МЕСПОТАМИЈА

Месопотамија је област између река Тигар и Еуфрат. Реч Месопотамија у

преводу значи међуречје. Прве државе на тлу Месопотамије су Сумер и Акад. 

Сумерци су населили југ Месопотамије. Бавили су се трговином, занатством и

земљорадњом. Најзначајнији градови Сумераца су Ур, Урук и Лагош. 

Акађани су живели на северу Месопотамије. Владар Саргин I (24. впне) успео

је да покори Сумерце и Тако уједини Меспотамију. Називан је господаром четири
стране света². Главни град звао се Акад. 

Почетком II миленијума пне. Аморићани насељавају Месопотамију и оснивају

Старо вавилонско царство са престоницом у Вавилону. Највећи успон ово царство
имало је у првој половини 18. впне. за време владавине Хамурабија. Хамураби је
остао познат по доношењу Законика. Хамурабијев законик је имао 282 члана,
оригинал је био уклесан на каменој плочи и регулисао је кривично преступе, брачно,
имовно право и пословне односе. 

У 14. впне. настаје Асирско  царство. Оснивају га Асирци у горњрм току

Тигра са престоницом у Ашуру. Најзначајнији владари били су Тиглит – Паласар у
8. впне. и Асурбанипал у 7. впне. Он је  је престоницу пренео у Ниниву. Остао је
познат по својој библиотеци. Асирско царство уништили су Халдејци и Међани 612.
гпне. 

Халддејци су творци Новог вавилонског царства. Најзначајнији владар био је

Навуходоносар из 6. впне. остао је упамћен по сјајним грађевинама као што су
главна улица посвећена богињи Иштар, Вавилонска кула посвећена богу Мардуку
висока 90 метара и царска палата са висећим вртовима у част жене Семирамиде која
је једно 7 светских чуда. Ново вавилонско царство уништио је персијски цар Кир
538. гпне.

Друштвено уређење држава Месопотамије 

На челу државе био је владар који је сматран божијим намесником. Ослањао

се на дворане, високе чиновнике и војне заповеднике. Средњи слој чинили су нижи
свештеници, писари, занатлије и трговци. Нижи слој чинили су сељаци
земљоеадници. Робови нису имали никаква права.

ЕГИПАТ 

Египат је настао у долини реке Нил око 3200. гпне. Египатска држава
простирала се дуж Нила у дужини од 6700 км. Египћани су мешавина Либијаца,
Хамита из Етиопије и Нубије (данашњег Судана) и Семита са Блиског истока.
Херодот је рекао да је Египат дар реке Нил. 

Египат је био насељен још у праисторији. Већ тада становници Египта

прокопавају канале за наводњавање и одводњавање. Тад се у Египту почињу
стварати робовласнички односи. До око 3200. гпне. у Египту су постојале мале сеоске
општине – номе на челу са номарсима. 

Номе су често међусобно ратовале ради стицања земље и робова.  Око 3500.
гпне. дошло је до стварања Горњег и Доњег Египта, а око 3200. гпне. владар Доњег
Египта Менес успео је да уједини државу. Престоница државе постао је град мемфис
у Доњем Египту. 

Историја Египта дели се на периоде Старог, Средњег и Новог  царства. 

Старо царство 3200 – 2400 гпне: у овом периоду се копају први већи канали
око Нила. Менес је изградио чиновнички апарат и попис земљишних поседа, први је
увео нилометре – камене плоче за мерење водостаја Нила. Друштвено уређење
државе чинили су 1. племство 2. чиновници, занатлије и трговци 3. сељаци и 4.
робови. 

Средње царство 2400 – 1580. гпне: Старо царство је пропало јер су пред крај
ове ере поједине аристократске породице покушавале да ослабе власт фараона, што
је ослабило државу и довело до њеног распада. Поновно уједињење извршили су
владари града Тебе у Горњем Египту. 

У овом периоду Египат је водио ратове против Нубије и територијално се

проширио. Развила рударска производња на Синају. Држава је пропала тако што је
најпре ослабила због отпора аристократије услед великих пореза, а затим су је
покорили Хикси. Хикси су користили коње и двоколице у ратовима што је била
превага у односу на Египћане. Владавина Хикса Египтом трајала је око 120 година. 

Ново царство 1580 – 671. гпне: Египћани су се ослободили Хикса око 1580. пне.
предвођени Ахмосом. Ахмос је постао ујединитељ, нови фараон, а престоница је опет
постала Теба. У овом периоду створена је стајаћа војска састављена од пешадије,
стрелаца и двоколица. Египат доживљава велики успон, а највећа освајања
предузета су за време фараона Тутмеса III (око 1500. гпне)  и Рамзеса II (око 1300
гпне.). 

У доба Тутмеса III је за 19 година предузето 17 похода. Тутмес је Нубију,

Сирију и Палестину. Рамзес II је водио бројне ратове са Хетитима у Малој Азији.
Ратовао је са хетитским царем Хатушилом III. Одлучујућа битка одиграла се код
града Кадеша на реци Оронти у којој су Египћане претрпели тежак пораз. После ове
битке потписан је први познати мировни уговор у историји којим се Рамзес одрекао
свих северних области од Кадеша. 
 Ратови Египта и Хетита ослабили су обе државе што су искористили Асирци и
671. гпне под вођством цара Асурбанипала покорили Египат. После 20 година
Египћани се ослобађају Асираца и стварају тзв. Саиско царство названо по
престоници Саису у делти Нила.

Саиско царство 671 – 525. гпне: фараони саиског царства се ослањају на

најамничку војску у којој је било много Грка. У овом периоду Египат није водио
освајачке ратове. Развијају се занатсво и трговина, као и земљорадња. Саиско
царство покорио је персијски цар Камбиз 525. гпне после битака код пелузије и
Мемфиса. Године 332. пне. египат улази у састав државе Александра Македонског,
30. гпне. покоравају га Римљани.

ФЕНИЧАНИ, ХЕБРЕЈИ (ЈЕВРЕЈИ)  И ПЕРСИЈ

Феничани потичу са западне обале Персијског залива. Око 1500. гпне насељавају

источну обалу Средоземног мора. Оснивају више градова – држава од којих су
најзначајнији Тир, Сидон и Библос. Увек су признавали власт неке веће државе
имајући самоуправу. Производили су и звозили кедар, злато, сребро, вино,
маслиново уље и прурпур по коме су и добили име јер на грчком реч феникс значи
пурпур. У Библосу су производили пергамент – веома квалитетни писаћи материјал
од телеће коже. Били су сјајни трговци, оснивали су трговачке колоније ђиром
Средоземља од којих је најзначајнија картагина у данашњем Тунису. Користили су
једноставно гласово писмо од 22 сугласничка знака. Из овог писма настао је грчки
алфабет и каснија европоска писма. 

Хебреји – Јевреји су Палестину у Ханан – обећану земљу дошли око 1300. гпне.
У II половини 11. векастворено је Израелско – јудејско царство. Оснивач државе био
је Давид који осваја Јерусалим и претвара га у престоницу. Наслеђује га цар
Соломон који у Јерусалиму гради величанствени двор и храм богу Јехови. У 10. веку
пне. држава се распада на северни Израел и Јужну Јудеју. Године 722. асирски цар
Саргон II осваја Израел, а 586. гпне Навуходоносар осваја и Јудеју. Навуходоносар је
разорио Јерусалим и Соломонов храм, а десетине хиљада Јевреја је одведено у тзв.
вавилонско ропство. Персијски цар Кир је Јеврејим дозволио да се  врате у
Палестину и обнове храм. Због неуспелог устанка у I впне. Јевреји су расељени су по
читавој територији Римског царства. Државу су обновили тек 1948. године. Јеврејска
религија веровања у једног бога Јехову (Јахву) је темељ хришћанства и ислама.
Најважнији споменик јеврејске културе је Стари завет.

Персијанци: персијска племена ујединила су се у 6. впне. оснивач персијске

државе био је Кир (558 – 529. гпне). Он је покорио Међане и кренуо у даља освајања.
Персијанци су били одлични и сурови војници. За кратко време под персијску власт
дошли су Мала Азија, Феникија и Палсетина, а Кир заузима и Ново вавилонско
царство 538. гпнр. Киров наследник Камбиз освијио је 525. гпне. Египат и стиже до
Инда. Дарије I покушава да покори Грке, као и Ксеркс. Персију је уништио
Александар Македонски. Држава је била подељена на сатрапије на челу са
сатрапима. 

Hamurabijev zakon
Хамурабијев Законик је добро чувани законик древне Месопотамије из 1754. године
пре нове ере (по средњовековној хронологији). То је један од најстаријих записа у
свету и без сумње најзначајнији клинописни правни споменик и један од
најпотпунијих извора Старог века у целини. Вавилонски краљ Хамураби је
установио законик. Делимична копија постоји на челичном камену од 2,25м висине.
Исписан је на црној каменој стели-стубу, која када је пронађена била преломљена у
три комада.Прописи су уклесани на предњој и задњој страни, а на врху предње
стране се налази рељеф који приказује Хамурабија како стоји пред богом правде
Шамашом који седи и предаје цару законик.
Састоји се од 282 закона, са казнама које су рангиране, прилагођене по принципу
„Око за око, зуб за зуб“ (Талион) који је базиран на друштвеним околностима које
зависе од друштвеног статуса или рода, од роба насупрот слободном човеку, човека
насупрот жени.
Скоро половина законика има везе са стварима уговарања, успостављајући тако
цифре које треба да буду исплаћене, на пример возачу или хирургу. Остале одредбе
успостављају услове трансакција, одговорност градитеља куће која се сруши или
имовине која је оштећена док је препуштена другом лицу на бригу. Трећина
законика односи се на ствари које се односе на одржавање куће и породичне односе,
као што су наследство, развод и потомство.
Само једна законска одредба настоји да наметне дужности представнику власти; та
законска одредба установљава то да ће судија који измени одлуку након што је она
засписана, бити кажњен (новчано) и уклоњен са судијске позиције трајно. Неколико
законских одредби се дотичу питања повезаних са војном службом. Овај законик је
записан на акадском језику који користи знаке урезане у камену. Материјал је
уведен из Магана (данашњи УАЕ и Оман). Тренутно је изложен у Лувру, са
репликама у бројним институцијама укључујући: Оријентални институт на
Универзитету у Чикагу, Правну школу северозападног Притскера у Чикагу,
библиотеку и музеј историје Кленденинг у Медицинском центру Универзитета у
Канзасу, библиотеку Теолошког универзитета протестанстких цркава у Холандији,
Пергамски музеј у Берлину, Факултет уметности Универзитета у Левену у Белгији,
Национални музеј Ирана у Техерану и Одељење за антропологију, Национални
природни музеј, Смитсоновски институт, Универзитетски музеј Универзитета
Пенсилваније, Државни музеј ликовних уметности у Русији Пушкин, Археолошки
музеј Прувит-Ален на Универзитету Корбан и Музеј Библије у Вашингтону.

ЕГИПАТ 

Египат је настао у долини реке Нил око 3200. гпне. Египатска држава
простирала се дуж Нила у дужини од 6700 км. Египћани су мешавина
Либијаца, Хамита из Етиопије и Нубије (данашњег Судана) и Семита са
Блиског истока. Херодот је рекао да је Египат дар реке Нил. 

Египат је био насељен још у праисторији. Већ тада становници

Египта прокопавају канале за наводњавање и одводњавање. Тад се у
Египту почињу стварати робовласнички односи. До око 3200. гпне. у
Египту су постојале мале сеоске општине – номе на челу са номарсима. 

Номе су често међусобно ратовале ради стицања земље и робова.  Око

3500. гпне. дошло је до стварања Горњег и Доњег Египта, а око 3200. гпне.
владар Доњег Египта Менес успео је да уједини државу. Престоница
државе постао је град мемфис у Доњем Египту. 

Историја Египта дели се на периоде Старог, Средњег и Новог 

царства. 

Старо царство 3200 – 2400 гпне: у овом периоду се копају први већи
канали око Нила. Менес је изградио чиновнички апарат и попис
земљишних поседа, први је увео нилометре – камене плоче за мерење
водостаја Нила. Друштвено уређење државе чинили су 1. племство 2.
чиновници, занатлије и трговци 3. сељаци и 4. робови. 

Средње царство 2400 – 1580. гпне: Старо царство је пропало јер су

пред крај ове ере поједине аристократске породице покушавале да ослабе
власт фараона, што је ослабило државу и довело до њеног распада. Поновно
уједињење извршили су владари града Тебе у Горњем Египту. 

У овом периоду Египат је водио ратове против Нубије и

територијално се проширио. Развила рударска производња на Синају.
Држава је пропала тако што је најпре ослабила због отпора аристократије
услед великих пореза, а затим су је покорили Хикси. Хикси су користили
коње и двоколице у ратовима што је била превага у односу на Египћане.
Владавина Хикса Египтом трајала је око 120 година. 

Ново царство 1580 – 671. гпне: Египћани су се ослободили Хикса око

1580. пне. предвођени Ахмосом. Ахмос је постао ујединитељ, нови фараон, а
престоница је опет постала Теба. У овом периоду створена је стајаћа војска
састављена од пешадије, стрелаца и двоколица. Египат доживљава велики
успон, а највећа освајања предузета су за време фараона Тутмеса III (око
1500. гпне)  и Рамзеса II (око 1300 гпне.). 

У доба Тутмеса III је за 19 година предузето 17 похода. Тутмес је

Нубију, Сирију и Палестину. Рамзес II је водио бројне ратове са Хетитима у
Малој Азији. Ратовао је са хетитским царем Хатушилом III. Одлучујућа
битка одиграла се код града Кадеша на реци Оронти у којој су Египћане
претрпели тежак пораз. После ове битке потписан је први познати мировни
уговор у историји којим се Рамзес одрекао свих северних области од
Кадеша. 

Ратови Египта и Хетита ослабили су обе државе што су искористили

Асирци и 671. гпне под вођством цара Асурбанипала покорили Египат.
После 20 година Египћани се ослобађају Асираца и стварају тзв. Саиско
царство названо по престоници Саису у делти Нила.

Саиско царство 671 – 525. гпне: фараони саиског царства се ослањају

на најамничку војску у којој је било много Грка. У овом периоду Египат
није водио освајачке ратове. Развијају се занатсво и трговина, као и
земљорадња. Саиско царство покорио је персијски цар Камбиз 525. гпне
после битака код пелузије и Мемфиса. Године 332. пне. египат улази у
састав државе Александра Македонског, 30. гпне. покоравају га Римљани.

ФЕНИЧАНИ, ХЕБРЕЈИ (ЈЕВРЕЈИ)  И ПЕРСИЈАНЦИ

 
        Феничани потичу са западне обале Персијског залива. Око 1500. гпне
насељавају источну обалу Средоземног мора. Оснивају више градова –
држава од којих су најзначајнији Тир, Сидон и Библос. Увек су признавали
власт неке веће државе имајући самоуправу. Производили су и звозили
кедар, злато, сребро, вино, маслиново уље и прурпур по коме су и добили
име јер на грчком реч феникс значи пурпур. У Библосу су производили
пергамент – веома квалитетни писаћи материјал од телеће коже. Били су
сјајни трговци, оснивали су трговачке колоније ђиром Средоземља од
којих је најзначајнија картагина у данашњем Тунису. Користили су
једноставно гласово писмо од 22 сугласничка знака. Из овог писма настао
је грчки алфабет и каснија европоска писма. 

Хебреји – Јевреји су Палестину у Ханан – обећану земљу дошли око

1300. гпне. У II половини 11. векастворено је Израелско – јудејско царство.
Оснивач државе био је Давид који осваја Јерусалим и претвара га у
престоницу. Наслеђује га цар Соломон који у Јерусалиму гради
величанствени двор и храм богу Јехови. У 10. веку пне. држава се распада
на северни Израел и Јужну Јудеју. Године 722. асирски цар Саргон II осваја
Израел, а 586. гпне Навуходоносар осваја и Јудеју. Навуходоносар је
разорио Јерусалим и Соломонов храм, а десетине хиљада Јевреја је
одведено у тзв. вавилонско ропство. Персијски цар Кир је Јеврејим
дозволио да се  врате у Палестину и обнове храм. Због неуспелог устанка у I
впне. Јевреји су расељени су по читавој територији Римског
царства. Државу су обновили тек 1948. године. Јеврејска религија
веровања у једног бога Јехову (Јахву) је темељ хришћанства и ислама.
Најважнији споменик јеврејске културе је Стари завет.

Персијанци: персијска племена ујединила су се у 6. впне. оснивач

персијске државе био је Кир (558 – 529. гпне). Он је покорио Међане и
кренуо у даља освајања. Персијанци су били одлични и сурови војници. За
кратко време под персијску власт дошли су Мала Азија, Феникија и
Палсетина, а Кир заузима и Ново вавилонско царство 538. гпнр. Киров
наследник Камбиз освијио је 525. гпне. Египат и стиже до Инда.
Дарије I покушава да покори Грке, као и Ксеркс. Персију је уништио
Александар Македонски. Држава је била подељена на сатрапије на челу са
сатрапима. 

КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА 

КУЛТУРА НАРОДА МЕСОПОТАМИЈЕ 

 У Месопатамији је кориштено клинасто писмо. Кориштен је
лунарни календар, сунчани и водени часовник. Једно од достигнућа у
математици је подела круга на 360 степени и минута на 60 секунди.

Народи Месопотамије су за писаћи материјал користили глинене

плочице и камене плоче. Најстарије књижевно дело написано је на
клинастом писму и то је Еп о Гилгамешу. И најстарији правни
споменик написан је клинастим писмом и то је Хамурабијев законик. 

Религија Сумера: Ану - бог неба и отац свих богова, Енлил – бог

земње и ватре, Еа – бог воде, мудрости и занатства. Религија
Вавилона: Мардук – врховни бог, Син – бог месеца, Шамаш – бог сунца и правде,
Иштар – богиња љубави и рата.

ЕГИПАТСКА КУЛТУРА 

Писменост: у Египту се користило сликовно писмо са знацима

који су названи хијероглифима (свети знаци). Хијероглифе је
дешифровао Француз Шамполион 1822. године успевши да преведе
текст са тзв Камена из Розете. Египћани су углавном писали на
папирусу, писаћем материјалу направљеног од истоимене биљке која је
у изобиљу расла на обалама Нила. 

Религија: Египћани су веровали у више богова. У најстарије доба

када су египћани били ловци и сточари обожаване су дивље животиње
(крокодил, лав, шакал...). затим су се обожавале домаће животиње, као
нпр. Крава под именом богиња Хатор или бик под именом бога Аписа.
У доба када су се развили робовласнички односи развила се класична
политеистичка религија у којој је врховни бог био Ра – бог сунца,
затим Озирис – бог подземног света, Анубис – бог балсамовања, Сет –
бог насуља, мрака и зла. У време фараона из Тебе Амон – заштитник
тебе постао је врховни бог Амон – Ра. 

          Загробни живот: Египћани су веома веровали у живот после

смрти. Услед тога градили су монументалне гробнице од којих је
свакако најграндиознија Кеопсова пирамида висока 143 метра,
Тутанкамонова гробница итд... Због веровања у загробни живот
Египћани су развили технике балзамовања и мумифицирања да би
спречили распадање тела покојника. Самим тим развила се и медицина
и хемија.