Professional Documents
Culture Documents
Да ли су Руси заиста примили хришћанство ДВАПУТ
Да ли су Руси заиста примили хришћанство ДВАПУТ
ИСТОРИЈА
23 АПРИЛ 2021
RUSSIA BEYOND - СРБИЈА
Виктор Васнецов
Public domain
Међутим, Фотије I није прецизирао место ни време покрштавања. Неки извори наводе да су кијевски
кнежеви Асколд и Дир крштени са неким бољарима и одређеним бројем људи. Ако се то догодило,
онда је јасно зашто византијски извори не спомињу крштење из 988. године, јер би то значило да су
Руси у то доба већ примили хришћанство. Међутим, у Кијевској Русији нису откривени трагови
хришћанства који потичу из деветог века. Они се појављују тек у десетом веку, када је крштена
кнегиња Олга.
Олгино крштење
940. године кнез Игор (878-945), Рјуриков син, поново је напао границе Византије, али са слабим
успехом. 944. године склопљен је мир, а оно што је значајно је да је у то доба већ било толико
хришћана међу руским ратницима да су се на мир обавезали у цркви у Цариграду, одвојено од
пагана, који су се клањали лику паганског бога Перуна.
Први руски владар који је званично примио хришћанство била је кнегиња Олга (920-969), удовица
кнеза Игора. Историчари, међутим, не могу да се сложе око тога када и како се то тачно догодило.
Већином се слажу да је Олга крштена у Цариграду 957. и да ју је крстио Роман II (938-963), син цара
Константина VII.
У међувремено, у 10. веку, хришћанство је већ познато и прихваћено у руским земљама. Археолошки
налази обухватају распећа, византијске новчиће са хришћанским симболима који су ношени као
иконе око врата и друге артефакте.
Archive photo
Владимир, који није рођен као хришћанин, у почетку је био паганин. Али у то доба пагани су
доживљавани као „дивљаци“. Када је 986. године Владимир потписао мировни споразум са
муслиманском државом Поволошком Бугарском (налазила се на данашњој територији Републике
Татарстан у Русији), изасланици Поволшке Бугарске тврдили су да мир не може бити равноправан,
јер Владимир „не познаје Писмо“.
Међутим, Владимир је заузврат тражио руку византијске принцезе Ане (963-1011), ћерке
византијског цара Романа II (који је крстио Олгу), а цар је оклевао да на то пристане.
У то доба Цариград је покушавао да угуши побуну генерала Варде Фоке Млађег (940-989) и била му
је потребна помоћ руске војске. Усред овог конфликта Владимир је заузео Херсонес, византијску
колонију на Крму, и запретио да ће напасти Цариград. У овим околностима цар је пристао на брак и
Владимир је почео христијанизацију Русије. Русија је напустила Херсонес и вратила га Византији.
Оно значајано што је донео Анин брак са руским кнезом јесте да су са њом у Кијев дошли
свештеници и успоставили нову православну цркву. Процес христијанизације руских земаља није
текао глатко, не толико зато што су се пагани опирали новој религији, колико због тога што слободне
паганске земље нису желеле да се потчине кијевској власти.
Василиј Навозов
До 12. века већина руских земаља је прихватила хришћанство. Посебно значајно у овом контексту
било је ширење ћириличног писма и литерарне традиције. Тек после примања хришћанства појавили
су се први споменици писане културе код Руса. То је донело и друге културне промене: од увођења
хришћанског поста и мрса, па до постепене промене обреда сахрањивања (пагански обичај кремације
замењен је инхумацијом).