Настанак Османског Царства Предраг Владисављевић

__________________________________________________________________________________

У XIII веку у Малој Азији од једног малог емирата

Настанак унутар Селџучког Царства настаје највећа империја у
средњем веку. Царство је основао Осман (1299.-1326.) по
Османског коме је иначи добило име Османско Царство или
Царства Отоманско Царство (Отоман је енглеска верзија имена
Осман).

Осман I, Најезда Монгола донела је велику сеобу

муслиманског живља. Многи од избеглица населили
Мурат II, су се на територији којом је владао Осман и међу
њима је било много искусних бораца Газија. Осман је
Мехмед II и искористио ту могућност и ангажовао их убрајајући
их у своју војску.Желео је пре свега да на рачун
пад Византије заузме што више територија. Непрекидни
напади османлија на Византију доносили су плен од
Цариграда
Грб Османског царства

пљачке, али и повлачење многих византијских

1453. године

племића и прелазак на Османову страну.

Један од најпознатијих био је управник
области Кирменкије Михајло Козес који
прелази на страну Османског емирата и
бори се против Византије. За оснивање
емирата у Малој Азији Осман највише
дугује пријатељству свог оца Ертругула
са Селџучким султаном Алеадином.
Ертругул је дошавши из области Еуфрата
населио у Анадолији, а од Алеадина
касније добија место Согут да би га
Султан Осман
учинио престоницом свог емирата.
Осман након смрти свог оца 1280. године постаје бег и склапа савезе са многим
Хришћанима који су живели у овој области. Напади Монгола су били настављени, а
Осман је желео да им се супростави у име Селџучког султаната. На рачун Византије
Осман је формирао нову државу. Успео је да победи Византију код Мелангине, а сам
град назвао је Каџахисар тако га потурчивши. Осман је убрзо завладао читавом
Анадолијом. Почетком XIV века византијски цар Андроник унајмио је плаћену војску
Каталане да би се супроставио све снажнијој Османовој држави. Ипак, каталанска
војска предвођена Руђером де Флором убрзо се окреће против Византије па све више
пљачком и рушењем наноси штету византијским градовима него што их штити од
Турака. Један за другим падали су византијски градови. Цркве су претваране у џамије, а
становништво је потурчивано. Осман је постао владар читаве Витиније. Он је

151
Општа историја
Настанак Османског Царства Предраг Владисављевић
__________________________________________________________________________________

искористио такође и нестанак Иконијског Султаната и коначно неометано створио

државу 1299. године. Турци убрзо заузимају и Брусу 1326. године и тамо преносе своју
престоницу. Султан Осман умире исте године и бива сахрањен у Бруси. Њега је
наследио његов син Орхан.

Султан Мурат II –Османско царство у XV веку постаје најснажнија држава у Малој

Азији. Прелазе такође и у Европу, наносе тешке ударце Византији која је све више била
разједињена. Рат са Бугарском и разједињеном Србијом након смрти цара Душана дају
превласт Турској и на Балкану. Последње
упориште Византије и словенских народа
који су живели на Балкану био је Цариград.
Пад Византије и словенских држава на
Балкану обележили су XV век и тада за њих
почиње период турског ропства. Након
смрти султана Мехмеда I 1421. године на
власт у османском царству долази велики
владар Мурат II (1421.-1451.). Одмах након
доласка на престо напада Византију. Са
војском проваљује у Мореју и опседа
Цариград. Опсада је трајала до наредне
1424. године када Византија уз огромне
напоре успева да потпише мир. Наметнут је
велики порез Солуњанима и у граду је
завладала глад. Ипак ни сви напори деспота
Андроника владара Солуна нису уродили
плодом. Мурат 1430. поново долази пред
зидине Солуна. Овог пута повлачење и
преговори нису долазили у обзир. Солун
пада у турске руке. Настала је велика
пљачка и убијање локалног становништва.
Они Грци који су успели да побегну
уточиште су нашли у Србији која је у то
време још била слободна. Мурат након
Јањош Хуњади познатији код нас под именом Сибињанин освајања Солуна осваја и читав Епир и
Јанко
Албанију. Најпознатији турски војсковођа
Иса-бег креће и на Србију у жељи да сруши српску деспотовину. Србија је уз помоћ
Угарског краља Сигисмунда успевала некако да одоли нападима Турака. Турска 1439.
године упада у Србију и пустоши редом градове почев од Новог Брда. За то време у
Угарској планирана је контра офанзива која би имала шире размере па чак и отерала
Турке са Балкана. У том периоду највећу улогу имао је чувени војсковођа Јањош
Хуњади. Он је предводио војску састављену од Хришћанских витезова која је у поход
кренула 1443. године.

Овај поход је у почетку имао много успеха. Убрзо је заузета и Софија. Турска
војска је била у потпуности у хаосу и без идеје како да се супростави великој крсташкој
152
Општа историја
Настанак Османског Царства Предраг Владисављевић
__________________________________________________________________________________

војсци. Порази код Софије, Мелштице и Куновице натерали су Турке на убрзано

повлачење, док је у крсташкој војсци морал био на највишем нивоу. Зима 1444. године
је прекинула овај поход, али само на кратко, јер већ у пролеће исте године. креће нови
напад хришћанских витезова. Циљ је био Цариград. Мурат је сада био заузет на истоку
у Азији. Дошао је у сукоб са Караматским емиратом и доживео страховит пораз где је
једва остао жив и успео да побегне. Овај пораз доноси и абдикацију у корист сина
Мехмеда, међутим када је сазнао да се спрема нови крсташки поход враћа се на престо.

Велика војска је кренула преко Бугарске. До одсудне битке дошло је 20.

септембра 1444. код Варне. Турска војска бројчано и до неколико пута надмоћнија

Битка код Варне

однела је велику победу и нанела страховит пораз крсташима. Угарски краљ Владислав
је убијен, а Јањош Хуњади успео је некако да се извуче и побегне са мањим одредом
коњаника. Ово је био пресудан тренутак у Муратовом освајању Балкана..

153
Општа историја
Настанак Османског Царства Предраг Владисављевић
__________________________________________________________________________________

Султан Мурат II умире 1451. године и његово место преузима његов син Мехмед
познатији као Мехмед II Освајач.

Мехмед II Освајач – Султан Мехмед II (1451.-1481.) је први пут дошао на престо када
је његов отац абдицирао 1444. године због одласка у рат са Караманима, али због
опасности коју је представљао крсташки рат Мехмед враћа престо свом оцу Мурату II.
Друга владавина султана Мехмеда II почела је обрачуном са сродницима. Уз помоћ
јаничара убио је брата Алија и тиме започео крваве обрачуне у борби за престо који
касније постају традиција на султановом двору. Што се тиче проширења државе
Мехмед је наставио онда где је његов отац стао. На реду је био Балкан, а пре тога
велики хришћански центар Цариград.

Пад Цариграда – Опсада Цариграда је почела 5. априла 1453. Мехемд је припремио

огромну војску у жељи да што пре тријумфално умаршира у град. Циљ је био са копна
напасти директно на једна од градских врата. Поред копнених снага Мехмед уводи и
артиљерију, до тада
најсавремније топове, а
поред тога турска флота
прилази Златном рогу
који је био природна лука
Цариграда. Византијски
владар Константин XI
Драгаш је био препуштен
сам себи и једном одреду
од 800 Ђеновљана који
су помагали одбрану
града. Са запада није
имао никакву помоћ коју
је папа обећавао. Град је
био под непрестаном
паљбом топова. Иако је
Златни рог био затворен
великим металним
ланцем Турци су
бродовима затворили све
прилазе. Поморска битка
која се догодила 20.
априла била је прва
победа Византинаца,
међутим испоставиће се
касније и последња. Два
Султан Мехдмед улази свечано у Цариград
дана након тога Мехмед
уводи још бродова у опсаду града и тада се већ назирао крај. У уторак 29. маја почела је
свеопшта офанзива турске војске. На зидинама Цариграда страдао је у одбрани и сам
византијски владар. Град је недуго затим пао. Три дана је трајала пљачка и разарање
154
Општа историја
Настанак Османског Царства Предраг Владисављевић
__________________________________________________________________________________

Турци су топовима сламали одбрану града који је био опседнут. Топовска канонада је уносила огроман страх и панику међу
бранитељима града.

града. Многе драгоцености, иконе, рукописи су покрадени. Становништво у Цариграду

је доживело масакр. Црква Свете Софије је претворена у џамију. Султан Мехмед је
учинио да сада престоница османске империје буде Цариград. Словенски народи на
Балкану били су свесни да је после пада Цариграда знали су да ће сада на ред доћи
напади на њихове земље. Тако се и догодило. Мехмед је муњевито напао Србију и
Смедерево пада у турске руке 1459. године без борбе. После српске деспотовине падају
и Босна 1463., Херцеговина 1481. и Црна Гора 1496. године. Последњи остатак
Византије Морејска деспотовина пала је 1460. године када Мехмед осваја град Мистру.
Од Ђеновљана преузима острво Лезбос 1461. године. Наставио је борбу за острва на
Егејском мору и тиме улази у рат са Венецијом. Осваја и Ђеновљанску луку Кафу у
Црном Мору и велики број острва у Јонском мору. Овим је Османску империју учинио
најснажнијом у њеној историји, због тога добија и назив „фатих“ што би значило
„освајач“ па нам је у историји остао познат као Мехмед II Освајач. Умро је 1481. године
и сахрањен је у џамији у Цариграду која је по њему и добила име.

155
Општа историја
Настанак Османског Царства Предраг Владисављевић
__________________________________________________________________________________

156
Општа историја