1

ТРЕЊE
Трење:
- јавља се на додирним површинама између тела
- супротставља се померању и кретању тела по површини другог тела (успорава односно
зауставља тело.)
Сила трења:
физичка величина којом се описује трење
- увек делује у супротном смеру од смера кретања тела
- супротставља се кретању – успорава односно зауставља тело
График зависности силе трења која се јавља као последица хоризонталне силе која делује на
тело.

Након неке граничне вредности F>Fstr тело се покреће. Сила трења након тога постаје
динамичка сила трења, а њена вредност је нешто мања од статичке силе трења.
(демонстрирати помоћу квадра и динамометра и објаснити).
Врсте трења:
- трење мировања
- трење клизања - једно тело клизи односно превлачи се по површини другог
- трење котрљања - тело се котрља по површини другог тела
Примери- гурати сандук по равној површини, гурати сандук преко облица - када је лакше
Сила трења зависи:
- од величине силе којом тело делује нормално на подлогу
- од особина тела чије се површине додирују
sila трења не зависи од величине додирне површине. (демонстрирати)
НОРМАЛНА СИЛА - најчешће тежина, али могу бити и друге силе
Сила трења клизања сразмерна је сили која делује нормално на подлогу.

сила трења Ftr =μN

коефицијент
трења
нормална сила
на подлогу
Коефицијент трења се означава се грчким словом m (ми).
Коефицијент трења зависи од особине оба тела чије се површине додирују и од степена
углачаности њихових додирних површина.
 2

F tr
μ=
N
- када је потребно (кочнице, кретање, седење, причвршћивање предмета, прављење зграда
мосова, облачење одела), када непотребно-штетно – цепамо ципеле, панталоне..
- сила трења мировања - сила трења кретања
коефицијент трења клизања – коефицијент трења котрљања
шта је мање, односно веће и због чега
При клизању неравнине једног тела задиру у неравнине другог тела, док се приликом
котрљања само додирују.
коефицијент трења клизања > коефицијент трења котрљања
сила трења клизања > сила трења котрљања
Када се лакше помера тело?
Постојање трења може да се објасни задирањем неравнина једног тела у неравнине другог
тела. Што је површина храпавија, коефицијент трења има већу вредност, тј. сила трења је већа.
Међутим, када су површине два тела идеално глатке (пример: две стаклене плоче), врло је
тешко померати једно тело преко другог. У овом случају молекули једног тела су толику близу
молекулима другог тела да између њих делују јаке привлачне (међумолекулске) силе – тела се
''залепе'' једно за друго.