ПРАВНА ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА

ПРАВНА ИСТОРИЈА СРПСКОГ

НАРОДА
СРЕДЊИ ВЕК НОВИ ВЕК
 Досељење Словена  Србија
 Прве државе  Црна Гора
Јужних Словена  Срби у Хабзбуршкој
 Србија монархији
 Босна  Заједничка држава
 Време турске Јужних Словена
владавине
 ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О
СЛОВЕНИМА
 Писани извори
Антички извори
Савремени (византијски извори), VI и
VII век
Константин Порфирогенит, X век
 Извори материјалне културе
 Лингвистички извори
 АНТИЧКИ ИЗВОРИ
 Херодот (482-424 пре н.е): Историја
 Плиније Старији (23-79), Naturalis
historia
 Тацит (55-120): Germania
 Птолемеј, II век
Венети или Венеди,
Лева обала Дунава, од средње Лабе,
преко Одре до Северног мора, река
Висла, јужне обале Северног мора
 ВИЗАНТИЈСКИ ИЗВОРИ
 Прокопије из Цезареје, De bellis
 Јордан
 Менандар Протектор, подаци о времену 558-582.
 Теофилакт Симоката, о времену цара Маврикија
 Псеудо-Маврикије,Стратегикон, време краја VI и
почетка VII века
 Чуда св. Димитрија, два списа, почетак и крај
VII века, хагиографије
 Константин VII Порфирогенит (905-959), De
administrando imperio (О управљању царством) ,
Трактат о народима (између 948. и 952), главе
29-36
 ДОСЕЉЕЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
 Стара постојбина: северно од Карпата, јужно од
Балтичког мора, на територији данашњих
држава Пољске, источног дела Немачке,
Белорусије и Украјине
 Време досељења: од почетка VI века до почетка
VII века
 Територија: од источних Алпа до Балканског
полуострва
После поделе Римског царства 395, и настанка
тзв. варварских краљевина, углавном под влашћу
Византије, мада слабом
Продори на византијску територију
Савез са Аварима
 УРЕЂЕЊЕ СЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА
 Раштркани на великом простору Балканског
полуострва, мноштво малих територија –
склавиније
 Имена склавинија: стара, племенска или по
територији насељења
 Родовско-племенске заједнице; у време
досељења и јачи племенски савези
 Демократија, чланови родова и племена
слободни и равноправни, нема ропства
 Привреда: земљорадња и сточарство, занати,
пловидба
 УРЕЂЕЊЕ СЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА 2.
 Жупе, жупани, старешине скупина људи у
крвном сродству, изборни, зачетак
наследности
 Војсковођа, веће старешина, скупштине –
ВОЈНА ДЕМОКРАТИЈА
 Након насељавања, сеоска општина, подела
обрадивог земљишта, постанак својине
 Територијализација племенске организације
и даље раслојавање друштва условили
постанак првих држава
 Економски развитак доводи до стварања
феудалног поседа.
ПРВЕ ДРЖАВЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
 Територија пространија од територије
садашњих држава Јужних Словена
 Утицај Византије и Франачке, у политичком
погледу више Византије
 У време досељења ове територије под
византијском влашћу
 Од VII века (словеначка) до X века (држава
македонских Словена)
 Крајем VIII и почетком IX века српске
државе, Рашка и Дукља, средином IX века
Хрватска
 Словенска држава у Македонији –
Самуилово царство
 Словенска племена у Македонији
Склавиније, покорене 688.
 Бугари и бугарска држава
Симеон (893-927), царска титула
Петар (927-969)
Феудални односи
 Јован Цимискије и устанак “комитопула” 976.
 Самуило и царска титула, хијерархија
владалаца
Бугарска патријаршија, седиште у Охриду
 Богумилска јерес
 БОГУМИЛСКА ЈЕРЕС

 За време цара Петра

 Корени јереси: манихејизам (Мани, III век),
павлићани (VII век)
 Дуалистичко учење: два бога, бог добра и
бог зла
 Негирају материјална добра
 Против црквеног устројства, свештенства и
епископа
 Социјални аспекти, против световне власти,
државног и друштвеног поретка
 Проширење на балканске и европске земље
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ КАТАРА
ШИРЕЊЕ ЈЕРЕСИ У ЕВРОПИ
 Постанак и развој првих српских
држава
 Први помени српског имена (топоними), на Балкану и
у малој Азији: Срб – Сервија –Гордосервон (680- 681)
 Ајнхард 822. – данашња Босна
 О досељењу Константин Порфирогенит
 Области – земље, склавиније:
• Област Неретљана (између Цетине и Неретве)
• Захумљана (између Неретве и Дубровника)
• Травуњана ) између Дубровника и Боке которске)
• Дукљана (између Боке и Бојане и око Скадарског
језера)
• Србија (предели око Лима, Горње Дрине, са
сливовима Пиве и Таре, Ибра и Западне Мораве),
Соли (око Тузле) и Босна (област око горњег тока
реке Босне)
Територије првих држава
Прве српске државе
СРБИЈА, ПОСТАНАК И РАЗВОЈ 1.
Крај VIII и почетак XIX века
Повезивање многобројних државица, под
једним владалачким родом - наследници
архонта под којим су досељени
Византија и Бугарска
Бугари и њихова освајања: око 840.
(Пресијам), око 880. Михаило (Борис);
склапање мира
Симеон, 922-923.
Обновио кнез Часлав, 927-928. године;
помоћ византијског цара и врховна власт
Византије
Охридска архиепископија – верски и
политички утицај
СРБИЈА - ПОСТАНАК И РАЗВОЈ 2.
Србија кнеза Часлава, обновљена 927-928.
Држава обухвата све српске земље: Босну до
Пливе, Цетине и Ливна на западу, Травунију
и Конавле, Захумље и Неретљанску област.
На истоку до Раса на северу до Рудника,
можда до Саве.
Распада се после Часлављеве смрти,
средином X века, а сама Србија на Босну и
Рашку
Кратко време византијска власт, а потом
Самуило
Охридска архиепископија, настала 1018,
јачање утицаја Византије
 ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ СРБИЈЕ
Слој угледних људи - жупани и
зависни људи - робови
Жупани - представници родовске
аристократије, после насељавања
старешине територија, носиоци војне и
цивилне власти, моћ почива на
земљишним поседима, насталим
распадом колективне својине сеоских
општина – замеци феудалне владајуће
класе; властела и из војничке
аристократије
Зависни људи, робови
ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ СРБИЈЕ

Српске вође архонти (Константин

Порфирогенит), преводи се као кнез
У време досељења само старци – жупани,
родовске и племенске старешине
Функција постаје наследна
Архонти, кнезови – носиоци јавне власти,
наследним путем долазе на власт,
примогенитура, два изузетка, присуство
патријархалних схватања
РУШЕВИНЕ ДУКЉЕ (Dioclea, Doclea,
Dioclitia)
ДУКЉА, ПОСТАНАК ДРЖАВЕ 1.
До краја X века само Дукља, од XI века Зета
(десна притока Мораче)
Племенска припадност (Константин, писци из
XI и XII века)
До краја X века само кнез Петар
Више података од краја X века: кнез Владимир
(Самуилово освајање Дукље, око 998)
После Самуилове смрти васпостављена
византијска власт, до смрти Василија II
Македонског 1025. године
Устанак у Зети 1035. године, кнез Војислав
ПЕЧАТ КНЕЗА ПЕТРА
 ДУКЉА, ПОСТАНАК ДРЖАВЕ 2.
Војислав ујединио Дукљу, Травунију и Захумље
Кнез Михајло (1050-1082) у добрим односима са
Византијом, протоспатар
Црквени расцеп 1054. године
Гргур VII 1077. краљевске знаке кнезу Михајлу –
прекид са Византијом
Статус надбискупије добио Бодин од Клемента III.
Краљ Бодин крајем XI века – велика држава: Зета,
Рашка, Травунија, Захумље и Босна
После Бодиновог пораза од Византије 1090. Зета
нагло опада, после његов смрти 1101. се одвајају
Рашка, Босна, Захумље и Травунија
Око 1183. Стефан Немања целу Зету припаја
Рашкој
Кнез Михајло
ДУКЉА, ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ
Летопис попа Дукљанина (Барски
родослов), оскудни подаци
Племство (magnates, principes, nobiles,
milites) , жупани - владареви рођаци,
истакнуте старешине, војни заповедници;
владар им даје земљишне поседе и
поверава на управу поједине области
Сељаци, слободни, претварају се у
зависне
 ДУКЉА, ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
Монарх, прво кнез, затим краљ, наследни
Није учвршћен принцип примогенитуре,
трагови и некадашње изборности
Владалац врховни војсковођа, највиша
законодавна и судска власт, функција
казнаца
Народне скупштине
Приморски градови - аутономни
Локална управа, 4 провинције, банови
(војводе), жупани, сатници
СРПСКА ДРЖАВА ОД XII ДО XV ВЕКА
 ПОЈАМ ИЗВОРА ПРАВА
Порекло позитивног права
Извори у материјалном смислу –
друштвена снага која ствара право
У формалном смислу – општи правни акт
који садржи општу правну форму, на
основу које се стварају појединачне
правне норме
Неписани и писани, закони, уредбе и
други
Обичајно право
Повеље
Византијски закони
Домаћи закони
 ОБИЧАЈНО ПРАВО
Обичајно право дуго најважнији извор
права
Наставља да живи и после стварања
писаних правних норми
Заштита обичајног права једна од
основних функција владара – краљ
Милутин 1308.
Многе одредбе Душановог законика –
кодификација обичајног права
Празнине у Душановом законику
 ПОВЕЉЕ 1.
Први писани извори права
Владаочеве наредбе, укази (повелевати -
наређивати)
Издају се повлашћеним слојевима: цркви,
световној властели и градовима:
манастирске, властеоске и градске
Садрже и прописе који се односе на шири
круг субјеката – обимне повеље
Разне врсте повеља: хрисовуље, књиге и
простагме
ХИЛАНДАР
ХИЛАНДАР
Повеља Стефана Душана Хиландару
МАНАСТИР ЖИЧА
Манастир Жича
 ПОВЕЉЕ 2.
Манастирске:
Хиландарска, Стефана Немање 1198/99.
године
Жичка, Стефана Првовенчаног 1220.
Краљ Владислав (1234-1243): манастиру
св. Богородице на Бистрици у Полимљу
Краљ Милутин: Скопска 1299/1300;
Светостефанска или Бањска 1313-1318
(Закон људем црковним 42 члана и Закон
Влахом од 10 чланова); Грачаничка 1321
(Закон стари Србљем)
ХИЛАНДАР
Манастир Бањска
Манастир Грачаница
Грачаничка повеља 1321. на зиду
манастира Грачанице
 ПОВЕЉЕ 3.
Дечанске хрисовуље, 1330. и 1336: попис
свих мушких глава у 2432 куће у 40 села и 9
катуна Дечанског властелинства
Арханђеловска повеља цара Душана
1348.манастиру св. Арханђела код Призрена
(Закон Србљем и Закон Влахом)
Властеоске повеље
Краљ Милутин, цар Стефан Душан,
цар Урош и деспот Ђурађ Бранковић,
различитој властели
Градска, Стефан Душан, Кроји 1343.
Манастир Дечани
Манастир Дечани
 Краљ Стефан,
ктитор манастира
Дечани
Дечанска хрисовуља
 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ 1.
33 уговора, са Дубровником; са Млецима
Немања 1186, уговор о миру,
пријатељству и трговини
Душан 1349: слобода кретања, дажбине и
данци, царине, накнада штете, начин
суђења, надлежност судова за Дубровчане
и мешовите спорове, ius naufragii, оружје,
рат
Правна снага самим потписивањем,
ауторитет владаоца
По форми изједначени са повељама –
хрисовуља, повеља, закон
НЕМАЊИН УГОВОР С ДУБРОВНИКОМ 1186.
 ВИЗАНТИЈСКИ ЗАКОНИ 1.

Традиција и рецепција
Затечено романизовано становништво
живи по римском праву – паралелно
постојање двају правних система
Путем цркве улази римско право,
канонско право је пут продирања римског
права, рано мешовити зборници
 ВИЗАНТИЈСКИ ЗАКОНИ 2.
Corpus iuris civilis, Јустинијан
Еклога (726) Лава III Исауријског
Македонски владаоци Василије I и Лав VI Мудри
у IX веку: “чишћење старих закона”
Прохирон (између 870. и 879), приручник за
практичну употребу у судству и државној управи
Епанагога, после 879, ослања се на Еклогу и
репродукује Прохирон; ново: права цара и
патријарха
Василике велики зборник, 60 књига у 6 томова,
канонско, јавно и приватно право
Земљораднички закон, 71 члан – односи на селу
Номоканони, Фотијев 883, XII век Алексеј
Аристин и Јован Зонара
 СРПСКИ ЗБОРНИЦИ НАСТАЛИ НА
ОСНОВУ ВИЗАНТИЈСКОГ ПРАВА
Номоканон св. Саве, поред номоканонске
грађе, Јустинијанове новеле и цео Прохирон
- Законоправило, Крмчија
Закон цара Јустинијана, 33 члана,
компилација византијских законских текстова.
Највише из Земљорадничког закона, али и
других византијских правних зборника. Садржи
грађанско, кривично, брачно и наследно право
Скраћена синтагма, Матија Властар 1335, у
Србији 1348-1349. Скраћена, изостављене
одредбе о цару, правне и политичке доктрине,
начињена ради потреба царског суда. Садржи
претежно грађанско право
Српска држава у
време краља
Милутина и
краља Драгутина
Српска држава у
време цара
Стефана Душана
ДУШАНОВО ЗАКОНОДАВСТВО

Скраћена
синтагма
Тзв.
Јустинијанов
закон
Душанов
законик
 ДУШАНОВ ЗАКОНИК
Стање пре законика
Разлози и услови, право доношења закона
Вазнесење, 21. маја 1349, Скопље; 1354,
Скопље или Серез
201 одредба, садржина: јавно право -
правни положај становништва, кривично
право судови и судски поступак, мало
одредаба грађанског права
Систем: до 83 члана, после 118-127
(градови и градско становништво), 145-150
(крађа и разбојништво); 129-132 (о војсци,
поступању за време рата)
ДУШАНОВ ЗАКОНИК, ПРЕПИСИ

25 преписа познато, 24 сачувано

Објављен први пут у Рајићевој
Историји (по Текелијином рукопису)
Струшки (1375-1380), Атонски (XIV
век) , Хиландарски, Студенички
Бистрички, Барањски и Ходошки (XV
век), Призренски (почетак XVI века)
 ДУШАНОВ ЗАКОНИК
Атонски препис,XIV Призренски препис,
век XVI век
Хиландарски и Ходошки препис, XV век
Душанов законик и византијско право
Примена Душановог законика
Снажна веза српског и византијског права
Шездесет чланова непосредно из Василика
Скраћена синтагма, Јустинијанов закон и
Душанов законик
Бројни преписи указују на примену неких
прописа
Грбаљски и Паштровићки препис
А. Соловјев: “закон за поробљене Србе, кадгод
су се могли сами између себе судити”.
 Значај Душановог законика
Јединствен правни зборник, унифицирано
право, превазилажење партикуларног права
Јединствен систем и за новоосвојене
области
Највиши ауторитет закона, обавезна снага
закона, укључујући и самог цара
У Европи у то време ретки јединствени
закони
Значај и као правни и као историјски извор
С. Новаковић: “најлепше дело средњега
века српског”
А. Соловјев: “Душанов законик траје као
аманет једне велике прошлости, као
споменик дубоких политичких аспирација”
 ЗАКОН О РУДНИЦИМА
Деспот Стефан Лазаревић
Донет 1412. или 1417, откривен 1959.
Није сачуван оригинал, препис вероватно с
краја XV века, 49 (51) члан, Радојчић 1962.
Са Законом о рудницима и извод из Статута
града Новог Брда, 21 члан (23) , вероватно
препис из времена Сулејмана Величанственог
Прописи о рударској производњи
Део европског рударског права, немачка
варијанта, основа римско рударско право
Манастир Манасија (Ресава)
ОСНОВНЕ ЦРТЕ ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА
СТАЛЕШКА МОНАРХИЈА
Сталежи – друштвене групе чији је правни
положај различит, начелна правна неједнакост
Сталеж - друштвена класа, консолидована и
прецизно регулисана правним прописима
Фактичке демаркационе линије између класа
претворене у непомичне правне границе
Особеност феудалне државе – њен
патримонијални карактер, сталешке разлике се
заснивају на природи права земљишне својине -
дominium eminens, directum и utile
“Појам својине се уносио у правну конструкцију
јавних функција” (Т.Тарановски)
ДРУШТВО СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
ПОВЛАШЋЕНИ СТАЛЕЖИ
Црквена властела
Световна властела
ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО – СЕБРИ
Зависни земљорадници, меропси
Зависни сточари, Власи
Сеоске занатлије
Сеоски попови
Сокалници
Отроци
ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО
ПОВЛАШЋЕНИ СЛОЈЕВИ - ВЛАСТЕЛА
СВЕТОВНА ВЛАСТЕЛА
Појам и титуле властеле
Велика и мала властела, властеличићи
(војници)
Властела - баштиници и властела -
пронијари
Крунски вазалитет
Право својине и војна обавеза – основни
елементи правног положаја
Неприкосновеност баштине
Имунитетна права
Обавезе
ПОВЛАШЋЕНИ СЛОЈЕВИ – ВЛАСТЕЛА 2.

ЦРКВЕНА ВЛАСТЕЛА
Најповлашћенији положај
Православље основ власти и државе
Владари преузели функцију чувара вере и
цркве, црква није одвојена од државе,
симфонија
Имунитетна права цркве шира и
стабилнија: својина, суђење
 ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО
МЕРОПСИ (зависни земљорадници)
Називи: парици, људи (нечији), Србљи,
меропси
Структура земљишне својине, (dominium
eminens, dominium directum, dominium utile)
Права сељака
Оптерећена баштина – право својине
сељака (чл.174 ДЗ)
Право да тужи господара у случају
експлоатације преко законом утврђене
мере (чл.139)
ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 2.

Обавезе према држави

Војевање
Плаћање соћа
Градозиданије
Градобљуденије
Приселица
Оброк или приплата
Обавезе према властелину
Феудална рента
Обавезе према цркви
Духовни бир
 ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 3.
Власи –зависни сточари
Порекло, назив, начин живота, насеља
Обавезе
Положај – аутономије (Хиландарска
повеља)
Занатлије, сокалници
Сеоски попови
Отроци
ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО И СТРАНЦИ

Категорије градова у Србији

Градови у унутрашњости
Приморски градови
Градови освојени од Византије
Становништво
Странци
Дубровчани
Саси
 ВЛАДАЛАЦ
Схватање владалачке власти
Суверенитет из милости божје
Хијерархија владалаца
Симболично име Стефан (св.
Стефан, “стефанос”)
Титуле: велики жупан, краљ (1217),
цар (1346), кнез (1371), деспот
(1402)
 ВЛАДАЛАЦ 2.
Велики жупан – најистакнутији међу
жупанима, сакрални карактер, суверенитет и
самосталност државе
Краљ – Стефан Немањић, покушаји 1199.
(Иноћентиjе III);
Грађански рат међу браћом, мирење 1205,
канонизација Немањина (1207)
Учвршћена власт над Дукљом и Травунијом
Хонорије III, 1217, краљевска круна,
свечано крунисање; Првовенчани (венац –
круна); самодржац (аутократор)
Краљ све српске земље и Диоклитије и
Далмације и Травуније и Хумске земље
Ранг цркве – архиепископија 1219.
Манастир Жича,седиште
архиепископије
 ВЛАДАЛАЦ 3.
Канонизација српских владалаца; св. Сава и
Симеон заштитници српске државе и народа,
трајан и распрострањен култ у народу
Освајања византијских области, ширење
државе, снажан утицај Византије
Царство – највећа држава на Балкану, не само
територијално, него и економски и војно
После освајања Сера 1345, уз сагласност
светогорског протата, проглашава се за цара,
крунисање 1346. (патријаршија)
Разбијање српске државе после смрти цара
Уроша
САВА И НЕМАЊА
САВА
САВА
 ВЛАДАЛАЦ 4.
Консолидована у северном делу под
кнезом Лазаром, до 1389.
Стефан Лазаревић, кнез од 1389. до
1402, турски вазал
Стефан Лазаревић, деспот од 1402, после
1403/4, угарски вазал
Бранковићи
Последњи деспоти у Угарској; Павле
Бакић 1537.
 ВЛАДАЛАЦ 5.

Наслеђивање престола
Заостаци патримонијалног схватања
у најраније време
Примогенитура
Институција савладара, младог краља, краља,
(Византија, Угарска)
Разни чиниоци – реалне политичке
прилике, способност претендената,
воља властеле и цркве
 ВЛАДАЛАЦ
Лоза Немањића
 Стефан Немања
 Стефан Немањић
(Првовенчани)
 Радослав
 Владислав
 Урош I
 Драгутин
 Милутин
 Стефан Дечански
 Стефан Душан
 Урош
Краљ Драгутин
Краљ Милутин
Цар Андроник и краљ Милутин
Краљица Симонида
Стефан Дечански
Стефан Душан
(1331-1355)
Краљ од 1331.
Цар од 1345,1346.
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
Цар Стефан Душан, царица Јелена и
краљ Урош
 ВЛАДАЛАЦ 6.
Функције владалачке власти
Законодавна власт
Чување обичајног права
Доношење нових правних прописа
Војна функција
Врховна команда, сам и уз помоћ
војвода
Судска функција
Управна функција
Финансије
Чување безбедности
 ВЛАДАЛАЦ 7.
Приходи
Врховна својина (dominium eminens)
Регалије: рудно богатство, ковање
новца, жировнина, право прече продаје
меса
Царине
Порез на земљу: соће, акростих
Обавезе становништва
Приходи од Дубровника: Стонски
доходак, Светодмитарски доходак
Глобе
Поклони властеле
НОВАЦ
 САБОРИ
Сабори властеле: “сабор српски”, “сав
сабор српски”, “сав сабор земље српске”
- сталешке скупштине
Највиши орган државне власти поред
владаоца
Обичајноправно порекло – од скупова
родовско-племенских старешина
Властела, црквена и световна (изузев
властеличића)
 САБОРИ 2.
НАДЛЕЖНОСТ
Промене на престолу
Избор поглавара цркве
Борба против јереси
Издавање повеља и потврда ранијих
привилегија
Законодавна делатност
Спољна политика, питања рата и мира
Суђење
ОДНОС ВЛАДАОЦА И САБОРА
Сабор умерава владаоца
 ДРЖАВНА УПРАВА
Подела државне територије
Удеоне кнежевине, и касније неке области
Централна државна управа
Владалци двора краљева
Казнац, тепчија, војвода, велики челник, слуга
ставилац, двородржица, логотет, дијаци
Дворска звања у време царства
Локална државна управа
Потчињене власти
Посредујуће власти
7) 4) Три категорије сеоских попова су: 1)
_____________________________ ,
2)________________________________________________ и
3)__________________________________________________
.

8) У средњовековном српском праву умишљај се означавао

изразом _______________ , а нехат се означавао као
_____________ .
 9) У српском средњовековном
кривичном праву два израза означавају
и кривично дело и казну за то дело:
_______________ и ___________ .
 10) У средњовековној Србији су судили:
1)__________________ , 2)
_____________________ ,
3)______________________ , 4)
______________________ , 5)
__________________________ и
6)______________________ .
 11) У средњовековној Србији црквени судови
су судили: а)
_______________________________________
___________ , б)
_______________________________________
_________________ и в)
_______________________________________
_____________ .
 12) Набројте најмање четири телесне казне из
српског средњовековног кривичног казненог
система _______________________ ,
____________________________ ,
__________________ и
_____________________________ .
 ПРАВО
КРИВИЧНО ПРАВО
Појам кривичног права
Систем правних правила, којима се у
држави уређује заштита најзначајнијих
добара и вредности од понашања
појединаца којима се они вређају или
угрожавају. То се постиже тако што се
утврђује која су људска понашања
друштвено опасна и представљају
кривично дело, прописују кривичне
санкције за та дела као и услове за
њихову примену према учиниоцима
кривичних дела.
 ПРАВО
КРИВИЧНО ПРАВО

Кривично дело
Понашање човека које у закону
предвиђено као кривично дело, које
је противправно и друштвено опасно
због тога што вређа или угрожава
особито важне друштвене односе и
вредности и указује на опасност
самог учиниоца.
 Порекло кривичног права
Кривично право – најстарији слој у развоју права
уопште (Т. Живановић)
Крвна освета – систем регулисања међугрупних
односа у првобитној заједници, скуп санкција
које чланови повређеног и оштећеног рода
примењују мање-више колективно према роду
чији је члан нанео повреду или увреду акцијом,
која је супротна важећим међугрупним обичајима
Фазе развоја крвне освете
Мирење
Држава постепено преузима дужност гоњења и
кажњавања кривца – гоњење кривца приватна
ствар
Општи појмови кривичног права у
Србији
Субјект кривичног дела: кривац (сви
становници); правна неједнакост (Жичка
хрисовуља)
Колективна одговорност куће (глобе), село,
град, жупа
Саучесништво
Виност – субјективна одговорност
Умишљај – свесно и са противправном вољом
(нахвалица, пизма)
Нехат – немарност или неопрезност (грех)
Подобност за урачунљивост (малолетство или
душевна поремећеност); пијанство
Исти назив за казну и за кривично дело: вражда
Кривична дела против државе
Невера (неизвршавање војне обавезе,
велеиздаја)
Непокоравање владаочевим наредбама
(чл.136)
Неплаћање соћа (чл. 198)
Насиље над сељацима (чл. 57, 142)
Фалсификовање повеље (чл. 138)
Тајно ковање новца (чл. 169)
Бекство меропаха (чл. 22, 93, 115, 140,
141, 201)
Збор себара (чл. 69)
Освета меропаха (чл. 58, 144)
Кривична дела против судства
Самосуд (удава, изам)
Међународни уговори
Светостефанска повеља, 6 динара
ДЗ – седмострука глоба
Престој (чл. 56)
Скопска повеља, 18 динара
ДЗ – 6 волова
Одбој (чл. 107)
Увреда судије (чл. 111)
Кривична дела против вере и цркве

Јерес
Исповедање богумилства (чл. 10)
Бабунска реч (чл. 85)
Католичанство (чл. 6, 7, 8, 9)
Враџбине (чл. 20, 109)
Ископавање и спаљивање мртваца (чл.
20)
Врачање, магијски напици (чл. 109)
Кривична дела против личности
Убиство, намерно, нехатно,
квалификовано (чл. 86, 87, 94)
Телесна повреда, повеље, Душанов
законик (чл. 166)
Силовање, сталешки карактер казне (чл.
53)
Увреда, речима, делом, сталешки карактер
казне (чл. 50, 54, 55, 95, 97, 98)
Кривична дела против имовине
Крађа и разбојништво (чл. 145-150)
Обична крађа
Тешка, професионална крађа и
разбојништво
Паљевина (чл. 99, 100)
Намерна и нехатна
Потка (чл. 77, 82)
Скопска повеља, Душанов законик
Попаша (чл. 76)
Намерна и нехатна
 Казне
Најприметнији заостаци обичајног права
Имовинске, новчане казне – глобе,
композиција
Износи имовинских казни
Смртна казна и телесне казне
Црквене казне – епитимије
Тамница
 ГРАЂАНСКО ПРАВО
Статусно право
Правни положај лица, правна и
пословна способност
Правна способност – способност бити
субјект у праву, тј. имати права и
обавезе
Пословна способност – способност да
се својим изјавама воље стварају
права и обавезе, да се закључују
правни послови
Правни субјект: физичко лице (човек,
појединац), правно лице (установа,
институција)
 Статусно право 2.
Пословна способност подразумева правну
способност
Слободни људи, не и робови (отроци);
суђење (чл. 103 ДЗ)
Грађанскоправна способност зависи од
сталешке припадности субјекта (право
својине)
Свештенство (забрана послова лукративног
карактера)
Правна лица (цркве и манастири)
 Стварно право
Својина – најважнији институт стварног
права
Својинскоправна овлашћења: usus, fructus,
abusus
У феудализму подељена својина: dominium
eminens, dominium directum, dominium utile
Баштина (објект и право), купљеница
Баштина: слободна и потчињена
(оптерећена)
Неприкосновеност слободне баштине (чл.
39, 40, 43); ограничења регалним правима
 Стварно право 2.
Начини прибављања својине
Оригинарни начини (право се изводи из
неких изворних, независних правних
чињеница)
1. Окупација (крчевина, лаз),
ограничење чл. 123, Саси
2. Одржај
Деривативни начини (право се изводи из
права претходника, путем правног посла
који преноси својину)
Стварна права на туђим стварима
(службености, залога, пронија)
 Облигационо право
Неразвијено, због натуралног карактера
привреде
Уговори:
Уговор о поклону (повеље, поклони
појединаца)
Уговор о купопродаји (покретне ствари:
тргови, слобода трговине, непокретне ствари:
купљеница, два сачувана уговора:
Призренска тапија и 1438)
Размена
Зајам (посредни докази, самосуд, забрана
зајмова са каматом, откупљивање залоге)
Закуп (СС, ЈЗ)
Остава (поклад, depositum de iure)
 Брачно право
Надлежност цркве од XIII века, византијско
право (Скраћена синтагма и други)
Први прописи брачног права – Жичка
хрисовуља
Брачне сметње: сродства, вера (чл. 9),
Светостефанска и Дечанска повеља: Власи
и меропси
Услови за закључење брака
Начин закључења брака (чл. 2 и 3)
Положај жене у браку
Развод брака
Облици породице: инокосна и задружна
(кућа)
 Наследно право
Прописи о наслеђивању у византијским
зборницима (Номоканон, Синтагма)
Тестаментално и интестатско (законско)
Наслеђивање меропашке баштине,
обичајно право, породична задруга,
Светостефанска повеља
Наслеђивање занимања (свештеници и
занатлије)
Прописи о наслеђивању властеоске
баштине у ДЗ: чл. 41 и 48.
 УРЕЂЕЊЕ СУДОВА И СУДСКИ
ПОСТУПАК
Уређење судова
Црквени суд
Патримонијални, властелински суд
Државни судови
Владаочев суд
Аутономни судови
Мешовити судови
 Уређење судова 2.
Црквени суд
Држава потврђује дотадашње стање
Широк судски имунитет
Судска надлежност над целокупним клиром
(чл. 33)
Духовни дугови : све оно што спада у
надлежност црквеног суда (кривична дела
против вере и цркве, брачна питања,
наслеђивање), чл. 12 (о духовном дугу)
Искључива судска власт над клирицима, чл.
30; патримонијални суд
 Уређење судова 3.

Патримонијални судови
Суд властелина на поседу
Проистиче из имунитетног права
У начелу суди за све, изузев
духовних дугова и царских дугова
 Уређење судова 4.
Државни судови
Судије, области, углед
Царски дугови : 1. невера, 2. провод или
прејем људски, 3. вражда (убиство), 4.
крв (телесна повреда), 5. гуса
(разбојништво), 6. татба (крађа), 7. коњ
(крађа коња) 8. силовање властелинке
Властели за све
Становницима владаочевих поседа
Становницима градова у унутрашњости
 Владаочев суд
Суд у првом степену
Парнице око црквене земље
Право азила (чл. 72, 112, 113)
Резервата из аутономног судства Будве,
Дубровчани
Суд у другом степену
Релација, нема апелације
Велико дело (правна празнина или
тежак случај)
Несагласност царске наредбе и закона
(први и други део ДЗ, чл. 105,
171, 172)
 Аутономни и мешовити судови
Аутономни судови: разни облици,
базирани на персоналном принципу
примене права
Градови на приморју
Освојени византијски градови
Власи
Саси
Мешовити судови
Станак
Стални мешовити суд (краљ Милутин, 1301. и
1302)
 СУДСКИ ПОСТУПАК
Покретање судског поступка
Забрањено самовласно прибављање
правде (међународни уговори, Светост.
повеља, чл. 30, 84 и 101 ДЗ)
Нема разлике између грађанскоправног и
кривичноправног поступка – акузаторски
карактер поступка; изузетно инквизициони
Позивање на суд - оштећена страна
Правила о позивању на суд; обличеније;
печат, престој
Расправа пред судом и доказна средства
Процесна правила
Забрана опаданија, (чл. 84 и 161)
Прва изјава странке
Доказна средства
Обличеније (хватање на делу), савршен
доказ
Свод
Сведоци; пристав; милосна књига
Исправе
Признање
Заклетва странака
Порота
Божји судови
Доношење и извршење пресуде

Пресуда мора почивати на закону

(чл.171 и 172, чл. 139)
Пресуда у писменом облику, у два
примерка, један странци која је
добила спор, други у судској архиви
Пресуду извршава пристав и
помоћни судски органи (сокалник) ,
глобари
БОСНА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
 НАСТАНАК И РАЗВОЈ БОСНЕ
Територија, племена, Ајнхард 822.
Константин Порфирогенит – први помен Босне
Поп Дукљанин, Јован Кинам (1150): Дрина
дели Босну и Рашку; Босна има посебну
управу
Осамостаљење после смрти кнеза Часлава
Хрватска, Мађари, Самуило, Византија,
Дукља
Од X века XII подаци попа Дукљанина – бан,
magnates Bosnae
Сукоб Угарске и Византије у XII веку
НАСТАНАК И РАЗВОЈ БОСНЕ 2.
Кратко време поново Византија, не
задуго
После 1180. Босна се
осамостаљује под баном Кулином
Од почетка XII века (1138, 1139)
угарски краљеви се сматрају
врховним господарима
Самосталност Босне остала очувана
Црква босанска
НАСТАНАК И РАЗВОЈ БОСНЕ 3.
Успон и територијално проширење у
XIV веку
Опадање крајем XIV века
Краткотрајан успон почетком XV
века
Раздори крупне властеле, цепање и
слабљење државе
Пад Босне 1463. године
 ЦРКВА БОСАНСКА
Особена црквена организација
Дуга традиција хришћанства – босанска
епископија још у касноантичко доба –
особености: народна имена бискупа, словенско
богослужење, источни обред
За време бана Кулина – дуалистичка јерес
Реакција папске курије и угарских краљева,
припрема крсташких ратова
Кулин се јавно одриче јереси 1203.
Матеја Нинослав први пут 1232, угарски вазал и
католик
Цркви се приписују тесне везе са јеретицима
 ЦРКВА БОСАНСКА 2.
Тридесетих година XIII века
доминиканац босански бискуп; седиште
бискупије пребачено у Ђаково
Становништво под утицајем јеретика или
остало верно старој бискупији
Спајање јеретичке вере са старом
бискупијом, обележја обеју верских
заједница. “Црква босанска”, преузела
име старе бискупије, али нова, јеретичка
доктрина, преовладао јеретички елемент
 ЦРКВА БОСАНСКА 3.
Централно место “право Христово крштење”;
прави крстјани, мрсни људи
Јерархија, дјед, гости, старци, живе у
хижама, средиштима верског живота
Нема територијалне организације, храмова,
обреда, светих тајни, слабе су везе између
крстјана и обичних верника. Близу
паганства
Вероватно не обухвата цело становништво,
нема верски хомогене територије
Утиче на судбину босанске државе
Стећак из Горњих
Мочиоца, Црепољско
А се лежи Толоје.
Не преврни ми ови кам
не прекидај ми ови
сан.
Можда ми се сада
здеси оно што жељех
да ми се здеси у
животу.
1066 кад вепр бјеше
господар
у шуми, а ја...
Рукопис
јеванђеља
крстјанина
Хвала,
прве
деценије
XV века
 ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ

Заостаци старих облика друштвене

организације, елементи
преддржавног уређења, изолован
положај, нема утицаја развијенијих
средина
Доста слободних сељака, али ипак
постоји властела и зависно
становништво
Стећак из Доње Згошће
 ВЛАСТЕЛА
Два извора: родовска аристократија
(magnates, barones) и војна аристократија –
дружина, феудализирањем локалних
управних функција
Властела, бољарин, добри Бошњани,
племенити људи
Властела и властеличићи, издвајају се
велможе, титула кнеза
Херцег, господари великих, готово
осамостаљених области
Хијерархијске вазалне лествице
Карактер феудалног поседа -племенито
ГРБОВИ БОСАНСКЕ ВЛАСТЕЛЕ
Грб у глагољском мисалу Хрвоја Вукчића
 ВЛАСТЕЛА 2.
Колективна својина
Колектив и у другим правним
односима и пословима
Имунитетна права, шира него у Србији
Права обезбеђена “вјером господском”
Основна обавеза – лојалност и
оданост, “верна служба”, у првом реду
војна служба
 ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО
Сељаци, земљорадници, у почетку
слободни, непосредно подређени
владаоцу, којем дугују неке обавезе
Временом губе слободу, постају зависни –
човек, кмет
Два дела властелинства, властеоски посед
-„царина”; сељачки - „обори”, „куће”
Обавезе од четвртине, па све до 62%
прихода
Везани за земљу
Тежак положај, нема законских
ограничења експлоатације
ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 2.
Сточари – Власи
Радне обавезе – понос
У XIV веку стална насеља, катуни, почињу
да тргују стоком и економски се уздижу
Одржавају се њихове самоуправе
Влашке старешине – катунари, управна и
судска власт
Изједначују се са властелом, титуле кнеза,
чак и војводе
Као ратници и коњаници све значајнија
улога у босанском друштву
ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 3.

Специфичност босанског друштва -

постојање робова
Јеретици
Забрањено почетком XV века, у
Дубровнику трговина босанским
робљем забрањена 1413. и 1416.
ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
ВЛАДАЛАЦ
Прва владалачка титула – кнез у XI веку
Бан, први Борић 1154, Кулин византијски
вазал
Држава подељена на удеоне кнежевине
којима управљају банови „часници”
Владаоци у расцепу између цркве
босанске и католицизма
Патримонијални карактер државне власти
Држава је баштина, „владаније” или
„господство” бана
Печат краља Твртка

Печат Стефана II
Котроманића
Печат краља Стефана Остоје
ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ 2.
У другој половини XIV века нова
концепција о држави – утицај Угарске
„Млади бан”, а не цела породица, утицај
Србије и Угарске
На Митровдан 1377. Твртко се крунише за
краља у Милешеви „двоструким венцем”,
симболом двеју држава, Србије и Босне
Посебан ауторитет српске круне,
„светородне династије”, име Стефан
ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
3.
Круна – оличење државе, „русага босанског”,
(мађарски ország) независно од личности
владаоца, заступник јединства Босне,
„Русаг” означава државу, државну територију,
али и сталешку скупштину, станак, племство
Круни властела дугује обавезе
Концепција која имала значај за очување
идеје о јединственој босанској држави
Владаоци увек долазе избором на престо
ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
4.
Приходи владаоца
Регална права - рудници, ковање
новца, царине, Стонски доходак, од
1333, Светодмитарски доходак од 1377,
дукат
Чиновнички апарат
„Владалци”, казнац
(протовестијар), тепчија, дворски,
велики војвода, челник, пехарник,
ставилац; дијаци, граматици
 БОСАНСКИ НОВАЦ
Велики златник Стефана Твртка

Динари Твртка II
ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
5.
СТАНАК
Сбор, русаг босански, сва Босна, Босна
Сва властела учествује на сабору
Сазива владалац, учествује са најближим
члановима породице
Одлуке о најважнијим питањима спољне и
унутрашње политике: избор и крунисање
владаоца, додељивање и одузимање
баштина властели, отуђење државне
територије
ФЕУДАЛНА РАСЦЕПКАНОСТ И ПРОПАСТ
БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ
Крајем XIV века јачају великаши
Четири дела:
Северозападна Босна, Доњи Крајеви на
Врбасу: Хрватинићи (Хрвоје Вукчић,
велики војвода „русага босанског”)
Подручје од Пријепоља, Пљеваља и
Никшића до Цетине: Косаче (Сандаљ
Хранић Косача; његов синовац Стефан
Вукчић Косача 1448 – херцег од св.
Саве)
Источна Босна - Павловићи
ФЕУДАЛНА РАСЦЕПКАНОСТ И ПРОПАСТ
БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ 2.
Власт која се не разликује од краљевске, дворови,
службеници
Дукат од зависног становништва, рудна регалија
Судство, спорови између својих људи и странаца
Чести међусобни сукоби, али и са краљем доводе
до нестабилности и растројства државне целине
У међусобне спорове увлаче Турке као најамнике
До краја сматрају своје земље као део босанске
државе
Улога босанске цркве
 ПРАВНИ ИЗВОРИ У
СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ
Сазнања само о појединим
институтима
Обичајно право
Међународни уговори (око 60), са
Дубровником, Сплитом (2) ,
напуљским краљем (1)
Кулин 1189. године, форма повеље,
Твртко 1378.
Права дубровачких трговаца, обавезе,
суђење
 ПРАВНИ ИЗВОРИ У
СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ 2.
Владалачке повеље (око
тридесетак), Доњи Крајеви, XIV и
XV век, даровне и веровне
Мало о самој садржини права, из
других извора (фрањевачки списи)
Приватноправни извори
Тестаменти: госта Радина, херцега
Стефана (1466), једног великаша, у
емиграцији у Млецима
ПОВЕЉА БОСАНСКОГ БАНА КУЛИНА
 Судство и судски поступак
Патримонијални судови
Властели суде колегији властеле, обично
од 12 чланова, наводе се и као сведоци
Судска власт владаоца, сужава се, сам
или „владалци”
Мешовити спорови
Мешовити суд
Надлежан суд тужене стране (actor sequitur
forum rei)
Пристав, рота (заклетва)
ПОСТАНАК ТУРСКЕ ДРЖАВЕ И
ЦЕНТРАЛНА ДРЖАВНА ВЛАСТ

Опсада Беча 1529.

Постанак турске државе
Бејлук (емират) у
западном делу
Мале Азије, крај
XIII века,
византијска
покрајина
Битинија,
под Османом,
Османска држава
 Територијално ширење
Пад Цариграда 1453.
Србија 1459.
Босна 1463.
Црна Гора 1499.
Мохач 1526, Славонија 1536, Будим
1541, Темишвар 1552.
 Бајазид

Мурат
 1453.

Освајање Цариграда
Мехмед Освајач
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ
ЗЕМЉЕ ПОД
ТУРСКОМ
ВЛАШЋУ ПОСЛЕ
1606. ГОДИНЕ
 Опадање турске моћи
и ослобађање јужнословенских земаља

Карловачки мир 1699, Пожаревачки

мир 1718, Београдски мир 1739.
Устанак у Србији 1804.
Борбе за ослобођење у Црној Гори
Берлински конгрес и његове одлуке
Балкански ратови 1912-1913. –
Македонија, Косово, део Метохије,
Санџак
 Централна државна власт
Уређење утемељено на верској идеји
Основна покретачка сила – свети рат
против неверника, газа
Циљ османске владавине – остварење
идеала ислама
Од освајања Цариграда, Мехмед Освајач
се сматра наследником римског царства,
јединствено светско царство
Од 1517. султан има титулу халифе
муслимана (Селим I)
36 Османовића – начин доласка на престо
Насловна страна Курана Сулејман законодавац
 Државно уређење

Султан једини и неприкосновени

носилац власти
Разгранати чиновнички апарат, на
чијем је челу Диван  Висока Порта
Државни чиновници: везири, (велики
везир), казаскери, дефтердари,
нишанџије
 Право и његови извори
Шеријат – верски закон ислама
Улема – зналци закона и тумачи права
Глава улеме: шејх-ул-ислам, све већи
значај, представник султановог верског
ауторитета
Кануни, канун-наме – нови правни прописи
Задржавани затечени обичаји (рударски
статути, уредбе о влашкој организацији)
Султанови акти: фермани , хатишерифи
(заповести), берати (акти о именовању) ,
ахднаме (међународни уговори)
Административно-територијална подела
Беглербеглуци, највеће области, у почетку
два: Румелијски (Романија, освојене
византијске области) , Анадолијски (Мала
Азија)
1541. Будимски, 1552. Темишварски,
1580. Босански, крајем XVI века и
почетком XVII века: Јегарски и Кањишки;
 ејалети  пашалуци
Почетком XVII века у царевини 34 ејалета
Југословенске области до 1699. - 6 ејалета
и 15 санџака
Административно-територијална подела 2.

Беглербеглук на челу са беглербегом–

војно-управна област, беглербег носи
титулу паше, касније везира
Санџаци (ливе) , на челу са санџакбегом
(мириливом) , прво војне, касније и
управне области
Субашилуци или вилајети (у
југословенским земљама)
Нахије
Кадилуци – судске области
 Уређење војске
Темељи снаге турске државе: војска и
тимарско-ленски феудални систем
Војска: сувоземна и морнарица (море и
реке)
Сувоземна војска: централна и
провинцијска
Централна - јаничари
Провинцијска – спахије
Помоћне војне формације: војнуци,
мартолоси, дербенџије, акинџије
 ДРУШТВО ОСМАНСКЕ ЦАРЕВИНЕ И
ОБЕЛЕЖЈА ФЕУДАЛНОГ СИСТЕМА
Основна одредница друштвеног положаја –
верска припадност
Хришћани и Јевреји – зимије (народи књиге)
Нема сталешке поделе, типичне за западни
феудализам
Аскер (војна класа) и раја (радна класа)
Аскер: војска, чиновници и свештена лица и
њихове породице, не плаћају дажбине
Раја, радна класа, плаћа дажбине, и
муслимани
Тимарско-ленски феудални систем
У припојеним и вазалним арапским
земљама стари својински систем – ејалети
са салјаном (годишњи данак)
У Малој Азији и европском делу Турске
тимарско-ленски систем; земља државна
својина – миријска добра;
Миријска добра давана на уживање као
спахилуци: тимари и зијамети (спахије:
тимариоти и заими)
Пуна својина – мулк, изузетак
Вакуфска својина, својина верских
заједница
Тимарско-ленски феудални систем 2.
Берати, величина и приход са поседа (султан
и беглербег), за војну, али и друге службе
Спахија нема својину, већ уживање
Тимар се дели на хаса-посед и рајинску
земљу
Спахије немају имунитетна права, изузев
заима, ограничени административни имунитет
Обавезни на војну службу, личну и џебелије
Сељаци везани за земљу, имају својину:
чифтлук (муслимани) , баштину (хришћани)
Тимарско-ленски феудални систем 3.
Обавезе сељака
Џизја, царски данак, касније харач (35 акчи)
Испенџе (лични порез) , за рад способни
мушкарци (25 акчи)
Ушур – рента, претежно натурална
Саларија – обавеза да се угости спахија
Ушур и саларија, од осмине до седмине
сељачког прихода
Ресум – таксе за разне производе или делатности
Радне обавезе
Муслиманска раја – ресми чифт (25 акчи по
кући)
Власи
Филурија (1 дукат по кући)
Дажбине у стоци
СПАХИЈА
 Процес читлучења
Промене у време опадања турске војне
моћи, крајем XVI века
Противречност својинских односа: сељак
има својину на баштини, спахија нема
својину на спахилуку
Процес читлучења: присвајање сељачких
баштина од стране читлук-сахибија
(господара читлука) - удвостручавање
сељачких обавеза, лично и економски
зависни и од спахија и од читлук-
сахибија (десетак и деветак од производа)
У Босни у XVI веку, Македонији у другој
половини XVII века, у Србији од почетка
XVIII века
САМОУПРАВЕ СРБА У ОСМАНСКОЈ ЦАРЕВИНИ
Кнежинске самоуправе
Спахилук није аутаркична (самодовољна)
привредна јединица, спахије немају
имунитетна права
Турска власт се задржава на нивоу нахије
Јављају се самоуправе, Власи (кнезови и
премићури); 1467-1468. пропис о
Власима
Територијализација кнежина
Локалне самоуправе, чинилац одржања
српског народа под туђинском владавином
ОСМАНСКА
ЦАРЕВИНА
1798-1923.
Положај српске православне цркве за
време турске владавине
Пећка патријаршија постојала од 1459. до
1525.
Од 1525. до 1528. изгубила самосталност,
потчињена Охридској архиепископији
Срби учествују у борбама око угарског
престола и у освајању Баната
Мехмед-паша Соколовић 1557. обнавља
Пећку патријаршију
Макарије Соколовић, још три патријарха из
те породице
После Пожаревачког мира 1718.
формирана Београдско-карловачка
митрополија 1726. године
ВЕЛИКИ ВЕЗИР
МЕХМЕД-ПАША
СОКОЛОВИЋ
Пећка патријаршија
ПАТРИЈАРХ МАКАРИЈЕ СОКОЛОВИЋ
Органи цркве и њихова права и
надлежност
Црквени сабор, архијерејски сабор,
митрополити, епископи и игумани
Црквено-лаички сабори, осим
црквених јерарха и нови домаћи
феудални прваци, световне
старешине
Патријарха бира сабор, али
потврђује султан бератом
 Органи цркве и њихова права и
надлежност 2.
Патријарх има одређена права:
Управна и управно-дисциплинска према
клиру
Економска према црквеним поседима и
материјално-финансијским интересима
патријаршије
Грађанскоправна, у области брачног и
наследног права, за клир и лаике
Други грађанскоправни, па и кривични
предмети, на основу обичајних и
црквених, али и старих средњовековних
правних прописа
 Органи цркве и њихова права и
надлежност 3.
Хришћанско обичајно право и хришћанска
јурисдикција опстали, толерисани
Српска црква претежно аутономна
организација персоналног, у неким
односима територијалног типа
Патријарх не само црквени поглавар, него
и милет-баша, старешина немуслиманске
верске заједнице: верски и политички
прерогативи
Српска православна црква – најизразитији
елемент континуитета између установа
старе средњовековне државе и новог
османског поретка