimskim uslovima uvećava za 50%:

Vreme zagrevanja iznosi:

Za ovo vreme je potrebno povisiti temperaturu sa 2°C na 43°C, odnosno porast temperature po času
zagrevanja iznosi:

S obzirom na to da je vlažnost drveta 40% može se, na osnovu prethodnih preporuka, zadati da
ravnotežna vlažnost tokom zagrevanja iznosi 18% (pod uslovom da ta vrednost nije niža od početne
ravnotežne vlažnosti u aktivnom sušenju). Porast temperature tokom zagrevanja prikazan je grafički
na slici 4.1.

Slika 4.1. Promena temperature tokom zagrevanja

4.2. Režimi aktivnog sušenja

Cilj aktivnog sušenja je dostizanje željene konačne vlažnosti drveta, vodeći računa o optimalnoj brzini,
ali i optimalnom kvalitetu sušenja koji zavisi od namene drveta. Da bi se cilj ostvario, režim sušenja
mora uzimati u obzir zavisnost između čvrstoće drveta, vlažnosti drveta i parametara vlažnog
vazduha. Imajući u vidu

kako se drvo suši, u formiranju režima aktivnog sušenja potrebno je uzimati u obzir ne samo srednju
vlažnost drveta već i vlažnost površinskih odnosno unutrašnjih slojeva. Dok je vlažnost drveta visoka
potrebno je da temperatura bude relativno niska, kako se ne bi smanjila čvrstoća drveta u
površinskim slojevima i rizikovao nastanak površinskih pukotina. Istovremeno, da bi se smanjio isti
rizik, relativna vlažnost vazduha na početku sušenja mora biti visoka kako bi se usporio gubitak vode
u površinskim slojevima. Potrebno je naglasiti da, bez obzira na nisku temperaturu i visoku relativnu
vlažnost vazduha, drvo snižava svoju vlažnost vrlo brzo. Tokom druge faze sušenja potrebno je
postepeno, blago snižavanje relativne vlažnosti vazduha kako brzina sušenja ne bi bila suviše mala.
Površinski slojevi drveta u tom periodu imaju vlažnost manju od granice higroskopnosti, pa im je
mehanička čvrstoća povećana. Kada je čitav presek drveta u higroskopnom području vlažnosti,
mehanička čvrstoća je povećana a brzina sušenja vrlo mala, pa se u ovoj fazi postepeno podiže
temperatura, uz istovremeno osetnije snižavanje relativne vlažnosti.

Gotovo svi proizvođački režimi sušenja koji se danas koriste imaju za osnovu jednu od dve
najpoznatije grupe režima: američki (razvijeni za američke vrste u Forest Product Laboratory – FPL
režimi) i nemački (za evropske vrste). Najveći broj režima su vlažnosni – parametri vlažnog vazduha
menjaju se na osnovu izmerene vlažnosti drveta. U ovom poglavlju će biti prikazan i jedan tip
vremenskih režima (američki), kod kojih se parametri vlažnog vazduha menjaju u pravilnim
vremenskim intervalima.

4.2.1. Američki (FPL) režimi

Izbor i formiranje vlažnosnih režima iz ove grupe (PRILOG B - Tabele 1a, 1b, 1v, 1g) vrši se na osnovu
vrste i debljine građe. Bira se jedan od 14 temperaturnih režima (T1 – najblaži, T14 – najoštriji). U
svim slučajevima, zadržava se početna temperatura iz režima sve dok vlažnost drveta ne dostigne
30%. Pored temperaturnog, bira se i jedan od osam režima psihrometarskih razlika (režim sa
oznakom 1 je najblaži, a sa oznakom 8 najoštriji). Ovakav način označavanja je koristan sa aspekta
eventualnih promena u korišćenom režimu. Ako se želi ubrzati sušenje, prva promena koja se uvodi
je za jedan stepen oštriji režim psihrometarskih razlika, a potom (u narednoj šarži) eventualno
temperaturni režim sa višom početnom temperaturom (npr. T5 umesto T4). Ako se želi ublažiti režim,
redosled promena je obrnut (prvo temperatura, a potom psihrometarska razlika).

S obzirom na to da je ulazni kvalitet sirovine (naročito lišćara) vremenom postajao sve lošiji, a
zahtevani kvalitet sušenja sve viši, za osnovne američke režime su preporučene određene izmene,
odnosno ublažavanja, kako bi se smanjila mogućnost pojave grešaka sušenja. Dve osnovne
preporučene izmene koje važe za sve lišćarske vrste, a koje su i ovde prihvaćene pri formiranju
režima, su:

1. Maksimalna primenjena temperatura nije viša od 71°C (u osnovnoj verziji za mnoge vrste ta
temperatura iznosi 82°C). Cilj primene nižih temperatura je svetlija boja i bolja obradivost osušene
građe. U praksi, mnogi sušioničari ne koriste više temperature od onih koje obezbeđuju dovoljnu
brzinu sušenja (često najviše 60°C).

2. Maksimalna psihrometarska razlika je 25°C za sve režime (u prvobitnoj verziji u svim

režimima je ona iznosila 28°C). U praksi, često maksimalna psihrometarska razlika ne prelazi 22°C.
Niže psihrometarske razlike na kraju sušenja, odnosno više ravnotežne vlažnosti obezbeđuju bolju
obradivost građe i delimično smanjuju koritavost.

Režimi se najčešće prikazuju u obliku tabele koja mora sadržati vlažnost drveta, temperaturu suvog
termometra, kao i temperaturu mokrog termometra (za sušare koje koriste psihrometre), odnosno
ravnotežnu vlažnost (za sušare kod kojih se meri ravnotežna vlažnost). Dodatno, tabele mogu sadržati
i psihrometarske razlike i relativne vlažnosti vazduha.

Primer 4.3. Formirati američki režim aktivnog sušenja za rezanu građu javora nominalne debljine 55
mm ako je srednja početna vlažnost 52%, a građu je potrebno sušiti do 8%.

Iz tabele 1a (Prilog B) može se očitati da je oznaka režima T3-B2 (ukoliko u tabeli ne postoji tačna
debljina, usvaja se prva veća). Režim se dalje formira vodeći računa o tome da se usaglase vlažnosti
drveta za promenu temperature i za promenu psihrometarske razlike (tabele 1b i 1v). Tako je za ovu
oznaku režima propisano da se prva temperatura održava do vlažnosti 30%, a prva psihrometarska
razlika do 35%. U kolonu Vlažnost na početku promene se upisuju vrednosti iz režima B, jer se pri
vlažnosti 35% mora promeniti psihrometarska razlika, a prva propisana temperatura se ponovi, jer se
u tom opsegu vlažnosti (do 30%) ne menja.

Primer 4.4. Formirati američki režim aktivnog sušenja za rezanu građu bukve nominalne debljine 50
mm ako je srednja početna vlažnost 74%, a građu je potrebno sušiti do 10%.

Oznaka režima je T5-C1. Propisano je da se prva temperatura održava do vlažnosti 30%, a prva
psihrometarska razlika do 40%. U kolonu Vlažnost na početku promene upisuju se vrednosti iz režima
C, jer se pri vlažnosti 40%, a potom i pri 35% mora promeniti psihrometarska razlika, a prva propisana
temperatura se ponavlja, jer se u tom opsegu vlažnosti (do 30%) ne menja. Na kraju sušenja, iako je
propisano da se psihrometarska razlika ne menja ispod 20% vlažnosti, u istu kolonu se upisuje i
vlažnost 15% (propisana u temperaturnom režimu), jer se tada menja temperatura. Poslednja
psihrometarska razlika se jednostavno ponovi (na taj način se ona i neće menjati ispod 20%
vlažnosti).

Primer 4.5. Formirati američki režim aktivnog sušenja za rezanu građu jele nominalne debljine 48
mm, ako je srednja početna vlažnost 90%, a građu je potrebno sušiti do 12%.

Oznaka režima je T10-E4. Propisano je da se prva temperatura održava do vlažnosti 30%, a prva
psihrometarska razlika do 60%. U kolonu Vlažnost na početku promene se upisuju vrednosti iz režima
E, jer se pri vlažnosti 60%, a potom i pri 50, 40 i 35% mora promeniti psihrometarska razlika, a prva
propisana temperatura se ponavlja, jer se u tom opsegu vlažnosti (do 30%) ne menja.

4.2.1.1. Američki (FPL) vremenski režimi

Poseban tip američkih režima su vremenski režimi (PRILOG B - tabele 2a, 2b, 2v). Ovi režimi se koriste
samo za četinarsku građu, jer se kod nje dovoljno tačno može predvideti brzina sušenja za zadate
parametre vlažnog vazduha, čak i bez merenja vlažnosti drveta. Koriste se za debljine građe do 50
mm i to uglavnom za drvo koje će se koristiti u građevinarstvu (najčešća konačna vlažnost 14–18%).
Oznaka ovih režima sastoji se iz dva dela: prvi deo je oznaka temperaturnog režima (ponuđeno je

12 temperaturnih režima), a drugi oznaka režima psihrometarskih razlika (ponuđeno je 8 režima

psihrometarskih razlika). Ispred oba dela oznake nalazi se po jedno slovo koje označava koliko
održavanje svake temperature i psihrometarske razlike treba da traje. Kod vremenskih režima se
umesto kolone Vlažnost na početku promene navodi kolona Vremenski interval.

Primer 4.6. Formirati američki vremenski režim aktivnog sušenja za rezanu građu bora nominalne
debljine 25 mm.

Oznaka režima je AS5-BK5, a predviđeno trajanje 76 časova. Ova oznaka znači da se svaka
temperatura iz režima S5 održava 12 časova, a svaka psihrometarska razlika iz režima K5 24 časa.

4.2.2. Nemački režimi

Ovi režimi – tzv. režimi po Kejlvertu (Keylwerth) – pripadaju grupi vlažnosnih, važe za debljine građe
do 30 mm (za veće debljine se rade korekcije), a prikazani su u dve tablice (PRILOG B – tabele 3a, 3b).
Ponuđeno je 10 temperaturnih i 6 režima psihrometarskih razlika. I kod ovih režima se početna
temperatura održava do vlažnosti 30%. Najviša dozvoljena temperatura primenjuje se kada je sigurno
da je vlažnost u centru građe ispod 30%, odnosno tek u poslednjem stupnju sušenja. Kada je debljina
građe veća od 30 mm, a manja od 50 mm, korekcija se vrši tako što se ili snižava početna
temperatura za 5°C ili se usvaja za jedan stupanj blaži režim psihrometarskih razlika. Kada je debljina
građe veća ili jednaka 50 mm, korekcija se vrši tako što se ili snižava početna temperatura za 10°C ili
se usvaja režim psihrometarskih razlika za dva stupnja blaži (u ovom slučaju dozvoljena je i
kombinacija: početna temperatura za 5°C niža, a režim psihrometarskih razlika za jedan stupanj
blaži).

Primer 4.7. Formirati nemački režim aktivnog sušenja za rezanu građu bukve nominalne debljine 25
mm, ako je srednja početna vlažnost 37%, a građu je potrebno sušiti do 8%.

Oznaka režima je T6-C2. S obzirom na to da je početna vlažnost 37%, počinje se sa tom vlažnošću i
odgovarajućom psihrometarskom razlikom (preskače se prva vrednost).

Primer 4.8. Formirati nemački režim aktivnog sušenja za rezanu građu hrasta nominalne debljine 38
mm ako je srednja početna vlažnost 65%, a građu je potrebno sušiti do 10%.

S obzirom na to da je građa deblja od 30 mm, mora se vršiti korekcija – u ovom slučaju sniziće se
početna temperatura za 5°C. Kada je, kao u ovom slučaju za hrast, ponuđeno više režima, preporuka
je da se on bira u zavisnosti od namene građe – što je viši kvalitet sušenja koji je potreban, to se
usvaja blaži režim. U ovom slučaju usvojen je srednji temperaturni i blaži režim psihrometarskih
razlika, pa je oznaka režima T2-C1. Pošto se korekcija radi po temperaturi, uz oznaku temperaturnog
režima se obično stavlja zvezdica.
U prikazu režima je u prethodnom primeru dodata još jedna kolona u kojoj je prikazan tzv. potencijal
sušenja (indeks oštrine režima). Potencijal sušenja (Ip) u nadhigroskopnom području predstavlja
odnos granice higroskopnosti za datu vrstu (najčešće 30%) i ravnotežne vlažnosti, a u higroskopnom
području odnos trenutne vlažnosti drveta i ravnotežne vlažnosti:

(4.1)

Kako se ravnotežna vlažnost od ulaska u poslednji stupanj režima do dostizanja konačne vlažnosti ne
menja (u gornjem primeru od 20% do 10% vlažnosti), poželjno je potencijal sušenja za taj stupanj
izračunati kao količnik srednje vrednosti tog intervala vlažnosti (u primeru je to 15%) i odgovarajuće
ravnotežne vlažnosti. Pored toga što služi za poređenje oštrine pojedinih stupnjeva režima, ovaj
parametar neki proizvođači sušara koriste, zajedno sa temperaturom, za zadavanje uslova sušenja.
Zadavanjem potencijala sušenja (u praksi je najčešće korišćen, tehnički netačan, naziv gradijent
sušenja) praktično se u svakom trenutku određuje ravnotežna vlažnost u sušari. Najčešće proizvođači
zadaju samo dve veličine potencijala sušenja: jednu vrednost za nadhigroskopno i jednu za
higroskopno područje. Čitavu ideju je, zapravo, i uveo Kejlvert u svojim režimima složivši
psihrometarske razlike tako da, potencijal sušenja ostane približno konstantan u većem broju
stupnjeva režima.

Vrlo je slična promena temperature režima za rezanu građu bukve iz tabele 4.8, sa promenom
temperature u američkom režimu za istu debljinu (tabela 4.2). Početna temperatura je gotovo
identična (50°C, odnosno 49°C) i održava se do prosečnih 30% vlažnosti, a potom se postepeno
podiže sve do konačnih 75°C, odnosno 71°C.

Ravnotežna vlažnost proizvođačkog režima je, međutim, u području visokih vlažnosti značajno niža, a
ispod 30% značajno viša u odnosu na američki režim. Proizvođački režim iz tabele 4.7 ima značajno
niže temperature. Ravnotežne vlažnosti ovog režima su u području visoke vlažnosti drveta bliže
američkom režimu, a ispod 30% bliže režimu iz tabele 4.8. Generalno se, ipak, vrlo teško mogu na
ovaj način porediti krive ravnotežnih vlažnosti različitih režima i proizvođača. Osim toga što je
ravnotežna vlažnost funkcija temperature i relativne vlažnosti vazduha, na prikazane krive utiču i
način merenja u sušari, položaj mernog mesta, ali i način merenja vlažnosti drveta. Zbog toga ovde
navedeni proizvođački režimi služe prvenstveno kao ilustracija različitih pristupa proizvođača, ne i za
direktno poređenje.

Većina proizvođačkih režima danas uključuje i programiranu promenu brzine motora ventilatora u
skladu sa promenom vlažnosti drveta koje se suši. Ove varijacije brzine mogu se primenjivati samo u
sušarama koje poseduju frekventne regulatore. Proizvođački režimi najčešće ne snižavaju brzinu
motora ventilatora na manje od 80% (ovo ipak znači veliku uštedu energije, jer je utrošena energija
srazmerna brzini motora na treći stepen). U prikazanom proizvođačkom režimu (tabela 4.7)
predviđeno je postepeno snižavanje broja obrtaja sa 100%, koliko se održava do vlažnosti drveta
27%, na 88% na kraju aktivnog sušenja. Kod većine proizvođača, brzina motora ventilatora se tokom
kondicioniranja ponovo vraća na maksimum.
4.3. Režimi izjednačavanja i kondicioniranja

Cilj izjednačavanja, koje se nastavlja na aktivno sušenje, jeste dovođenje svih sortimenata sušenih u
jednoj šarži na približno istu konačnu vlažnost. Uzroci nejednake vlažnosti na kraju aktivnog sušenja
su različiti: neujednačena početna vlažnost, različita svojstva rezane građe, različiti uslovi u pojedinim
zonama sušare i samih složaja. Varijacija u konačnoj vlažnosti između sortimenata uzrokuje brojne
probleme u daljoj obradi (npr. lepljenje, površinska obrada). Izjednačavanje po pravilu počinje kada
najsuvlja kontrolna daska dostigne vlažnost koja je za 2% niža od željene konačne vlažnosti. Tada se u
sušari, uz nepromenjenu temperaturu, zadaje ravnotežna vlažnost za 2% niža od željene konačne
vlažnosti. Ovim se sprečava dalje sušenje najsuvljih dasaka (presušivanje), dok će se sušenje vlažnijih
dasaka nastaviti. Izjednačavanje traje po pravilu sve dok najvlažnija kontrolna daska ne dostigne
konačnu vlažnost (u praksi obično 12–24 časa). Na ovaj način se svi sortimenti u sušari dovode u
opseg vlažnosti od 2%.

Cilj kondicioniranja koje se nastavlja na izjednačavanje jeste smanjivanje gradijenta vlažnosti po

debljini građe, uz istovremeno smanjivanje unutrašnjih naprezanja u drvetu. Gradijent vlažnosti i
unutrašnja naprezanja u drvetu neizbežni su na kraju aktivnog sušenja, jer su direktna posledica
načina na koji se drvo suši. Oni mogu izazvati velike probleme u daljoj obradi: deformacije pri
razrezivanju građe, probleme pri lepljenju. Kondicioniranje se sprovodi tako što se zadržava
temperatura iz faze izjednačavanja, a zadaje viša ravnotežna vlažnost. Po pravilu, ravnotežna vlažnost
treba da bude viša od konačne vlažnosti za 2% (za vrste male gustine – npr. do 450 kg/m3 u aps.
suvom stanju) do 4% (za vrste velike gustine – npr. preko 650 kg/m3). Visoka ravnotežna vlažnost
dovodi do toga da presušeni

površinski slojevi adsorbuju deo vode iz vazduha, dok istovremeno vezana voda iz centralnih slojeva
nastavlja da difunduje ka površini. Na ovaj način se smanjuje gradijent vlažnosti i relaksiraju
postojeća naprezanja u drvetu. Trajanje kondicioniranja zavisi od vrste drveta i debljine rezane građe
(jednačine 4.2 – za vrste veće gustine i 4.3 – za vrste male gustine), ali i od željenog kvaliteta sušenja.

(4.2)

(4.3)

gde je:

τk – vreme kondicioniranja (h), d – debljina rezane građe (mm).

Pri formiranju režima, izjednačavanje i kondicioniranje nastavljaju se na režim aktivnog sušenja, i to

tako što se nakon aktivnog sušenja dodaju dva reda. Konačno, poslednji red je hlađenje građe koje
obično traje koliko i zagrevanje, a za koje se zadaje pad temperature (ista vrednost kao za rast kod
zagrevanja, naravno sa negativnim predznakom) i eventualno ravnotežna vlažnost koja je najčešće
jednaka željenoj konačnoj vlažnosti. Za primer 4.8 (nemački režim aktivnog sušenja za rezanu građu
hrasta nominalne debljine 38 mm koja se suši do 10%) kompletan režim (zagrevanje, sušenje,
izjednačavanje, kondicioniranje, hlađenje) prikazan je u tabeli 4.9.

Tabela 4.9. Kompletan režim sušenja za rezanu građu hrasta 38 mm (uk=10%)

Redni broj Vlažnost na početku

promene (%) ts (°C) Δt (°C) tm (°C) ϕ (%) ur (%)

Ip

Zagrevanje 2,5°C/h 20

1 65 (>40) 35 2 33 87 18,1 1,7

1 40 35 2 33 87 18,1 1,7

2 35 35 3 32 81 15,6 1,9

3 30 40 6 34 66 11,4 2,6

4 25 50 12 38 47 7,7 3,2

5 20 60 25 35 19 3,4 4,4

Izjednačavanje 60 12 48 52 8

Kondicioniranje 60 4 56 81 14

Hlađenje 2,5°C/h 10

4.4. Grafičko prikazivanje režima

Grafički se prikazuje samo aktivno sušenje ili kompletan režim koji obuhvata zagrevanje, aktivno
sušenje, izjednačavanje i kondicioniranje. Najčešće se prikazuju promene temperature i ravnotežne
vlažnosti (tokom aktivnog sušenja u funkciji vlažnosti drveta, a u ostalim fazama u funkciji vremena),
ali se mogu prikazati i ostali parametri (uključujući i promenu brzine motora ventilatora). Nemački
režim (uključujući zagrevanje, izjednačavanje i kondicioniranje) za sušenje rezane građe hrasta
nominalne debljine 38 mm, koja se suši od 65% do 10% vlažnosti (primer 4.8), prikazan je na slici 4.2.
Zagrevanje traje 12 časova, izjednačavanje 18, a

kondicioniranje 36 časova. Nemački režim je prikazan sa stepenastim promenama temperature i

ravnotežne vlažnosti, a prikazano je i kako bi se režim realizovao sa kontinualnim promenama
(isprekidane linije na slici koje povezuju najviše tačke stepenastih promena), jer je to danas uobičajen
način realizacije režima.
Slika 4.2 Grafički prikaz režima (1 – zagrevanje, 2 – aktivno sušenje, 3 – izjednačavanje, 4 –
kondicioniranje)

5. Trajanje veštačkog sušenja

Jedan ciklus veštačkog sušenja obuhvata organizaciono vreme (vreme punjenja i pražnjenja sušare) i
tehnološko vreme koje obuhvata sve tehnološke faze sušenja: zagrevanje, aktivno sušenje,
izjednačavanje, kondicioniranje i na kraju hlađenje. Vreme punjenja i pražnjenja zavisi prvenstveno
od kapaciteta komore, dimenzija složaja i načina punjenja (viljuškari, vagoneti).

Trajanje zagrevanja zavisi od vrste i debljine građe, ali i razlike između spoljašnje temperature i
temperature na koju se drvo zagreva (početna temperatura režima aktivnog sušenja). Trajanje
završne obrade (izjednačavanja i kondicioniranja) takođe zavisi od vrste i debljine građe, ali i oštrine
režima aktivnog sušenja. Najčešće se može usvojiti da je trajanje hlađenja jednako trajanju
zagrevanja. I vreme zagrevanja i hlađenja i vreme završne obrade su, po pravilu, znatno kraći u
odnosu na trajanje aktivnog sušenja.

Postoje mnogobrojni metodi za procenu trajanja veštačkog sušenja čiji su rezultati, u manjoj ili većoj
meri (prvenstveno u zavisnosti od broja uticajnih faktora koje uzimaju u obzir), približni vremenima
koja se dobijaju u praksi. Potrebno je, ipak, istaći da ne postoji metod koji se može koristiti za
potpuno tačno predviđanje trajanja sušenja zbog velikog broja faktora koji na ovo vreme utiču, a
menjaju se od šarže do šarže. Ovde će biti objašnjeni principi određivanja vremena veštačkog sušenja
za tri metoda koja se danas najčešće koriste.

Metod Kolman (Kollmann) je najstariji, pa se zbog toga može reći i osnovni metod za određivanje
trajanja sušenja. Ovim se metodom dobija trajanje aktivnog sušenja (potrebno je na to vreme dodati
vreme zagrevanja, završne obrade i hlađenja). Metod (koji je vremenom unapređivan od strane
drugih autora) obuhvata sledeće uticajne faktore: vrstu drveta, početnu i konačnu vlažnost i to po
koracima režima, debljinu, tip sortimenta, primenjenu temperaturu u režimu. Trajanje aktivnog
sušenja (odnosno svakog intervala vlažnosti u režimu) može se izračunati po formuli:

(5.1)

gde je:

τu – vreme aktivnog sušenja od vlažnosti u1 do vlažnosti u2 (h),

kvrs – koeficijent vrste drveta (PRILOG V – Koeficijent vrste drveta za odre- đivanje trajanja
konvencionalnog sušenja (Kollmann)),

d – debljina građe (mm), n = 1 za d ≤ 25 mm, n = 2 za d > 25 mm

ksor – koeficijent za tip sortimenta neokrajčena građa: ksor = 1,1-1,3 okrajčena građa: ksor = 1,0
elementi: ksor = 0,9 frize: ksor = 0,7

t – temperatura u sušari u odgovarajućem koraku sušenja (°C).

Metod Ćividini (Cividini) predviđa trajanje aktivnog sušenja i završne obrade (potrebno je na to vreme
dodati vreme zagrevanja i hlađenja). Metod se zasniva na modelu od 22 časa koje se množi sa 10
uticajnih faktora (PRILOG V – Uticajni faktori za određivanje trajanje sušenja /Cividini/). Ovih 10
faktora koji značajno utiču na vreme sušenja su:

1. gustina drveta (zavisnost vremena od gustine je eksponencijalna),

2. nominalna debljina drveta (zavisnost vremena od debljine je eksponencijalna),

3. razlika između početne i konačne vlažnosti (zavisnost je eksponencijalna),

4. oštrina režima (zavisnost vremena od indeksa oštrine režima je logaritamska),

5. srednja primenjena temperatura (zavisnost je eksponencijalna),

6. odnos između širine i debljine građe (empirijski određen faktor),

7. tip dasaka (empirijski određen faktor),

8. dužina rezane građe (empirijski određen faktor),

9. dubina složaja u sušari, tj. dužina puta koji vazduh prođe kroz složaje (empirijski određen
faktor),

10. kvalitet sušenja (empirijski određen faktor na osnovu klasa kvaliteta i tehnoloških operacija
koje su uključene).

Vreme sušenja se, po dobijanju svih 10 faktora, može izračunati kao:

(5.2)

gde je:

τ – vreme aktivnog sušenja i završne obrade (h),

f1...f10 – vrednosti uticajnih faktora.

Uprkos velikom broju uključenih uticajnih faktora u model, mora se još jednom naglasiti da dobijeni
rezultati mogu služiti samo za grubo planiranje i poređenje sa trajanjima u praksi. Netačnost
dobijenog rezultata naročito raste sa porastom gustine i nepermeabilnosti drveta – npr. za hrast se u
praksi mogu očekivati vremena sušenja i za 50% duža od izračunatih.

Trajanje pojedinih koraka u režimu (npr. od početne vlažnosti do granice higroskopnosti) može se
izračunati po jednačini 4.6:

(5.3)
gde je:

τu – trajanje sušenja od vlažnosti u1 do vlažnosti u2 (h),

τ – ukupno vreme sušenja (i završne obrade) (h),

up – početna vlažnost drveta (%),

uk – konačna vlažnost drveta (%).

Metod Vaniček (Vanicek) predstavlja zapravo podatke do kojih se došlo u praksi veštačkim sušenjem
građe od sirovog stanja. Trajanje aktivnog sušenja i završne obrade (potrebno je na to vreme dodati
vreme zagrevanja i hlađenja) izračunava se na osnovu prosečne brzine sušenja građe debljine 25 mm:

(5.4)

gde je:

τ – vreme aktivnog sušenja i završne obrade (h),

Δu – razlika između početne i konačne vlažnosti drveta (%),

vs – prosečna brzina sušenja za debljinu 25 mm (%/h),

k – korekcioni faktor za stvarnu debljinu građe.

Prosečna brzina sušenja (%/h) za debljinu 25 mm za tri najznačajnije evropske vrste, i to kada se suše
od sirovog stanja, iznosi:

hrast 0,1 – 0,2 %/h

bukva 0,3 %/h

smrča 1,0 %/h.

Za ostale vrste drveta, gruba procena brzine sušenja može se usvojiti na osnovu gustine drveta u
apsolutno suvom stanju (veća brzina sušenja odgovara nižim gustinama):

Gustina drveta u

apsolutno suvom stanju (kg/m3) Brzina sušenja (%/h)

200 – 400 2,0 – 1,0

400 – 600 1,0 – 0,5

600 – 800 0,5 – 0,15

800 – 1000 0,15 – 0,05

Korekcioni faktor za stvarnu debljinu građe iznosi (vrednosti su iste kao za debljinu kod prethodnog
metoda):

d (mm) 20 25 30 35 40 45 50 60 70 80 90 100
120 140

k 0,72 1,00 1,31 1,66 2,03 2,41 2,83 3,72 4,69 5,72 6,83 8,00
10,5 13,3

Precizniji rezultati pri korišćenju ovog metoda dobijaju se kada se, umesto prosečne brzine sušenja za
čitavo područje vlažnosti, koriste različite brzine za nadhigroskopno, odnosno higroskopno područje
vlažnosti. Brzina sušenja u nadhigroskopnom području je veća, a u higroskopnom znatno manja od
prosečne brzine sušenja. Zbog toga se vreme sušenja nešto tačnije može izračunati ako se za
nadhigroskopno područje prosečna brzina sušenja uveća za 50% (pomnoži sa 1,5), a za higroskopno
smanji za 40% (pomnoži sa 0,6):

(5.5)

gde je:

τ – vreme aktivnog sušenja i završne obrade (h),

up – početna vlažnost drveta (%),

uk – konačna vlažnost drveta (%),

GH – granica higroskopnosti (%), može se koristiti 30%.

Primer 4.9. Izračunati ukupno vreme sušenja okrajčene rezane građe jasena debljine 50 mm i
prosečne širine 180 mm, ukoliko je srednja početna vlažnost 75%, a konačna 9%. Spoljašnja
temperatura je 2°C, a građa se suši u sušari u kojoj se u pravcu kretanja vazduha (reverzibilna
cirkulacija) nalaze 4 složaja širine 1,2 m (rastojanje između složaja je 10 cm). U svim složajima nalaze
se i radijalne i tangencijalne daske, dužine 2,1 m. Potrebno je ostvariti kvalitet sušenja klase II.

U odnosu na prosečnu gustinu, a po metodu Vaniček, trajanje aktivnog sušenja i završne obrade
iznosi:
Zagrevanje traje 15 časova (3 h/cm x 5 cm), kao i hlađenje, pa je ukupno vreme sušenja po ovom
metodu 468 časova, odnosno oko 20 dana.

Za određivanje trajanja po ostala dva metoda potrebno je uključiti parametre koji se dobijaju iz
režima sušenja (prikazan je američki režim). Poslednja kolona u prikazanom režimu predstavlja
trajanje po stupnjevima režima, izračunato prema formuli (4.4).

Tabela 5.1. Kompletan režim sušenja za rezanu građu jasena 50 mm (uk=9%) T5-B3

Redni broj Vlažnost na početku

promene (%) ts (°C) Δt (°C) tm (°C) ϕ (%) ur (%)

Ip τ (h) (Kollmann)

Zagrevanje 3,1°C/h 19 15

1 75 (>35) 49 3 46 84 15,8 1,9 127

2 35 49 4 45 79 14,1 2,1 26

3 30 54 6 48 72 11,6 2,6 27

4 25 60 10 50 58 8,8 2,8 30

5 20 66 19 47 35 5,4 3,7 35

6 15 71 25* 46 25 3,8 3,2 59

Izjednačavanje 71 14 57 50 7 18

Kondicioniranje 71 4,5 67,5 81 13 46

Hlađenje 3,1°C/h 9 15

Ukupno vreme sušenja po metodu Kolman (tabela 5.1) iznosi 398 časova, odnosno oko 17 dana (od
toga aktivno sušenje 304 časa).

Po metodu Ćividini potrebno je odrediti vrednosti za 10 uticajnih faktora:

(ukoliko u tabeli nije ponuđena tačna debljina, preporuka je usvojiti veću)

(kada se računa srednja vrednost indeksa oštrine režima potrebno je intervale vlažnosti drveta
podeliti na po 5% što bi u ovom primeru značilo da prvih osam vrednosti indeksa oštrine ima
vrednost 1,9 /za opseg vlažnosti od 75% do 35%/)

Vreme aktivnog sušenja i završne obrade je:

Kada se uključi i vreme zagrevanja i hlađenja, ukupno vreme je 699 časova, odnosno oko 29 dana.
Ovo vreme je, u odnosu na vremena dobijena korišćenjem prethodna dva metoda, bliže vremenu
sušenja koje se dobija u praksi, ali uz vrlo bitnu napomenu da su proizvođački režimi koji se koriste u
praksi blaži od ovde prikazanog, što je od ključnog značaja za trajanje. Ukoliko bi se usvojio režim sa
prosečnom temperaturom 50°C (što je bliže proizvođačkim režimima) izračunato vreme bi se
povećalo za oko 25%. Dodatno, kvalitet sušenja I značio bi dodatno znatno povećanje vremena (f10 =
1,6).

Moguće je proceniti i trajanje nekog stupnja po režimu sušenja, npr. od 15% do konačnih 9%:

6. Idejni projekat konvencionalne sušare za rezanu građu

Na osnovu ulaznih tehničko-tehnoloških podataka (Primer ulaznih podataka za idejni projekat

konvencionalne sušare za rezanu građu – PRILOG G) potrebno je uraditi tehnološki proračun
konvencionalne sušare komornog tipa u kojoj će biti moguće osušiti predviđene godišnje količine
rezane građe.

1. Izbor dimenzija složaja

Lišćari Četinari

širina: B = (1,1  1,4) m širina: B = (1,1  1,4) m

visina: H = (1,1  1,4) m visina: H = (1,1  1,4) m

dužina: L = ( ) mdužina: L = ( ) m

Kod usvajanja dužine složaja potrebno je voditi računa o unutrašnjoj meri komore (tačka 3).

2. Zapremina građe u složaju

a) Geometrijska zapremina složaja

b) Prosečna debljina letvica

d – debljina građe (mm)

v) Koeficijent zapunjenosti po dužini (kL), visini (kH) i širini (kB) složaja

za okrajčenu a za neokrajčenu građu

g) Stvarna zapremina građe u složaju

3. Broj složaja u komori (ns)

Usvojiti broj složaja po:

 visini (3  4) {po pravilu 3 složaja po visini; 4 se mogu usvojiti samo za usvojenu visinu složaja
1,1–1,2 m}

 širini (dubini) {punjenje vagonetima (2  3); punjenje viljuš. (4  5)}

 dužini komore.

Dužina komore (unutrašnja mera) može biti: 8, 10, 12, 14, 16 m.

Usvojena dužina komore i dužine složaja moraju biti takve da se obezbedi potpuna zapunjenost
komore i kada se suše lišćari i kada se suše četinari (maksimalno po 25 cm slobodno do zida sa obe
strane).

4. Zapremina jedne šarže

5. Režimi sušenja

Izabrati odgovarajući režim sušenja, i za četinarsku, i za lišćarsku vrstu drveta. Formirati režime
zagrevanja, aktivnog sušenja i završne obrade. Grafički prikazati kompletne režime.

6. Trajanje sušenja

a) Vreme punjenja i pražnjenja komore

b) Vreme zagrevanja

nz – normativ zagrevanja (h/cm debljine), d – debljina građe (cm)

v) Vreme aktivnog sušenja i završne obrade

Izračunati vreme aktivnog sušenja i završne obrade τ3 (h) po metodu

određenom u polaznim podacima.

1. Metod Cividini (dužina građe prema usvojenim dimenzijama složaja, kvalitet sušenja I,
reverzibilna cirkulacija):

ili

2. Po podacima Vanicek:
ili

up – početna vlažnost drveta (%),

uk – konačna vlažnost drveta (%),

GH – granica higroskopnosti (%), može se koristiti 30%,

vs – prosečna brzina sušenja za debljinu 25 mm (%/h), k – korekcioni faktor za stvarnu debljinu građe.

3. Metod Kollmann:

τu – vreme aktivnog sušenja od vlažnosti u1 do vlažnosti u2 (h)

kvrs – koeficijent vrste drveta

d – debljina građe (mm)

ksor – koeficijent za tip sortimenta

t – temperatura u sušari u odgovarajućem stupnju sušenja (°C)

τizj – vreme izjednačavanja (usvojiti 18 h)

τkon – vreme kondicioniranja (h)

za lišćare

za četinare

g) Vreme hlađenja

d) Ukupno vreme sušenja

7. Vreme sušenja jedne šarže u danima

8. Broj šarži godišnje

M – godišnja količina građe (m3)

9. Ukupno vreme sušenja

Ukupno vreme sušenja dobija se kada se broj šarži pomnoži vremenom sušenja jedne šarže.

10. Ukupno potrebno vreme sušenja svih vrsta i dimenzija

Ukupno potrebno vreme sušenja je zbir vremena potrebnog da se osuši zadata godišnja količina
lišćara i zadata godišnja količina četinara.

11. Potreban broj komora

nRD – broj radnih dana godišnje ( )

Usvaja se ceo broj komora (nk). Za usvajanje celog broja neophodno je ispuniti uslov da dobijena
vrednost bude u intervalu (x-1).90  (x).10; ukoliko vrednost izlazi izvan dozvoljenog intervala, radi se
ponovni proračun sve dok se ne ispuni dati uslov, radi optimalnog iskorišćenja kapaciteta.

12. Izbor broja i karakteristike ventilatora

a) Određivanje snage ventilatora (P)

Usvajaju se reverzibilni aksijalni ventilatori snage 3 kW, prečnika ventilatorskog kola 800 mm, osim
kada se po dubini sušare nalazi 5 redova

složaja – tada se usvajaju ventilatori snage 4 kW, prečnika ventilatorskog kola 900 mm.

b) Ukupna snaga i broj ventilatora

Može se usvojiti da je potrebna snaga ventilatora u sušari 0,25–0,35 kW/m3 rezane građe. Ukupna
snaga ventilatora iznosi (u formuli koristiti zapreminu građe dobijenu po proračunu za četinare):
Broj ventilatora (zaokružiti na veći broj):

v) Godišnja potrošnja električne energije potrebne za pogon ventilatora

Godišnja potrošnja se dobija kao proizvod broja i snage ventilatora (pomnoženo sa 0,75 za realnu
potrošnju u odnosu na nazivnu snagu), vremena rada ventilatora u jednoj šarži i broja šarži.

g) Potrošnja električne energije po m3 osušene građe

13. Crtež komore

Prikazati gabarite jedne komore (spoljašnje ukoliko je po proračunu dobijeno više komora) u dve
projekcije u razmeri 1 : 80. Prikazati sve delove sušare, detaljno iskotirati i sa crteža očitati podatke
neophodne za tablicu u tački 14a.

14. Proračun potrošnje toplotne energije

a) Zagrevanje komore (svih konstruktivnih elemenata)

cz = 0,9 kJ/kg K (prosečna specifična toplota konstrukcije i panela aluminijum-mineralna vuna-

aluminijum),

z = 140 kg/m3 (prosečna zapreminska masa konstrukcije i panela aluminijum- mineralna vuna-
aluminijum),

tmax – maksimalna temperatura iz režima, tp – početna (spoljna) temperatura.

Usvojiti da je komora izrađena od panela aluminijum – mineralna vuna – aluminijum (debljina

aluminijuma 1 mm, debljina mineralne vune 100 mm).

Konstruktivni element Dimenzije F (m2) V (m3)

(m) B

(m) d
(m)

Spoljašnji zid

Unutrašnji zid

Tavanica

Temelj

Vrata

b) Zagrevanje drveta

Količina toplote potrebna za zagrevanje drveta u sušari dobija se kao proizvod mase drveta (i vode u
njemu), specifične toplote vlažnog drveta i razlike temperatura.

c0 – specifična toplota drveta (1,354 kJ/kg C)

v) isparavanje vode

Količina toplote potrebna za isparavanje vode se mora razdvojiti na dva dela, jer je za isparavanje 1
kg vezane vode potrebno za oko 10% više energije u odnosu na slobodnu vodu. U oba slučaja se
količina toplote dobija kao proizvod mase isparene vode i latentne toplote isparavanja (za vezanu
vodu uvećana za 10%).
hisp – latentna toplota isparavanja pri temp. iz režima (usvojeno 2 350 kJ/kg)

g) Gubici toplote na zidovima, tavanici, temelju i vratima

Proračunati toplotne gubitke prema sledećoj formuli:

F – površina konstruktivnog elementa (m2)

kj – koeficijent prolaska toplote (W/m2K); u gornjoj formuli je pomnožen sa 1,2 (uvećan za 20%) zbog
povećanih gubitaka na spojevima konstruktivnih

elemenata

tsr – srednja temperatura iz režima (°C)

τ2+τ3 – vreme zagrevanja, aktivnog sušenja i završne obrade (h)

kj (W/m2 K)

Spoljašnji zid

Unutrašnji zid

Tavanica

Temelj

Vrata

Za unutrašnji zid i temelj, ukoliko je spoljna temperatura niža od 10°C, usvojiti tp = 10°C.

d) Zagrevanje svežeg vazduha zbog razmene kroz ventilacione otvore i dogrevanje vazduha tokom
navlaživanja

Usvojiti da ovako utrošena energija iznosi 25% od utroška energije za zagrevanje komore, zagrevanje
drveta, isparavanje vode i toplotne gubitke.
Pregled potrošnje toplotne energije (izraziti u MJ)

MJ %

1. Zagrevanje komore Qz

2. Zagrevanje drveta Qd

3. Isparavanje vode Qi

4. Gubici toplote Qg

5. Zagrevanje svežeg vazduha Qsv

UKUPNO Quk 100

15. Potrošnja toplotne energije (za jednu komoru)

Količine toplote izražavati i unositi u MJ.

a) po 1 kg isparene vode

b) po 1 m3 građe

v) po 1 h sušenja
16. Potrošnja toplotne energije (prosek za više komora)

Za potrebe unutrašnjih komora usvojiti da je potrebno 70% toplotne energije u odnosu na spoljašnje
komore.

a) po 1 kg isparene vode

b) po 1 m3 građe

v) po 1 h sušenja

17. Vrednost utrošene energije za sušenje

Na osnovu izračunate potrošnje električne i toplotne energije, moguće je, ukoliko je poznat tip
energenta i efikasnost kotla, izračunati i vrednost utrošene energije. Potrošnju toplotne energije je
moguće izraziti i u kWh (1 kWh = 3,6 MJ).

Ct.e. – vrednost utrošene toplotne energije (RSD/m3) 1 EUR = RSD

nue – normativ utroška energenta za proizvedenu jediničnu energiju (npr. kg/kWh)

nue =

c – jedinična cena energenta (npr. RSD/kg) c =

E – efikasnost kotla (-, unosi se kao decimalni broj) E = %

Ce.e. – vrednost utrošene električne energije (RSD/m3) ce – jedinična cena električne energije
(RSD/kWh)

ce =

Vrednost utrošene toplotne i električne energije iznosi:

Da bi se dobila cena sušenja po m3 rezane građe, potrebno je na ovaj trošak dodati sledeće troškove
(izračunate po m3 rezane građe): zarade radnika, investicija, amortizacija, kamate, osiguranje,
održavanje, nabavka letvica, lega, kao i troškove u vezi sa smanjenjem kvaliteta pri sušenju (škart).
Navedeni troškovi po pravilu učestvuju u ceni sušenja sa više od 50%, odnosno trošak za energiju
treba uvećati 2-3 puta da bi se dobila realna cena sušenja.

7. Ispitivanje kvaliteta sušenja

Osnovni kriterijumi kvaliteta sušenja su: konačna vlažnost, gradijent vlažnosti po debljini građe i
skorelost. Dodatni kriterijumi su: prisustvo pukotina (čeonih, površinskih, unutrašnjih), kolaps,
diskoloracije i deformacije (promene oblika) uzrokovane lošim slaganjem. Određivanje i vrednosti
konačne vlažnosti su propisane standardom SRPS EN 14298:2012 Rezana građa – Procena kvaliteta
sušenja. Ovaj standard za željenu konačnu vlažnost propisuje dozvoljeni opseg u kom se mora naći
izmerena srednja konačna vlažnost, kao i gornju i donju granicu vlažnosti za svu građu. Način merenja
skorelosti je standardizovan i opisan u standardu SRPS CEN/TS 14464:2012 Rezana građa – Metoda
za procenu skorelosti. Greške sušenja (pukotine, deformacije, promena boje) obuhvaćene su
standardima koji se bave vizuelnim klasiranjem građe.

Pre objašnjenja određivanja konačnog kvaliteta sušenja bitno je istaći neophodnost kontrole građe
pre sušenja, kao i tokom sušenja. Kontrola stanja rezane građe pre sušenja obuhvata vizuelni pregled
radi pronalaženja pukotina i diskoloracija, kao i kontrolu početne vlažnosti i profila vlažnosti (obično
elektrovlagomerima). Kontrola tokom sušenja obuhvata praćenje procesa i ulaženje u sušaru radi
kontrole pukotina i diskoloracija.

Procedura za utvrđivanje konačnog kvaliteta sušenja je sledeća:

1. vizuelni pregled složaja i izbor složaja za kontrolu (minimum 3);

2. izbor dasaka za ispitivanje kvaliteta sušenja (minimum 5 po složaju);

3. izabrane daske se vizuelno pregledaju kako bi se uočile moguće čeone i površinske pukotine,
kao i kolaps i diskoloracije;
3a) ručnim elektrovlagomerom meri se vlažnost na površini (na dubini od 5 mm), srednja (na 1/3
debljine ) i u centru daske (na 1/2 debljine), kako bi se odredila prosečna vlažnost i gradijent vlažnosti
po debljini;

4. preporuka je da se, pored merenja u tački 3a, izrade i uzorci za konačnu vlažnost (uzorak A),
gradijent vlažnosti (C) i skorelost (B); minimalno rastojanje od čela daske je 30 cm, a debljina uzoraka
15 mm (slika 7.1);

Slika 7.1. Izrada uzoraka za konačnu vlažnost (A), skorelost (B) i gradijent vlažnosti (C)

4a) gravimetrijski odrediti vlažnost uzorka A;

4b) izmeriti vlažnost na različitoj dubini uzorka C (elektrode postaviti paralelno površini); ako je
potrebno, gravimetrijski odrediti vlažnost na izrezanim lamelama;

4v) izmeriti razmak (posle 48 časova od izrezivanja za lišćarske vrste, a 24 časa za četinare) na uzorku
za skorelost (slika 7.3);

5. pri izrezivanju uzoraka kontroliše se da li ima, i koliko, unutrašnjih pukotina; kontroliše se

dubina površinskih pukotina; kontroliše se ima li diskoloracija.

Postupak se ponavlja (koraci 3-5) za sve daske koje se kontrolišu.

7.1. Merenje skorelosti, pukotina i deformacija Skorelost

Skorelost je termin koji opisuje stanje drveta na kraju sušenja – površinski slojevi su napregnuti na
pritisak, centralni slojevi na zatezanje. Drvo je na kraju sušenja uvek u manjoj ili većoj meri skorelo (to
je posledica načina na koji se drvo suši) tako da se o skorelosti kao grešci govori tek kada su
naprezanja u drvetu prevelika, odnosno kad postaju smetnja daljoj obradi.

Postoje 2 načina ispitivanja, i kod oba se izrezuje uzorak dužine 15–25 mm na minimum 20 cm od
čela daske. Kod jednog načina se izrezuje tzv. viljuška (slika 7.2). Što se kraci više saviju ka unutra – to
je drvo više skorelo. Kod drugog načina (SRPS CEN/TS 14464:2012) meri se razmak (slika 7.3) koji se
javi pošto se uzorak nožem raseče na pola (širina uzorka se prethodno skrati na 10 cm). Potrebno je
iskustveno odrediti koliki stepen skorelosti ne pravi problem u daljoj proizvodnji (preporuka je da
razmak ne bude nikada veći od 2 mm).
Slika 7.2. Izrada viljuški (ispitivanje skorelosti)

Slika 7.3. Izrada uzorka i merenje razmaka (ispitivanje skorelosti)

Čeone pukotine

Nastaju kao posledica bržeg sušenja čela sortimenta.

Slika 7.4. Čeone pukotine Tabela 7.1. Klasifikacija čeonih pukotina

Površinske pukotine

Javljaju se u prvim danima sušenja kada naponi na zatezanje u površinskim slojevima postanu veći od
čvrstoće drveta na zatezanje upravno na vlakanca.

Slika 7.5. Površinske pukotine Tabela 7.2. Klasifikacija površinskih pukotina

Unutrašnje pukotine

Javljaju se nakon izmene naprezanja u drvetu, odnosno kada centralni slojevi drveta počinju da se
utežu. Tada su ovi slojevi napregnuti na zatezanje upravno na vlakanca što, ukoliko naponi postanu
veći od čvrstoće drveta, dovodi do pukotina u tim slojevima. Površinski slojevi su u tom periodu
napregnuti na pritisak što može dovesti do zatvaranja površinskih pukotina, pa se često uprošćeno
navodi da se unutrašnje pukotine javljaju kao posledica toga što se površinske (ili čeone) pukotine
„pomeraju“ ka unutra.

Slika 7.6. Unutrašnje pukotine Tabela 7.3. Klasifikacija površinskih pukotina

Greške promene oblika (deformacije) su: koritavost, podužna i bočna zakrivljenost, vitoperenje i
rombičan presek.

Koritavost

Karakteristika koritavosti je lučni oblik čela daske (luk se vidi kada se daska posmatra s čela). Meri se
na mestu gde je visina luka najveća (uređajem tačnosti 0,1 mm), a izražava u odnosu na širinu daske
(mm/cm).

Slika 7.7. Merenje koritavosti

Podužna zakrivljenost

Ovu grešku karakteriše lučni oblik po dužini daske i to u odnosu na širu stranu (luk se vidi kada je
daska položena na užu stranu, a posmatra se odozgo). Daska se postavi na bok i meri se maksimalna
visina luka na dužini od 2 m. Ukoliko je daska kraća od 2 m onda se meri i izražava na dužini od 1 m.
Slika 7.8. Merenje podužne zakrivljenosti

Bočna zakrivljenost

Ovu grešku karakteriše lučni oblik po dužini daske i to u odnosu na užu stranu (luk se vidi kada je
daska položena na širu stranu, a posmatra se odozgo). Meri se maksimalna visina luka na dužini od 2
m. Ukoliko je daska kraća od 2 m onda se meri i izražava na dužini od 1 m.

Slika 7.9. Merenje bočne zakrivljenosti

Vitoperenje

Ovu grešku karakteriše deformacija daske u obliku lopatice propelera. Meri se tako što se jedan kraj
daske postavi čvrsto na ravnu podlogu i meri se maksimalna visina na rastojanju od 2 m od tog kraja.
Vitoperenje se izražava u mm visine na 25 mm širine daske i to na 2 m dužine. Ukoliko je daska kraća
od 2 m onda se meri i izražava na dužini od 1 m.
Slika 7.10. Merenje vitoperenja

Pored ispitivanja kvaliteta sušenja, potrebna je stalna kontrola opreme i procedura veštačkog
sušenja. Za ovu svrhu se može koristiti Vodič za ocenjivanje opreme i procedura veštačkog sušenja
koji je dat u sledećem poglavlju, kao i njegova kraća verzija (PRILOG D).

8. Vodič za ocenjivanje opreme i procedura veštačkog sušenja

Namena ovog vodiča je sistematsko unapređenje svih procedura pre, tokom i posle veštačkog
sušenja, što će kao rezultat dati bolji kvalitet sušenja. Najveći deo vodiča odnosi se na
konvencionalne sušare kod kojih se koristi topla voda kao grejni medijum, a voda (hladna ili topla)
kao medijum za navlaživanje vazduha. Ovo su ujedno i najčešće korišćenje sušare u Srbiji, ali i u
većem delu Evrope. Pored ovde navedenih stavki, obavezno se treba pridržavati i preporuka
proizvođača o održavanju same sušare.

Vodič je složen tako da su, gde je to bilo moguće i logično, grupisane stavke koje se odnose na jedan
sistem (npr. sve što se kontroliše, a odnosi se na slaganje rezane građe grupisano je u jednu celinu).
Ocenjuje se stanje same sušare i sistema u njoj (redni brojevi 1–5), slaganje rezane građe (redni
brojevi 6–9), praćenje vlažnosti drveta i kvaliteta sušenja, uključujući i greške sušenja (redni brojevi
10–13) i mogućnosti usavršavanja i učenja (redni broj 14). Ocenjuje se na skali od 4 (visoka ocena) do
1 (niska ocena). Kod svake stavke postoji objašnjenje za svaku ocenu. Realan cilj svakog preduzeća
trebalo bi da budu ocene 3 ili 4 za svaku stavku. Fokus mora biti na svakoj pojedinačnoj stavci, a ne
na prosečnoj oceni, jer od svake navedene stavke zavisi konačan kvalitet sušenja. Na primer, sušara
može biti potpuno nova ili u besprekornom stanju, a da ostvareni rezultati budu loši, jer se ne poštuju
procedure sušenja. Obrnuto, nije dovoljno da se poštuju procedure sušenja ukoliko sistemi za
regulaciju parametara vazduha ne rade adekvatno. Jedna od koristi ovog vodiča jeste i to što se,
ukoliko su sve stavke ocenjene ocenama 3 i 4, vrlo brzo i lako ustanovi gde je uzrok problema koji se
eventualno pojavi. Vodič je baziran (uz određene izmene i prilagođavanja) na vodiču koji su izradili
Boon et al. (1992).

1. Konstrukcija sušare

a) Vrata, zidovi i tavanica su potpuno zaptiveni i nema direktnih gubitaka

Potpuna zaptivenost sušare je vrlo značajna za dostizanje i održavanje željenih parametara vazduha u
sušari. Postojanje zazora između konstruktivnih elemenata po pravilu dovodi do niže relativne
vlažnosti, a često i niže temperature u pojedinim delovima sušare. Kontrolu je najbolje izvršiti na
sušari koja radi, jer se tada lakše uočavaju nepravilnosti. Najlakše je zazore uočiti na strani sušare gde
vazduh ulazi u složaje, jer ga na toj strani ventilatori potiskuju ka zidovima. Najkritičnija mesta su
spojevi vrata sa ostatkom konstrukcije. Mali zazori znače da se vodena para može videti ili osetiti
napolju, ali se zazori ne vide kada se iz unutrašnjosti sušare posmatra ka spolja. Veliki zazori znače
veliku količinu vodenu pare napolju i vidljivost istih kada se posmatraju iz unutrašnjosti sušare. Nakon
provere, potrebno je promeniti smer ventilatora i kontrolisati drugu stranu. Ocena

4 – Nema zazora ili su minimalni.

3 – Mali zazori oko vrata ili na drugim mestima. 2 – Veliki zazori.

1 – Vidljivi otvori između konstruktivnih elemenata. b) Kondenzacija ili druga voda u sušari

Kondenzacija će se javiti gde god je u sušari temperatura niža od tačke rose. Da bi se sprečila
kondenzacija potrebna je dobra izolacija zidova i pravilan rad ventilacionih otvora. Drugi izvor vode u
sušari može biti nepravilan rad sistema za navlaživanje. Voda na podu ili zidovima, mrlje od vode na
rezanoj građi, korozija dokaz su prisustva vode u sušari. Kontrola se vrši u hladnoj sušari.

Ocena

4 – Nema dokaza o prisustvu vode.

3 – Pod ili zidovi delimično vlažni. 2 – Voda na podu, korozija elemenata.

1 – Oštećenja sušare od vode, velika količina vode na podu.

v) Odvođenje kondenzata sa poda sušare

Kondenzacija ili druga voda koja se eventualno pojavi na podu sušare može promeniti relativnu
vlažnost vazduha u sušari (naročito u donjim delovima), dovesti do diskoloracija građe i korozije
elemenata sušare. Pod sušare mora biti pod blagim nagibom kako bi se omogućilo oticanje vode iz
sušare. Kontrola se vrši u hladnoj sušari.

Ocena

4 – Nema vode na podu.

3 – Pod delimično vlažan.

2 – Male bare koje pokrivaju maksimalno četvrtinu površine poda. 1 – Velike površine pod barama.

2. Cirkulacija vazduha

a) Kontrola rada ventilatora

Redovna kontrola rada ventilatora može sprečiti ozbiljnije kvarove, a time i veće troškove. Provera
omogućava i uočavanje problema koji dovode do neravnomerne cirkulacije vazduha, time i do
neravnomerne konačne vlažnosti drveta. Kontrola podrazumeva proveru stanja ventilatora (motor,
ležajevi, podmazivanje, lopatice, centriranost) i samog rada (broj obrtaja, pravilnost obrtaja, buka i
vibracije koje proizvode).

Ocena

4 – Ventilatori, motori, nosači, ležajevi kontrolišu se mesečno. 3 – Kontrolišu se tromesečno.

2 – Kontrolišu se jednom godišnje. 1 – Ne kontrolišu se.

b) Kontrola brzine vazduha

Brzina vazduha mora biti dovoljno visoka da omogući dovođenje toplote, a odnošenje isparene vode
sa površine drveta. Istovremeno, mora biti ravnomerna u čitavoj komori kako bi se obezbedila ista
brzina sušenja. Meri se na otvorima koji stvaraju letvice i lege, i to na izlaznoj strani u odnosu na
kretanje vazduha kroz složaje. Takođe ju je potrebno meriti i na svim većim otvorima upravnim na
pravac kretanja vazduha (npr. između čela složaja i bočnog zida).

Ocena

4 – Kontroliše se najmanje dva puta godišnje, dodatno kad sušara zbog dimenzija složaja nije
potpuno zapunjena.

3 – Kontroliše se kad se konstatuje problem.

2 – Kontrolisana je samo kada je sušara bila nova. 1 – Nikada nije kontrolisana.

v) Kontrola reverzibilne cirkulacije

Reverzibilna cirkulacija vazduha (promena smera kretanja) omogućava ravnomernije sušenje svih
složaja u sušari. Ukoliko sušara poseduje mogućnost reverzibilne cirkulacije, potrebno je povremeno
proveravati da li se smer kretanja vazduha (čija je promena najčešće automatski propisana na
nekoliko časova) zaista menja. Ova se kontrola može obaviti u hladnoj sušari zadavanjem promene
smera obrtaja ventilatora i proverom u kom smeru cirkuliše vazduh (vertikalno postavljen list papira
će jasno pokazati smer kretanja vazduha). Dodatno je potrebno izvršiti kontrolu grafičkih prikaza
prethodnih ciklusa sušenja. Na njima se kontrolom temperature i ravnotežne vlažnosti izmerene sa
jedne, odnosno druge strane sušare, može jasno utvrditi da li se smer zaista menjao. Nagli skokovi i
padovi temperature i ravnotežne vlažnosti u pravilnim vremenskim intervalima su dokaz da je
menjan smer cirkulacije vazduha. Na primer, temperatura će na mernom mestu koje je sa ulazne
strane vazduha u složaje naglo opasti kada se promeni smer cirkulacije, i to merno mesto postane
izlazno. Kako se smer cirkulacije menja automatski, ocena je ili 1 ili 4.

Ocena

4 – Reverzibilna cirkulacija vazduha u pravilnim vremenskim intervalima. 1 – Nema reverzibilne

cirkulacije vazduha.

g) Kontrola promene brzine cirkulacije vazduha (brzine obrtaja ventilatora)

U slučaju da sušara poseduje frekventne regulatore, potrebno je povremeno proveravati njihov rad.
Pored direktnog merenja brzine cirkulacije vazduha, potrebno je proveriti i grafički prikaz prethodnih
ciklusa sušenja. Na njima je najčešće prikazana zadata i realizovana brzina obrtaja ventilatora (u %).
Kako se brzina cirkulacije menja automatski, najčešće je ocena ili 1 ili 4.

Ocena

4 – Promena brzine obrtaja ventilatora po propisanoj krivoj.

1 – Nema promene brzine obrtaja ventilatora iako sušara poseduje frekventne regulatore.

d) Adekvatan prostor za kretanje vazduha

Za kretanje vazduha kroz složaje, i to odgovarajućom brzinom i u odgovarajućoj količini, potrebno je

da postoji adekvatan prostor sa obe strane složaja (i sa ulazne i sa izlazne strane vazduha). Širina tog
prostora trebalo bi da približno odgovara sumi otvora koje formiraju letvice i lege posmatrano po
visini sušare (u zavisnosti od konstrukcije i veličine sušare to je najčešće oko 1 m).

Ocena

4 – Širina prostora za kretanje vazduha jednaka je sumi otvora koje formiraju letvice i lege.

3 – Širina prostora za kretanje vazduha je 0,75–1,25 sume otvora koje formiraju letvice i lege.

2 – Širina prostora za kretanje vazduha je 0,5–1,5 sume otvora koje formiraju letvice i lege.

1 – Širina prostora za kretanje vazduha je manja od 0,5 ili veća od 1,5 sume otvora koje formiraju
letvice i lege.

đ) Prepreke i usmerivači kretanja vazduha

Vrlo je bitno zatvoriti sve otvore u sušari koji postoje van složaja, odnosno usmeriti što veću količinu
vazduha kroz same složaje. Ovo se odnosi na otvor između vrha složaja i međutavanice, za šta se
najčešće koristi tzv. zavesica okačena na međutavanicu, ali i na bočne otvore (od čela složaja do
bočnog zida) i otvore ispod složaja (naročito ako se sušara puni vagonetima). Najbolje je kontrolu
izvršiti neposredno po završetku jednog ciklusa sušenja, odnosno nakon otvaranja vrata.

Ocena

4 – Prepreke i usmerivači postavljeni su iznad, ispod i bočno od složaja i ima vrlo malo prostora
između njih i složaja.

3 – Maksimalno rastojanje između prepreka i složaja je 15 cm. 2 – Maksimalno rastojanje između

prepreka i složaja je 30 cm.

1 – Nema prepreka i usmerivača, odnosno prostor između njih i složaja je veći od 30 cm.

3. Zagrevanje vazduha

a) Kontrola ventila za grejanje

Loš rad ili kvar na ventilima za grejanje najčešće dovodi do toga da se grejni medijum propušta u
grejna tela (toplotne izmenjivače) kada nema potrebe za dogrevanjem, odnosno da se ne propušta u
grejna tela kada je potrebno dogrejati vazduh u sušari. Redovna kontrola ventila omogućiće
prevenciju kvarova ili njihovo primećivanje pre nego što dođe do problema u kvalitetu sušenja. Pri
kontroli ventila potrebno je ustanoviti da li se u potpunosti zatvaraju, kao i da li se komanda
automatike o procentu otvorenosti adekvatno realizuje.

Ocena

4 – Ventil za grejanje kontroliše se najmanje jednom u tri meseca. 3 – Ventil za grejanje kontroliše se
najmanje jednom godišnje.

1 – Ventil za grejanje kontroliše se samo ako se posumnja da postoji problem.

b) Grejna tela (toplotni izmenjivači) čista i bez naslaga

Vazduh mora prolaziti između grejača, kao i između lamela na samim cevima kako bi se zagrejao na
željenu temperaturu. Ukoliko se na samim izmenjivačima, a naročito između lamela na njima nalazi
prljavština (npr. piljevina pomešana sa uljem za podmazivanje), naslage kamenca ili korozija, grejna
površina se znatno smanjuje. Ovo može dovesti do sporijeg dostizanja željene temperature vazduha u
sušari ili do nemogućnosti postizanja temperature.

Ocena

4 – Jasno se vidi prostor između lamela na cevima; grejna tela izgledaju čista. 3 – Grejna tela su malo
zaprljana ili se vide mali tragovi rđe; prostor između lamela nije blokiran.

1 – Grejna tela veoma zaprljana; prostor između lamela blokiran.

4. Regulacija relativne vlažnosti vazduha

a) Ventilacioni otvori zatvaraju se u potpunosti

Nemogućnost potpunog zatvaranja ventilacionih otvora može dovesti do niže relativne vlažnosti i
niže temperature u delovima sušare koji su im blizu. Ovo dalje može dovesti do nejednake brzine
sušenja ili određenih grešaka. Dodatno, hladan vazduh koji ulazi u sušaru može dovesti do pojave
kondenzacije (diskoloracija građe, korozija delova sušare). Konačno, nemogućnost potpunog
zatvaranja ventilacionih otvora dovodi do povećanog rada sistema za navlaživanje u za to kritičnim
fazama (zagrevanje, kondicioniranje). Najbolje je kontrolu izvršiti u hladnijim periodima dana (jutro),
kada će se pri radu ventilatora i zatvorenim ventilacionim otvorima jasno uočiti eventualna para koja
izlazi iz sušare kroz nedovoljno dobro zatvorene odsisne ventilacione otvore. Nakon provere,
potrebno je promeniti smer ventilatora i kontrolisati drugi red ventilacionih otvora.

Ocena

4 – Ne može se uočiti ili osetiti para oko zatvorenih ventilacionih otvora.

3 – Mala količina pare oko ventilacionih otvora; ne može se primetiti otvor kada se posmatra iz
unutrašnjosti sušare.
2 – Jasno vidljiva para oko ventilacionih otvora; može se primetiti otvor kada se posmatra iz
unutrašnjosti sušare.

1 – Ventilacioni otvori (ili neki od njih) se loše zatvaraju; velika količina pare oko otvora; jasno vidljiv
otvor kada se posmatra iz unutrašnjosti sušare.

b) Ventilacioni otvori se otvaraju pravilno i mehanički su povezani

Kako bi se održavali isti uslovi u čitavoj zapremini sušare, potrebno je da otvaranje ventilacionih
otvora bude sinhronizovano i realizovano prema komandi automatike. Drugim rečima, svi ventilacioni
otvori moraju biti otvoreni do istog procenta, što se najčešće reguliše servo motorima i mehaničkim
povezivanjem ventilacionih otvora. Kontrolu je potrebno izvršiti vizuelno i to pri nekoliko zadatih
različitih procenata otvorenosti.

Ocena

4 – Ventilacioni otvori su mehanički povezani i otvaraju se do istog, željenog procenta.

3 – Ventilacioni otvori otvaraju se istovremeno, ali ne mogu dostići potpunu otvorenost.

2 – Jedan ili više ventilacionih otvora odstupaju.

1 – Ventilacioni otvori nisu povezani i ne funkcionišu ispravno.

Bitno je istaći da je sistem za razmenu vazduha potrebno dodatno kontrolisati ukoliko sušara
poseduje ventilatore za pospešivanje te razmene (oni se obično nalaze u okviru ili neposredno do
ventilacionih otvora). Sistem za rekuperaciju toplote, koji se izrađuje kod novih sušara ili dograđuje
na postojeće ventilacione otvore, takođe treba povremeno kontrolisati u smislu količine razmenjenog
vazduha i rada ventilatora u njemu.

v) Sistem za navlaživanje raspršuje „maglu“, bez kapljica vode

Ukoliko se kao medijum za navlaživanje koristi voda, potrebno je da pritisak vode, prečnik, broj i
položaj mlaznica budu usklađeni tako da se voda raspršuje u obliku magle (aerosol stanje). Ukoliko se
raspršuju kapljice vode one će, nošene vazduhom, ostavljati fleke na rezanoj građi, ali i povećati rizik
od korozije konstrukcije sušare. Kontrolu treba uraditi pre svakog ciklusa sušenja, ali i posle sušenja
kontrolisati diskoloracije na građi.

Ocena

4 – Sistem raspršuje „maglu“, nema diskoloracija na rezanoj građi.

2 – Pri radu sistema za navlaživanje jasno se vide i osećaju kapi vode.

1 – Intenzivne diskoloracije na rezanoj građi, sistem raspršuje kapi vode, bare na podu sušare.

g) Ventil za navlaživanje je ispravan i navlaživanje je ravnomerno u celoj sušari

Kao što razmena vazduha mora biti ravnomerna čitavom dužinom sušare, tako i navlaživanje mora
biti ravnomerno. Kontrola se vrši pre svakog ciklusa sušenja posmatranjem svake mlaznice tokom
raspršivanja. Kontroliše se i ventil za navlaživanje (naročito je bitno da li potpuno zatvara dovod
vode). Mlaznice na svakih nekoliko ciklusa sušenja treba očistiti prema preporuci proizvođača.

Ocena

4 – Sve mlaznice raspršuju istu količinu vodene magle, i to ravnomerno. 2 – Raspršivanje nije
ravnomerno ili je jedna mlaznica zapušena.

1 – Zapušeno je više od jedne mlaznice.

5. Kontrola i merenje parametara vazduha

a) Vrši se redovna kalibracija i termometri su tačni

Najčešće se temperatura u sušarama meri na dva mesta. Izuzetno je bitno da termometri budu tačni
kako bi se predviđeni režim sušenja odvijao na pravi način. Netačnost termometara može dovesti do
grešaka sušenja. Provera se vrši direktnim merenjem kontrolnim termometrom, a odstupanje
termometara u sušari ne sme biti veće od 1°C (optimalna tačnost u 0,5°C). Ako se uoče odstupanja,
potrebno je proveru izvršiti sutradan pre nego što se izvrši kalibracija termometra koji pokazuje
odstupanje.

Ocena

4 – Termometri se proveravaju najmanje jednom u 6 meseci i tačni su u 0,5°C. 3 – Termometri se

proveravaju najmanje jednom godišnje i tačni su u 1°C.

2 – Termometri se proveravaju kada se posumnja da nisu tačni. 1 – Termometri se ne proveravaju.

Kod sušara koje koriste psihrometre isti postupak i ocene važe i za proveru mokrih termometara, s
tim što se vrh kontrolnog termometra postavlja ispod vlažne krpice mokrog termometra. Alternativni
način kontrole je merenje temperature vode u posudi kontrolnim i termometrima u sušari. Za
kontrolu se mogu koristiti i ručni psihrometri.

b) „Kartončići“ za merenje ravnotežne vlažnosti se redovno menjaju

S obzirom na to da se celulozni kartončići ponašaju kao i drvo, a dovoljno su tanki, njihova vlažnost je
praktično i ravnotežna vlažnost u sušari. Na tačnost merenja

veoma utiču histerezis sorpcije materijala i nečistoće koje se skupljaju na kartončićima i elektrodama.
Zbog toga je potrebno kartončiće menjati pre svake šarže.

Ocena

4 – Kartončići se menjaju pre svake nove šarže.

1 – Kartončići se ne menjaju pre svake nove šarže.

v) Tačnost merenja ravnotežne vlažnosti se redovno proverava

Pored redovnog menjanja kartončića, potrebno je proveravati i tačnost merenja ravnotežne vlažnosti
(pre i tokom sušenja). Proveru je najbolje vršiti ručnim psihrometrom, odnosno na osnovu podataka
sa psihrometra odrediti stvarnu ravnotežnu vlažnost na tom mernom mestu.

Ocena

4 – Tačnost merenja ravnotežne vlažnosti proverava se najmanje jednom u 3 meseca i tačnost je u

1%.

3 – Tačnost merenja ravnotežne vlažnosti proverava se najmanje jednom u 6 meseci i tačnost je u

1%.

2 – Tačnost merenja ravnotežne vlažnosti proverava se kada se posumnja u izmerene podatke.

1 – Ne proverava se tačnost merenja ravnotežne vlažnosti.

Slaganje rezane građe

6. Debljina lega i letvica

a) Debljina letvica

Ukoliko je debljina letvica nejednaka može doći do neravnomerne brzine sušenja i povećanih
deformacija rezane građe. Izmeriti i zabeležiti debljine 20 letvica (merenih na polovini dužine).
Izračunati razliku između najdeblje i najtanje izmerene letvice.

Ocena

4 – Razlika u debljini iznosi 1 mm ili manje. 3 – Razlika u debljini iznosi 2 mm ili manje. 2 – Razlika u
debljini iznosi 3 mm ili manje. 1 – Razlika u debljini iznosi više od 3 mm.

b) Debljina lega

Ukoliko je nejednaka debljina lega dolazi do povećanih deformacija rezane građe. Izmeriti i zabeležiti
debljine 20 lega (merenih na ne manje od 8 cm od čela). Izračunati razliku između najdeblje i najtanje
izmerene lege.

Ocena

4 – Razlika u debljini iznosi 3 mm ili manje. 3 – Razlika u debljini iznosi 6 mm ili manje. 2 – Razlika u
debljini iznosi 9 mm ili manje. 1 – Razlika u debljini iznosi više od 9 mm.

v) Pravost letvica

Izmeriti i zabeležiti odstupanje od prave linije (zakrivljenost ili vitoperenje) na 20 letvica koje imaju
primetna odstupanja. Podaci u opisu ocena odnose se na
dužinu letvica 2–2,5m. Na dužini letvica od 1–1,5 m navedene podatke treba prepoloviti.

Ocena

4 – Sve letvice imaju odstupanje (luk zakrivljenosti) manje od 50 mm.

3 – Maksimalno 3 letvice (od ukupno 20) imaju odstupanje (luk zakrivljenosti) veće od 50 mm.

2 – Maksimalno 5 letvica (od ukupno 20) imaju odstupanje (luk zakrivljenosti) veće od 50 mm.

1 – Više od 5 letvica (od ukupno 20) imaju odstupanje (luk zakrivljenosti) veće od 50 mm.

7. Položaj letvica

a) Kontrola vertikalnosti letvica

Letvice (i lege) moraju biti postavljene tačno jedna iznad druge (ili makar da se delimično preklapaju
sa onom ispod i iznad sebe). Kontrola se vrši tako što se jedna letvica postavi vertikalno ispred jedne
kolone letvica. Potrebno je prebrojati sve letvice koje nisu nimalo prekrivene letvicom koju držite.
Ovo se ponavlja na 15 kolona (iz različitih složaja i na različitim pozicijama).

Ocena

4 – Sve letvice su u vertikali ili maksimalno 2 letvice odstupaju. 3 – Maksimalno 5 letvica nije u
vertikali.

2 – Maksimalno 10 letvica nije u vertikali. 1 – Više od 10 letvica nije u vertikali.

b) Nedostatak letvica

Povećane deformacije rezane građe nastaju i usled nedostatka letvica. Proveriti 15 kolona letvica
(kao u tački 7a) i prebrojati koliko letvica nedostaje.

Ocena

4 – Postavljene su sve letvice ili nedostaju maksimalno 2 letvice. 3 – Nedostaje maksimalno 5 letvica.

2 – Nedostaje maksimalno 10 letvica. 1 – Nedostaje više od 10 letvica.

v) Letvice postavljene na užu stranu

Letvica postavljena na užu stranu imaće veću visinu od ostalih i tako povećati deformacije dasaka
iznad i ispod sebe. Proveriti 15 kolona letvica (kao u tački 7a) i prebrojati koliko letvica je postavljeno
na svoju užu, umesto na širu stranu.

Ocena

4 – Na užoj strani su maksimalno 2 letvice.

3 – Na užoj strani je maksimalno 5 letvica. 2 – Na užoj strani je maksimalno 10 letvica. 1 – Na
užoj strani je više od 10 letvica.

g) Letvice na ivici složaja

Idealno, krajnje letvice postavljene su na 2–5 cm od čela dasaka. Proveriti 15 kolona krajnjih letvica i
prebrojati koliko letvica je postavljeno na rastojanju od čela većem od dvostruke širine letvice.

Ocena

4 – Sve letvice su na rastojanju od čela do 1 širine letvice.

3 – Maksimalno 3 letvice su na rastojanju od čela većem od dvostruke širine letvice.

2 – Maksimalno 5 letvica je na rastojanju od čela većem od dvostruke širine letvice.

1 – Više od 5 letvica je na rastojanju od čela većem od dvostruke širine letvice.

8. Položaj dasaka u složaju

a) Varijacija debljine dasaka

Proveriti čela dasaka u 15 složaja. Sve daske bi trebalo da imaju istu debljinu, a letvice ispod i iznad da
dodiruju građu i budu potpuno prave.
Ocena

4 – Sve daske su iste debljine, dodiruju letvice; letvice nisu savijene.

3 – Manje od 10 dasaka po složaju ne dodiruje letvice ili su letvice blago savijene preko debljih ili
tanjih dasaka.

2 – Varijacija debljine je tolika da dovodi do savijanja letvica ili su razmaci između letvica i dasaka veći
od 3 mm.

1 – Varijacija debljine je tolika da je složaj vidljivo nepravilan.

b) Složaji su prizmatični

Proveriti minimalno 5 složaja sa aspekta dasaka koje prelaze dužinu složaja ili im čela ne dohvataju
krajnju letvicu.

Ocena

4 – Sve daske u svim složajima dolaze do krajnje letvice; krajevi (čela) složaja su vertikalni.

3 – Maksimalno 5 dasaka po složaju ili ne dolazi do krajnje letvice ili prelazi dužinu složaja za više od
7,5 cm.
2 – Maksimalno 10 dasaka po složaju ili ne dolazi do krajnje letvice ili prelazi dužinu složaja za više od
15 cm.

1 – Više od 10 dasaka po složaju ili ne dolazi do krajnje letvice ili prelazi dužinu složaja za više od 15
cm.

v) Širina redova dasaka (tavana) u složaju je jednaka

Proveriti minimalno 5 složaja sa aspekta širine tavana (vertikalnost obe duže strane složaja).

Ocena

4 – Širina redova dasaka jednaka je u svim složajima.

3 – Maksimalno 1 red dasaka po složaju ima različitu širinu. 2 – Maksimalno 3 reda dasaka po
složaju ima različitu širinu. 1 – Više od 3 reda dasaka po složaju ima različitu širinu.

9. Složaji i punjenje sušare

a) Raspored složaja u sušari kada su neki složaji kraći od ostalih

Ukoliko je moguće, svi složaji koji su jedan na drugom treba da budu iste dužine. Ukoliko se negde
moraju ubaciti kraći složaji (a međusobno različitih dužina), onda se obavezno postavljaju tako da se
prazan prostor ne proteže po čitavoj širini (dubini) sušare kako bi se sprečilo da vazduh struji kroz taj
prostor umesto kroz složaje. Najbolje je da ne budu postavljeni u prvom, odnosno poslednjem redu
složaja (da vazduh ulazi u „pun profil“ složaja), kao ni do bočnih zidova sušare.

Ocena

4 – Kraći složaji nisu u prvom ni poslednjem redu složaja, kao ni do bočnih zidova. 3 – Kraći
složaji su do bočnih zidova, ali se prazan prostor ne proteže po čitavoj dubini sušare.

1 – Prazan prostor, kao posledica kraćih složaja, proteže se čitavom dubinom sušare.

b) Punjenje sušare viljuškarima

Kod sušara koje se pune viljuškarima bitno je ostaviti što manje prostora za kretanje vazduha pored
složaja. Naročito je kritičan prostor do bočnih zidova

sušare. Kako bi se smanjio, poželjno je punjenje sušare početi od jednog bočnog zida, a naredni red
od drugog zida i tako naizmenično.

Ocena

4 – Redovi složaja su naizmenično uz jedan, odnosno drugi bočni zid. 3 – Od čela složaja do bočnog
zida je manje od 50 cm.

2 – Ne vodi se računa o prostoru između složaja i bočnih zidova. 1 – Ubačen dodatni red složaja do
vrata sušare.
v) Visina složaja je ista kako bi se obezbedio kontakt sa zavesicom na međutavanici Poželjno je da svi
složaji u šarži budu iste visine. Time se obezbeđuje kontakt između zavesice okačene o međutavanicu
i reda složaja najbližih međutavanici i sprečava neželjeno kretanje vazduha kroz taj prostor.

Ocena

4 – Svi složaji su iste visine.

3 – Visina složaja varira, ali nema prostora između zavesice i složaja.

2 – Razlika u visini složaja je do 30 cm i jedan složaj ne dodiruje zavesicu. 1 – Razlika u visini složaja je
veća od 30 cm i nekoliko složaja ne dodiruje zavesicu.

g) Položaj lega između složaja

Lege moraju biti postavljene ispod i iznad svake kolone letvica, odnosno moraju biti u vertikali sa
njima. Ovo se odnosi i na pod sušare tj. na položaj lega ispod donjih složaja. Kontroliše se položaj 15
lega.

Ocena

4 – Sve lege su vertikalno poravnate sa svakom kolonom letvica. 3 – Maksimalno 2 lege nisu
poravnate ili nedostaju.

2 – Maksimalno 4 lege nisu poravnate ili nedostaju. 1 – Više od 4 lege nisu poravnate ili nedostaju.

10. Kontrola vlažnosti drveta

a) Poznavanje postupanja sa rezanom građom pre veštačkog sušenja

Za konačni kvalitet sušenja bitno je znati u kakvom je stanju građa i šta se sa njom događalo pre
veštačkog sušenja. Od značaja je koliko je vremena prošlo od prorezivanja trupaca do veštačkog
sušenja, da li je građa odmah po prorezivanju složena na letvice, da li je bila natkrivena, da li je
prirodno sušena, kolika joj je trenutna vlažnost i gradijent vlažnosti...

Ocena

4 – Stanje rezane građe pre veštačkog sušenja je potpuno poznato za svaku šaržu.

3 – Pokušava se utvrditi stanje rezane građe na osnovu razgovora sa dobavljačima, uzorkovanja i

vizuelnog pregleda.

2 – Ne zna se postupanje sa rezanom građom pre veštačkog sušenja, ali se meri vlažnost na nekoliko
dasaka.

1 – Ne zna se i ne proverava se stanje rezane građe pre veštačkog sušenja.

b) Pravilno se biraju kontrolne daske za praćenje vlažnosti daljinskim elektrovlagomerima

Procedura odabira dasaka i pravilno postavljanje elektroda daljinskih elektrovlagomera (sondi) od
ključnog su značaja za konačni kvalitet sušenja. Potrebno je da kontrolne daske budu raspoređene po
čitavoj zapremini sušare, kao i da su pažljivo odabrane tako da reprezentuju šaržu. Ovo je još bitnije
kada se u istoj šarži suše složaji sa različitom početnom vlažnošću, različite vrste drveta ili različite
debljine građe. Kontrolne daske se biraju iz najvlažnije i najsuvlje građe, najšire i najuže, najdeblje i
najtanje. Tokom sušenja treba pratiti vrednosti koje pokazuju sonde i reagovati po potrebi – npr. ako
neke vrednosti suviše odskaču od ostalih (naročito niske vlažnosti) mogu se isključiti kako ne bi suviše
ubrzale proces sušenja.

Ocena

4 – Kontrolne daske se pažljivo biraju tako da reprezentuju šaržu; pravilno se postavljaju elektrode
daljinskih elektrovlagomera, a vrednosti se prate i analiziraju tokom sušenja.

3 – Kontrolne daske se nasumično biraju; pravilno se postavljaju elektrode daljinskih

elektrovlagomera, a vrednosti se prate i analiziraju tokom sušenja.

2 – Kontrolne daske su na vrhu složaja; pravilno se postavljaju elektrode daljinskih elektrovlagomera,

ali se vrednosti ne prate tokom sušenja.

1 – Kontrolne daske se uopšte ne koriste ili nisu raspoređene po čitavoj zapremini šarže; elektrode
nepravilno postavljene, vlažnost se ne prati tokom sušenja.

v) Koristi se i gravimetrijski postupak za praćenje vlažnosti tokom sušenja

Iako su sve savremene sušare opremljene daljinskim elektrovlagomerima, korišćenje gravimetrijskog

postupka određivanja i praćenja vlažnosti je veoma korisno u smislu dobijanja pouzdanijih podataka
(naročito u području visokih vlažnosti), kontrole daljinskih elektrovlagomera, kao i kod sušenja novih
vrsta drveta.

Ocena

4 – Gravimetrijski postupak se uvek koristi, uporedo sa daljinskim elektrovlagomerima.

3 – Gravimetrijski postupak se povremeno koristi kao kontrolni, a uvek kada se ne zna prethodno
stanje rezane građe ili se suše nove vrste drveta.

2 – Gravimetrijski postupak se koristi samo ako postoji sumnja u tačnost daljinskih elektrovlagomera.

1 – Gravimetrijski postupak se nikada ne koristi.

g) Sprovodi se izjednačavanje i kondicioniranje

Ukoliko postoji veće odstupanje između očitavanja sondi u završnom delu aktivnog sušenja (za
praktične svrhe to je npr. 3–5% ili više) potrebno je sprovesti fazu izjednačavanja. Nakon nje, kada se
vrednosti po sondama „približe“, sprovodi se i faza kondicioniranja čiji je cilj da smanji gradijent
vlažnosti po debljini i umanji prisutna naprezanja u drvetu. Vrlo je bitno da se obe faze sprovedu na
propisan način, odnosno da se propisani uslovi zaista i ostvare u sušari, i to u što kraćem roku.

Ocena
4 – Izjednačavanje se sprovodi kada je opseg vlažnosti veći od 4%; kondicioniranje se obavezno
sprovodi i to sa dovoljno visokom ravnotežnom vlažnošću; u sušari se brzo postižu zadati uslovi.

3 – Izjednačavanje se sprovodi kada je opseg vlažnosti veći od 6%; kondicioniranje se obavezno

sprovodi i to sa dovoljno visokom ravnotežnom vlažnošću; u sušari se postižu zadati uslovi posle
nekoliko časova.

2 – Izjednačavanje se ne sprovodi; kondicioniranje se sprovodi, ali sa nedovoljno visokom

ravnotežnom vlažnošću; u sušari se teško dostižu zadati uslovi

1 – Izjednačavanje i kondicioniranje se nikada ne sprovode.

d) Varijacija vlažnosti na kraju sušenja

Optimalno je, mada često i nemoguće, da sve sonde na kraju sušenja (posle izjednačavanja i
kondicioniranja) pokazuju vrednosti blizu ciljane konačne vlažnosti, odnosno da je varijacija vlažnosti
mala. U zavisnosti od namene rezane građe i ciljane konačne vlažnosti, tolerancija je manja ili veća.

Ocena

4 – Sve sonde na kraju sušenja pokazuju vlažnost koja odgovara ciljanoj u opsegu ±0,5%. 3 – Sve
sonde na kraju sušenja pokazuju vlažnost koja odgovara ciljanoj u opsegu ±1%.

2 – Sve sonde na kraju sušenja pokazuju vlažnost koja odgovara ciljanoj u opsegu ±1,5%. 1 – Na kraju
sušenja sonde pokazuju vlažnost koja je u opsegu ±2% ili više u odnosu na ciljanu vlažnost.

đ) Skladištenje suve rezane građe

Ukoliko se nakon sušenja rezana građa ne skladišti na odgovarajući način, postoji rizik da će
promeniti svoju vlažnost i tako napraviti probleme u daljoj obradi. Naročito je pravilno skladištenje
bitno kod lišćarskih vrsta koje se po pravilu suše na niže vlažnosti (6–10%), pa je rizik od primanja
vlage iz vazduha visok.

Ocena

4 – Suva rezana građa skladišti se u magacinu gde su temperatura i relativna vlažnost vazduha
kontrolisani.

3 – Suva rezana građa skladišti se u magacinu gde temperatura i relativna vlažnost vazduha nisu
kontrolisani.

2 – Suva rezana građa uvija se u foliju i skladišti pod nadstrešicom nekoliko dana. 1 – Suva rezana
građa skladišti se na otvorenom.

e) Poseduju se arhive prethodnih šarži

Čuvanje svih potrebnih podataka o svakoj šarži u računaru ili detaljno beleženje podataka veoma su
korisni, jer omogućavaju analize i unapređenje procesa sušenja. Neophodno je čuvati podatke o
početku i kraju sušenja, vrsti drveta, debljini građe, početnoj i vlažnosti tokom sušenja, korišćenom
režimu, eventualnim problemima i specifičnostima. Savremeni programi za vođenje sušenja imaju
mogućnost arhiviranja kompletnih procesa sušenja iz velikog broja sušara.

Ocena

4 – Poseduju se i koriste svi podaci o sušenju svih prethodnih šarži.

3 – Poseduju se najvažniji podaci o sušenju prethodnih šarži u poslednjih 12 meseci.

2 – Poseduju se osnovni podaci o sušenju prethodnih nekoliko šarži.

1 – Nema podataka o sušenju prethodnih šarži.

11. Kvalitet sušenja

a) Konačna vlažnost merena ručnim elektrovlagomerom

Po završetku sušenja vlažnost se kontroliše ručnim elektrovlagomerom, i to na daskama čiji broj zavisi
od veličine šarže (najčešće je 15 dovoljno).

Ocena

4 – Sva merenja su u opsegu ±1% u odnosu na ciljanu vlažnost.

3 – Sva merenja su u opsegu ±1,5% u odnosu na ciljanu vlažnost. 2 – Sva merenja su u opsegu ±2% u
odnosu na ciljanu vlažnost.

1 – Merenja su van opsega ±2% u odnosu na ciljanu vlažnost ili se vlažnost ne meri.

b) Konačna vlažnost određena gravimetrijskim metodom

Pored merenja ručnim elektrovlagomerom, poželjno je, bar povremeno,

i gravimetrijski odrediti konačnu vlažnost na nekoliko uzoraka.

Ocena

4 – Često se sprovodi i gravimetrijsko određivanje konačne vlažnosti.

3 – Gravimetrijsko određivanje konačne vlažnosti se sprovodi kada postoje velika odstupanja pri
merenju elektrovlagomerom.

1 – Gravimetrijsko određivanje konačne vlažnosti se nikada ne sprovodi.

v) Određivanje skorelosti građe

Skorelost, kao mera naprezanja u rezanoj građi, procenjuje se merenjem veličine razmaka između
izrezanih lamela. Najbolje je uzorke za skorelost izrezivati iz dasaka na kojima se meri konačna
vlažnost.

Ocena

4 – Na daskama različitih širina izmerena je miminalna skorelost (razmak manji od 1 mm).

3 – Kontrolišu se samo 1-2 daske po šarži ili nekoliko dasaka pokazuje određeni stepen skorelosti
(razmak veći od 1 mm, ali manji od 2 mm).

2 – Skorelost se kontroliše samo u slučaju velikih problema pri daljoj obradi ili nekoliko dasaka
pokazuje visoku skorelost (razmak veći od 2 mm).

1 – Skorelost se nikada ne kontroliše.

Greške sušenja

12. Greške sušenja odmah vidljive na rezanoj građi

a) Čeone pukotine

Osnovni način sprečavanja nastajanja čeonih pukotina jeste premazivanje čela odmah po
prorezivanju trupaca. Proveriti čela dasaka na 10 složaja, prebrojati i zabeležiti broj čeonih pukotina
dužih od 5 cm.

Ocena

4 – Nema vidljivih čeonih pukotina.

3 – Čeone pukotine duže od 5 cm na maksimalno 10 dasaka po složaju. 2 – Čeone pukotine

duže od 5 cm na maksimalno 20 dasaka po složaju. 1 – Čeone pukotine duže od 5 cm na više od 20
dasaka po složaju.

b) Površinske pukotine

Proveriti površine dasaka u 5 (rasformiranih) složaja. Ocena

4 – Nema vidljivih površinskih pukotina.

3 – Površinske pukotine vidljive na maksimalno 3 daske po složaju. 2 – Površinske pukotine vidljive na

4–8 dasaka po složaju.

1 – Površinske pukotine vidljive na više od 8 dasaka po složaju.

v) Promene oblika usled lošeg slaganja

Prebrojati i zabeležiti daske sa deformacijama (koritavost, podužna

zakrivljenost, bočna zakrivljenost, vitoperenje, devijacija).

Ocena

4 – Nema deformacija.

3 – Deformacije vidljive na maksimalno 10 dasaka po složaju. 2 – Deformacije vidljive na

maksimalno 20 dasaka po složaju. 1 – Deformacije vidljive na više od 20 dasaka po složaju.
13. Greške sušenja na rezanoj građi koje nisu odmah vidljive

a) Primedbe iz pogona dalje obrade (sekundarna, finalna i površinska obrada)

Neke od grešaka sušenja mogu se pojaviti ili ispoljiti tek pri kasnijoj obradi. Tako se pukotine,
diskoloracije, zaostala naprezanja u drvetu mogu ispoljiti pri razrezivanju građe, lepljenju ili
površinskoj obradi. U razgovoru sa ljudima iz tih pogona mogu se dobiti detaljne informacije o
eventualnim problemima i na osnovu toga korigovati procedure ili sam proces sušenja. Naročito su
značajne informacije o problemima uzrokovanim time što je građa nedeovoljno suva ili presušena.

Ocena

4 – Primedbe iz pogona gde se građa obrađuje su retke. 3 – Primedbe se odnose na manje od

5% dasaka.

2 – Primedbe se odnose na manje od 10% dasaka. 1 – Primedbe se odnose na više od 10% dasaka.

b) Površinske pukotine vidljive posle rendisanja ili posle nanošenja premaza

Površinske pukotine često se do kraja sušenja zatvore tako da ne mogu biti vidljive golim okom. Ipak,
mogu postati vidljive nakon operacije rendisanja, a naročito posle nanošenja premaza na drvo.

Ocena

4 – Površinske pukotine se retko javljaju pri daljoj obradi.

3 – Površinske pukotine se javljaju pri daljoj obradi samo na građi iz pojedinih šarži.

1 – Površinske pukotine se često javljaju pri daljoj obradi.

v) Unutrašnje pukotine vidljive pri daljoj obradi

Unutrašnje pukotine se često ne vide na kraju sušenja (ili ih nema na izrezanim uzorcima), ali se mogu
uočiti pri narednim mašinskim operacijama. Ukoliko ih ima, najčešće se uočavaju pri poprečnom
prerezivanju građe.

Ocena

4 – Unutrašnje pukotine se retko javljaju pri daljoj obradi.

3 – Unutrašnje pukotine se javljaju pri daljoj obradi samo na građi iz pojedinih šarži.

1 – Unutrašnje pukotine se često javljaju pri daljoj obradi.

g) Diskoloracije kao posledica sušenja

Neke od diskoloracija mogu se jasnije primetiti pri daljoj obradi građe, pa se tada češće registruju kao
problem. Naročito se ovo odnosi na svetle vrste drveta (npr. bukva, javor) i diskoloraciju poznatu pod
imenom sendvič efekat.

Ocena
4 – Primedbe na diskoloracije u vezi sa sušenjem iz pogona gde se građa obrađuje su retke.

3 – Primedbe se odnose na manje od 5% dasaka. 2 – Primedbe se odnose na manje od 10%

dasaka. 1 – Primedbe se odnose na više od 10% dasaka.

14. Mogućnost usavršavanja i učenja

a) Mogućnost posete drugim preduzećima i kontakta sa ljudima koji vode sušenje

Posetom drugim preduzećima i u razgovoru sa ljudima koji vode sušenje u njima može se saznati
kako se određeni problemi rešavaju na drugim mestima.

Ocena

4 – Posete drugim preduzećima tri i više puta godišnje. 3 – Posete drugim preduzećima dva
puta godišnje.

2 – Posete drugim preduzećima jednom godišnje. 1 – Nema takvih poseta.

b) Prisustvovanje seminarima o sušenju i sajmovima opreme

Prisustvo seminarima o sušenju je najbolji način za sticanje novih znanja, kao i mogućnost rešavanja
određenih problema. To je ujedno i prilika za susret sa kolegama i proizvođačima opreme. Posete
sajmovima opreme omogućuju upoznavanje sa tehnološkim unapređenjima i dobijanje saveta od
proizvođača u pogledu rešavanja problema.

Ocena

4 – Prisustvovanje seminarima o sušenju kad god se oni organizuju; povremene posete sajmovima
opreme.

3 – Prisustvovanje seminarima o sušenju svake 2-3 godine; povremene posete sajmovima opreme.

2 – Povremene posete sajmovima opreme.

1 – Ne prisustvuje se seminarima ni sajmovima.