- 1350. г. – Цариградски патријарх Калист је изопштио цара Душана и
Српску патријаршију. - 1371. г. – Монах Исаија одлази у Цариград да ради на измирењу Српске православне цркве са Цариградском патријаршијом. У мисију га је послао кнез Лазар. - 1373. г. – Кнез Лазар има подршку Свете Горе. - 01. август 1389. г. – Писмо краља Твртка трогирској општини. Један од ретких извора о косовској бици из те године. Сведочи о српској победи. - 20. октобар 1389. г. – Одговор флорентинске општине краљу Твртку. Редак извор о косовском боју из 1389. г. који говори о српској победи. - 1390 – 1420. г. – Настало је десет до сада познатих косовских списа који представљају тематску целину. - 1390 -1391. – По посању савременог писца Давида, Лазареве мошти су пренесене из цркве Вазнесења у Приштини у Раваницу - 1390 – 1393. г. – Настало је Пролошко житије кнеза Лазара које је написао Раваничанин ΙΙ. - крај 1392 – почетак 1393. г. – Настало је Слово о кнезу Лазару Данила Млађег. - 1392 – 1398.г. – Настао спис Слово о кнезу Лазару Раваничанина III. - 14. век – Црква је почела стварати култове феудалаца који су јој помагали. - 1402. г. – Настала је Похвала кнезу Лазару монахиње Јефимије. - 1402.г. – Настало је Житије и начелство кнеза Лазара писца Давида, које први пут говори о одсецању главе, али и о помрачењу сунца 1386. г. - 1402. или 1403. г. – Похвала кнезу Лазару непознатог писца - 1404. г. – Натпис на мраморном стубу на Косову деспота Стефана Лазаревића. - 1413 – 1425.г. – Настала је Бугарска хроника писца Богдана. - 1416. г. – Белтрам Мињанели је написао дело Ruina Damasci или Vita Tamerlan. - 1419/1420. г. – Андоније Рафаил је написао Похвалу кнезу Лазару. - 1433 – 1439. г. – Написано је Житије константина Стефана Лазаревића Константина Филозофа. - 1425 – 1450. г. – Настала Студеничка хроника по Љубомиру Стојановићу - крај 16. и почетак 17. в. – Већ је формирана косовска легенда, а у 18. веку је добила свој коначни облик. - 1438.г. – Повеља угарског краља Алберта која говори о Лазаревој погибији у двобоју. - 1456 – 1481. г. – Период који обухвата хроника Јерга из Нимберга. - крај 15. или почетак 16. в. – Настали Дубровачки и Никољски летопис - 1496 – 1501. г. – Настало дело Турска хроника Константина Михаиловића из Островице. Говори се о неслози и издаји. - 1502.г. – Путопис Феликса Петанчића. Писао је и о Косовском боју. - 22.август 1530. г.- Бенедикт Курипечић пошао на путовањ ка Цариграду у склопу делегације коју је краљ Фердинанд послао Сулејману ΙΙ. Био је тумач на латински језик. - 1601.г. – Изашло је дело Мавра Орбинија Краљевство Словена. - 20. август 1722. г. – Сава Владисављевић је у Петрограду објавио свој превод Орбиновог дела на рускословенски језик. Пресудан тренутак за ширење идеја словенства, али и приче о косовском боју међу Словенима. - 1738.г. – Подгорички летопис - 1714/1715.г. – Најстарија сачувана варијанта Приче о боју косовсом / Житија кнеза Лазара - 1839.г. –Најмлађа варијанта Приче о боју косовском / Житија кнезаЛазара