Запис савременика са двора султана Саладина (прилагођено)

Моје име је Гази Ал-Захер Ибн Ал-Салах, ја сам писар на двору премилостивог Саладина,
султана Сирије и Египта. Ово је 570. година од како је пророк Мухамед прешао из Меке у
Медину. Премилостиви султан Саладин један је од највећих Мухамедових синова јер је
успео да уједини народе Египта и Сирије и других малих држава Мале Азије и да сву, пре
тога, зараћену браћу помири и успостави велико царство Алахово. Султан Саладин је
потомак изабраног сараценског народа који је ширио мир и благостање међу
неверницима. Хришћани и Јевреји у Шпанији, Африци и Малој Азији радо су дочекивали
Саладина и проглашавали га својим султаном. Поштовали смо их као људе, иако су
неверници. Саладинови претходници и сам Саладин пренели су неверницима,
хришћанима и Јеврејима, многа културна добра за која они нису до тада знали. Ми смо им
показали шта је пиринач, шећерна трска и конопља. Ми смо им показали шта је хартија,
бусола и барут. Ми смо их учили математици, јер смо о томе много више знали него они.
Поштовали смо њихове филозофе и научнике па смо преводили на арапски разне античке
књиге. Показали смо им како је вода лепа и света, јер неверници нису много држали до
чистоће тела, хране и простора у коме су живели. Показали смо им како се поштује жена,
како се слави њена лепота, јер су се они односили према женама као према животињама.
Али, неверници остају – неверници! Правовернима, стога, не остаје ништа друго до да их
– уништи! За сва времена.

Неверницима ништа није доста. Ево већ има сто година како разни европски краљеви и
племићи наваљују да освоје наше царство. Упадају као хорде, племићи и краљеви у свили
и кадифи, окићени и накићени, а народ, који они сматрају својом војском бос и гладан.
Куда прођу, остављају пустош и хаос, убијају, пљачкају, пале, односе. Све што смо дуго и
с љубави градили, нестаје у једном дану. Порушили су и опљачкали већ десетак градова.
Каиро и Дамаск, Саладинову престоницу, сачували смо у херојској борби емира. Ова војна
је најстрашнија до сада. Војску неверника предводи енглески краљ Ричард. Он је познат
по својој борбености и неустрашивости. Саладин поштује такве непријатеље. Можда је
Ричард храбар, али части нема ни мало! Његова дела најбоље о томе сведоче: прошле
године је та европска војска која себе назива крсташима напала Акр, лепо и велико
утврђење. Премудри Саладин чинио је све да спасе овај град иако није имао довољно
снажну и бројну војску да нападне све крсташе. Старешина утврђења није више могао да
одолева нападима. Понудио је предају. Ричард је тражио да му се да двеста хиљада
златника и да му се остави преко две хиљаде заробљеника. Старешина гарнизона је
пристао у Саладиново име иако је преговарао без Саладиновог знања и одобрења. Али,
Саладин је часног срца и поштења и није погазио реч, иако се сам никада не би сложио са
таквим условима. Када су крсташи ушли у Акр, још су пљачкали, палили и убијали, иако
се град предао. И шта се десило: недељу дана касније Ричард је наредио да се погубе сви
заробљеници тврдећи како Саладин није одржао реч. Две хиљаде и седам стотина
мушкараца, жена и деце било је погубљено у једном дану. Погубили су их изван зидина
града тако да су Саладинови војници могли да гледају покољ који је трајао цео дан.
Војници су покушали да спасу заробљенике, али су их крсташи вратили у град и тамо
погубили.

Овог лета крсташи наваљују на Јерусалим, Свети град. Они нас зову неверницима и тврде
да прљамо и уништавамо њихово свето место. То је лаж. Свако ко уђе у Јерусалим, Свети
град, зна да ниједна хришћанска или јеврејска знаменитост није пипнута. Јерусалим је
свето место колико за њих, толико и за нас. То је једина истина. Страхујем од битке, али
бранићемо Јерусалим са вером у Алаха. Као што Куран каже: Они који чине неправедан
рат, нестаће. Бог чува правду, а ми не сумњамо да смо под његовом заштитом. Нека је
слава Алаху и премилостивом Саладину, султану Сирије и Египта.