Филозофски факултет Београд

Катедра за Општу историју раног средњег

века и помоћне историјске науке
Предмет: Општа историја раног средњег века

СЕМИНАРСКИ РАД
Први Аварски каганат

Београд 2017.

САДРЖАЈ
1. Увод – Порекло Авара и први додири са Византијом................................. 3

2. Први каганат................................................................................................... 4

3. Крај првог Аварског каганата........................................................................ 6

4. Друштвено и државно уређење................................................................... 7

5. Закључак......................................................................................................... 7

Литература..........................................................................................................8

2
1. Увод – Порекло Авара и први додири са Византијом
Судећи према свим подацима и изворима, порекло Авара се везује за турска племена.
Према оскудним сазнањима о њиховом језику и култури, њихову прадомовину требало би
тражити на широком централноазијском простору.1 Али због несигурности ових података
такво порекло Авара остаје на хипотези. Постоји и могућност да су Авари спомињу још и код
Херодота, то јест да су они баш то турско племе које је Херодот споменуо у својој „Историји“.
Најважније историјске одреднице за схватање порекла овог народа јесу историја племена
Јоујан, за које податке црпимо из кинеских извора, стварање и пропаст хефталитске државе,
коју су уништили Турци у свом походу, стварање Западнотурског каганата, и историја Авара у
Азији и на Понту. Уз то постоји и низ легенди о турским племенима, и њиховом пореклу које
дају одређена сазнања о том периоду. Требало би и нагластити да су ови историјски догађаји
везани за пети и прву половину шестог века нове ере. Историја Авара, пре него што ће доћи у
контакт са Византијским царством, ипак остаје доста мутан период, вероватно зато што они
нису успели да створе толико озбиљну и моћну државу, што је последица номадског живота,
да би о њима значајније писали неки околни народи.
Прво спомињање Авара, од стране византијских извора везан је за 463. годину, и делу
ретора Приска, док о њиховом начину живота податке налазимо код Сиријца ретора Захарије,
где он међу тринаест азијских племена описује и Аваре2. Године 557-558. Авари, коју су том
тренутку живели у близини Алана (који су настањавили простор око Кавказа и Каспијског
језера) шаљу прво посланство у Цариград. Резултат боравка Аварског посланства у
престоници Царства, било је издејствовани годишњи данак који су Византинци плаћали
Аварима, коју су заузврат ратовали против неколико номадских племена на страни Византије.
Године 562. долази и друго аварско посланство, чије ће последице бити
далекосежније, и за које имамо више података захваљујући Евагрију, који ће описати овај
догађај, али и саме Аваре и њихов начин живота. Овај пут, Авари, сем годишњег данка траже
и територију за настањивање. Цар Јустинијан (527-565) 3 ће им одобрити територију Доње
Паноније, област између Сингидунума и Сирмијума, али ће тадашњи аварски каган Бајан то
одбити, и задовољити се ипак Доњом Скитијом, коју су у међувремену Авари покорили. 565.
године још једно Аварско посланство ће стићи у Цариград. Овај пут да би осигурали Ромеје
као своје савезнике у борби против Западних Турака, чији ће каган Иштеми две године
касније у разговору са византинским изаслаником истаћи жељу да уништи те Аваре који су
побегли од његове власти, као и да заузврат они ратују против непријатеља Ромеја.

1
Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977, стр. 12
2
Ј. Ковачевић, Аварски Каганат, Београд 1977. стр. 23
3
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, стр 536
3
2. Први каганат

У периоду пре него што ће Авари настанити области Паноније 568. године , на тој
територије живело је неколико мањих и већих народа од којих су најзначајнији Гепиди и
Лангобарди. Прича о стварању каганата на том простору и започиње сукобом између Гепида
и Лангобарда, када је лангобардски краљ Албоин (565-572)4 затражио помоћ од Авара,
уверавајући их да ће се Византијско царство и Гепиди окренути против њих. Аварски каган
Бајан је уз одређене, веома захтевне услове за Лангобарде (нпр. да се територије освојене од
Гепида, припадну само Аварима), прихватио да ступи у борбу са Лангобардима против
Гепида. Гепиди су помоћ затражили од византијског цара Јустина II (565-578)5, који је у овим
сукобима видео шансу за повратака Сирмијума, који су држали Гепиди, тако да је његово
обећање да ће им помоћи било из чисте користи, и на крају им помоћ и неће послати6. Убрзо
ће Гепидски краљ Кунимунд, доживети страшан пораз од Лангобарда и Авара, где ће и сам
погинути. Гепидски командант Сирмијума могао је само да отвори врата византијској војсци,
и да им преда град.
Цар Јустин II тада одлучује да пошаље посланство код Авара, које каган Бајан баца у
окове, и одлучује да опседне Сирмијум великом војском. Византинци ће ипак издејствовати
да задрже Сирмијум, али не ратом, него за столом, плативши високу цену Аварима – 80.000
златника.
Период између 579. и 582. године биће веома важан за Аваре и њихову државу.
579. године Авари ће отићи у Цариград и узети годишњи данак. Иако је данак био исплаћен
одлучују се да нападну Сирмијум и Сингидунум. Притом и праве понтонски мост на Сави, за
који ће касније, након одустајања од опсаде ова два града тврдити да им служи за напад на
Словене, што ће се испоставити као нетачно.
580. године каган Бајан шаље посланство у Цариград, где ће од тадашњег цара
Тиберија (578-582)7 затражити предају града Сирмијуму, говорећи да град нема никакве
шансе за одбрану, због мостова које су направили на Сави, тако да се граду не може ни
доставити храна, ни притећи у помоћ са војском путем реке. Византијски цар одбија Бајана,
што ће довести до мучне опсаде граде која је трајале две године, све док град није предат
Аварима 582. године8, због изнемоглости становника због велике глади која је владала у
Сирмијуму. Прве године Авара у Сирмијуму остају непознаница, јер не постоје никакви
историјски подаци о том периоду. Негде у овом периоду Каган постаје Бајанов старији син9.

4
Џ. Б. Бјури, Варварска инвазија на Европу, Београд 2010. стр 177-178
5
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, стр 536
6
Византијски извори за историју народа Југославије I, Београд 1955, VI Менандер, стр 87.
7
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, стр 536
8
Византијски извори за историју народа Југославије I, Београд 1955, VII Евагрије, стр 100.
9
Имена оба Бајанова која ће владати после њега су непозната.
4
 Након пада Сирмијума и смрти цара Тиберија, на власт долази Маврикије (582-602)10, и
још један турбулентан период између Авара и Византије. Након што је освојио Сирмијум,
Каган Бајан, по византијским изворима, није имао границу у изнуђивању Царства, од тога да
је тражио слонове из Цариграда, до повећања данка на 100. 000 златника. Ово ће изазвати
нове сукобе 584. године.11
Наредан ратни период биће важан јер ће доћи до првих заједничких акција Авара и
Словена. Након пада неколико градова под власт Авара, цар се одлучује за преговоре у
којима је прихваћено да плаћају већи данак. Оно што ће ипак прекинути краткотрајни мир
јесте упад Словена у Тракију и њихово пустошење. Маврикије ће ово схватити као аварско
масло, и због тога ће заточити аварског изасланика. Кагана Бајана ће ово разбеснети што ће
довести до великог похода на Солун 586. године12, који представља један од најважнијих
историјских тачака у аварској историји. У овом походу, што је важно, помагаће им и Словени.
Након седмодневне опсаде са огромном војском и опсадним машинама, Ромеји ће се ипак
одбранити од овог напада, али то неће бити крај сукоба са Аварима. Касније ће се тежиште
ратовања пребацити у Тракију. У наставку ће Византија победом код Хадријанапоља
отклонити непосредну опасност по Цариград, али ће у руке Авара и Словена пасти Тесалија,
Хелада, Епир, Атика и Пелопонез.
Наредни период сукоба између Авара и Византије трајаће између 593. и 599. године,
који ће започети тако што је каган затражио повећање данка, а цар још једном одбио. У овим
сукобима веће успехе бележили су Авари, који су продрли и до Цариграда, али до напада
није дошло јер су преговорима у Дризипери, обуставили ратовање, а данак је повећан са
100.000 на 120.000 златника. Негде око 600. године уместо Бајановог старијег сина на место
Кагана долази Бајанов млађи син. Византинци од раније склопљени мир нису дуго поштовали
и рат се наставља 600. године и трајаће све до 602. године. Поприште рата било је углавном у
Банату, и под вођством команданта Приска византија ће овај пут однети значајније победе.
602. године на власт у Византији долази Цар Фока13, који значајно мења политику
према Аварима. Не само да склапа мир са њима, већ повећава данак са 120.000 на 200.000
златника, и тиме ће купити Аваре и наговорити их да се боре против Персијанаца у Малој
Азији. То неће имати већег утицаја на тамошња збивања јер ће Персијанци низати победе, а
610. године Фока ће бити погубљен и на власт долази Ираклије (610-641).
У наредном времену Византија потпуно губи власт на Балкану. Пред Аварима ће пасти
и већи градови на приморју попут Салоне, 614. године 14, која је била седиште византијске
управе у Далмацији. Константин Порфирогенит говорећи о овом периоду спомиње и да су
Срби и Хрвати у одређеним сукобима поразили Аваре. По једним изворима 619. године, а по
другим 623. године, одиграће се и први напад на Цариград, као увертира за онај велики 626.
године. Овом је претходили су преговори Кагана и Цара Ираклија о миру. Али иза свега се
крила једна велика заседа Авара, уз помоћ које су успели да провале Дуги зид, и да дођу чак
до Теодосијевог зида надомак Цариграда, уз то пустошећи те области.

10
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, стр 536
11
Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977, стр. 54
12
Византијски извори за историју народа Југославије I, Београд 1955. XIV, Miracula s Demetrii I, стр. 176-
183. У делу „Чуда светог Димитрија“ се налази и опис седмодневне опсаде.
13
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, стр 101. Након побуне Фоку на власт доводе
војници.
14
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, стр 110.
5
 Три године касније, 626. доћи ће до једног од најважнијих историјских догађаја
Аварског каганата, ако не и најважнијег. Освојивши скоро све градове провинције Балкан,
Каган15 се одлучује на велики напад на Цариград. У освајању су сем Авара учествовали и
њима потчињени Гепиди, Персијанци који су нападали са мора, и у великом броју и Словени,
који су учествовали и у копненим и у поморским акцијама, као и мноштво других народа.
Опсада је трајала укупно девет дана. Деветог дана је извршена велика офанзива, и са копна, и
са мора, али су нападачи претрпели катастрофалан пораз на оба фронта16. „Као што је битка
код Ниниве уништила персијску моћ, тако је битка код Цариграда до темеља уздрмала снагу Авара“17.
Последице за Аваре су биле јако лоше и велике. Касније Каган, окривљујући словенску флоту
за пораз, погубљује део Словена, и због тога долази до сукоба између два народа.

3. Крај првог Аварског каганата

Након смрти Бајанов млађег сина, Кагана који је напао Цариград 626. године, доћи ће
до поделе каганата на Источни и Западни каганат. Западни ће обухватати област Панонске
низије, док ће границе Источног остати нејасне, али отприлике би обухватао територију од
Кавказа и Азовског мора до реке Полтаве. У овом периоду долази до појаве удеоних кнежева
у државном уређењу. Овај период између 630. и 661. године означава једно нестабилно
време, време побуна и превирања у каганату, које су представљале далекосежне последице
великог пораза код Цариграда. Већ нестабилну ситуацију, учиниће гором, велики поход
Хазара, који ће пустошити Источни каганат и довести до сеоба Авара из Источног каганата у
Западни. У сваком случају смрт Кагана негде након 630. године можемо узети као коначан
датум за период првог каганата.

15
У питању је млађи Бајанов син.
16
Византијски извори за историју народа Југославије I, Београд 1955, X Ускршња хроника, стр. 146-149
17
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959. стр 119

6
4. Државно и друштвено уређење

Основна друштвена подела код Авара јесте подела на слободне и неслободне људе.
Оно што је битно нагласити јесте да је неслободних људи било много мање него слободних.
Основна одлика слободног човека код овог народа јесте било ношење ножа. То је једино
било ускраћено заробљеницима и робовима. Кад говоримо о њиховој организацији мора се
рећи да се она може изједначити са војном организацијом јер је читаво њихово друштво било
подређено војсци и војевању, јер је рат био њихова суштина. Аварски кланови су се делили
по војним улогама у рату, а и клановске унутрашње поделе су начињене по војном
критеријуму. Из друштвене структуре издвајају се једино кнежевске породице.
Што се тиче власти и државног уређења код Авара, оно се у првом Аварско каганату
може описати као једна чиста аутократија. Власт је била у рукама једног човека, врховног
вође – Кагана. Каган је имао све ингеренције, и у рату, и у миру. Само се у случају преговора
са Византијом у Цариград слало посланство.
Избор владара у првом каганату је очигледно ишао наследним путем, то јест постојала
је нека врста династије. Бајана је наследио старији син, а њега млађи брат, вероватно зато
што након седморо деце које је изгубио због куге, и четири у ратовима Бајанов старији син
није више имао мушке деце.
Постоје неке индиције, али из само једног византијског извора, да је код Авара
постојала нека врста саветника, или дворског савета који је помогао Кагану, крајем шестог
века, али то није сасвим поуздано.
Инсигније каганске власти биле су: столица или престо, мач или сабља и бич. На то
указује доста писаних и археолошких извора.18

5. Закључак

Када се све сагледа историја првог Аварског каганата представља освајања и кретање
једног номадског народа у покушају да се настани на одређеној територији на дуже време.
Историја каганата је историја сукоба са народима који су се нашли на тој територији на којој
ће се Авари покушати да живе, као и са једном великом силом која им се нашла на путу –
Византијом. Некако је и логичан крах аварског народа почетком деветог века ако се узме у
обзир да је њихова историја време испуњено ратовима, пљачкањима и пустошењима, без
икакве жеље за некаквим цивилизацијским напретком. У ратовима очигледно треба тражити
суштину и сврху Авара, уколико желимо да схватимо њихов начин размишљања, њихову
организацију државе и друштва, то јест сам њихов начин живота.

18
Целокупно објашњење друштвеног и државног уређења Аварског каганата написано на основу књиге Ј.
Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977. стр. 101-111
7
Литература

- Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977.

- Византијски извори за историју народа Југославије I, Београд 1955.
- Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959.
- Џ. Б. Бјури, Варварска инвазија на Европу, Београд 2010.