Личности

- Давид – Савременик косовске битке. Писао је о преносу Лазаревих

моштију из цркве Вазнесења у Приштини у Грачаницу (1390 – 1391.)
Настављач и приређивач Житија и житељства краљева и царева
српских из 1380'их година, односно, тзв. Старијег српског летописа
Пећког. Писао је 1402. г. У свом Житију и начелству кнеза Лазара из
1402. г. пише о одсецању главе и о помрачењу сунца 1386. г.
- Леонтије Пантић – По њему је црква Лазара прогласила за светитеља
због његове улоге у измирењу са Цариградском патријаршијом,
мученичке смрти и целих моштију.
- Божидар – Преписивач. Његове вести о Косову из 1389. г. су ретке из те
године.
- Игњатије – Руски путописац који је 1389. г. извештавао о Косову.
- Ахмеди – Турски песник чији стихови из 1389. г. представљају редак
извор о косовској бици из те године.
- Филип Мезијер – Писао је 1389. године о косовској бици.
- Димитрије Кидон – Његова писма прогнаном византијском цару
Манојлу ΙΙ Палеологу представљају редак извор о косовској бици из
1389. г.
- Исаија – Монах којег је Лазар 1371. г. послао у Цариград да ради на
измирењу Српске цркве и цариградске патријаршије
- Калист – Цариградски патријарх који је 1350. г. изопштио цара Душана
и Српску православну цркву.
- св.Амос – Светац којег правослвна црква слави 15. јуна. Нешто о том
пранзику је сачувано у народној поезији где се тврди да је Амос
Лазарева крсна слава.
- Раваничанин ΙΙ – Непознати Раваничанин који је написао Пролошко
житје кнеза Лазара (1390 – 1393.)
- Георгије Хамартол – Његове хронике су биле познате српским
ауторима 14. века.
- Константин Манас - Његове хронике су биле познате српским ауторима
14. века.
- Јосиф Флавије – Његово дело Јудесјски ратови су били познати
српским писцима 14. в.
- Данило Млађи – Патријарх Даинло ΙΙΙ, писац Слова о кнезу Лазару, које
је од свих култних списа, по Михаљчићу, најбољи историјски извор.
- Андоније Рафаил Епактит – Написао је Похвалу кнезу Лазару
1419/1420. г. Користио је ранија дела. Постоје и неки пагански
елементи.
- Клавихо – Шпански путописац којег је краљ Хинко III послао у
Самарканд Тамерлану. У свом путопису је писао о Муратовој смрти
- Белтрам Мињанели - Путник и трговац по Истоку и сведок
Тамерланових ратова у Азији. Тумач Абисинцима на сабору у
Фиренци. На сабору у Констанци је по жељи пријатеља описао ратове
Тамерлана у Малој Азији. Написао је дело Ruina Damasci или Vita
Tamerlan 1416. г.
- Константин Филозоф – Писац Житија деспота Стефана Лазаревића.
Битан извор за косовску битку. Пише о Милошу као благородном
јунаку. Пише и о одсецању главе, мученичкој смрти и сл.
- Богдан – Писац Бугарске хронике из 1413 – 1425. г.
- пушкар Јерг из Нимберга – Пушкар у служби Херцега Стјепана. Пао је
у турско ропство. Побегао је из Александрије и ступио у службу папе
Сикста IV. После се вратио у Нимберг. Писао је хронику која обухвата
период 1456 – 1481.г. Значајан је по томе што први спомиње свађу
Лазаревих ћерки. Могуће да је уствари реч о свађи Вука Бранковића са
Николом Горјанским Млађим или Ђурђем Страцимиревићем
Балшићем. Само је Вук од њих био на Косову.Могуће да је то
допринело и мотиву издаје.
- Контантин Михаиловић из Островице – Турски јаничар. Учествовао је
у одреду Ђурђа Бранковића за време опсаде Цариграда 1453.г. Пао је у
турско ропстви после пада Новог Брда 1455.г. и постао јаничар.
Заробљен је 1463.г. када су трупе Матије Корвина заузеле тврђаву
Звечај код Бања Луке. Тада је ступио у службу Матије Корвина, па
пољског краља Алберта за којег је написао дело Турска хроника или
Јаничареве успоемене. Дело је написано на пољском језику између
1496. и 1501. г. Говори о косовском боју и наглашава издају и неверу.
Мотив издаје је везан за групу људи. Више га интересује кнез јунак,
него кнез мученик. Већ развијенија легенда.
- Лудвиг Цријевић Туберон – Дубровчанин који је написао Коментаре
(1490 – 1522. г). Осврће се и на косовски бој, али га погрешно датирау
1512. г. Србе назива Трибалима.
- Феликс Петанчић – Путовао у Цариград и описивао путеве 1502. г.
Писао и о Косову.
- Бенедикт Курипечић – Био је тумач латинског језика у склопу
делегације коју је краљ Федринанд 22. августа 1530. г. послао у
 Цариград да преговара са Сулејманом ΙΙ. Следеће године је написао
путопис о том путовању, а писао је и о косовском боју. Он је битан због
тога што експлицитно наводи да су се на српским и хрватским
просторима певале јуначке песме о Косову. Мeша Мурата Ι са Муратом
ΙΙ, што је типичан пример унгаризације. Милоша Обилића описује као
старог лојалног витеза. Спомиње и Муратово турбе. Занимљиво је да
Милоша пореди са Муцијем Скеволом и Марком Курцијем, исто као и
Његош.
- Мавро Орбини – Дубровачки писац који је 1601.г. написао дело
Краљевство Словена. У његовом делу прву пут налазимо спојене све
елементе косовске легенде. У великој мери се ослањао на народну
традицију. Он је, попут пушкара Јерга, писао о свађи Лазаревих ћерки
и зетова. Унео је у дело и мотив кнежеве вечере. Лазарев говор се
разликује од говора у другим списима, јер у њега унео идеју о
словенском умирању од мача. То је и поклич и позив у смрт, ако се
мора. Јефимију замењује за Милицу. Говори се издаји, која се везује за
Вука Бранковића. Спајају се мотиви издаје и херојства. Дело се
ослањало на народну традицију, старије изворе и старије изворе који су
записивали народно предање.
- Сава Владисављевић – Превео је дело Мавра Орбинија на
рускословенски језик и објавио га у преводу 20. августа 1722. године.
Превод је имао огроман утицај на ширење пансловенских идеја на
истоку Европе. Орбиново дело је сажео и из њега избацио „папистичке
елементе“. Иако сажета, прича о косовском боју је задржала све
мотиве.
- Андрија Змајевић - Орбинов следбеник у Боки. Прво је био опат у
Перасту, а потом барски надбискуп и главни повереник Конгрегације
 за јужно српско питање. Био је више политичар него свештено лице, а
одржавао је контакте са патријархом Максимом, а потом и патријархом
Арсенијем III Чарнојевићем. Написао је дело Држава света и славна и
крепосна црквеног летописа. Користио је дела Мавра Орбинија и Јакете
Лукаревића.
- монах Јосиф – Записао је Троношки летопис 1791.г.
- Константин Студенички – По Илариону Руварцу је он саставио
Троношки летопис, који је касније записао монах Јосиф. Био је
пострижник, а касније и архумандрит и игуман. У Пешти је преписивао
Хронику грофа Ђорђа Бранковића. Дело је настало под утицајем Приче
о боју косовском, Хронике Ђорђа Бранковића и превода Саве
Владисављевића.
- гроф Ђорђе Бранковић – Написао је Хронике. Писао је по Орбину и
народном предању. Није писао о Вуку Бранковићу као издајнику.
Селективно је бирао податке.