1

ТРЕЊE

Трење се јавља на додирним површинама између тела и супротставља се

померању и кретању тела по површини другог тела (успорава, односно зауставља
тело). Физичка величина којом се описује трење је сила трења. Она увек делује у
супротном смеру од смера кретања тела, супротставља се кретању – успорава, односно
зауставља тело.

График зависности силе трења која се јавља као последица хоризонталне силе која
делује на тело:

Fstr – статичко трење- присутно је када се тело налази у стању мировања.

Fdtr – динамичко трење- присутно је када се тело креће.
Aко на тело које мирује делујемо неком вучном силом, након неке граничне вредности
F>Fstr , тело се покреће. Сила трења након тога постаје динамичка сила трења, а њена
вредност је нешто мања од статичке силе трења.
Врсте трења:
- трење мировања;
- трење клизања - једно тело клизи односно превлачи се по површини другог;
- трење котрљања - тело се котрља по површини другог тела.
 2

Примери- гурати дрво по равној површини је теже него гурати дрво преко облица.
Сила трења зависи од:
- величине силе којом тело делује нормално на подлогу;
- особина тела чије се површине додирују.
Сила трења не зависи од величине додирне површине.

Сила трења клизања сразмерна је сили која делује нормално на подлогу.

Када се тело креће по хоризонталној подлози нормална сила је једнака тежини тела
(N=Q).

сила трења
Ftr =μN

нормална сила
коефицијент
на подлогу
трења

Коефицијент трења се означава се грчким словом µ (ми). Он зависи од особине

оба тела чије се површине додирују и од степена углачаности њихових додирних
површина.

F tr
μ=
N
Вредност коефицијента трења се за различите материјале експериментално
одређује и креће се од 0 до 1.
Коефицијент трења клизања већи је од коефицијент трења котрљања; даље
следи да је сила трења клизања већа од силе трења котрљања. Објашњење: при
клизању неравнине једног тела задиру у неравнине другог тела, док се приликом
котрљања само додирују.
 3

Када се лакше помера тело?

Постојање трења може да се објасни задирањем неравнина једног тела у
неравнине другог тела. Што је површина храпавија, коефицијент трења има већу
вредност, тј. сила трења је већа. Међутим, када су површине два тела идеално глатке
(пример: две стаклене плоче), врло је тешко померати једно тело преко другог. У овом
случају молекули једног тела су толику близу молекулима другог тела да између њих
делују јаке привлачне (међумолекулске) силе – тела се ''залепе'' једно за друго.

У великој већини случајева трење је корисно и потребно (кочнице, кретање,

седење, причвршћивање предмета, прављење зграда, мостова, облачење одела...).
Некада је трење непотребно и тада цепамо ципеле, панталоне, гуме на аутомобилу се
троше...