Srbija - Fruška Gora - za izlet i hodočašće

Fruška Gora je toliko blizu Beograda da ć ete popodne sa Novog
Beograda brže sti ći  do nje nego do centra grada, barem ove
godine, dok traju radovi na Gazeli. Valjda i zbog toga, tog ose ć aja
blizine i dostupnosti, ve ć  godinama stižemo do raznih udaljenih
ć oškova Srbije, a ovamo – nikako.  

Fruška Gora

Nekad ostrvo, danas planina – u svakom slu čaju, kada je nešto lepo,
lepo je – nezavisno od toga da li je okruženo morem ili ravnicom. Svoj
planinski status dobila je zahvaljujući Crvenom čotu, tj. visini od 39
metara iznad kvalifikacionih pet stotina potrebnih da jedno obično brdo
„postane čovek“.

Prostire se na dužini od čak 78 kilometara a po širini ponegde zahvata i

čitavih petnaest. Fruška Gora je danas nacionalni park, koji krasi i naziv
srpska Sveta Gora, zahvaljujući velikom broju manastira koji su ovde
 

našli svoj mir, u šumama hrasta, bukve, lipe, graba, topole i vrbe. O
raznim životinjskim vrstama koje su ovde našle uto čište da i ne
pričamo. Samo što nema lavova i tigrova…

 A kažu da se, osim velikog broja pečurki po šumskim livadama, ovde

mogu ubrati čak i orhideje! Ako baš ne žurite, a što biste pa žurili, lepo
 je provozati se do Fruške Gore starim novosadskim putem. Lagano
prolazite Batajnicu, Novu i Staru Pazovu, Inđiju, svake godine sve
uređenija i lepša mesta i ponosne nosioce novih registarskih tablica, sa
lokalnim oznakama „ST“ i „IN“.

Put posle Inđije je u prilično jadnom stanju, ali mora se ponekad nešto i
istrpeti. Negde kod Banstola postoji skretanje za manastir Veliku
Remetu, ali ako ste poranili, zoru prevarili, možete prvo da skoknete do
Sremskih Karlovaca i Stražilova. Jer, kada ste ve ć  stigli do ovde, sve
vam je na dohvat ruke (automobila), i sva rastojanja od ta čaka A do
tačaka B, V, i ostalih, iznose po svega nekoliko, najviše desetak
kilometara.

Stražilovo, Branko Radičević 

Kada sa starog novosadskog puta

skrenete u Sremske Karlovce, putokazi će
vas nepogrešivo voditi ka Stražilovu,
mestu večnog odmora Branka Radičevića,
našeg čuvenog pesnika. Od Karlovaca do
Stražilova imate oko 4 kilometra, a usput i
zvanično ulazite na područ je nacionalnog
parka Fruška Gora.

Uskoro dolazite do drvene kapije, gde

ćete morati da ostavite vaš auto i
nastavite peške. Osim ako vozite bicikl,
kao jedan mladić  koji je na svom
dvotočkašu projurio sve do samoga vrha.
Foto: Micki/Wikimedia Commons

U podnožju Stražilova videćete spomenik Branku Radičeviću, kip

pesnika sa lirom, neobičnog po tome što se ne nalazi na postamentu,
 

već praktično na zemlji, kao da upravo tada dok ga posmatrate – šeta i

smišlja neke nove stihove.

Tu je i simpatičan restoran, gde se može i ručati i to, kako vam drago,

možda pre uspona do Stražilova, a možda i kada se vratite odozgo. Do
gore imate šumsku stazu, malkice zapuštenu, sa ponekom strmom
deonicom, a treba vam oko 20-30 minuta živahnog hoda da se popnete
do spomenika.

Manastir Grgeteg

Foto: Fruška Gora/Facebook

Sa vrha Stražilova možete nastaviti peša čkom stazom ka manastiru

Grgeteg. Staza je obeležena planinarskim oznakama po drve ću duž
staze, a do manastira ima jedno 2,5 kilometra hoda, što je idealna
varijanta celodnevnog boravka na Fruškoj Gori.

Crkva je posvećena Svetom Nikoli, a manastir je, barem tako kaže

legenda, podigao despot Vuk Branković, (naći ćete često i ime Vuk
 

Grgurević) narodni junak poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk. Podignut je u

decenijama sa kraja 15. i na po četku 16. veka.

Verovatno najveća znamenitost Grgetega je danas zidani ikonostas, sa

dvadeset i jednom velikom ikonom Uroša Predi ća.

Sremski Karlovci

Sremski Karlovci, Foto: tamburix/Flickr

Kada dođete u centar Karlovaca, jednostavno ne znate na koju stranu

pre da pogledate. Takva koncentracija predivnih zgrada i detalja na
tako malom prostoru, zaista se retko viđa. I mnogo, mnogo veći gradovi
bi bili ponosni da imaju ovakav centralni trg, oivičen zgradama
Patrijaršijskog dvora, Karlovačke gimnazije, Saborne pravoslavne crkve
posvećene Svetom Nikoli, Rimokatoličke crkve posvećene Svetom
Trojstvu, zgradom Magistrata i mnogim drugim, doteranih fasada i
ukrasa.

Trgom dominira česma „Četiri lava“, u crvenom mermeru, podignuta

davne 1799. godine, a pored ćete naći i bašte u posedu nekoliko kafića,
kao stvorene za uživanje u pogledu na Karlovce. Još kad bi ih stavili na
neku kružnu platformu pa da mogu da se okre ću oko svoje ose…
 

 
Na trgu su se mogle videti i dve tezge na kojima su prodavana dva
lokalna specijaliteta. Jedno je vino „bermet“, a drugo je kola č – kuglof,
kažu jedinstven po tome što ga možete konzumirati u svako doba dana
i uz bilo koje piće (mada ta tvrdnja, po meni, važi za sve kola če?).
Čokoladni kuglof se služi uz crno vino ili kafu, dok se žuti kuglof služi uz
belo, ili čaj. U kolač  se može, po želji, dodati i rum, liker, pa i neka
voćna rakijica. A može i onaj bermet sa susedne tezge. Inače, za kuglof
pola Evrope tvrdi da je to baš njihov kolač, a jedan od vrhunskih prave u
 Alzasu. Nego, da se vratimo iz Francuske još malo u Sremske
Karlovce!

Verovatno svaka zgrada u Sremskim Karlovcima ima manju ili ve ću

istorijsku vrednost. Gde god se okrenete, na đete zanimljiv detalj – kao
recimo jednu tablu da je „na tom mestu bila zgrada Blagodjejanija i
Srpska narodna škola u kojoj je boravio i u čio 1805. i 1806. Vuk
Stefanović  Karadžić“, pa onda u dvorištu gimnazije možete videti još
 jedan lep spomenik Branku Radičeviću, a pored gimnazije isprsio se
čitav red „starinskih“ zgrada, i sa jedne i sa druge strane ulice, sa
divnim gvozdenim kapijama i rešetkama na prozorima.
 

Tu je i gostionica „Sremski kutak“, a malo niže niz ulicu nalazi se i

Donja crkva, posvećena Sv. Petru i Sv. Pavlu, spreda zaklonjena
ogromnim platanom, čija je sadnica nekad davno doneta, kažu, iz Beča.
Uz malo više šetnje, može se stići i do Kapele mira, podignute na mestu
gde su održani mirovni pregovori Svete Alijanse, na čelu sa Eugenom
Savojskim i Otomanske vojske. A pregovori su održani u šatoru koji je,
radi ravnopravnosti pregovara ča – imao četiri ulaza – i unutra okrugli
sto. Pa niko nije bio „glavniji“ od ostalih. Vredelo bi provesti u
Karlovcima ceo izletnički dan, a i više, ali smo ipak seli u kola i uhvatili
pravac ka prvom (po našem planu obilaska) fruškogorskom manastiru –
Velikoj Remeti.

Manastir Velika Remeta

Manastir je udaljen svega nekoliko kilometara od starog novosadskog

puta. Posvećen je Svetom Dimitriju, a u okviru manastira nalaze se i
kapele Sv. Jovana Krstitelja i Uspenja Presvete Bogorodice – jedna iz
18. a druga iz 20. veka. Predanje nam govori da je zadužbinar
manastira bio kralj Dragutin, krajem 13. ili po četkom 14. veka.

Na osnovu drugih izvora, smatra se da je manastir podignut u 15. veku.

Kako god, danas je to velika, impresivna građevina, opasana belo-žutim
zidom manastirskih konaka. Kada kroz zgradu konaka prolazite ka
crkvi, sa desne strane ćete videti veliku gostinsku trpezariju.

Sama crkva sastoji se iz novijeg dela sa zvonikom i starijeg, sa

fasadom u crvenoj opeci, na kojoj je opstalo i par spoljašnjih fresaka. U
čast svih kolega putopisaca, da navedemo i da je u manastiru napisan
prvi putopis u novijoj srpskoj književnosti „Putašastvije u gradu
Jerusalimu“ Jerotija Račanica, koji je u Velikoj Remeti živeo negde oko
1721. godine.

Manastir Krušedol

Posle još nekoliko kilometara puta, brzo se stiže i do čuvenog

Krušedola, možda i najpoznatijeg fruškogorskog manastira. Sačekaće
vas velelepna, jarko crvena kapija, sa okruglom kulom, sa velikim,
drvenim, izrezbarenim vratima – koja predstavlja ulaz u portu
 

manastira, ili bolje reći u veliki zeleni park. To je ista ona jarko crvena
boja kakva danas krasi zidove Žiče ili Pećke Patrijaršije.

Crkva je posvećena Blagovestima Bogorodice, i potiče sa početka 16.

veka od zadužbinara –  Đor đa Brankovića (monaha Maksima) i njegove
majke Angeline. I ovaj manastir je nekoliko puta teško nastradao tokom
svoje istorije, a najteže 1716. godine, kada su ga Turci spalili (i
razrušili), uništavajući pritom i mošti porodice Branković.

Kada ulazite u krug manastirskih konaka i u crkvenu portu, vide ćete na

spoljnjem zidu veliku fresku Strašnog Suda, tj. ono što je ostalo od nje.
U crkvi se nalazi i ćivot sa ostacima moštiju svetih Brankovića
(Maksima, Stefana, Jovana i Angeline).

Zbog velikog broja srpskih velikana koji su sahranjeni u Krušedolu, ovo

mesto se naziva i srpski Panteon. Ovde po čivaju Patrijarh Arsenije III
Čarnojevi ć, Mitropolit Isaija  Đaković, Patrijarh Arsenije IV Jovanović 
Šakabenta, Grof  Đor đe Branković, Vojvoda Stefan Šupljikac, Kneginja
Ljubica Obrenović, kao i Kralj Milan Obrenović.
Perkov salaš – Neradin
Tako je završen današnji obilazak duhovne zaostavštine ovoga kraja
Fruške Gore. Svaki ovakav obilazak, prirodno, motiviše vas da se
dohvatite istorijske literature i svih drugih podataka o fruškogorskim
manastirima i srpskoj istoriji. Sa druge strane, svaki ovakav obilazak,
pošto prilično dugo traje, motiviše vas i da negde ručate.

Neradin se prvi put pominje još davne 1247. godine, i to kao Meradin.

Salaš je ime dobio po nadimku jednog od članova familije Ivanić, a za

godine salaša nismo pitali. Mada se po Internetu može na ći i da je star
oko 60 godina, ponegde piše i preko 100…

Pošto su u kući predmeti iz porodične istorije, i ako je salaš star koliko i

najstariji predmet na njemu, onda tu ima i mnogo više godina. Pošto se
ovde na svaki način poštuje tradicija, i ručak je pravi vojvođanski – tu su
i pogača i so, i domaća rakija, supa, rinflajš (ili što kažu Nemci –
rindfleisch), gulaš sa širokim rezancima, pile ći ili juneći paprikaš i,
naravno, štrudla. Uz još poneki starinski kola č i slatku pitu, a ako ni to
nije dosta, tu su i domaći pekmezi i slatka.
 

Domaćini vele, da kada je baš zdravo vedro, odavde puca pogled sve
do valjevskih planina, a i do Rudnika i Avale. Baš daleko.

Sve vam je to nadohvat ruke. A treba vam samo kakav-takav auto,

 jedan lep, sunčan dan, malo ljubavi prema našoj zemlji, par hiljada
dinara i – rezervacija kod Ivanića, na Perkovom salašu. A može i
izletnička korpa, pa na livadu.

IZVOR: BEAUTIFULSERBIA.COM | SLOBODAN OGRIZOVIĆ