14.

VIZANTIJA I ARABQANI
16. jula 622. hixra/hixret

I Prvi talas

(634.-678.)

634. prvi upad u Vizantiju pod khalifom Omarom, brz prodor 636. 20. avgusta bitka kod Jarmuka, osvojili Siriju 637/8. pokorili Persiju 638. osvojili Jerusalim 639/40. osvojili vizantijsku Mesopotamiju 640.-642/3. osvajali Jermeniju 640. osvojen Dvin u Jermeniji 642/3. Muavija zauzeo zemqu 640.-646. osvajali Egipat pa obalom sve do Tripolija 640. po~iwe osvajawe Egipta 641. Egipat ugovorom prepu{ten Arabqanima 642. vizantijske trupe napu{taju Aleksandriju 644. Otman opozove Amra pa Manojlo nanovo osvaja Aleksandriju 646. Arabqani zauvek zauzimaju Egipat 647. Muavija osvojio Kesareju u Kapadokiji 649. napad i osvojili Kipar 654. osvojili Rod, Kos i Hij; Krit opqa~kan i opusto{en 655. poraz Vizantije u prvoj velikoj pomorskoj bici blizu ju`nomaloazijske obale 656. ubijaju Otmana i Muavija i Alija bore se o vlast; 661. Alija gine 659. - 663. Muavijin ugovor o miru; od 663. - 15 godina svake godine upadi u Malu Aziju 670. zauzet Kizik 672. osvojili Smirnu 674.-678. poku{aji da se zauzme Carigrad

678. flotu pri povla~ewu sredi bura kod pamfilske obale, a vojska

do`ivi veliki poraz u Maloj Aziji; prodor zaustavqen !!! mir na 30 godina. Najva`nija od tri pobede protiv Arabqana = ova+Tur-Poatje 732. i Narbona 734. - ostvario ih Karlo Martel, majordom frana~ke dr`ave.

II Drugi talas

(691.-717.)

691/2. viz. deo Jermenije opet pripadne Arabqanima 697.- 698. bitka za Kartaginu, pad Kartaginskog eksarhata

717. neuspela opsada Carigrada; po drugi put spasena Evropa III Tre}i talas
(726.-740.)

726.-740. proletwi upadi u Malu Aziju; zauzeli Arabqani Kesareju i Nikeju

740. bitka kod Akroniona; Arabqani razbijeni IV Prvi kontratalas

(746.-752.)

746. upadaju u Siriju i vra}aju Germanikeju

747. strateg Kivireota uni{tio kod Kipra arabqansku flotu

750. dinastiju Omajada smeni dinastija Abasida; prestonica se seli iz Damaska u Bagdad 752. povratili Teodosiopoq i Melitinu OTAD VIZ.-AR. BORBA POPRIMA

KARAKTER POGRANI^NOG RATOVAWA

V Drugi kontratalas

(830.-863.)

830. obnavqa se rat 831. ipak pada Palermo 838. ipak padaju Ankira i Amorion 853. Vizantinci osvajaju Damietu u Egiptu; gubitak Sicilije i u ju`noj Italiji; u Maloj Aziji uspesi

863. na granici tema Armenijaka i Paflagonije veliki arabqanski poraz;

VIZANTIJSKA OFANSIVA U AZIJI PO^IWE

VI Tre}i kontratalas

(867.-1055.)

867. odbili Arabqane od Dubrovnika, nastaje tema Dalmatija 870. Arabqani ipak osvoje Maltu 878. Arabqani osvajaju Sirakusu, ali Vizantinci osvajaju ju`nu Italiju 902. Arabqani osvajaju Taorminu i time je i Sicilija wihova 904. pada Solun 908. zna~ajna pobeda nad arabqanskom flotom; Vizantinci povratili Laodikeju 911. arabqanska flota uni{tava vizantijsku kod Krita 924. isto to, ali kod Lemna 934. Vizantinci osvajaju Melitinu 949. zauzimaju Germanikeju, a 952. prelaze Eufrat 960.-961. povra}en Krit 962. Vizantinci osvoje Alepo, pre toga Anazerb i Germanikeju 994. te`ak vizantijski poraz na Orontu 995. zauzimaju Vizantinci Rafaneju i Emesu 999. povra}ena Sirija potom uspesi pod Konstantinom IX (1042.-1055.) POTOM NADIRU SELXUCI

PRVI TALAS:
Godina kojom su po~ele vizantijske pobede nad Persijom - 622. po~etna je godina arabqanske ere. Muhamedova nauka (primitivna i duhovno nerazvijena) bila je puna elementarne snage. Nekoliko godina posle prorokove smrti po~ela je velika arabqanska seoba: {irili su se napu{taju}i svoju neplodnu domovinu. Mawe su {irili svoju veru, a vi{e behu osvaja~i. Vekovna vizantijsko-persijska borba oslabila je oba carstva i olak{ala put Arabqanima. pod vo|stvom kalife Omara, Arabqani su upali u Vizantijsko carstvo i zapo~eli brzu ofanzivu kroz oblasti tek povra}ene od Persije. To je bilo u vreme Iraklija (610.-641.).

634.

636. 20. avgusta, na Jarmuku, potukli su carsku

vojsku ~ime je borba oko Sirije re{ena. Sirijska prestonica Antiohija i ve}ina gradova se predala bez borbe. Posle toga Iraklije je sasvim klonuo. Jerusalim je dugo prkosio napada~u, ali ga je `estoka opsada primorala da 638. popusti Omaru.

U me|uvremenu su pokorili Persijsko carstvo, potom vizantijsku Mesopotamiju

639/40.

Odatle

su Arabqani prodrli

u Jermeniju i

640. zaposeli najja~u tvr|avu zemqe Dvin. 640. Po~elo je osvajawe Egipta. 641. po~etkom novembra, po
nalogu nove vlade, Kir, episkop u Aleksandriji, revnosni monoltelit koji kad je vra}en preuzme i politi~ko rukovodstvo, stupi u pregovore sa Arabqanima i sklopi ugovor kojim je fakti~ki ceo Egipat prepu{ten osvaja~u. 12. septembra 642. vizantijske trupe su napustile Aleksandriju i oti{le na Rod, a 29. septembra arabqanski vojskovo|a Amr je u{ao u grad. Odatle je pro{irio svoju vlast du` severoafri~ke obale, sve do Tripolisa.

644. posle smrti Omara, kalifa Otman je opozvao Amra, {to je ohrabrilo Vizantince. Vojskovo|a Manojlo je krenuo u Egipat, iznenadio

Arabqane i zauzeo Aleksandriju. Me|utim, Amr je u leto 646. ponovo u{ao u Aleksandriju i koptsko stanovni{tvo se pokorilo Arabqanima. Vizantijsko carstvo je za sva vremena izgubilo ovu najbogatiju i privredno najja~u provinciju. Namesnik Sirije, Muavija, koji je

642/43.

zauzeo

Jermeniju,
vojskovo|a nemogu}a.

a 647. Kesareju u Kapadokiji, prvi je arabqanski koji je uvideo da je borba sa Vizantijom bez jake flote

su na Istoku zauze{e Arabqani. Vizantija je izdejstvovala primirje na 3 godine, me|utim Muavija je to iskoristio za izgradwu flote. je{i) Kos i Hios, a Krit opusto{ili.

649. Muavija je spremio prvu pomorsku ekspediciju. Napali Kipar, jedno od najvaznijih uporista vizantijske pomorske snage 654. Arabqani su zauzeli i opusto{ili Rod (prodali Kolosa nekom 655.

pod carevom komandom (Konstant II 641.-668.), blizu ju`ne maloazijske obale, Vizantinci su potpuno pora`eni u prvoj velikoj vizantijsko-arabqanskoj pomorskoj bici. 656. me|utim, u Arabqanskom carstvu je posle ubistva Otmana izbio sukob izme|u kalife Muavije i tzv. pravovernog kalife Alije koji se 661. zavr{io Alijevom pogibijom. U takvim uslovima, Muavija je

659.

sklopio sa Vizantincima ugovor o miru i pla}ao je danak. Posle Konstanta II na carigradski presto stupio je wegov mladi sin Konstantin IV (668.-685.). Posle sre|ivawa prilika u Kalifatu, Muavija

je 663. ponovo upao u Malu Aziju i otada su se arabqanske najezde u toku 15 godina, svake godine ponavqale. jedan Muavijin vojskovo|a se do~epao i Kizika, u neposrednoj blizini vizantijske prestonice.

670.

poluostrva

ogromna flota se pojavila pred carigradskim zidinama. Borbe su trajale sve do jeseni kada se arabqanska vojska povukla u Kizik. Arabqani su poku{ali da zauzmu Carigrad i idu}ih godina, ali 678. su morali da odustanu i povukli su se iz vizantijskih voda. Vizantinci su prvi put koristili gr~ku vatru, eksplozivnu materiju, poznatu samo wima. Arabqanska vojska, pored velikih gubitaka kako na moru zbog bure tako i pri povla~ewu, zadobila je te`ak

674. u prole}e,

poraz u Maloj

Aziji 678. Stari Muavija

je bio primoran da sklopi 30-godi{wi mir i da pla}a danak (3000 zlatnika godi{we+50 robova+50 kowa). Pobeda Konstantina IV 678.~ini prekretnicu od svetskoistorijskog zna~aja; prvi put nadirawe Arabqana je bilo zaustavqeno.

DRUGI TALAS:
U vreme Justinijana II (685.-695.), vo|ena je kolonizaciona politika, tako da je zbog lo{eg stawa u oblasti Kizika kojoj su trebali iskusni moreplovci, car preselio stanovnike Kipra u ovu oblast. To je

tangiralo interese Kalifata, te je 691/2. izbio rat u kome su Vizantinci do`iveli poraz, a vizantijski deo Jermenije opet pripao Arabqanima. 695. u Vizantiji je do{lo do prevrata. Car Justinijan II je poslat u progonstvo, a doveden je Leontije (695.-698.). Vizantija gubi ravnote`u.

697.

Arabqani su zauzeli

Kartaginu.

Flota koju je car

Leontije poslao u Afriku povratila je

grad, ali ve}

idu}eg

prole}a, grad je izgubqen. 717. u avgustu, Arabqani su sa vojskom i flotom stajali pod Carigradom. Teodosije III (715.-717.) je uz pomo} Bugara
(han Tervel, stari prijateq Justinijana II i neprijateq Vardana Filipika), gr~ke vatre i epidemija koje su zahvatile arabqansku vojsku, posle godinu dana uspeo da istera Arabqane iz vizantijskih voda i po drugi put je spa{ena Evropa.

TRE]I TALAS:
Po~ev od 726. Arabqani su svakog prole}a upadali u Malu Aziju. Zauzeli su Kesareju, Nikeju i tek 740. kod Akroniona Lav III (717.-741.) je uz pomo} Hazara velikom pobedom zaustavio Arabqane.

PRVI KONTRATALAS:

Arabqanska snaga bila je uzdrmana ratovima iz doba Lava III, ali i te{kom unutra{wom krizom. Dinastiju Omajada 750. zamenila je dinastija Abasida. Centar je preba~en iz Damaska u Bagdad. Konstantin V (741.-775.) zauzeo Germanikeju.

746.

upao je u severnu Siriju i

747. strateg Kiviriota uni{tio je kod Kipra arabqansku flotu 752. Konstantin V je zauzeo dve va`ne pograni~ne tvr|ave,
Teodosiopoq i Melitinu. Zarobqenici iz osvojenih teritorija slani su u Trakiju. Vizantijsko-arabqanska borba dobila je karakter pograni~nog ratovawa.

DRUGI KONTRATALAS:
Sin Mihaila II, Teofilo (829.-842.) pokazivao je veliku qubav prema arabqanskoj kulturi. U isto vreme, obnavqa se rat sa Arabqanima.

830.

kalifa Mamun

sprema

ofanzivu,

831.

pada

Palermo.

situacija je bila promenqiva. 838. Mamunov brat, kalifa Mutasim zauzima Ankiru i Amorion. Pored izvesnih neuspeha u po~etku, vizantijska vlada, sada na ~elu sa Mihailom III (842.-867.) ispoqava sve ve}u aktivnost i smelost. 853. vizantijska flota se iznenada pojavquje pred obalama Egipta. Tvr|ava Damieta na Nilu zauzeta je i spaqena. Na Siciliji, me| utim, Vizantija je trpela gubitke, i nije mogla da spre~i osvajawe ostrva i prodirawe Arabqana u ju`nu Italiju. U Maloj Aziji, naprotiv, Vizantija je pre{la u napad. Dobre poteze koje su vukli kesar Varda (cari~in brat) i car Mihailo III sa svojim vojskovo|ama podigli su vojni duh Vizantinaca. na granici tema Armenijaka i Paflagonije, melitinskom emiru Omaru suprotstavio se Petronije i doslo je do ogor~ene borbe u kojoj je arabqanska vojska uni{tena, a sam Omar poginuo. Posle pobede 863. po~iwe epoha vizantijske ofanzive u Aziji.

863.

TRE}I KONTRATALAS:
867. nakon 15 meseci opsade od Dubrovnika oterani Arabqani; nastaje tema Dalmatija 870. Arabqani ipak zauzeli Maltu Za vreme Vasilija I (867.-886.) polo`aj Vizantije se poboq{ao, naro~ito u Italiji. 876. odbijaju se ar. napadi na obale Dalmatije i Gr~ke 878. Arabqani osvojili Sirakuzu. Me|utim, pod vo|stvom Ni}ifora Foke, ju`na Italija je ponovo do{la pod vizantijsku vlast. ~ak je i Rim, ugro`en stalnim upadima Arabqana, zatrazio za{titu vizantijskog cara. Za razliku od Vasilija I, Lav VI (886.-912.) nije mogao da se ograni~i na borbu protiv Arabqana, zbog borbi sa Bugarskom. Snage

Vizantije su, zato oslabqene, kako na Istoku, tako i na Zapadu. Na Istoku, Jermenija je bila izlo`ena arabqanskim napadima, a u Kilikiji otpo~elo je nadirawe Arabqana, pra}eno opse`nim pomorskim operacijama du` ju`ne obale Male Azije. Na Zapadu i na moru, Vizantija je trpela poraz za porazom. 902. pala je Taormina, posledwe vizantijsko upori{te na Siciliji. Time je arabqansko osvajawe Sicilije uglavnom zavr{eno, posle 75 godina borbe. Na Istoku, Arabqani su gospodarili ne samo Sredozemnim, ve} i Jegejskim morem. 904. Arabqani, pod vo|stvom gr~kog renegata Lava iz Tripolisa, udaraju na Solun i osvajaju ga. Ovde su izvr{ili strahoviti pokoq pre no {to su se povukli sa mnogobrojnim zarobqenicima i plenom. 908. u oktobru Himerije je u Jegejskom moru odneo zna~ajnu pobedu nad arabqanskom flotom, zatim napada sirijsku obalu i zauzima Laodikeju. 911. jaka vizantijska flota na ~elu sa Himerijem isplovqava protiv Krita. posle duge, uzaludne borbe, flota je bila primorana da se povu~e, me|utim, arapska eskadra napada flotu i potpuno je uni{tava. Roman Lakapin (920.-944.) i Konstantin VII Porfirogenit (913.-959.), savladari, bili su uglavnom zauzeti borbom sa Simeonom. Prime}uje se, ipak, ja~awe izvesno ja~awe vojne snage, naro~ito pomorske. 924. Vizantija kod Lemnosa unistava flotu Lava Tripolitanca i uspostavqa svoje gospodstvo na Jegejskom Moru. 934. Jovan Kurkuas osvaja grad Melitinu. Mo} Abasidskog kalifata u Bagdadu nalazila se u stalnom opadawu, a i snaga Hamdanida. Zbog unutra{wih problema Saif-adDaulah se povla~i da bi se ume{ao u poslove Kalifata. 949. Vizantinci zauzimaju Germanikeju, a 952. prelaze Eufrat. Narednih godina, me|utim, Saif-ad-Daulah se pokazao nadmo}nijim. 960. u leto, Ni}ifor Foka je krenuo sa velikom flotom na Krit. Posle duge i veoma te{ke opsade, wegove trupe su u martu 961. osvojile Kandiju, prestonicu ostrva. Krit je ponovo pripao Vizantiji, po{to se skoro 140 godina nalazio pod vla{}u Arabqana, sluze}i im kao glavna baza u isto~nom delu Sredozemnog Mora. Ni}ifor Foka obnavqa borbu sa Saif-ad-Daulahom u Aziji. Osvaja Anazarb u Kilikiji, Germanikeju, a u decembru 962. pao je i Alepo, prestonica Saif-ad-Daulaha. Arabqani iz Fatimidskog kalifata u Egiptu prodrli su u Siriju i naneli carskom komandantu Antiohije tezak poraz na Orontu 994. Posle toga opsednut je Alepo, i izgledalo je da je i sama Antiohija ugrozena. 995. Vasilije II (976-1025) li~no se pojavio pred zidinama Alepa, oterao iznena|enog neprijateqa i zauzeo Rafaneju i Emesu. 999. re{ava situaciju u Siriji, a posle toga je krenuo u kavkaske pokrajine da bi sredio prilike u Jermeniji i Iberiji. Arabqanske snage na Siciliji bile su u opadawu, te je Georgije Manijakis uspeo za kratko vreme da im oduzme isto~ni deo ostrva sa Mesinom i Sirakuzom. Svi wegovi uspesi osuje}eni su nepoverewem cara Konstantina IX (1042.-1055.) koji je smenio pobedni~kog vojskovo|u. Uspe{ni pohodi na Istoku i Siciliji jo{ jednom su dokazali nadmo}nost

Vizantije prema Arabqanima. Konstantin IX je mogao da nastavi politiku Vasilija II u Jermeniji i da sprovede aneksiju kraqevine Anija. Me|utim, bilo je to vreme nadirawa Turaka Selxuka sa istoka. Selxuci su zbrisali ostatke arabqanske sile u Aziji brzinom i lako}om pred kojim blede svi uspesi nekada{wih vizantijskih ofanziva. Oni su pokorili persijske oblasti, prodrli kroz Mesopotamiju i osvojili kalifinu prestonicu Bagdad. Kalifat, kome je ostala samo verska suprematija, do{ao je pod protektorat mo}nog sultanata koji je zavladao nad muhamedanskim svetom u Aziji.