Arabljani

Арабљани су насељавали арабијско полуострво и бавили су се углавном сточарством.

Живели су у родовско-племенским заједницама које су врло често биле завађене и у
међусобном рату.
Арабија била је укљештена између две светске силе, Византије и Персије.

Мухамед (570-632)
Потицао је из сиромашне породице и већ у шестој години остао без оца.
Као четрдесетогодишњак почео је да иступа као ”божији изасланик” и проповедао је нову
веру у једног Бога (Алаха).
У почетку је имао мало присталица и супротстављали су му се трговци из Меке, па је 622.
године прешао у Медину. Ова година представља почетак муслиманске ере.
Успео је да освоји Меку 630.године и онда је сва племена која нису желела да прихвате
нову веру ислам избацио је из Ћабе, арабљанског светилишта. Ћаба је грађевина
коцкастог облика на чијем се источном углу налази – црни камен, део метеорита који је
пао са неба. Мухамедово учење налази се у исламској светој књизи – Куран.

Калифе
Његови наследници се називају калифе и након смрти Пророка кренули су у освајања.
Тек што је византијски цар Ираклије повратио читав источни део царства, морао је да те
исте територије брани од Арабљана.
Под вођством калифе Омара Арабљани су ударили на Сирију и у бици код Јармука 636.
године успели да до ногу потуку византијску војску и Сирија је освојена од стране
Арабљана.
638.године су освојили Палестину накод пада Јерусалима;
641.године су уништили Персију.
Византијски цар Ираклије се налазио у Антиохији, на вест о потпуном слому одбране
Византије на Истоку он се повукао према Цариграду, потпуно сломљен психички и
физички.
Египат је освојен од стране Арабљана 646.године.

Опсада Цариграда
Арабљани су освојили Кипар, Кос, Родос и Смирну. Главни циљ био им је освајање
Цариграда.
Прва опсада Цариграда (674-678). 674.године се огромна флота Арабљана појавила
пред зидинама Цариграда.Тадашњни византијски цар био је Константин IV. Борбе
су трајале преко целог лета, у јесен арабљанска флота би се повукла. Ту тактику су
Арабљани понављали из године у годину.
Арабљани су били поражени у поморским биткама због ”грчке ватре”.
Друга опсада трајала је од 717. до 718.године. Тадашњни цар Лав III је позвао у помоћ
Бугаре који су нанели Арабљанима тешке губитке на копну.
Победа цара Лава III у бици код Акроинона 740.године,успостављена равнотежа на
Истоку.
Арабљани су у само једној бици успели да униште краљевство Визигота у Шпанији, 711.
године.
732.године су поражени у бици код Поатјеа од стране Карла Мартела.
Арабљани су својим освајањима успели да створе огромну државу. Међутим у 8.веку
почела је њена деоба.
Династија Омејада (661-750.)
Династија Абасида (750-1258.), премештају престоницу из Дамаска у Багдад. (град
основан 762.године)
756.године на Пиринејском полуострву су утемељили независну државу са средиштем у
Кордови. Врхунац у 10.веку.
У северној Африци су се 909. године учврстили су се Фатимиди.
969.године су освојили Египат и основали град Каиро.
Продором Селџука и њиховим освајањем Багдада 1055.године тамошњи калифат постаје
само верски вођа.
Каирски калифат је ојачао и проширио се на Сирију и Палестину.
Фатимиде ће сменити Саладин који је основао династију Ејубида 1171. године.