SEMINARSKI RAD

ENERGETIKA I EKOLOGIJA
KAO SNAGA PRIRODE

Student: Profesor:
Ivan Ostojić Nada Ratković Kovacević
UVOD

Energetska efikasnost, potrošnja energije i ekonomski razvoj

povezani su na globalnom nivou, kao i u Srbiji.

Ekologija je pored materije i informacija, neophodan input

svakog proizvodnog procesa Ona obezbeđuje
funkcionisanje i razvoj ekonomskih sistema, pa samim tim
i ljudskog društva u celini i predstavlja osnovni uslov za
nesmetano funkcionisanje savremene civilizacije kao i
njen kontinuirani razvoj. Zahvaljujući energiji razvio se i
održava život na ovoj Planeti i stvorena su sva materijalna
dobra na njoj.

Energetika je bitna za razvoj čitavog društva. Suvremeni

privredni razvoj neke zemlje u potpunosti zavisi od
raspoloživih izvora energije, njihove iskorišćenosti
primene u proizvodnji i potrošnji.
 Za tehnološki i opšti društveni razvoj čovečanstva potrebne su ogromne količine
energije. Najveći deo izvora energije na Zemlji je vezano za sunčevo zračenje.
Sem sunčeve energije Zemlja poseduje izvore energije koji potiču od:

1. gravitacije,
2. radioaktivnosti,
3. toplote zemljinog
jezgra(geotermije)

Veoma mali deo energije Zemlja prima od

meseca, koju pretvara u energiju plime i oseke
i energiju morskih talasa.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Svi izvori energije koji potiču od aktuelnog
sunčevog zracenja (vodene snage, energija
vetra, biomasa, i direktno sunčevo zračenje)
spadaju u obnovljive izvore energije.
Obnovljivim se smatraju i energija plime i
oseke i talasa i toplote Zemljinog jezgra, zbog
neograničenog potencijala.

NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Fosilna goriva (nafta, ugalj, prirodni gas) i
 Svet se u aktuelnom vremenu uglavnom
pokreće na benzin, naftu i ugalj. Npr. u EU
od svih izvora energije samo 6% otpada
na obnovljive.Korišćenje fosilnih goriva je
štetno po sredinu jer se javlja efekat
staklene bašte (zbog CO2), a korišćenje
nuklearne energije je veoma opasno u
slučaju nesreća. Sem toga rezerve fosilnih
i nuklearnih goriva su ograničene, i nisu
precizno utvrđene, sa podacima o tome
se spekuliše u međunarodnoj javnosti ali
je sasvim izvesno da su ograničene i da
će rezerve nafte recimo biti dovoljne
narednih 50 a prirodnog gasa za narednih
100 godina.
 EKOLOSKI FAKTORI – KLASIFIKACIJA
(životni uslovi – spoljašnji faktori - uticaji)

ABIOTIČKI FAKTORI BIOTIČKI FAKTORI ANTROPOGENI FAKTORI

KLIMATSKI EDAFSKI OROGRAFSKI BIOTIČKI Antropos-čovek HIDROEDAFS

FAKTORI FAKTORI FAKTORI (osobine FAKTORI sredine Period KI
-Svetlost (hemiski) reljefa) obuhvataju obuhvataju antropogena u
-Toplota obuhvataju nadmorsku visinu, međusobne odnose kenozojskoj eri Edaphos-
-Voda fizičko-hemijska nagib terena, i različitih vrsta, i (period razvoja zemljište. Grupe
-Vlažnost svojstva i druge odnose jedinki u živog sveta na ekoloških faktora
-Padavine biološke osobine karakteristike okviru vrste poseban zemlji i pojave koji se odnose
-Vazduh zemljišta reljefa od značaja je uticaj čoveka na živi čoveka) na fizičke,
-Vetar na svet i životnu sredinu. hemijske i
rasprostranjenost Svi organizmi utiču na biološke osobine
pojedinih vrsta neživu sreedinu i vode, zemljišta i
menjaju je. odgovarajućih
organizama.
 Obnovljivi izvori energije
 Sva energija na Zemlji potiče primarno iz tri izvora:
 Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca.Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije
unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja,
 Raspad izotopa teških elemenata - nuklearna fisija,
 Kretanje planeta – gravitaciona energija, koja se na Zemlji manifestuje kroz energiju plime i oseke.
 Najznačajniji obnovljivi izvori energije su :
 energija vetra,
 energija Sunca,
 bioenergija,
 energija vode.

Obnovljivi izvori energije su nekada označavani kao trajni energetski izvori.Oni predstavljaju
energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije,ili toplotne energije odnosno
svaki koristan rad,a rezerve se konstantno ili ciklično obnavljaju.
NEOBNOVLJIVI IZVORI
ENERGIJE

** Ugalj
Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se
pretežno od ostataka, odnosno
produkta raspada biljaka, a nastao
je od tresetišta iz daleke prošlosti.

** Nafta i gas
Sirova nafta i prirodni (zemni)
gas su smeše različith
ugljovodonika čiji se molekuli
najčešće sastoje od ugljenika
(C), vodonika (H), a ponekad
od azota (N), kiseonika (O) i
sumpora (S). U nalazištima
mogu biti u tečnom,
gasovitom pa i u čvrstom
stanju što zavisi od
temperatura i pritiska.
ZAKLJUČAK
Obnovljivi izvori energije i nove
tehnologije korišćenja ovih izvora
postaju sve značajniji segment u svim
poljima, a pogotovo utiču na životnu
sredinu. Koršćenjem obnovljivih izvora
energije se smanjuje trošenje
neobnovljivih energetskih resursa.
Korišćenje ovih izvora je veoma
značajno i sa aspekta zaštite životne
sredine.

Čist primer je sama energetika koja je kao oblast privrede, na kojoj se temelji razvoj svih
drugih oblasti privrede
najveći zagađivač životne sredine, bez čije zaštite nije moguće ostvariti održivi razvoj ljudske
vrste i živog sveta
na planeti. Zagađenje životne sredine ne poznaje državne granice, što je razlog za dalji razvoj
nove oblasti prava
– prava zaštite životne sredine, koje na isti naĉin kao i pravo energetike, po svojoj prirodi ima
međunarodni karakter
 HVALA NA
PAŽNJI!