Данилов зборник

(житије краљици Јелени и краљевима Драгутину и Милутину)

Архиепископ Данило II

 Родио се око 1270. године

 Боравио је на двору краља Милутина
 Замнашио се у манастирју св. Николе у Кончулу на Ибру око 1300. године и добио
име Данило
 Архиепископ Јевстатије II га производи око 1305. године за презвитера и он постаје
део његове пратње
 Око 1306/7 постаје игуман Хиландара
 Одиграо је важну улогу у одбрани манастира од напада каталонске компаније (1307
– 1310)
 Повукао се 1311. године са места игумана Хиландара
 Од 1313 – 1316 године био је бањски епископ
 На положају хумског епископа био је од 1317 – 1324 године
 Српски архиепископ је постао 1324. године и на том положају је остао све до своје
смрти 19. децембра 1337. године
- Фреска архиепископа Данила II постоји у Пећкој патријаршији
- Задужбина краља Милутина је главна црква у Хиландару

Данилов зборник
краљева и архиепископа српских

 Није јасно да ли је Данило II у почетку имао намеру да састави својеврстан српски

пролог
 Неоспорно је да је Данило II аутор 5 житија посвећених краљици Јелени,
краљевима Драгутину и Милутину и архиепископима Арсенију I и Јевстатију I;
можда је аутор житија архиепископа Јоаникија
 Такође је аутор служби посвећених архиепископу Арсенију I и Јевстатију I
 Прво је написао око 1317. године житије краљице Јелене
 Житије краља Милутина настало је 1324. године
 Вероватно је између ова два житија настало и оно посвећено краљу Драгутину
 Теже је утврдити када су настала његова житија српских архиепископа
Генеза Даниловог зборника

 Житија унутар зборника се међусобно разликују по стилу и садржају

 Тако је Јеленино житије класично хагиографско док Милутиново житије као
основну нит има приповедање о краљевим јуначким подвизима
 Треба истаћи да је Драгутиново житије доцније доживело интерполације
 Једном од њих поделио је на житије краља Уроша I и житије краља Драгутина
 Ово житије је прича о човеку који је згрешио против свог оца а онда се покајао и
живео богоудним животом
 Повод за писање житија св. Арсенија I био је чини се подизање капеле посвећене
њему у оквиру цркве Богородице Одигитрије у Пећи од стране самог Данила у
време кад је он био архиепископ
 Данило II је очито Јевстатију I посветио житије сматрајући га достојнијим од неких
других архиепископа (Сава II, Данило I)

Данилови настављачи

 Први је написао житија краља Стефана Дечанског и Душана, те житије

архиепископа Данила II у периоду између 1335 – 1340 године
 Житије краља Душана није довршено (излагање иде до 1335. године) и нема облик
хагиографије
 Постоје и кратке житијине белешке о првој тројици српских патријарха –
Јоаникију, Сави и Јефрему које изгледа потичу из пера два аутора
 Спис се завршава причом о измирењу цариградске патријаршије са српском црквом
из 1375. године
 Мора се нагласити и да су житија доживљавала већи број интерполација
непознатих аутора
 Највећи број њих у житијама Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског истиче
заслуге Данила II у измирењу браће, подизању Бањске итд.
 Г. Марк Данијел је мишљења да је до састављања зборника дошло између 1340 –
1345 да би се показала слава династије Немањић
 Подстицај за то је по Марк Данијелу дошао са Душановог двора

Улијарска повеља

 Садржи аутобиографска сказивања о краљу Милутину

 Непосредно је утврђено да сама повеља представља фалсификат настао у периоду
између 1413 – 1427 године
 Ту налазимо прерађено житије краља Милутина настало његовим сажимањем и
скраћивањем
  Повод за настанак ове повеље био је сукоб Хиландара и патријаршије око поседа
на Бистрици
 У тексту овог “Хрисовуљног свитка” изостављено је казивање о унутрашњим
догађајима у Србији
 Истиче се стално консултовање краља са сабором и архиепископом чека иначе
нема у житију

Житије краља Драгутина

 Уводни део списа чине кратке житијине белешке о владавинама Радослава и

Владислава те нешто опширнија о краљу Урошу – све се то сматра доцнијим
интерполацијама
 Његово житије представља заокружену причу о монашком подвигу
 Централни догађај је Драгутинов пад са коња и покајање, те одлука да напусти
власт
 Одлазак у “Сремску земљу” се представља као жеља да се она “просвети”
 Све се одиграва као припрема за његов чин замонашења који се одиграо на
самртном одру
 Пред истраживање је дилему ставио исказ да је краљ Драгутин забранио подизање
његовог тела из првобитног гроба
 Објашњење може бити да је у ствари у пантеону српских светих био потребан
модел владара аскете
 Типолошки његов култ је сличан Савином

Житије краљице Јелене

 Њено житије такође је апологија монашком животу

 Читав краљичин живот је зато до часа монашења био приказан врло сумарно
 Попут Драгутиновог и њен живот је приказан као непрекидна борба за духовно
усавршавање
 Најважнији доказ њене усрдности ка богу било је подизање манастира Градица
 У опису њене побожности наглашавају се питање греха и покајања
 Занимљиво да је она након монашења наставила да живи на свом двору
 Попут Драгутиновог и овде је реч о типу житија – монаха
 Ово житије у првом плану има уздизање свете лозе Немањића те потом слављење
монашког подвига

Пантеон српских светих

 Познато је да се крајем владавине краља Милутина јавља заједничко прослављање

Св. Симеона и Св. Саве
 Пантеон светих је идеја која се у доба око 1300. године развија и на подручију
Угарске и Напуљске краљевине
 Модел династичке светости код Срба је коначно уобличен Даниловим зборником
 Образац штовања појединачних светитеља из династије Немањића углавном је у
животима краљева и архиепископа српских
 Корен српске лозе је троструки и чине га Св. Симеон и његови синови Сава и
Стефан
 Драгутиново житије (прво у зборнику) прославља аскетски подвиг који је
неопходан оквир светости династичке куће
 Житије краља Милутина припадало је династичком типу светосту - у наслову списа
се већ наводе преци светог краља
 Главни циљ Данила био је да ослика јуначке подвиге краља Милутина
 Његове победе представљене су као тријумф богоизабраника, заштитника цркве и
праве вере
 Пошто краљу помажу св. Симеон и Св. Сава - присуство ? из домаће династије
коначно даје ореол светости Немањићима
 Краљева добра дела су представљена у поређењу са св. Димитријем