Последњи ратни поход Сулејмана 1566.

188-201 стр.

 Рат против Аустрије 1566. као и претходних година крајњи

циљ је био Беч, ратни поход је завршен освајањем Сигета и
великом јаничарском буном после Сулејманове смрти и
ступања на власт Селима II.
 Пре него што је султан кренуо, везир Пертев Мехмед-паша се
упутио ка Ердељу, да заузме тврђаву Ђулу на Карашу. Ова
претходница је требало да утврди стање пута, безбедност...
Сличну улогу на фронту имали су Јован Сигисмунд Запоља
(ердељски кнез) и Девлет Гирај (хан кримских Татара) који су
требали да заузму Токај и Сатмар.
 У султановој војсци највећи страх су уливале делије
(заточници) , телохранитељи појединих велможа. Султан је
био стар и болестан па је Соколовић углавном издавао
наређења.
 Султан је ушао у Земун, прешавши понтонски мост код Шапца
1566. Након Бајрама је примио Јована Сигисмунда Запољу
ердељског кнеза и изјавио да неће да се врати у Цариград док
он не буде крунисан за краља Угарске
 План Катарине Медичи је био да се Ердељ, Влашка и
Молдавија уједине са Пољском и да на престо нове државе
дође Јован Сигисмунд који би се оженио Маргеритом Валоа
(сестром краља Шарла IX) и зато је на земунско поље дошао
тајни француски емисар да о томе преговара са турцима.
 На земунско поље су стигли и поклисари Дубровачке
републике да одговарају на оптужбе великог адмирала Пијале
 Мехмед-паше (који је упловио у Јадранско море да би
обезбедио султановом походу бок у правцу Беча), он их је
оптужио да су пружали помоћ Шпанцима. У заштиту
Дубровника је стао херцеговачки намесник Кара Синан-бег
Бољанић (његова породица се уздигла захваљујући
Соколовићу, био је ожењен Шемсом, сестром Соколовића).
 Из земун поља је султан требао да крене према северу на град
Јегар (који је био највећа препрека на путу за Беч), зато је код
Петроварадина подигнут мост. Овај план је измењен па је
султан кренуо на град Сигет, који је бранио Никола Зрински.
Узрок те измене је био највероватније пораз будимског
беглербега Мехмед-паше Јахјапашића познатог по имену
Арслан.
 Пертев Мехмед-паша који је требало да штити султанов поход
на истоку и даље је опседао Ђулу, Јенопољ и Вилагош и
полако заузимао област средње Тисе.
 Сулејман је наредио да се код Осијека подигне мост преко
Драве и тим путем удари на Сигет, тако је 1566. изграђен
понтонски мост.
 На челу са Шемси Ахмед-пашом, румелијским беглербегом
највећи део војске је кренуо према Сигету, мало пре султана.
Пре њих се упутила артиљерија, значајан је био топ
кацијанерица (по Ивану Кацијанеру, аустријском генералу који
га је оставио на бојном пољу после битке код Горјана). Док је
војска ишла ка Сигету, Арслан-паша Јахјапашић је задављен,а
на место будимског беглербега је постављен сестрић великог
везира Мустафа Соколовић, а његов млађи брат Мехмед (који
ће постати велики везир после 40 година) постављен за
намесника у Босни , тако је марш настављен у знаку тријумфа
читавог рода Соколовића.
 Сулејман је умро септембра 1566. али је велики везир
прикрио његову смрт, тиме је постигао да војска освоји Сигет
пре него што се побуни због султанове смрти. Никола Зрински
капетан Сигета, изабрао је смрт. Освајање Сигета је омогућило
проширење у области Блатног језера.
 Пертев Мехмед-паша је уз помоћ темишварског намесника
Хасан-паше Предојевића и кримских Татара задобио тврђаву
Ђулу, Јенопољ, Вилагош и тако затро власт Максимилијана II у
крајевима око средње Тисе.
 У време опсаде Сигета Турци су претрпели и један пораз који
је Мехмед-паша Соколовић посебно запамтио. По налогу
надвојводе Карла, а под заповедништвом хрватског бана
Петра Ердедија ударили су на Новиград који су освојили. Зато
су се бегови Пожеге и Ливна упутили уместо на Сигет, ка
Новиграду.
 Мехмед-паша је саопштио војсци да је султан умро, кад су се
враћајући налазили пред Београдом, настала је буна, али је
угушена.
 Мехмед-паша је у Београду срушио три цркве и саградио је
своју задужбину, о овоме је писао италијански путописац
Марк-Антонио Пигафета и Герлах.
 Везир је преговарао о миру са Максимилијаном, али под
условом да цар претходно разруши градове Тату и Весприм
које је пре почетка рата изгубио Арслан-паша па је због тога
кажњен смрћу.
 Мировни преговори између Антуна Вранчића и Мехмед-паше
Соколовића су започели августа 1567. а мир је склопљен у
Једрену фебруара 1568. О томе је записе оставио Марк-
Антоније Пигафета.