Kraljica Palmire 2

St. 321St 94Naslov originala: Reine de Palmyre, Tome 2 Les Chaines d'or/ A. B.
Daniel Kraljica Palmire, Knjiga druga Zlatni okovi / A. B. Danijel Copyright 2007 za srpsko izdanje SEZAM BOOK Izdava: SEZAM BOOK, Zrenjanin Za izdavaa: Branko Bukvi Urednik: Jasmina Bukvi Prevod: Jadranka Golui Bokan Priprema: SEZAM BOOK d.o.o. tampa: Beoknjiga, Beograd Plasman: Tel: 023/896-592; 064/188-95-73 Faks: 023/896-492 e-mail: prodaja@sezambook.com Tira: 1000 ISBN: 978-86-86003-32-4 CIP - KarajiorHsauHJa y a Cp6HJe, Beorpaa 821.133.1-31 MHHJEJI, AHTOEH B. Kraljica Palmire. Knj. 2, Zlatni okovi : roman / A. B. Danijel ; [prevod Jadranka Golui Bokan]. - Zrenjanin : Sezam Book 2007 (Beograd : Beoknjiga). - 328 str. ; 21 cm Prevod dela; Les Chaines d'or/A. B. Daniel. -Tira 1.000. ISBN 978-86-86003-32-4 COBISS.SR-ID 139917836 A. B. Danijel KRALJICA PALMIRE Knjiga druga ZLATNIOKOYI roman SEZAM BOOK EM Pl R E SASSANIDE Msopolamie iCTSIPHON LI-,,S~_Prvi deo ALAT 259 - 260. godine posle Hrista Zlatni o kovi I PALMIRA Tokom meseci koji su usledili venanju Odenata i Zenobije, stanovnici Palmire esto bejahu u prilici da zadovoljnim po-gledom proprate njihov odlazak u lov. Po njihovom povratku, svi isticae njenu okretnost, precizan pogodak i kraljevu oa-ranost mladom suprugom. Stie leto sa uasnim vruinama. Lov prestade. Zenobija i Odenat se vie ne pojavie van odaja palmirskog dvorca.
Izrodie se luda govorkanja koja zajedno sa pustinjskim pe-skom i prainom preletae Turak Al'lab sa jednog kraja na drugi. Yreme bi ih ponekad uinilo verodostojnim, ali bi naj-ee, poput svakog Ijudskog traga u pustinji, bivala izbrisana sa lica zemlje. Najpre se proue glasine da e njegovo velianstvo s jeseni krenuti protiv apura, kralja svih kraljeva, vladara Persije, Ar-menije i Medine. Na ovu vest se nadoveza jo jedna, zapa-njujua: Zenobija e pak sa svoje strane, poput generala, pred-voditi drugu polovinu palmirskih ratnika! Sve ovo izazva opti podsmeh i zrugivanje. Sumnjiavi na-mah postadoe mudraci. Znalo se da je Yelikog Odenata opinila lepota mlade su-pruge. Takode se znalo da Zenobija ne bee ena poput osta-lih. Medutim, ena nikada ne predvodi vojsku, a ponajmanje onu protiv apura za iju mo i okrutnost se nadaleko ulo. Sam rimski imperator se pribojavao Persijanca. Avgust Va-lerijan se, nakon nekoliko izgubljenih bitki, uvao od pono-vnog suoavanja sa apurom. Udobno uukan u svojim an-tiohijskim i emeskim vilama, dopustio bi, s vremena na vreme, svojim legijama da se sukobe, na samom pragu Carstva. Istina Kraljica Palmire je bila da jo od Hadrijana i Trajana ni jedan Avgust nije us-peo da savlada Persijance. Zbog toga im je ve odavno bilo prelo u naviku da potkradaju rimske i saveznike trezore. Do tog dana, njegovo velianstvo je uspevalo da izbegne okraj koji bi ga kotao nekoliko hiljada ratnika. Zar sada bee siao s uma da poveri svoj ivot, slavu i sam grad mladoj eni od nepunih dvadeset godina? eni koju je tek bio oenio? Protiv ovih glasina se podigoe oni koji smatrahu da Zeno-bijina sudbina posve mimoilazi razum, prirodnost i ovenost. Zar Ijudi bejahu zaboravili njen nenadani povratak iz pu-stinje nakon to su je mesecima smatrali preminulom. To je zaista bio povratak! I sami vodii karavana bejahu opisali nje-nu smrt. Medutim, itav gad ju je video kada je ula u Bala-minov hram na beloj kamili koja je imala beleg u vidu crne zvezde. Ta zvezda predstavlja mesto odakle je potekla sveta voda Dingir - Dusaga, oaze Nebeskog poljupca! Zar bog koji je uspeo da je spasi nitavila i izbavi iz sveta mrtvih ne bi bio u stanju da joj podari i mo ratnika? Uostalom, svi su znali da je izuzetan lovac! Zar tokom svog yenanja ne bee sela na kou pantera koga je ubila sopstvenom rukom? Pojedini su apatom tvrdili da je isto tako u stanju i samog oveka da dokraji. Mora biti da su se i dvorjani, poput divljih zveri, suoili sa njenim ubojitim strelama! Yremenom su se kriom poverene prie razlile po palmir-skim ulicama poput ulja koje curi iz napuklog vra. Svi gosti njegovog velianstva su imali da saopte poneku novinu. Jedni uveravahu da Zenobija i Nurbel, kraljev pratilac u lovu i ratu, rade na izumu novog oruja. Drugi su pak bili potpuno suprotnog miljenja. Unutar dvorskih zidina su ta-kode kolae prie o njihovoj navodnoj zaveri. Ovo su bile tvrdnje kraljevog sina, Hajrana, i njegove tetke Ofale. Ona je predvodila podmuklu bitku oko Yelikog Odena-ta. Ova estoka rasprava raskinu, na neko vreme, stara pri-jateljstva preplavivi dvorac i zlaane ulice grada. Zlatni okovi
Uskoro saznae za tajnog posetioca Odenatovog. To je bio sedlar iz Tira, koji je izumeo nekoliko naina pritezanja sedla za konjska leda kako bi konjanik imao veu slobodu pokreta. Naravno, ve sutradan, sve porekoe. Sedlar je bio pore-klom iz Persije. Nurbel ga je po tajnom Odenatovom nalogu pronaao na apurovom dvoru. Platili su ga zlatom da na Zenobijinom poprsju izradi koni oklop. Dve noi zatim, u taverni, na samom rubu Palmire, ne-daleko od velikih skladita, jedan trgovac iz araksa je potvr-dio prisustvo persijskog zanatlije na dvoru. Njegova tvrdnja je poivala na sluajnom susretu sa sedlarevim pomonicima. Medutim, njegovo velianstvo je ovog oveka plaalo zlatom da mu izradi najbolju opremu za konje; opremu koja bi u pot-punosti onemoguila pobedu apurovih strelaca. Nakon nekog vremena, s obzirom na injenicu da niko od zvanica nije bio u prilici da svojim oima vidi njegovu radio-nicu ili njega samog, zakljuie da se radi o ali. Staru glasinu potisnu jedna nova. Poput zmijskog klupka, ona obmota sve dvorske vrtove i atre. Niko nee moi da vidi persijskog sedlara: Odenat ga je zaklao kako vie nikom ne bi prodao svoje umee. Namah se, poput vetra, podigoe noni apati. Govorilo se da je Persijanac pogubljen jer je prilikom izrade oklopa dotakao Zenobijino poprsje. Navodno, njegovo velian-stvo, koje je bilo isto toliko Ijubomorno koliko i zaljubljeno, to svetogrde nije moglo da podnese. Strane ege popustie krajem leta. Istovremeno, iz Antio-hije, Emeza i Palestine pristigoe beskonane kolone rimskih vojnika. Oni su se isticali raznovrsnom bojom koe i govorili svim jezicima Carstva. Tu je bilo i plavokosih vojnika iz Pa-nonije i Retije, i tamnoputih iz Nubije i Egipta. Svi su oni sa-injavali dvadeset eta legije, poklonjene Yelikom Odenatu povodom njegovog yenanja od strane Aygusta Yalerijana. LO Kraljica Palmire Svaki je, bio legionar ili tribun, lekar ili drvodelja, sa sobom vodio jo i enu, decu, robove, mazge, konje ili kamile. Govor-kanja, koja bejahu izazvana njihovim dolaskom, utihnue us-led silne buke novopridolih, u zapadnom delu grada. Bi prire-dena velika sveanost. Milosrdni darovi preplavie hramove. Napokon se pojavi i njegovo velianstvo. Svetenik Elije i tek pristigli yojnici ga pozdravie. Mada pozdrav ne bee isuvie buran. To je bilo razumljivo jer su vojnici bili premoreni od pre-yaljenog puta. Medutim, ovaj neprilian otpozdrav vojske i hladna Elijeya utivost prema gospodaru Palmire, uinie da svi primete ozlojedenost na licu njegovogvelianstva. Ve sutradan, vojnici iskopae rovove i podigoe odbram-bene nasipe, onom brzinom kojom inae postavljaju svoje a-tore od koe i lanenog platna. Ispraznie itave magacine kako bi ih nahranili. Saznavi na neki udesan nain za zbivanja, desetine karavana pristigoe u grad. Trgovina, koja je oduvek bila na dobrom glasu, sada se rascveta. Svaka zora bi osvanula sa novom krupnom i sitnom stokom. Na istoku, blizu rasadni-ka palmi, podigoe ogromna spremita. Nekim udom, sa se-vera i juga doterae trgovci na prodaju nova krda mladih ka-mila. Grad najednom nabreknu te se rasejavi gomilu pridolica proiri na pustinju. elja za bogaenjem je bila tako snana da trgovci, po svom dolasku, nikada ne bi odbili da plate porez.
Brojni atori zaklanjae rojeve ena i razigranu decu koja govorae nerazumljivim jezicima. Tokom dva meseca, na sto-tine ih se pridruilo starcima da, za dva bronzana novia, od blata naine na hiljade opeka. Grad se pretvori u veliko gradilite. Postojee odbrambene zidine ojaae novim a zbog prisustva rimskih ratnika pro-duie vodovodne kanale. Legionari pristigli iz itavog Carstva zahtevae za svoje bogove, koji naravao ne bejahu bogovi pustinje, nove oltare i hramove. Zlatni okovi il Naalost, ponestade palmirske vode. Izvori, skoro usahli od letnjih ega, ne mogoe da napoje toliku svetinu. Najpre je obustavljena izrada opeke. Stranci su imali pravo da na dan po atoru dobiju jedan meh vode, to je zadovoljavalo deset ed-nih usta. Napokon, jednog jutra, Odenatovi ratnici, pod Nurbelovim zapovednitvom, sa itavom intendanturom i konjima preme-stie logor usred oaze Nebeskog poljupca. Iekujui borbu sa apurom, na rodnom Zenobijinom jezeru, podmirie ed na hiljade Ijudi i isto toliko ivotinja, i na taj nain olakati Pal-miri snabdevanje vodom. Nagli odlazak ponovo izazva amor. Svi se sloie da ovim, okraj sa Persijancima postaje neiz-bean. Takode se prenela vest da Zenobija, zaklonjena od po-gleda, u najtajnovitijim dvorskim vrtovima, neumorno veba gadanje lukom i strelom. Sada je bila u stanju da koristi mone drvene lukove ojaane strunama i rogom kojima su se obino sluili samo stari i iskusni strelci. Ova glasina je mnogima bila zabavna te su ak i oni koji ni-kada do tada nisu videli Zenobiju svojim oima, hvalili njenu lepotu dok jae svog konja Jedkivina. Malo zatim, bogati antiohijski trgovci prinesoe mnoge da-rove i rtve u gradskim hramovima. Upitae ih za razlog. Od-govorie poluapatom, da stvari ne stoje ponajbolje izmedu Yelikog Odenata i rimskog prvosvetenika Elija. Ovo saznanje, iako ne bee iznenadujue, izazva strah. Sa-da se sa mnogo manje simpatije gledalo na vrevu vojnika po gradu. Deca se ak drznue da remete njihov popodnevni od-mor u senci rasadnika. Opet se prou vest da do okraja sa apurovim Persijanci-ma nee ni doi. To je bila samo dimna zavesa, lukavstvo, i nita vie od toga. Istina je bila da se njegovo velianstvo pri-bojavalo mogueg podmuklog poteza od strane Rimljana. Za-to je Nurbel odveo svoje ete na Zenobijin izvor. Odenat je L2 Kraljica Palmire eleo da udalji svoje vojnike od legije i na taj nain onemogui prvosvetenika Elija da ih uhvati u zamku. Ove prie zaokupie mnoge umove. Naroito ih je raspre-dao jedan jevrejski trgovac iz Emeza koji je na dvoru prodavao drvo sa severa i robove sa Kapadosa. Taj ovek je tvrdio da je rat ve uveliko zapoeo na samom dvoru. Njega su, po njego-vim reima, protiv Zenobije, vodili sin njegovog velianstva i tetka Ofala, u saveznitvu sa prvosvetenikom. Optuivali su je, nita manje, da eli da preuzme presto Odenatu. Oni koji su oduvel< uivali u prepriavanju Ofalinih ogo-yaranja, podmuklo je podrae. Pretnja gradu navodno nije poticala iz Rima ve od Zenobije koja je imala pogubni uticaj na svog mua. Tvrdili su neto jo stranije: da je Nurbel u toj meri potpao pod njen uticaj da je postao bezopasan kao dete.
Zbog svega ovoga su ratnici Palmire podigli svoj logor u oazi Nebeskog poljupca. Sam Nurbel mora da je samo ekao na znak svoje oboavane gospodarice da se obrui na grad, masakrira legiju i najverovatnije itavo stanovnitvo! injenica da je svetenik Elije zahtevao izgradnju ogrom-nih zidina od opeke za zatitu rimskog kampa je samo dodat-no potvrdila strahovanja. Panika zavlada najslabijim umovi-ma. Karavani poee da naputaju grad. Po ceo dan, zabrinuta lica se okretahu ka pustinji. Po savetu odraslih, deca su provo-dila itave dane u visokim palminim kronjama na ivici pustinje. Sa velikom ozbiljnou bi pogledom pretraivali ho-rizont i oblake praine koji su mogli da najave napad Nurbe-lovih ratnika. Najzad, jednog dana, pred zoru, oglasie se lovaki rogovi sa kupola Odenatovog dvora. Yrata se otvorie. Pojavi se sta-rac arha, uvek ispijen i spor. Svojim dugakim tapom udari etiri puta o plonik. Po obiaju, pognute glave, objavljuje da e kraljevski par ceo dan obavljati svoju dunost u gradskim hramovima. - Sutra - ree Sarha ne podiui glas, - e se njegovo veli-anstvo sa suprugom pridruiti gospodaru Nurbelu u oazi NeZlatni okovi 13 beskog poljupca kako bi zajedno poveli palmirske ratnike u boj protiv apura Persijanca. Neka oni koji vole naeg Odenata i Zenobiju prinesu rtve bogovima za pobedu. Ova objava nije predstavljala amor ve istinu; prvu istinu nakon mnogo vremena. Ona je, bre od muica, uzletela ka nebu iznad grada. Do sledeeg jutra, dim sa rtvenih oltara je pokuljao u vidu oblaka iznad krovova i atora. Pre no to je sunce probilo prvu senku, narod se okupio izmedu osam stotina dvadeset stubova u svetoj aveniji. Usled skuenog prostora, pojedini poinie svetogrde dodirivajui statue dobroinitelja koje su krasile velelepnu galeriju. Zenobija se pojavi u pratnji svoga mua. lako Odenat bee, kao i uvek, zadivljujua pojava, narod je samo nju pratio po-gledom. Suprotno naklapanjima, ona na sebi nije imala oklop. Ra-mena joj bejahu prekrivana svilenim kaftanom proaranim zlatnim i oker nitima. Na poprsju leae tunika sa plavim vi-suljcima a struk isticae crveni koni opasa. Na njoj se poseb-no isticae jagnjea koa proivena perlama za koju bee ude-nut no sa uskim seivom. Nosila je, poput mua, iroke pan-talone koje su skrivale od pogleda njena bedra. One bejahu uvuene u visoke jahae izme utegnute na listovima. Traka od zlata i srebra krasie njeno elo istiui bujnu kosu, rume-na usta, i kao gar crne oi. Zaudujua je bila, ne toliko njena lepota, koliko hladnokr-van i skoro nehatan izraz lica. Zaprepaenost ustupi mesto dhdjenju. Najpre se odasyud ulo ime Yelikog Odenata i Ze-nobije da bi neto kasnije, u vazduhu ostalo samo njeno. Mno-gi primetie da ga to uopte ne uvredi, ve naprotiv, razveseli. Neprimeeni ostadoe Hajran i njegova druina, mada su koraali ispred oficira, tik iza njegovog velianstva. Narod je mogao da vidi Ofalu tek u povorci ena. Hodala je pognute glave i prekrivena samo belim velom na kome su, kao ukras, visile zlatne rese. 14 Kraljica Palmir( One koji se bejahu setili nedavnih govorkanja, ovaj prizor nasmeja. Ako se rat i desio na dvoru, Ofala zasigurno nije iz njega izala kao pobednik!
Poto kraljevska povorka bee stgla do kraja kolonade, pridoe sluge sa konjima. Sam kralj pridra Zenobijinog konja kako bi ga ona uzjahala. Svi tada primetie neobini prekriva na Jedkivinovim ledima. Velike ojane trake, ire od dlana, be-jahu obavijene ispred i iza remena. Zenobija veto stavi sto-palo u kolan te uzjaha. Setie se neobine prie o sedlaru iz Persije koja je oito, bila jednim delom istinita. Jedan vodi karavana sa severa ispria kako istoni narodi taj izum na-zivaju "sedlo". Svi ponavljae nebrojeno puta ovu re kao da ima neko magino svojstvo. Zenobija zauzimae, uz svog mua, elo oformljenog kara-vana. Ofala se isprui na jastuke u nosiljci koja je visila izriiedu dve kamile. Straa njegovog velianstva je stupala kao pre-thodnica dugake kolone zaprenih vozila koja su prevozila robove, hranu, slukinje i sve ene neophodne u ratnom poho-du. Napustie grad uz burne poklike i oblak praine, i prodoe pored mnotva atora na periferiji. Tek tada svi shyatie da rimska legija nee pratiti Yelikog Odenata. Deavalo se upravo suprotno. Elijeva vojska je zauzimala pozicije na odbrambe-nim zidinama. Onima koji se iznenadie, stie odgovor, da je njegovo velianstvo naloilo sveteniku odbranu grada. Oprez nikad nije bio na odmet jer u sluaju da apur, kao po obiaju dobije bitku koju Odenat i Zenobija toliko prieljkuju, Palmiru bi tre-balo odbraniti od pobednike horde pljakaa. Samo to lelujava pustinjska vrelina proguta kraljevski karavan, otpoee nova raspredanja koja su se, poput psa pred oskudnim obrokom, okretala as zabrinutosti, as nadi. Zlatni okovi 15 11 OAZA NEBESKOG POLJUPCA Kada se oaza Nebeskog poljupca ukaza na vidiku, Nurbel pristupi kraljevskom paru. Nakon uobiajenih pozdrava, on izjavi: - Vae velianstvo, najbolji ratnici su, od prvog do posled-njeg, spremni za bitku. Ve koliko sutra, moemo da krenemo na sever. Ja sam poslao prethodnicu kako bismo se to pre suoili sa apurom. Okrete se ka Zenobiji i dodade: - Ispotovao sam tvoje naredenje. Sada smo spremni. Ona mu se zawali i zamoli mua da se okupa u rodnom jezeru. Tvrdila je da je tamo eka njen bog Balamin koji e joj dati neophodan blagoslov za pobedu. Yelikog Odenata je opinila lepota ove oaze o kojoj je uo mnoge prie a koju je sada po prvi put video. Naredi da se na obali razapnu platna kako bi se, Zenobija neometano prikaza-la svom bogu. Dok su robovi uurbano radili, kralj se sa Nurbelom pro-etao u senci palminog drvea. Oaza je obilovala ruinjaci-ma, grmljem lovora i akacije koji su rasi u izobilju na ovoj plodnoj zemlji. Odenat je morao da prizna da ovaj udesan vrt po svemu nadmauje onaj u Palmiri. On upita Nurbela: - Zar ne nalazi da ova bata lii na kraljicu? Sve je ovde u isto vreme neno i vatreno, svirepo i pitomo. Nezamisliva je tolika predusretljivost jednog sveta koji nije Ijudski. Nurbel se samo osmehnu na njegovu priu.
L6 Kraliica Palmire Zenobija ostade u jezeru sve dok ne pade mrak. Kada se Odenat usudio da baci pogled kroz razapeta platna, uspeo je, iznad vode, da razazna samo njena nepomina leda i glavu. U sumrak, u oazu pristigoe zaostali karavani sa robovima i enama. ekajui da mu slukinje pripreme ator, Ahemu zatee kraljicu u istom poloaju, ledima okrenutu platnenom zastoru. Odenat jedva da se zaudi saznavi da je Zenobija jo uvek u vodi. Naloio je slugama da prinesu baklje kako bi, kada je njen bog otpusti, mogla da nade put do obale. Zatim razmeni pogled sa Dinom, to Ahemu jedini uspe da primeti. Jagodice mlade Jevrejke porumenee a lice obasja os-meh pun iskrene nenosti. On se zadra i vide je kako se dis-kretno povlai ka atoru Yelikog Odenata. Zvezde bejahu prekrile nebo iznad Turak Al'laba kada se Zenobija napokon odlui da napusti Balaminov izvor. Tmina odzvanjae od neumornog brujanja insekata, suve kripe hla-dnog kamenja, i umilne pesme propraene sviralom i jednim muzikim instrumentom sa tri ice koji su koristile konkubine i ene ratnika. Ahemu pritra, irei odavno pripremljenu odeu. Njome obmota Zenobiju koju trljae sve do ulaska u ator. Sve je kiptelo u telu Egipanke. Dok bee ekala kraljicu, seanja, bez upozorenja, navalie. Ova no ju je podseala na onu, udnovatu, kada je Zenobija dola na svet. Tada je Bala-minova zvezda najavljivala skoru propast sveta. Ahemu je dobro poznavala promenljivu kraljiinu ud. Bio joj je dovoljan jedan pogled da odustane od prizivanja pro-losti. Medutim, dok je eljala i suila kosu one koja je nekada bila njeno malo dete, ne izdra te izusti: - Skoro zaboravih ovaj krajolik. Toliko je vremena proteklo! Poslednji put kada smo ovde bili, punila si trinaest godina, Zlatni okovi L7 sea li se? Neka nas Izis blagoslovi! Bila si tako lepa, tamo, pored vode! Tvoj otac te s ponosom posmatrae. Sea li se? - Ne - nabusito odgovori Zenobija. Sve to je bilo pripada prolosti i vie me ne zanima. Budunost je vana, a sutra nas oekuje dug i naporan put. ossocaso Bee vrsto spavala kada je probudi grubo drmusanje i ne-ija ruka na licu. I duh i telo se namah probudie. ak pre ne-go to je odgurnu, prepozna miris debele Ofale. - Uuti i sasluaj me - promrmlja Hajranova tetka. Na po-du, kraj prostirke leae zatamnjena svetiljka. U toj polutami, prostrana Ofalina tunika predstavljae jedinu svetlu taku. Njeno lice jedva da se i naziralo. Zenobija pokua desnom ru-kom da se dokopa drke noa koji je leao ispod uzglavlja. - ta hoe? Dobro zna da je dovoljan jedan moj povik da mi kraljeva straa pritekne u pomo. - Bolje bi po tebe bilo da ne napravi skandal - odgovori Iju-tito Ofala. Dola sam da ti prenesem vest. Pre no to je tetka uspela da se snade, Zenobija napusti svoj leaj i dowati svetiljku. Ona brzo pojaa plamen i njime os-vetli iskeeno Ofalino lice.
- Zbog koje vesti si se usudila da prekine moj san? Ne ustuknuvi, tetka kroz smeh odgovori: - Ah, radi se o velikom i sjajnom otkriu: imam dokaz da si lagala njegovo velianstvo. Zenobiji se stegnue grudi i ona uuta. Senke su se poigravale na licu njene protivnice. Ona se gro-zno zaceni i ree: - Znam gde si bila dok su te otac i Odenat smatrali mrt-vom. Kod Balamina zasigurno nisi bila! Tvoj bog, arogancija, i ovaj izvor... Zenobija izgubljena u pustinji, i njen udesan po-vratak? To su samo bajke u koje nikada nisam poverovala! Neto se u tom trenu pomeri iza platna koje je delilo ator na dva dela. 18 Kraljica Palmire Ahemu se upravo probudila. Ofala, poto ju je ula, uur-bano baci pogled na pregradu i ree: - Prava istina je da si ti tada bila u Dura Europosu sa Persi-jancima. Nakon ove izjave, Ofala pokua da na Zenobijinom licu presretne podrhtavanje usana. Od toga ne bi nita jer je lice i telo ne izdadoe. - U Dura Europosu, sa jednim mukarcem - nastavi ona, naglaavajui svaki slog. Vie se nije smejala. Gorua mrnja bee zahyatila njeno lice pretvorivi je u zver. - Bila si sa jednim ovekom, a to nije bio Balamin. Na ovo, Zenobija trepnu. Znai, Ofala i jeste i nije znala. - Lae - uzvrati. Lae i izmilja, kao uvek. Ofala klimnu glavom. - Ja samo govorim istinu. Prvosvetenik Elije te je tamo video. Zato bi jedan Rimljanin lagao? Prepoznao te je. Ti si persijski pijun a kuje zaveru sa hrianinom! Ovoga puta, strah stegnu kraljiino srce. Iz njenog seanja, izronie slike, proklete i dugo odbacivane. One su je sada po-novo opsedale pravei se ivim, kao u doba Dura Europosa. Ponovo vide lice Rimljanina, svog progonitelja, dok je be-ala iz persijskih rudnika. Zar je to bio Elije? Onaj centurion kome je Havad oteo konja ne bi li izbegli persijski napad? Elije, koji je sada palmirski svetenik i intrigant u senci Hajrana i Ofale! Strane li Balaminove ironije! - Vidim da si se prisetila - prosikta Ofala. - Lae - muklo uzvrati Zenobija. Morala je da dobije na vremenu ne bi li porazmislila. Elije nije u potpunosti mogao da se osloni na svoje seanje, jer bi u suprotnom njegovo velianstvo, ve uveliko bilo upueno u zbivanja. Uostalom, sve je poivalo na reima a svi su znali koliko vredi iskaz jednog Rimljanina na palmirskom dvoru. Zlatni okovi L9 - Lepo sam ti rekla da imam vest za tebe - proapta Ofala. Pri svetlosti lampe, ona isprui dlan na kome zasija srebrni medaljon u obliku ribe. Zenobija ga odmah prepoznade. - Elije ga je oteo tvom hrianinu. Njega vie nema. Sam imperator je u Antiohiji naredio da ga spale na lomai. Sve-tenik je bio prisutan i sve je video. Zenobija se ne zaplaka, niti se srui. Ofala vulgarno nastavi uz grohotan smeh.
- Znam za mnoge koji b se iznenadili kada bi saznali pravu istinu; umesto sa Balaminom, Zenobija je provodila vreme sa Persijancima i hrianima, kujui zavere! Za ove poslednje se zna da vie od svega vole device. Mogue je da su te imali pre Yelikog Odenata? To bi mnogo toga pojasnilo... Zenobija je utei podnela Ofalinu mrnju i poniavanje. Ofala se nasladivala reima koje je napokon mogla da iz-govori: - Zaista si prepredena! U toj meri si obrlatila jadnog Ode-nata da ne eli vie ni da uje za mene. Izbegava ak i Rim-Ijanina... Avaj! Mukarci su budale. Dovoljno je da ih lepa de-vojka zavede, i oni se odmah smatraju bogovima. Njega moe da lae i to me se ne tie jer je dobio ta je zasluio. Ako mu je namera da propadne zajedno sa tobom, utoliko bolje. Ono to neu dozvoliti je da zauzme Hajranovo i moje mesto. Ofala je naglaavala slogove, kao da je sa svaldm elela nekome da nanese bol. Yitlala je, ispred Zenobijinog lica, sre-brni medaljon, Havadovu smrt. - Rei u ti ta ti je initi, omiljena Balaminova devojko! Umree kada navale Persijanci. Ukoliko ne bude imala hra-brosti da umre, pobei e. Obeavam ti da e te dostojno oplakati i da e postati legenda. Ofala je oduvel< bila priglupa ena. Nije bila svesna koliko gadenje izaziva svaka njena re. - Njegovo velianstvo te nee ak ni sasluati - odbrusi Ze-nobija. On te dobro poznaje i prezire te isto koliko i Hajrana. 20 Kraljica Palmire - Ne zavaravaj se, zmijo! Neu morati ak ni da progo-vorim. Elije je spreman na sve kako se tvoj mu i ti ne biste yratili u Palmiru. Zar misli da e Rimljani pristati da se bore za starog ludaka? Mua laljivice i persijskog pijuna? - Zar ja pijun? Ko e ti poverovati? Boriu se protiv Persi-janaca. - Nikako! Nee se usuditi jer je sve to tvoja strategija pro-tiv Palmire. Ti odlino zna da je Sapur nepobediv ali si uspe-la da ubedi blesavog Odenata da se upusti u borbu sa njim i rtvuje svoje ratnike. Na svu sreu, ja sam tu. Mene nee pre-variti. Umree. Poto pretrpi poraz, Odenat e biti prinuden da Hajranu i sveteniku Eliju prepusti vlast nad Palmirom! Zenobija se pitae da li Ofala zaista veruje u svoju priu. No, Ofali nije bilo potrebno da u bilo ta veruje da bi pretila. - Medaljon ne predstavlja nikakav dokaz - odvrati kraljica, smirenog glasa. Svi hriani ga nose. Ovaj mi ama ba nita ne znai. Kupila si ga ili ukrala nekom hrianinu koji je pose-tio grad. Ovih dana ih je dolazilo na desetine... Ofala, ti lae. Kao i uvek, bavi se mutnim radnjama. - Kako se usuduje? Zenobija je uhvati za runi zglob i povue za skut. - Zato da ekamo okraj sa Persijancima? Podi za mnom! Idemo da probudimo Odenata. Bie u prilici da mu ispria svoju priu i da mu pokae srebrnu ribu. Smejae ti se u lice a ja u mu objasniti kako eli da ga izda! - Zna da govorim istinu - usprotivi se Ofala, prevrui oi-ma i pokuayajui da se oslobodi. - Ne vredaj bogove, smrdljiva hijeno! Istina nikada nije pre-la preko tvojih usana. - Nemoj umiljati da e tvoje lai potrajati...
- Izlazi! - povika Zenobija. Ona, jednim silovitim udarcem u grudi, odgurnu Ofalu ko-ja se zatetura, jedva uspevi da se priwati za kedrov stub koji je pridravao tepih na yratima. - Napusti moj ator pre no to te zadavim! Zlatni okovi 21 Poto se vrata zatvorie, Zenobija ostade u stojeem polo-aju, nesposobna da se pomeri ili da sedne. inilo se da su joj bedra isprobadana hiljadama strela. Skoro i ne disae. elela je da izgovori Havadovo ime ali nije mogla. Ofala je predstavljala svo zlo. Ona je lagala. Lagala je o mnogim stvarima osim o jednoj. Zenobija je toga bila duboko svesna. Senka Havadove smrti se najednom ukaza u atoru i u okolnoj tmini. Strana slika lomae i tela koje prodire plamen izazva u njoj muninu. Do tad, nikada prolivene suze, po-kvasie kraljiino lice. O Havade! Yoljeni moj! Ponovo ga vide u jezeru, na kolenima pred njom. Bila je prekrivena blatom a on ju je preklinjao. Bee oboje spasao u Dura Europosu i sada joj poklanjae srebrni medaljon, boiju ribu: "Uzmi, to je moja najvea dragocenost. Uzmi!" Ona mu ne bee odgovorila niti ga je pogledala dok se uda-ljavao. Puno je yremena prolo. Toliko da je sve ve pripadalo nekom drugom ivotu. Havad je sada bio samo pepeo. Ona je ostala sama kao nikada do tada. Potpuno sama medu Ijudima i silama sveta. Priguen zvuk, a zatim i disanje, navedoe je da poskoi. Ahemu potrai njene ruke. Egipanka je privue na svoje iroke grudi dojilje i natera je da sedne na leaj. Zenobija se ne opirae. Razmenie poglede pri slaboj svetlosti lampe. Ahemu prozbori: - Ona govori istinu, zar ne? Ta davolica je u pravu? Zenobija se strese. Prode dosta vremena pre nego to od-govori. Napokon, ona, suvih oiju, odmahnu glavom. Kraljica Pal\ - Ne. Istina nije prela preko njenih usana. Sve su to samo odurne lai! Ahemu htede da progovori ali je Zenobija pretee: - uje li me? Samo lai i nita vie. Zlatni okovi 23 III NIKOPOLIS Klaudija, jednim znakom, dade odobrenje. Sve je bilo sa-vreno. Yelika dvorana pretorijuma bljetae od oklopa, titova i yezenih odora. Svi bejahu prisutni: tribuni, svetenici i pred-yodnici dunavskih legija. Jednom reju, svi oni koji pet meseci ranije prisustvovahu pobedi Aurelijana nad Gotima, kao i pokuaju trovanja koji ga umalo stajae ivota. Danas e, oni isti poslunici i izdajnici, pozdraviti venanje svog najveeg vode.
Maksim bee spreman. Uistinu, veoma lep, i vie nego po-eljan u ovom trenutku. Na trenutak, ona se suoi sa njegovim pogledom, ne bi li uoio njeno uzbudenje i silnu uznemirenost koja ih ve sje-dinjavae. Zatim se okrete ka Ulpiji, koju bee progutao upo-ran amor matrona, spremnih da oforme svadbenu povorku. Draga, mila Ulpija, pocrvene, kada joj Klaudija isprui ru-ku. Sve nade i strahovanja su se videla u njenom oku, Tradi-cionalne nevestinske kike bejahu prekrivene zlatnim trakama. Perle obmotane oko njenog vrata su se inile utim u pore-denju sa bledilom jagodica i obraza. Nemirne usne nestadoe ispod sloja crvenila. Nena Ulpija! Nee jo zadugo ostati ona, tako loe i po sta-rinski odgojena devojka! Nije nosila tradicionalnu belu tuniku namenjenu buduim nevestama. Ali, u to ju je prethodno trebalo ubediti jer se ovaj obiaj ve odavno nije upranjavao. to se tie oblaenja, Aurelijan je odmah na sve pristao, ia-ko je njegova skupocena odora kotala koliko i povea kua! 24 Kraljica Palmir( Bila je nainjena od ukaste svile i izvezenog brokata, na ko-me su, sa velikom preciznou, bile prikazane scene iz seoskog ivota. udesan vrt je proimao itavo tkanje, koje dodatno bee ukraeno geometrijskim figurama i kiankama. Sam kroj njene tunike - mantila, predstavljao je novinu. Dve plisirane i pomalo krute trake su prekrivale ramena dok grudi bejahu prekrivene samo jednim slojem veto iseene svile. Ispod nje su se nazirale male i vrste Ulpijine grudi, i to bolje nego da bejahu otkrivene. U pitanju je bila sugestivna igra skrivanja i razotkrivanja! Pojas, koji je na ledima suavao ovu prostranu tuniku, bee obina purpurna vrpca. Na njenim krajevima su visile kianke proivene perlama i azuritom koje kao da su oznaavale mesto na kome se nalazi pubis. Prozraan, plavi veo, izvezen figura-ma Junone i Yenere, kaskadno se sputae sve do lanaka. Nje-na stopala su se jedva nazirala u sandalama nainjenim od zlatnih niti. Ovo je za Klaudiju bila najlepa haljina koju do tada bee videla. Sudei po izrazu na licima drugih udatih ena koje su bile prisutne, a koje su i same bile bogato odevene i nakin-durene, sa cveem i tijarama u kosi, ovo je zaista bila najlepa, do tada videna, nevestinska odea. Osmeh ozari sluavkino lice. Obiaj je nalagao da Ulpino lice bude prekriveno "velom zore" iji su se narandasti prelivi savreno slagali sa halji-nom. Matrone napokon uutae da bi nainile povorku. Jedan rob udari u bakreni cimbal. Klaudija neno poljubi devojinu ruku. - Yreme je, - proapta - prati me. Nemoj da zaboravi: gla-vu gore i niega se ne plai. Maksim zauze elo povorke kao venani kum. On izvue svoj ma i udari njime o oklop ulazei u veliku pretorijumsku dvoranu. Zavlada potpuna tiina. Zlatni okovi 25 Ruku sklopljenih, kako nalae obiaj kumstva, Klaudija po-vede povorku ena. Svi pogledi se tada usmerie na Ulpiju, ra-zmiui sve nabore na njenoj haljini. Zau se amor. Oficiri isukae maeve i balakom udarie oklope. Gomila se razmak-nu i naini prolaz do Aurelijana. On je stajao pored velike Ju-nonine statue. Na sebi je imao samo
togu sa purpurnim resa-ma, prevuenu preko obine tunike. Njegov pogled je potpuno razotkri. Bljesak ponosa, moda ak i elje, ozari njegovo lice. Povorka stie i okrui Aureijana. Ulpija stade pored njega, tanana i sputenih kapaka, suprotno Klaudijinom savetu. On se osmehnu sa udnovatom nenou. Ovaj osmeh pun ne-nosti, Klaudiji ne bee do tada poznat. On izazva u njoj neo-ekivanu Ijubomoru. Zar je mogue da su oboje naseli? Zar bee tako dobro pri-premila Ulpiju da njena nevinost najednom oara Klaudijinog brata? ene otpoee molitvu posveenu Junoni. Igrajui oko statue, neno su joj dodirivale mermerne bo-kove i grudi. Mukarci su za to vreme zbijali ale. Iznenada, svi povikae: - Eia! Eiia! Pesma prestade. Dolo je vreme za prinoenje rtve. Najpre Aurelijan poloi ispred mermernih stopala testise i polni or-gan bika kojeg je, tog jutra, svojim rukama, posvetio Mitri. Za-tim, na Junoninim bokovima, obrisa prste umrljane krvlju i prisloni elo na ispupen pubis boginje. U tom poloaju se zadrao koliko je zahtevala kraa molitva. Poto se bee odmakao, svi redom poloie darove u slavu boginje, zarad sree buduih suprunika. Cvee, penini kolai, mleko i junee iznutrice, uskoro is-punie korpe od lovora koje su bile postavljene oko statue. Za-tim, vraevi u belim togama, zaklae, za potrebe haruspicije, golubice i fazane. Maksim, jednim potezom, isee mladog risa kojeg bee uhvatio, kako bi, neto kasnije, mudraci obavili predskazanje. Kraljica Palmire Kada krv prinetih rtava, svetla i mirisna, prekri boginjina stopala, mladenci se okrenue jedno naspram drugog. Ulpija isprui ruke Aurelijanu koji ih prihvati u svoje, velike i srtane. Ona ga pogleda pravo u oi. Ne oklevajui, glasno izgovori svete rei: - Muu, uzmi me. Ja ti pripadam. Svuda u te pratiti. I u tmini, i na svetlu, videe moje oi i telo. Nakon ovoga, Ulpija ostade nekoliko trenutaka zagledana u njegovo lice. Svi primetie, ispod niske bisera, pulsiranje vra-tne ile i iznenadn drhtaj koji joj zahvati usne i bradavice. Maksim, prvi, prekide omamljenost zyanica. - Neka im ivot budedug! Poelite dugovenost za Ulpiju, Aurelijanovu enu, i dugovenost za Aurelijana, Ulpijinog mua! Pilo se sve do veeri. Robovi donesoe vreve u obliku mu-kog i enskog polnog organa, iz kojih se svi netedimice slu-ie. Suprunici su takode gasili ed, naizmenino ispijajui napitak. Niko ne primeti da se Maksim i Klaudija samo pre-tvaraju da piju. Kada pade mrak, pojavi se procesija. Ve neko vreme, muzika nije mogla da nadjaa smeh i ras-kalane prie. Bilo da se radilo o suprugama, slukinjama ili robinjama, sve su one bile, uz glasne povike, progonjene. Na-jednom, mladi robovi u kratkim togama, istrae iz hodnika u dvoranu. Bejahu prerueni u demone i male bogove. Razdragano us-koivi u gomilu, bacie na goste orahe i suve smokve, i ra-zdragano uskoie medu zvanice. Veto oduzee mukarcima oklope a enama alove. Uz veselo negodovanje prisutnih, po-cepae tunike i otkrie mnoga poprsja, bedra, butine i grudi. Tu i tamo, pojedini ostae bez nakita i
maeva. Neki od pre-ruenih deaka se ak usudie da izvuku seiva iz opasaa ostavljenih kraj kreveta. Zlatni okovi 27 Uputae se u groteskne sukobe, dok su kroz igru i spretno skakutanje beali od ruku koje su pokuavale da ih dotaknu. Pred kraj, yiui na sav glas, bacie ugrabljeno pred noge mermerne Junone. Pod svetlou baklji, koje robovi bejahu upravo upalili, boginja kao da se podsmevae. Zatim, zapalie na rtveniku glogova drvca, spremljena prethodnog dana. U tom trenutku, zabrujae u glas, rogovi, svirala, harfe i doboi. Deca se po itavoj dvorani premetahu, maui bakljama iz kojih su vrcale varnice. Za to vreme, zvanice, uz povike, okruie Ulpiju i Aurelijana: - Vreme je! Vreme je da odu u mrak! Suprunici u branu postelju! Prepustivi se igri, sa svom spontanou svoje mladosti, Ul-pija ustade, ne isputajui iz svojih ruku Aurelijanove. On, po prvi put, bee veseo i odluan. Predvodei povorku dece, oni napustie dvoranu. Poput ostalih, Klaudija i Maksim krenue za njima, ali ih gomila u tome sprei. Praeni budnim okom straara, prodoe kroz centralno dvorite pretorijuma. Ve zadihani, potrae ka yelikom ba-zenu gde se nalazila vila velikog predvodnika. Najpijaniji gosti ne stigoe dotle. Teturajui se izmedu stuboya, podsticahu one koji su progonili ene kako bi ih gurnuli u tamnu vodu u kojoj se ogledahu statue bogova. Tradicija je zahtevala da, od samog svitanja u Rimu, prag Aurelijanovog boravita bude premazan mirisnim uljem maj-ine duice i mirte. Ulpija tu zastade. Pri svetlosti baklje, Kla-udija ugleda njeno lice, ponovo ozbiljno i zabrinuto. Aurelijan je podie, kao da je perce, pred gomilom koja je klicala. Zatim, zakorai u graju. Maksim, okruen straom koja je tu strpljivo ekala jo od podneva, zatvori prolaz u predvorju. Grubo odgurnue one najupornije koji su, uzvikujui bludna ohrabrenja, nagrnuli da isprate brani par sve do njihovih odaja. Potisnuta od gomile i neodluna, Klaudija opazi Maksimov podsmeljiy pogled. Kraljica Palmire I ona je, moda vie od svih, elela da isprati suprunike u njihovu prvu branu no. Ona ipak odlui da se prikloni mudrosti i strpljenju. Ve je sve bilo utonulo u tiinu kada se ponovo sretoe u maloj prostoriji pored glavne kuhinje pretorijuma. Ona odgurnu zastor, i jedva prepoznade Maksimovu silue-tu. Osvetljavala ga je samo jedna lampa koja stajae na sandu-ku. Ne uspe da izusti ni jednu re jer on ve bee priljubljen uz nju, traei njene usne i strastan poljubac. Ona se ne usprotM, ve se naprotiv, sa velikim olakanjem, prepusti njegovom zagrljaju. On skide oklop i ostade u tunici. Klaudija oseti yrelinu njegovog tela. Obnevidela od sree, pri-hvati otvrdli ud, Ijubei ga poudno u vrat i veliki krivudavi oiljak na obrazu. Nikako ne uspe da odagna pomisao na Aurelijana i Ulpiju u branim odajama. Strasnim milovanjem pokua da prekine ovu opsesiju. Dodirnu Maksimove kovrde koje su jo uvek mirisale na dim sa Junoninog rtvenika i prisili ga da joj po-Ijubi vrat i grudi. Medutim, kada su njegove ruke potraile Klaudijine bokove ispod haljine, ona se naglo izmie, zago-spodarwii situacijom. Maksim se ukoi, izduena prilika u pomrini, i razumede.
Ne saekavi da mu postavi pitanje, proaputa: - Spreman sam. Tri oveka su napolju. - Koja? - Ne brini se, niko ih ovde ne poznaje. To su Samniti, iz arene. Ve dugo su moji dunici. - Zna li gde spavaju? Nije morala da izgovor njihova imena. Uini joj se da vidi osmeh na lepim Maksimovim usnama. Sigurno joj se podsme-vao zbog njene elje da sve zna i kontrolie. - Otkrili smo gde se nalaze njihove odaje. Takode smo pro-verili i njihove krevete. Bili su potpuno pijani. Zlatni okovi 29 Da li su sada sami? - upita Klaudija. - Nisu. Kvintilije je, kako obiaj nalae, sa svojom supru-gom, dok su drugi u pratnji robova. Klaudija ne uspe da prikrije grimasu. Sa trunkom ironije u glasu, Maksim je upita: - Da li e potedeti Kvintilijevu enu? - Njoj je tek dvadeset godina i udala se za tog debelog pras-ca pre nepuna dva meseca. Ona nije elela da otruje Aurelijana. - Nita vie od robova koji podnose hubris izdajnika! - od-seno odgovori Maksim. Njena je odluka bila da se za njega uda. Oslobodiemo je tog loeg izbora. Klaudija uuta. - U pravu si, ta devojka je nevina, dodade Maksim. Medutim, ona ima oi i sigurno je dovoljno pametna da na osnovu videnog zakljui ono to ne sme. Da li eli da ri-zikuje? Klaudija opazi prezir na njegovim usnama. On ponovo po-stade ratnik za koga smrt predstavljae svakodnevnu pojavu. Zar bee zaboravila da ga je upravo zbog toga bila izabrala? - Uini kako eli, drhtei proaputa. Poput maaka, u potpunoj tmini, napustie dvorske odaje kroz kuhinjska vrata. Samniti su sigurnim korakom predvodili grupu. inilo se da, kao i kraljevi podanici, dobro poznaju ove staze. Prodoe pored prodavnica, zaobidoe prebivalita najboljih vojnika ko-je je, pri slaboj svetlosti baklji, uvek uvala straa. Klaudija ni-je mogla da uje ak ni utanje sandala na nogama gladijato-ra. Hodala je uz Maksima, neprestano ga dodirujui, kako se ne bi razdvojili u pomrini. Zakoraivi u uski prolaz koji je razdvajao kasarnu na dva dela, odjednom se nadoe u glavnoj ulici kampa. Tu i tamo, baklje bi se povremeno gasile, i mrak bi zavladao, sve dok ih ponoYO ne upale. Iskoristie tu okolnost da neopaeno dopru do oficirskih odaja. 30 Kraljica Palmire Prvi bee Antonin Yersilije, legat makedonske legije. Mak-sim neujno pomae zastor na vratima njegove sobe. Oficir je spokojno hrkao. Ujednaeno disanje devojke, koja je leala kraj njega, skoro da se i nije ulo. Jedan od Samnita zakorai u prostoriju, i odkrinu, do po-la, yratanca na lampi, koju Klaudija tada po prvi put opazi. Iz otvora svetiljke pokulja ukasta svetlost sve do
branog lea-ja. Robinja bee sasvim mlada stamena devojka. Njena je crna i jako dugaka kosa leala na uzglavlju postelje, poput velike sjajne mrlje. Spavala je okrenuta zidu, dodirujui punakom stranjicom desni bok oficira koji leae na ledima. On bee onieg rasta i miiay. Kroz poluotvorena usta su mu se videli pokyareni zubi i praznine od onih koji su nedo-stajali. U ruci jo uvek drae vr u obliku falusa. Njihoy san odayae spokojnu prisnost koja zbuni Klaudiju. Liili su na pravi brani par, zaljubljen i nenostima zasien. Maksim dade znak glavom. Najkrupniji Samnit uperi uza-nu otricu svoga maa izmedu devojinih pleki. Trei unu kraj uzglavlja, i poloi na legatov vrat svileno ue koje je na krajevima imalo drke od slonovae. Maksim se nae. Yrhom noa, ubode Yersilija u ruiaste i maljave grudi. Gundajui, skoro da se i probudi. Maksim upo-trebi silu kako bi krv potekla. irom otvorenih oiju, izbezum-Ijeni oficir ispusti otar krik, steui prstima seivo koje mu je nanosilo bol. U trenu, prepozna Maksimovo lice. Htede da se pridigne, ali se svileno ue zari u meso. I robinja se bee probudila. Nije imala vremena niti da se okrene niti da se uplai. Ma Samnita joj u trenu presee srce i ivot, i zari je nazad u postelju. Gladijator izvue otricu. Krv mlade robinje preli legatov stomak. Zbunjeni Yersilije jauknu, borei se za vazduh. On instinktivnim pokretom pokua da odgurne devojin le koji delimino leae na njemu. Maksim se sae kako bi ga pogledao u oi. - Ti zna zbog ega umire. I pameti i asti ima podjedna-ko. Nije trebalo da slua Galijenova obeanja. Zlatni okovi 3] Legat u oajanju pokua da ispusti krik. Jednim potezom, Maksim zabi bode. Njegova smrt ne bee brza poput devoj-ine. Razrogaenih oiju, Antonin Yersilije imade vremena da shvati ta bogovi sa njim smeraju. Klaudija je pak bila sigurna da ova sporost priinjava Maksimu veliko zadovojstvo. Ubistya koja usledie ne behu tea za izvesti. Svaki put bi ovek i robinja bivali probudeni, i imali samo toliko vremena da pogledaju smrti u oi. Devojka bi umirala prva, ne pojmei i najverovatnije ne alei svoju smrt. Jedna ne bee navrila ni petnaestu. Njeno telo ene, tek to se bilo oformilo. Dok je spavala, svima se inilo da njeni bokovi i grudi podjednako podseaju i na deaka i na devojicu. Klaudiju potrese Ijupkost ovog mladog tela, toliko bliska savrenstvu. Pre no to Samnit uroni svoj ma u ovaj tako mladi i nevini ivot, ona primeti na njegovom licu oklevanje. Maksim se nestrpljiv, pobuni. Gladi-jator izvri naredenje i ubi, zaboravivi u trenutku na svoje skrupule. Ni ostali, poput Yersilija, ne pokazae veu hrabrost pri-likom izvrenja presude. Sigurno bi, kao deca, preklinjali za milost, da nije bilo svilenog ueta koje ih u tome spreavae. Klaudiju obuze udnovato razoaranje. Manje je bio odbo-jan miris krvi i sveprisutan strah od kukavne slabosti ovih Iju-di. Arije Prokibijan, tribun XII Gemine, raalosti je vie od ostalih. On preklinjae nju, a ne Maksima za svoj ivot. Naoit ovek od tridesetak godina, koji se oduvek borio uz Aurelijana, i koji je nebrojeno puta pokuao da je zavede. On je u polu-mraku prepozna. Umesto da, poput ostalih, pokua da pomeri Maksimovo seivo, on, suznih oiju, samo isprui ruke ka njoj. Na njegovim usnama se ocrtavae njeno ime koje nije uspevao da izgoYori.
Klaudija mu okrete leda dok joj se lice grilo od gadenja. Zato je mislila da e joj sva ova smaknua pruiti proienje Kr a Ij i c a P a Imir e slino onom kada se bogovima prinose rtve? Zato se osudeni nisu vie opirali? Ni jedan ne pokaza ponos ili mrnju koja bi opravdala ova ubistya. Ba naprotiv, svi pogubljeni iskazae takvu slabost, da i sam Maksim time izgubi na lepoti. Ubistvo prefekta Kvintilija se nije razlikovalo od prethod-nih osim to je njegova mlada supruga bila budna. Doeka ih u mraku, irom otvorenih oiju, sa spremnim vriskom na us-nama. Gladijatorov ma joj tako prereza grkljan da se glava, u trenu, odvoji od tela, i pade na grudi njenog starog i debelog mua. Klaudija pobee, preplavljena muninom. Ne bee sposob-na da prisustvuje tom poslednjem inu osvete koju je toliko priejkivala i pripremala. Neto kasnije, u predvorju pretorijuma, Maksim ponovo pokua da je poljubi. Ona ga odgurnu. Kuan miris krvi ubi-jenih se jo uvek oseao na njegovim rukama. On ponovi svoj zahtev: - Dodi! Glas mu je bio dubok i isprekidan. Iz njega je svom snagom izbijala elja, kojoj bi se, u svakoj drugoj prilici, ona povinova-la. Sada, s obzirom na poinjeno, ne mogae. Sreom, tmina ga je spreila da vidi njeno odbijanje. - Ne ove noi - uzvrati Klaudija. Ona uspe da nasluti srdbu, pre no to u itav odgovor svog ljubavnika. - Zar ve nisam platio preveliku cenu? Maksimoy glas je pored besa odavao i prezir. Morala je da ga smiri. Osloni se na njega uprkos gadenju koje oseae, i prekri mu prstima usta. - Ne veeras! elim da budem kraj Ulpije. - Ali ovo je njihova prva brana no! - Pa ta? Zar je mogue da si Ijubomoran? Z l atni okovi 33 - Znam da ti nije stalo do nje. Ti u stvari eli da vidi Au-reijana; poelela bi i neto vie kada bi bila u mogunosti. Ona se mazno primae. Ovoga puta, Maksim je odbi. - Klaudija, budi oprezna. Ja nisam tvoj rob, niti sam otrica koju koristi da bi je zatim zaboravila. Pretnja ne bee uzaludna. Ona samu sebe natera na smeh koji obeava. - Znam ko si, tribune. Ja ne zaboravljam. Ona pomilova usne koje su joj nebrojeno puta pruile zado-voljstvo. - Spavaj. Prikupi snagu za mene, ratnie - proaputa Kla-udija odlazei. Ne zaudi se kada zatee Ulpiju sklupanu na krevetu i sa-mu. Na sebi je jo uvek imala haljinu sa venanja, taj ogroman i udan ifon omotan oko tela. Ona podie pogled i otkri Kla-udiju u utom odbljesku baklji. Usta joj se iskriyie kao u de-teta koje je neto skrivilo. Prolivene suze joj behu pokvarile minku, povukavi za sobom male svetlucave ukrase od ko-hola. Ona isprui ruke.
- Znala sam da e doi. - Gde je on? - U termama. Njene usne zadrhtae. Zatvorivi oi, jedva ujno prozbori: - Nisam umela da ga zadrim. Kada smo uli u sobu, on je... on je delovao tako zbunjeno! Skoro da je odmah zatim otiao da se kupa. Rekao je da mu je vino udarilo u glavu i da mu je neophodna topla kupka. Klaudija veto prikri osmeh zadovoljstva. - Ah, taj moj brat! Primae se i sede na krevet pored Ulpije. Devojka je jo uvek mirisala na, u zoru utrljana, devianska ulja. Udahnuvi 34 Kraljica Palmiri ovaj miris, Klaudija napokon zaboravi na pogubljene u mraku i na silnu krv, tamo, sa druge strane pretorijuma. Ona zagrli Ulpiju, prislonivi njeno hladno elo na svoj top-li obraz. Devojka joj vrsto obujmi vrat. Njene usne bejahu vlane od prolivenih suza a telo drhtae, to zbog stida, to zbog neutoljene elje. Klaudija se nasmei i uzvrati joj milovanja. Sve se odvijalo ba kako je predvidela. - De ... de! Ne plai, mila moja. Ne plai! Nisi pogreila. Nita nije izgubljeno, ba naprotiv. Nije dodala da je zaista srena okolnost to to je Aurelijan sada odsutan. Zasigurno je bio u pratnji robova i slukinja, a moda i ponekog otrenjenog oficira. Mora biti da su mu se ve naveliko podsmevali iza leda. Najvei voda vie uiva u toploj kupki no u tek venanoj mladoj eni! To e sutra svima biti na umu, poto budu otkriveni leevi. Svi e swatiti ko je poinilac a nje e se pribojavati. - Ima jo stvari koje mora da naui, koliko yeeras -proapta Klaudija. Yrhom usana, ona poljubi njene oi i usta, upijajui suze. - Mila moja, srea je pred tobom. Nita nije izgubljeno! Ulpija detinjasto prisloni svoj obraz na njene grudi. Klaudija je uwati za bradu i potrai devojine oi. Njene zenice bejahu tako krupne a duica tamna, da ih je nemogue bilo raspoznati. To su bile irom otvorene i podatne oi poput bezdna none tmine. - Prepusti sve meni. Klaudija veto otkopa nalu od srebra i korala koja pri-dravae gornji deo haljine. - Aurelijan samo to nije stigao, ree. On nije od tebe ute-kao ve se plai samoga sebe. Ali ne sumnjaj, vratie se. Mora da ga doeka spremna. Tkanina pade sa Ulpijinog ramena i ogoli joj grudi. Klaudi-ja se nae i spusti poljubac medu njene sitne dojke. Od daha, atni okovi 35 bradavice ustreptae. Devojka se potpuno prepusti. Radi to veeg uitka, izvi bedra i isprsi se. udan pobedniki osmeh ozari njeno lice. Glasom koji se jedva uo, ree: - Ah, znala sam da eli. Dobro je!
Njene usne su oekivale Klaudijin poljubac koji joj ona us-krati. Odmae se i okrete na stranu kako bi, niz Ulpijine bo-kove i butine, spustila haljinu. Yetim pokretima i bez urbe, ona je celu razotkri. Okrete je u krevetu, i postavi na syetlost, nasuprot ulaznim vratima. Pre no to sede iza Ulpije, i sama se, jednim potezom, skide. Poput njene druge koe, priljubi se bokovima i butinama tik uz mladu enu. Ulpija se, sa velikim olakanjem i zahvalnou, prepusti njenim rukama. Zabaene glave, ona ponovo zatrai Klaudijin poljubac, koji joj, ovog pu-ta, bi uzvraen. Smelim pokretima, Klaudija se poigravae sa Ulpijinim deyianskim telom kao sa muzikim instrumentom, znajui unapred, kako da na njemu izazove drhtaje i uzdahe zadovoljstva. Dok se elja prelivala njenim bokovima, ona proapta: - Yidee kako je lepo Aurelijanovo telo. Ja na njemu znam svaki oiljak i kako ga je stekao. Mitrin je najstraniji. Taj oi-Ijak je sam sebi naneo elezom! Moj brat je lud ali je zato naj-lepi i najhrabriji mukarac u Rimu. Svaka ena e ti na njemu zavideti. Mukli uzdah pokulja iz Ulpinih usta. Isprepletenih prstiju sa Klaudijom, ona je pratila milovanja koja su u njoj izazivala drhtaje i vodila potpunom sjedinjenju njihova dva tela. - Bogovi su ga odabrali - nastavi Klaudija kroz apat is-prekidan poljupcima. Njegova glava e biti ovenana lovorom. Naa majka je videla predskazanje. Ti e mu Ulpija pruiti zadovoljstvo i izroditi sinove, te obezbediti venost u Rimu. Kroz roptaj, Ulpija nanovo potvrdi. Ona savi svoje vitko te-lo uz Klaudijino, kao da eli da se u nju pretopi. Aurelijan ih zatee u tom poloaju. Najednom se pojavi pod svetlou baklje dok mu se niz kosu jo slivala voda. 36 Kraljica Palmire Njegovo uzbudenje bee vidno ispod kratkog ogrtaa. Na golim prsima videe Mirtin oijak. Poput treeg oka, veliko bljetavo sunce je prekrivalo Aurelijanovo rame. Ulpija vrisnu od straha. ednost je natera da se okrene, ali Klaudija je za-povedniki u tome sprei. Sa istim autoritetom, ona joj iroko razmaknu kolena dok se Aurelijan prirnicao, nudei mu celu eninu intimnost. Ulpija se vrsto uhvati za njene ruke. Plaila se, moda i sramotila, iako bee swatila. Dopusti mu da uiva u onome to e mu pruiti. Najzad, ona jasnim glasom koji iznenadi Klaudiju, ree: - Dodi, mili moj. Dodi. Pripadam ti koliko i sestrina ljubav. okovi IV EUFRAT Slukinja pomeri zastor na atoru, zastraeno pogleda Dinu i Ahemu, koje uurbano pripremae Zenobiju, i ree; - Gospodar Nurbel eli da vidi suprugu njegoyog velianstva. Ahemu prva odgovori: - Doi e kasnije. Jo nije spremna. - ta to pria? Zenobija naglo spusti ruke, prekinuvi devojke usred posla. - Saekaj da ti bar obuemo tuniku preko te stvari! - us-protivi se Ahemu, lica crvenog od znoja i srdbe.
Zenobija ponovo zategnu kope na svom, do pola utegnu-tom, konom oklopu, i odmae se uz glasan smeh. - ta e mi tunika? - Prikazae se gola? - Zar sam gola? - Ovo je gore od potpune golotinje! Zenobija zatrai Dininu podrku ali zatee je sa prikrive-nim osmehom na usnama. Ahemu je bila u pravu. Oklop bee tako dobro obujmio njene grudi da su sada bile uoljivije nego da je gola. - Danas e me u njemu videti hiljade Ijudi - ree. Iz tog ra-zloga je i nosim. Ne oekuj da u se sakriti pod haljinom. Kao to se u gradu govorkalo, sara iz Persije zaista bee napravio remek delo. Oklop je bio nainjen od nekoliko finih slojeva jagnjee koe razliite debljine, i bee tvrd kao da je od gvoda. On je na dodir bio mekan kao detinja koa, jarko crvene boje poput latice mrazovca, cveta iz Medejine postoj-bine, kojim je Zenobija bila prekrivena od pubisa do vrata. Kraliica Palmir, Ulegnue pupka, izrazita lepota poprsja, gipki kukovi i uzdi-gnute pleke, sve bee dostupno pogledu. Od vrha grudi se irila pozlaena gravura krila boginje rata, Alat, koju su Grci nazivali Atena. Profil boginje, veoma slian Zenobijinom, bee modelovan na njenim grudima, a telo umo-tano u togu nalik na plamen baklje izvirae u nenom udu-bljenju pupka, dodatno ukraenom perlom u obliku kapjice. Savrenstvo ovog oklopa se podjednako ogledalo u udob-nosti i zatiti. Dozvoljavao je neophodno istezanje tela pri ko-rienju luka, i bio mnogo laki od eeznog koji se na suncu pregrevao. Njen primerak bee ofarban u jarko crvenu boju kojom e neizostavno sve zapanjiti. Zenpbija oinu pogledom slukinju. - Sta eka? Da te bogovi iseku na sitne komade? Brzo uve-di gospodara Nurbela. - Jo uvek nisi u ratu i mogla bi da bude Ijubaznija prema toj devojci - progunda Ahemu poto se za robinjom zatvorie vrata. - Ahemu! usprotw se neno Dina. - ta, "Ahemu!"? - povika Egipanka okrenuvi se ka njoj. Ruke je drala ispruene kao da se sprema za udarac. Zar i ti eli da utim? Zar si kao i svi ostali? I ti prieljkuje da je se Persijanci doepaju u tom glupom oklopu? - Ahemu - nastavi mirno Dina. Molim te da ne izgovara rei zbog kojih e kasnije zaaliti. - Neu zaaliti, veruj mi! Isiwie dugo sam ekala da ih izgovorim. Oi joj se razrogaie od besa. Ona se okrenu ka Zenobiji. - Ja se neu ustruavati da ti kaem istinu. Dete moje, na mukarcima je ratovanje a ne na enama. Ono nije za tebe. Pogotovo tako golu! Ako ne pogine, bie na stubu srama. Eto ta e se dogoditi. A moglo bi da bude i gore... Jer, ukoliko se desi da umre, zna da e njegovo velianstvo... - Dosta! - prekide je grubo Zenobija. Ne elim vie da te sluam. Ne trebaju mi tvoje jadikovke. okovi_
39 Ahemu se dvoumila da li da pobesni ili da zaplae. Najzad, uz Ijutiti pokret, ona naglo napusti ator. - Ah, znam! Moram da drim jezik za zubima jer se, od mene Egipanke, to oekuje. ak i na dan kao to je ovaj! Neka me Izis odvrati od silne ljubavi prema tebi Zenobija! Njena misao se zavri krikom. Zastor na vratima se zalju-Ija, da bi propustio Nurbela, u oklopu palmirskog konjanika. elezne ploe su mu titile ramena, grudi i noge. One bejahu zaivene za tuniku i postavljene lanene pantalone dok mu je veliki oker - plavi ogrta visio na desnom ramenu. Pojas koji bee optoen srebrom, kao i dvostruki remen na koricama nje-govog maa sa drkom od slonovae, bejahu iri od dlana. U ruci je nosio kacigu sa ukrasima u vidu tigrovog repa i pleten-ca od zlatnih perli, korala i staklia. Bronzani ma mu bee otar poput orlovog kljuna. Sve je na njemu, od glave do pete, bilo spremno za krvavi okraj. Nurbel podie pogled i osmotri polako Zenobiju. Pun di-vljenja, ali i neverice, on klimnu glavom u znak odobravanja. - Svi bogovi sa neba e te yideti - primeti on. Zenobija mu uzvrati irokim osmehom. - Bogovi moda, ali persijski strelci sigurno. U stvari, cela persijska vojska e me videti. Zar nam to i nije cilj, da me svi opaze? Da i sam apur uvidi sa kim se bori? Nurbel ne odgovori. Posmatrao je Dinu koja je bezuspeno pokuavala da dovri Ahemino utezanje oklopa. Njeni drhtavi prsti stalno isputae kone poveze. - Dozvoljava da ti pomognem? - predloi Nurbel. Moji prsti su Yiniji tom kuluku. Dina ne obrati panju na njega ve podie izbezumljen po-gled ka Zenobiji. - Ahemu se plai, a ja... Ona je privue sebi. 40 Kraljica Palmiri - Znam Dina, znam. - I ja se plaim! Ne elim da umre! Ako umre, ja neu vie moi... Ah, to ne sme da se desi! Ja ne bih vie mogla da volim njegovo velianstvo! Zavlada neprijatna tiina. Nurbel prede rukom preko pro-elavog temena, i skrenu pogled na mali sto sa Zenobijinom kacigom i orujem. Kraljica podie devojino lice. - Neu umreti. Ja u yeeras biti iva i vratiu se kao pobe-dnik! Ne sme u to da sumnja! Dina, u molitvi, zatvori oi. Zenobija joj vrsto obujmi ra-mena. - Mora mi verovati. Treba mi tvoje poverenje. Ja u pobe-diti Persijanca, a ti e mi svojim mislima pomoi. Dina se sloi uz mali naklon i pokua da se osmehne briui suzne obraze. - Izvini. Pokuau da ti do kraja pritegnem oklop. - Prepusti to gospodaru Nurbelu. Pridrui se Ahemi, po-trebna si joj. Poto je Dina napustila prostoriju, Zenobija ponudi svoj bok starom ratniku. - ast mi je - prozbori veselo - da pomognem eni njego-vog kraljevskog velianstva. - Ahemu i Dina, naalost, nisu tome vine - uz uzdah pri-znade Zenobija. Danas e pak mnogi biti iznenadeni. Nurbel, ne uzvrativi, snano pritegnu uzice. Ona upita: - Da li i ti strahuje za mene? Na lukavom Nurbelovom licu se pojavi onaj neni osmeh koji je toliko volela.
- Isuvie bitki sam vodio i odlino poznajem strah. Ali, ja takode znam da je on besmislen kada je boija volja u pitanju. On dovri pritezanje. Zatim, tako pripremljena Zenobija, proveri udobnost svog oklopa. - Da li su Persijanci ve pristigli? - Doli su sa prvim sunevim zracima. Ima ih neto vie od deset hiljada. - Poveli su i konje pod oklopima? - Jo u zoru su na njima preli reku. Pretpostavljamo da ih je oko pet ili est stotina. - Koji su njihovi poloaji? Nurbel se nakratko nasmeja. - Tano su tamo gde sam ti i rekao da e biti. apur je pred-vidiv, i voli da ponovi bitku na starim pozicijama. Najpre je postavio peadiju, a za njom slede strelci. Dobro smo uinili zauzevi ova) poloaj na krajnjem severu jer nam sada preo-staje pristojan prostor za okraj. Imaemo dovoljno mesta da izvedemo napad, dok e nam, ulegnua na zapadnim obronci-ma, dobro posluiti da sakrijemo kamile. Mislim da ih apu-rovi pijuni jo nisu otkrili. Obeavam ti da emo dobro izne-naditi Persijance! Zenobija se sloi. - Dovoljno smo brojni - nastavi Nurbel - ali brojnost nije sudbonosna. apurovi vojnici imaju veliko ratno iskustvo i konje pod oklopima a nai sve to nemaju... - Ja sada tebi obeavam da im zbog tih oklopa nee biti drago oko podneva! Posmatrajui je dok se opasivala, Nurbel uvide da govori istinu. - Ali nemoj preterivati u umiljanju - nastavi on. apur ni-kad ne menja pristup jer mu, upravo on, svaki put, obezbedi pobedu. Njegovi strelci, na svakih pedeset koraka, ubiju po jednog konja. Oni koji ipak uspeju da se suoe sa ovim oklo-pljenim udovitima, vode unapred izgubljenu bitku. - Ja ti jo predlaem da ih napadnemo jaui na kamilama, a ne na konjima! - odvrati nepokolebljivo Zenobija. Zar po-staje kao i svi ostali? Zar sumnja u mene? - Ne. Ja sam poput njegovog velianstva znatieljan da vi-dim da li e tvoje zamisli postati stvarnost. Kraljica Palmir - Umreu ukoliko se ispostavi da greim. I ti e, u tom slu-aju, umreti sa mnom. Neemo imati vremena za aljenje i prebacivanja. Nurbel se neusiljeno nasmeja. - Da li se i ratnici Palmire pribojavaju? - upita jo Zenobija. - Naravno, ali to ne ele da pokau jer su ponosni. Barem zasad je tako. - Da li im smeta injenica da e ih predvoditi ena ili pak samo strahuju od Persijanaca? - Naravno, vie bi voleli da je na njihovom elu mukarac -aljivo odgovori Nurbel, pre no to e dodati, usana iskrivlje-nih od prezira: Ofalina i Hajranova banda im je, ovih posled-njih meseci, napriala gomilu lai i podlosti i time izazvala njihovu zabrinutost. - Strahuje li da nee hteti da posluaju naredenje? Nurbel oklevae da odgovori. Rukom prode kroz briljivo ispletenu bradu i ree: - Bilo bi dobro da, kada bitka otpone, uspemo da odbijemo njihov prvi napad bez potekoa. - Zar poverenje koje mi ukazuju njegovo velianstvo i go-spodar Nurbel nije dovoljno? Ijutito uzvrati Zenobija.
- Mi smo ratnici i naa mudrost poiva na iskustyu. Ve se deavalo da kraljevi i generali izgube razum zbog mlade su-pruge. Zenobija dohvati svoju kacigu, poput oklopa crvenu, sa dva velika narandastoplava paunova pera. - Morae da me posluaju! Ba zato to nas Persijanci sma-traju za kukavice, mi emo postupiti lukavo, i saekaemo do-voljno dugo, da prokljuaju na suncu. Jedino tako moemo da pobedimo. Ona, ispod brade, stegnu uzice sa zlatnim i srebrnim plo-ama koje su titile obraze, i dodade: - Yeeras e svi saznati da li je Zenobija lagala. latni 1 okovi Ratnici Palmire je tada videe u punoj ratnoj opremi; blje-tavih i skoro ogoljenih grudi, i bujnom kosom koja se talasala ispod kacige i dva lelujava paunova pera. Ona potera Jedkivina u dug galop. Skoro dotakavi, strelce i konjanike, ona se, na ljunkoyitom uzvienju, pridrui Ve-likom Odenatu koji tu stajae okruen vojnim zapovednicima. Ona skoi na tlo sa svoga konja, i naini dubok naklon pred njegovim velianstvom. Snanim glasom, izgovori zakletvu ratnika, rei koje nikada do tada ne bee izrekla ena: - Moj ivot sada pripada tebi, Yeliki Odenate. Poi u za tvojim maem. Nabranih obrva, i sa toliko irokim titnicima za obraze, da mu se lice jedva videlo, on joj, potpuno staloeno, uzvrati pozdrav. U jednom skoku, ona ponovo uzjaha Jedkivina. Ovoga pu-ta, ona protra izmedu redova ratnika, kako bi joj se svi divili. Podie, iznad glave, drveni luk, koji bee irok koliko i njena aka utegnuta u konu rukayicu. Strelci istegoe vratove, ne bi li videli dok promie, crvenu boginju gordih prsa, na kojima je lebdela zlatom optoena slika boginje Alat. Na sebi osetie mraan pogled njenih crnih oiju koje su bacale iskre kao da je boj ve uveliko otpoeo. Na Jedkivinovim ledima se nalazio udan prekriva. Zeno-bija je pomou njega uspevala da ga natera u besomuan ga-lop, da ga, pritiskom kolena, uspori, i zaustavi, jednim trzajem uzdi, a zatim ponovo podstakne na trk. inilo se da ivotinja unapred zna njene elje i zapovesti. Svi su znali da je upravo to odlika najboljih konjanika. Zadrhtae kada se podie glas: - Ratnici Palmire, bogovi su sa vama. apur e poraen, veeras ponovo prei Eufrat! Ovo telo ene, u crvenom oklopu od koe, im se najednom ucini manje Ijudsko a mnogo vie boansko, pretee. To vatre-no lice, i ta uzdignuta miica koja drae luk, nisu pripadali obinoj eni. 44 Kraljica Palmi - Ratnici Palmire, bogovi su sa vama. To vam kaem ja, Ze-nobija, Balaminova erka, i ena njegovog velianstva, vaeg kralja. Ovaj dan e se zavriti Odenatovom pobedom. Sapur je ve poraen, mada to jo ne zna! Bogovi su mu okrenuli leda... Galopirala je, izmedu redova, i prikazivala svoju lepotu i snagu hiljadama kraljevih yojnika, bodrei ih, bez prestanka, svqjim povicima. - Ne plaite se njihovih konja i oklopa. Persijanci e danas proklinjati apura jer ih je naterao da nose toliku gyoduriju. Poput pustinjskog vetra, zbrisaemo ih sa lica zemlje.
Neko uskliknu. Zatim se zaue jo neki glasovi, kojima se, na kraju pridruie svi, razgoreyi se u pravu yatrenu stihiju poput struka sena zahvaenog plamenom. - elimo dug ivot Odenatu! Neka Balamin svojom rukom zatiti Zenobiju! U tom trenutku, Nurbel se, nekim udom, pojavi kraj nje. On nije jahao konja ve borbenu kamilu, iji su bokovi bili prekriveni irokim konim trakama. U aci je drao dugako, neobino opremljeno koplje, koje na vrhu nije imalo bode, ve izvesnu masu optoenu gvodem. Njegov porunik, tako-de na kamili, ga je pratio, maui zastavom sa zlatnim kian-kama iznad glave prekrivene lavljom koom. Na narandastoj svili je bila izvezena vatra jedne zvezde, plavetnilo oaze i jed-na palma; amblem Palmire i Zenobijinog rodenja. - Poelimo dug ivot Zenobiji i Odenatu! - uzviknu Nurbel. Neka bogovi uine da Persijancima prokljua krv! Hiljade ratnika Palmire mu se pridruie u povicima. I sam apur, kralj nad kraljevima, koji je sledio svoje trupe i bio daleko od mesta dogadanja, oseti grmljavinu u vazduhu. On pretpostavi o kome se radi i poe da se smeje, a za njim, i svi njegovi podanici. 7lntni okovi 45 Sunce se polako uzdizalo iznad horizonta sve dok se nije pretvorilo u malu vatrenu taku. Persijance je najpre zbunila neobina igra protivnika. Budui da su uvek do tada vodili sa-mo frontalne napade, apurovi ratnici nikako ne razumedoe ovu nepostojanost Odenatoyih trupa. Na samom poetku bitke, na stotine palmirskih konjanika nagrnu na kvadratne persijanske formacije. Kreui se kasom, Odenatove borbene linije su se u potpunosti stopile sa po-yrinom terena. Ironino se podsmevajui, persijski generali zakljuie da je Odenatu, i ostalim pustinjskim ratnicima, ovo navika i prak-sa, i da sada zasigurno pristupaju pripremama za buan i bes-koristan napad. Njihov manevar je svima bio poznat. Konjani-ci bi, pogrdno hulei na protivnika, i ispunivi nebo hiljadama strela, poterali svoje konje u besomuan galop. Dvostruka lini-ja napada bi se zatim pretvorila u jednostruku, i rairila se u nedogled, kako bi zatvorila krug oko neprijatelja, poput me-seevog luka. Persijanci bi, svaki put, ovakav pokuaj satrli u korenu. Luna formacija apurovih strelaca je, zahvaljujui svojim zgusnutim i monim redovima, uvek uspevala da odbije pro-tivnike strele. Napada bi ovim bivao znatno oslabljen a nje-gov napad razbijen. Persijanci bi tada nastupili sa udovinom oklopnom konji-com. Ljudi i konji su nestajali pod konim oklopima, za koje bejahu priivene eline ploe. Poput stena od metaa, kojima strele i koplja ne mogu nita, napredovali su postojanim ka-som. Ne posustajui, pregazili bi Ijude i konje koji, iznureni prethodnim dugim i uzaludnim napadima vie nisu imali snage da im se odupru. Sapur je, ve dugo, na ovaj nain, uspevao da osigura svoju Pobedu nad gospodarima pustinje. Yeliki Odenat e sigurno ponoviti greku ovih kraljeva peska, yinijih lovu i racijama, nego velikim bitkama. Kraljica Palmire
Medutim, iako se inilo da se palmirski konjanici pripre-maju na juri, oglasie se iznenada trube. Odenatovi ratnici zaokrenue svqje konje i, ne okleyajui, razbie borbenu liniju i povukoe se na pola milje, znatno iza dometa neprijateljskih strela. Persijanci se grohotom nasmejae i zakljuie da Odenat slabi. Moda mu vid nije vie tako dobar pa mu je potrebna ja-ka svetlost dana da izvri napad?! Ali, ak i nakon itavog sata iekivanja, nita se ne pomeri u palmirskim redovima. Nije bilo niti uzvika, niti truba, niti doboa. Zbunjeni, apurovi oficiri se namrtie. Usledila je stravina vruina bez daka vetra. Sunce je bilo ve visoko na yedrom nebu, dok su se na pesku ocrtavale mrane i otre senke. Persijski generali razmenie miljenja. Neki su bili za izne-nadnu promenu taktike i reorganizaciju mada su bili svesni malog rastojanja koje ih je delilo od neprijateljskih linija. Uz to, nisu smeli prvi da napadnu jer bi to znatno onemoalo konje pod oklopima. To im je bila glavna mana. elini oklopi bejahu preteki tako da pretovareni konji nisu mogli da izdre duge borbene galope. Odluie da palmirskim nitarijama prepuste taj prvi po-tez. Zajedno sa pustinjskom vrelinom, raslo je i nestrpljenje. Od silne mrnje prema Odenatu, duhovi su se uzburkali. Ni jednog trenutka ne pomislie da je u pitanju klopka. Do tada neporaeni, moni i ponosn Persijanci su bili sposobni samo da, tamo negde u daljini, na zapovednikom tumulusu, za-misle kralja Palmire, kako se pred njihovom silnom vojskom trese od straha. Najzad, ekanjem premoreni, poslae dva do tri odreda ka neprijatelju, kako bi saznali ta smeraju. Ovi pak pohitae, kao muve na mrcinu. Doekae ih sa snopovima dobro naciljanih i zgusnutih strela. Pretovareni konji se upustie u galop pri kojem su potkovicama lomili drke barjaka, povredujui sopstvene slabine. Yratie se sa yestima koje jo vie zbunie generale. U tom trenutku, Odenat se jo uvek nalazio na jednom uzvienju, odakle se pruao sjajan vidik. Nije jahao konja ve je sedeo na obinom tabureu. Yeselio se i pio sa vojnim zapovednicima kao da je bitka ve okonana, i to u njegovu korist. Medutim, pokazalo se da je prisutan mnogo manji broj strelaca nego to je bilo predvideno, Bilo je neto manje od dve hiljade Ijudi a trebao je da ih bude duplo vie. U trenutku, persijski zapovednici isto zakljuie. Prepono-sni Odenat je izazvao apura, jer je time eleo da zadivi svoje rimske saveznike. Na nesreu po njega, oi mu bejahu vee od stomaka. Njegove malobrojne trupe, zasigurno nee moi da odbiju napad neprijatelja. Eto pravog razloga za ovaj udan okraj. Avaj, odbrambena linija e se uskoro dati u beg. Ode-nat sa strahom iekivae trenutak istne. Do tog trenutka, apur nije nalazio za neophodno da na-pusti svoj ator. Nakon pristiglih vesti, on se najpre rasrdi, da bi ga, neto kasnije, sve to zabavilo. Odenat strahuje zbog nje-govih konja? U pravu je! I treba da strahuje! Sa osmehom na usnama, prepustio je generalima odluku o tome kako da kazne uobraene Palmirce. Najzad, svi se uti-ae, kako bi on izveo zakljuak i izdao tri kratke naredbe. Oficirima je trebalo vie od jednog asa da ponovo postave persijske odrede po kraljevom naogu. Zatim su morali da na-poje konje, koji su, od ranog jutra, strpljivo ekali na yruini, koja sad bee nesnosna. Sunce je ve bilo blizu zenita, kada se vazduhom prolomi zvuk ovnovskog roga, koji pozivae ratnike na boj.
Tada se Odenatovi drubenici osmehnue. Persijanci su
sa-vrseno igrali svoju ulogu. Skoro da bejahu obnevideli od silne samozadovoljnosti i nadmenosti. Brzo uskoie u sedla, zadovoljni to se napokon zavrila ova igra zavaravanja i to se blii presuda bogova. 48 Kraljica Palmir> CSSOGSSO Tri stotine persijskih strelaca krenue protiv pamirskih trupa. Iza njih ih je jo toliko ekalo da napadnu. Trei talas, jedva neto brojniji, je trebalo, umerenim kasom, da predvodi konje pod oklopima, sve do neprijateljskih linija. Nakon po-slednjih strela odapetih na palmirsku vojsku, nastupila bi, sa pristojne razdaljine, strana konjica, da u jednom potezu pre-gazi sve preostale Odenatove snage. Tako bee naredio veliki apur, ali bogovi drugaije odlu-e. Samo to vojnici, po apurovom naredenju, stigoe do lini-je za napad, nebo ispuni hiljadu davolskih povika. Svi palmirski lukovi odapee istovremeno strele. Odenatovi strelci su, suprotno dotadanjem obiaju, sjahali i udruili snage im su uli persijski rog. Nisko iznad tla, nadvi se senka smrti. Ona prekri konje u punom galopu, i konjanike koji tek podizahu svoje lukove. Uniten do dve treine, ovaj prvi talas se zatim razasu, izbezumljen.
ivotinje i Ijudi su leali na tlu, i uveavali haos nastao usled istovremenog povlaenja jednih i nadiranja drugih odreda. Panika zahvati persijske strelce. Kako odapeti strelu kada se konj u strahu propinje preskaui leeve? Palmirci su upravo taj trenutak odabrali da ih ponovo za-spu smrtonosnim strelama. Preostali elan, pri treem apurovom napadu, ustupi mesto potpunoj pometnji. Iznad tla se talasala vrelina, a vazduh je bio zasien oporim mirisom krvi i konjske mokrae. Izbezumljeni, apurovi oficiri su svakog trena oekivali da se na njih srui Odenatova konjica. Odmah bi izdato naredenje da konji pod oklopima krenu u napad. Jedino oni su jo mogli da poraze palmirske strelce! Linija napada je brojala pedeset formacija petorki. Naoru-ani dugakim kopljima sa raznobojnim drkama, besprekorni i boanski, pojurie na neprijatelja. Pretravi preko leeva i \.g ranjenih, pregazie ak i svoje desetkovane odrede. Njihov teak galop, zdrobi kamenje i izdubi pesak. kripa elinih ploa nadjaa svaki zvuk. Svetlost koja se od njih odbijala, na trenutak, uini konjanike zaslepljujuim poput boijeg besa, prodrljivim poput zmajeva, i zlokobnim poput himere nekog drugog sveta. Tada se, sa desne strane, zau neka dreka. Zaprepaeni, apur i njegovi generali, ugledae borbene kamile. Na hiljade kamila, sa crvenim perima oko glave, kao da je izranjalo iz samog pustinjskog tla. Istegnutog vrata, dreei na sav glas, ivotinje su pojurile, velianstvene i besne. Skroz napred, prepoznadoe tigrov rep sa kacige prvog Odenatovog zapovednika, Nurbela. On se ne upusti u frontalan napad, ve naprotiv, povede svoje ratnike unutar samih persijskih linija. Na taj nain, Nurbel s leda pride persijskim konjanicima. Maui topuzima i ne usporavajui ivotinje, udarie po konj-skim i Ijudskim oklopima. Brzina ivotinja udesetostrui si-linu udaraca. Obina persijska koplja bejahu nemona da ih zaustave. Strele, nategnute u panici, ispadae po njihovim ko-nim haljinama. Svuda naokolo, leae konji sa razbijenim e-onim kostima. I tako, zateeni ovim neobinim sukobom, odredi se, jedan za drugim, smenjivae, vrtei se u krug, poput izbezumljenih insekata. I tako, elina udovita koja su do jue bila apurov ponos i nepobediva sila, padoe u Zenobijinu zamku. apur i generali, napokon shvatie zato je Yeliki Odenat toliko odlagao napad. Konji i Ijudi roptae pod uarenim elinim oklopima sada nalik furunama. Pojedini pobacae kacige kako se ne bi ugu-sili. Ali time samo prizvae sopstvenu smrt, jer im Nurbelovi ri, u tren oka, topuzima raznee lobanje. 50 Kraljica Palmir, Kada i dvadeseti oklop bi smrvljen pod teinom ubijenog konja, palmirski yojnici pokuljae sa svih strana. Otpoe stra-an pokolj. Jedan oficir koji stajae uz apura pokaza prstom na crvenu senku. Ona je menjala pravac kretanja sa davolskom okret-nou povlaei za sobom itave gomile u besomunom trku. inilo se da strele odapete na njenom velikom luku upaju rtve iz sedla. apur smae titnik na kacigi kako bi bolje osmotrio.
Telo je postepeno dobijalo oblik. Ono najpre postade rat-nik, a zatim poprimi enske konture. Taj crveni bes je posedovao fascinantnu, i u isto vreme, za-straujuu Ijupkost. Kada bi se izvila iznad sedla da nategne luk, njeno golo poprsje bi natkrilo itavo bojno polje. Njena strela bi uvek pogadala, ili vrat, ili butinu, ili neku manu na oklopu. lako je, po prvi put, nakon deset godina, prisustvovao pora-zu svojih odreda, nije mogao a da se ne divi lepoti ove ene. Krv koju je prolivala bee crvena poput njenih grudi, i upravo u tom prizoru uivae apur i vie no to je smeo. Odmah je znao o kome je re. To je bila mlada Odenatova supruga, Zenobija, ije mu ime i navike doapnue pijuni. Zar je mogue da je ba sve to je o njoj uo istina? Zar ga bogovi naputaju? Da li su poslali na zemlju demona monijeg od njegovih elinih konja? On skrenu pogled sa bojnog polja. elei da izbegne tre-nutak povlaenja, on pouri da pregazi Eufrat pre no to se ovaj oboji krvlju njegovih ratnika. - Alat! Alat! Ova re prede preko usana svih vojnika pre no to se vra-tie u logor. Radost zbog pobede je uinila da zaborave na umor i bolne povrede. persijanci u hitrom begu im jo uvek bejahu pred oima. Tedni uzee maeve sa iskasapljenih tela, dok drugi, vrh koplja pobodoe u eline odore persijskih konja. etajui tako svoj ratni plen, uzvikivali su slavna imena grada Palmire i Yelikog Odenata. Od svih pozdravljene, Nurbelove kamile se pridru-ie gomili pobednika, nonalantno vaui trnjiku, kao da se upravo vraaju iz obine etnje. U tom trenutku se nije razmiljalo o ranama, prolivenoj krvi i poginulim drugovima. Umesto toga, prepriavali su se doivljaji i preputalo se radosti ivljenja. Oni koji su pratili Zenobiju, iskazae frenetinu radost, jer ono to bejahu sa njom iskusili, nije bilo mogue opisati reima. Najpre uzviknue ime njihove boginje: - Alat, Alat! Alat nas je vodila! - ulo se sa svih strana. - Slava za Zenobiju! Slava za Alat! Zenobija je jahala uz Odenata i Nurbela. Ona skide kacigu i okai je na vrh svog maa. Yisoko se izdie iz sedla kako bi svima podarila blistav osmeh. Jarko crvenilo njenog poprsja vie nije pripadalo eni ve boginji. Njenom sudbinom su sada upravljale boanske sile. Hiljadu. ratnika je ponovo slavilo njeno ime: - Alat, Alat! ivela Alat! Zatim videe Yelikog Odenata kako visoko iznad glave die svoj ma, i poput ostalih ratnika, burno pozdravlja svoju enu. - Alat! Alat, kraljica Palmire! Svi su se zatim yeselili zbog pobede, pevali, loili vatre, i Pili vino. Zenobija se dugo zadrala pored njegovog velianstva koji )u je neno obasipao poastima. Kada upalie baklje, i kada prodorna muzika ispuni logor, aenat prizva robove. Oni na dugakim nosilima iznesoe svu sadrinu. apurovog ratnog atora. Kraljica Palmire Tu je bilo posuda od stakla i zlata, svilenih prekrivaa i te-piha, dva oklopa sa zlatnim filigranima, tri maa sa drkama od dragog kamenja i slonovae,
kaputa, eljeva, perjanih ja-stuka, posuda od bronze i koe, kao i nekoliko mladih robova od desetak godina, koe tamnije od noi i nenije od snova. Njegovo velianstvo se lati za jedan kaput izvezen glicinija-ma i divljim guskama. Vez bee tako tanan, da reima nije mogao da bude opisan. Prialo se da ga je apur namicao preko oklopa, svaki put kada bi pobedio i da je tako odeven, osudivao poraene na smrt ili ropstvo. - apur je tako brzo pobegao, da sluge nisu stigle da sklope ak ni njegov ratni ator naali se Odenat. On je zasigurno, sve do danas, iveo u ubedenju da e veno pobedivati. Samo neko ko je skrenuo s uma bi bio u stanju da nasred bojnog po-Ija smesti tolike dragocenosti. Danas, na ovim nosilima, nedostaje samo njegovo telo! ale i otpozdravi odjeknue u vazduhu punom dima. Dugo se apurovo ime s prezirom uzvikivalo. Napokon, kada se svi utiae, Yeliki Odenat se sae, to je inae retko inio, i Zeno-biji, pred noge, spusti vezeni kaput i jedan od apurovih ma-eva. Upirui prstom na preostalo blago na nosilima, on ree: - Zenobija, ovo je tvoj ratni plen - ree glasno, ispravljajui se. Danas je Odenatova supruga zaslunija od mene za ovu pobedu. Ona se najpre duboko nakloni, pre no to podie, yisoko iz-nad glave, apurov ma kako bi pozdrayila ratnike. Ovacije su se ponavljale svaki put kada bi Zenobija podigla ruke sa oru-jem. U trenutku kada je nameravala da se pridrui Odenatu, opazi Ofalin pogled. Ona je stajala pozadi, nedaleko od Hajrana, i predvodila grupu ena. Mrnja je poivala na njenom licu. Grei ruke, guvala je kraj svog vela ukraenog zlatnim alkama. Na kratko, Zenobija se suoi sa njenim pogledom. To opa-zie njegovo velianstvo, Nurbel i oficiri. Takode je paljivo 'latni okovi 53 odmerie, i Odenat neto progunda u besu. On uwati svoju kraljicu za ruke, poljubi joj neno vrhove prstiju, i proapta sa udnim sjajem u oima: - Ratnici Palmire veruju da Alat prebiva u tvom telu. Mo-da je to i istina. Ja pak znam da me moja ena nije lagala. Ne isputajui njene ruke, povede je ka atoru za obed. Ofala ostade crvenog lica, iza njih. Ona odgurnu ene i nestade iza robinja i supruga koje su upravo donosile po-sluenje i krage piva. No je uveliko yladala kada se ona iskrade iz svoje postelje. Ahemu je nije ula, niti ju je ula straa koja je spavala, is-crpljena od pia i umora. Ona sada bee samo tamna senka koja tri pod zvezdanim nebom, na kojem ve odavno nije bilo meseca. Pred Ofalinim atorom, ona je imala dovoljno strpljenja da eka, leei na tek oroenom tlu. Yladala je potpuna tiina. Poput zmije, smireno i odluno, ona se uunja u ator. Sa noem u rukama, puzila je izmedu tapiserija koje su visile uz zidove. Ofalin parfem bee tako jak da se Zenobija ni jednog tre-nutka nije dvoumila gde se nalazi njen leaj. Ona joj lee tik uz leta. Primiri se bez i jednog pokreta. Kada oseti da je spremna, podie obe ruke. Jednu stavi na Ofalina usta, dok drugom pritisnu vrh noa na njeno grlo. Ona panino skoi i pokua da odgurne ruku koja ju je davila.
Zenobija joj na uvo doapnu: - Umree zbog smrti mog voljenog Havada, jedinog mu-karca koji je uspeo da zadobije moju ljubav. Uas natera Ofalu da joj se poslednjim snagama suprot-stavi. Medutim, od njenog koprcanja, seivo se jo dublje zari * vrat. Medu prstima, Zenobija oseti, rastakanje tkiva i pola-gano oticanje ivotnih sokova. Ofala ve bee u nesvesnom stanju kada joj jo ree: - Sa tobom odlazi i moja tajna. Slobodno je ponudi demo-nima koji te ekaju, tamo, sa druge strane. Debelo telo se naglo umiri a Zenobija se otkotrlja u stranu. Njeni otkucaji srca bejahu tako snani, da se inilo kao da e atorska krila poleteti. Havadovo lice izroni iz mrklog mraka. Ona oseti potrebu da mu se osmehne ali je u tome spreie suze koje je primorae da zatvori oi. Zenobija se napokon oseti slomljena od umora. Dlanom pritisnu vilicu da sprei njeno drhtanje. Nozdrve joj ispuni otuan i krajnje neprijatan miris dok joj se Ofalina krv slivala niz bradu i ruke. Obuze je munina. Pljunu na pod i obrisa usne kaputom. No je, za trenutak, proguta poput bezdana. Da se, kojim sluajem, Havad nije okrenuo u Dura Euro-posovom dvoritu sada bi sve bilo drugaije! Ona ne lee odmah, ve se uputi ka atoru njegovog veli-anstva. Isto kao i malopre, polako se uunja unutra. Za razli-ku od Ofalinog, ovaj bee osyetljen sa dve bitumenske lampe, dok su straari dremali na samom ulazu. im je opazie, skoie na noge. Zenobija im se, obasjana svetlou, osmehnu. Smatrala je svoj izraz lica umirujuim, ali se prevarila. Oni je prestraeno odmerie pogledom. Njeni ob-razi, elo, ruke, tunika, pa ak i izmice bejahu umrljane sve-om krvlju. Zadivljeni, i preplavljeni potovanjem, oni se po-klonie. Moda su mislili da se Alat, u noima nakon bitke, hrani krvlju svojih rtava. Tiho joj rekoe da njegovo velianstvo spava. Podraavajui ih, ona im odgovori da je zbog toga srena i da nema nameru da ga budi. Pridravajui zastor na yratima, oni se razmakoe da je propuste. Straa nije slagala. On je vrsto spavao, bokom os-lonjen na Dinu. Oboje bejahu nagi. Naspram nene i blede okovi_ : devojine koe, Odenatovo kosmato telo je delovalo poput zveri, tamno i pretee. Kako li su Dinina bedra izdrala silnu Odenatovu mo? Medutim, njihov san bee ispunjen spokojem zasienih Ijubavnika. Zenobija, jedan trenutak, ostade, drhtei itavim telom. Oi joj se ispunie suzama jer pred njom leae nenost koju nika-da nee iskusiti, i mir koji nikada nee dokuiti. Ona oklevae. U njoj se ponovo javi elja da pobegne, da ode u hladnu i bezlinu tminu. Neryoznim pokretima zbaci sa sebe umrljanu odeu i, isprui se, potpuno naga, uz Dinu. Mlada Jevrejka se okrete, napola probudena. Zenobija joj nenim pokretom zatvori usta i poljubi vrat. Zatim je tiho zamoli: - Pusti me da spavam pored tebe. Uz sanjiv osmeh, Dina je obgrli rukama i butinama, kako bi joj, bar na kratko, pruila svu nenost zaborava.
cssooaso Jutro osvanu uz veliku graju. Hajranovi krici otrgoe od sna ak i one opijene vinom. Pred atorom njegovog velianstva, Nurbel je, sa jo nekom gospodom, morao da upotrebi silu kako bi obuzdao bes Ofa-linog neaka. Ovaj poslednji je, u isto vreme, u pomo prizivao pravdu, bogove, Jupiterove munje i krvavu reku osvete. U svojoj nonoj tunici, Yeliki Odenat se pojavi pred sinom i upita za razlog tolike halabuke. - Ona je ubila Ofalu! - odbrusi Hajran. Presekla joj je grk-Ijan! Dobro mi je poznata ruka koja je poinila ovo ubistvo! Iznenadenje izoblii lice njegovog velianstva. Bez trunke -ftiocija, on osmotri Hajrana. Iza njegovih leda su se tiskali pri-Jatelji koji su do jue sa njim delili radost nonih zadovoljstava. Odenatov pogled ih natera da spuste glave. - Oe, Ofala je ubijena! - jauknu Hajran. Poinilac je i tebi dobro poznat! 56 Kraljica Palmi On podie pesnicu ka Zenobiji i Dini koje se pojavie na yratima atora. Yeliki Odenat se, na trenutak, suoi sa njenim pogledom. Nurbelu se tada priini traak radosti u njegovim oima. Njegovo velianstvo dohvati Zenobijinu ruku i stavi je na grudi. Zatim se, nabranih veda, okrete ka onima koji jo uvek pristizahu. Lica cryenog od besa, on odgovori sinu: - Kako se usuduje da vreda Alat? Obraajui se svima, on jo povika: - Kraljica Palmire je no provela sa mnom. Ko se bude usu-dio da jo jednom posumnja i blati njeno ime, bie osuden na smrt. Naredujem da se Ofalin pepeo prenese u grob njene sestre. okovi_ ' V SAMOZAT Pritisak prstiju prestade a sa njim i milovanja. Sklopljenih oiju, Yalerijan oseti lagano gibanje postelje pri odlasku robinje. On otvori oi kako bi se usprothdo. Iflava, potpuno naga, krenu ka stolu prepunom inija i boica. Osetivi njegov po-gled, ona se okrete uz osmeh. Yalerijan, u trenu, zaboravi da joj zamera. Neka svi bogovi, bez izuzetka, budu hvaljeni, jer stvorie ovako lepu enu, pa neka je ona i robinja! - Avguste, koa ti se presuila - kroz apat ree devojka vra-ajui se ka postelji sa bocom od debelog stakla. Samozatska klima ti ne prija. - Meni ovde nita ne prija - progunda Yalerijan. Bez tebe, ovaj grad bi bio najstraniji od svih. To bee istina! Samozat je bio garnizonsko naselje, prepuno trgovaca i seljaka. Nimalo nije liio na Antiohiju. Od svitanja do sumraka, svi su stalno dolazili i odlazili. Bilo da je yladala hladnoa, vruina, ega ili prevelika vlaga, klima je bila ua-sna. Nepredvidljiva poput svojih stanovnika, uvek se vezivala za jednu od dve krajnosti. Naravno, najvie je nedostajala bla-gost i Ijupkost morskog pejzaa. Jedina prednost Samozata je bila mala
udaljenost od persijskih odreda apura, koji se jo uvek smatrao kraljem nad kraljevima iako je iz dana u da to sve manje bivao. - Mrzim ovaj grad - uzdahnu sanjivo Yalerijan. A da ne pominjemo takozvanu carsku vilu, jo pomisli. Ona bee sagradena u persijskom stilu, sa poliranim ciglama, kupolama i keramikim ukrasima. Samo je jedna prostorija Kraljica Palmi naginjala rimskom gradevinarstvu. U njoj je bilo portika, mer-mera, obojenih plafona i jedna prostrana terasa sa pogledom na vrt i pranjava brda. Yalerijan se upravo tu smestio. Yetar udari u lanena platna razapeta izmedu stubova na terasi. Zastori se zakovitlae. Povremeni svetlosni zraci su ukraayali mermerne mozaike na podu. Najednom, desi se ve-liki bjesak i njega opi bleda Iflavina koa. Isturivi bok, ona sede tik uz njega. Zlaani snop svetlosti zahvati mrki oreol njene desne bradavice iji se vrh razloi u pomrini prostorije, slian dubokom i istom zvuku harfe. Struk joj bee tako tanan da su ga dve ruke mogle obuwatiti. Njen pubis je svetleo poput onog tamnog laka koji ponekad donose sa Istoka, a kada bi se uspravila, izranjala bi ruiasta senka organa, taj neni plamen u zagasitom runu. Ah, Iflava! udesna je tvoja lepota! Zar bogovi nisu stvorili enu i njen polni organ zarad Ifla-vine lepote? I zato je on bio vladar a ne slikar ili pesnik, na primer? U tom sluaju bi sve svoje dane i noi provodio opijajui se nje-nom lepotom. Ali on bee Avgust Yalerijan! Najzad, to je i eleo da bude pre no to je spoznao sve iznurujue i glupe obaveze. Za utehu je bila injenica da su mu bogovi ipak dozvoljavali da, uprkos godinama, uiva u lepotama univerzuma. Iflava mu se nasmei. Ona neno razvue usne u osmeh, koji ga toliko podseae na Bobo, fascinantnu grku gorgonu. Svirepi i nezadrivi uas obuze Yalerijana dok se pitao da 11 ga ona zaista voli. Da li robinja Iflava voli starca kojeg tako veto miluje sva-koga dana? Da li je to mogue? Kako spoznati njena oseanja? Pored svoje izuzetne lepote ona nita drugo nije pokazivala, pa ak ni kada joj je bilo toplo ili hladno. Medutim, on je prieljkivao njenu ljubav. Da, da! eleo je njenu ljubav vie od njenog tela. okovi 59 Karayno, to je bilo glupo, ali istinito. Islesigurnost potee njegovim venama poput sireta i on, na yrerne, odustade od svog pitanja. Heka je Mitra uva! Iflava je bila i te kako sposobna da kod njega povrati oseaj mukosti. Iz daljine zaue grmljavinu. Zastori se ponovo obmotae oko stubova, otkrivajui sivu olujnu masu na zapadu. U pro-storiji se ve oseala sveina uskovitlanog vazduha. - Kia samo to nije pala - ree Iflava svojim ravnodunim glasom.
Njeni nauljeni dlanovi poee da klize po Valerijanovoj hrapavoj koi. On potrai njene ruke kako bi ih drao medu prstima. Nervozno i upola glasa, on izree Horacijev citat koji je, naalost, znao napamet, nakon silnog ponavljanja u sebi: "Zar je telo princeze lepe i poeljnije od tela kurtizane? Zgrabi lepotu jo dok ti prilazi, ne dopusti joj da umakne. Od toga nema veeg uzbudenja. Sve ostalo je samo iluzija, hir po-remeene mate, nepoznavanje prirodnih elja i odvraanje od istinske sree." Iflava ga na kratko pogleda. Njemu se uini da su joj oi jae zablistale. Moda je dirnuta? Ili se pak samo podsmeva? - Avguste, da li se plai da nisi dovoljno voljen? - ree u trenutku kada on vie nije oekivao odgovor. - Samo se plaim da me ti ne voli dovoljno. Samo ti - pri-znade joj strano ozbiljan. Zamiljena, ona nae svoju lepu glavu, ne podigavi pogled ka njemu. Zatim unu i opkorai ga. Sede mu na butinu, pri-ljubivi se tako vrsto pubisom, da je Yalerijan, u ekstazi, pre-doseao njegovu priguenu toplotu i vlanost. - Ti o tome pria jer si od Cezara primio loe vesti, proapta nevino. Valerijanovo uzbudenje se raspade kao aa nainjena od tankog stakla. On joj zamerae na odgovoru. To je za njega bio nizak udarac. Narayno, on joj se bio poyerio u vezi afere Nikopolis. Po-menuo je otrovni napitak koji Aurelijan umalo da popije na-kon pobede nad Gotima, osvete radi, preklane oficire u kreyetima, tokom njegove prve brane noi! Kakvog li divljatva! Sva ova ubistva su bila usmerena ka Galijenu, njegovom sinu! Veto upozorenje koje bez upotrebe rei prikazuje Cezara itavom Rimskom carstyu i legijama kao oveka koji prieljkuje smrt yoljenog vode, Aurelijana. Okrutna si bez potrebe, primeti Yalerijan nagnuvi glavu. Skoro da sam i zaboravio na tu dvojicu. Ostavivi za sobom Galijena i Aurelijana, desilo se upravo ono ega se najyie pribojavao. Medutim, on nije sumnjao u to da njegov Cezar Galijen eli Aurelijanovu smrt. On je pozna-vao bolje od ikoga, a moda se ak i pribojavao, tog prora-unatog i hladnog sinovljevog uma. Nita nije mogao da zameri velikom vodi. Aurelijan je sada bio duan da odgovori. Cast, mo, ponos... On je verovao da e sve to zasluiti ako ih obojicu odvede pred Mitrinog bika. Ali, to je bila samo Avgustova sujeta. ak i pre no to za-jedno ispie krv da bi postali Heliosovi izaslanici, on je znao da ta dva jarosna oveka nikada nee biti braa ve veni ne-prijatelji, uvek spremni na medusobno istrebljenje kako bi je-dan od njih postao novi Avgust. Namera im je bila da zaponu rat na Rajni i Dunavu, to bi za ishod imalo porobljavanje Rimljana od strane varvara. On bi, samim tim, bio primoran da napusti istone provincije i svoju dragu Antiohiju, kako bi zaveo red pre no to bude prekasno. Iflava je ipak bila u pravu. Vesti iz Nikopolisa su ga ra-stuile, umorile i razoarale. Da je, kojim sluajem, bio siguran u njenu ljubav, donoenje odluka mu ne bi tako teko palo, niti bi naputanje isto-njakih nenosti smatrao za prinudu. On se paljivo zagleda u njeno lice, sa nadom da e na nje-mu otkriti makar mrvicu oseanja. Ali, uzalud.
'latni okovi 61 - Ja vie ne mogu bez tebe - bezvoljno zakljui. - Naravno da moe Avguste - odgovori mazno Iflava. Ti poseduje na hiljade robinja a ja sam samo jedna od njih. - Ne, ne, Iflava! Ne govori gluposti - Ijutito uzvrati Yaleri-jan. Ti se ne moe porediti sa njima jer si suta lepota. Ti... Htede jo da joj kae da ona ni po emu nije robinja, ali odustade. Neka ga Jupiter uva! On stari. Tako mi Mitrine krvi, to je istina. Zastraujua je slabost kojoj, iz dana u dan, sve vie podlee. Yetar ponovo uskovitla zastore. Grmljavina bee na samom pragu grada koji je, sa prvim kapima kie, polako uranjao u tiinu. Yalerijan je obujmi i privue svojim usnama nenu kou If-lavinih prepona. Ona se posluno izvi iznad njegove glave. Nestanim pokretom ramena, isturi vrh bradavice, i njome mu dodirnu usne i one kapke. Yalerijan oseti peckanje koje je najavljivalo budenje uda. Iflava je i u tome bila arobnica. On je bio spreman bez do-datne pomoi. U trenutku kada su ga, poput najnenijeg sna, njene prepone prihvatile, proaputao je: - Sutra vie nee biti robinja. Poto se njen izraz lica ne promeni, on pomisli da ga nije razumela. Dodade glasnije: - Iflava, ja u te osloboditi. Ona ne pokaza naroitu radost i ostade nedokuiva. - Obeavam da u to uiniti. On dobi odgovor u vidu dubljeg i odlunijeg pokreta boko-va te prestade sa priom. Uivao je gledajui, na sebi, taj u-desan ples. Svaki njen pokret bee, u toj meri savren, da mu se inilo, potrajae veno. U trenutku najveeg blaenstva, udari grom, tako straan, kao da dolazi pravo iz Jupiterove ake. Pre no to utihnu nje-gov bljesak, Yalerijan nasluti neiji obris u tmini. - Tako mi bogova koji... -III Glas mu se izgubi u prasku. On ukoi Iflavino telo i dopusti da uitak postane samo seanje. Sa olakanjem, prepoznade priliku koja ih posmatrae. - Akstekse - promrmlja. Zar nisi mogao malo da prieka? Mudrac se primae postelji, pogleda prikovanog za devojino telo. - Ayguste, rekao si mi da dodem to pre. Zavrio sam pred-skazanje. Yalerijan sklopi oi. Robinja se neno izmie to najednom, u njemu, probudi straan oseaj samoe i slabosti. Ogromna tuga mu zape u grlu. Utehe radi, pomisli da e sada bar Aks-teks imati ta da razglasi; Avgust se jo uvek dobro dri. On se zatim ogrnu tkaninom koju mu pruae Iflava. - Onda? - Upotrebio sam osamnaest travki, pregledao sedam i-yinskih jetri... - Preskoi detalje, elim rezultat. Starac umorno odmahnu glavom i izjavi:
- Ne zapoinji bitku. Bogovi nisu uz tebe. Avgust se, zainteresoyan, uspravi. - Jesi li siguran? - Rekao si da ne eli detalje. - Potpuno siguran? - Mogao bih i da ti dokaem. Ne sme da se suoi sa Persi-jancem. - Da se ne uputam u rat? - Ni ti ni tvoja yojska, jer tako kau bogovi. Sada je kia padala kao iz kabla. Yalerijan se okrete ka po-playljenoj terasi. Natopljeni ylagom, zastori su se crneli. Iflava je spremala boice i nametala posteljinu. Jo uvek je bila pot-puno gola sa svojim pubisom koji se bestidno presijavao u po-lumraku. lako bee olupina od oveka, Aksteks ju je pomno pratio pogledom. Moda se upravo tom svojom razvratnou, Iflava trudila da sauva ono malo zadovoljene strasti. No, nita nije izgubljeno. rlatni okovi 63 Yalerijan se nesvesno osmehnu. Ako je yolja bogova da ne ratuje, on nee ratovati. - Ova oluja je takode boija yolja - obrati se Aksteksu. Mudrac slee ramenima i ree da oluja nije tako pouzdan znak za razliku od iznutrica. Yalerijan, na kratko, popria sa njim, a zatim ga otpusti i prizva robove. - elim odmah muziare. Oni e propratiti oluju i moje misli. Dok su svi uurbano traili muziku, on upita da li je prokurator Makrijen stigao iz Antiohije. - Ayguste, on je jo jue stigao. - Ako je tako, neka prieka jo malo. Primiu ga, za jedan sat, zajedno sa sekretarom Pulinijem. Ili, neka bude neto ka-snije... Moda predvee. Kada harfe i syirale zabrujae u ritmu kie, on ponovo uro-ni u Iflavino telo. Poljubiyi glatke vrhove njenih bradayica, proapta: - Odrau obeanje. Sutra u te osloboditi. U zoru, prestade grmljayina, a kia, jo upornije, nastayi da pada. Muziari su i dalje syirali. Sa lovorovim vencem na gla-Vi, Yalerijan je sedeo na terasi, udobno zavaljen u prostranu fotelju, i posmatrao polagano plavljenje svog vrta. Iflava, kao i uvek utljiya, leae u postelji, prekrivena velovima i zlatnim laniima. Du zidova je, nalik statuama, stajalo dyadesetak straara. Sekretar senata Pulinije Aventilije i prokurator Ma-knjan su bili prinudeni da predu itavu prostoriju kako bi po-'drayili Aygusta. Yalerijan otpozdravi upirui prstom na mu-tno nebo. Bogovi mi se obraaju. Makrijen se namrti, dodatno borajui svoje odve mravo Njegoya pretpostavka bee tana; niko se nije potrudio da >bezbedi stolice za njih dvojicu. "alerijan ponovo ree sa prizyukom ironije: - Kia, munje, oluja! Vulkan, Junona, Ceres i Jupiter ele kao i svi, da uju moju odluku. Sekretar Pulinije potyrdi glavom.
- Avguste, pravo je vreme. Doivotno nominovan, prvi sel <-retar senata, Pulinije, bee neto stariji od Makrijena, ali veo-ma oronuo; retke kose, umornih oiju, upalih obraza, koe, as blede, as modre. Istok mu nije prijao. On je udeo za Ri-mom i svojom palatom na brdu Opius, kraj svete ume Es-kilen. Medutim, Pulinijev izgled je varao vie od izgleda Gal-kinje u farsama Lamantinija Sulicija. S vremena na vreme, kada bi ga sreo, Yalerijan bi uz griu savesti zakljuio da nije trebalo da ga povede na Istok. Odmah zatim bi se prisetio da je sekretar jedno jedinstyeno bie. Ve-ran, nepristrastan pri reavanju intriga i vrst poput stene, ka~ da su ivotna iskuenja u pitanju. On bee istinski podanik Carstya. Dugajlija Makrijen je bio njegova suta suprotnost. U toj meri je delovao izgladneo, da je njegova pojava izazivala ga-denje. Uz to, on je stalno spletkario, te je stoga, strog nadzor nad njim bio neophodan. Pulinije je bio savren u toj ulozi. Njegov duh, volja i prepredenost su uveliko nadmaivali nje-govu spoljanjost, te je mnogo njih naselo. Munja se pojavi iznad oblinjeg brda i samo to joj utihnu bljesak, zau se strana grmljavina. Zatresoe se sve dvorske zidine i stubovi. ak i muziari, prestravljeni, prekinue mu-ziciranje. - Ah! - uzdahnu Yalerijan, zadovoljan optim utiskom - sa-da vidite da mi se obraaju! I to sa kakvim nestrpljenjem! Makrijen, odobravajui, namae togu na rame, i uputi za-brinut pogled ka brdima. Yazduh sada bee hladan, a svetlost sumorna. Yalerijan upita: - Makrijene, strahuje li od oluje? i! - Ja se plaim bogova, Avguste. Poput svih Ijudi i dobrih Rimljana, jedino se njih plaim i to mnogo! Yalerijan se sloi uz osmeh. - U pravu si. Reci mi, koje su novosti iz Antiohije? - Hriani jo uvek odbijaju da plate porez. Bio sam primo-ran da episkopa Dimitriosa osudim na spaljivanje. Taj ludi sta-rac nije nikako hteo da popusti. Nisam verovao u toliku nje-govu istrajnost. - Prokuratore, svako se svoga boga plai - primeti Pulinije jednolinim glasom. Dimitrios je vie strahovao od svog boga nego od tebe. Taj jedan i samotan bog za njega bee moniji od svih naih. Ja vam ve dugo ponavljam, nita neemo kod hriana postii silom. Yalerijan se, pogoden, namrti. Jedina sekretareya mana bee ta nerazumljiva slabost prema hrianima. - Kasnije emo reiti taj problem. Sada mi priaj o apuru. - Ah, o Persijancu...Bolje bi bilo da me priupita za Odena-ta i njegovu furiju od ene! - Zar jo uvek pobeduju? - Sapurovi oklopni konji su ponovo izgubili. Ako dozvolite, dojavljeno mi je da je strelce predvodila njegova ena, lino, u crvenom oklopu! - U crvenom oklopu? - zaudi se detinje Pulinije.
- Da, konom, koji joj tako istie grudi da se ini da je naga. Na njemu je i neto zlata te bljeti na suncu i vidi se iz daleka. Tako opremljena galopira bojnim poljem, uzdu i popreko. Valerijan se nasmei. Eto kome bi se trebalo diviti. Ona je dobar konjanik, stre1 strateg. Odenat ima sree. Moda je bolje imati enu za generala nego rodenog sina ili jednog od onih yajnih voda in-triganata. Nakon ovog odgovora, usledila je, na trenutak, tiina, ispuna samo dobovanjem kie. Makrijen strese svoje mravo :elo i neodluno priznade: 66 Kraljica Palm - Moe biti da je ona dobar strelac, ali ipak treba biti opre-zan sa tim pustinjskim varvarima. Oni su skloni preuvelia-vanju. Ratnici Palmire je ve smatraju boginjom. - Zaista? - iznenadi se ponovo Paulije. Makrijen, na samo njemu svojstven nain, iskrivi prezrivo usta. - Zovu je "Alat"! - ree podrugljivo. To je ime boginje poput nae Diane. Ona je uz to i divlja, sa, reklo bi se, puno Marsa u krvi. Pulinije, veruj mi, iako je Odenat gradanin Rima, ti Ijudi su varvari. - Svaki put kada mi je pomenete - primeti zamiljeno Va-lerijan - ta Zenobija kao da napravi udo. Najpre ona pria o zyezdi njenog rodenja i pustinjskom poreklu, zatim o njenoj smrti i yaskrsnuu, i najzad ona o eni-ratnici koja pobeduje apura. Plaim se da prebrzo donosi svoj sud, Makrijene. Zar ti tvoj prefekt, mladi Elije, koga sam, tebe radi, imenovao u Palmiri, ne dostavlja ozbiljnije informacije? - Ba naprotiv, Ayguste. Ja sudim na osnovu onoga to mi je reeno. Elije tvrdi da Zenobija nije osoba za koju se izdaje. - Zar?! - upita Pulinije podigavi obrye. - Nije! On smatra da je ona persijski pijun. - Zaista? - nasmeja se Yalerijan. pijun koji se na elu Ode-natove yojske bori protiy apura? Ona se bori i pobeduje Per-sijance? Moda je ipak tvoj Elije previe uivao u blagodetima Palmire? - Ayguste, mislim da je u pravu. Zenobija se sa svima poi-grava. - Onda to radi yraki dobro. Makrijene, nisam u stanju da pratim tok tvojih misli. - Te udne pobede nad Sapurom su samo pretyaranje. apur se pretyara. On eli da poverujemo da je slab. Tu devo~ jku, Odenatovu suprugu i kraljicu Palmire, on koristi da bi nas namamio u bitku u kojoj e pokazati svu svoju mo i smrviti nas jednim potezom. _ pulinije zazvida pun diyljenja. - Tvoj prefekt je yeoma matovit. - Ko jo moe da poveruje u priu da je jedna ena u stanju da pobedi velianstvene apurove odrede? - odseno odgovori Makrijen- Ti lino, Ayguste, sa svim naim legijama, u tome nisi uspeo! Ponavljam da su te bitke puko pretvaranje kako bi nas apur doveo do Odenata, a zatim porazio syojim oklopnim konjima! - Zbog toga je, verovatno, Zenobiju stavio u postelju njego-vog velianstva Odenata? proaputa podsmeljivo Pulinije. Misli da e svesno poniayati svoju vojsku, iz poraza u poraz, sve dok se mi ne odluimo da ga napadnemo? Bojim se Makri-jene, da te ne
zanese previe naklonost ka suptilnim izdajama. - Nema potrebe za yredanjem - odbrusi besno Makrijen, kome se, nakon oluje, u trenu, povratio polet. ]a znam ta go-yorim. Mislim da ne smemo ozbiljno da shvatimo apurovu slabost. Ona je samo varka. On nije dovoljno slab da bismo bi-li sigurni u pobedu. Pulinije pogleda Yalerijana. Avgust je, namrten, ponovo posmatrao kiu. Razmiljao je o Aksteksovom nedaynom predskazanju. Ma koliko neosno-vano zvuali, Makrijenovi argumenti su ili u istom pravcu. Krajnje neprijatna konstatacija. Nije imao obiaj da se slae sa prokuratorom oko bilo ega. - Makrijene, da li nam je, po tebi, Odenat veran? Tebe samo Zenobija zabrinjava, zar ne? - Ayguste, ko jo moe da bude siguran u savez sa malim istonjakim kraljem? - Ali on je senator poput mene, primeti Pulinije. Makrijen odmahnu rukom u znak negodovanja. Sekretaru, izvini na mojim reima, ali, ve je svakodnev-a Pojava da se senatori diu protiy Rima. Ne prode ni mesec lna a da ne saznamo za poneku pobunu. U Panoniji, na Du'u> u Galiji. A upravo tamo se, ako dozvoli Ayguste, Cezar 68 Kraljica Pal\ bez prestanka i bezuspeno bori. ak se i u Africi deavaju prevrati. Ja jedino ovde uspevam da odrim red i mir. Medu-tim, nama preti jedna druga opasnost od Palmire. Ako Zeno-bija nije ono to ja mislim da jeste, i ako su njene pobede stvarne, onda mogu da oekujem da e se njegoyo velianstvo Odenat i njegova crvena boginja uskoro smatrati monim poput naih bogova. - U tom sluaju, nai bogovi e ih kazniti - odgovori hladno Yalerijan, koga napad na Galijena bee uvredio. Prokuratore, tvoj prefekt je moda u pravu, mada sum-njam. Ako je ono to sam uo istina, kraljica Palmire mu je sada neprijatelj. To znai da mu je i na prijatelj Odenat nepri-jatelj. - Avguste - ubaci se Makrijen, Elije samo izvrava tvoja naredenja! Suoimo se sa injenicama. Ukoliko Sapur pobedi Odenata, a Zenobija nas izda, Persijanci e biti u prilici da za-uzmu grad! To bi zaista bila katastrofa, kako po nau trgovinu, tako i za Emez i Antiohiju. - Naravno, zadesila bi nas yelika katastrofa - prekide ga Pu-linije. - Ali prokuratore, veoma je neizvesno da li e do nje i doi. Trenutno Persijanci gube. OdmahnuYi rukom, Yalerijan prekide Makrijenovo izla-ganje. - Ova rasprava je uzaludna. Ja sam doneo odluku. Neemo napasti apura. Prokuratorovo mravo telo zadrhta, da li od olakanja ili razoarenja, to niko nije znao. Yalerijana rasrdi injenica to nikada nije uspevao da odgonetne Makrijenove skrivene mis-li. On odseno dodade: - To je volja bogova. Aksteks se ve dva dana bavi prorica-njem i smatra da nam bogovi nisu naklonjeni. Medutim, ti grei, prokuratore. Odenat i njegova supruga u crvenom oklopu su zaista oslabili apurovu mo. g tn l O . n v <________________________
On isprui ruku ka Puliniju. Sekretar izvadi, iz njegovog rukava, mali sveanj papirusa, i obazrivo ga poloi na Yalerijanov dlan. - Ovo je apurovo pismo. On se zalae za mir. -Ah! Ovoga puta, od silnog iznenadenja, prokurator potpuno razvue lice. Yalerijan se osmehnu. - On trai mir i zlato. Makrijenovo se lice ponovo ozari. - Ah, sada razumem. - Uvek sam se protivio tom pristupu - produi Yalerijan. Neemo zavredeti slavu time to emo platiti varvarima da nas ostave na miru. - Niti e to biti u potpunosti delotvorno - podseti polako Pulinije. Yalerijan ga presee pogledom. - elim da se ta pria sa apurom brzo okona. Ja moram da se vratim u Evropu jer me Cezar, zbog brojnih obaveza, zove sebi. Sam si mi to napomenuo, prokuratore. Da je pred-skazanje bilo povoljno, mi bismo, ve koliko sutra, napali Per-sijance, iako se ti tome protivi. Ja ne mislim da je Zenobija izdajnik. Ona je isuvie... neobina, a ja se razumem u ene. S druge strane, ti si delimino u pravu. Ni malo mi ne prija da postane boginja na raun Rima. Oni nemaju potrebu za toli-kim walisanjem iako pobeduju apura. Da zakljuim, daemo Persijancu njegovo zlato a ja u se zatim pridruiti Cezaru na Rajni. Makrijene, ti e, u meduvremenu, biti zaduen za po-slove u Rimu i potrudie se da odri dobre odnose sa kra-Ijem i kraljicom Palmire, kojoj mnogo dugujemo. Makrijenu vie nije bilo do svade u vezi Palmire. Svojim tankim kaiprstom, on pokaza na apurovo pismo. - Koliko zlata trai? - Cetiri zaprena vozila. -etiri...! ____________________ - ~ u ,n l , J bez prestanka i bezuspeno bori. ak se i u Africi deavaju prevrati. Ja jedino ovde uspevam da odrim red i mir. Medu-tim, nama preti jedna druga opasnost od Palmire. Ako Zeno-bija nije ono to ja mislim da jeste, i ako su njene pobede stvarne, onda mogu da oekujem da e se njegovo velianstvo Odenat i njegova crvena boginja uskoro smatrati monim poput naih bogova. - U tom sluaju, nai bogovi e ih kazniti - odgovori hladno Yalerijan, koga napad na Galijena bee uvredio. Prokuratore, tvoj prefekt je moda u pravu, mada sum-njam. Ako je ono to sam uo istina, kraljica Palmire mu je sada neprijatelj. To znai da mu je i na prijatelj Odenat nepri-jatelj. - Avguste - ubaci se Makrijen, Elije samo izvrava tvoja naredenja! Suoimo se sa injenicama. Ukoliko apur pobedi Odenata, a Zenobija nas izda, Persijanci e biti u prilici da za-uzmu grad! To bi zaista bila katastrofa, kako po nau trgovinu, tako i za Emez i Antiohiju. - Naravno, zadesila bi nas velika katastrofa - prekide ga Pu-linije. - Ali prokuratore, veoma je neizvesno da li e do nje i doi. Trenutno Persijanci gube. OdmahnuYi rukom, Yalerijan prekide Makrijenovo izla-ganje.
- Ova rasprava je uzaludna. Ja sam doneo odluku. Neemo napasti apura. Prokuratorovo mravo telo zadrhta, da li od olakanja ili razoarenja, to niko nije znao. Valerijana rasrdi injenica to nikada nije uspevao da odgonetne Makrijenove skrivene mis-li. On odseno dodade: - To je volja bogova. Aksteks se ve dva dana bavi prorica-njem i smatra da nam bogovi nisu naklonjeni. Medutim, ti grei, prokuratore. Odenat i njegova supruga u crvenom oklopu su zaista oslabili apurovu mo. 69 On isprui ruku ka Puliniju. Sekretar izvadi, iz njegovog rukava, mali sveanj papirusa, i obazrivo ga poloi na Yalerijanov dlan. - Ovo je apurovo pismo. On se zalae za mir. -Ah! Ovoga puta, od silnog iznenadenja, prokurator potpuno razvue lice. Yalerijan se osmehnu. - On trai mir i zlato. Makrijenovo se lice ponovo ozari. - Ah, sada razumem. - Uvek sam se protivio tom pristupu - produi Yalerijan. Neemo zavredeti slavu time to emo platiti varvarima da nas ostave na miru. - Niti e to biti u potpunosti delotvorno - podseti polak Pulinije. Yalerijan ga presee pogledom. - elim da se ta pria sa apurom brzo okona. Ja moram da se vratim u Evropu jer me Cezar, zbog brojnih obaveza, zove sebi. Sam si mi to napomenuo, prokuratore. Da je pre< skazanje bilo povoljno, mi bismo, ve koliko sutra, napali P sijance, iako se ti tome protivi. Ja ne mislim da je Zenobija izdajnik. Ona je isuvie... neobina, a ja se razumem u ene. druge strane, ti si delimino u pravu. Ni malo mi ne pnja da postane boginja na raun Rima. Oni nemaju potrebu za toh-kim waisanjem iako pobeduju apura. Da zakljuim, daemo Persijancu njegovo zlato a ja u se zatim pridruiti Cezaru na Rajni. Makrijene, ti e, u meduyremenu, biti zaduen za po-slove u Rimu i potrudie se da odri dobre odnose sa kra-liem i kraljicom Palmire, kojoj mnogo dugujemo. Makrijenu vie nije bilo do svacte u vezi Palmire. Svojin tankim kaiprstom, on pokaza na apurovo pismo. - Koliko zlata trai? - etiri zaprena vozila. -etiri...! 70 Kraljica Palmir Morao je da zastane kako bi povratio dah. - Avguste! itava plata tvojih vojnika je manja od tog iznosa! - Ja ne sumnjam da si u pravu i zato sam te i dozvao iz An-tiohije. Ti si prokurator Rima u Siriji i niko bolje od tebe ne zna ta se nalazi u naim trezorima... kao i izvan njih. - ta time eli da kae? Kaem da je tvoj novac u neku ruku i Imperatorov... - Avguste! - Tako je. Ti si se, na primer, u moje ime, dokopao hri-anskog blaga.
Usledila je tiina. Yalerijan je utao sa osmehom na usna-ma, dok je Pulinije sluao muziare. - Ayguste, obezbediu dva i po tovara - cenjkao se Makri-jen. - Sumnjam da e ta koliina zadovoljiti apura. - Ayguste, tako mi Jupiteroyih munja, nisam u stanju, za ovako kratko vreme, da uinim vie. Zlato je ipak zlato. Nije re, niti papirus, da bi moglo tako lako da se prikupi. Uz to, novac ti je takode potreban za yojsku. Plate nisu isplaene ve dva meseca. To nije moralno... Argumenti su bili ozbiljni. Yalerijan ipak prozbori: - apur mora biti zadovoljen. Makrijenoyo lice se najednom udno ozari. - On e to i biti ukoliko mu ti lino preda zlato. Tvoje prisustvo i sam gest e udvostruiti njegovu yrednost. Makrijenoy osmeh otkri sve ono to su rei preutale. Pu-linije prvi odgovori: - Avguste, ne dolazi u obzir! To bi bilo veoma opasno uiniti! - Cega se plai? - zajedljivo upita Makrijen. apur eli zlato i dobie ga. Ako mu ga Avgust lino preda, bie prinuden da potuje primirje, a mi emo znati da se ne radi o obinoj kradl Pulinije razrogai oi. : ni okovi 71 - Ne i ne! Sam susret moe da bude klopka. Avgust, senat i Rim ne smeju toliko da rizikuju. Makrijen sakri pogled ispod obrva. - Avguste, na tebi je da odlui. Bude li odbio susret sa apurom ili odustao od bitke, oni e pomisliti da se Imperator plai Persijanaca. - Nee - uporno odvrati Pulinije, pre no to Yalerijan uspe da prozbori. Makrijene, ti si prokurator na Istoku, i ovde, u Si-riji, tvoja re se potuje odmah posle Imperatorove. Ti mora da mu preda zlato. Makrijen vidno oklevae. - Mogao bih - potvrdi on ozbiljno. Ali oni bi, i u tom sluaju, mislili da se Imperator plai. Yalerijan, Ijutitim pokretom, uutka Pulinija. Ovu ranu nije trebalo dirati. Makrijen je odlino postupio. tavie, bio je u pravu. On oseti, iza leda, utanje haljina. Iflava je naputala po-stelju a on je morao da odri obeanje. To e mu sutra biti pr-vo na umu. Ova misao ga, na trenutak, udno rastui. Oseti se, najednom, skrhan tugom, kao da ga naputa neko njemu najdrai. Ovo sivo nebo i straan grad, bejahu poput otrova. Mogao je jedino da se tei skorim odlaskom. Zapovednikim glasom, on izjavi: - Odluio sam. Ja u predati apuru zlato. Prokuratore, na tebi je da ga prikupi to pre. 72 Kraljica Palm ire VI SIZOGODON
- Kako je ona? - upita Dina sa strahom u glasu. - Spava - kroz apat odgovori Ahemu. Popila je aj, i sada joj je potreban odmor. Dina, po svemu sudei, nije bila dobrodola ali, nije mogla a da ne postavi pitanje: - Da li je njeno stanje ozbiljno? Ljutitog lica, Ahemu joj okrete leda, kao da njeno pitanje uopte ne zasluuje odgovor. Ne obraajui panju na nju, ona tiho pozva jednu robinju. Zatim, one ugurae Zenobijinu ode-u umrljanu krvlju, u jednu poveliku kotaricu. Nalazile su se u predsoblju prepunom jute i tepiha, koji je prethodio centralnoj prostoriji atora. Uprkos yelikoj debljini lanenih zastora i konih svodova, unutra je vladala velika yruina. Po prvi put, Dina nije oseala nikakvu nenost i prijatelj-stvo u prisustvu Egipanke. Ona se plai, pomisli, poput svih nas! - Ostae u ivotu - proapta Dina. Ja to znam. Njeni bogovi je nee napustiti. Ahemu se naglo uspravi i pogleda devojku. U njenim zakr-vavljenim oima se videla silna iscrpljenost. Uz bolan jauk, ona isprui ruke ka Dini i vrsto je stegnu na gudi. Ostadoe tako, nekoliko trenutaka, zagrljene, i na ivici plaa. Ahemu pr-va prozbori: - Noas sam mislila da e umreti. Sada, nisam u stanju da razumno priam. Ona polako odgurnu Dinu i dodade: - Ne smemo je buditi da se bol ne povrati. - Ja neu da joj smetam. Jedina elja mi je da budem uz nju. 7Aatni okovi________ Ahemu uzdahnu trljajui one kapke i baci nepoverljiv pogled na devojku: - Namuila sam se pazei je i pojei je. Ona sada spava i ti je ne sme buditi - ponovo naglasi Egipanka. - Obeavam. Ja u samo bdeti kraj nje kako je i naloilo njegovo velianstvo. Ahemu klimnu glavom a zatim naredi robinjama da pri-preme istu odeu i pomade. Kada zavri sa pripremama, ona se okrete ka Dini. - Ti nisi dola zbog Yelikog Odenata ve radi sebe. eli neto da joj kae. Ja i za to znam. Dina je pogleda zgranuto. - Malena, mene jo niko nije prevario - progunda Ahemu. Ja sam uvek, i u sve, upuena. Njeno umorno lice, u trenu, preplavi plima nenosti. Dina se zajapuri. - Obeavam da u saekati da se probudi. - Nadam se jer nema potrebe za urbom. Pokretom brade, pokaza na njen stomak. Dina se jo vie zacrvene i ree: - Htela sam da saekam kraj okraja da joj kaem za no-vost, ali sada to nije mogue. Rei u joj im se probudi. Moda je obradujem. Ahemu zamiljeno slegnu svojim irokim ramenima. - Ali, ako joj se vest ne svidi, i ako se razljuti, to nee biti
dobro za njenu ranu. - Ja znam da e se radcwati. Ahemu, pretei, uspravi kaiprst. - Moli se svom jevrejskom bogu da bude u pravu. Imae posla sa mnom, ako joj se stanje pogora. Dina se nasmei, iako je znala da Ahemina pretnja moe da se obistini. 74 Kraljica Palmire Zenobija je spavala na ledima, prekrivenih nogu i bedara. Struk joj, sve do grudi, bee vrsto umotan u zavoj, koji je sa desne strane, pri rani, bio neto tamniji, zbog masne Ahemine obloge. Dina je, poput svih ostalih, saznala da, nekom sreom, vrh koplja kojim je ranjena, nije otiao preduboko. Oklop ju je spa-sio od sigurne smrti. Da nije bilo Zenobijinog ponosa, ovo je mogla da bude, laka poyreda. Medutim, niko nije primetio da je povredena. Sve se desilo kada je povela strelce u silovit napad. Dok je jahala, jedan od Persijanaca ju je, sa zemlje, pogodio kopljem. Ono se pri udaru polomilo, a Zenobija je, okrenuvi Jedkivina, uspela da ga dokraji, i da nakon svega, izvue preostalo gvode iz svog oklopa. Zabrinuti palmirski konjanici su je odmah okruili kako bi je u sluaju novog napada zatitili. Za to vreme, ona je sama izvukla ubilaku otricu, i bacila je prezriyo na zemlju. Zatim se svima osmehnula kako bi prikrila bol. Niko tada nije prime-tio da se gvode rascepilo u oklopu, i da se deo metala zario duboko u tkivo. Zenobija se sve vreme estoko borila podnosei yeliki bol. Tek nakon pobede, Nurbel vide, na njenom oklopu i pantalo-nama, skorenu krv. Ona bee izgubila toliko dragocene te-nosti, da se jedva drala u sedlu. Bledog lica ispod kacige, izdra sve do logora na konju, te izgubi svest. NjegOYO velianstvo ju je lino prenelo do leaja i odmah poelo sa prinoenjem rtava na Balaminovom oltaru. Ni je-dan dar nije bio dovoljno dobar da se umilostivi pustinjski bog. Naravno, im se bee osvestila, ona htede da ustane. Ahe-mu, Nurbel i robinje su imali pune ruke posla da je zadre u postelji. Nurbel joj ak, smejui se, dobaci: - Spavaj! Alat nije umrla u snu! Morae jo da se bori ako eli da bude kao ona! fll/tt u n. \j v i_____________________ Sada je, zahvaljujui Aheminim travkama, napokon spava-la. Njen san bee tako tvrd, da joj se grudi jedva podizahu pri disanju. Ponovo uplaena, Dina priblii obraz njenim usnama. Umirena ujednaenim disanjem, ona se uspravi. Iza leaja su, poput duhova, bdela dva oklopa, okaena o tronoac. Onaj iscepan je Zenobiji spasao ivot. Kao zlokobno predskazanje, tamna mrlja od zgruane krvi, bee prekrila zlatnu sliku boginje Alat. Usled toga je savreno izvajana ko-na bista delovala zastraujue. U trenutku, Dina je ak mogla da zamisli unakaene Zenobijine grudi. Na susednom tronocu, leae drugi oklop, potpuno isti, ali netaknut. On kao da je ekao na njeno telo, ve spremno da se upusti u novu bitku. Dina shvati da tome vie nema kraja.
Da, ona vie nije sumnjala. Zenobija je zaista boginja ratni-ka, Alat, ili pak samo obina devojka iz pustinje koja vodi rat koji e prestati tek kada nje vie ne bude. Jednoga dana, Persi-janci e pokleknuti, ali ona e pronai nove neprijatelje. Zenobija je morala da se bori kako bi ivela. To je bila cela istina. Strana istina. Dina sede na tabure pored kreveta. Pomno je posmatrala lice svoje udne i nedokuive prijateljice. Usled brojnih okr-aja, Zenobijine usne bejahu tanke i otvrdle. Ispucale od gro-znice, sada su vie liile na usne nekog starog yodia karava-na. Sva nenost njenih godina bee usahla. ak i u snu, ona je zadrala onaj strog i estok izraz lica, sa kojim je obiavala da bodri ratnike pred okraj. Umesto da njeno lice, od umora i patnje, poprimi neniji izgled, desilo se ba suprotno. Jo od Ofalinog ubistva, Zenobija bi joj, usred noi, dolazi-la, dok je bila u postelji njegovog velianstva. To je radila tako paljivo, da se, najee, ni Dina ni Odenat ne bi probudili. Nestajala bi, isto tako neprimetno, u zoru, ostavljajui Dinu, kojoj bi se pri budenju inilo da jo uvek osea njeno telo uz svoje. 76 Kra Ijica Palmire Ponekad, kada bi njegovo velianstvo iz nje izmamilo krike zadovoljstva, kao da je na sebi oseala Zenobijin pogled, od-mah tu, sakriven iza zastora ili jastuka. Moda je, ipak, sve to, bilo samo varka, jer izjutra, nije mo-gla jasno da razabere san od jave. Ona se nikada nije usudila da Zenobiju priupita o svemu. Jo od te prve brane noi, Dina nije zaalila zbog neobine uloge koja joj je dodeljena. Tokom tih tajnih nonih susreta, Odenat se prema njoj odnosio sa potovanjem koje u mu-karcu izaziva zadovoljena elja. Njegova milovanja skoro da su izbrisala seanje na strahote koje je doivela uz Hajrana. Ali ta je sa Zenobijom? Zar nikada nije imala elju da mu zaista bude ena? Kako li e priwatiti vest? Ahemu je bila u pravu. Niko nije unapred znao ta se to Zenobiji svida ili pak ne svida. Zar je trebalo uditi se? Ama ba niko nije mogao da dokui elje, oseanja i radosti jedne boginje. cssooasa Dina je sedela itav sat kraj Zenobijine posteje a da se ona nije probudila. Samo bi joj se, s yremena na vreme, oi nesves-no pomerale ispod kapaka, i usne razmicale, kao da eli neto da izgovori. Medutim, ni jedna re ne prede preko njenih sasuenih usana. Ahemu se bee vratila da joj nakvaenim platnom pokvasi lice i grudi. - Jo uvek ima groznicu, primeti. - Misli da zaista spava? - ta joj drugo preostaje? - Ijutito odgovori Ahemu, sleg-nuvi ramenima. - Ne znam. ini mi se da je sada vie uz bogove nego Ijude. Potpuno pometene, stajale su tako jedan trenutak. Dina posee za Aheminom rukom i zadra je u svojoj sve dok ne prestade drhtanje. T: Zenobija je jo uvek spavala kada pade mrak. Zebnja se po-lagano uvlaila ulogor. Yojnici koji su upravo palili baklje, pr-vi prenesoe vest: povreda je bila ozbiljnija nego to se mislilo. Njegovo velianstvo vie nije naputalo Balaminov oltar na kome je
svakog asa prinosilo rtve. Tiina se razlee logorom i nita ne preostade od one radosti kojom su propratili prethodne pobede. U atoru je Ahemu povremeno kvasila Zenobijine usne, uz pomo drvene kaike. Dina nije odvajala pogled od svoje pri-jateljice. elela je da se priseti molitve, ali toliko je vremena prolo od kada se poslednji put obratila svemonom, da su joj rei prosto izmicale. Gorko zamerae samoj sebi, uz pomisao da to moe da naudi Zenobiji. Pri svetlosti svetiljke, oklopi okaeni iznad bolesnikog kre-veta poprimie drugi izgled. Dini se vie nisu prividal pretei duhovi, ve andeli uvari koji kao da su strpljivo ekali da se njihova kraljica probudi. Slabana svetlost lampe izbrisa ble-dilo i umor sa Zenobijinog lica. U polumraku, blesnu njena zadivljujua lepota. Ispucale usne dobie na sveini, elo se razbistri, i itavo lice sinu. Ruke sada behu sam mii, spre-man da se suoi sa velikim lukom, da podigne ma i udara njime satima. Dina ponovo poe da se nada. Zenobija e se probuditi. Ona kroz san crpi od bogova sna-gu za ozdravljenje. Nju ne moemo porediti ni sa jednom enom, niti sa bilo kojim Ijudskim biem. Kraljica ih nee na-pustiti. Ona e iveti. Nurbel, u toku dana, svrati, da se raspita za zdravlje bole-snice. Ahemu mu ne dopusti da joj pride, i samo mu ree da se jo nije osvestila. Kada sablasno tiha no natkrili logor, on ponovo dode. Ovoga puta, on se ne obazre na pridike Egip-anke, ve odgurnu zastor na ulazu u ator. lako su i same bile 78 Kraljica Palmire iznurene, Dinu i Ahemu iznenadi zabrinutost na njegovom li-cu, koja ga je vie inila starim nego sve bitke ovog sveta. Uini im se da njegova uvek besprekorno oeljana brada sada izgleda mnogo belje. Stajao je dugo, kraj Zenobijine postelje, i posmatrao je bez rei. Dina pogodi da joj se divi, ba kao to joj se ona maloas divila. Nurbel je, isto kao i Dina, eleo da ga njena udesna le-pota umiri. - Njegovo velianstvo strahuje za njen ivot - najzad ree apatom. Odluio je da se ne odvaja od Balaminovog oltara sve dok se ona ne probudi. Po prvi put, njegov glas je zvuao nesigurno. On je oseao isti strah kao i Odenat. Ahemu progunda: - Vina sam yidanju rana i dobro poznajem Zenobiju. Ne treba gubiti nadu. Ona e se probuditi. Namrtenih veda, Nurbel prede rukom preko svog glatkog potiljka. I on je znao za ratne povrede mada je esto bio sve-dok smrtnog ishoda prouzrokovanog, naizgled bezopasnom ranom. Dina ree: - Mislim da ona ne spava istinski. Zenobija se odmara u drutvu bogova od kojih crpi snagu. Nurbel je zaudeno osmotri. Zatim ponovo spusti pogled na bolesnicu. Polagano, i pomalo oklevajui, ali uz osmeh koji se rada, on klimnu glavom. - Da, moe biti. Zlatni okovi
79 VII SIRMIUM Dok su se kola truckala po zakrenim ulicama, na samom ulasku u Sirmium, Klaudija se nostalgino prepusti srei vi-devi pred sobom drage predele iz detinjstva. Njena radost i pomisao na skoro okonanje napornog puta, poev od Niko-polisa, trgoe Ulpiju iz mrzovoljnog stanja u kome se nalazila. Susret sa majkom, u kui koju je bila briljivo sredila, neko-liko godina ranije, zaas se oboji tugom. Yeseli povici, izne-nadenje starog Alkana, vernog nastojnika, radosni zagrljaji i milosrdni darovi prineti oevim predtna, nisu mogli dugo da prikriju istinu. Julija Kordelija bee bolesna, strano ostarela i umorna. Klaudija najpre pomisli da je lice njene majke bledo zbog iznenadnog uzbudenja. Ali, ni osmesi, ni radost to uje naj-novije vesti o Aurelijanu, ne izmenietaj straan izraz lica pri-kovan za njene obraze i slepoonice kao na kamenu statuu. I pored minke, ispod kapaka su se caldili mrani kolutovi, dok su skoro crne vene krivudale izboranim elom. ak ni u maj-inom pogledu, Klaudija vie nije mogla da raspozna onaj blje-sak snage i moi koji je toliko volela. Dok su se etale vrtom, ona primeti da joj je korak umoran i neodluan. Svojom mravom i pegama prekrivenom akom, ona se drala za Ulpiju, i umesto da je vodi, kao nekada, sada je traila oslonac. Medutim, bila je ite kako spremna na alu. Sa istom nenom ironijom prepriavae Klaudijin trud oko ulepavanja porodine kue kako bi je uinila dostojnom Au-relijana. Ali, i pored blage svetlosti predveerja, Klaudija pri-meti da su joj usne i dalje blede. Jo gore, nekada prelepa kosa velike svetenice iz Sol - Iiwiktusa, sada bee proredena, a uvojci beivotni. 80 Kralj icaPalm i r e Klaudijina radost i nadanja polako usahnue usled ove ne-nadane alosti. Ona bee primorala Ulpju da dodu, jer je na-meravala da je preda svojoj majci. Ni jednog trenutka, od kada je uspela da je privoli na ovaj put u Sirmium, ona nije posum-njala da e im Julija pomoi. Sada se, prestravljena, pitala, da 11 e Mitra i Sol - Inviktus eleti da sasluaju jednu staru svetenicu i hteti da prime na dar, to istroeno, i boeu nagrieno telo. Ako je Julija Kordelija i bila primetila erkinu uzdranost, ona to niim nije pokazala. U smiraj dana, na samom ulazu u hram "Magna Mater" ona, nenim ali ujedno i /apovednim pokretom, dohvati Ulpijine ruke i prisloni ih na svoje mrave grudi. Pogled joj ponovo zablista starim sjajem. Grizui usne, Ulpija je uzdrano pogleda. - Ulpija, istinski sam srena dok te posmatram. Aurelijan mora da uiva u tvom prisustvu. Ali, ti si nesrena. Ja to ose-am. Sigurno su nedelje prole od kada si se poslednji put na-smejala, zar ne? Crvenilo prekri Ulpino lice i natera je da spusti pogled. Ju-lija je priupita sa puno nenosti: - Da li te je zbog toga Klaudija dovela? Jecaj je bio njen jedini odgovor. Ona se oslobodi Julijinog zagrljaja i sakri lice, dok su joj se ramena tresla od plaa. Klaudija, umirena, posmatrae majku. Bila je u pravu. Sta-rost nije sve izbrisala. Ona pokua da pomiluje Ulpiju po vra-tu, ali ova se Ijutito odmae.
- Ulpija ne moe da zatrudni - uzdahnu Klaudija, gledajui je kako odlazi ka atriumu. Julija mirno klimnu glavom i ree: - To sam i pretpostavila. - Aurelijanu je potreban sin. Avgust bez potomstva ne zavreduje potovanje, odluno i bez okolianja - ree Klaudija. elela je da Julija shvati njena strahovanja. Zlatni okovi Hi - Da li on zna da ste ovde? - Ne zna. On je u Rimu. Krenule smo odmah nakon njego-vog odlaska. - Aurelijan je u Rimu? Klaudija preuta pravi razlog njegovog putovanja. Od ubi-stva oficira, na sam dan njegovog venanja, Gaijen kao da sve bee prekrio velom ravnodune utnje. Ali iznenada, nakon sedam meseci, senat zatrai prsustvo vrhovnog vode Mezije u kapitolu. Julija Kordelija nita o tome nije znala. Nije znala ni za pokuaj trovanja Aurelijana, ni za krvavu osvetu koju je njena erka uz Maksimovu pomo sprovela. U svakom sluaju, bolje je po nju bilo da ostane u neznanju. - Ponekad ga pozovu u senat - ree Klaudija neusiljeno. Julija pokaza na Ulpiju i ree: - Da li on zna da je neplodna? - Ne zna. Ulpija je htela da mu prizna pre njegovog odlaska. Jo uvek je mlada i neiskusna. Misli da je istina najprea. Devojka, koja stajae po strani, ih moda bee ula. Ona se okrete, i prite, briui nespretno svoje iznureno lice. - Izvini majko - promrmlja. Toliko me je sramota! Klaudija je u pravu. Ponaam se kao malo dete. Ali... teko mi je da priwatim... a Aurelijan ne zna... Suze ponovo potekoe niz njene obraze. Bez rei, Julija je privue na svoje grudi. - Klaudija je zaista u pravu - proaputa. Tvoj mu ne mora sve da zna. Bar ne jo... Ako to bude volja bogova, moda ni-kada i ne sazna. - Nisam prokrvaria kada je trebalo - izgovori kroz pla Ul-pija - a onda se to desilo tako silovito, da sam se uplaila da u iskrvariti! Klaudija je posmatrala kako majka miluje Ulpiju. Ona se priseti da je i ona, nekada davno, trebala te iste ruke da joj odagnaju bol. Ona je, taj svoj jad, istovremeno elela i da ot-krije i da sakrije od Aurelijana, jer je upravo on imao tu mo i da ga izazove i da ga umiri. Njena majka je tada prizvala boKratiica Palmire gove kako bi je uteila. Klaudija je, nakon toga, ojaala, i nika-da vie joj se nije deslo da zbog svog brata boluje. - Nemona sam - nastavi plano Ulpija. Molila sam se na-oj boginji plodnosti, Ceres, u svim Nikopoliskim hramovima, ali bezuspeno. Ne pomau mi ni travke, ni ajevi... niti... Ne usudujui se da izgovori tu re, ona zastade. Klaudija jo dodade: - Savetovale smo se sa matronama, iz Grke, Sirije i Egipta. Sve one su primenile svoju magiju i uspele da povrate krva-renje. Zbog toga sam odluila da dodemo tebi. - Mene je toliko sramota - ponovi tuno Ulpija. Grena sam! Jer da nisam, bila bih kao druge ene. - Ako i jesi zgreila, uvek moe tu svoju greku da ispravi. Ulpija podie mokro lice ka Klaudiji. Pogleda je tako kao da
od nje oekuje odgovor. Klaudijine usne ostadoe neme. De-vojka ponovo zari lice u dlanove. - Ah, kada bih samo znala ta to sa mnom nije u redu... Julija joj prodrmusa ramena sa neoekivanom estinom. - Posluaj me, eno moga sina. Sve to se deava Aurelijanu je volja njegovih bogova zatitnika. Od kada se rodio, Mitra i Sol - Inyiktus su odgovorni za njegovu sudbinu. Ti ne bi bila njegova ena da oni to ne ele. Tvoja krv nadire i povlai se shodno njihovoj odluci. lako oni danas moda ne ele da za-trudni, duna si da ih potuje i da se naorua strpljenjem. Ulpija odmahnu glavom. - Aurelijan nee imati toliko strpljenja. Razoarae se i prezree me. Julija se umirujue nasmeja. - Dete moje, ti ga slabo poznaje. Ne postoji mukarac ver-niji od Aurelijana. Ono to je jednom dobio iz ljubavi, on ni-kada nee napustiti. Klaudija spusti pogled, nasluujui da se majine rei od-nose i na nju. Zlatni okovi 83 - Dodi - ree Julija mladoj eni, uputivi se ka svetlosti koju Alkan bee priredio u atriumu. Mora da sakupi snagu i da se odmori. Sutra u te, tano u podne, u Sirmiumskom hramu, predstaviti svemonom Yelikom Suncu.
84 Kraljica Palmire Zlatni okovi 8:, VIII SIZOGODON Zenobija je prespavala itava dva dana i dve noi. Uas bee potpuno paralisao logor. Ratnic se vie nisu usudivali da skrenu pogled ka atoru bolesnice, niti da izgovore njeno ime, Alat. Nurbel je iao pognute glave. Prvi put u svom ivotu, on ni-je znao kako da se bori i kako da utei njegovo velianstvo. Usred te druge noi, na Odenata dode red da je poseti. On tiho ude u ator. Zenobija je leala ba kako mu Nurbel bee opisao: na ledima, sa irokim zavojem oko pasa. Bila je bleda nego ikada, sa poluotvorenim usnama kroz koje se jedva nazirao dah. Dok ju je posmatrao, on je sve vreme utao. Uprkos bledilu, zavojima i oznojenom elu, ona je i dalje bila prelepa. On po~ misli kako tu lepotu nikad nije drao u naruju. Gledajui je, tako iznurenu, on oseti kako se njegova strast povlai pred ze-bnjom punom potoyanja. Cutei, primae se postelji i dla-nom prede iznad lica voljene. Nije se usudivao da je dodirne ali arko elee da oseti njenu toplinu, sada toliko dragocenu. Na samom izlasku iz atora, on srete Ahemu. Ona se po-nizno baci na kolena i ree: - Odenate, tvoja ena e ostati u ivotu! On spusti na nju pogled pun neyerice. - Zenobija e se probuditi - ponovi Ahemu. Ja znam, ot-vorie oi, ve koliko sutra.
Njegovo velianstvo je ne upita kako je tako sigurna u svoje rei. On napusti ator i dozva Dinu. Izmuenog ica, usled ne-spavanja, mlada konkubina mu se pridrui. Odenat upotrebi onaj isti pokret ruke, od malopre, da je neno pomiluje po ob-razu. - Zato je Egipanka uverena da e se Zenobija probuditi? Dina oklevajui odgovori: - Ona razmilja isto kao ja. Smatra da e nam je bogovi yratiti. Odenat, osetivi bes u njenom glasu, samo pognu glavu uz smeak. Dina proaputa: - Ona mora da ostane u ivotu kako bi joj pripalo dete nje-govog velianstva i radi ostvarenja svega to je predskazala. Odenat ne odgovori, ve naloi, da legne pored njega, u kraljevsku postelju. On uze njenu tananu ruku, u svoju, rat-niku, i tako do zore ostade budan. Kada bi osetio da ona, od tuge i strepnje, ne moe da die, nanovo bi ojaao stisak svoje ake. Odenat ju je uvao, kao to se uva malo dete uvek spremno na glupost. ta god da je nateralo Ahemu da veruje, bio to strah ili pak iskustvo, ona je ipak bila u pravu. Zenobija se probudi sa prvim zracima sunca, koje bee crveno i ogromno iznad pustinjske visoravni. U prvom trenut-ku, iznenadi je Ahemino lice, oronulo od brige i nespavanja. Zatim, ona dodirnu prstima zavoj. - Ah, jo uvek je tu - proaputa razoarano. Ahemu se zatetura u mestu, i jedva ujnim glasom, dozva robinje. Niz obraze joj potekoe dugo zadravane suze. Ona ispusti straan krik za koji svi napolju pomislie da najavljuje najgore. Slukinje izjurie iz atora na sav glas viui: "Zeno-bija se probudila, Zenobija je iva!" Na kratko se desi vesela pometnja. Yojnici se okupie u ve-likom broju, ispred atora, pretei da ga opsednu. Ahemu se brzo povrati, zavede red i ubedi Nurbela i njegovo velianstvo da saekaju vee kako bi je posetili. Zenobija nee nikuda otii, tvrdila je Egipanka. Njoj su sada potrebni mir i nega, te je stoga, prisustvo mukaraca nepoeljno. 86 Kraliica Palmire I Dina je moraa da se strpi. Sunce ve uveliko bee zagre-jalo unutranjost atora kada joj dopustie da sedne kraj nje-nog uzglavlja. Ona je gutae oima, nesposobna da prozbori i jednu jedinu re. Nakon dugog iekivanja, ona ponovo oseti na sebi onaj prodoran pogled koji je Zenobija imala i pre ra-njavanja. Ahemu joj nestrpljivo dobaci iza leda: - Zar nee da joj kae? - ta da mi kae? - upita Zenobija tromim glasom. Dina prisloni ruke na stomak. - Ve etiri meseca ne krvarim! - etiri meseca! - nasmeja se Ahemu, trljajui oi uokvi-rene tarnnim kolutovima. Zar vam je bilo potrebno toliko vre-mena da zakljuite?! Pretpostavljam da vas, osim rata, nita nije zanimalo. Zenobija preuta Ahemin sarkazam i neno se osmehnu devojci. Dina dohvati njene ruke i prisloni ih na stomak. - Ovo dete e pripadati obema. Zenobija potvrdi glavom. - Naravno da e vam podjednako pripadati - ubaci se Ahe-mu. Ali preporuila bih ti da se ne walie previe jer e to dete najpre biti sin Yelikog Odenata i kraljice Zenobije. - Misli da u roditi deaka? - upita Dina ne odustajui.
- Ako pak ne bude tako, morae da se sakrije duboko u pustinju - odgovori Ahemu. Uz bolnu grimasu, Zenobija se prevrte na bok. Ona spusti glavu na devojine butine i poljubi je kroz tkaninu u stomak. Ova retka nenost, potpuno zbuni Dinu. Malo se ustezae da pomiluje Zenobiji elo, koje je vrelina polako naputala. - Dobro je to u sebi nosi ivot - proaputa Zenobija. Bilo da rodi deaka ili devojicu, ja u biti srena. Na mojim ru-kama je bio tolko krvi i leeva da sada imam potrebu za novim ivotom. - Dobro je da si napokon to uvidela. Zlatni okovi 87 - Sada emo obe imati stomak - razdragano ree Dina. Ahemu se nasmeja. - Tako je! Staviemo joj jastuke i obui prostrane tunike te niko nee moi da posumnja. Ali, Zenobija, vie nee moi da navlai ove strahote! - uzviknu Ahemu upirui prstom u ok-lope okaene iza kreveta. Trudna kraljica ne moe da ratuje. Zenobija ne odgovori odmah. Dina nasluti gr njenog tela ali ipak mirno ree: - Ahemu je u pravu. Uostalom, ne sme vie da se bori. Tvoja rana mora da se zalei. Zenobija se malo odmae na postelji. Na njenom licu bee sve to je preutala. Umesto odgovora, zaue povike. Yojnici koji su, od ranog jutra, ekali ispred atora, sada najednom izgubie strpljenje. Ahemu Ijutito povika: - Eto, ponovo poinju! Alat! Alat! Nee prestati sa drekom sve dok ne padne mrak. - Da - odgovori Zenobija - znam. Ja sam im potrebna kao boginja. - Kao boginja! - proita Ahemu. Ali, Zenobija, to su samo mukarci koji e poverovati u sve to im se kae. Ja te dobro poznajem, i to od rotenja! Ti si obina devojka kojoj je sada potreban odmor. To je cela istina! - Ako zaista tako misli, onda si slepa kod oiju i neznalica - odgovori odseno Zenobija. Ja sam obeala njegovom veli-anstvu da u pobediti Persjance. Odrau re i, neka se niko ne usudi u to da posumnja, pa ak ni ti. - Zar u takvom stanju? - Naravno. Ti si tu da me neguje, zar ne? Dina skoi sa postelje ne bi li smirila izbezumljenu Ahemu koja pak, od umora i brige bee potpuno izgubila mo rasudivanja. - Ako je tako, neka ti pomogne Izis - ree ogoreno. Ja sam svoje zavrila. Ne bih ponovo mogla da te otimam od davola. 88 Kraljica Palmire Sa smirajem dana, njegovo velianstvo dode u posetu Ze-nobiji. Njegovi robovi prosue, po tepisima u atoru, latice rua koje behu nabavili ak u eufratskim vrtovima. Poto njima prekrie pod, a miris pohrli u sve kutke prostorije, on od-gurnu zastor na ulazu zahtevajui da ga ostave nasamo sa kraljicom. Najpre ih potpuno preplavi silina oseanja. Na licu Yelikog Odenata je blistala takva srea da Zenobija prosto ne mogae a da ne oseti ganutost. Njegovo velianstvo je neno priupita: -Daliteboli?
- Malo. Ne bi trebao da na to troimo vreme. Odenat se, klimnuYi glavom, sloi sa njom. On jo upita: - Da li si se susrela sa svojim bogom dok si spavala? Zenobija ga iznenadeno osmotri. Odenat vidno zabavljen dodade: - To je Dinina misao. Ona te je dugo posmatrala dok si spavala, i zakljuila je da si sa Balaminom. Verovatno se, neto kasnije, poverila slukinjama te sada nema yojnika u logoru koji to ne zna. Oni su ubedeni da je upravo to razlog tvog ra-njavanja i besvesnog stanja. Sada to i nije toliko bitno, jer je elja svih, bila, da Alat bude velika i voljena od bogova... Odenatove oi lukavo zasvetlee a Zenobiju obli rumenilo. - Pre no bogovi, krivac za moj dugi san je Ahemu. Sigurno me je pojia pogrenim napitkom i time izazvala omamljenost veu od one pri samom ranjavanju! Da dodam, ne pamtim susret sa Balaminom, ukoliko je do njega uopte i dolo. Njegovo velianstvo taman otvori usta da odgovori, ali umesto rei, iz njih pokulja grohotan smeh koji se prolomi itavim logorom. Napolju, svi razdragano nauljie ui, da to bolje uju to budenje ivotne radosti. Opasnost najzad bee prola i vazduhom se prolomie ushieni povici, koji, u trenu, izbrisae sve sumorne sate bdenja. Zlatni okovi 89 - Veoma me raduje tvoja iskrenost - ree Odenat borei se za vazduh. Zenobija presretnu njegov pogled. - Zar se ne sea da sam ti obeala istinu? Odenat je zamiljeno posmatrae. Zenobija oseti da ei da je uwati za ruku, moda ak i da je poljubi. Ona, u tom tre-nutku, nije oseala odbojnost ve udnu alost. I ona bi moda elela da se prepusti snanom zagrljaju oveka koji je toliko voli i potuje. Ali, Kamen u grudima joj to nije doputao. Sa udnom nenou, ona ree: - Odenate, srena sam to te imam. Takode me raduje vest da e ti Dina uskoro roditi naslednika. Njegovo velianstvo klimnu glavom i veoma ozbiljno odgovori: - Grei, nee mi Dina podariti sina ve ti, Sutradan, tano u podne, saznali su za stranu vest. Ahemu i Dina su se jo uvek odmarale kada Zenobija oseti udno komeanje u logoru. Ona naloi jednoj robinji da ode i da se raspita za razlog te haabuke. Devojka se, vidno uzbudena, vrati i ree: - Rimski Imperator je u rukama Persijanaca! Zenobija se ukoi. - Da li si sigurna u to to pria? - Gospodarice, tako govore! Persijanci su ga zarobii, ponovi robinja. Zenobija ostade, na trenutak, zaprepaena. Najzad, ona naredi: - Brzo pozovi sve slukinje, ali bez buke. Ona oima pokaza na Ahemu koja je spavala. - Obui ete me, ali pazite da je ne probudite. Robinja je zabezeknuto pogleda.
- Ali, va zavoj... Kraljica Palmire Zenobija je prstom uutka. - Govori tiho i posluaj me. Oslanjajui se na dve stamene robinje, sa paljivo privr-enim oklopom iznad zavoja, Zenobija napusti ator kako bi se pridruila njegovom velianstvu. Samo to naini nekoliko koraka, ratnici je, poput ive ograde, okruie, oiju razrogaenih od sree i zaprepaenja. Zaue se brojni povici. - Alat se vratila, Alat je nepobediva! Uprkos bolu koji joj je razdirao telo, ona namae osmeh na usta. Oseala je, kako joj se, pri svakom koraku, nevidljive otrice zabadaju u bok i oduzimaju dah. Ali, sada nije smela da pokae slabost. Dok su jedni, isukanim maevima, udarali sebi o prsa, dru-gi su, vrhovima strela zveckali o drvene lukove. Jedino to se u optem meteu moglo razabrati, bilo je: - Alat je sa nama! Ona je nepobediva! Nurbel dotra, sa noem u rukama. On se progura kroz gomilu do Zenobije. - Zar si potpuno poudela? Tako mi svih bogova, ponovo e ti se otyoriti rana ako odmah ne legne! - Ne elim ponovo da sluam Ahemine prigovore. Bolje bi ti bilo da mi pomogne da stignem do Odenatoyog atora. On izazva burne ovacije podigavi je. Krajikom oka, ona opazi njegovu zbunjenost. Stari ratnik je nikada, na taj nain, nije dotakao. - Ti sada nosi Alat a ne obinu enu - podseti ga ona za-jedljivo. Krei prolaz kroz gomilu, Nurbel se napravi da je nije uo. Njegovo velianstvo ih je ve ekalo ispred konog zastora na ulasku u ator. - Odnesi je brzo na moj leaj! - naredi Nurbelu. Zbog njenog bledila i znoja koji izbijae na elu i usnama, Odenat naredi da se donesu hladne obloge, vino, voni sokovi, kamilje mleko, urme i hleb. Zlatni okovi 91 Nurbela iznenadi nean i nesvakidanji osmeh na grubom licu njegovog velianstva. - Da i je istina da je rimski Imperator apuroy zarobljenik? - upita Zenobija poto ispi vodu iz srebrnog pehara. Nurbel joj ispria ta su doznali. Umesto da sa svojim legi-jama napadne ve oslabljene Persijance, stari Avgust Yalerijan je odluio da apuru pokloni zlato. U svom neznanju, on je krenuo da mu ga lino preda, u pratnji maobrojne strae. Per-sijanci su ga, bez potekoa, zarobili. - To je moglo da se desi samo Rimljaninu, da ne nasluti klopku, progunda Nurbel. Prolo je njegovo vreme moi i mu-drosti. On je danas samo istroen i popustljiv starac! - Neka mu se bogovi smiluju i podare brzu smrt - uzdahnu njegovo velianstvo. Ako poivi, apur bi mogao prema njemu da bude okrutniji od hiljadu demona. - ta ine Rimljani da oslobode Imperatora? - Nita! Nurbel rukom prede preko brade uz osmeh pun prezira.
- To su dananji Rimljani. Oni bee pred Persijancima glavom bez obzira. Sada se povlae u Emez a apur uskoro stie u Antiohiju, ubijajui pritom, sve koji mu se nadu na pu-tu, kako samo on to zna kada ima slabie pred sobom! Rim-Ijani su dobili ono to zasluuju. Sada se ve znalo da je prokurator Makrijen, umesto da po-mogne Yalerijanu, pourio da se domogne legija na Istoku ka-ko bi se, besramno prisvojivi titulu, proglasio za Avgusta. On je, od Antiohije do Palmire, godinama potkradao carske trezore. Svi su sada znali kakav je on ovek. - Zmije, korpije, laovi, licemeri i izdajice danas ine Rim! - uzviknu Nurbel. Carstvo je prestaro drvo sa nagnjiim kore-nom i predugim granama. Trebalo bi ga to pre iupati. e-mu sada nae tri uzastopne pobede nad apurom? Zenobija umirujue podie ruku. - Dobijena bitka uvek vredi. Yalerijan nije glupak. Upao je u zamku zato to je verovao izdajnicima. Krqj/ica Palmire - ta namerava da uini? - upita Zenobija njegovo veli-anstvo. Nurbel grubo odgovori umesto njega: - emu dalje suoavanje sa Persijancima? Yratimo se u Palmiru. Tvoj budui sin i grad te vie trebaju nego Rimljani. Uostalom, tamo e Zenobija bre prezdraviti. - Nurbele, mi pripadamo Rimu i ja sam lan senata. - Izvini me, Odenate, ali tvoja noga nikada nije kroila u Rim! - Zakleo sam se na vernost Imperatoru, i to pred bogovima! Yeliki Odenat nikada nije pogazio datu re. Ukoliko ga je Sa-pur ponizio, imae posla sa mnom. Zar eli da, poput Rim-Ijana, zaboravimo na svoje obaveze? Pridika bee otra. Nurbe, ogoren, spusti glavu. Njegovo velianstvo se okrete ka Zenobiji. - Nurbel je u pravu to se jedne stvari tie. Trebalo bi za-vesti red u Palmiri. Makrijenova izdaja je prevazila sve dosa-danje. Prisvojivi titulu Avgusta, Makrijen sada ima mo nad svim istonim legijama... - Tako znai! - uzvrati Zenobija, odmah razumevi. Upravo zbog toga je prefekt Elije nastojao da ostane u Palmiri! Odenat se sloi uz gorak osmeh. - Da, i mi smo naseli poput starog Yalerijana! Zabavljala nas je pomisao da je prefekt isuvie slab kako bi se borio sa apurom. Ali, njegov gospodar Makrijen je ve tada kovao zaveru. - Zbog toga je i tvoj sin Hajran pourio da mu se pridrui im vie nije bilo tetke Ofale da ga od tvoje srdbe brani, prezirno proaputa Zenobija. Njegovo velianstvo uuta zajedno sa Nurbelom. Nije bilo potrebe za daljom raspravom. Svaka je kockica sada bila na svom mestu. apur je sada mogao da uniti Antiohiju, kao to Persijanci inae obiavaju, i da se, poto najpre opljaka grad, povue sa Zlatni okovi_ 93
hiljadama robova. Uzurpatora Makrijena za to nije briga jer su svi trgovaki putevi od kojih se bogati, slobodni. On trenutno vlada Emezom, Egiptom i pogotovo Palmirom, zahva-Ijujui prefektu Eliju. Odenat, nita manje od Zenobije i Nurbela, nije sumnjao da e se Hajran oberuke predati Rimljanima. Tada e biti u mogunosti da prisvoji oevu titulu koju je toliko dugo prieljkivao. Zatim e zatvoriti kapije grada i zabranie pri-stup Odenatu i Zenobiji. Bie neophodna duga opsada uz ve-liko razaranje grada da se on odatle otera. Hajran je znao da njegovo velianstvo nikada ne bi prepustilo svetogrdu takvog pustoenja. - Zato su mi bogovi dodelili ovakvog sina? - zapita se is-kreno Odenat. - Bogovi jo nisu odluili - odgovori Zenobija smeei se. ossooaso - Trebalo bi krenuti na Emez i Rimljane, a ne protiv apura i Palmire. - Na Rimljane? - Da, na legije uzurpatora, vae velianstvo. I sami ste rekli da su Makrijen i njegova vojnika banda obini nitkovi! Mora-mo da im se suprotstavimo pre no to jo vie ojaaju. Nurbel prosikta: - Nee biti nita lake nego sa Persijancima. Koliko znam, najmanje etiri legije su se pridruie Makrijenu. - On je kupio njihovu potinjenost ali ne i hrabrost -primeti Zenobija. ta vrede rei jednog lanog Avgusta pred vojskom Yelikog Odenata koji je upravo pobedio apurove ok-lopne konje? Uz to, njegovo velianstvo e, pre sukoba, javno obznaniti da je i dalje veran Avgustu Yalerijanu a ne uzurpa-toru Makrijenu. Tada e se legijski oficiri kojima je preostalo neto asti prikloniti kralju Palmire bez borbe! Odenat razmeni pogled sa Nurbelom, a zatim ponovo po-gleda u Zenobiju. 94 Kraljica Palmin Zenobija nije znala da su sve legije i itav Istok uli za ime Alat. Ybjnici se uvek dive pobedniku... i vie vole da ih takav ovek vodi! - Sve bi to bilo izvodljivo - priznade sa tugom u glasu, Ode-nat - kada Rimljani ne bi uz to znali da si povredena i da nee biti na elu moje vojske. - Ako ubijemo Makrijena, time neemo spreiti Hajrana da ipak zatvori kapije grada i zabrani nam pristup - dodade Nur-bel. On je dovoljno lud da istraje u svojoj zamisli... - Ako je tako, onda se i Hajran i njegov prefekt varaju isto koliko i Rimjani. Nurbel i njegovo velianstvo, u udu, pogledae Zenobiju. - Ti Nurbele, koliko yeeras, moe da se vrati sa kamila-ma u Palmiru. Ukoliko sve obavi brzo i neprimetno, bie u mogunosti da ih iznenadi. Hajran i njegov prefekt su samo uobraene budale. Nee se ni osvestiti, a ti e ve zauzeti grad. U meduvremenu, vae velianstvo, mi emo krenuti na Emez. Ja nameravam da budem uz tebe kao i u svim pretho-dnim bitkama. - Ti ne misli ozbiljno! - uzviknu Odenat. Nedelje e proi pre no to ti bude sposobna da jae... - Moja rana nije vana. Sada je pravi trenutak za napad. - Nipoto! Time bih te dokrajio. - Velianstvo, Alat mora da vodi tvoje vojnike.
- Uzmi u obzir svoju povredu, jer bi, u suprotnom, moglo da se desi da umirua Alat stigne u Emez! Izgubiu te a uz to i bitku, jer e vojnici pomisliti da me bogovi naputaju. Zenobija prisloni njegovu ruku na grudi. Pri tom neo-binom dodiru, on zadrhta itavim telom. - Imaj u mene poverenja. Ako budem morala, tih prvih da-na, u putovati kolima. Kada osvojimo Emez, imau na raspo-laganju sve vreme da se izleim. Odenat ponovo klimnu glavom, uplaen Zenobijinom lu-dom upornou. Ona se osloni na njega kako bi se uspravila. 1 a tn i okovi_ - Ti e mi pomoi, kao to mi sada pomae - ree muklim glasom. Nakon to je udahnula, ona slobodnom rukom pomilova crvenu kou oklopa, ispod kojeg je tinjala rana. - Kao to i sam zna, postoji jo jedan razlog za Makrijeno-vo smaknue kako bi ti postao najmoniji kralj Istoka. Odenat i Nurbel se namrtie. - Zenobija uskoro nee moi da se bori i da nosi oklop. Porae joj stomak. Bavie se stvaranjem novog ivota i po-darie sina kralju Palmire. 96 Kraljica Pa Imire 'latni okovi IX SIRMIUM Uvebanim pokretima, Julija Kordelija rasporedi tamjan po ugljevlju. Mirisni dim pokulja iz bronzanih pehara. Ona se licem okrete ka velikom zlatnom disku iznad oltara, a zatim, zatvorivi oi rairi ruke. Julija nagnu unazad glavu, za koju je zlatnim alama bio prikaen veo. Usled naglog po-kreta, njena duga seda kosa pade niz leda. Ona ostade u tom poloaju, izvijenog tela poput luka, nalik na savrenu statuu dobrodolice. Svetlosni zrak se probi kroz pukotinu na vrhu svoda i oba-sja ivicu diska izazvavi velianstven bljesak. On je sasvim po-lako obuwatao celu povrinu diska, zagrevajui zlato skoro do take usijahja. Julija se ni jednog trenutka nije pomerila. Ispod prostrane svetenike toge, nainjene od plave i zlatne svile, se naziralo njeno mravo telo. Neprimetan dah je strujao ispod pojasa ukraenog figurama Boga Sunca i Mitre. Na njoj su se jedino pomerale usne koje su, jedva ujno, izgovarale molitvu na-menjenu dobrodolici Sol - Imdktusa, velikog i nepobedivog Boga Sunca. Sunce je nezadrivo stremilo sreditu zlatnog diska. Po~ lumrak u maloj bazilici se polako zagrevao, oslobadajui se postepeno senki. Klaudija je motrila na majino lice traei one znake sta-rosti i umora od prethodnog dana. Da li zbog odbljeska zlata ili pak silovitog naleta snage u tom telu izvijenom radi darivanja svome bogu, ona joj se, na njeno olakanje, kao nekada, uini snanom i dostojnom boije panje.
Kada sunce bee napokon prekrilo polovinu diska, izazvavi zlatne odbljeske po zidovima hrama, Julija se uspravi. Ispruenih ruku, ona kao da upijae tu dragocenu i jarku svetlost. Promuklim glasom, ona nekoliko puta izgovori ime boga. Kroz njena zaobljena usta zatreperi zvuk, slian muzikoj noti. - Eeeooo! Ejohojoho! On se polako razvi i posta otriji, te se odbi o disk uz snaan eho. Kaudija oseti talasanje u grudima i zadrhta kao nekada, kada je kao dete prisustvovala majinom bogosluenju. Ona mu se, utrnula, skroz prepusti. Da, njena majka je jo uvek bila u stanju da izazove pesmu zlatnog diska! Julija Kordelija ponovo udahnu vazduh i zapeva. Klaudiju ponese njen glas, ispunjen senzualnim i opinja-yajuim tonovima. - Eooo! Ejehoeheo! Pesma se pretoi u rei, a one se stopie sa svemonim suncem. - Gospodaru vatre! Pouj me. Svemoni boe, posluaj dah svoje slukinje. Uzmi me, Telo vatre! Eeeooo! Lepoto svetlosti, sasluaj jad Ulpije, ija je majaka Ulpija Krinitus, a otac Lucije Domicije Aurelijan! O Gospodaru ara ivota, dozvoli joj sud diska. Julija je nebrojeno puta izgovorila ovu molitvu. Zatim je, oborene glave, pala niice, dodirujui velom i kosom tlo. U transu, ona poe tako jako da drhti, da se, na trenutak, uini, kao da je nevidljiva ruka trese. Mlade sluavke pridoe u polukrugu i isprue ruke ka zlatnom disku pevajui u glas sa Julijom. Bazilika se ispuni molitvom koja odzvanjae na sve strane. Na glatkoj povrini diska, zatreperi sunev zrak. Julijini trzaji se pojaae. Lice joj bee bledo, koa zategnuta i oblivena znojem. Klaudiju raznei taj prizor, jer joj se majka uini neobino lepom. Iza diska se otvorie jedna vrata. Ulpija krenu za Julijinim pomonicama. Dijadema ukraena zlatnim suncem krasila je 98 Kraljica Palmire njenu kosu dok su joj crveni velovi u potpunosti prekrivali te-lo. Ona je, u odbljesku zlata, liila na duha oblivenog krvlju. Sluayke je polegoe na dugaku kamenu klupu u senci diska. Tek tada se Julija Kordelija malo smiri. Devojke pak na-stavie molitvu sa jo veim arom. Sunce je sada prekrivalo dve treine diska. Uz pomo drvene kaike, svetenica zagrabi tamjan iz po-sude, i razbaca ga po ugljevlju, pre no to zaobide oltar. Is-prekidano devojino disanje je pomeralo crvene velove na nje-nom licu. Julija pride Ulpiji nosei u ruci no sa bronzanim seivom. Ona njime isee, jednu po jednu, sve njene haljine. Ulpija, prestraena, ispusti straan krik. Ona naini pokret kao da ustaje, opirui se velikoj sve-tenici. Pomonice su stajale u redu, sa obe strane kamene klupe, i pratile svaki njen pokret. One je uhvatie za ruke i noge, priljubivi njena leda na kamen. Odsenim pokretima, Julija, noem, otkri njene grudi, stomak i butine. Razrogaenih oiju, uasnuta Ulpija zastenja.
Dve mlade svetenice pruie Juliji srebrni posluavnik. Nazirui na njemu tamno ruiast polni organ bika, Kaudija zadrhta. Poto ve stotinu puta bee izvela ovaj pokret, Julija spret-no zgrabi mrtav ud. Ona ga nadnese nad devojino telo. Za-tvorivi oi, Ulpija opet vrisnu. Najzad, svetenica poloi or-gan na njen stomak. Sluavke prinesoe pehar, sa mlakom krvlju tek rtvovanog bika, u koji Julija uroni ruke. Zatim, ona vrhovima prstiju is-pusti nekoliko kapi na Ulpijin stomak. Ona ponovi ovaj postupak nekoliko puta koristei svoje prste kao etkicu za iscrtavanje krstova. - Eeooo! Eeeooo! Ejo, Gospodaru vatre i ara ivota, podari mojim dlanovima svetlost tvog suda! Ne obazirui se na poskakivanje devojinog stomaka, ona snano izmasira ud bika, ija sadrina potee izmedu njenih butina. 'latni okovi 99 Okrenuvi se naglo od polusvesnog tela, Julija se pridrui pomonicama koje su upravo kroz pesmu padale u trans. Ra-zmaknuYi ruke, ona prisloni dlanove sa kojih se slivala krv na zlatni disk. Svi osetie u vazduhu jak i muan miris krvi po-mean sa tamjanom. - Gospodaru vatre! Posluaj Ulpijinu molbu, o Gospodaru svetlosti, podari joj mo da postane majka! Julija se odmae od diska i ponovo se pridrui mladoj eni. Svetenice joj pruie dva srebrna pehara. Prvi je u sebi imao spermu bika, dok je u drugom bilo mleko junice. Ne obazirui se na pla i preklinjanja svoje snaje, ona poe da premazuje njeno drhtavo telo. Ritual se zavrio u trenutku kada se sunce spustilo na ivicu zlatnog diska, i nestalo, tako brzo, kao da je zrak presekla neka nevidljiva ruka. Tek tada, Klaudija i njene majka primetie spoljni amor koji ispuni prostorije hrama, Ne trepnuvi, Julija dovri cere-moniju. Pomonice odnesoe izbezumljenu Ulpiju do bazena, iza bazilike, kako bi je okupale i napojile ajem. Kada se yrata zatvorie, Julija, namrtena, upita: - ta se to napolju deava? emu tolika graja? Devojke potrae ka ulazu u hram gde se okupljala svetina. Jedna od njih se ubrzo vrati, izbezumljena. - Avgust je u rukama Persijanaca! Varvari su zarobii Im-peratora... - Sta to govori? - povika Klaudija uhvativi je vrsto za mi-icu. - Tako priaju Ijudi ispred hrama - potvrdi deyojka suznih oiju. Avgust Yalerijan je njihov zarobljenik jo od septembar-skih ida. Klaudija mahinalno prerauna dane i zakljui da se sve de-silo uoi AurelijanoYog odlaska iz Nikopolisa, pre neto vie d est dana. Vest je, po svemu sudei, najpre stigla do Rima. 100 Kraljica Palmir, On mora da je ve bio upoznat sa injenicama. U stvari, bilo je pitanje trenutka kada e itavo Rimsko carstvo doznati! Ona potrai majin pogled. ela izboranog od umora, Juli-ja klimnu glavom pogodivi erkine misli.
- Bogovi odluuju - proaputa. Sunce odluuje o vremenu a Mitra o moi. Ljudi su samo njihovi izvrioci. To vai i za Im-peratora. Straan strah i ludilo obuze okolne gradoye, sela i itavo carstvo, nakon saznanja o /arobljavanju Avgusta Yalerijana. Gomile mukaraca i ena, kako bogatih tako i siromanih, su se uurbano tiskale ka prepunim hramovima. Unutar zidina se uo strahovit vapaj prisutnih kao da nisu doekali svetost dana. Pojedini su noktima grebali zemlju sa puta i prekrivali se njome, drugi su pak po kuama palili prste, dok su ene, ogoljenih prsa, ile plaui i na sav glas viui. Neki mukarci su ak, sami sebi, upali akama kosu kao da je busenje. Rim je bio u potpunom rasulu. Na njega se obruila kazna bogova koje su se ve dugo svi pribojavali! Nita nee moi da ga zatiti od davolskog zla. Kuga, varvari i patnje pro-uzrokovane gladu e uskoro sve progutati. Na ulicama i u hra-movima se pojavie, ispijeni i izgrebani, proroci zla, najavlju-jui skori dolazak demona i ostvarenje neverovatnih uda. Ta-kode su pominjali ivotinje Ijudodere, sa telom zmije i lava, ili ribe koje se hrane judskim srcem i jetrom. Predskazivali su nestanak gradova pod bujicom usijane lave i neupotrebljivost vode zbog otrovnih isparenja i zatrovanosti. Prestraena ovim strahotama, deca se svojim plaem pri-druie ovom stranom jadikovanju odraslih. Pojedini, u sum-rak, oduzee sebi ivot. Trudne ene su pak sve inile samo da ne rode. Najzad, pojavie se u gradovima, povorke legionara. One su poslate da zavedu red i spree one koji su koristili opti mete kako bi pljakali i palili gazdinstva i skladita, a zatim igrali od sree. 'latn i okovi 101 im se behu malo pribrale, Julija i njene svetenice za-tvorie ulaz u Sol - Irwiktus i tako spreie prodor rulje. Slu-kinjama bi naredeno da nipoto ne naputaju hram. No se polako sputala ali one su imale u rtvenim spremitima do-voljno hrane i pia da izdre opsadu od nekoliko dana. - Smatram da ovo stanje nee dugo potrajati - ree Julija uz umirujui osmeh. Ve koliko sutra, Ijudi e se prizvati svesti. Ljutita Klaudija, i dalje utei, odgovori grimasom. Istina, bilo bi veoma neoprezno napustiti hram i otii u vilu. Ulpija je jo uvek spavala, omamljena napitkom. Preostajalo im je samo da saekaju novi dan i stiavanje ludila koje je yladalo gradom. Medutim, njena nemo je bila nepodnoljiva. Zar upravo u ovom trenutku njeno mesto nije trebalo da bude kraj Aurelijana? Rim kao da bee poklekao pred ovom stranom veu. Ka-pitol i senat su vrveli od zavera i niskih udaraca, poput crva u prezreloj voki. Kada prvi talas iznenadenja prode - a u Rimu je zasigurno ve proao -- usledie rat bez milosti zarad najyie moi. Nastupie opte krvoprolie oko Valerijanovog lovorovog venca koji je ovaj, svojom glupou, izgubio. Cezar Galijen, njegov sin, je sigurno preuzeo svoje ete starih poslu-nika, senatora i generala. Upravo sada je nastupio onaj, od Aurelijana, toliko oekivani trenutak, da pokae svoju snagu i da mu se suprotstavi. Ali, da li e on sam biti dovoljno hrabar i ukav da to i uini?
Klaudija je mogla da rauna na Maksimovu pomo da zatiti Aurelijana od zlokobnih radnji Galijena i njemu slinih. Ali, to nije moglo da promeni injenicu da je njen brat nemoan poput deteta kada su u pitanju smicalice! Da! Ona je bila potpuno nemona! Samoj sebi je sada zame-rala dolazak u Sirmium. Uzalud je protraila dragoceno vreme na Ulpijine detinje suze i straan prizor majine starosti! No je ve bila poodmakla kada ene koje su dremale, na gomili jastuka u oku bazilike, zaue glas starog nastojnika, 102 Kra Ijica Palmi, 103 kroz debela vrata od drveta. Julija Kordelija koja bee budna, prva ustade. Na njenu zapovest, sluavke podigoe teke po-luge na ula zu u hram. U pratnji tri roba koji su poput njega bi-li u ogrtaima sa kapuljaom, Alkan oprezno zakorai u dvo-ranu. Julija ga hladno doeka, lica nagrizenog umorom. - Zato si, u ovakvoj noi, napustio vilu kad ja to nisam za-povedila? Nimalo se ne uzbudivi, Alkan zabaci kapuljau. - Zar si mislila da u te ostaviti samu u ovom ludilu? U vili je ostalo dovol;no Ijudi da je, u sluaju potrebe, odbrani. Ja sam tebi potreban ovde. Svetlost baklji je inila senke u hramu preteim. S polja su dopirali strani krici, slini ivotinjskim. Klaudija zapazi poglede pune olakanja, upuene starom Alkanu, na licima sluavki. Uprkos poodmaklim godinama, on je jo uvek imao monu siluetu velikog ratnika. On je bio taj koji je preneo sve svoje yojniko znanje i umee na Aureli-jana. Hrabrost mu nikad nije nedostajala, te se stoga, i ove noi, uprkos Julijinom ponosnom stavu, smatrao dobrodolim. Klaudija ree: - Majko, Alkan je u pravu. Ti e moi da se odmori do ju-tra jer vie nemamo razloga za brigu. Julija Kordelija oklevae. Najzad, u znak zahvalnosti, ona se osloni na njegovu miicu i prisloni elo na vrsto rame. inilo se da je snaga koju je pokazala za vreme ceremonije potpuno naputa. Poput noi, crni kolutovi uokvirie joj pogled a blede usne kao da ostadoe bez krvi. Nekoliko puta, u toku veeri, Klaudija zapazi kako joj, as ruke, as ramena, drhte. S yremena na vreme, ona bi se na-mrtila, zadravajui dah, kao da se suoava sa stranim na-letom bola. Alkan je, bez rei, odvede u malu prostoriju za odmor, iza bazilike. Po njegovom povratku, Klaudija upita: - Ona je bolesna, zar ne? Iznenadi ga grubost njenog glasa, ali on to ne pokaza. U ce-losti bee usredsreden na Juliju te mu lice prekri velika tuga. - Bolesna je ve nekoliko meseci ali ne eli da obznani. Lei se sama, uz pomo svojih napitaka. ini se kao da joj u telu boravi zver, zbog koje ona, iz dana u dan, sve vie slab. Klaudija klimnu glavom i zauta. Nakon to Alkan naloi slugama da provere vrata, ona mu se primae.
- Ve koliko sutra, mora da nas odvede u Rim. Alkan podie obrve. - U Rim? Zato? Julija to sigurno ne eli. Ona mrzi glavni grad i nije ga posetila od smrti tvoga oca! - Aurelijan je u Rimu - odgovori Klaudija gubei strpljenje. Danas e se u gradu odviti sudbonosna bitka za vlast. Biu mu potrebna, a bilo bi dobro da uz njega budu i njih dve. Alkan ju je posmatrao kao da ga pritom ukasta svetlost u tome ometa. Ali, on je predobro poznavao Klaudiju da bi ga ove rei iznenadile. Ona nervozno dodade: - Uini to za moju majku ako nee za mene. U Rimu emo pronai lekare sposobne da je izlee. Potrebno nam je nekih desetak dana da stignemo. Alkan se nasmei. - Nisi se promenila. Jo uvek si odsena i domiljata! U njegovom glasu je bila primetna samo ironija, ni traga zameranju. - Ali, to je dobra ideja. Bie mi zadovoljstvo da ponovo vi-dim Aurelijana pre no to od njega naini Avgusta. Pogodena njegoyim reima, Klaudija pokaza rukom na zlatni disk iza njihoyih leda. - Nisam ja ta koja ga eli za Avgusta, ve njegov bog. Tebi je, isto koliko i meni, poznato majino proroanstvo. Alkan potvrdno klimnu glavom. - Gledaj da krenemo to pre - dodade Klaudija. - Poslau jednog roba u vilu da nam pripremi sve to e ftam, do jutra, biti potrebno. Julija Kordelija e podneti ovaj put samo ukoliko obezbedimo dobro vozilo. 104 Kraljica Palm i X PALMIRA Korito Uadi Kubura bee tri etvrtine presuilo. Jesenje ki-e su bile tako slabe da se reka pretvorila u blatnjavi crveni potok, veoma plit^k, i irok jedva est stopa. Nurbel je, od syitanja, strpljivo ekao na obali, ispod kra-ljevske palate. Tal<o sakriven i nepomian, u lovorovom gra-nju, tela obmotanog u irok mantil od zagasite vune, liio je na okolne kamene blokove prekrivene prainom. Bilo da reka nabuja ili presui, mudrac arha je imao obiaj da se pored nje eta, nakon svog prvog jutarnjeg obroka. Nurbel e ga nai, ukoliko je jo uvek; u ivotu. Napokon se sunce nadvi nad pustinjom, i obasja crvenom svetlou kamene kupole, i krovove najyiih kua. Dok je ono senilo neravnine na stubovima i oi statua, kokoke poee glasno da kokodau a magarci da njau. Yazduh u kome leb-dee jutarnji dim sa rtvenika, ispuni se kricima dece i povici-ma ena. Zau se buka tokova na drumu koji vodi ka kapiji. Neki deaci se poj;avie u koritu reke, vukui za sobom kamile sa svojim mladim* ije su noge jo uvek drhtale. Niko ne primet i Nurbela, niti onih dvanaestak yojnika koji bejahu sakriveni ofco njega. Najzad se otvorie plavo crvena vrata na visokom zidu pa-late. Na njima se p ojavi vitka arhina prilika sa tapom u ruci. Nurbel opazi jedruog yojnika i, na trenutak pomisli da e kre-nuti za starcem. Aii, arha podignu ruku, krenuvi stazom ko-ja vodi ka reci. Yratta se za njim zatyorie. Nurbel, ne ustajjjui, saeka da mu se on sasvim priblii ka-ko bi ga dozvao. SStarac poskoi i s nevericom osmotri nebo kao da trai demorna.
105 _ To sam ja, Nurbel. Nemoj gledati nebo ve pogledaj u zemlju. Nurbel malo smae kapuljau kako bi mu pokazao lice. arha, od uzbudenja, ispusti mali krik. - Ah, Nurbele! Zamalo da te ne prepoznam! - Dodi arha, i. sedi kraj mene - naredi Nurbel tiho. Ne smemo da priylaimo panju. Starac baci izbezumljen pogled oko sebe. - Da sednem na zemlju, gospodaru? Neka me bogovi toga potede jer ne bih bio u stanju da ustanem. - Ne zanoyetaj toliko. Pomoi u ti. Potreban si mi. arha gundajui ipak poslua. Yeoma oprezno, naslanjajui se na svoj tap kako bi odrao ravnoteu, on spusti svoje mravo telo na jedan kamen. - Kako ovde stoje stvari? - upita nestrpljivo Nurbel. - Loe! Jako loe! Njegovo velianstvo nije nikada trebalo da poveri dvor i grad tom rimskom prefektu! - On odmahnu glavom uz pogled pun zameranja, te do-dade, uplaenim glasom: - Gospodaru, da li je istina ono to se pria? - ta se to pria? - Pria se da je Odenatova supruga podlegla povredama usled ranjavanja kopljem! - Smiri se, to nije istina. Zenobija je iva. Persijanac ju je samo okrznuo kopljem. Jo nije dolo vreme da nas Alat na-pusti. -Ah! Napuenih usana, starac razneeno i sa olakanjem ree: - Ti je takode zove Alat? Zna li da su ovdanji Balaminovi svestenici odluili da toj boginji podignu hram u okviru po-stojeeg zdanja? Tvrde da je Alat mlata Balaminova sestra. To ih nije spreilo da ipak raire vest o njenoj smrti. Nurbele, za to je kriv Elije, Rimljanin i, naalost - ree posle krae utnje - sin njegovog velianstva. Hajran je uvek protivreio ocu. Trebalo je da ga uje kako jadikuje, po njego106 Kraljica Pa vom povratku u grad, nakon Ofaline smrti. Svima koji su mu tada dolazili u posetu, priao je istu priu: "Zenobija ju je za-klala. Na njenim rukama je tetkina krv, a mom ocu to nimalo ne smeta!" arha, iz prikrajka, baci pogled na Nurbela, nadajui se podrci. Nurbel pak samo upita: - Da li se takode pominje zarobljavanje Imperatora Yaleri-jana od strane Persijanaca? - Da, i o tome se pria. Da li je to istina? - Jeste. Rimljanin se poneo kao pti pred makom! Na trenutak, obojica ostadoe zamiljeni. Upirui vrhom tapa na grad, arha nastayi sa priom: - Zna li kako stoje stvari u Palmiri? Koliko usta, toliko na-klapanja. as se prialo da su njegovo velianstvo i Zenobija pobedili Persijance, a as da nisu. Sada tvrde da je Zenobija mrtva i da je apur zavladao Antiohijom! Ali Nurbele, ova go-yorkanja nisu
nita u poredenju sa Hajranovim izdajstvom. Ne prode ni dan a da ne blati oevo ime, ak i ovde, u njegovoj palati! - Zbog toga sam upravo i doao - prosikta Nurbel kroz zube. Ispriaj mi sve jasno, i po redu. Pria bee prosta i bez iznenadenja. Lana vest o Zenobi-jinoj smrti se rairila poput kuge, bacivi u zapeak otmicu Aygusta Yalerijana i izdajstvo prokuratora Makrijena. Grad je jecao, a hramovi su bili prepuni. Potpirujui strah i podupirui neistine, prefekt Elije je, u jednom trenutku, javno obznanio da preuzima vlast i odbranu Palmire u svoje ruke. - Nakon toga me je Hajran prisilio da primim tog Rimljani-na u palatu. Neka mi bogovi oproste zbog onoga to sam vi-deo, gospodaru Nurbele! Hajran je zagrlio prefekta kao da grli svoju enu nakon lova. Preutao bih ostalo, ako mi dozvoli. - Da li jo uvek borave u palati? - Naravno. Rimljanin se ponaa kao u svojoj kui, i izdaje naredenja kao da je u njoj roden. 107 - Da li je Hajran neto objavio? Brada starog mudraca se zatrese od gadenja i besa. - Tako mi mog dobrog glasa, jeste. Trebalo je da me te rei ubiiu. Bogovi nam ne pomau u starosti. - ta je rekao? - Da je apur pobedio njegovo velianstvo i Zenobiju i da je Yeliki Odenat priznao da je kraljica lagala obeavajui svima pobedu nad Persijancima. Zbog toga su je bogovi kaznili smr-u i ostavili nasred bojnog polja u Sizogodonu. Stareve oi behu vlane od stida. Jedva je disao, oseajui da ga i same rei kvare. Nurbel nestrpljivo odmahnu rukom. - arha, nemoj aliti. Da kojim sluajem nisi posluao na-redenje, prefekt bi ti oduzeo ivot. Slobodno nastavi, nemam puno vremena. Novi rimski Avgust je dodelio Hajranu titulu princa Pal-mire i rimskog senatora, koja je pripadala i njegovom ocu. Pre-fekt Elije se proglasio jedinim vodom legije i vojske u Palmiri. Straan osmeh se pojavi na Nurbelovim usnama. - Kakva drskost! Da li ima vojnika u palati? - Dvadesetak. Prefektova straa i dva centuriona. - Da li zna gde se nalaze? - Kako bih mogao da ne znam? epure se u prostorijama njegovog velianstva, arogantni i neutivi! - Dobro. - ta e da uini? - Da ih ubijem. - Zar potpuno sam? - Ja nisam sam, stare. Oprezno e me uvesti u palatu u pratnji nekoliko vojnika. Dolo je vreme da se osveti za po-menja koja ti je naneo Rimljanin. Sada e, prijatelju, moi da pokae, njegovom velianstvu i Zenobiji, ta zaista osea. Sarhanovo lice se ozari. On u trenutku povrati deset godi-na ivota. Gospodaru, uiniu sve, ama ba sve to eli!
koyj. 109 Dva legionara su se etala alei se. Ni jedan nije nosio ka-cigu na glavi. Preko tunike im je bio prebaen samo tanak pancir. Na levoj strani remena su nosili kratak no, a sa desne, ma sa dve otrice. Pri svakom koraku, uo se zveket posre-brenih konih traka koje su im titile medunoje. Njihov smeh je odzvanjao pod svodom galerije koja je povezivala sobe slu-inadi sa odajama njegovog velianstva. Sa druge strane zida su se uli glasovi i zvuk vode iz prvat-nog Odenatovog vrta. Zaue smeh, neto viih nota. Nurbel prepoznade Hajranov glas. Oni se, jo malo, strpee, saekavi da legionari naprave polukrug, sa druge strane galerije. Tri ratnika su mu stajala iza leda, tik uz stubove. Jo etvorica su se rasporedila u okol-ne sobe. Svaki je imao po jedan dugaak luk, zastraujui u borbi izbliza. Kada Rimljani dopree do sredita galerije, Nurbel dade znak. Zau se dupla vibracija, jedva neto jaa od zvuka koji isputaju golubice pri poletanju. Legionari se zaustavie, tetu-rajui se. Istim pokretom, oni prinesoe ruku svom vratu, odakle su, sa obe strane, yirile debele, ali kratke strele. Nurbelovi ratnici iskoie iz soba drei u akama otrice noeva. Nisu morali da ih upotrebe. Legionarima krenu krv na usta te se stropotae. Palmirci ih, ve mrtve, na vreme, prihvatie, kako bi ih neujno spustili na zemlju. Jednim pokretom, Nurbel zapovedi da ih prenesu u sobe. Zatim sa ostalima potra ka vratima koja su vodila u Odena-tov vrt. U njemu je sada bio razapet ator, sa poljskim krevetom, ta-bureom na rasklapanje i stolom. Na kreyetu je leala kaciga, popreno ukraena ubom legionara, i teak oklop nainjen od srebra i bronze. Rimljanin je, u obinoj togi, stajao pored stola i razmotavao svitak hartije. Strela ga pogodi u srce, i usmrti, pre no to uvide opasnost. Ratnici ga hitro poloie na krevet, i namestie ga tako, da svi misle da spava. Sakrijte se iza atora, naredi apatom Nurbel. Sada su morali da saekaju starca. Sa druge strane palate, jo dve grupe ratnika su dobile zadatak da uklone straare pod zidoyima. arha je, ne izazivajui sumnju, bio u mogunosti to da proveri, kako bi, zatim, otyorio yrata vrta. On se ubrzo pojavi. Nurbel nije pamtio kada ga je poslednji put yideo da tako ivo trka ne oslanjajui se na tap. On po-die prste. - Obayljeno je, gospodaru. Sedam pogubljenih Rimljana. Preostaje nam straa na ulaznim yratima i ona uz prefekta. - Koliko ih je ukupno? - estoro, raunajui i samog prefekta. Nurbel zadovoljno klimnu glavom dok je arha upirao tapom na drugu stranu zida. - Svi se kupaju zajedno sa Hajranom. - Zar Hajran ima strau? Sarha slee ramenima. - Uz njega su oni koji ga obino prate. - Sayreno! Vrati se do ulaznih vrata i reci im da mora neto da objayi. Zatim ih irom otvori i nemoj brinuti. Dve stotine Odenatoyih ratnika te eka sa druge strane! essocaso Jednim udarcem ramena, Nurbel odvali arke na yratima. Zaue se povici i, odmah zatim, zaudujua tiina.
Rimljani su bili grupisani du ive ograde, dok se desetak robova uurbano guralo oko kamenog stola. U pratnji jednog snanog Rimljanina, Hajran i Elije su goli gackali po bazenu. Udmah iza njih, mala grupa mukaraca se, odevena u suknji-ce, bavila borilakim yetinama. Elije se prvi osvesti. On pozva straare, ai samo to nje-gove rei utihnue, dva legionara padoe mrtva. Trei se ak 110 Kraljica Palmir, osmeli da potri ka suprotnim vratima kako bi javio ostalima. U tome ga sprei strela koja mu probode bedro te on, poput zeca, pade pred nogama uasnutih robova. Hajranovi drugovi zakretae. Nurbel zapovedi robovima da legnu pod sto i da se odatle ne pomeraju. On sam skoi u bazen. Dohvativi gladijatora za kosu, on mu prereza grkljan jednim potezom noa. Krv, u mlazu, zapljusnu Odenatovog si-na koji zaplaka, uasnut. - Ovo je poruka njegovog velianstva upuena onima koji su mislili da mogu da ga izdaju. Iza njega su stajali vojnici drei strele i maeve na grudi-ma. - Nurbele - jedva izree Hajran - ti vie nema nikakvu mo ovde! Zar ne zna da moj otac vie nije kralj Palmire? - Uuti, nesrenie! Nisi dostojan ak ni da izgovori moje ime! Hajran se baci na njega, urlajui od besa. Nurbel izbegnu udarac, ali mu, odmah zatim, snano uzvrati, udarivi ga dr-kom maa u grudi. Hajran se, uz straan krik, zatetura, pade u zakrvavljenu vodu, te se skoro udavi. Ne obraajui vie panju na njega, Nurbel krenu ka Eliju. Da je prefekt, kojim sluajem, imao pri sebi neko oruje, si-gurno bi bio zapoeo borbu. Nurbel nije sumnjao da je opasniji od sina njegovog velianstva, ali sada je bio potpuno nag i jedino oruje koje je imao bee srdba u oima. On se odmae nekoliko koraka dok je u pozadini odzvanjao zvuk roga. Palmirski ratnici su upravo zauzimali palatu. arha je dobro obavio svoj zadatak. Ruan osmeh, pun prezira i oholosti, razvue prefektove usne. - Ako me dotakne - zapreti on pogledavi Nurbela - moja legija e unititi Palmiru! Nurbel se glasno nasmeja. - Tvoja legija? Prefekte, ne raunaj previe na nju! Ona je pritvorena u logoru i uvana od mojih strelaca. Tvoji legionari Zlatni okovi 111 bi mogli da te se odreknu kada uju da je Zenobija ipak iva i da je upravo krenula na Makrijena uzurpatora. Elije napokon swati situaciju. On baci pogled pun nesi-gurnosti na svoje prijatelje koje su uvali Nurbelovi vojnici. Hajran je, sa druge strane bazena, sedeo u vodi kukajui. - Prefekte, pogreio si. Yelikog Odenata ne moe tako lako pobediti, izjavi Nurbel ledenim glasom. Bledog lica i drhtei, Elije uzviknu: - Nee se usuditi! Ja predstavljam Rim! Avgust me je proglasio...
- uti, ti si niko i nita. Otrica noa zapara vazduh poput bia. Zatim se zau neo-bian zvuk usled kidanja kostiju i koe. Hajran jauknu. Elije se, jo trenutak, zadra na nogama. Nurbel se primae izbe-zumljenom licu na kome su jo samo oi davale znake ivota. - Kada stigne pred svoje bogove, seti se da te je tamo poslala Alat... Vrhom noa, on mu zada jedan silovit udarac koji uini da se prefektova glava zatetura pre no to samo telo pade. Zatim se Nurbel okrete ka Hajranu, kome se, usled panike, lepo lice potpuno iskrivi. Nurbel se grohotom nasmeja. - Zawali se ocu, smrdljiva hijeno, to sam te ostavio u ivotu. OSfcOOSBO Pre no to pade mrak, Nurbel izade pred palmirsku legiju, okupljenu u logoru, na zapadnoj strani grada. On se smesti na stepenitu Jupiterovog hrama, odakle je prefekt Elije obiavao da izdaje naredenja. Svuda unaokolo su, na novosagradenim zidinama, stajali palmirski strelci, drei legionare na nianu. Yladaa je takva tiina, da se ulo kreketanje aba u voda-ma Uadi Kubura. Od obinog desetara do tribuna, svi bejahu podigli pogled ka Nurbelu. On je, najpre, u potpunoj tiini, uzyratio Rimljanima po-gled, a zatim, dao znak da mu se pridrui jedan od legionara. 112 Kraliica Palmin Taj ovek je bio hrapavog lica i sa potpuno sedom bradom. Njega je, od sandala do kacige koju je krasila perjanica sa cr-nim perukama, prekrivala praina. On podie, iznad glave, dugako crveno koplje, na ijem vrhu bee prikazan orao koji polee. Zau se amor u redovima. Svi bejahu prepoznali jed-nu od oznaka novog Avgusta, Makrijena. - Ja, Avalije Lilen, legionar III legije Partika, poslat sam iz grada Emeza, kao glasnik Yelikog Odenata, kralja Palmire. amor se, na ove rei, udvostrui. Nurbel, jednim pokre-tom ruke, opet uspostavi tiinu. Poloivi skupljenu pesnicu na grudi, vojnik, na sav glas, povika: - Kralj Palmire, gradanin i senator Carstva, Yeliki Odenat, se pojavio sa svojom yojskom pred kapijama Emeza. Legije ko-je su drale grad, III Partika, VI Ferata i II Flavia Firma, su odbile da se upuste u borbu jer su u njemu prepoznale prijate-Ija Rima i naeg zarobljenog vladara, Avgusta Valerijana. Sa-znavi za Odenatovu opsadu grada, uzurpator titule imperato-ra, prokurator Makrijen, napusti Emez. Supruga Velikog Odenata, kraljica Zenobja, prva ude u grad predvodei hiljadu strelaca. Prefekti su se odrekli zakletve poloene izdajniku Makrijenu, da bi se, neto kasnije, na oltaru rimskih bogova, zakleli na vernost njegovom velianstvu Odenatu, spasitelju Istoka i Rima, i obeali da e se boriti na strani njegove vojske dok ne pobede Persijanca apura i oslobode svog Avgusta Va-lerijana. Legionar se zaustavi da udahne vazduh i da osmotri hiljade lica okrenutih ka njemu. Svi oni bejahu nepomini i nemi us-led zaprepaenja. Nurbel podie ma iznad glave i pokaza na palmirske strel-ce po zidinama logora. Zatim ree promuklim glasom: - Ovi ratnici su u tri navrata pobedili apura dok se va prefekt izleavao u palati njegovog velianstva! Kraljica Pal-mire nas je vodila u pobedu i tri puta je apur pred nama ute-kao. Za to vreme, Makrijen je izdao vaeg Imperatora i dogra-
Zlatni okovi 113 bio njegov lovorov venac. Elije ga je u svemu kukaviki podr-ao i ponizio vas. Neka vas ne napusti elja za borbom i pobe-dom jer e vam, u suprotnom, vai bogovi okrenuti leda i na-pustiti. Legionari, veeras morate odluiti da li da se pridru-ite Odenatovoj vojsci i borite protiv Persijanaca ili pak da umrete. Tiina jo malo potraja. Vojnici su vie posmatrali strelce na zidinama nego Nurbela. Medu starijim i iskusnijim oficiri-ma sigurno je bilo i onih koji su posumnjali da se Odenatov general preterano hvalie. lako brojni i izuzetno veti, palmirskim strelcima ne bi bilo nimalo lako da obave masakr koji je Nurbel tako olako obeao. Nakon prvog napada, u etama bi preostalo dovoljno legio-nara spremnih za ponovni okraj. Medutim, prvi centurion istupi sa sukanim maem i uzviknu: - ivela crvena boginja! ivela Alat! iveo Valerijan! Nurbel, klimnuvi glavom, otpozdravi. I ovi vojnici su ve znali za njeno ime. U podzemnim hodnicima ispod palate, straari otvorie vrata na maloj prostoriji koja je sluila kao zatvor. Sklupan i, jo uvek, potpuno nag, ruku i nogu zarobljenih u okove, Haj-ran podie izbezumljen pogled. Kada opazi Nurbela, usne mu zadrhtae zbog uvreda koje vie nije imao snage da izgovori. Nurbel izvadi bode iz korica, te ga prsloni na elo zaro-bljenika. - Njegovo velianstvo grei jer ne eli da te ubijem. Medu-tim, to se radi kada su u pitanju zle i bolesne ivotinje. On dade znak uvaru da ga oslobodi okova. Utom se na po-javi arha, u pratnji robova koji su nosili odeu. Dok su mu pomagali da se pridigne i da obue tuniku, arha alosno uzdahnu. - Ah! Ja ga ipak poznajem od rodenja. 114 Kraljica Pal m - Takode - odgovori odseno Nurbel. I nikada mi zbog toga nije bilo milo. eto kasnije, Hajrana gurnue u tajni podzemni hodnik koji se zavravao nedaleko od zidina grada. Prolaz je bio toliki da je kroz njega moglo da prode magare. U njemu je bilo tako mrano da se jedva videlo ak i uz svetlost baklji. Oni prodoe kroz jednu ili dve prostorije prepune korpi i velikih upova iji su se obrisi jedva raspoznavali. Odjednom, Hajran zaurla i pokua silovito da se otrgne straarima koji zatim bejahu primorani da mu stave kone poveze na ruke. jegovi se povici i srdba uskoro pretoie u pla propraen alosnim arhanovim uzdahom. Pri saboj svetlosti baklji, ugledae ispred sebe, na gomili, tela Hajranovih drugova, uhvaenih tog jutra u vrtu. Nurbel se primae Hajranu i uhvati ga elinim stiskom za vrat. Priljubivi usta uz njegovo uvo, on proaputa: - Sauvaj ih u seanju, nedostojni sine, jer oni nee pred bogove. Obeavam ti da e ovde istrunuti. Dugo sam ekao na ovaj trenutak da kaznim sve one koji misle da mogu neka-njeno da poniavaju svog gospodara i da tebe smatraju za kralja! - Ubiu te - jedva izgovori Hajran kroz suze. Ubiu te! Skloniyi ruku sa njegovog vrata, Nurbel ga zajedljivo po-
tapa po obrazu. - Da bi to uinio, mora biti mnogo hrabriji i lukaviji nego to si sad! - Ubiu i oca, i nju. Ubiu ih oboje! - odbrusi Hajran tako glasno da su se zidovi zatresli u pomrini. Nurbel mu ne odgovori. Udarivi ga bodeorn u bedra, on ga prisili da prede preko gomile leeva. arha je protestujui, iao odmah za njima. Straari su, na njegov zahtev, morali da mu olakaju prolaz mimo leeva. Kada su napokon proli kroz jedna niska ali pozamana vrata koja su bila useena u steni prekriyeno; akacijama, naglo ih zaseni bljesak sunca. im su se obreli na otvorenom, ne 115 ekaiui uputstva, straari odvukoe Hajrana do jedne kamile i oslobodie ga okova. Nurbel ga je posmatrao dok je uzjahivao ivotinju i pre-krivao glavu dugakom tkaninom okaenom o pojas. Samo mu dobaci: - Na raspolaganju ti je utura sa vodom za dva dana. Sma-tram da e ti toliko vremena trebati da mi se izgubi iz vida. Bez rei, Hajran sede na prostirku koja je prekrivala kami-linu grbu. Jednim udarcem pete u vrat, on je natera da nevoljno ustane. - Upamti Hajrane, ako se samo priblii Zenobiji, zavrie sa svojim prijateljima u podzemlju - dodade jo Nurbel. Bogovi su mi svedoci. Hajran ga i ne pogleda. On potera kamilu u kas, po isu-enom koritu Uadi Kubura, kreui se ka zapadu i dolini grob-nica odakle se prostirao put za Emez. Dok je polako nestajao, u senci starog tamarisa, arha prekorno promrmlja: - Zar su tolika ubistva bila neophodna? On se i bez toga tebe plai! Na Nurbelovom licu zasija leden osmeh. - Ja znam da prepoznam akala kada ga sretnem, mudrae. Ovaj nikad nee prestati da ujeda. Bogovi su mu dodeii neistu krv. Jo jednom ti ponavljam arha: Odenat grei kada ga ostavlja u ivotu. Drugi deo La 261. godina posle Hrista 119 XI RIM - Doveo sam najbolje lekare - ree Pulinije apatom. Od-mah su se odazvali svi koji su bili slobodni. Njih etvoro je kruilo oko postelje Julije Kordelije. Iza njih su se uurbano gurali robovi apotekari i sluavke koje su pali-le lampe. lako je bilo oko podneva, svetlost sivog dana kao da i nije prodirala u sobu. Prvi nalet zime bee preplavio JUm upornom kiom. - Veoma sam ti zawalan - proaputa Aurelijan. Ne znam kako da ti se oduim.
Govorio je mahinalno, i jedva da je primeivao stisak Puli-nijeve ruke, dok ga je stari sekretar senata, zauvek veran Av-gustu Yalerijanu, ubedivao u svoje bezgranino prjateljstvo. On jednostavno ne mogae da odvoji oi od majke, jer ga je sam prizor alostio i zbunjivao istovremeno. Kada je Julija Kordelija stigla u Rm, njega je strano izne-nadila majina oronulost. Naterao je sebe da poyeruje da je to posledica dugog i napornog puta od Sirmiuma, iako mu je Klaudija, bez ustezanja, najavila: "Naa majka umire. Izjeda je bolest. Svaki novi dan je za nju dodatna patnja." Na putu, Alkan je nekoliko puta bio primoran da zaustavi kocije kako bi joj olakao patnje. Sreom, ta yelika putna kola koja su vukli volovi, behu opremljena sa dva udobna leaja, te dvostrukim pregradama i zastorima, tako da im kia i vetar koji su neumoljivo divljali poluostrvom, nita nisu mogli. Sva-a put, kada bi se u toku noi ii dana odmorila, Juliji bL bilo mnogo bolje. Uprkos svemu, ona je bivala sve slabija i na njoj su se, iz da-a u dan, sve vie videle posledice opake bolesti. _________________ ' <* i in ir e Kada stigoe u Rim, ona zamaskira svoju slabost to je bolje mogla. Pred Aurelijanom je, uprkos oiglednim injenicama, tvrdila da se odlino osea i da je njen umor samo posledica dugog putovanja. Otila je da prinese rtve i popije ajeve u hram Dobre Boginje odakle se yratila dobro raspoloena. Aurelijan samog sebe ubedi da Klaudija, kao mnogo puta do tada, preteruje. Njemu je odgovaralo da u to veruje jer su mu dani i ovako bili prekratki zbog brojnih obaveza i briga. Otmica Aygusta Yalerijana bee izazvala veliku pometnju u Suburu i Forumu. Zasedanja senata postadoe potpuno be-smislena jer su se uglavnom zavravala bunom i haotinom raspravom. Najvie su se isticale pristalice Cezara Galijena koje su arko elele da se domognu moi. Oni su nedelju dana ranije, poto su razglasili da sin preuzima oevu dunost, urno istrali van sale, na sav glas uzvikujui svoju podrku, da bi nakon toga slavili Galijenovo ime na stepenitu Jupitero-vog hrama. - Cezar Avgust! iveo Cezar Avgust Galijen! Neka ga bogo-vi obaspu radou! Naravno, sve je bilo potpuno protivzakonito. Razoarana, jedna grupa senatora i oficira se okupi, videvi u Aurelijanu oveka koji moe da sprei tu Galijenovu nezasitost. Jedino on, veliki voda Aurelijan, najvei i najhrabriji ratnik Rima bi mogao da povrati ast Rimskom carstyu, ukoliko oslobodi za-robljenog Avgusta. Od tog trenutka im je bio neophodan. Zvali su ga, kad god bi im palo na pamet, da rei neko sueljavanje koje, iako je go-dilo njegovom ponosu, nije bilo niti mudro niti u potpunosti ispravno. Povrh svega, kao da ovo ve nije bilo previe, Ulpija ga je, svojim ponaanjem, zbunjivala i to u onim asovima koji su mu preostajali za odmor. Od kada se bee vratila u Rim sa Klaudijom i Julijom Kor-delijom, zahvatila ju je neka neobjanjiva upornost i domilja7 / atni okovi 121 tost Noi su provodili pre kao strasni ljubavnici nego kao brani par eljan odmora.
Aurelijan vie nije sumnjao da je Klaudija vinovnik tog iz-nenadnog erotskog naboja. On Ulpiji bee popustio taj prvi put. Sa malice gadenja, on prihvati ta nova pravila koja ga privukoe, vie no to je eleo samom sebi da prizna. Uprkos svojim predubedenjima, on otkri da ga to nametanje odnosa veoma uzbuduje. Zamerao je sebi na tome to ne moe da do-kui razlog takvog ponaanja, mada je u isto vreme oseao da postaje pred njom sve nemoniji. Ulpija mu je postala potpu-no strana. Iz nje je, poput izvora koji se preliva, izbijala ta-kva nenost koju on nikada do tada ne bee osetio. Ona se sada potpuno razlikovala od one ene koja mu se do tada zbu-njeno predavala u branom leaju. Istina je bila da on, izuzev zahtevne Klaudije, nije poznavao mnogo ena! Usred te pometnje, on primi srdanu poruku od prvog sek-retara senata, Pulinija. "Lucije Aurelijane, budi uveren u moje iskreno prijatelj-stvo. Ti me ne poznaje, ali u mojim uima jo uvek odzvanja oinska ljubav naeg dragog i neprealjenog Avgusta Yaleri-jana. Neka ga bogovi spase u ovom stranom asu! Ti zna da sam ja bio i jo uvek sam njegov najverniji pri-jatelj. Tog stranog jutra sam takode bio s njim kada je odluio aa napusti Edesu kako bi se susreo sa prevarantom apurom. Skoro sam se vratio u Rim. Ja elim i dunost mi je da ti pncam o Avgustu i stanju u carstvu jer znam da ti je podjed-nako stalo i do jednog i do drugog. Predlaem da nasamo popriamo o svemu, u mojoj kui, na ordu Opius, koja potpuno odgovara svrsi. Sutra, oko etiri asa jedan od mojih robova e doi kod tebe po odgovor f da te lovede, ukoliko pristane. Iskreno se nadam da e mi bogovi usliiti elju." Ali, tog jutra, dok se Aurelijan po prvi put pozdravljao sa Hinijem, dotra za njim jedan izbezumljen rob kako bi mu 122 Kraljica Pg lmi preneo lou vest. Julija Kordelija se onesvestila dok je prinosila rtve u Minervinom hramu. Svetenici se nisu usudili da je pornere plaei se da je to opomena same boginje. Alkan, koji ju je pratio, sada je besneo zahtevajui da je podignu sa plo-nika i prenesu na udoban leaj. Ne oklevajui i, budui da mu se kua nalazila u neposred-noj blizini, Pulinije ponudi svoju pomo, sluge i sobe. U trenutku, Aurelijan jedva da prepoznade majino lice usred uskovitlanih lekarskih toga. Ona se osvesti, nakon nekog vremena, mravija no ikada, koe ute, hrapave i jedva preyuene preko eonih kostiju. Ona leae na jastucima, kose razbacane i ulepljene znojem i prainom koju bee, pri padu, pokupila sa plonika. S vremena na vreme bi se, ispod pokrivaa, koje bejahu doneli u velikom broju, nazirali trzaji njenog mravog tela, ta-ko nagli i siloviti, da se inilo kao da je u krevetu sa njom zver koja je, iz prikrajka, napada. Pri svakom novom talasu bola, Ju-liji bi preostalo sve manje snage da se dalje bori. Tada bi joj se lice strano krivilo, nemono da prikrije patnju. Medutim, ni jednom ne zaue jauk. Nakon krae borbe, ona bi se ukoila, sa oima potpuno uvuenim u duplje, kao da dotie smrt.
Lekari su se uno raspravljali. Najstariji od njih bee iz-eio ranu Avgusta Yalerijana i pomogao mnogim uvenim senatorima. Tvrdio je da neka vrsta ivotinje izjeda njeno telo. - Pronadimo ta to ova bolest najvie voli da jede. Tada e-mo moi da je, na miru, nahranimo kako bi, jednom sita, bo-lest sama napustila telo. On joj je postavljao brojna pitanja. Boli li je vie pri uzimanju ove ili one hrane? Ujutru ili uvee? Kada je gladna ili kada je sita? A tenosti? ta se deava sa njenom naravi? A kada je u ptanju voe? Ona vie nije odgovarala. Trudila se da dode do yazduha. Njegove kolege iskoristie trenutak kako bi raspravljali o n;e123 teoriji. Sloie se da ona nije u duhu medicine i da uz to niie ni delotvorna. Jedan je predlagao hirurki zahvat koji bi jedini otkrio ta se to zaista deava u telu. Drugi je pominjao toplu kupku sa travkama, kozjim izmetom i sumporom. Trei je pak tvrdio da mu je sluaj dobro poznat. - Ovu bolest moemo povezati sa Teofrastovim i Oluge-lovim adavim kugama. One se moraju leiti veoma paljivo. Radi se na otkrivanju povezanosti obolelih organa i bolesni-kove due. Jedan od najboljih naina da se to postigne je mu-ziciranje tik uz bolesnika. U ovom sluaju, ja bih preporuio ba frulu i nepromenljiy ritam pri kome se naizmenino sme-njuju tri niska i jedan visoki ton. On sam pokaza kako bi trebalo da zvue ti isceljujui zvuci. Opet otpoe glasna rasprava i gomila pitanja se obrui na Juli-ju Kordeliju. Dok su joj pritiskali stomak, grudi i butine, ona se iznenada povrati i odgurnu muitelje. Zapovednim glasom velike svetenice, ona izjavi: - I bogovi i ja znamo ta mi je! Yreme mi je da umrem. Telo mi se istroilo primajui snagu Sol - Imdktusa. Ona pokua da se osmehne. Medutim, lekari nastavie sa priom. Sta Julija eli da im kae? Kako i kada joj se to deava? Da li se radi o dodiru ili hrani? Da li je u pitanju tenost ili posebna vrsta ugodaja? Da li ga je osetila? Koliko jako? Da li zna kada je rodena? Dan, as i poloaj meseca u trenutku nje-nog rodenja bi sigurno pridoneli tanosti? Julija Kordelija ih preklinjae pogledom da prestanu. Au-slijan nije bo u stanju da se pomeri niti da progovori. U tre-nutku ga tre Alkanov glas iz pozadine. - Zato ne kae tim budalama da je ostave na miru? Oni jedino u stanju da je ugue suvinim reima. Stari nastojnik bee crven od besa. On jo dodade: "ilo koja sluavka bi mogla da joj olaka muke sa napit-n protiv bolova koji e bar uiniti da na kratko zaspi. ulinije se sloi sa njim alosno uzdahnuvi. 124 __,___________,__.________ ' c - Bojim se da je tvoj nastojnik u pravu. Mislio sam da do-bro inim pozvavi ih. Uz lekare nekako postoji nada, a ovi nisu najgori, veruj mi. Ali, oni su samo lekari! Ne saekavi dodatno odobrenje, Alkan se sjuri ka Julijinoj postelji. Tri pokreta i jedno usmeno obrazloenje bejahu do-voljni da se soba isprazni. Doktori se nadoe u udu. Poee da se ale tek kada se za njima zalupie vrata. Medutim, nji-hov bes izazva takvu dreku, da Pulinije bi primoran da im se pridrui kako bi ih smirio. Julija uputi Alkanu osmeh pun nene zahvalnosti. To kri-vljenje majinog lica podseti Aurelijana na agonino rzanje konja pred smrt.
Umesto da ga raalosti, taj osmeh ga ostavi potpuno ra-ynodunim. Obuze ga talas stida. On se priseti Klaudijine hladne pri-branosti kada ga je izvetavala o majinoj bolesti. Zar su njih dvoje u toj meri slini i bezoseajni? On se primora da pride leaju. Julija Klaudija podie ka nje-mu ruku. On je neveto prihvati dok ga je ona privlaila po-stelji. - Poznata mi je odbojnost koju osea - ree ona neno. Aurelijan htede da se usprotivi, ali ona ga jednim pogledom sprei. - Sine, nemoj sebi da zamera i ne zameraj Klaudiji. Sve je u redu. Tako treba da bude. Moja smrt ne sme da utie na vau snagu. Tako ele bogovi. Ona, na trenutak, zauta, da udahne vazduh. Alkan se primae sa vruim i mirisnim napitkom. U Julijinim oima zatreperi nenost. - Alkan mi prua svu nenost koja mi je potrebna. On to ini ve dugo. Bez njegoyih ruku i ljubavi ja nikada ne bih postala velika sirmiumska svetenica. Ostarelo nastojnikovo lice obli rumen. On ne mogadne a da joj ne uputi pogled pun prekora jer je to bila tajna koju je, poput dragog kamena, eleo da sauva samo za sebe. 125 Aurelijan klimnu glavom i pritisnu njene prste na grudi, - Znam, majko. - Zar si znao? -progunda Alkan. Da li ti je Klaudija rekla? - To sada nije vano - odgovori Aurelijan ne skreui po-eled sa Julije. Moja majka odlino zna ta joj je initi sa duom i srcem. I sam otac je to poeleo na samrti. Usledila je neprijatna tiina. Alkan je sve vreme nastojao da Julija popije svoj napitak ali, ona ga odgurnu. - U pravu si Aurelijane. Sve to nije vano. Sluaj Klaudiju jer je ona poput mene: boije seme za ostvarenje tvoje sudbine. Nemoj se uzaludno opirati. Bogovi te ele za Avgusta. - Majko... - Bogovi te ele za Avgusta! - ponovi ona krivei pri naporu lice. Pogledaj oko sebe. Pogledaj rasulo u Rimu. Posluaj to tutnjanje na ulicama! Moja slabost me nije spreila da ih u-jem... Oni ekaju onog koji e imati dovoljno snage da priwati boiji izazov. To e biti ti Aurelijane...Niko drugi! - Majko, stvari nisu tako jednostavne. Nee biti dovoljno da... Aurelijan uuta. Zatvorenih oiju i vrsto ga stiskajui, Ju-lija se ukoi pred naletom bola. Alkan baci pehar koji jo uvek drae u ruci da bi je priwatio. Jauknuvi, Julija Klaudija is-pusti sinovljevu ruku i obisnu se o vrat svog ljubavnika, koji je cvrsto stee na grudi. Oni, tako, ostadoe dugo zagrljeni. Opnjen prizorom i potpuno izbezumljen, Aurelijan opazi kako bol u talasima zahvata majino telo. Znoj izbi na Alkanovom elu uprkos hladnoi koja je vladala u sobi. Zatvoemh oiju, on kao da je eleo da na svoje snano telo prenese Patnje Ijubljene. Najzad se napad stia. juhja Kordelija pade na jastuke. Alkan, potpuno mokar, Podie pogled ka Aurelijanu. Pusti je da se odmori. }a u se brinuti o njoj. Ti se slobod- Pridrui Puliniju koji te eka. Morate da popriate.
______________- - - '"^rp Aurelijan oklevae. Alkan mu se nije obraao kao oslo-bodeni rob ve kao otac, a to mu se ve dugo nije desilo. Da \\ je trebalo da se uvredi? Alka n pomilova Julijine obraze kao da se radi o uspavanom detetu. Njegov osmeh je unapred od-bacivao svako zameranje. - Ni jedna ena nije za mene bila lepa niti nenija - pro-aputa. Svu nenost koju nije mogla da podari tvojoj sestri i tebi, ja sam je dobio. Ogrni se ovim mantilom, ponudi Ijubazno Pulinije. Kia je ledena. Rob prui Aurelijanu vuneni ogrta sa kapuljaom. Pro-elavo Pulinijevo teme nestade pod kapom od ovije koe i-je su ivice dopirale ak do vrata i obraza. On je, pod tim kovr-davim krznom, vie liio na vragolasto dete nego na starca. Kao mnogi pre njega, i Aurelijan se zapita odakle tako krhkom oveku snaga i hrabrost koju zahteva njegov poziv. Oni krenue kroz elegantno predvorje uz ivicu vrta, u obli-ku savrenog kvadrata dvostrukih grimiznih stubova. Pulinije upre kaiprstom na nebo. - Yreme nije za etnju, ali je ipak bolje da popriamo na-polju. Imam nove robove i jo uvek ne mogu da se u njih pouzdam. On zauta i stade. - Da li zna da je Titus nacrtao ovaj vrt? Ne ekajui odgo-vor, koji ga u stvari i nije zanimao, on uhvati Aurelijana za ru-ku i natera ga ponovo da hoda. Iznenadno zadovoljstvo kao da mu podmladi lice. - Cak i po ovako loem vremenu, nakon dugog odsustva, sve mi se u Rimu ini udesnim- Ova kua nije toliko lepa, kao susedna, Virgilijeva, ali ja je volim. Istina je da mi je ova kuca draga kao to je to trebalo da bude jedna ena u mojoj mlados-ti... Ali, ja od tada u njoj ivim.. Pedeset godina? Vie? Ti jos si bio roden. Onaj ludak Heliogabal je tada bio Avgust i igrao je nag za svog oca, nepobedivog boga Sunca! 3 On prsnu u smeh bacivi, krajikom oka, pogled na Aurelijana. - Zna li da sada u Virgilijevoj kui ivi jedan grozan trgovac tkaninama? - nastavi on poverljivo. On je osloboteni rob i uz to deset ili dvadeset puta bogatiji nego to u ja ikada biti. ta da se radi, tako danas stoje stvari. Rim je u rukama os-lobodenih robova. Ja, prijatelju, nisam bogat. Barem nisam onoliko koliko misle da jesam. Nisam, zasigurno! Ali, barem sam sauvao dostojanstvo! Usledio je uzdah i strogo klimanje glavom. Aurelijanu ba i nije bilo do smeha mada ga je ovo trabunjanje starog sekretara senata podjednako i zabavljao i gnjavilo. Uostalom, Pulinije je bio u pravu. Bata je bila boanstvena. Potkresane i znalaki odravane ive ograde imira, tisovine i maslina su inile ot-men lavirint. One su se preplitale u Ijupkim krivuljama, za-hyatajui fontane, male bazene, jednu pergolu i niz statua ve-inom izradenih u grkom stilu, po poslednjoj modi. Aureli-jan prepoznade Ciceronovu bistu, Apolona koji svira harfu, Cezara u velianstvenom oklopu, nagog Perseja sa glavom Erinije u aci, Yeneru i Cibelu u zagrljaju. Uz sve to, on opazi i jednu malu ali udesnu bistu Avgustove supruge, Livije. Voda se slivala niz mermer i plavila nabore tunika, inei I v *<ozu neobino nenom. Grudi, ramena i butine na statuama poprimie verodostojnost istinske golotinje. Ovom svetu lepo-
- bi se, sigurno bio prepustio da ga tako strano nije opsedalo izmueno lice Julije Kordelije. Sekretaru, zahvaljujem se na pomoi - najzad izusti. Pre-u majku u vilu koju najmim im joj bude malo bolje. Nipoto! - uzviknu Pulinije. Ona e ostati ovde. Nemoj joj kvariti poslednje dane. - Moja kua se nalazi u blizini Ostijske kapije - usprothd se Aurelijan. Ona je takode udobna. - Neka si ti tamo udobno smeten - odbrusi Pulinije, iako ako mene pita, taj kvart je isuvie zagaden zbog saobraaja i Galbinih magacina. Molim te, uini ono to traim. Ostavi je ovde. Julija samo to se nije pridruila bogovima. Dopusti da joj priutim mir mog doma. Ja se smrti ne plaim. Slobodno nam se pridruite, tvoja sestra i ti. Neka ova kua bude vaa tokom boravka u Rimu. - To je zaista veliko dobroinstvo. Biu tvoj dunik... Lukavo zagledan u Aurelijana, Pulinije klimnu osedelom glavom. - Upravo. Popriajmo o tom dugu... Prijatelju, nemoj po-miljati da mi tvoja majka nije na pameti. Jedino to elim je da senat i Galijenove pristalice znaju da boravi kod mene. Aurelijan je utao i ekao. Pulinije baci pogled oko sebe i uspori hod. - Najpre, imam novosti za tebe. One nisu prepravljene da se svide ili ne svide uima senata. Ovo to u ti rei je istina. - Da li se ona tie Yalerijana? Pulinije potvrdno klimnu glavom. Svakoga dana, Sapur brie svoje cipele o leda naeg oboavanog Avgusta. Slui mu ak i kao stepenik kada se penje u kola! Boija nepravda! Mo-e li da veruje? Nou ga dre u oboru sa svinjama i ovnovi-ma. Njihova hrana mu je jedini obrok. On nagnu glavu pre no to dodade: - I on, uprkos svemu, ivi. Bogovi nemaju milosti. On ivi trpei ponienje. Aurelijane, i mi smo sa njim ponieni. Citavo nae carstyo je ponieno. Nastupi tiina. Kia uini da ove strane rei jo dobiju na teini. Napokon, Aurelijan se osmeli da upita: - Da li je istina da je kralj Palmire naterao uzurpatora Makrijena na beg i da se, zajedno sa naim legijama, sprema da napadne Sapura? Nauh to jue. Pulinije se saglasi klimanjem glave i ree osmehujui se: 129 - Sve je to zasluga njegove ene koja je estoko isprepadala Makrijena. On je za nju bio samo zalogaj. Toliko mu je uterala strah u kosti da jo uvek buazni negde na Mediteranu. - Njegova supruga? Kraljica Palmire? - Njeno ime je Zenobija ili boginja Alat. Uz to, ona je i veo-ma lepa. Naalost, ja je nisam upoznao ali, zato sam video oi onih koji su bili u njenoj blizini! - Ti kae da se ona bori kao mukarac? - Bolje od mukarca. Pulinije uhvati Aurelijana za lakat i primora ga da uspori korak. - Siguran sam da bi uivao u tom prizoru. Ona u boj ide prsa skoro potpuno razgolienih. Jedino to ima na sebi je ok-lop od crvene koe.
- Zato kralj gura svoju enu da mu predvodi vojsku?- uv-redeno ree Aurelijan. Zar joj on ne zapoveda? - Nemoj sumnjati, Yeliki Odenat je izuzetan ratnik. Medu-tim, ti grei. Nije on taj koji je gura u rat, ve obrnuto. Pulinije uzdahnu: - Mi sada priamo o Istoku. Tamo je sve drugaije nego ovde. Ono to se ovde, u Rimu, ili pak na obalama Dunava, smatra civilizovanim, tamo nije. Da li primeuje da je ludilo koje je zahvatilo stanovnike Istoka poprimilo oblik hrian-skog jednobotva?! Ovdanji hriani se bar skrivaju nou u podrume. Tamo se prikazuju usred dana. I to kako! Razum ih e potpuno napustio. Omadijani su nasiljem. Kraljica Zenobija le jedno od uda pustinje koje se, s vremena na vreme, desi. Sekretar ponovo strese ivice svoje kape steui vrsto Au-relijana za lakat. Dobro upamti to ime: Zenobija iz Palmire. Ona se ne 2tvara. Ona voli da ratuje. Njeni sunarodnici su miljenja da a nije samo Ijudsko bie... Ko zna? Pria o njoj je zabavna i 11 ti je jednom ispriati. Za nas je danas bitno to, da nam > > zajedno sa svojim muem, uinila vraju uslugu. Makrijelvi uzurpatorski dani su priveden kraju. 130 Kraljica Pal Pulinije coknu jezikom od zadovoljstva. ivot je imao jed-nu dobru stranu; kada potraje dovoljno dugo, moemo da vi-dimo kako nai neprijatelji doivljavaju sve ono loe to smo im odavno poeleli. - Kako je Avgust Yalerijan upao u apurovu zamku? - upita iznenada Aurelijan koga je to pitanje ve dugo zanimalo. Zar niko nije bio tu da ga sprei? Pulinije ispusti Aurelijanoyu ruku i zauta, kao da mu neto zamera. - Niko nije mogao da ga sprei da uini ta je namerio, pa ak ni ja. On je voleo da uje moje savete ali retko bi ih sle-dio... Ti si medutim u pravu. Nije trebalo da se tako baci pred noge Persijancu. On je to uradio zbog tebe. - Zbog mene! - Ne tako glasno - ree Pulinije, obazirui se na sve strane. - Kako se usuduje tako neto da kae? - uzvrati Ijutito Aurelijan ne sputajui glas. - Prijatelju, polako. Objasniu ti. Tu je i ta robinja do koje je Yalerijanu veoma stalo. Devojka je tamnoputa i zove se Iflava. On je veoma zaljubljen u nju. Poludi im mu se priblii. Ona predstavlja pravu gozbu za oveka koji je odavno izgubio mla-dost. Tog alosnog jutra, pre nego to se popeo u kola koja e ga odvesti pravo u ruke apuru, on ju je oslobodio i dodelio joj milion dukata. U Iflayinom vlasnitvu je sada takode i njegova kua u Tuskulumu, nedaleko odavde. Ona mora da je tamo. Moda e biti u prilici da je sretne. Stvarno, ona... - Sekretaru...! - Smiri se Aurelijane! Ja ne vredam niti tvoju ast niti tvoju vernost naem jadnom Avgustu. On ga ponovo uhvati za ruku i odvede u zadnje krilo galerije.
- I molim te, govori tie, jer nam buka nee pomoi da shvati ono to mora, a ovde sve neprijatno odzvanja. Ukra-tko, evo ta se desilo. Ni Avgust ni ja nismo znali da je apur prevejani lisac i da je Makrijenova dua drueljubiva poput 131 suburskih nunika. Ali, Yalerijan je saznao da ste Galijen i ti u loim odnosima. To je istina, zar ne? Zato je hteo da vas raz-dvoji. Yie nije prieljkivao borbu sa apurom jer je strahovao da biste vi, njemu iza leda, podelili Rimsko carstvo. - Nikada ne bih tako neto uradio. Avgust je to znao. Obeao sam mu. - Da, on je tebi verovao. Ali, veoma su ga raalostile glasine o mrtvima u Nikopolisu, proaputa Pulinije. Aurelijan se ukoi i preblede. - Cezar je zaista pokuao da me otruje i to na sam dan moje pobede nad Gotima. - Znam. Galijen mrzi tude trijumfe. - On nikada nije ispotovao re koju je dao ocu, iako smo se zajedno zakleli, ispivi krv Mitrinog bika - nastavi Aurelijan sa rastuim besom u glasu. Pogledaj ta se danas deava. Ni jednog trenutka, Cezar nije pokazao ni najmanju elju da pri-tekne u pomo Avgustu. - Da, prijatelju. Ja to znam. - Ali, ta je Cezaru u stvari bitno?! On eli da mu senat klie i lovorov venac dok otac uzaludno eka na njegovu pomo. - To je veoma mudro s njegove strane. ak iako ne moe da shvati, veruj mom iskustvu. Cezar radi ba sve kako treba. Pulinijevo lice vie nije bilo nimalo Ijubazno niti smeno. Uprkos svojoj Ijutnji, Aurelijan na njemu vide odlunost kakvu do tada ne bee video ak ni u direktnom sukobu sa najljuim neprijateljem. - Sta eli da kae? - Zelim da kaem da se nae carstvo raspada. Ono propada usled truljenja stranih ambicija i izdaja. Aurelijane, Rim pa-da. On je zadrao svoju mo samo na slikama koje krase ali-tru naih palata! Cezar Galijen, sin naeg Avgusta, u ovom trenutku, jedini ima mo da spasi Rim od propasti. - Zar?! Mislim da Galijen nema nikakvu mo. Ti si upravo stigao u Rim i verovatno jo nisi uo ta se deava na ulicama. 132 Kraljica Pa, Nema tog gradanina koji nije Ijut na njega niti kutka u gradu da se ne ale na njegov raun. Ko moe da se divi Cezaru koji nita ne ini da spase oev ivot? - Pa ta ako ulice bruje? Ljudi e zaboraviti na svoju Ijutnju uz igre ili neko muenje hriana. Zaboravi na ulice prijatelju. Ljudi pominju Yalerijana samo zato to sada nije tu da im pro-tivrei. Sagledaj injenice. Galijen je na elu legija... iako je njegova slava pet puta manja od tvoje. On takode dri i senat, u kome, izvini na mojim reima, ti ima manje uticaja od sa-mih bogova. Njegovi su i galski prefekti a vode na Rajni i Du-navu
su mu sinovi. Oni u Africi i Egiptu, ili mu sve duguju, ili ga se plae. Da zakljuimo, on ti nee nita prepustiti. Morae da se poslui silom... - Sekretaru, vara se kada sam ja u pitanju. Neu nita uze-ti. Ja nisam uzurpator niti u ikada biti. Zameram Cezaru to je takav kakav je i to se runo odnosi prema Avgustu. Uvera-vam te da nisam Ijubomoran. Pulinijev pogled se najednom raznei a lice ozari. On pot-vrdno klimnu glavom i ree: - Da. Sve ovo sam ve uo od Yalerijana. "On je poten i snaan bik koji se zanima samo za borbenu liniju i ast Rima." I jo dodade: "Ali, on ima jednu lepu i pametnu sestru koja zna sve preice koje vode do Foruma." Pulinije se nasmeja, ali Aurelijan veto odgonetnu prikri-venu pretnju. - To si to si, veliki vodo, Lucije Aurelijane, i veliki si. Me-dutim, u tvojoj neposrednoj okolini su Ijudi koji te ele za Av-gusta, ali nemaju tvoje zlata vredno strpljenje - ree oteui stari sekretar. Ukoliko ne obrati panju, mogao bi uskoro biti primoran da se suoi sa Cezarom Galijenom a da to i ne eli. Sve bi se desilo kao u Nikopolisu, kada si otkrio leeve, nakon prve brane noi. Aurelijan preblede. - Zar pomilja da sam kukavica? - ee Aurelijan nasrnuvsi na Pulinija. la t ni okovi 133 ^ - Nipoto! Ja nisam tog miljenja. Yerujem da si hrabar i da o postupa, mada si isuvie otvoren. Ja takode smatram, 3o rni dozvoli iskrenost, da si odve osetljiv kada je ambicija t-voje sestre Klaudije u pitanju. Ona nema tvoju istotu i nikanije potovala ono to potuje ti, i to je potovao tvoj c: vrlinu, pobonost i veru! Aurelijan stade u gru. Bes koji ga je bio maloas obuzeo, s ada ustupi mesto zaprepaenju. On izbezumljeno osmotri pomalo smeno Pulinijevo lice. Kako li je on za sve to znao? Na licu mu bee ispisano pitanje koje nije uspeo da izgovo-ri. Pulinije se neno nasmei stegnuvi mu ruku. - Ne misli zlo o meni. Ja te nisam pijunirao, ve te samo dobro poznajem i iste rei su nam urezane u duu: vrlina, po-bonost, vera! Njima je mesto na barjaku pravog cezara i ve-Likog Avgusta. To je razlog zbog kojeg sam Yalerijana pratio tamo gde nisam eleo. Jo uvek oslonjen na njegovo rame, on pogura Aurelijana lca poslednjoj stazi. - Upamti da ti elim samo dobro. Ako mi dozvoli iskreJiost, rei u ti da uradi ono to Yalerijan nikada nije: posluaj inoje savete. Sada nije vreme da se suprotstavi Cezaru. Ne dozvoli da tobom zavlada Ijutnja. Tvoja sudbina je velika. Delim miljenje Julije Kordelije da te bogovi ele za Avgusta! Yelika svetenica iz Sirmiuma je u pravu. Uskoro e trijumfovati. Ali danas, mora dozvoliti Galijenu da protera ponienje iz grada. Dopusti kralju i kraljici Palmire da se obraunaju sa apurom i osvete jadnog Yalerijana. Sveano, pred bogovima, obeavam, da u spremno doekati tvoje uzdizanje. Aurelijan odgovori tek kada se pribliie kui.
- Rad sam da te posluam ali pod jednim uslovom. Dokle god Avgust Yalerijan bude iv, pa makar i pod apurovom izmom, njegov sin, Cezar Galijen, nee biti pozdravljen niti e nositi lovorov venac. Pulinije najpre razmisli, podignutih obrva, pa ree: - To je astan uslov. Smatram da se senat nee protiviti. 134 Kraljica Pal, XII EMEZ Bolelo ju je, ali je nameravala da izdri. Njegovo velianstvo je eli u punoj snazi. On takote pri-eljkuje da imena Zenobije i Odenata, u slavi prepletena, pod-staknu verna srca i zastrae ona koja jo to nisu. Uskoro e su-pruga Yelikog Odenata, pred itavim Emezom i njegovim po~ glayarima klanova, tribunima, legatima i svetenicima, kako rimskih, tako i sirijskih bogova, postati Despoina, veliki ko-mandant Palmire. Oni je nee yideti u crvenom oklopu boginje Alat, ve kao kraljicu koja e uskoro podariti sina njihovom gospodaru. Na sebi e imati iroku tuniku koja istie stomak nainjen od ja-stuka priivenih za pojas. Ona e se dobro drati svoje uloge. Od Dine bee nauila da hoda usporeno i da se gega kao sve trudnice. ak je, bez potekoa, znala da odglumi nesvesticu, kao prava ena u bla-goslovenom stanju. Jastuk je imao dvostruku funkciju; da je naini trudnom i da prikrije jo uvek bolnu ranu. Ahemino srdito predskazanje se bee obistinilo. Dug put do Emeza na konju, koji je Zenobija sama sebi nametnula, ka-ko bi se obraunala sa uzurpatorom Makrijenom, bee ludost. Zavoji nisu bili u stanju da se suoe sa silnim telesnim napo-rom. Rana se jo vie produbila te je sada liila na podivljalu zver koja je iznutra izjeda. Niti jedna travka, melem i magija sada nisu imali mo da je smire. Te lane slabosti trudne ene su moda mogle da prevare njegovo velianstvo i Nurbela ali, Ahemu je sve znala. Ona vie nije gundala. emu sada sve? Zlo je bilo poinjeno. Ona bi joj ujutru i uvee, a ponekad i ee, previjala ranu. Dok je to radila, usne su joj drhtale a oi se punile suzarna. Skoro neujno bi aputala: - Ubila si samu sebe! Ubila si se! Moda je to i bila istina. Egipanka jo uvek nije mogla da shvati Zenobijinu ushienost, kada se pojavila ispred kapija grada, potpuno prava na Jedkivinovim ledima. Povici Rimlja-na sa emeskih zidina zaparae vazduh poput odapetih strela. Zenobija je stala ispred svih, nudei neprijatelju svoje grudi u crvenom oklopu. Znala je unapred da neprijatelja nee biti, Yrata su se otvorila a da do sukoba nije ni dolo. Yojnici i pomono osobje pokuljae ispred nje, uzvikujui u glas sa strelcima ime boginje Alat. "Alat! Alat je sa nama. ivela Alat! Mravo Makrijenovo telo odjednom nestade, kao nekim udom. On pobee ne saekavi da mu se prikae u svoj svojoj yeliini. Ona, Zenobija, ena i supruga kralja Palmire, postala je boginja rimskih legija kao to je do tada bila boginja pustinjskih ratnika. Ona se bee napojila tom slavom sa takvom halapljivou da vie nije oseala ponovno liptanje krvi ispod oklopa. Njegovo velianstvo koje je, uz pristanak Rima, postalo gu-verner i gospodar tave Sirije, smesti kraljicu u yelelepnu mermernu palatu optoenu zlatom. Ona je tu danima
primala silne poasti, te je na kraju i zaboravila da se zove Zenobija. Poverovala je i sama u priu, tako da je postala ono to su dru-gi u njoj videli: Alat, crvena boginja! Ona potpuno zaboravi na lai i runa seanja. Odrala je obeanje. Pobedila je apura Persijanca. ak je i Rim ponizno kleao pred Odenatom i nje-govom kraljicom. Kraljicom, koja ni jednoj nije bila slina, ko-ja se nije plaila krvi i smrti, i koja ni po emu nije zaostajala za najveim ratnicima. Da li je zaista verovala, u trenutku ka-da je obeala slavu Odenatu, da e ovoliko postii? Vie se nije seala. Sve je sada poprimilo takve razmere da joj se inilo kao da nema povratka u nazad. Iznurena i zbunjena, usled gro-znice koja se ponovo javila, ona zakljui da, svemoni pustinj-ski bog, Balamin, ipak brine o njoj. 138 Kraljica Palmir, On zauta i baci pogled na zvanice. Zatim, podie ruku sa Zenobijine i glasno nastavi: - Bogovi su mi svedoci: mi smo kralj i kraljica, Odenat i Ze-nobija, sa istim dunostima i obavezama. ivela palmirska De-spoinal Svi prisutni u glas pozdravie kraljicu: - ivela Despoina! iveli Odenat i Zenobija! Neka ih blago-slove bogovi! Nakon ove sveane izjave, sve vatre rtvenih oltara kao da se spojie u jednu, dok se dim polako irio iznad palate. Ot-poe obredni rualc. 139 Robovi su donosili i odnosili posluenje. Buka se opet irila po celoj prostoriji. Zenobija jedva da je i dotakla hranu na svom tanjiru. Trudila se da zadri hladnokrvan izraz lica kako joj se vilice ne bi tresle. Njegovo velianstvo ju je, jo uvek, dralo za ruku. To je bio siguran znak da je uvideo uzrok njene yelike slabosti. S vremena na vreme, ona bi osetila na svom vratu zabrinut Nurbeloy pogled. On se takode brinuo. Njoj pode za rukom da se u par navrata osmehne, da izgo-vori nekoliko rei, pa ak i da se naali na raun svog oklopa koji e sedlari iz Emeza morati da prilagode njenom yelikom stomaku. Ona kroz smeh izjavi kako e, sama njena pojava, prilikom sledeeg okraja, zasigurno prestraiti Sapurove Per-sijance. Svi se, na ove njene rei, zacenie od smeha. ala je ila od usta do usta. Odenat joj neno stisnu ruku u znak za-hvalnosti. Krajikom oka, ona vide Nurbelovo odobravanje. Zatim, iscrpljena, dugo ne ree nita. Neopisiv bol joj je stezao grlo i terao na pla. U trenutku kada se spremala da upita njegovo velianstvo za dozvolu da se povue u svoje odaje radi odmora, zau se gromoglasan smeh u dnu prostorije. Jedan centurion se pojavi predvodei oveka koji se otimao legionarima. Po dugakoj beloj tunici i kosi koja je delimino prekrivala njegovo lice, svi prepoznae pripadnika hrianske veroispovesti. Zau se glasno neodobravanje. Legat III Partike dozvoli centurionu da pride, te se obrati prisutnima: - Yeliki Odenate, zahtevao si da na dananji dan svi emeski svetenici podele obrok sa tobom i da se poklone tvojoj kralji-ci, Despoini. Ovaj ovek to nije hteo da uradi. Ne moemo oekivati od hriana da se ponaaju kako bi trebalo, stoga sam ovoga doveo silom. Centurion otpozadi udari hrianina. Ovaj se pomeri, mr-av i ukoen poput drke na koplju. Zenobija poe da se trese. Da li zbog groznice?
Ona je odmah prepoznala ovu ukoenost i hod. A kako bi i moga da zaboravi? Ali, to nije mogue. Mrtvi ne pripadaju ovom svetu. Legionar pokua da ga primora na poklon ali se ovek odu-pre. Dok je to inio, njegova se bujna kosa pomeri i otkri celo lice. Zau se straan krik. Jedino je Odenat znao da je to Zeno-bijin bolni jauk. Leva strana ovekovog lica je bila potpuno unakaena. Vatra je zasigurno sprila tkiva, zategnuvi ih i izobliivi oko, nos i veliki deo usta. Medutim, i tako unakaenog, Zenobija ga prepoznade. - Havad! Havad! Gubila je razum usled groznice. Ali, taj pogled! Ona ga je odavno znala! Pokretom ruke, njegovo velianstvo naredi legionarima da prestanu sa prisilom. - Ko si ti? - Ja sam Simon, podanik Isusa Hrista. - Da li si ti voda emeskih hriana? - Ja ih predvodim po zapovesti Gospoda Boga. - Sta ti se desilo sa licem? Simon se nasmei i jo vie izoblii. 140 Kraljica P a l, - Avgust Yalerijan i prokurator Makrijen su bili u ubedenju da mogu da me spale na lomai. Oni nisu znali da na sve-mogui Bog ima druge namere sa mnom. Opet se u sali zau glasno neodobravanje. Zenobija oseti da gubi svest. Bol je odjednom napusti. U njoj se javi elja da us-tane i izgovori Havadovo ime. Oh Havade, moja Ijuba^i. Jedva da je primetila kako se stisak ruke njegovog velianstva pojaava. - Zato odbija da se poslui mojom hranom i da klekne pred mojom suprugom Despoinom? - upita ga Odenat, - Hrianin klei samo pred svojim Bogom. On pije i jede samo Hristovo telo - odgovori polako Simon. Po prvi put, on se okete ka Zenobiji, te ona vide njegovo strahotno lice. - Kraju Palmire, nemoj ni pomiljati da u klekndti pred tvojom enom. Prema sudu naeg svemonog Boga, ona je grenica i laljivica. Zenobija htede da poskoi i da se usprotivi ali je bol pre-see. Gubei svest, ona jo jednom vide strano lice svoje Iju-bavi, da bi nakon toga zavladao potpuni mrak. Zenobija nije ula povike Njegovog velianstva dok je pokuavao da je pridri. 71 atni okovi 141 XIII RIM Rasputena Klaudijina kosa prede preko golih Maksimovih grudi. Ona je vrhom jezika pratila vijugavi trag oiljka na nje-govom obrazu. On joj podie glavu traei njene usne. Zatim je uhvati za bokove i podie kako bi ga uzjahala. Klaudija se osloni na nje-gova ramena i iroko razmaknu butine. Njihovo spajanje pro-prati uzdah zadovoljstva koji se utopi u poljupce.
Kroz zastor njihove lonice dopre iznenadni amor i smeh gomile. Oni se i ne osvrnue. Ona se snano izvi, i ponudi Maksimu vrh svoje bradavice. Sporim pokretima, on je prodirao u nju drei je za butine. Poluotvorenih oiju, on je pra-tio gibanje njenih kul<ova. Spolja je dopirala buka od poomjenih titova i izukrtanih maeva. Zaue se trube i bubnjevi u besomunom nadmeta-nju. Niko nije uo Klaudijino isprekidano disanje usled sve veeg zadovoljstva. Najednom, ona se presamiti i zaustavi, tela zahvaenog trzajima. Njene ruke potraie Maksimov ud kako bi ga priwatile i primorale na odmor. Neto zatim, irom otvorenih oiju i usa-na pobledeih od edi i zadovoljstva, ona ga ponovo primi u sebe. Samotno je uivala, u divljim naletima kukova. Zavesu ponovo probi neobuzdana dreka, smeh vredanja koji nadjaae zvuke trube. Maksim, potpuno opinjen, ne mogae da odvoji pogled od Klaudijinog lica. Ona mu je izmicala i kao da ga vie nije vide-la. Moda ga vie nije ni oseala, tako zatvorena u sebe i u svoje uivanje, noktiju zabodenih u njegove grudi. On silovito upliva u nju kao da eli da je rascepi. Kada bi samo mogao da dokui tu tajnovitu radost koju je sebino 142 Kraljica Pah 143 uvala samo za sebe! On uivajui, zatvori oi i prepusti se samoi. Spoljni amor utihnu zajedno sa njima. Klaudija se odvoji i otkotrlja na jastuke. Dok joj se dah sti-avao, nju obuze ravnoduna zamiljenost. Maksim se, ve mesecima, nije vie udio toj iznenadnoj hladnoi koja bi usledila odmah nakon estokih milovanja. Klaudija, ni po emu, nije bila nalik drugim enama. Ako je Maksimu zbog toga i bilo krivo, njegov ponos mu nije dozvo-ljavao da to pokae. On se nagnu i spusti poljubac izmedu njenih grudi i neno pomilova vlaan pubis. Zatim ustade da pomeri zastor na lonici. Ispod njihoye lode se pruao pogled na zastraujui prizor Trajanove igre. Ona se odyijala u cirku, toliko velikom, da je pre liio na jezero, i dovoljno dubokom, da je moglo da bude poprite bitke hiljadama vojnika. Na strmim stepenicama am-fiteatra, osamdeset hiljada uzbudenih glasova je gromko uzvi-kivalo svoju ed za krvlju i prezir prema poraenima. Sukob koji se upravo okonao je suprotstavio ployila sa po dva reda veslaa. amci su bili brzi i pokretljM. Svaki je na pramcu imao po bronzani kljun, otar poput maa, Za ove okraje u cirku, oni bejahu opremljeni samo jednim central-nim jarbolom ije se jedro nikada nije razvijalo. Jedni su nosili zelene kape i kacige sa perjem, dok su drugi nosili plave. Plavi upravo bejahu pobedili. Yeslai su sada vozili po-bedniki krug do mostova na brani. Slavei pobedu, borci su urlali i iznad glava vitlali maljevima, sa kojih su se jo slivali krvavi delovi mozga. Iza njih, na popritu borbe, plutali su leevi gubitnika i za sobom ostavljali crveni trag u mutnoj vodi. Nepomina i ras-klimatana, galija zelenih, bee probuena, du boka, nekih dvadesetak stopa. Leva ograda broda je proputala vodu u kas-kadama dok su se na preostaloj palubi, preiveli bavili ranjeni-ma, uz glasno dobaciyanje najbliih u publici. Njima se polako primicala velika okrugla barka sa ekrkom, kako bi, pre no to potonu, privezala galiju i uskladitila sa ostalim olupinama.
Maksim se raesti. Ova Trajanoya igra je bia jedna od najyeih i najskupljih zabava u Rimu. Sama arhitektura arene je podsticala marce. Sedita amfiteatra su se pruala u nedogled, i moga da prime masu Ijudi veu od one u Klaudijevom Trigariumu gde su se inae odvijale trke dvokolica. ak se i broj Ijudi u Kolizeju inio neznatan u poredenju sa ovom grdosijom od arene. Me-dutim, s poetka zapanjujue i grandiozne, borbe zatim do-sadie usled ponavljanja. Prostor je bio dovoljno veliki da omogui lagodan manevar brodova te su napadi i proganjanja delovali uzbudljivo. Ali, za sve to je bila neophodna fina taktika a mornari su uglavnom bili samo neveti yojnici. Galije bi, sa velike razdaljine, uzi-male zalet kako bi dobile na ubrzanju pre frontalnog sudara. Za razbijanje suparnikog broda, jedino je bila vana sirova snaga. Mudrost i taktinost koje su omoguavale vetu plovidbu izbegavanje neprijateljskog pramca bonim zavlaenjem kako bi mu se polomia vesla i onemoguila dalja plovidba, retko su bile na delu. Uglavnom su se svi trudili da prvi izmaknu ste-penice za pristajanje protivnikom plovilu. Okraj bi tada pre-rastao u opti medusobni masakr. To i nije bilo naroito zanimjivo s obzirom na injenicu da su se svi iz publike bar hiljadu puta tako sukobili. Maksim je vie voleo neizvesnost borbe prsa u prsa izmedu gladijatora ili pak sueljavanje sa divljim zverima. U tim nad-metanjima je najbolje dolazila do izraaja ovekova hrabrost ili kukaviluk. Konaan ishod je bio krajnje neizvestan i zavi-sio je od mudrosti, domiljatosti ili iste snage boraca. ovek 144 Kraljica Palmir( je bio neposredno suoen sa izvesnom smru. Izvesni gladi-jatori su, u toj meri, bili opsednuti samim nadmetanjem i e-Ijom da pobede, da su se inili neovenim. ak je i osred-njost sada imala neku ar, dok su manje hrabri svojom ko-minou izazivali grohotan smeh kod publike. Klaudija je volela Trajanovu igru. Posebno joj je priinjavalo zadovoljstvo da vodi ljubav u lodama na vrhu arene koje su inae bile veoma skupe za na-jam. Na taj nain je nadometala one trenutke dosade i preve-like buke. - Kao to sam i sumnjala, zelena ekipa Kajusa Ornija je ponovo izgubila - ree Klaudija sa prezirom u glasu. U Rimu je ve dve nedelje vladala zima i sada se hladnoa polako uvlaila kroz otroren prozor na lodi. Ona se umota u bundu od vuijeg krzna od koje se Maksim nije odvajao tokom svog borayka na Rajni. - Da se nisi, kojim sluajem, kladila na njega? naali se on. - Zar na Kajusovu galiju? Valjda nisam luda! Kladila sam se na Oktofenikesa i njegove Egipane. Uoia sam trideset i etiri srebrna novia a dobiu tri puta vie. Njegova posada se borila samo etiri puta od letos, ali nije pretrpela ni jedan poraz. Takva je bila Klaudija. Upuena u sve, iako je u Rimu bo-ravila tek mesec dana! Ljudi u amcima su skupljali leeve i ostatke olupina koji su plutali na vodi. Jednom od ubijenih, krupnom crncu iz Nubije, grudi bejahu potpuno raznete, te su sada zjapile sa isturenim tkivom i kostima. Sigurno su ga naterali da se bori bez oklopa kako bi uinili
publici igru zanimljivijom. Njegov teak le je, pri izvlaenju, umalo potopio barku. Yazduh zaparae pod-smeljivi povici sa tribina. - Da li si dobio odgovor na naa pisma? - upita Klaudija apatom. Maksim se okrenu kako bi joj odgovorio. - Dunavske i ilirske legije su spremne. Glasnici se jo nisu yratili iz Mezije ali ja znam da e odgovor biti potvrdan. Od dekuriona do legata, svi su spremni da, kada dode pravi as, podre Aurelijana. Oni se stide Cezara koji nita nije uinio da oslobodi svog oca iz zarobljenitva. Preostaju samo legije iz Milana, daga oplau, na dan njegovog smaknua. - Tie!.,, Klaudija mu, uz prekoran pogled, grubim pokretom ruke, prekri usta. - Te rei vie ne sme da izgovori. ak ni ovde! Maksim se nasmeja pokazujui na gomilu okupljenog sveta u areni. - Zar misli da je njih briga za Cezara? Ova igra je prava slika naeg carstva. Za nju ne postoje prayila osim onih koje sama odredi. Cuo sam da u publici nastrada na desetine Ijudi, svako vee. ta u ovoj zemlji znai jedna smrt vie ili manje? Klaudija mu ne odgovori. Posmatrala je kako pobedniki tim prinosi rtve Neptunu, na oltaru podignutom na samoj ivici cirka. - Da li zna da je Galjen potpuno poludeo za Grkom? -upita Klaudija sa lanim nemarom. Kau da se sada kune sa-mo u Grke. Bogovi mora da su grki jer Cezar spava samo sa Grkinjama, bilo da su robinje ili ene njegovih oficira. Jo pri-povedajukako e narednog meseca ponovo u Atinu. Maksirn ju je paljivo suao. Klaudija nije bila sklona go-vorkanju, i nikada nije neto tvrdila ukoliko nije imala dobar razlog. - Trebalo bi da upozna Oktofenikesa - najzad predloi, Galijen uvek koristi iste brodove na Egejskom moru. Njegova galija je glornazna i spora, a straa malobrojna. Ako damo Ok-tofenikesa ono to trai, mogao bi da iznade nekoliko sau-esnika i da dode do posade. Mislim da bi dva broda pod tvo-jim zapovednitvom bila dovoljna da obave zadatak. Maksim zazvida kroz zube, istovremeno zadivjen i zabavljen. 146 Kralfiica - Sada razumem. Mi smo zbog toga ovdee! Jo sam se ja pitao odakle ta iznenadna strast prema TrajanC3voj igri! Klaudija mu se nasmei. - Zar e se aliti? Zar zadovoljstva ove igire nisu u visini tvojih oekivanja? - Ti odlino zna moj stav u vezi ovih igjara - odgovori Maksim preputajui joj svoju ruku. Ona strasno uzdahnu. - Ne budi Ijubomoran. To mi je tek tako paloo na pamet. Maksim je sumnjao ali su ga njene lai osstavljale ravno-
dunim. On se prepusti milovanju i uskoro osetti novo radanje njene elje. Klaudija ga najpre odgurnu ali on je primora na poljubac. - Da li u jednog dana saznati istinu? - Koju istinu? Zar ti ne govorim ama ba sve?' - Lae me koliko i sve ostale. Ali mene zani.ma da li mi se podaje iz rauna ili je neto drugo u pitanju? Ona prezirno progunda. - Samo se slabii interesuju za tu istinu. Pam-etni uzimaju i uivaju u onom to im se nudi. Ona zatvori oi, potpuno se preputajui, g lave zabaene na njegovo rame. - Moe biti da postajem slabi - najzad ree. Ona se, istog trena, izmae, priteui na boko<vinia bundu. - Ja ti to nikako ne savetujem. Izgubie vie nego to mi-sli. - Zar? A ta to? - Ukoliko Aurelijan postane Avgust, ja u se iudati za tebe. Maksim, na trenutak, zaneme, a zatim se glasno nasmeja. Klaudija, namrtena, upita: - Ne svida ti se moja zamisao? - Ne verujem ti. Ti nikada nee biti moja en#- Ja to pouz-dano znam. Ti ve pripada jednom mukarcu iako se nikada niste zakleli na Yenerinom oltaru. Ta veza je rrioda nemo-gua, ali je za tebe jedina prihvatljiva! tni okovi 147 On nije morao da izgovori Aurelijanovo ime. Ona je razu-mela. Pomislio je da e ga oamariti. Skupivi usne, njoj pode za rukom da se obuzda. - U tom sluaju, ta trai sa mnom ovde? Rim obiluje pro-stitutkama. On potvrdno klimnu glavom, zabacivi tromim pokretom bujnu kosu. - Onda sam ja, u isto vreme, i snaan i slab, jer zaista ui-vam u onome to imam, ali se uvek pomalo nadam i onome to nikad neu imati. Klaudija ne trepnu. On se odlui da spusti pogled sa njenog lica kojeg su mrnja, prezir ili pak ista sebinost znali da unakaze i uine veoma neprijatnim. Na vodi su se ve okupljale nove galije spremne da se upuste u borbu uz glasni podstrek publike. - Moe biti - priznade on ravnoduno - da ni mene ljubav ne zanima. Medutim, ja moram da priznam da su prostitutke u Rimu dosadne koliko i ove borbe. Za razliku od njih, ti mno-go bolje vlada tom vetinom jer ima neto to one nemaju: ubedljivost nastupa zainjenu neoekivanim. Ona ne odgovori. Njega to ne zaudi jer ona nikada nije odmah odgoyarala na napad. Ona je pripadala onom soju protivnika koji eka pravo vreme i mesto. Naplatie mu njegovu ironiju, kada se najmanje bude nadao. Galije su, napokon, zauzele svoja mesta na suprotnim stra-nama cirka. Sudija, u malom amcu, se spremao da da znak za poetak. Aurelijane, mnogo okolia, mrzovoljno uzvrati Klaudija. Mogla bih da pomislim da si dovoljno hrabar da se suoi sa Galijenom mada svakoga dana pronalazi nove izgovore
da odustane. Znam da sve te gluposti potiu od one budale Pu-linija, prvog sekretara koji te ini tako nesigurnim i okree protiv mene. Kraljica P almire U trenutku kada je sudijino koplje zaparalo povrinu vode, njihova ioda zatreperi od sto hiljada glasova u areni. Maksim baci pogled na brodove a zatim na Klaudijin profil, hladan i nepomian poput januarskog leda. - Nema te osobe koja bi mogla da okrene Aurelijana protiy tebe. - Vara se, Pulinije to upravo ini. Ja to oseam. On se slui lukavstvom kako bi se dodvorio Aurelijanu. Moj brat je uvek voleo stareva poveravanja. U njemu je pronaao izgubljenog oca. Ona uuta bacivi pogled na trag koji su brodovi ostavljali na vodi. Znala je ve, usledie sudar, tako gromoglasan, da e se izjednaiti sa povicima publike. - Da li zna da, od skora, itave noi proyodi izmedu Ulpijinih butina? Dodade ona glasnije kako bi nadjaala buku. Zamilja li? Aurelijan neprestano vodi ljubav sa svojom enom?! Maksim htede da se naali na raun njene oigledne Ijubomore ali, igra ga, nenadano, zainteresova. U poslednjem trenutku, galija crvenih pokua da izbegne protivniko plovilo. Yeslai naglo uvukoe vesla a robovi okre-nue kormilo na desno. Ovim manevrom uspeno izbegoe direktan sudar. Sada je bono sueljavanje pretilo neprijatelj-skim yeslima. Medutim, voda zelenih odgonetnu njihovu nameru, te na-redi veslaima na levom boku da uvuku vesla to oni bespre-korno i uinie. Mornari, sa desnog boka, nastavie da veslaju ali u suprotnom pravcu. Rezultat je odmah bio vidljiv. Brod se zatetura i okrenu u mestu, taman toliko, da se njegov bron-zani onjak sa pramca zabode u protivniko plovilo. Maksim zadivljeno klimnu glavom. I pored silne dreke iz publike, ipak se zau prasak usled lomljenja drvenog trupa. Crveni brod je krckao kao orahova Ijuska i polako se punio vodom. Neke od veslaa progutae novonastale pukotine na palubi. Otpoe sveopti pokolj. 7lntni okovi 149 - Zamisli, on koji joj je prilazio samo tri puta meseno! -nastavi tvrdoglavo Klaudija. Ko je mogao da pretpostavi da e se nena Ulpija pretvoriti u divljakuu iz Subura? Prema ka-zivanju robinja, to je ono to se deava. I to, bez imalo stida... Ako tako bude nastavila da yeruje govorkanjima, drae da je svet poput bundeve, odgovori joj Maksim, ne skreui pogled sa bitke na vodi. Ulpija je edno i nevino stvorenje, i moda se upravo to dopada Aurelijanu. - Nisi u pravu. Ulpija se sasvim promenila od kada smo se yratili iz Sirmiuma. Ceremonija u hramu ju je uinila potpuno ludom, mada, avaj, jo uvek nije u blagosloyenom stanju. Maksim naglo izgubi interesovanje i Ijutito skrenu pogled sa borbe prsa u prsa koja bee potpuno nepravedna. Gledaoci su pak, na sav glas, uiyali u stranom prizoru proliyanja krvi. Buka je, ponovo, bila tolika da jedva primetie da neko upo-rno lupa na njihova vrata.
Maksim isuka ma iz korica koje su yisile iznad kreveta, te odgurnu Klaudiju pre no to otkljua vrata. Na njima se pojavi jedna Pulinijeya robinja, izbezumljenog lica. - Gospodarice! Gospodarice... - Kako se usuduje? - Ijutito ree Klaudija. Ko ti je rekao da smo ovde? - Gospodarice, tvoja majka... - Ne govori gluposti. Moja majka... Klaudija uuta, shvativi o emu se radi. - Ah...ree ona. Ostavi nas nasamo. Klaudija se okrete ka Maksimu. Potpuno ravnodunog iz-raza lica, ona zgrabi njegovu ruku u kojoj je jo uvek drao ma i usnama mu ovla poljubi prste. - Legatu, upamti, i uradi kao to sam naloila. Upoznaj se sa Oktofenikesom te e yideti da znam da drim re. 150 Kraljica Pal m ir XIV EMEZ Ona je etala, posred bunih i zakrenih ulica, kako bi iz-begla prljavtinu. Niko nije znao odakle je niti ko je zapravo ona. Njena smeda lanena tunika, sandale od kanapa i vuneni ogrta su bili osrednjeg kvaliteta poput garderobe ena koje su se tiskale ispred oblinjih prodavnica. S yremena na vreme, poneki mukarac bi se, opazivi njeno lice, iznenaden, os-mehnuo. Dva puta je bila primorana da upita za put. Nikada do tada, ona nije kroila u zamreni lavirint donjeg emeskog grada. To je zaista bila kaljuga ravna paklu. Uliice bejahu uzane, mrane i smrdljive, zidovi na kuama plesnivi, i najee, bez zastora na vratima. Prozori su bili obine rupe kroz koje se nesmetano irio dim iz kuhinjskih mangala. I ene i mukarci su, bez ustezanja, vrili nudu gde im padne na pamet. Svuda su yrljale razne ivotinje. Odbegle svinje i psi lutalice su reei presretali nesrene prolaznike i uterivali im strah u kosti. Deca su trala, ili potpuno gola, ili umotana u dronjave haljetke. Na svakom oku su se uli po-vici usled svada i tua. Trgovci su gurali svoje magarce, na sav glas zahtevajui prostor za prolaz. Nekoliko ulica je imalo prave prodavnice i oltare posveene pustinjskim bogovima ili Cibeli, Yelikoj Majci. Na rtvenicima se ar bee ugasio jer, ve odavno, niko nije prinosio darove u okrnjene bronzane pehare. Ovde su bogovi okrenuli leda Iju-dima, prepustivi ih njihovoj patnji i nemoi. Zenobija koja je uglavnom ivela po palatama i po vojnim logorima, nikada nije videla neto slino, iako je Emez bio ve-liki grad, sa etiri puta vie stanovnika nego Palmira. Rekli su 151 i da mora da prode tu stranu etvrt kako bi stigla do kuce anina Hrianski bog i njegovi svetenici su zaista imah udnu naklonost prema Ijudskoj patnji i stradanjima. Ona je e strahovala da e se potpuno izgubiti. " Ahemin specijalan zavoj za ovu priliku se, do tog trenutka, ookazao kao dobar mada je bol ipak bio prisutan, bez obzn na umirujue napitke koje pre polaska bee popila. Ona se za ovaj poduhvat pripremala puna tri dana i za to vreme mje na-putala postelju kako bi prikupila neophodnu snagu. Medutim, sada ie ve strepia da e se onesvestiti, ukoliko
bude moral jo dugo tuda da luta. Ako se to desi, zavrie u nekom jarku zauvek izgubljena. Ona je morala da izdri i da pronade tu kucu u kojoj navc* no ivi Havad, potovan i cenjen poput boga. Neoekivano, ona izbi na jedan mali ali poploan i prove-tren trg. Njega je svetlost obasjavala sa svih strana a suvi se-verni vetar hladio odnosei kune mirise. Nju zabljesnu belilo kua. Ovde je sve delovalo isto i uredno. Na ivici snage, ona se osloni na ogradu za koju su bile privezane mazge. Bilo je prisutno puno sveta, ena i dece po-gotovo. Za razliku od bunih ulica kroz koje upravo bee prola, ovde je sve bilo zaudujue mirno i tiho. Starice koje su sedele na jednim kolima bacie na nju letimian i ravnoduan pogled da bi, odmah zatim, zainteresovano propratile deiju igru na suprotnoj strani trga. Na trg je pristizalo jo ena i dece. Svi bejahu obueni kao siromasi i veoma tihi. Zenobija napokon ustanovi da su mno-gij po svemu sudei, bolesni i da se jedva dre na nogama. Ona se seti Havadovog isceljujueg dara. On ga je oduvek posedo-vao, pa ak i onda kada su bili deca u pustinji Turak AFlab. Zenobija shvati da ga je pronala. On je bio tu negde, mo-zda upravo u onoj gomili koja je ekala na udo. Kakve li ije! Da li e pomisliti da je i njoj potrebna pomo? 152 Kraljica Pal, Njeno razmiljanje prekide lagana pesma. Starice kraj nje izgovorie jednu re koju ona ne razumede. Ne mogavi vie da eka, Zenobija zakorai ka gomili oku-pljenoj na drugoj strani trga. Strepnja, vie no bol, joj je sada prekidala dah. Svih onih dana kada se odluivala da kriom utekne iz pa-late, nije mogla da izbrie iz misli strano Havadovo lice. Na-kon to se bee osvestila, uvidela je da joj se njegov unakaen lik urezao u seanje. Nita ne bee preostalo od Havadove le-pote, ak ni pogled. inilo se kao da su ga bogovi pretopili uinivi ga neljudskim. Najvie je strahovala od tog ponovnog susreta sa njegoyim licem. Ali pre bi umrla nego da sada odustane! Morala je da mu kae ono to nikada do tada nije. Uprkos svemu, ona je to morala da uradi. Priayi okupljenim Ijudima, nju veoma iznenadi prizor. Deca su stajala u krugu oko tri oveka koja su sedela na drvenim hoklicama. Na Havadovom licu je mogla da vidi sa-mo jedno nepoyredeno oko, slepoonicu i obraz. Ostatak, pa ak i usta, je prekrivao besprekorno ist veo. On je lagano odmotavao papirus koji drae u ruci. Njegov glas, malo priguen tkaninom, Zenobiji bee nezamislivo nean i miran. - Bee jedan ovek od Boga poslat - zapoe on priu. Zvali su ga Drevni mada mu je ime bilo Jovan. On nam se pridruio kako bi nam pokazao koliko je velika svetlost. On, Jovan, ne bee svetlost poput naeg Uitelja Hrista. Ali on je svima go-vorio: "Ja sam video boju svetlost. To je jedina istinita svet-lost. Rodivi se, obasjala je sve Ijude. Svet je nastao zahvaljujui njoj." Sluajui tog Jovana i njegov glas, svi su znali da govori istinu... Deca su, sa yelikom panjom, pratila Havadovo izlaganje. Kada on uuta, jedno dete ga priupita: - Zar tvoj uitelj Hrist nije bio Ijubomoran na svetlost? Jer, i on sam je bog, zar ne?
153 Ona dva oveka pored Havada se na te rei nasmejae dok Havad ostade potpuno miran. - Ne, Isus Hrist ne bee Ijubomoran. A zato bi i bio? Ta svetlost bee njegov otac, a i on sam bee svetlost u ovekovom obliju. Nastupi tajac. Namrtena i zbunjena deca su se trudila da shvate ove zamrene rei i slike. - Kako je to mogue? - najzad upita jedna starija devojica. Ljudi koji tvrde da je sunce bog, nikada nisu bili u prilici da ga vide u Ijudskom obliju. Uglavnom bi im se prikazao u obliku zatnog bika, ali nikada kao ovek. Ne, to zaista nije mogue. Bogovi nisu Ijudi a smatram da ne mogu da budu ni svetlost. Havad i prijatelji skrstie ruke na grudima te apatom izgoYorie neke rei koje niko ne razumede. Zatim se zau veseo Havadov glas. - Dete, zaboravi sve to govore o suncu jer su to samo lai i naklapanja Rimljana. Boija Svetlost ne moe da se poredi sa tim glupostima. - Ali, sunce moemo da vidimo - uporno nastavi devoj-urak. A ta svetlost o kojoj pripoyeda, ako nije suneva, gde mogu da je vidim? - Yidee je! Ako bude u mene imala poverenja, uskoro e je osetiti u. sopstvenom srcu. Zaboravi sve to su ti do sad pri-ai. Yeruj mi, to to si od njih ula, vano je, u ovom trenut-ku, koliko i lanjski sneg! Kada utihnu njegov glas, zau se deiji kikot. Zenobija je, kao i svi prisutni koji su sluali, osetila mo koja je proisticala iz njegovih rei. On nije prekinuo izlaganje da saslua eventu-alna pitanja ve je to uradio kako bi Ijudi porazmislili o re-enom. - Zaboravite sve to su vam pripovedali o bogovima - pro-duzi on obraajui se svima. Sve su to samo lai koje potiu od iMmljana i onih koji vam otimaju hleb nasuni. Postoji samo -aan Bog, a to je Otac Hristov. On je svetlost i ovog, i onog eta. Bog ne eli od vas rtve i slabosti. On vas voli i eli vam 154 Kraljica Palmi dobro. Zato nam je poslao Isusa, svog sina, da na sebe pre-uzme nau ed i glad i da nam otvori vrata boijeg raja. Iz tog razloga su ga Rimljani prikovali za krst patnje, kao to su i vas prepustili bedi i oaju. Ponovo nastupi tiina. Deca su ga posmatrala, zadivljena snagom njegovog glasa. On zatim ustade i isprui ruke. - Za danas je dosta. Sutra u vam jo pripovedati. Pomoli-mo se svi zajedno. Nakon toga u svetlou naeg svemonog Oca isceliti ene i decu. U glas sa svojim prijateljima on otpoe molitvu. - Dodi i pogledaj nas, Gospode Hriste. Kao to je ovcama potreban pastir, tako je i nama potreban tvoj dah ivota. Po-dari svojoj deci ispau. Da, namiri nas svetlou i pravdom. - Amen! - povikae deca pre no to se, uz veseo amor, ra-trkae po trgu. Iza sebe, Zenobija zau kako prisutni ponavljaju tu rimsku re tako dragu hrianima. Havad se uputi ka jednoj od kua na kojoj su velika vrata bila irom otvorena. Tu su ga ekali hriani u belim togama. Pre no to je dopro do njih, grupa ena mu potra u susret, nosei u naruju novorodenad. Sve su ga zvale po imenu koje je dodelio njegovom velianstvu:
- Simone! Simone! Njegovi prijatelji ih dosta grubo odgurnue u stranu. - Kasnije! Sve ete doi na red! On pak, ne osvrnuvi se, ude u kuu. nilo se da nije pre-dosetio njeno prisustvo. Zenobija ostade, na trenutak, zbunjena, usred komeanja. Ona je esto pomiljala na njihov ponovni susret i njegovo iz-nenadenje kada je bude video pred sobom ali tada nije znala da je okruen tolikim Ijudima. U njoj se javi elja da utekne i da se skloni od te jadne gomile sa kojom nije imala nita zajedniko. Istina je bila da je ona mislila samo na Havada, tog deaka koji ju je pronaao u jezeru njenog rodenja, i oveka zbog ko155 ;eg je zavrila u Dura Europosu. Ona nita nije znala o oveku po imenu Simon. ak nije znala ni kako je ostao u ivotu poto su ga spalili na lomai. Ona je pretpostavjala da nee hteti da je saslua. Zar nije pred samim velianstvom i Zenobijom izjavio da je ona, pre-ma sudu njegovog Boga, grenica i laljivica? Dovoljno je bilo yideti ga dok pria sa decom, i zakljuiti da, u njemu sada obitava samo odbojnost. Gurali su je, sa svih strana, dok su, ispred vrata, pravili red. Ona zadrhta usled rastueg bola. Da se bori, nije mogla i nije elela. Najednom se nala izmedu jedne mlade ene sa nadu-yenom i pomodrelom rukom i starice od ijih oiju su preo-stale samo mleno bele kuglice. Oseala se jako loe od umora, slabosti i tuge. Ona vie nije bila Zenobija, kraljica i Despoina Palmire. Sada je, poput osta-lih, bila samo bolesnica. Svoju povredu nije zadobila u toku okraja sa Persijancima ve, jedne noi, u Dura Europosu. Ha-vad je prouzrokovao taj bol i zato e jedino on moi da ga odagna. Sedeo je na klupi u dvoritu ispred trema. Unakaeno lice mu sada nije bilo pokriveno i stalno je ponavljao iste radnje. Nakon to bi, nepomian, i pognute glave, sasluao jadikovke i objanjenja, zaklopio bi onaj zdravi oni kapak i proveo tako, jedan trenutak, kao da spava. Pred njim su i dalje, utei i nepomino, stajale uplaene ene. Zatim bi on podigao ruke i krunim pokretom dodirnuo dete, ruku, nogu ili stomak bolesnika. Ceo postupak je liio na sporo miloyanje. Na kraju bi poloio dlanove na bolno mesto, ; bi se dete koje se do malopre previjalo od bolova najednom ucutalo. ene su duboko disale drhtei itavim telom ili plaale ujedajui se za usne. Neke je strano tresla groznica koja 11 se, nakon njegovog dodira, iznenada povukla. _ __ - _* ' C Jedno dvogodinje dete prestade da vriti, pogleda zaude-no svoju majku i gomilu Ijudi, te se ak i nasmeja. Jadna ena pade u nesvest od uzbudenja. Olco Zenobije su se, na sve strane, uli radosni povici. Poje-dine ene se bacie na kolena. Simon na sve to odgovori stro-gim i odsenim glasom: - Ustanite! Samo se pred Bogom klei! Pregledanje i leenje bolesnika potraja. Postupak je, svaki put, bio podjednako napet i uzbudljiv. Nakon nekoliko sati, Zenobija oseti da je stie umor, sumnja i stid zbog svog, mo-da, nepotrebnog prisustva. Medutim, ona nije mogla da od-voji pogled od njegovih ruku i lica.
Polako se, poput svih ostalih, privikavala na njegovo stra-hotno lice. Ponovo joj bol probode grudi a glava otea. Zavoji su opet bili natopljeni krvlju i ona, najednom, oseti da joj tlo izmie pod nogama te da nee moi da napusti dvorite hri-anske kue. Ona se sluajno uwati za rame one slepe starice koja je stajala ispred nje. ena se, usled teine, zatetura a Zenobija, uz bolan jauk, i irom otvorenih oiju, pade. Svi ostadoe zaprepaeni. Simonovi prijatelji potrae da joj pomognu. 157 XV RIM Pulinije je ustupio svoju kuu kako bi se obavile pripreme yezane za sahranu Julije Kordelije. Njeno telo, oprano i namirisano, je bilo izloeno na parad-nom leaju u atriumu. Ivice kreveta su krasili zlatni diskovi Sol Iiwiktusa dok je smedi, svileni baldahin sa srebrnim kiankama prekrivao posmrtne ostatke yelike svetenice. Njena smrt bee ozvaniena lepljenjem granica crvene jele po ulinim vratima. Na opte iznenadenje Klaudije i Aureli-jana, posetioca je bilo mnogo vie nego to su oekivali. Pored Pulinijevih prijatelja i dunika, dolo je jo pedesetak senatora, to iz radoznalosti, to iz elje da se dodvore. Prilika da se bude viden od strane velikog vode i prvog sekretara je bila isuvie dobra da bi se olako propustila. Kao protivotrov, njihova imena bi se ula im bi bilo izgovoreno ime Cezara Galijena. Yremena su bila nesigurna a tutnjava iz Rima preja-ka da bi se okrenula leda opreznosti. U pratnji, skupo plaenih, narikaa i muziara, oni veoma sporo prodefilovae ispred Julijinog tela. Odlino snabdeveni novcem koji je poticao od proroanstava iz hrama Sol - Imdk-tus, oni su naveliko hvalili veliku svetenicu iz Sirmiuma koja leae spokojnog lica na odru. lako zauvek usnula, Julija bee sauyala neto od svoje lepote. Po Pulinijevom savetu, Aurelijan je prineo brojne darove 'ibei, oboavanoj boginji carstva i obavio ceremoniju rtvo-yanja posveenu Mitri, u Palatenovoj peini. Njegov rang Heliosovog kurira, drugog Mitrinog sledbenia PO moi, je bio dovoljan razlog da ovo bude jedan od naj'nacajnijih dogadaja u rimskoj peini - hramu. Sveanosti su 158 Kra Ijica Pal, 159 prisustvovale sve njene pristalice i znamenitije linosti Rirna. Isti, nakon toga, dodoe da se dive votanom licu Julije Kor-delije. Najzad, osmog dana, rano izjutra, robovi upalie baklje. I da je, kojim sluajem, bilo lepo i sunano vreme, morali bi da ih upale. Medutim, na taj dan je nebo bilo tako oblano da je u potpunosti odgovaralo oplakivanju. Kia je rominjala dok je uskovitlani vetar kvaso i ledio sve to bi mu se nalo na pu-tu. Plamen baklji je bacao senke na zidove i tlo te se inilo kao da je aron ve doterao vode Stiksa pod noge ivih. Tuno sunce se bee obavilo tamnim sivilom poput pepela, u koji e se uskoro pretvoriti Julija Kordelija, ona koja ga je tako dugo i toliko oboavala. Pogrebnici premestie telo sa syeanog kreveta na nosiljku od ruzmarina i mirte. Pulinijevi i Aurelijanovi robovi je ok-ruie, prepustivi Julijinim sluavkama privilegiju da poloe dlanoye na teo svoje pokojne gospodarice.
Zaue se zvuci svirale i trube. Muzika je bila jednolina, pomalo kripava i ponavljala se u nedogled, te je svima ila na ivce. Muziari stadoe na elo povorke koja je upravo naputala lepu Pulinijevu vilu. Odmah za njima krenue narikae u crnini, lica umrljanog pepelom i kredom. im se pojavila nosiljka sa telom, one u glas zakukae, udarajui se u grudi i upajui kosu. U to vreme je vladao jedan drevan i strog obiaj da se samo yenici senata mogu prevoziti kolima po gradu. Stoga su Au-relijan, Alkan i Maksim bili primorani da zauzmu svoja mesta u kolima koja je Pulinije lino vozio. To nije prolo bez potekoa. Zaprega je bila zaista veli-anstvena sa svoja etiri upregnuta vola koji su na rogovima premazanim mau i pepelom, nosili zlatne diskove koji su /j t n * -------Hili na lukove lire. lako je osoyina vozila bila osmiljena tako da ono moe da se prcwie ak i u veoma uskoj ulici, ovi dra-goceni ukrasi su u mnogome oteavali bezbedan prolaz pored ivinjaka. Iza njih je sledilo, neto skromnije vozilo sa dva toka, i na njemu su sedele Klaudija i Ulpija, obuene kao i svi ostali, u smedim i crnim tunikama. Ulpija je, moda potujui Aurelijanovu elju, preterala sa revnou premazavi itavo lice kredom. Sa jarko cryenim us-nama i oima uokvirenim crnom bojom, poprimila je potpu-no izbezumljen izgled koji je nervirao Klaudiju od ranog jutra. Ona otvoreno izrazi svoje zaprepaenje Ulpijinim izgledom i ponaanjem koje je, svakim danom, postajalo sve grublje. Mla-da ena joj uputi prezriy pogled i odgoyori: - Zato misli da preterujem? - ironino ree. Zar si zabo-ravila ta je bolesna Julija Kordelija za mene uinila u sirmi-umskom hramu? Sestrice, ja to nikada neu zaboraviti. Uosta-lom, zar me i sama nisi pouavala yrlinama neumerenosti? Klaudija naprayi grimasu a Ulpija zlobno nastavi: - Ja nisam kao ti, hladnog srca. Nikako! Nena Ulpija ot-voreno pokazuje svoja oseanja. Klaudija se istovremeno zaudi i uasnu. Da li ona zaista gubi razum, ili je moda samo u pitanju priklanjanje kritici koja, ve nekoliko dana, cveta protiy nje u kui. Alkan se alio na njeno neprisustyo kada je Julija bila na umoru. Po njemu je ta uvreda naneta u poslednjem trenutku bila bez mogunosti da se jednog dana isprayi. Zar Klaudija nije znala da Ijudi na samrti moraju poneti sa sobom sliku svojih najdraih da bi mogli da se suoe sa aronovim senkama? Naravno, ona je to znala, ali je vie yolela Trajanovu igru i, samo bogoyi znaju ta jo. Prvi sekretar Pulinije ju je, uz pomo svojih pijuna, brzo i preterane diskrecije, pronaao. Sada su svi mogli da uvide je njena okrutnost ak i pri najsvetijim dunostima! 160 Kraljica Palm Alkan izjavi da je ona uvek bila takva i da se nikada nije potinjavala majci. Klaudija je oduvek bila primer krajnje bez-dunog egoizma. Ovaj put, za divno udo, Aurelijan nije stao u njenu odbra-nu. To je kod Ulpije dodatno raspalilo mrnju i ludilo koje, ka-ko su dani prolazili, nita nije moglo da obuzda. Klaudija je posmatrala kako se Ijudi na ulici s potovan/em razmiu ne bi li propustili dugaku poyorku. Moda je Alkan i bio u pravu kada je izjayio da je bezduna. Ni
Maksim se, po-sle svega, nije dalje izjanjavao. Aurelijan je sigurno bio njego-vog miljenja mada joj nikada nita nije prebacio. On ju je ra-zumeo jer, osim krvi, njih dvoje je vezivalo isto odsustvo ose-anja. Oni su bii bezduni ali snani. To i nije bilo tako loe s obzirom na injenicu da su Avgu-sti, iako uskraeni za oseanja, uvek pobedivali. Sporoj povorci je bilo potrebno skoro pola dana da stigne do groblja na junoj strani Rima. Najpre su morali da predu brdo Opius i da sayladaju stra-an saobraaj oko Kolizeja. Provlaei se kroz ulice, jedva ne-to ire od zaprenih vozila, oni stigoe do Yelikog akvadukta pod Dolabelinim lukom. Tek tu je otpoinjala iroka avenija koja je yodila do groblja. Ona se, kod Strogog Septima, pret-varala u ulicu oivienu batama, povrtnjacima gustim vo-njacima. Trenje kojima su se svi divili, su vodile poreklo od stabala koja su, tri veka ranije, u doba republike, dopremljena iz Azije. Najzad, posle esnaest dugih milja, ukazao se grad mrtvih. Pojedine dobrostojee rimske porodice su, na ovom mestu, sazidale zdanja koja su po svojoj velelepnosti esto premaivala ona u kojima se ivelo. Ona su predstavljala mala urnetnika dela arhitekata i vajara, zaista yredna divljenja. Tu je bilo kolotni okovi 161 salnih mauzoleja, etruskih panteona, lanih piramida, grobni-ca sa mermernim likovima, granitnih konja, pasa i udovita, kao i yisokih kula sa vijugavim kolonadama. Bilo je tamo ba svega. Budui da, u Rimu, nije imao rodake, Aurelijan je naruio da se za nekoliko dana naini elegantan kruni mauzolej oivien grkom kolonadom. On je podignut u blizini veoma starih spomenika to mu je dodatno uvealo ugled. Lomaa na kojoj je Julijino telo trebalo da se pretvori u prah bee pripremljena. Bronzani sarkofag poloie na debeo sloj latica. Muzika, pla narikaa i nekoliko mimiara propratie sputanje tela u koveg. Poto se vatra raspali, zyanice otpoee sa pesmom posveenoj mrtvima. Ona je prolazila kroz senke Stiksa i ledila krv u ilama ak i sluajnim pro-laznicima koji se tu zadrae sve dok ne utihnu. Dok je no polako padala, otpoe sveana veera, pri leluja-voj svetosti vatre koja se gasila. Ozbiljnog lica, Pulinije se primae Aurelijanu. - Podi za mnom, na trenutak. Stigao je onaj koga smo ekali. Oni se uputie ka mauzoleju, kao da ele, jo jedanput, da provere ukrase. Tamo je, u crnom ogrtau poput ostalih, stajao ovek, u polutami jednog stuba. Kratka brada mu je prekrivala obraze i vrat, ostavljajui, na udan nain, otkrivenu bradu i usta. To je bia poslednja Galijenova modna lakrdija. On se udari pesnicom u grudi u znak pozdrava. - Pozdray yelikom vodi. Ja se zovem Silvije Kalist i legio-nar sam XXII Primigenie. Odan sam Cezaru Galijenu kao to si ti bio Aygustu Yaerijanu. Njegoy glas bee grub ali ne bez potovanja. Aurelijan od-govori podjednako otro:
- Yojnie, ne pominji Avgusta u prolom yremenu i ne od-bacuj one koji su jo uvek u ivotu, pogotovo ako je u pitanju 162 Kraljica Palmire tvoj Imperator. Ukoliko bude postupao suprotno ovome, stii e do Stiksa pre Avgusta. Oklevajui, Galijenov izaslanik baci pogled na Pulinija koji ostade ravnoduan. - Vodo, u pravu si, izvini. Ne bi trebalo da izraavam svoj stav. On zavue ruku pod svoj ogrta i izvue koni povez. - Cezar eli da proita ovo pismo i da se potpie ukoliko se slae. - Pretpostavljam da zna sadraj ovog pisma? - upita Au-relijan ne ispruivi ruku. Legat je opet oldevao. Pulinije ga, ovog puta, jednim po-kretom ruke, ohrabri. - Lino sam ga napisao po Cezarovom diktatu - najzad pri-znade. - Sluam te. - Cezar ti predlae mir. - Zar ve nismo u miru? - zaudi se Aurelijan. - Cezar se kune, pred Jupiterom i Mitrom, da nije vinovnik dogadaja u Nikopolisu. - Yojnie, trovanje je bilo u pitanju. - Cezar Galijen zna da si omiljen i slavljen u Dunavskim legijama - uporno nastavi Kaliste. On je upoznat sa svim tvo-jim pobedama i... - Moja sava se prostire mnogo dalje od obala Dunava, voj-nie! - prekide ga grubo Aurelijan. Mene slave tamo gde za Cezara skoro da nisu ni uli. Ako si samo zbog ovih buda-latina doao, pogreio si. Gubim sa tobom vreme dok se pe-peo moje majke hladi. Kaliste skupi usne, traei jo jednom, ali uzalud, Pulini-jevu pomo. Moda je i poeleo da odgovori uvredljivo, ali ga Aurelijanov pogled sprei u toj nameri. Nauo je mnoge prie o vodinim plavim oima, tim oima koje su nebrojeno vojnika otpratile u smrt. U trenutku, on kao da u njima vide celu :latni okovi 163 zaledenu prolost. Cer emonija koja se odvijala sa druge strane mauzoleja, nije bila ni prineti onoj stranoj hladnoi i mstavil koji su iz tog pogleda i zvirali. Kaliste priguenim glasom izjavi: - Cezareva namera nijebila da te uvredi. Mora da swatis u kojoj meri bi, Po carstvo, bilo strano kada bi okrenuo >. legije protiv Cezara. Cezar uvida tvoju mo ali isto tako zn za svoju. - to ga veoma pod stie da mi se dodvon. - Cezar samo eli da gapodri u senatu. Rim mora da vidi vae pomirenje i da shvati da bi napad na Persijance radi o lobadanje Avgusta bila ludost s obzirom na haranje varvara, poev od Rajne, pa sve do spoljne Mezije. Kralj Palmire, n,e-govo velianstvo Odenat, je veran Cezaru i ve je krenuo na apura... Ako sve to objavi pred senatorima, verovace ti Aurelijan se sarkastino nasmeja. Oigledno je I Pulinije poloio raune Galijenu. - ta u ja dobiti zauzvrat? - Bie proglaen ko.mandantom itave konjice a to je, kao to i sam zna, najodgoyornja dunost koja nekom moze poverena. Aurelijan ispusti 2vidul< divljenja. Pulinije podize
zabavljen. Voda isprui ruku. - Legatu, daj mi to pismo. Cezar e dobiti odgovor prsledeih ida. 164 Kraljica Palmi XVI EMEZ Hriani je poloie na uzan leaj u maloj zasvodenoj pro-storiji. utke je napojie vodom te joj jedan od njih ree: - Slobodno se odmori. Brat Simon e ti se pridruiti im bude mogao. Od tog trenutka, ona je posluno ekala. Zidovi u prostoriji bejahu prekriveni freskama koje su pri-kazivale scene isceljenja i decu isprepletenih ruku u krugu oko bolesnika. Svuda oko nje su lebdeli bljetayi ikovi mukaraca i ena koji su, poput belih ptica, leteli put neba. Sa jednog od zi-dova, ju je posmatrao ogroman, bradat ovek, sa zlatnim oreo-lom iznad glave i ovcom na ramenu. Polunavuen zastor razdvajae ovu prostoriju od susedne, vee, u kojoj je Zenobija uspela da nazre obris malog bazena. Kua je bila opremljena luksuznim tkaninama i predmetima i veoma ista. Da kojim sluajem nije prethodno prola kroz kune kvartove donjeg grada, sigurno bi pomislila da se nalazi u palati u kojoj se ovek moe spokojno odmoriti. Zenobija ponovo oseti bol. Ona htede da ustane kako bi doekala Havada. Medutim, ve pri prvom pokretu, ona oseti da ostaje bez yazduha, i da nee imati dovoljno snage da se podigne. Zatim, ona zau kripu vrata i utanje sandala. Znala je da dolazi. CSfcOCSB) Ponovo je bio prekrio lice. On pride na nekoliko koraka od leaja te zastade. Ona pokua da se to vie ispravi. - Havade... On je, podignuvi ruku, odmah prekide. - Zovem se Simon i podanik sam Gospoda Boga. Ako eli rneni da se obrati, koristi to ime. Ona uuta. - Dobro sam pretpostavio da si to ti. Ona kao da nasluti prizvuk ironije u njegovom glasu mada ne bee sigurna jer onaj otkriveni deo lica ostade bezizraajan. Zenobija se ponovo isprui, borei se za vazduh. - Svi su me ubedivali da si mrtav - proaputa. On se napravi kao da nije uo te primeti: - Vie nema stomak? Zar si se ve porodila? Ona ponovo nije znala da li se on ali ili misli ozbiljno. - Ja nisam bila nosea kada si me video sa njegovim velianstvom. Odrala sam obeanje. Niko me nije dotakao pa ak ni mu. - Ti lae sve oko sebe pa i svoj narod? On klimnu glavom dok mu kraj zdrave usne zahvati strana grimasa. - Tvoj suprug i ti, ba kao i Rimljani, znate samo da ivite u lai.
Trebalo je da se usprotivi. Zar on nije bio jedini koji je mo-gao da je razume? Nije li upravo on bio upoznat sa poreklom lai? Medutim, oseajui da lice poinje da joj crveni od sra-ma, ona samo zatvori oi i nita ne ree. Havad Simon Ijutito nastavi: - Ako ne pati zbog porodaja onda te zasigurno boli rana. - Zar ti zna za moju ranu? Hriani znaju sve to se deava u Rimskom carstvu, od-govori on prezrivo. Nas ima svugde i znamo za sve preice. Na Bog nije zatvoren u hramu ve je sveprisutan. Dok je govorio, on je podigao ruke iznad njene glave, u isceljujuem pokretu koji bee videla u dvoritu. - A sada, uuti! - naredi joj on. Dola si da te izleim. - Ne! Vara se. Ja nisam zbog toga dola. Htela sam da ... Rei joj zastadoe u grlu. On, oklevajui, spusti ruke i odsenim pokretom otkri lice. 166 Kraljica Palmire - Moda si dola da me bolje vidi? - zlobno uzvrati. Ili pak eli da me saaljeva? Onda me dobro osmotri ali nemoj da me saaljeva. Bog me je ostavio u ivotu i od mene nainio ono to moram biti. Ona ne uspe da se obuzda ve poskoi i isprui ruku ka njegovom obrazu. Suze joj potekoe niz lice te jedva da i pri-meti njegovo uzmicanje. - Kako je ovo mogue? Havade! - jedva izgovori Zenobija kroz pla. - Moje ime je Simon! - Ali zato su ti to uinili? - Zar ti kao Rimljanka ne moe da pretpostavi? Zar nika-da nisi videla kako kanjavaju nau brau? Ta Yelika Zmija, Yalerijan, se dobro zasitio naom patnjom. Svakodnevno mu-enje hriana je za njega bio pravi uitak... Simon uuta, lica iskrivljenog mrnjom. - Ali, sada je na njega doao red da se suoi sa patnjom. Bog ga sada kanjava i sveti se za sve to nam je uinio! Sa svakim novim danom, apur sve vie poniava Avgusta. U po-redenju sa onim to ga oekuje kada se pojavi pred Gospodom, ovaj pakao na zemlji nije ba nita. Njegova izmuena usta bejahu pobelela od srdbe. - Ali kako si ti jo uvek u ivotu? - jedva izgovori Zenobija. Na ove njene rei, Simonov pogled jo vie raspali mrnja. - Ybljom Gospoda Boga sam jo uvek iv. Mada bih za to mogao da zahvalim i Rimljanima koji su bili dovoljno glupi da mojoj brai povere pripremanje lomae. Oni su je podigli na bunaru, tano iznad kamene ograde. Trebalo je samo da iz-drim poetno razbuktavanje te da se provuem kroz ar i u vodi saekam da dodu po mene. Bog me u tom iskuenju nije napustio ve ga je ak pretvorio u radost. - To znai da su ti i noge izgoree... On veselo zadie svoju togu i otkri izgorelu i potamnelu kou na listovima. inilo se da je jo ponegde prekriva ad. Zenobija se zagrcnu od plaa. Zlatni okovi 167 On se samo naali na njen raun i ree:
- Zar crvena boginja plae? Zar Alat koja zadaje mnogo vee povrede na bojnom polju i koja, kako kau u pustinji, ubi-ja sa osmehom na usnama? - Ljubavi, bio si tako lep - proaputa, ne obraajui panju na njegovu zlobnu opasku. On se, na te njene rei, ukoi. - Kraljice Palmire, svoje miljenje zadri za sebe. Postoje rei koje zidovi ove kue ne bi trebalo da uju a ti sve vreme pominje osobu koja vie ne postoji. Ono to se desilo mom telu nema nikakvu vanost. Bitno je to da je Bog podario mo-jim rukama isceliteljsku mo. One, sada, poput Hristovih, bolje nego ikada, prenose boiju dobrotu i nenost onima koji pate. Jedino to je vano. On se prekrsti i ponovo naredi: - Sada zaista uuti kako bih mogao da te izleim. - Nema svrhe. Nisam dola radi leenja. - Zaista? Ijutito joj uzvrati Havad. Da li moda namerava da nam se pridrui? Moda tvoj suprug i ti elite da priznate mo rei Isusa Hrista? Da postanete hriani? To bi zaista bila iznenadujue dobra vest. - Havade, moja ljubav prema tebi se nikada nije ugasila. Sa-da si Simon al za mene je onaj drugi iv koliko i prvog dana. Ti jedini zna istinu o Zenobiji! Ono to se zbilo u Dura Euro-posu me je nateralo na la i pretvorilo u crvenu boginju, Alat. Ali znaj da nikada nisi napustio moje srce, ak ni onda kada su te proglasili mrtvim. ak i kada te vidim sa tim stra-nim licem unakaenim od vatre, ne mogu da prestanem da te volim. Da! Ja te volim i ti tu nita ne moe. Uvek u te voleti. Ako je volja tvog Boga bila da se sve ovo desi, onda je i moja ljubav prema tebi ispunjenje njegove elje. Na trenutak se uini kao da ga njene rei zapanjie i on skloni pogled u stranu. Oboje su pomno posmatrali prizore na zidu kao da e im oni pruiti pomo i snagu da se suoe sa 168 Kraljica Palm ire ovim trenutkom. Dok je sklapao oi, njegova namuena usta zadrhtae. Lice mu postade jo stranije. - U pravu si - promrmlja najzad, jedva ujno. Zaista si u pravu. Ja nita ne mogu da uinim za tebe. Idi. Ona se nije usprotivila. Prikupi preostalu snagu kako bi ustala iz postelje, ali samo to dotae tlo, ponovo se 6nesvesti. On najpre refleksno isprui ruke da je pridri ali, odmah zatim, odustade od svoje namere i pusti je da padne. Bolno jauui, poput zveri koja se bori za ivot, Zenobija se okrete na bok. Presamiena i jedva diui, ona se uhvati za nogare od kreveta i najiskrenije poele da joj bogovi podare smrt. Tek tada, moda ba zato to je mnogo godina ranije, nemoan, osetio tu istu patnju i bol, u zapaljenom dvoritu jedne kue u Dura Europosu, on klee. - Prestani da se bori i lezi na leda. Ona ga, polusvesna, poslua. - Sada mora da me poslua - jo jednom joj ree. Molim te, ne govori. Zlatni okovi \&) Zenobija nikada nije saznala ta je uradio. Setila se samo da je bol najpre bio nepodnoljiv i da je jedva disala zatvorenih oiju.
Zatim je osetila kako bol koji raskida njenu utrobu polako nestaje a disanje postaje ujednaeno. Zahyati je neka udna obamrlost koja uini da joj i noge i ruke oteaju. Ona zadrhta jasno osetivi pritisak Simonovih ruku na svom boku. U njoj se javi elja da ispreplete svoje prste sa nje-govim i da mu apne nene rei zahvalnosti. Ni jedan mii na njenom telu je ne poslua. Zenobija oseti hladnou oko rane i, u trenutku, shvati da je vie ne boli te otvori oi. On je ve stajao, na nekoliko koraka od nje, pogrbljen i iznuren. Nije mogla tano da proceni koliko je vremena prolo od trenutka kada je pala. inilo joj se da ju je volja potpuno na-pustila. Nije poelela da ustane, da ga dodirne ili da mu kae sve to je prethodno nameravala. Ona, kao kroz san, zau njegov glas. - Ostani ovde i ne pomeraj se. Kasnije u poslati jednog brata da ti pomogne i kolima preveze do palate. Gledaj da se nekoliko dana ne kree kako bi ti se rana potpuno zatvorila. Oria kasnije nije mogla da se seti da li je u tom trenutku us-pela da izrazi svoju zahvalnost i utenje ili nije. Moda ga je ak molila da joj oprosti... On je nastavio glasom koji e zauvek ostati u njenorn seanju: - Nemoj se vie yraati. Uinio sam za tebe sve to je bilo u mojoj moi. Nemoj od mene oekivati neto vie osim ukoliko odlui da poveri svoju duu i grehe naem Gospodu Bogu. Najbolje bi bilo da pokae svoju dobrotu tako to e uticati na mua da ostavi na miru moju brau u Emezu i drugde gde ga smatraju kraljem. U Rimu vlada Cezar Galijen koji nas potuje vie od svog oca. Ali, tvoj mu, ti i Cezar, svi se vi va-rate. Yerujete da ste svetski monici a u stvari ste samo var-vari. Bog je jedina sila i jedini kralj na ovom svetu u kome e uskoro yladati pravda njegovog sina Isusa Hrista. Despoina, ne zaboravi ove moje rei. Ti ivi u lai i sve bitke ovog sveta to nee moi da izmene. Nisi boginja ve samo lutajua dua po-tekla iz pustinje i obeana istoj. Ti izgovara re ljubav, a da ni tvoje srce ni tvoj um nisu spoznali njeno pravo znaenje. 170 Kraljica Palm 7Aatn i okovi 171 XVII RIM Pri poslednjem odbljesku sunca, nepomini oblaci se obo-jie purpurom. uta lopta se, sasvim polagano, sputala na horizontu ispresecanom rimskim palatama i hramovima. Koliko god da je ovaj prizor bio velianstven i zaslepljuju, izazivao je uznemirenost. Praznik Cibele se upravo privodio kraju. Povodom ovog slavlja, Aurelijan je, svojom rukom, rtvovao bika. Tog celog dana krv je tekla u potocima a vazduh odzvanjao od povika svetenika koji su se samokanjavali, ne bi li se umilili bogu. U sumrak se sve polako utia. Daleko sunce, iako i samo preplavljeno rumenilom, kao da se, odlazei na poinak, podsmevalo Ijudskoj sudbini. Da li zbog smrti svoje majke, politike neizvesnosti, Pulini-jevih manevara, licemernih naklapanja senata ili pak udnog Ulpijinog ludila, Aurelijan se, kao nikada do tada,
rastui i za-brinu uprkos injenici da ga je Rim, ba tih dana, priznao za jednog od najmonijih Ijudi u carstvu. Ali, ta mo sada bee potpuno besmislena i nedelotvorna! Koliko mu je sada nedostajalo ono vreme pukih okraja ka-da se sve svodilo na pobedu ili smrt, i kada je ovek, rtyujui samo sebe, podnosio presudu maa. Koliko li je samo puta stavio svoj ma u slubu boga Mitre i Sol-Inviktusa? Koliko je puta osetio njihov vreli dah u telu i krvi? Ti isti bogovi mu danas ne pruaju oslonac i ne daju odgo-vore na pitanja koja ga tite. Da li bi trebalo prihvatti Galijenovo mirenje? Ili moda posluati razumne Pulinijeve savete? A ta uraditi sa silnim Klaudijinim besom? Da li da se upusti u okraj, po elji nekoliko stotina, moda i hiljada, oficira? Ili da se povue, zbog ega bi i njega i Rim optuili za kukaviluk? Ovo poslednje bi ga izloilo riziku da izgubi potovanje legija, kao i podrku, moda ak i nakonost Klaudijinu i Maksimovu. Izbor je bio samo na njemu. Potroio je itavo bogatstvo na predskazanja koja mu nisu pruila odgovor. Bio je potpuno sam. Purpurni krug je polako uranjao medu rimske emprese i hramove. Na trenutak, on se otvori i, poput enskih bedara, bestidno obujmi vrh brda Testakus. Pomrina zavlada i od sunca ostade samo rumena taka na horizontu. Aurelijan zadrhta. Rukom nesvesno potrai drku malog noa koji je uvek nosio ispod toge. Najvei od bogova ga je, i ovaj put, ostavio u potpunoj tiini i neznanju. On je, posmatrajui crveni horizont, bezuspeno prizivao majino lice. Ali nebo mu podari samo prve none tmine i mrane suprotnosti koje ga podsetie na Ulpijino ludilo. Navodei kao razlog Cibelino praznovanje, ona je prethod-ne noi poelela da najpre vodi ljubav sa robinjama u blatnoj kupki pre no to se njemu preda. Jo jednu no pre ove, ona je, zverski naminkana, traila da joj na stomak nanesu meavinu muevljeve sperme i krvi bika kako bi se njome premazala. Ovaj dogadaj je, po prvi put, proizveo svadu, jer se Aureli-jan usprotivio takvom davanju svog semena koje je pre pri-Hilo ivotinjama. Ona se naljutila zbog njegoyog odbijanja te je od tada sve svoje vreme provodila u odajama slukinja, alei im se. Ulpija je svima besramno razotkrivala svoju intimnost, ne hajui za podsmevanja. Da li je Rim prouzrokovao njeno ludilo? Ta iznenadna promena ponaanja i skoro potpuni gubitak razuma su naveli Aurelijana na pomisao da je moda upravo to boiji odgovor na njegova pitanja. 172 Kraljica Palmire I Ako je tako i bilo, on nije znao da ga protumai. Setio se rei koje mu je Julija Kordelija na izdisaju doap-nula:"Sine, ena je ta koja je od Yelikog Sunca poslata kako bi trijumfovao." Ali ta ena koju je pomenula majka zasigurno nije bia Ul-pija. To bi naprosto bilo nezamislivo! Ona u svom ludilu niim nije yladala i nije posedovala neophodnu snagu. Liila je pre na izgubljenu pticu koja leluja iznad bojnog polja u nemo-gunosti da se spusti na zemlju i nade siguran oslonac.
Moda su bogovi ipak ukazivali na Klaudiju? To je delovalo mnogo stvarnije jer je i sama Julija rekla: Klaudija je, poput tebe, boije seme za ostvarenje tvoje sud-bine"? Aurelijana je plaila njena estoka upornost mada, ta god uinila, on ju je uvek voleo. Medutim, ona mu je sestra a bo-govi ne bi trebalo da ukazuju na sestru... - Brate, umoran si. Odmori se. On, iznenaden, poskoi. Klaudija se, nekim udom, obrela na terasi, kao da su je njegove misli uinile stvarnom. Ona rukom podie jedan kraj njegove debele toge i poljubi ga u vrat. - Svi ovi dani su strano iscrpljujui. Rim te nikad ne osta-vlja na miru. Sumrak je pruao dovoljno svetlosti te on paljivo osmotri njene oi, kosu poput crnog jantara, i pundu obmotanu perla-ma koje su se sputale sve do vrata. Primeti da su joj usne prirodno crvene i da je veoma malo naminkana. Oi, toliko sline njegovim, su itavom licu davale posebnu dra i lepotu. On joj je, u dubini due, bio zahvalan na toj jednostavnosti. Njena pojava ga je navela da izmeni zakljuke donete nekoliko trenutaka ranije. Iznenadan Klaudijin dolazak sada vie nije predstavljao pretnju ve zadovoljstvo. Povrh svega, ona je bila u pravu. Oseao se umorno. Pulinijevi robovi su po celom dvoritu oko kue palili ba-klje i svetiljke. Bliila se no. 'latni okov i 173 - Poinje da duva - ree neno Klaudija. Udimo unutra, hladno je. Ona krenu sa njim put stepenica koje su vodile do soba. Aurelijana iznenadi njen miran i staloen glas, sasvim dru-gaiji od Ulpijinog, tako esto zawaenog besom. Dok ju je pratio, oseti veliko uivanje udiui njen parfem. Bilo je oigledno da se Klaudija za sve unapred pobrinula pre no to mu se pridruila na terasi. Kada su stigli, prostorija je ve bila dobro zagrejana. Mirisna ulja, ista odea i toplo vi-no su stajali na niskim stoiima, spremni za upotrebu. Sa druge strane zastora, u prostoriji za sluavke, muziari su svi-rali na harfi i svirali. Klaudija izjavi da bi mu masaa sigurno prijala. Ona mu skide togu i poloi ga potrbuke na uzan leaj. Dok mu je premazivala leda mirisnim maslinovim uljem sa primesom tamjana i bergamota, njeni prsti se zadrae na krivudavim oiljcima. - Davno bee - primeti ona setno. Prepustivi se oputajuem milovanju, Aurelijan ne odgo-vori. Ali zaista, to bee jako davno. Toliko davno da je, s nje-gove strane, nesvesno dolo do udaljavanja. Moda je razlog tome preterano prihvatanje Pulinijevog miljenja zbog ega je sve vie i vie gurao Klaudiju u stranu a da to uistinu nije eleo. Sestrini prsti su na udesan nain odagnali kako napetost miia, tako i sve njegove brige. On oseti da postaje onaj stari nakon to se izbavio mranih spletki starog sekretara i histeri-je svoje ene. Klaudija, kao da mu pogodi misli, ree: - Ja sam kriva. elela sam da izbegnem Pulinijeva preba-civanja i Ulpijinu Ijubomoru. Jadna Ulpija me od skora prezire, to je jae od nje.
174 Kraljica Palmiri Aurelijanu se uini da namerava jo neto da doda ali ona uuta. Nakon to mu je dugo masirala vrat, ree: - Moram da ti pokaem neto. Ona uze, sa jedne od stolica, platneni povez, te ga otvori, da bi iz njega izvadila tanke, pomalo ulubljene listie, nainje-ne od olova. Oni bejahu uredno obmotani oko jednog komada drveta. Aurelijan na njima opazi rei izgravirane u urbi, cr-tee i, svuda unaokolo, magine znake. Sa podsmehom na licu, Klaudija isprui ruku i ponud ih. - Proitaj. On ih uze usteui se. Ve je nagadao njihov zlokoban sa-draj. Crna Cibelo, zarobi Klaudiju, uini da joj lice izgubi nadu i lepotu, neka do kraja svog ivota padne u nemilost! Neka se Klaudija ogadi mom muu Aurelijanu, i neka mu bude odbojna poput lea koji se raspada! Uinite da, u trenutku i, zanavek, nestane kuna Klaudija, neka potee sr iz njenih kostiju i neka joj istruli pubis, neka je se uplai svako ko joj pride! Neka umre od ui i gorine, i neka je Aurelijan brzo povrati. Zelim da joj se odmah grudi i materica oklembese poput bubavaba. Neka se to desi brzo i odmah! Aurelijan baci ploice na pod kao da su ga opekle. - Sluavke su ih jue ujutru nale ispod mog kreveta. Moe da zamisli njihovu zapanjenost! Klaudiji je sve to bilo veoma zabavno. Ona jednim pokre-tom ruke prikupi ploice i baci ih u vatru. <fni okovi 175 Pridruivi mu se, ona otkopa haljinu koja skliznu niz ra-na Na njoj ostadoe samo svilene trake koje su stezale grudi i bedra. Rairivi ruke, ona se okrete na peti kako bi mu se cela prikazala. - Kao to vidi, njene kletve nisu delotvorne! Ona se grleno nasmeja i on prepoznade taj smeh. - Jo uvek sam tu, i jo uvek ne smrdim - naali se Klaudija. Aurelijan skrete pogled. Bio mu je dovoljan jedan pogled na niu da ga iznenada obuzme elja, istinska i, proeta nenou. Ona se potpuno razlikovala od onog uznemirujueg oseanja koje je u njemu budilo Ulpijino ludilo. lako je znao da je sve uzaludno, i da e Klaudija, kad tad, otkriti ono to se golim okom ne moe videti, on se ipak po-trudi da od nje sakrije svoje uzbudenje. - Ulpijino ludilo svakim danom raste - ree uzdahnuvsi. Posmatram je i na trenutke se stidim to mi je supruga.
Ne odgovorivi, Klaudija ga prinudi da ponovo legne. Vie nije bilo rei o masai. Ona ga odgurnu na jastuke, prislom bok na njegov otvrdli ud, te dodirnu usnama duboki oiljak od Mitrinog gvoda na njegovom ramenu. - Trebalo bi je aliti pre no Ijutiti se - ree sa tugom u gla-su. Zaista, smatram da sam samo ja kriva za sve. Mislila sam da je mnogo jaa i da e ti biti savrena supruga. Ali, prevanla me je njena lana nevinost. Ona me je zabavljala i.. Ona naini grimasu i ne zavri svoju misao. Prstima po-mlova Aurelijanove usne pre no to na njih spusti poljubac. - Nadala sam se da e ti se toliko svideti da e u meni najzad videti samo sestru. Sve sam uradila prema tvojim eljama. - Da li ti je poznato zbog ega luduje? - upita ga mili mu butine. On ne odgovori. - Zato to nikada nee moi da rodi. Aurelijan je ve odavno sumnjao. Njemu su Ulpijini ispad vremenom postali razumljivi. 176 Kraljica Palm i r e - Nikada nee roditi! Veruj, sve smo probali - ree Klaudija ne prekidajui milovanja. Dodue, priznajem da smo uradili sve kriom od tebe. To su ipak stvari koje se tiu samo ena... Ona potrai rukom njegov ud ispod koulje. Zatvorivi oi, on joj se potpuno prepusti. I ovaj put, kao toliko puta do tada, on nije bio u stanju da odoli zadovoljstvu! - Ali, Avgust mora da ima naslednike. Ti mora dobiti sina. - Ne zapoinji ponovo istu priu! - usprotivi se on, ne znajui tano emu se opire. - Uskoro e postati Avgust jer e ti Galijen ustupiti svoje mesto. - Grei, ba naprotiv... Ona mu poljupcem zatvori usta. Medutim, uprkos nenim i udesnim milovanjima, Klaudijine rei ga potpuno otreznie. On nasluti i doznade. Odluku je ve bio doneo, i samo ga je strah od mogueg gubitka Klaudijine naklonosti spreavala da je javno obznani. On, Lucije Aurelijan, veliki voda, je imao sa-mo jedan detinjast strah kada su u pitanju Rim i carstvo! On je rukom odgurnu i ree: - ta eli da kae? - elim da kaem da mogu da ti podarim sina. Naravno, sve bismo uverili da je Ulpijino. To je jedini nain da sau-vamo krv Avgusta. On, u trenutku, swati na ta je sve ona spremna! - Ne vredaj bogove! Sta si to mislila u vezi Galijena? Ne uzbudivi se nimalo, ona ponovo pokua da mu se priblii ali, on je grubo odbi. - Odgovori mi! Zato bi mi Cezar ustupio svoje mesto? - Jer nee imati izbora. Molim te, nemoj se time zamarati. On je tako snano odgurnu da mu ona pade pred noge. - Ne, ovaj put neu pristati! Nee ubijati meni iza leda. Klaudija ga paljivo osmotri. Tako slini pogledi se ukrstie. Aurelijana su te nebesko plave oi proslavile medu legionari-ma dok su za varvare predstavljale strah i trepet. Sada se one suoie sa istim odlunim plavetnilom.
177 \A, fc ' _ .___ _ __ _________ Nakon nekoliko trenutaka, Klaudijino lice se naglo izmeni. Njegova lepota se izgubi pod maskom mrnje i nasilja. Aurelijan je morao da obuzda svoju elju da je uzme i vrsto prigrli. Ah, kada bi samo mogao da povrati ono neno lice od malopre! Ali, to je bilo nemogue. Sada je pred njim bilo istinsko Klaudijino lice. - Aurelijane, ne budi glup. Zar misli da bi se Galijen na tvom mestu ustruavao? - Ali on eli mir i ja sam mu potreban. Potpuno je u pravu. Njen osmeh ga, poput bia, oinu. - alim te! Jedino ti moe da veruje u takve gluposti! Zar si u toj meri naivan? Sve to Galijen izgovori je la! Kada e to shvatiti? Ono pismo koje si od njega primio ne znai ba nita! To su samo prie za budale. Na sav glas viui, ona ga je dlanom udarala po grudima. - Aurelijane, to je samo obmana! Pravu istinu od tebe skri-va onaj odvratni starac Pulinije. Galijen se tebe plai i zbog toga eli da te kupi, ne bi li osigurao svoju bezbednost. Ti uporno veruje Puliniju koji se sa tobom poigrava kako mu volja. Makar jednom u votu, otvori oi! Tvom milom starcu je samo jedno na pameti. On eli da nas razdvoji, on me pijunira, on... Ona, preplavljena besom, zastade. Upravo tu mrnju, vie od svega ostalog, Aureljan nije mogao da podnese. On je dotwati sa namerom da joj naudi, moda ak i da uniti tu lepotu koju je voleo vie od svega. - Klaudija, uuti. Ja dobro poznajem Pulinija i mogu sam da procenim istinitost Cezarevih rei. Uostalom, ve sam do-neo odluku. Ukoliko se Galijenu neto desi, zaboravi da sam ti brat. Klaudija je stajala potpuno bleda. Povez na grudima joj be-e spao otkrivi svu lepotu njenih grudi. Ona ih ednim po-kretom prikri, te se odmae, poput zveri iskeenih usta. 178 Kraljica - Ako se ja pitam, ve sada mi vie nisi brat. Naa majka je pogreila. Ti nee biti Avgust. I ja sam se, izgleda, oduvek va-rala. Nema nimalo hrabrosti. Glup si i bezvoljan koliko i ti tvoji starci koji ti se toliko dopadaju. Ona se jo odmae, navlaei haljinu. Njemu se priinie suze u njenim oima. - Ne, nisi mi vie brat! Morae da se zadovolji svojom enom budui da ne zasluuje nita bolje. Mrnja je izbijala iz svake njene pore. On napokon swati da Klaudija ne oplakuje njega, ve izgubljeni san o moi.
Kada je nestala iza zastora, Aurelijan otkri u vatri polu-rastopljene ploice od olova. Bogovi su se ipak osvetili a Ulpi-jine kletve ostvarile. Uz straan krik, on prevrnu postolje sa ugarcima. 179 XVIII EMEZ Zajapurenih obraza i kose slepljene od znoja, Ahemu svima pokaza svoje radosno lice. Ona spusti bebu koja je na sav glas plakala u Zenobijino naruje. - Rodila je deaka! Ba kako je njegovo velianstvo elelo! Dete je imalo veliku glavu koja je sve podseala na oevu. - Izleteo je iz svoje majke kao kola iz pei - radosno ree Ahemu, golicajui bebinu bradu. Zenobija duboko udahnu taj, tako izuzetan, miris novo-rodeneta. Zatim ga poljubi u pulsirajue elo i prepovi ga u isto platno. - Dina jo uvek spava? Vie ne krvari? - Sve je u redu. Ona je snana, ne brini. Cini se, kao da se poradala ve desetak puta! ekaj, nee tako uspeti da ga presvue. Ahemu joj oduze platno te joj pokaza. - Ovako se to radi! Sve vreme se smejala i glasno priala. Yidelo se da joj je laknulo nakon svih potekoa. Dina je, dva dana ranije, osetila porodajne bolove. Ahemu i Zenobija su se istog trena zatvorile sa njom u odaje. Zatim je sve palo na sposobna Egipankina plea jer Zeno-bija nije htela da rizikuje. U palati se proulo da e Despoina Zenobija uskoro roditi te da porodaj, prema Balaminovoj elji, preputa svojoj dadilji koja je i nju donela na svet. Ona joj je pomogla koliko je mogla. Dina se pokazala kao veoma hrabra. Uvijala se od bolova sve dok joj, te poslednje ci> nije pukao yodenjak. Na sreu, dete se brzo rodilo i bez nekih veih potekoa. Da li si obavestila njegovo velianstvo? 180 Kraljica Pg lmi - Sve sam uradila po tvojoj zapovesti. Rekla sam mu da e tek veeras moi da vidi svoje dete. Ahemu uze dete u naruje, i prisloni majunu glavu na svo-je grudi. Ona je bila slika i prilika prave dadilje. Beba prestade da plae, jo dva puta coknu, sisajui jezik izmedu tananih usana, te zaspa. Zenobija se osmehnu. Prvi put nakon mnogo vremena. Ahemu presrete njen pogled, i najednom, zahvaene tunom ozbiljnou, zanemee. Zenobija odagna uzbudenje koje joj stezae grlo, - Hajdemo da obidemo Dinu - ree. - Desilo se udo! tvrdia je uporno Dina. Ah, kako sam srena! Leale su, jedna do druge, na krevetu, sa bebom na sto-maku. Tamni kolutovi oko oiju su otkrivali Dinin umor, ali je istovremeno njeno lice blistalo od sree. Neto malo pre
po-rodajnih bolova, ona je zatraila od Zenobije da joj pokae oiljak kako bi proverila da li rana zaceljuje. Od nje bee preostala samo tanka, jedva crvena crta. - Dete se rada a tebi se rana zatyara. U isto vreme! Pa to je zaista udo! ponavljala je. Napokon je Bog sasluao moje mo-litve. - Bilo je i vreme! - naali se Ahemu razmenivi znaajan pogled sa Zenobijom. Ali, moda i jesi u pravu da je ovo udo u koje vie nismo verovali. Ne odgovorivi, Zenobija oprezno pomazi detinju glavu. Kada se, onoga dana, vratila iz kue hriana, Ahemu ju je doekala sa silnim zamerkama. Gde je ila u takvom stanju? Zar eli samu sebe da ubije? Ali, Zenobija se samo sruila na krevet ne sluajui je. Kada je Egipanka uvee dola da je previje, od iznenadenja je izgu-bila mo govora. Rana vie nije krvarila. Gnoj se bee povu181 / i^ ~ - i-----------kao, a sa njim i crvenilo koe, ostavivi za sobom sve i potpuno ist rez. - Koga si videla? - upitala ju je Ahemu. Zenobija nije odgovorila. Sutradan ujutru, vie nije bilo me-sta za sumnju. Rana se zaista zatvarala. Po prvi put, nakon nekoliko meseci, Zenobija nije bila na stranim mukama. Nakon to joj je namestila lagan zavoj, jer rana vie nije zahtevala dodatno premazivanje pomadama, Ahemu klimnu glavom, - Bila si kod hrianina, zar ne? Kod onog koji je preiveo vatru i sada vie nema lice... Najednom je uutala, ne isputajui Zenobiju iz vida. Ona se priseti Ofalinih rei i pretnji te, u trenutku, sve shvati. Ha-vad je jo uvek u ivotu, dodue, sa drugim imenom i licem. Ostale su, u tiini, jedna naspram druge, sa istim stranim mislima. Zatim je Egipanka iroko razmakla ruke i, po prvi put, nakon mnogo godina, snano zagrlila Zenobiju, kao neka-da, kada je ova jo bila dete. Neto kasnije je, upotrebivi lano nemaran ton, izjavila da je hrianin iz donjeg grada poznat u itavom Emezu, pa ak i u palati. - Za njega kau da ini uda sa svakim svojim udisajem i izdisajem i da prvenstveno pomae enama i deci. Jo tvrde da ima svog Boga u ruci. Videvi da Zenobija nema nameru da bilo ta doda ili objasni, ona samo uzdahnu: - Uostalom, nama je bitno da tvoja rana napokon zaceli i da vie ne pati. Bila je u pravu. Trag od persijskog gvoda je polako bledeo, a njene patnje e se uskoro pretoiti u seanje. Ali, na njoj se pojavila jedna nova zjapea rana koja nije bila od krvi i mesa. Ona ju je sada bolela isto kao i prethodna. Medutim, ona nije prekidala dah i zadavala vruicu ve je naprotiv, napadala strpljivo i tiho poput zmije. To prepredeno zlo je ualo u pri-krajku i ekalo trenutak nepanje da zaskoi i uasne svoju 182 Kraljica Palmire
rtvu. Zenobiji je bilo jasno da je od tog zla nee osloboditi ni jedno udo. - Tuna si? - upita je Dina. - Nisam! lagala je Zenobija. Nisam! Ba naprotiv. Srena sam i zbog tebe i zbog sebe. Ona prisloni Dininu ruku na usne te, isprepletenih prstiju, pomazi bucmastu bebinu bradu. - Njegovo velianstvo e ga nazvati Yabalat, po svom ocu. On e jednoga dana postati kralj a ja u za njega osvojiti kraljevstvo, veliko koliko i Rimsko carstvo. Dina se nasmeja zajedno sa kraljicom. Medutim, Ahemu je i dalje utala. - Da li ti to misli ozbiljno? Ponovo e ratovati? Zar ti nije bilo dovoljno? Zenobija pokua da se na to nasmeje i naali ali joj glas zadrhta. - Dadiljo, ja sam Alat. Preesto zaboravlja na to. Njena sudbina je da predvodi vojnike. Ona podie dete i prisloni majunu glavu na svoju. - Sada imam razlog vie. Osvajanja Odenata i Zenobije e uiniti slavnim Yabalata. Upravo to je i rekla njegovom velianstvu kada je doao da ih poseti. On je zatee u krevetu, sa detetom na grudima. Moda je i bio iznenaden to ne vidi pravu majku ali se ipak povinova ne trepnuyi. U pratnji Nurbela i nekoliko slugu, on nespretno pokaza svu svoju dirnutost i oduevljenje. On ispru-i ruku kako bi dodirnuo elo svog sina ali se upai Yabalato-vog sitnog lica te se tre uz osmeh. Zenobija izjavi: - Za nekoliko dana u opet moi da navuem oklop. Kre-nuemo u pohod na Persijance i oteraemo ih na drugu stranu reke. Na sin zasluuje kraljevstvo vee od svih do sad. Uz sam, Odenate, i uiniu sve da se na bojni pokli uje rvn uzbudenja, njegovo velianstvo joj poljubi elo. To je bio prvi poljubac koji je sebi dozvolio i prvi na 1 nobija ikada pristala, Yabalat je opijenmlekom spavao, vrsto priljubljen uz ma,ine erudi. Zenobijaje posmatrala majku i sma. Ona poele da ga, im malo poodraste, odvede na jezero Nebeskog poljupca.Ta misao je najednom rastuzi. Ona zn joi ie sada izjedala duu i zadavala straan bol. Svaki put kada bi pomislila na jezero, setila bi se Havada koii ie postao Simon hrianin. Upravo ta pomisao na lai je najvie Ijutila Simona, coveka koji je izdrao vatrenu stihiju radi svog Boga, i koji nije -tuknuo pred Rimljanima borei se za istmu. Ona ie pak bila satkana samo od lai. Nien sin, uistinu, m bee njen, kao to ni mu ne bese n,en. Rodila ju je jedna ena koja je umrla na porodaju, a ne minova zvezda kako misle mnogi lakoverni. Balamin joj je odavno okrenuo leda. Jo u Dura Europosu Bogovi su izabrali Havada a Simon je izabrao jednog Boga kako bi mu bio draii i blii! Njoj, Zenobiji je preostajala samo jedna istina ko,a se ticala njene hrabrosti i strela na bojnom polju. Zahvalju}uC1 pobe ma, ona je postalaMat Rat e uiniti da zaboravi na razo Havadovo lice i Simonov prezir. Trei deo Vreme ubica 267 - 270. godine posle Hrista okovi 187 XIX
ANTIOHIJA Dete je posmatralo meandere Oronta koji su se pruali sve do grada Antiohije. Na reci je bilo mnogo amaca mada ni je-dan ne bee vojni. Jo manje je moglo da se pomisli da je u pi-tanju neka od kraljevskih lada sa svojom bunom i veselom posadom. Yelelepnih povorki nije bilo ni na stazi poploanoj merme-rom koja se prostirala du reke. Taj put je krasilo na hiljade stubova i statua koje su po njemu bacale udesne senke. Na-izmenino su se pojavljivali as peaci, as zaprena vozila. Ali, to su bili samo obini trgovci, putnici ili seljaci. ak su i mali karavani kamila sa raznobojnim samarima bili samo obini karavani. Detetovo razoaranje se pretvori u mrnju. Ono udari no-gom o zemlju te se okrete ka Dini i povika: - Bila mi je obeala! Ona je laljivica. Nisu doli! Dina se umirujue nasmei. - Mili, budi strpljiv. Doi e. Ona isprui ruku da ga pomiluje ali je deak besno odgur-nu. On zatim izvadi iz pojasa mali no sa seivom jedva neto duim od dlana. Deak bee veoma ponosan na ovaj oev po-klon. U nekoliko zamaha, on posee cvetove purpurnih i belih dalija koje su rasle uz samu ivicu vrta, na breuljku, sa koga se pruao najlepi pogled na Antiohiju. Dina ga neno izgrdi. - Yabalate! Nemoj unitavati cvee! Majka e se Ijutiti! - Ba me briga! Sve u ih isei, pa neka zna... Suze su potekle niz deakovo lice. - I ti si nevaljalica - ree drhteim glasom. I ti si me lagala! Dina unu i oduze mu maleni no. 188 - Andele, smiri se. Povredie se. - Ja nisam andeo! Rekla si mi da e doi za moj rodendan To je danas! - Yabaate, tek je jutro - usprotM se neno Dina. Oni mora-ju da prevale veliki put od Tarse. - Nije istina. Moja majka ima brzog konja. Ponekad, ak ni otac ne moe da je stigne... - Onda ga ona sigurno eka kako bi zajedno doli - odgovo-ri Dina smejui se. Ona ustade drei, sve vreme, deaka za ruku. Krenue ka drugom kraju vrta da se zabave. Dina mahinano baci pogled da proveri prisustvo straara. Kao i uvek, oni su stajali na vratima koja su vodila u enske odaje. Dete, ne elei da je prati, pokua da se otrgne. - Yabaate - ponovi Dina, zna da tvoji roditelji uvek ispune obeanje. Doi e pre mraka. - Trebalo je ve da budu tu! Moj rodendan je poeo u zoru! Ona primeti, u desnom oku vrta, izmedu dva grma hibiskusa, smedu senku, neko platno. To je sigurno bio neiji ogrta ili pojas koji su batovani zaboravili. Morae kasnije da im skrene panju jer Zenobija ne voli neurednost. U daljini se zau rog. Tri duboka tona su oznaavala dolazak njegovog velianstva i Despoine. - Stigli su! Deak se ote Dini. Ona pokua da ga zadri, ali odustade videi koliko je srean. - Stigli su! Doli su zbog mene! Krajikom oka, ona jasno vde kako se senka, tkanina, ta god da je to bilo, podie i poprima Ijudsko oblije. Sada je pred njima stajao ratnik sa crnom bradom i otvorenim ustima bez ijednog zuba. Dina pomisli: "Lice zla!"
Pre no to je i shvatila ta se deava, ona povika za dete-tom. Ona vide pogled ratnika, njegove ispruene ruke i ake 7latnioko_uj_ 189 koje se spremaju da nategnu luk. elina glava strele je ve bi-la uperena u detetove grudi. Dina ponovo kriknu: - Yabalate! Nije ni znala a ve je trala. Njeno telo je poletelo, uprkos tunici, velu, ogrlicama i tekim narul<vicama. Ona prekri dete poput ptice, preduhitrivi odapetu strelu. Kroz glavu joj pro-lete ivot i budunost njenog oboavanog sina. Ljubavi moja, sine moj! Oni zajedno padoe na tlo. Dina oseti malo telo ispod svog, a ve u sledeem trenu, strelu koja zapara njen bok. Ona shvati da nikada vie nee ustati. Sada vie i nije bilo vano. Deakovo telo je bilo vrsto priljubljeno uz njene grudi i stomak. Drhtao je, ali je bio nepovreden. - Yabalate! Dete je, uasnuto, vikalo. On se pomeri pokuavajui da pobegne. Prikupi snagu i od-gurnu Dinino telo u stranu. Poput vatre, trzaji preplavie nje-na bedra. Ona, razrogaenih oiju, udahnu vazduh poslednji put. -Ne! Jo uspe da vidi ubicu kako joj se pribliava. Ne! Ona to nee dozvoliti! Zverski riknuvi, Dina uwati deaka za nogu i gurnu ga ispod sebe. U bunilu, vide oklop, stit i bljesak maa. Ispusti poslednji krik. - Yabalate! Zenobija kriknu, cepajui svoju sveanu tuniku koja je spreavae da potri. Izmedu palminih stabala i belih stabljika jasmina, ona vide strau sa okrvavljenim orujem. Yojnici su nemono stajali, izbezumljenog pogleda. - Vabalate! /1 190 Kraljica Pal Dete je, jo uvek, lealo zgreno ispod Dininog tela. Ona ga je, i u smrti, vrsto drala uz sebe. Deak nije uspevao da odvoji pogled od lica koje ga je posmatralo. Glava mlade ene sa irom otvorenim oima, se bee otkotrljala nekoliko koraka odatle. Deak je drhtao itavim telom i bio sav crven od krvi. Ubi-ine noge, koje su straari prikovali za tlo, sada su leale, is-prepletene sa Dininim. Njihova dva tela su liila na rasko-madano truplo neke udovine iyotinje. - Sine! Zenobija ga otre iz naruja mrtve Dine i podie ga smeju-i se od olakanja. - Sine, ti si iv! Dete se otimalo. elelo je jo da posmatra mrtvo tetkino lice. Deak je hteo da Dina prestane da zuri u zemlju nato-pljenu krvlju i da skrene pogled ka njemu. Zenobija mu zagnjuri lice u svoju tuniku. - Ja sam tu, Yabalate. Sine, tu sam. Najzad, on joj rukama obgrli vrat i zajeca.
Ahemu se pojavi na vratima vrta. Ona dotra rairenih ru-ku. Iza nje se, sav prebledeo, pojavi jedan Nurbelov porunik i ree: - Despoina! Despoina... Njegovo velianstvo! ossocaso Nurbel je, na kolenima, neujno plakao. U naruju je drao glavu Yelikog Odenata. Njegove suze su se meale sa krvlju koja je pokuljala iz preseenog vrata njego-vog voljenog kralja. On ne podie pogled u trenutku kada Ze-nobija urno utra u prostoriju. Nurbel se osvesti tek kada ona kleknu uz nepomino telo njegovog velianstva. Tada vide na njoj okrvavljenu i iscepanu tuniku. - Zar su i tebe pokuali da ubiju? - Ne mene... 191 - Dete? - Yabalat je iv zahvaljujui Dini koja se radi njega rtvovaa. Ona dowati ruke Yelikog Odenata. On je sada delovao mnogo manji i lepi nego kada je bio iv. Ona zagnjuri lice u njegove mrtve dlanove. - Muu moj! Besni jecaji joj zaparae grlo. U njoj se javi elja da ga obaspe reima ljubavi i da mu prizna naklonost koju je ve dugo oseala. Ovaj ovel< je verovao u svaku njenu re i nikada se nije us-protwio njenim upornim hirovima. On ju je jedini smatrao se-bi ravnom. Zenobija ga, po prvi put, prekri svojim telom i oba-su ljubavlju i poljupcima koje mu je do tada uskraivala. - Yoljeni - ree apatom, naslonivi glavu na njegovu zjape-u ranu na vratu. Ah, ti veliki neni muu koji si me voleo vie no to sam ja samu sebe volela! Pristao si ak i na nametnuto Dinino telo! Sada je sve bilo uzaludno. Bogovi su uzeli ljubavnike. Mr-nja ih se doepala ostavljajui, osvete radi, Zenobiju samu. Oko njih se ve bee okupila gomila sveta. Kraljica ustade i glasno izjavi: - Velianstvo, tvoj sin e jednog dana biti najvei vladar. Tvoja smrt e biti njegova mo, Yeliki Odenate. Zaklinjem se sveano nad tvojom krvlju koja u suzama tee niz moje lice. Pamtie te vekovima. Ona se osloni na Nurbela koji joj pomoe da se pridigne. fek tada oseti prisustvo ubica u prostoriji. To su bili palmirski ratruci preobueni u trgovce. lako do pola zamaskirano, Ze-nobija prepoznade jedno lice. Hajran! Mogla sam da pretpostavim! Pobedio sam, devojko iz pustinje! - zacereka se Hajran pre ga straari uutkae. Ti si ubila moju tetku i moje pri-! Ovo je najlepi dan u mom ivotu! - Naravno, on je krivac za sve - zagrme Nurbel. Od onog dana kada sam dopustio tom psu da napusti grad, znao sam da e da poini neko zlodelo. Rekao sam njegovom velianstvu da nije trebalo da ga ostavimo u ivotu!
- Sada je gotovo. Ubiu ga! - proita Zenobija dohvativi straarev ma. Otrica je ve visila u vazduhu iznad Hajranove glave kada joj Nurbel zadra ruku. - Despoina, nemoj... Zenobija se opirae kao da ga ne uje. Nurbel ne dopusti da zamahne i primora je da ga pogleda. - Ja sam kriv to je njegovo velianstvo stradalo. Trebalo je da ga bolje pazim. Ja u obaviti pogubljenje i poslati ovog o-veka u pakao gde i pripada. Ona ustuknu jer vide na Nurbelovom licu svoj bes i tugu. - Nikada ti nisam nita traio, kraljice Palmire - proaputa on. Ti zna da ti ja pripadam, ali danas mi uini. Ona samo trepnu. Pomislivi da pristaje, Nurbel je pusti. Istog trena, Zenobijina ruka munjeyito skliznu ka Hajranovoj vilici koju seivo prepolovi. ovek se srui, bolno jauknuvi. Sve se zavri smenim klokotanjem iz njegovog grla. Zenobija baci ma Nurbelu pred noge. - Sada je tvoj. Te veeri, u Antiohiji zabranie sva svetla, slavlja i zado-voljstva. Gorele su samo vatre u hramovima u koje su oa-loeni Ijudi hrlili nosei darove. U mrkloj noi su svi mogli da uju krike sina koji je ubio svog oca. Nurbel je dugo muio Hajrana lomei mu jednu po jednu kost u grudima. eleo je da ga sa svakim otkucajem nje-govog srca kazni za izdajstvo. Nakon muenja, prenesoe ubiino telo pred veliki amfite-atar gde ga natakoe na kolac. Svi gradani se tu okupie da izraze svoje negodovanje, da ga kamenuju i gadaju blatom njegovo izranjavljeno telo. Tek u zoru, sa prvim zracima sunca, bogovi pristadoe da mu otvore vrata svog pakla. Zlatni okovi 193 XX SINGIDUNUM, DUNAY Aureljan je stajao na vrhu malog utvrdenja i posmatrao obalu Dunava. Pre dvadeset i sedam godina je, na ovom me-stu, sa samo tri stotine legionara, desetkovao varvare. Yeliki grad se danas prostirao na tom irokom zavijutl<u gde je, nekada davno, struja nakon bitke nanosila leeve i olu-pine brodova u plamenu. Reka je bila ogromna i inilo se da njom tee ona ista natmurena i siva voda. Medutim, vodeni tok je sada bio ispresecan branama jedne luke u koju su pris-tajali veliki trgovaki brodovi. Zidine grada su se protezale duboko u polja, briui seanje na vojnike koji su jednom tu doli da umru sa osmehom na usnama. Prolo je dvadeset i sedam godina! Medutim, Aurelijan se jo uvek sea povika varvara zahvaenih vatrenom stihijorn. i pobednike pesme svojih legionara koji su, po prvi put, uzvi-kivali njegovo ime. Dvadeset i sedam godina! Sve je bilo drugaije ali, u isto vreme, tako isto kao nekada. Singidunum je postao grad. Ve deset godina, mnogo manje brodova je pristajalo u luku. Ovih poslednjih meseci, njihoy broj se naroito smanjio. Svi brodari iz Mezije ii Germanije su se plaili ponovne racije varvara. Hiljadu puta poraeni, Goti ili Alamani, Roksolani ili Jazi-gesi, neprijatelji Rima su se opet iznova radali. Dodue, sa drugim jezikom i orujem ali sa uvek istim i nezasitim
arom da osvoje Rim. A on, on se uvek vraao u iste vojne logore i obilazio iste frontove, kako bi bodrio legionare i po stoti put otpoinjao iste bitke. Pobedivati, i opet pobedivati, iako te po-bede nikada do kraja ne zbriu neprijatelja sa lica zemlje. 194 Kraljica Pa li Tome nije bilo kraja a Rim je posustajao poput predugo progonjene zveri. Ah, zar su bogovi mogli da ih se odreknu vie od ovoga? Aurelijanu se inilo da sa rekom i kinirn kapima neujno otie i krv iznurenog Rima. Sve gua magla je kvarila pogled na udaljenu, suprotnu obalu reke. I to ga, jo jednom, podseti na ono jutro pred okr-aj sa varvarima, kada je magla potpuno pomutila vidno polje. Aurelijan samom sebi prebaci na pesimizmu. Uostalom, i tog dana, dok su ekali neprijateljsko nadira-nje, on je sumnjao da e ga Mitra i Sol - Irwiktus prepustiti sudbini. Medutim, bogovi ga tada nisu napustili, kao to ga ni kasnije nisu napustili, prilikom svih okraja koji su usledili. - Vodo... Iz razmiljanja ga tre glas jednog tribuna. - Najavljujem dolazak prvog sekretara. Njegova prethodni-ca je upravo prola kroz tajni prolaz. Nestrpljenje koje je Aurelijan osetio pre tri dana, zbog na-javljene Pulinijeve posete, sada ga ponovo obuze i raspri svu melanholiju. Dolazak prvog sekretara senata, Pulinija, starog sedamdeset pet godina, na daleke obale Dunava, je moda bio znak da se Rim napokon budi iz svoje umalosti. tni okovi 195 Za est godina, koliko se nisu videi, Pulinije je izgubio svu svoju kosu i zube. Sada nigde nije iao bez krznene kape po-stavljene koom i dodatno ukraene kiankama. Jedna od njih je imala na sebi profil Avgusta Yalerijana, za koga se, prema priama koje su ponekad stizale iz Persije, govorilo da je jo uvek u ivotu. Aureijana je veoma potresla Pulinijeva boleljivost i velika slabost. Njegove ruke i lice bejahu prekrivene votanim tkivom a injenica da je jo bio u mogunosti da se kree je predsta-vljala pravo udo. Skoro sve vreme su ga, zbog iznurenosti, prenosili sa stolice na stolicu. Na njemu je jedino pogled bio onaj stari, ironian i pronicljiv. Dok je grdio svoje robove zahtevajui da ga podignu sa ogromnih jastuka koji su prekrivali vozilo, on pogodi Aureli-janove misli. Suvo se nasmeja i ree: - Znam! Loe izgledam deae. Ali, veruj da to nije samo zbog napornog puta. Srean sam jer bar nemam kugu! Dok su ga sluge paljivo sputale na stolicu postavljenu bal-dahinom, on uhvati Aurelijana za ruku. - Vodo, ti ne moe da zamisli ta se deava. Kuga je svu-da. Ba svuda! est dana nisam ni odkrinuo prozor na mojim kolima! On ponovo zastade te se veselo nasmeja. - Ali budi bez brige. Ne umirem od kuge ve od starosti! U al, on, da bi se dokazao, udari po ledlma najblieg roba.
- Aurelijane, da li ima neku toplu sobu za mene? Sanjam o tome itav put. Leto se blii kraju a ja se smrzavam... Potre-bna mi je jedna dobro zagrejana prostorija da napokon zabo-ravim ovu prokletu kiu. Neto kasnije, poto mu je elja ispunjena, posluivi se mlekom i kajganom, on blaeno zatvori oi i razvue otvrdle usne u osmeh. - Deae, sada me ostavi da dremnem par sati pa emo onda priati. Dok je osmeh zadovoljstva otkrivao njegove ruiaste des-ni, on dodade: - Znam da jedva eka da uje ta imam da ti kaem. Sveano obeavam da neu umreti u snu i da u ti sve ispri-povedati nakon to se probudim. Usred noi, dok je ceo logor spavao, on naredi da pozovu Aurelijana. Udobno zavaljen u krzna na krevetu, Pulinije ga osmotri i ree: 196 Kraljica Palmire - Deae, ni ti ne izgleda najbolje a starost, u tvom sluaju, ne moe da ti poslui kao izgovor. - Malo je razloga za dobro raspoloenje, sekretaru. Nadam se da e tvoj dolazak bar neto izmeniti. Pulinije ponovo baci na njega pogled pun podsmeha. - Sto se ostalog tie, nita se nisi promenio. Jo uvek se dri svog vojnikog stava. On izvue, ispod pokrivaa, smralu ruku i uperi prst u zid. - Pre no to otponemo, smemo li ovde govoriti? Aurelijan pokaza na desetine baklji i lampi koje su osvetljavale sobu. - Sami smo. Svi u logoru spavaju. - A zidovi? - Pulinije, nainjeni su od kamena. - Kamen je ponekad porozan, pogotovo kada je osoba koju poznaje u pitanju. Aurelijan ironino podie obrvu. Pulinije klimnu glavom i ree: - Nemoj me drati za staru budalu! }a, za raziku od tebe, odlino znam o emu priam. ta misli, zbog ega sam pre-valio hiljade milja bez obzira na moje zdravstveno stanje? On zapovednim pokretom brade pokaza na vrata. - Proveri da li poznaje straare u hodniku. Nakon to je Aurelijan izdao naredenja i odabrao strau, Pulinije ga ponovo obazrivo osmotri. - Veliki vodo, Lucije Aurelijane, vie nisi Ijut na mene? - Nikada nisam ni bio, prvi sekretaru. - Ah! Onda mora da si se dobro pretvarao! Ja se odlino seam kada si napustio moju kuu u Rimu bez pozdrava i rei zahvalnosti... Bio si besan kao ris. - Nita me vie nije zadravalo u Rimu. Zar se ne sea da sam ti pisao i zahvalio se tim putem? - Primio sam jedno kratko pismo a, zatim vie ni jedno. - Ja nita nisam zaboravio, sekretaru. Ni tvoju pomo kada mi je majka bila na umoru, ni tvoje savete. Traio si od mene 7latni okovi 197
da se sloim sa Cezarom i ja sam te posluao. Niko ne bi imao koristi od mog javnog priznanja u Rimu te sam odluio da dodem ovde. Pulinije se sloi pokazujui svoje ogoljene desni. - Znam. Znam ta je sve preiveo tvoj ponos i koliko te je sve ovo kotalo. Ali, veruj mi deae, zaista mi je bilo krivo nakon one strane svade sa tvojom sestrom i tvojim legatom. Patio sam gledajui vae razdvajanje... Aurelijanov pogled ga podstaknu da nastavi. Njegova glava, prekrivena konom kapom, se malo zatrese dok je mravom rukom pravio pokrete kao da tera dim. - Dobro, ostavimo sada prolost. U pravu si. Zaboravimo. Bitno je da se ja nisam promenio. Svih ovih godina koliko se nisi pojavljivao u senatu, ja sam tvoje ime izgovarao svaki put kada bih otvorio usta... On zastade, namrtenih obrva, te kaiprstom ponovo pokaza na vrata. - Da li si siguran? - Potpuno. - To nije dovoljno! On, jo jednom, paljivo oslunu, te slegnu ramenima. - Imaj u vidu da ono to u ti danas rei ne potie samo od mene. Kroz mene e uti glasove Klaudija, Probusa, Karusa i Diokecijana. Svi oni su po moi tebi ravni. U ime senata te posthumno pozdravljaju Flavije Antiohijan, Pomponije Basus i Yirije Orfitus. On ponovo zastade da udahne vazduh, te mirnije nastayi: - Ti zna zato nisu mogli da me prate. Mene smrt vie ne plai. Da skratim priu: dolo je tvoje vreme. Ne moemo vie da trpimo Galijenove promaaje. On uutkuje sve one koji mu se ne dodvoravaju i nipodatava senat. Niti koga slua, niti eli da uje iako odasvud sevaju pretnje. Gali, Iberi, Afrikanci! Svi oni strano bue i proglaavaju Avguste koji su do jue pro-davali smokve ili se nalivali pivom. Kuga i siromatvo haraju. 199 ________________.-----------------------: Novac koji je do pre pet godina vredeo dve mere zlata sada, ^ najboljem sluaju, vredi jednu! I evo, stigosmo do poslednjeg Galijenovog poklona: inkvizicija svega i svakoga. Galijen za-viruje ak i u nae nunike ne bi li otkrio neko sakriveno bla-go ili pak zaveru. Aurelijane, vreme je. Potreban nam je novi Avgust. Jedino ti moe da nas izvede na svetlost. Samo ti. Aurelijan je sve vreme stajao dok je sluao Pulinija. Sada se primora da krui po sobi. Najzad, rei su bile izgovorene! Uprkos groznici koja se irila njegovim telom, on odgovori, to je mogao mirnije: - To i nije neka novost za mene, sekretaru. Medutim, mi smo se sloili da se neu suprotstavljati Galijenu i ruiti nae carstvo. Ja se toga i dalje drim. Ako bismo i okrenuli legije protiv Galijena, varvari bi se veoma brzo dokopali naih graninih prelaza. - Prestani da se vrzma - zakuka nestrpljivo Pulinije. Vrti mi se u glavi od tebe. Moram da ti kaem da se sada sve pro-menilo. Sve je drugaije, i ja sam se zbog toga odluio na ovaj put. Kada sam napustio Rim, Galijen je, trijumfujui na Foru-mu, naredio defile od dvadeset hiljada persijskih zarobljenika. Kralj i kraljica Palmire - sea se one kraljice u
crvenom ok-lopu? - su pobedili Sapura. Lepa i velianstvena pobeda, kao to smo i oekivali. Nizibis, Karhes, Tarse, Ktezifon, Babilon... Odenat i Zenobija su osvojili sve to im je bilo na putu od Ka-padosa do Eufrata. Pria se ak da su u Ktezifonu pobili mno-tvo Ijudi. Bogovi su i njima i nama bili naklonjeni! Odenat nam je i dalje veran, to je za nas srea koja se retko deava. Povrh svega, svi vojnici oboavaju kraljicu Palmire, kao to ovde oboavaju Dianu, Junonu i Veneru zajedno... Pulinije zastade da se odmori. Zatim, baci letimian pogled na ulazna vrata. - Dobro - nastavi on coknuvi jezikom, Galijen je bar bio doyoljno razuman da nagradi Odenata zvunom titulom i da ga prozove, ako me seanje ne vara, Yelikim spasiocem i obnoviteljem Istoka. Takode mu je dodelio i deo vlasti nad tim lepim oblastima i na taj nain izbegao proglaenje jo jednog lanog Avgusta. Da zakljuimo, bitno je da se Carstvo odralo na Istoku i da vie nemamo razloga za brigu. - Drago mi je to je sve ispalo dobro na Istoku, ali na Du-navu, ili povie, na Rajni, situacija je potpuno drugaija. - Kada me ne bi stalno prekidao, moda bi i uo ta imam da ti kaem. Mi ne eimo da okrene legije protiv Galijena, niti da napusti granice radi, kako ti kae, asne pobede. Pulinije uuta. Ostavio je, na trenutak, Aurelijana da dobro odmeri ono to je upravo uo, a zatim, klimnuvi glavom, nastavi: - Vodo, ti mora lino da smakne Cezara. To su, znai, hteli od njega. Da ubije Galijena. Klaudija je to oduvek elela. Ali, on je sa sestrom raskrstio, i ostavio Ulpiju da potpuno poludi sama u Rimu, upravo da bi izbegao to krvoprolie! - Mi emo svi biti uz tebe - aputao je Pulinije, i to ne samo na reima. Svi smo se syeano zakleli pred Mitrinim oltarom da emo te slediti. Aurelijan ne odgovori. Pulinije podie pehar. - Naspi mi pie. Grlo mi se osuilo od silne prie. Aurelijan mu nasu toplo vino sa medom. - Avgust Yalerijan nije mrtav - primeti on. Ono to vai za ^alijena, vai i za mene. Dokle god Yalerijan ivi, Rim nee imati drugog Avgusta. - Ah! - iznervira se Pulinije prosuvi malo vina. Kako mo-emo znati da je iv? Kao da ga na trenutak obuze kajanje, te on, u znak po-toyanja, ovla dodirnu Valerijanov lik na svojoj kapi. - Jadnik - promrmlja napokon sekretar. apurov otira! I to 1 njegovim godinama! Kakav uas! On zasigurno vie nije iv! 200 Kraljica Pal, atni okovi 201 Jer, kako bi sve to preiveo? Ne misli vie na njega. Senat e se za sve pobrinuti. Odavno su spremili zakon za ukidanje Va-lerijanove vladavine. Nai prijatelji e ga, na Cezarevu radost, sa velikim zadovoljstvom izglasati. Aurelijan ga je posmatrao dok je ispijao vino. - Potrebno mi je nekoiko dana da razmislim. Zna da mr-zim ubice. Pulinije, ja sam ratnik! Borim se asno i prielj-kujem smrt neprijatelja koliko i on moju.
- Galijen je pokuao da te ubije. Zar je mogue da si zabo-ravio? - Ja njemu nikada nisam poeleo smrt. - Znam - uzdahnu Pulinije. Ah, znam! Ti eka da bogovi sve obave umesto tebe. Tvoj ponos je zaista zastraujui! Aurelijan se udnovato osmehnu. - Zar ti to nikada nije palo na pamet? Poev od Trajana, svi oni koji su ubili da bi postali Avgusti, su na kraju i sami ubije-ni. Moda bogovi ba i ne vole ubistva? Yelika je ast poginuti za Rim na bojnom polju, a krajnje nitavno izgubiti ivot od ruke izdajnika. Pulinije ga, iznenaden, osmotri, ponovo razvukavi svoje ogoljene desni. - Upozorio sam ih i rekao sam im: Lucije Aurelijan je takav da ga uvek mora ubedivati, pa ak i kada mu nudi ono to najvie prieljkuje! Yeliki vodo, razmisli, ako hoe, ali nemoj preterivati. Ja u ti, u meduvremenu, dati poslednji savet. Deae, pomiri se sa onima koji te vole. Pozovi tvoju sestru Klaudiju i prijatelja Maksima. Znam da se vie ne Ijuti na njih. Aurelijan je stajao potpuno ukoen, ne odgovarajui. Puli-nije klimnu svojom sedom glavom i uz osmeh dodade: - Yidim da se Ijuti. Sigurno misli da se meam u stvari koje me se ne tiu? Moda i jesi u pravu. Strana sam kuna, ali sam uz to i prestar. Isuvie sam blizu smrti da bi me tvoj nat-mureni stav iznenadio. Zato, posluaj me. Pomiri se sa Klaudijom i prefektom Maksimom. Takode, ne zaboravi na svoju si-rotu enu Ulpiju... Yie nema razloga da je ne pozove sebi. Nju je, u samoi, prola ona udna opsesija. Pre mog odlaska sam se sa njom susreo i vodio veoma prijatan razgovor. Uvera-vam te da je priala razumno i da prema tebi gaji ista oseanja kao i ranije. Da, kojim sluajem, nisam strahovao od kuge, i drugih potekoa na putu, sigurno bih je poveo sa sobom. Uz Avgusta je uvek i njegova supruga, ak iako ne moe da mu podari decu. Aurelijan se samo okrete, ne odgovorivi, i krenu ka vrati-ma. Videvi to, Pulinije urno dodade: - Saekaj! Ne odlazi! Jo neto moram da ti kaem... Stari sekretar koji je uvek bio spreman na razgovor, najed-nom ostade bez rei. On zbunjeno skrenu pogled u stranu. - Deae, bi li mi uinio uslugu? - Tvoji saveti su za mene dragoceni. Rado u uiniti sve to je u mojoj moi. Aurelijan je nastupao ne skrivajui svoju hladnou i ironiju. Puinije na sve to ne obrati panju ve dodade: - Ne elim da se vratim u Rim. Moja kua je lepa ali ja bih okonao svoje dane u njoj okruen robovima i dosadnim mo-Ijakanjima. Slae se sa mnom da bi to bio straan kraj, zar ne? Da skonam bez ijednog dragog lica?... Ovde, uz tebe, oseao bih se kao uz sina. Aurelijan je oklevao. Da li je Pulinije iskren ili je ovo njego-va poslednja la? Dok je gledao to zabrinuto i bespomono lice, iznenada ga preplavie oseanja. - Pulinije, ostani uz mene koliko god eli. Ja nisam zabo-ravio da si mi pomogao kada je maika umirala. - Ah, videe - odgovori sekretar uz uzdah olakanja, neu ti predugo smetati. im postane Avgust, otii u vesela srca. 202 Kraljica PQ/m,XXI
ANTIOHIJA Na trenutke, dete bi naglo zadrhtalo. Trzanje je poinjalo u predelu stomaka a zavravalo se na usnama. Zenobija ga ie vrsto privijala uz grudi, i sputala na elo poljupce koji nisu mogli da ga umire. On jo jednom postavi pitanje, koje od prethodnog dana nije prestajao da ponavlja: - Znai, neu ih vie yideti? Svaki put, Zenobija bi odgovorila apatom milujui ga: - Hoe sine, yidee ih. Oni e te posetiti u snovima i kada bude tuan. Pojavie se onda kada ti budu najvie nedostajali. Oni koji odlaze u zemlju bogova uvek malo ostaju i sa nama. Dete je jo nekoliko puta upitalo: - I ti e ih videti? - Naravno - odgovori Zenobija dok joj se grlo stezalo. Ja ih ve vidim. Tog jutra, medutim, ona se najednom uuta, i ne odgovori na detetoyo pitanje. Yabalat nasluti promenu raspoloenja te podie ka njoj zabrinut pogled. - Ti si yeliki deak. Ti si princ - pokua da mu objasni Ze-nobija. Prineyi ne ponavljaju stalno ista pitanja i ne misle sve yreme na svoju tugu. Dete skupi usne, te joj, namrten, okrete leda. Ona vide su-ze na njegovim trepavicama. - Danas je osvanuo vaan dan - nastavi ona mirno. Princ Yabalat e primiti sve one koji su doli u goste njegovom ve-lianstvu. Mora da pokae hrabrost kako bi jednog dana bio mudar i velianstven poput svog oca. Dete nervozno ustuknu, steui na grudima male pesnice. Zenobija uvide svoju surovost te mu neno provue prste kroz t Ona bee gusta i otra, ba kao oeva koju nikada nije iilovala. - Yabalate, nainiu od tebe najmonijeg kralja. Bie po-put rimskog Imperatora. To je eleo tvoj otac, a ja sam se za-klela da e tako i biti. Obeavam ti da e zakoraiti u Rim kao pobednik. Ti zna da ja uvek ispunim obeanje. Detetov pogled je lutao po velelepnim antiohijskim kro-vovima. Blistavo plavetnilo neba se naziralo izmedu malih stubova od ruiastog mermera koji su se pruali du ivice terase. On besno ree: - To nije istina. Ne ispunjava obeanja. Rekla si da e, za moj rodendan, doi da me probudi, a nisi. Da si ispunila obe-anje, tetka Dina i otac sada ne bi bili sa bogcwima i mogao bih da budem sa njima kada god hou. Zenobija se skameni. Od kada su se desila ubistva, ni jedna suza nije potekla niz njeno lice. Sada su joj oi izgarale. Zato joj se inilo da uje Simona kroz detetove zamerke? - U pravu si - priznade ona nakon dugog utanja. Pogreila sam. Ali ti mora da mi yeruje. Ispuniu obeanje. Jednoga dana e ui u Rim i svi e uzvikivati:"To je najmoniji kralj, Yabalat, Zenobijin sin!" Najednom umireni, oni, neko vreme, ostadoe tihi i nepomini. Do njih su dopirali prigueni zvuci sa ulice; kripa za-prenih vozila, rzanje konja, aputanje slukinja i piska lasta koje su se letei prepirale. Dete se okrenu ka Zenobiji. On je zagrli oko struka, na-
slonivi glavu na njene grudi. - Ba me briga da li u biti najvei kralj. Ja hou da budem *ao ti. elim da budem veliki ratnik koga se svi plae i koji uvek pobeduje. Covek je nosio grku togu sa brojnim preklopima i bio veo-1 lep. Ispod platna osrednjeg kvaliteta, naziralo se skladno 204 Kraljica Pal telo, izvajano igrama i toplim kupkama. Mladost se jo uvek nazirala na tom duguljastom licu sa markantnim crtama, ial<o mu kosa bee potpuno seda. Sva mudrost je bila znalaki is-taknuta na ovom telu. Zenobiji se svidee njegove ruke, du-gake i negovane, po svemu sudei, nenayiknute na teke po-slove i rukovanje orujem. To su bile prave ruke naunika ili oveka od pera. Prijatne, tamno smede oi se Zenobiji uinie iskrenim. On se neusiljeno, ak pomalo drsko, pokloni, najpre pred njom, a zatim, i pred Yabalatom. Ovim naklonom on izrazi svoje potovanje bez trunke dodvoravanja. - Kraljice, ja sam tuan - ree on pridigavi se, na antiohij-skom jeziku. Ove okolnosti me ine nesrenim. Moja srea bi bila bezgranina da je sada pored tebe i Njegovo veianstvo. On me je eleo u svojoj slubi i ja sam, iako nevoljno, morao da napustim Atinu, jer je to za mene bila velika ast. - Smrt Njegovog velianstva nas je sve zavila u crno - od-govori Zenobija na grkom. Medutim, ove okolnosti nita ne menjaju, uitelju Lonene. Princ Yabalat je zaao u godine l<o-je od njega zahtevaju da naui da postane ovek i kralj. Moj mu je odredio tebe da mu prenese svoje znanje i mudrost. ak sam i ja proitala neke od tvojih knjiga o lepoti i moi. Yolela bih da moj sin uei od tebe, jednog dana, postane oso-ba koju e potovati i voleti. Za Palmiru bi bila velika ast da prihvati ovaj posao. Lonen se malo zacrvene, da li zbog hvale ili maternjeg jezika na kome mu se kraljica obratila, to niko nije znao. On baci pogled na estogodinjeg deaka, u tunici sa veoma iro-kim pojasom, koji ga je ve odmeravao, sa kraljevskom nad-menou. Na prvi pogled mu se ne svidi. Da su okolnosti bile drugaije, Zenobija bi, na ovo odu-govlaenje, zasigurno uzvratila ironijom. Ovaj put, ona Ijuba-zno saeka odgovor, primetivi da joj lice grkog mudraca, sa svojim pravilnim usnama i zanimljivim eonim borama, na neki neobian nain, prija. U trenutku, on joj je pruio mir i Doverenje koji su joj, ovih nekoliko dana, veoma nedostajali. Mudrac sa lakoom oseti njen pozitivan stav te isprui svo-ju elegantnu ruku ka detetu i ree: - Kraljice, rado u se prihvatiti prinevog poduavanja ali, tek za nekoliko godina. Izvini, ali smatram da sam trenutno mnogo potrebniji tebi nego Yabalatu. Zenobijin pogled ponovo postade hladan i odsean. - ta eli time da kae? - Kraljice, elim da kaem da je, trenutno, sav teret upra-yljanja spao na tvoja plea, ne na sinovljeva. Lonen ponovo podie ruku i pokaza na prostor oko njih, kao da se radi o itavom svetu, te nastavi: - Ti si gospodarica, kraljica i boginja kako Palmire, tako i onih istonih oblasti koje si odbranila od Persijanaca. I pod atorima u pustinji, i u gradovima, ti si svuda Alat.
Bogovi su ti pomogli da postane crvena boginja. Medutim, sada mora da ylada i da sauva ono to si osvojila. Ja mogu da ti pomognem. - U pravu si - priznade ona odseno. Sve dok Yabalat ne stasa za vladara, ja u biti u obayezi da vrim Odenatovu du-nost Na sreu, trenutno vlada mir. Yie nemamo razloga da strahujemo od apura. On je toliko slab da ne moe ak ni da se odbrani od naroda sa Severa koji ga stalno izazivaju. Ona se prezrivo osmehnu. - Napokon je uvideo ko je Alat. - U pravu si, kraljice. Tvoj neprijatelj vie ne boravi istono od Eufrata. On je ovde. - Zar ovde? Zenobija se najpre iznenadi, a zatim glasno nasmeja. - Mislila sam da si mnogo mudriji. Hajran nije vie moj ne-Prijatelj. - Ja nisam mislio na sina njegovog velianstva ve na Rim ->dgovori Lonen ne yredajui se. Zenobija podie obrvu, te baci na njega pogled pun ironije. Kraljica Palmire - Na Rim? Zar posle svih borbi koje sam uz Odenata vodila kako bismo podrali Carstvo? Pobedili smo i samog uzurpato-ra Makrijena! Zar bi nam Rim, nakon svega, okrenuo leda? Smatram da govori krajnje nerazumno, uitelju Lonen. - Kraljice, Rim nikada nije postupio razumno - odgovori strpljivo Grk. Da, kojim sluajem, ovo nije istina, Rimljani ni-kada ne bi stvorili tako veliko carstvo koje je i sam Rim progutalo. - Moda nisi ula da je Avgust Galijen, svoje slave radi, or-ganizovao defile apurovih zatvorenika koje smo mu upravo bili poslali. Bilo ih je vie od sto hiljada. elei da nagradi nje-govo velianstvo, Avgust Galijen ga je prozvao Imperatorom itavog Istoka. - Rim voli titule - sloi se Lonen. ini se da je latinski je-zik, koji ti zna kao moj maternji, izmiljen kako bi se njime olako izricale lane nagrade i rei saveznitva, naravno upu-ene lakovernima... Njegova ironija razljuti Zenobiju. ovek ju je potpuno razoarao. Uprkos lepoj spoljanjosti i sjajnoj reitosti, ona zakljui da je uobraen i nerazuman. Ona baci pogled na Yabalata koji se i dalje drao krajnje ozbiljno. - Uitelju Lonene, priaj tako da te razumem. Princ Vaba-lat nee imati strpljenja da te saslua do kraja. - Kao to si i sama relda, u Rimu su hiljade persijskih zaro-bljenika posluile Cezaru Galijenu da se proslavi. Tada nije pomenuto tvoje ime, niti ime tvog mua Odenata. Titula koju je, poput zveke, Cezar bacio pred noge Odenatu, sada je jo bezvrednija jer nema ko da je nosi. Galijen se tome nadao sve vreme. Kraljice, Rim je tvoj neprijatelj i upravo ti je to i doka-zao. - Uitelju, to vie pria sve manje te razumem. Da li hoe da kae da je Cezar... - ...ubio tvog mua. Jeste, moja kraljice. Zenobija zadrhta, predoseajui da govori istinu. Zlatni okovi 207 - Mi smo uwatili Hajrana sa noem u ruci - jedva izgovori ona.
- Za zloin je potreban izvrilac, ne naroito inteligentan. Hajran nije imao dovoljno hrabrosti i pameti da to sam uradi. Njemu su ponudili veliku nagradu. - Nagradu? - proaputa Zenobija. Yabalat se promekolji otvorivi, najednom, irom oi. On zaboravi da je, do malopre, bio mali kraj. Lonen isprui ru-ku ka njemu. - Porazmisli, kraljice. Hajran bi danas sedeo na mestu tvog sina, da su ga kojim sluajem onomad ubili. Upravo on bi me i primio. Posuao bi, takode, sve zapoyesti iz Rima, a prema Cezaru bi bio posluan kao jagnje. - Ja bih se, u tom sluaju, sukobila sa njim. - To znai, da bi se suprotstavila Rimu i postala njegov ne-prijatelj. Ostala bi sama, bez svojih legija, i bez svih onih oblasti koje si u ime Rima osvojila. Zar se ne sea da su Haj-ran i uzurpator Makrijen, sve vreme, radili na tome, dok si ti postajala crvena boginja? Najzad, zar zbog toga nisi ubila prefekta Palmire? Zenobija dugo ne odgovori. - Dobro si upoznat sa stvarima - priznade ona. - To znanje mora da poseduje ovek koji ti nudi svoju mu-drost i savete. Najzad, Zenobija ga, veoma zainteresovana, upita: - Da li sve to tvrdi moe i da dokae? - Ukoliko se zajedno potrudimo, doi emo do dokaza. Tvoj Grk je bio u pravu, i dobro je to ti nudi svoj usluge. On se, uzgred, ni malo ne hvalie ve se, naprotiv, odlino slui svojom glavom. Trebalo je da pretpostavm. lako, naizgled Ijutit, Nurbel se zadovoljno smeio. Zajedno su uli u podzemne hodnike ispod palate. Najpre su krenuli memljivim stepenicama oko bunara ije se dno nije 208 K r a Ij ica Pal okoui 209 videlo iako su straari nosili baklje. Pri svakom koraku, Zeno-bija je oseala kako joj vlano tlo klizi pod nogama. - Mora sama da shvati - ponovi Nurbel. Sa tim istim reima, on je maloas doao po nju. Zenobija mu bee, nedelju dana ranije, poyerla zadatak da prikupi dokaze koji bi podrali Lonenove sumnje. Nurbel se nije nimalo zaudio. - Rimljani su uvek bili izdajnici. Njima je to u krvi - dodao je prezrivo. Moda sam ipak bio preblag sa Hajranom i dopu-stio mu da utekne kod davola ne otkrivi sve njegove tajne. Antiohija je pretraena uzdu i popreko. U starom i novom gradu je bilo na desetine pozorita, javnih kupatila, barova i gostionica koji su pruali utoite brojnim lopovima, preva-rantima i ubicama. Svake noi je, isto toliko, kabarea i bordela otvaralo vrata pesnicima koji su tu dolazili da se, uz stihove, prepuste zadovoljstvu i pijanstvu. Svi su podrobno ispitani a svaka muterija je morala da opravda svoje prisustvo. Luka, brodovi, pa ak i pojedini hra-movi, su detaljno pretreseni. Zabranjen je saobraaj na svim yelikim putevima koji vode u Dafne i Alep, i svaki prolaz ka moru i pustinji. Dve noi, niko nije mogao da ude ili da izade iz grada.
Po drugi put nakon Odenatove smrti, grad je bio primoran da se lii svojih uobiajenih nonih zabava. Neobino tihe ulice, bejahu osvetljene samo bakljama palmirskih ratnika. Najzad zatvorie, u tvrdavu, neto vie od hiljadu muka-raca. Tu su se, na gomili, nali lopovi i prevaranti, trgovci iz Egipta i araksa, kao i putnici koji su, na svoju nesreu, upravo doputovali iz Rima. Pojedini su bili bogati slobodni gradani, koji se nisu ustezali da otvoreno izraze svoje negodovanje zbog svega to ih je zadesilo. Naroito su se bunili zato to su ih smestili zajedno sa gomilom priprostog sveta koji do tada nisu imali prilike da sretnu ak ni u javnom nuniku. Jadikovke i pretnje su odzvanjale na sve strane. Zenobija jedva da podie obrvu kada od slugu nau za zbivanja. - Da li zna tatrai? - samo upita Nurbela. - Znau kada ga nadem. - Uini da to bude to pre jer emo, u suprotnom, biti prinudeni da se suoimo sa celim gradom. Kada se traganje okonalo, Nurbel je bio veoma zadovoljan onim to je otkrio. U jednom podrumu, oni nabasae na neto slino kavezu za medvede budui da su na njemu ipke bile veoma debele. Poto Nurbel odkrinu rukom uzana vratanca, Zenobija, u pomrini, jedva nazre obrise majunog tela. Pred njima je sta-jao potpuno nag ovek, sa lancima na rukama i nogama. Pre-stravljen, on se, az zveket metala, baci u stranu i, sklupa, poput zveri, isputajui udnovate krike i jadikovke. - Dobro ga pogledaj - naredi joj Nurbel. Prizor zaista ne bee prijatan. Osoba u kavezu je moda i bila mlada, ali to niko nije mogao sa sigurnou da tvrdi jer je bila veoma prljara, obrijanog temena i potpuno iskrivljenog li-ca od straha i prctrpljenih udaraca. ovek ponovo ispusti one neobine krike mlatei okovanim rukama. - Nita ti nee ispriati - ree Nurbel kroz osmeh. Rimljani su mu odsekli jezik to je veoma udno s obzirom da se radi o glasniku. Mada, i nije toliko, ako bacimo pogled na njegovo teme... Nurbel dohvati zatvorenika za vrat i prinudi ga da spusti, svee obrijanu, glavu koja je, pri vrhu, bila plava. Primakavi se, Zenobija vide pravilno ispisane redove. - Sve je na pravilnom latinskom jeziku, kakvim se i sama slui - iznese svoje miljenje Nurbel. - Isuvie je miano da bih mogla da proitam. - Ne trudi se, znam to "pismo" napamet: "Prine Hajrane, budui kralju Palmire i zatitnie Istoka, Ovo pismo jeznakpoverenja koje ti ukazuje Cezar, kao vrhov-ni zapovednik Rima. 210 Kraljica Pa l Dolo je vreme tvoje vladavine. Ako se osmeli, ruka Rima e tepodrati, aja u ti, u svemu, bitiprijatelj i saveznik." Nurbel prstom protrlja jedan deblji sloj koe u obliku crve-nog oiljka koji je udno trao na samom vrhu zarobljeniko-vog vrata. - Ovo je Cezarov peat. Zenobija se usprayi, i udalji od kaveza, to zbog stranog smrada koji se iz njega irio, to zbog rei koje je upravo ula. - Uitelj Lonen je ipak u pravu. Rimljani su zaista naruili ubistvo njegovog velianstva!
- Naravno da je u pravu. Ja sam oduvek smatrao da Odenat i ti previe verujete Rimu. Zenobija podie baklju kako bi osvetlila stepenice koje su yodile na svetlost dana. - ta e da uini? - upita Nurbel. - Odgovoriu Cezaru. Mislim da e ga poruka veoma obra-dovati. Lonen e nam pomoi da je sroimo. Nurbelov osmeh zablista u tmini. XXII SINGIDUNUM Centurion na strai najavi jedno ime. Aurelijan ustade od-gurnuYi tako silovito dva roba koja su ga sluila da jedan od njih pade. - Maksime! Zbunjenost i srea istovremeno zablistae na Aurelijanovom licu. - Prefekte, napokon si stigao! Maksim spusti na pod yeliku konu torbu koju je nosio preko ramena te skide kacigu. Uvojci, dui no ikada, mu padoe na ramena. - Naravno da sam stigao, vodo. Dotrao sam im sam primio tvoju zapovest. Zakoraivi, on rairi ruke i prigrli gole Aurelijanove grudi na svoj oklop. - Sedam dana i est noi sam do smrti terao sve konje do kojih sam mogao da dodem! Da, to sam ja... Smejui se, Aurelijan zatrai tuniku, te toplo vino i hranu za prefekta. Dok se oblaio, Maksim primeti na njegovim le-dima rane i tragove ogrebotina koje su robovi upravo previli. - Zadobio si ih u borbi? - Ne, nainio sam glupost - objasni Aurelijan, nemarno se osmehujui. Varvari nas trenutno ostavljaju na miru. Ja sam hteo da se razonodim borei se sa nedavno uhvaenom med-vedicom. Medutim, njoj su upravo bili oduzeli mladune, te nije htela da se pridrava pravila igre! Oni se ponovo nasmejae. Previe i preglasno. - Zasigurno si veoma umoran - nastavi Aurelijan. Da li e-ls da se opusti u termama? Krenuu sa tobom... 212 Kraljica Pal\ 213 - Sa najveim zadovoljstvom, ali kasnije. Moram neto da ti pokaem. On se uputi ka konoj torbi koju je maloas spustio na pod. - Bogovi su poeleli da se opet sastanemo - ree on izruiyi njen sadraj na Aurelijanov radni sto. I da me nisi pozvao, na-kon ove poruke bih sigurno dotrao. Aurelijan se sa gadenjem odmae. Na stolu je leala odrubljena glava oveka, suva poput egi-patskih mumija. Oi i mozak su iz nje bili izvadeni, a koa je prekriyala potiljak, razvuena kao na dobou.
Maksim prstom pokaza na istetoviranu plaviastu poruku na temenu. Aurelijan se nae da osmotri. Nita ne dodirujui, on proita Cezarovu poruku upuenu Hajranu. Zatim se, bez rei, uspravi. Maksim se, na kratko, zakikota. - ini se da je Cezar izumeo nov nain da sauva svoje taj-ne poruke! Ovaj glasnik ak nije znao ta mu je ispisano na glavi. U stvari, dve poruke su u pitanju. Maksim izvue iz depa na svom pojasu smotuljak papiru-sa, te ga stavi medu zube onog mrtvog oveka. - Ovako sam ga pronaao. Aurelijan uze sveanj iz mrtvih vilica i razmota pismo. Ru-kopis bee lep ali je dotina osoba pisala na grkom a ne na latinskom. "Cezare, tvoj glasnik je tako dobro obavio svoj zadatak da sa-da moe mirno da ti se vrati sa odgovorom. Znaj da kraljica Palmire vlada u Antiohiji i Emezu, te na itavom Istoku koji je uspela da preotme apuru Persijancu koji dri u zarobljenitvu tvog oca. Odenatovo ubistvo koje je poi-njeno od strane njegovog sina, a u tvoje ime, mi daje potpunu vlast nad osvojenim teritorijama. Rim ,od sada, vie ne predsta-vlja vrhovnu vlast u ovim oblastima. Ve koliko sutra e, po elji kgova, sin Yelikog Odenata l Ze-nobije, princ Yabalat, vladati ptput svog oca. Zenobija, Despoina Palmire, Basilissa itavog Istoka." - Kako si se dokopao ove gkve? - upita Aurelijan. Maksim se samo osmehnu, - Yeoma jednostavno. Jedan tribun iz Antiohije je doao u na logor sa konim damaskaim sandukom. "Ovo je poklon Cezaru od kraljice Palmire", izjavio je kratko. Jo je dodao da mu je, po strogoj kraljiinojzapovesti, naloeno da poklon mora lino da preda osobi kojoj je namenjen. Ovo me je zain-teresovalo, s obzirom da smo, u ogoru, upravo bili saznali za ubistvo kralja Odenata. Zar tine deluje neobino da kraljica u alosti alje poklon Cezaru? Palo mi je na pamet da, moda, sama kraljica stoji iza tog ubistva. Po mom miljenju, to se potpuno uklapa u njen portret linosti s obzirom na kazivanja Ijudi koji su bili u prilici daje upoznaju. Koliko lepa toliko i okrutna, ova ena vladarka uiiva u moi koliko i mukarci. Maksim zastade nasmejaii se sarkastino. - Pogreio sam. Ja esto pogreim kada su ene u pitanju, zar ne? Aurelijan ne odgovori na aluziju ve hladno strpa glavu nazad u torbu. - Pulinije je stigao pre nefoliko dana. Ova poruka e ga sigurno zanimati. Cezar je ludi nego to sno mislili! gundajui ree Pulinije skrenuvi pogled sa tetovae Prefekte, spakuj ovaj uas. Nika-da mi se nisu dopadale istonjake morbidne ale. Ah, kakav kreten je taj Galijen! Svako tibistvo mora dobro da se pripremi! Eto, sada... Kraljica ---------------._______r_ - "_LL^P Razvukavi usne iznad ogoljenih desni, on proita Zenobi-jino pismo te klimajui glavom, ree: -"Basilissa itavog Istoka"! Kraljica nad kraljicama! Ova ti-tula nam nikada nije pala na pamet - primeti zajedljivo Puli-nije. Povrh svega, poruka glasi na grkom kako bi jo vie na-jedila Rim.
- Ili je time htela da se naali na Galijenov raun. Svi zna-mo koliko voli sve grke tvorevine - ree Maksim smejui se. Pulinije se glasno sloi sa njim udarivi akama o butine prekrivene krznom. Ljutnja uini da njegovi izborani obrazi pobele. - Kakva je budala Galijen! Ubio je oveka koji mu je bio najvie potreban i koji mu nikada nije pretio. Odenat mu je bio veran isto koliko i ja. Kakvu je budalatinu poinio! I ta mu je trebalo da protiv nas okrene enu koju itav Istok sma-tra za boginju? Ah, pa naravno, Cezar ne veruje u crvene bo-ginje. Za njega su svi Ijudi na Istoku samo varvari prerueni u Rimljane. Onaj imbecil Makrijen je bio poput njega. Medutim, kada se suoio sa Zenobijom, bio je manji od makovog zrna! Bogovi ne... Pulinije najednom zastade. On paljivo osmotri Aurelijana. Sa njegovog lica nestade bes a pojavi se radost. - Bogovi, pa naravno, deae. Njihov znak! Tvoja elja je napokon usliena. Julija Kordelija je ipak bila u pravu. Veliki Sol - Inviktus ti daje znak. Sada moe ista srca da kroi pred Galijena jer je njegova greka neoprostiva. Svima e biti jasno da si ga ubio jer eli da spasi Rim od njegovog ludila. Cezarova krv sada nee okaljati tvoju ast. On dohvati, svojom mravom rukom, torbu i izvadi iz nje glavu. - Deae, ovo je znak koji si tako dugo ekao. Mitra i Sol -Inviktus ti, uz Zenobiju, alju ovu glavu! Podignutih obrva, Maksim osmotri Aurelijana. - Zbog toga si me znai pozvao! Napokon si se odluio... i okovi 215 Aurelijan nije morao da odgovori. Jo uvek blaenog lica, Pulinije spusti glavu u njegovu ruku. - Pokazaemo toj Zenobiji da se nije uzaludno trudila. Rim ie yerniji svojim prijateljima nego to se ini! uzviknu on. Smirie se nakon Cezarove smrti. Mi emo joj, u meduvremenu, dodeliti titulu Yladarke, kako bi pre zaboravila uvredu. A njenog sina moemo poastvovati kojim god imenom bude htela... Da, tako e se sve srediti. Ali, Aurelijane, ne smemo vie odugovlaiti. Ve je mnogo vremena prolo od kada sam ti rekao: elim da budem prisutan kada uzleti, a zatim da, smiren, napustim ovaj svet. Ako se to desi, Rim e imati emu da se nada. Kia je prestala da pada. Sa zapada je duvao jak vetar koji je gurao oblake i mrekao povrinu Dunava. Prozrana septem-barska svetlost je ponovo svetlucala u liu. - Pulinije je u pravu. Sol - Inviktus te pozdravlja - primeti Maksim neno se alei, jer sam nije verovao ni u bogove ni u demone. - Pulinije voli da ubeduje - odgovori ozbiljno Aurelijan. On se slui boijim znacima kad god mu padne na pamet. - Zawaljujui tome on doeka duboku starost. Ali, sada je u pravu i ti to zna. Galijen je strano pogreio i to mu se ne moe oprostiti. Uutae na trenutak, lica okrenutog suncu koje je peklo. Posmatrali su odred tek pristiglih vojnika i centurione kako se rnuce da ih dovedu u red i naue osnovnim manevrima. Pre est meseci, ovi Ijudi su bili pravi varvari. Nakon pora-za njihoyih vojskovoda, preostalo im je da biraju: ropstvo ili vjska. Odluka je bila vana, koliko za te Ijude, toliko i za car-styo. Regrutacija poraenih varvara se pokazala kao najbolje esenje za Rim, koji je imao stalni manjak ratnika zbog uza-stopnih ratova.
216 Kraljica Pal m i r, - Da. Cezar je poludeo i trebalo bi ga spreiti. Krajnje je vreme. Aurelijanov glas poprimi odsean i nepokolebiv ton. Tako je govorio na bojnom polju, dok je pripremao ratnike za okraj. Maksimovo lice se ozari od sree. On rukom neno stisnu ra-me svog druga. - Te tvoje rei me ine srenim! Pogotovo ovde. On pokaza na reku te ree: - Ovde je nastala pesma koja slavi Aurelijanove podvige! Smejui se, Maksim zapevui stihove: "Hiljadu, hiljadu, hiljadu smo posekli... Yina niko neie ispiti, koliko je krvi Aurelijan prolio!" Aurelijan ga uutka, prijateljski ga unuvi. - Ne boj se, ja nisam zaboravio ta se ovde desilo. - Ne moe da zamisli olakanje legija kada saznaju da nosi lovorov venac. Obeavam ti da e te pozdraviti u celom Rimskom carstvu. - Ne brzaj, Maksime, jo nita nije uradeno. Cezar je pre-preden, ba kao i Pulinije. Njegova policija i pijuni su svuda unaokolo. Moraemo da budemo veoma oprezni. Maksim slee ramenima. - Najtei deo posla je obavljen. Ubedili smo te nakon mno-go godina. Cudno je to, ali ja nikada nisam odustao. Aurelijan je oklevao. - ao mi je zbog rei koje sam izgovorio u Rimu. Bio sam Ijut. Maksim ga pogleda. - Nije bitno. Sve sam davno zaboravio. Aurelijan uuta, uvidajui da to nije istina. Ni jedan od njih nije mogao da zaboravi taj grozan dan u Rimu, kada su oterali od sebe Klaudiju, a sa njom, i ratnu prijateljicu. Izgovorene rei su se obojici urezale u srce i razbile sauesnitvo koje su smatrali neunitivim. Samoa je dodatno podstakla Aurelijana na kajanje. On se, po prvi put, borio a da Maksim nije bio uz njega. To mu je, na 7.1atni okovi 217 neki udnovat nain, oduzelo snagu. Uprkos tome, on je pono-vo pobedivao. Medutim, Maksimov osmeh i razdraganost be-jahu nestali, a upravo oni su davali poseban ar igre tim su-rovim ratnim okrajima. - Ne, ti nisi zaboravio, a nisam ni ja - proaputa Aurelijan. Morao sam... Bio sam primoran da se odvojim od nje. Vie nisam mogao da izdrim. Maksim ga prekide, obavivi Aurelijanovu miicu, u pri-jateljskom gestu legionara pred okraj. - Znam. Uvek sam znao. Bio si u pravu... Zaboravi. Yaan je sutranji dan. Maksim pusti Aurelijana te rukom pokaza na reku. - Sada mogu da ti priznam. Nikada se u svom ivotu nisam tako uplaio kao te noi pred na prvi okraj sa varvarima. Da bsmo kasnije otkrili da su to veinom ene! On zastade pre no to dodade: - esto sam, zatim, pomiljao da je Klaudija ba poput tih ratnica. Aurelijan nestrpljivo postavi pitanje:
- Kako je ona? - Yaljda je dobro. Sigurno eka na tvoj znak kao to sam i ja ekao. Naravno, na svoj nain. Trudi se da te mrzi onoliko ko-liko te oboava. - ta eli da kae? Maksim klimnu glavom, smeei se. - Ima ve godinu dana kako je nisam video. Ona je odbila da me prati kada sam postavljen za prefekta u Nikopolisu. Re-kla je da je za taj grad vezuju rune uspomene. Koliko sam upoznat, ivela je, neko vreme, u vaoj kui u Sirmiumu, ali se od prolog prolea preselila u Rim. Zar nisi znao? Da, on, o svojoj sestri, ve dugo, nije nita znao. ak se bio zakleo da je vie nikada ne vidi. Moda je to sada bilo besmis-leno. On slee ramenima, kao da eli da se oslobodi velikog tereta. 218 Kraljica Palm ire - Pulinije mi je predloio da je pozovem. I nju i Ulpiju. On tvrdi da se Ulpino ludilo povuklo. - U pravu je. Tvojoj eni je mesto kraj tebe. Ona ti je odu-vek bila odana i verna. Mada je Pulinije u pravu i to se Kla-udije tie. Yreme je da joj oprosti. Aurelijan je utao. ak ni Maksimu nije mogao da kae is-tinu. On joj odavno bee oprostio. Ali, to nije umanjilo strah koji je oseao prema njoj a samim tim i goruu elju. - To moe jo malo da prieka - najzad ree. Pozvaemo je kada budemo sve sredili. 7.latni okoui 219 XXIII EMEZ Bog je za sve predstavljao bljetavo prisustvo. Ludaci i bogohulnici su zamiljali da je sunce bog. Njihovo neznanje nije imalo granice. Bog, jedini i veni bee Bog i Svetlost. On bee milost i obeanje raja! Da, yeliina Boga se ogledala u raju. Sve patnje su, u ovom podlom i dosadnom svetu, mogle da se istrpe uz obeanje ra-ja. To je bila velika, ogromna re dobroga Boga! Umreti, patiti, za sve je postojala nagrada. - Ispuni, o Gospode svemogui, obeanje koje si mi utisnuo pod kou. Niko to nije bolje opisao od Oriena, velikog muenika i iskrenog boijeg roba: "Prezirite sopstveni ivot kako biste ga sauvali za onaj veni, tako zbori Isus Hrist koji nas ui da mrzimo dobrom i korisnom mrnjom." Kako je patnja blaga za one koji znaju! Ah, veliko je boije obeanje! Kada e shvatiti? Otac i Sin nisu stvorili mukarca i enu da bi se zadovoljili jadnom gomilom kostiju i mesa! ivotinje su ve dovoljno prljale svet po kome su gmizale. Bog nije stvorio duu da bismo je otvorili bezvrednim ose-anjima i, u toj meri, nepostojanim patnjama i strastima, za koje je jedan ivot bio dovoljan da ih pretoi u prah i pepeo. Zar je mogue da je Bog imao tako malo razloga da naini oveka? I zar je ena samo olienje sabosti? Zar su svi bili toliko slepi da ne vide u svom krhkom telu boiju veliku nameru?
220 Kraljica Palmire "Prezirite svet i sve to je u njemu! ovek koji voli svet nema u sebi ljubav prema Ocu." Sluali su re apostola ali su tako malo razumeli. "Sve to je prisutno na ovom svetu, telesna udnja, rado-znalost i ivotna oholost, nepotiu od Oca ve odsamog sveta!" Neka nam dode Jovanovo vreme! Neka se obrui strah i neka napokon uju veliki glas sa neba kako im zapoveda: "Pe-njite se!" Neka se uspnu u gomili... kako bi se Jovanove rei obistinile! Zlatniokovj_ 221 Zvuk koji ga odvrati od meditacije bee lagan. On se Ijutito okrete da vidi ko dolazi. U trenu je prepoznade i potpuno se prenerazi. Nosila je odeu hriana. Bila je umotana u beli veo koji joj je delimino prekrivao glavu, grudi i padao sve do stopala. On je uspeo da je prepozna videvi samo mali deo lica koji bee otkriyen. Pred njim je stajala ena, prekaljena nevoljama, bit-kama i pustinjskim vetrovima. lako njeno telo i lice ne bejahu vie mladi, krasila ih je nova, udesna lepota zrelih godina. Svemogui Gospod nije uinio da sve zaboravi jer je bio dovo-Ijan samo jedan pogled da je prepozna. Ovo saznanje ne umanji njegovu srdbu. Medutim, on pre-doseti da dolazi dobronamerno. Svemogui Otac i Sin je, moda, njemu alju radi jedine istinske stvari. On se primora na blagost te joj ree: - ta trai ovde? On se, na trenutak, ponada da je bio u pravu u vezi njenog dolaska. Ona skrueno klee pred njim na kolena i ne podie glavu da bi mu se obratila. - Simone, neka te tvoj Bog blagoslovi. Sigurno si uo za smrt moga mua. Njega je ubio Rim. Sa tim moda i nisi upo-znat. Ja sutra moram da se vratim u Palmiru. U meduvremenu, dola sam da ispunim obeanje na koje nikada nisam zaboravila. I onomad, kada sam ti se pridruila u Dura Euro-posu, to je bilo zbog obeanja. Pustinjski bogovi i tvoj Bog ta-da nisu eleli da do toga dode. Sada je sve mogue. Budi moj mu i udi u Palmiru kako dolikuje jednom kralju. Od iznenadenja, on izgubi mo govora. U trenutku, kao da ga vie nije bilo. Radost i bes se iz-meae u njegovoj glavi. Preostala je samo praznina u kojoj su odzvanjale Zenobi-jine rei. Ne podiui glavu, ona jo dodade: - Simone, koji si nekad bio Havad, moja ljubav, oeni me i postani kralj Palmire. Tada u prestati da ivim u lai i pono-vo u biti ona koju voli. Ove poslednje rei ga trgoe iz zaprepaenja. On poe da shvata. Prepoznade hiljade davolskih glava koje su vijugale u Zeno-bijinoj glavi. Po celom telu oseti njihov straan dah. Tada mu Bog povrati mo govora te on viknu: - Ne ovde! Ne huli u kui Gospoda Boga. La e prestati sa-mo ako postane Hristov podanik!
Ona, ne razumevajui, podie ka njemu glavu. Za to vreme, on joj je rukom pokazivao zidove sa slikama Hrista Spasitelja. - Njega mora da voli i njemu mora da se potini. - Ali, Simone, to bi opet bila la. On nije moj Bog. Ja volim tebe. Njega potpuno obuze bes. - U ovoj kui su zabranjene takve rei! Neznalice! Pogledaj, ovde pie: "Neka svako svoju enu i decu, brau i sestre, mrzi, jer e im ta mrnja pruiti ljubav Gospoda Boga!" Znai da moe voleti samo Boga i njegovog sina Isusa Hrista! Neznalice! Njegovo osakaeno lice ga je bolelo od silnog naprezanja. Ali, uzalud je vikao. Demoni su takvog kova da ih nikada ne moete ubediti. 222 Kraljica Palmire Ona isprui ruke kao da se moli, i otkri lice obliveno suza-ma. U trenu, Simona proe njena lepota poput zlokobnog vre-log oblaka. - Simone! - preklinjala je Zenobija. Moja ljubav ti nee te-ko pasti! I ti i tvoj Bog ste dobrodoli u Palmiri gde e sve biti podredeno tvojoj volji. Budui da je Rim i tvoj i moj neprijatelj, podrau te u svemu. Palmira e otvoriti svoja yrata hria-nima kako bi im pruila utoite od ponienja i nasilja. Bie voda svojim vernicima, a ja u obezbediti sredstva da ih uini srenim. Palmirska palata e postati najvea i najlepa hri-anska kua. A ja, ja u znati da budem ponizna, i biu tvoja ena. Ona u tom trenutku uradi neto zbog ega mu zastade dah. Zenobija se kleei primae do njegovih stopala te, zadi-gavi togu, obujmi rukama Simonove izgorele glenjeve. To je bilo jae od njega. Ova scena ga podseti na ono to su yideli apostoli kada je Grenica dola da celiva stopala Isusa Hrista. On je pusti, ne znajui kako da postupi. Umiljena snaga zla ga je spreavala da se odupre. Uskoro se, usled povika i buke, okupie Ijudi na pragu pro-storije. Zatekoe ga u tom stranom poloaju. Tek tada, se Simon tre. On je uhvati za ruke i otrgnu od svojih osakaenih nogu. Zatim je gurnu daleko od sebe. Napokon joj staloeno odgovori: - Kraljice, povuci svoje bogohulne rei! Tvoja ponuda je nerazumna. Gospod Bog ve vlada tvojim kraljevstvom. On takode vlada Rimom! I na zemlji i na nebu, samo on vlada. Vi ste svi slepi! Kada jednoga dana bude shvatila, straan e te sud zadesiti! Ovoga puta ona ne mogade da izdri te pade na tlo obmo-tana belim velom. Nemona i poraena, ona se poskakujui prepusti jecajima. Najzad, ona vie nije znala kako da mu odgovori! Zlatni okovi 223 Braa i sestre Isusa Hrista je odvukoe do vrata i izbacie napolje. On joj jo dobaci: - Kraljice Palmire, bei iz ove kue! Ostavi me! I jo ga u dok se pridizala: - Zauvek upamti ove rei. Ti si mrtva za Simona iz Emeza, ve odavno. 224
Kraljica Palmire XXIV MILANO Pulinijeva predvidanja ispadoe tana jer se odazvalo puno Ijudi. Njih petnaest je dolo iz Retije, Dalmacije, Panonije, Mezije i Germanije. Svi oni bejahu prevarili Cezarove pijune, preavi milje prerueni u obine trgovce ili putnike kako niko na njih ne bi posumnjao dok prolaze kroz gradove i sela. Oni su proveli etiri dana bez vatre, u jednoj umi blizu logora kako bi doznali u koje vreme Cezar dolazi i odlazi. Na-izmenino su se preruavali u obine legionare i slobodno ula-zili u kamp da doznaju najnovije vesti. Jednoga jutra, legat iz Dalmacije se vratio sa dobrom veu. Naime, Cezar se probu-dio loe volje. Kada bi se to desilo, Galijen ne bi itavog dana naputao svoj ator. A upravo na tu priliku su svi ekali. Od samog poetka su se dogovorili da njihovu zaveru niko nee moi da razori. Sloili su se da zajedno moraju da se su-oe sa Cezarom i da snose posledice njegovog pogubljenja. Maksim najzad ree: - Ako udemo u logor preobueni u tunike legionara, brzo e nas otkriti. Mnogi ve znaju kako izgledamo i zaudilo bi ih to nas ne vide u atorima ili prilikom prozivke. Siguran sam da neki ve postavljaju pitanja. Ukoliko pak odluimo da u naoj odei prodemo kroz tajna vrata, to e proizvesti mno-go buke i iznenadenja. Galijena bi odmah obavestili i on bi ta-da bio krajnje oprezan. Pre no to bismo i uspeli da dopremo do njega, okruio bi se svojim vojnicima. Jedan od oficira primeti: - Onda bismo se borili. Bili bismo jai od tih nekoliko le-gionara! - Tako smo se, uostalom, dogovorili na samom poetku -dodade drugi. Moramo okruiti Galijena i zajedno ga ubiti. Zlatni okovi 225 Svi se sloie. Aurelijan primeti: - Ja se slaem sa prefektom Maksimom. Ukoliko budemo prinudeni da se borimo, moe se desiti da nam Cezar umakne. Ne smemo da pogreimo. Uz to, ja ne elim da se borim sa rimskim yojnicima. elim samo Cezarov ivot. On uuta, oekujui da e se pojedini buniti, ali niko se ne javi za re. - Krenuu sa prefektom - odlui on. Sam u se obraunati sa Cezarom. Vi ete pak stajati kraj tajnog ulaza sve dok vam buka ne kae da smo obavili zadatak. Nisu vie raspravljali. Upravo su shvatili da je Lucije Do-micije Aurelijan izdao svoje prvo carsko naredenje. Obojica su vozili po kola, obueni, svaki prema svome inu. Njihov dolazak izazva udenje, ali nei sumnju. Na Aurelijanoy zahtev, jedan od centuriona ih odmah od-vede do Galijenovog atora. Cezar je upravo jeo u drutvu ne-koliko ena dok mu je rob itao grke aforizme o drevnoj mu-drosti. Poto udoe, on se pridie sa leaja da ih, navodno, pri-jateljski pozdravi. Maksim primeti da su straari, osim onog na ulaznim vra-tima, odsutni. Galijen bee u svojoj jutarnjoj tunici, bez oruja za pojasom. Po svom obiaju, arogantan, siguran u sebe
i po-debeo. Zbog brade koja mu je potpuno skrivala usta, imao je izgled natmurene i uvredene osobe. - Na dug put si se odluio kako bi rne video - zaudeno re-e. Ali, moram da priznam da si me prijatno iznenadio. Dodi i isprui se da neto zajedno popijemoi pojedemo u to ime. On, jednim pokretom ruke, otpusti itaa i odgurnu mladu enu koja je leala uz njega. - Da budem iskren, sva ta mudrost je poela da me zamara - promumla on. Ne znam da li ti je poznat oseaj kada nita ne moe da te razgali! Aurelijan Ijubazno potvrdi glayorn, 1 226 Kraljica Palmire - Cezare, mislim da imam neto to bi moglo da te zabavi -ree on spustivi pred Galijena torbu iz Antiohije. Ovo je po-klon od kraljice Palmire. - Za mene? Galijen, naoko zabavljen, dosta uzdrano izrazi svoje izne-nadenje. Aurelijan mu odgovori sa istom ravnodunou. Nje-gov miran i staloen glas, prosto zaprepasti Maksima. - Da, poklon od Zenobije, supruge pokojnog senatora i kra-Ija Odenata. Prefekt Maksim ga je primio u Nikopolisu od jed-nog glasnika iz Antiohije. Zbog njegove neprocenljive vred-nosti, odluio sam da ti ga lino isporuim. Bljesak sumnje zaigra u Galijenovim oima. Cezar je bio odve prepreden da ga Aurelijanov zajedjiy iskaz ne potakne na oprez. Medutim, on se prevari te ree: - Aurelijane, nemoj mi rei da mi boginja Alat, kao znak svoje panje, alje pare crvenog oklopa! Maksim swati da e se stvari brzo odvijati. On diskretno ali odluno prisloni dlan na drku noa. Aurelijan pak nastavi neobaveznu priu koja je mnoge mogla da zavara svojom la-nom iskrenou. - Cezare, Zenobija ti alje neto to veoma lii na to! Ovaj put, Galijen ne mogade da izdri, te otvori torbu i zavue ruku. Ne vadei glavu, on se namrgoden, i sa gadenjem na licu, okrete ka Aurelijanu. Nije morao da postavlja pitanja jer mu Voda, onim istim mirnim glasom ree: - Galijene, pred tobom su i glasnik i poruka. Kraljica Pal-mire ti se zawaljuje za Odenatovo ubistvo. Pre no to se Galijen i osvestio, Aurelijan mu se primae i prisloni no uz vrat. Maksim ga, skoivi, vrsto uhvati za ru-ke i savi ih iza leda. Yriska ena se razlee po atoru i prekri Aurelijanove rei: - Cezare, poinio si svoj poslednji i najgluplji zloin. Moli se bogovima za milost. Zlatni okovi 227 Galijen se opirao besno, ali uzaludno. U jednom potezu, Aurelijan mu presee vrat, a zatim, zajedno sa Maksimom, hi-tro odskoi unazad kako ih krv ne bi oblila. ene nisu prestajale sa vriskom. Cezar se zatetura, prislo-nivi ruke na ranu. Maksim primeti zgranut pogled straara na ulaznim vratima.
On se ne oglasi ni jednom. Uini im se ak da nema name-ru ni da se pomeri. Krenuvi ka njemu, Galijen se jo jednom zatetura pre no to se stropota na pod. Disao je isprekidano, razrogaenih oiju i usta punih krvi koja ga je davila. Napolju se zau amor ali se niko ne usudi da ude u ator. Za neki trenutak, i ostali zaverenici e im se pridruiti. Nakon tolikih godina, borba je, napokon, okonana. Maksim ponosno stade uz Aureijana koji je hladno posma-trao agoniju svog neprijatelja. - Sve to se pria po Rimu je istina - proaputa on. Lake je Cezara ubiti nego od njega izmamiti re zahvalnosti. 228 Kraljica Palmire XXV PALMIRA - Gospodaru Nurbele, napokon si stigao. Iza pukarnice i isturenih blokova cigli se pojavi visoka i klimava prilika mudraca arhe. On se obema rukama oslanjao na svoj tap, dok se sa naporom peo uz stepenice koje su vo-dile do terasastih krovova palate. - Mudrae, traio si me? - Pitao sam se gde si. Poto povrati dah, Sarha ree: - Tvoji robovi su mi rekli da ovde rua. Ja sam najpre po-mislio da je ala u pitanju. Prijateljskim pokretom ruke, Nurbel ga pozva da mu se pri-drui. Naspram njih je stajao prepun i dobro posluen sto, sa vrevima vina i kozijeg mleka. - Dobrodoao si, prijatelju. Poslui se. Tvoje muno penja-nje zasluuje nagradu. mirkajui oima, arha se nasmei. - "Prijatelju"? Ne seam se da si me ikada tako nazvao -primeti on dok se paljivo sputao na leaj. - Sve se menja, mudrae. Ja starim i prijalo bi mi drutvo tvojih godina. Sarhina ruka je podrhtavala usled smeha dok ju je pruao ka suvim smokvama umotanim u suvo meso. - Nurbele, elim ti dug ivot poput mog iako bogovi nisu sazdali ratnike da budu dugoveni. - To je lepo reeno. Oni e morati da mi daju pozajmicu. Ja nikada ne zaboravljam da nam bogovi daruju ivot kako bi-smo im ga kasnije vratili. arha se sloi sa njim. Zlatni okovi 229 Dugo su, utei, jeli i pili. Starac je jeo oprezno, pazei da ne povredi svoje ogoljene desni. Laste su kruile iznad njihovih glava, presecajui dim koji se, po prvi put te godine, nadvio iznad rtvenika. itav grad bee utonuo u nenu jutarnju svetlost. Sa uzvisine na kojoj su se nalazili, Nurbel i arha su uivali u beskonanoj igri arhitektonskih ukrasa; stubova, frontona, portika i ponosnih statua. Sve se inilo, koliko novo, toliko i prastaro. Na zapadu se dugaka linija grobova gubila u ogoljenim br-dima. Grobnice su se nizale jedna za drugom poput dinov-skog lanca kamenih blokova u koje su bila otisnuta imena,
lica i itav ivot pokojnika. Najlepa medu njima bee jedna kula na bledoutoj uzvisini, koja se isticala svojom visinom. Ta grobnica je bila potpuno nova. U njoj su se nalazili posmrtni ostaci Yelikog Odenata. Nimfine i Cezarove pilastre u yelikom portiku, obasja prva jutarnja svetlost. Radajue senke oivee oi i usta na statua-ma, kao i lica gomile Ijudi spremnih da zakorae u novi dan. Tu blizu, nalazio se fronton Apolonovog hrama i udesni svodovi velikog pozorita. Iznad, u severnom delu grada, je iz-ranjao na svetlost dana Balaminov hram sa svojim plavim zi-dovima i bljetavim mermerom. Sa svih strana su se pomajale udnovate ivotinje; orlovi od lakirane opeke, antilope sa re-pom zmaja, kamile i krilati konji. Iz gustog batenskog zele-nila su izranjale litanije od akantinog lia, mermerne vinove loze i grozdovi od porfira. Pod njihovim nogama, suncem okupane gradevine bacahu svoje senke na gradske ulice i dvorita. Sve je bilo bljetavo be-lo izuzev poneke ograde, alona ili balkona ofarbanog u plavo i crveno. arha zadovoljno klimnu glavom. - Gospodaru, lepo si mesto izabrao. Poodavno nisam ovako dobro video Palmiru. 230 Kraljica Palmire - Njegovo velianstvo je mnogo volelo da boravi ovde. Do-lazili bismo esto kriom na po koju aicu. - Nedostaje ti, zar ne? - Prole su dve godine od kada sam ga naao prerezanog grla. Od tada, nije proao ni dan a da se ne probudim mislei na njega. arha, upola zatvorenih oiju, prede jezikom preko desni. - Zna li da se ponekad okrenem u nekoj prostoriji jer mi se ini da me zove? - Tako je to, mudrae. On dolazi da nas podseti na ono to mu dugujemo. Nurbel, na trenutak, uuta. - A ja - uzdahnu on najzad - ja mu dugujem vie nego to u ikada moi da mu yratim, jer ga nisam zatitio onda kada je trebalo. - Gospodaru, znam da ali, ali nisi u pravu. Ti si samo po-tovao Odenatovu re i volju bogova. Kralj nikada nije imao yernijeg prijatelja i podanika od tebe. Oni zautae, preplavljeni oseanjima. Zvuci su se, u talasima, irili vazduhom. To su bili svako-dnevni jutarnji povici ena i dece. Ponekad bi se zauo lave pasa ili njakanje nekog loe raspoloenog magarca ili kamile. To bee istinska srea i pravi ivot, taj trenutak iluzije, od bo-ga dan, kada se inilo da svaka stvar i svaki dah streme spoko-ju dana koji se rada. Mudrac uperi svoj tap ka istoku, gde nekada bee podi-gnut logor rimske legije. - Ve dugo nisam izaao iz palate. Oni tamo, krovovi i ku-pole veoma su lepi, ali ja ih ne prepoznajem. - To su budua zdanja nae kraljice - ree Nurbel alei se. - Ah! Naravno. Trebalo je da pretpostavim... arha pognu glavu u znak neodobravanja. - Poto samo ti moe da me uje, rei u ti da mi se to ne dopada. Kada to kaem ja ne mislim na hram boginje Alat ve Zlatni okovi 231
na novu palatu. Zar Zenobiji ne bi bilo dobro ovde, sa nama? Najzad, tu je boravilo i njegovo kraljevsko velianstvo. - Grk ju je uverio u suprotno, prijatelju arha. A Grk je veo-ma ubedljiv. U svakom sluaju, vie od tebe i mene. Naloeno je da se sve gradi iznova. Pogledaj one skele, tamo, levo od stu-bova. To e biti novo svetilite u koje e Zenobija preneti crni kamen njenog rodenja. Grk smatra da stari Balaminov hram vie ne odgovara. Ovaj e dovriti pre kraja leta. A da li vidi onu gomilu dasaka i greda na severu? To je gradilite za novu zidinu. Grk je kupio dve hiljade robova kako bi je izgradili. Nova gradevina e opasati itav grad, sve do yelikih vrata. Lonen tvrdi da je neopiodna. Moda i jeste, ko bi ga znao? - injenica je da je taj Lonen zaista preduzimljiv ovek. - Mudrae, on je najpre prepreden i ambiciozan. - Mada je takode i odlian govornik, morim da priznam. Jo se seam njegove besedi pred odrom njegovog velianstva. esto sam u sebi ponavljao neke njene velianstvene delove. To je zaista udesno s obzirom da Lonen nilcada u ivotu nije upoznao Odenata!? - Da. On je veoma snalaljiy. U Nurbelovom, naizgled ravnodunom glasu, arha ipak primeti osetnu zajedljivost te ga odluno pogleda. - Da li si miljenja da loe savetuje nau kraljicu? - upita on neno. Nurbel mu ne odgovori odmah. On najpre, malo odugo-ylaei, pojede komad suvog gazelinog mesa nadevenog pee-nim patlidanom i ispi rnalo piva. - arha, ne znam - priznade on najzad. Upravo to neznanje me strano titi. Neki od njegovih saveta su ispravni, a neki pak... U svakom sluaju, bogovi jo nisu presudili. Sarha, sa rastuom strogou, zavrte glavom. - Mislim da grei to eli da kraljevski jezik Palmire bude grki. Zar na nije dovoljno lep? Tim jezikom su govorili nai pradedovi, a pria se da je korien i u doba Babelovih kralje-va. Veoma je neobino z.ahtevati takvu promenu. - Ali njemu nije na umu da protera na jezik ve latinski. On prezire Rim...Ti zna ta ja pak mislim o Rimljanima. Smatram da su ludi jer oboavaju svoje bogove a iz toga ne izvlae nikakvu mudrost. Stalno se i ni zbog ega medusobno ubijaju, lau isto kao to diu i drue se samo sa ulizicama. Medutim, oni neprestano kupuju i prodaju. Nas ini bogatim njihovo ludilo. Lonen ih pak u toj meri prezire da u njima ne vidi ak ni ono to bi bilo wale vredno. Od kada je doao, sve vreme je insistirao da se Zenobija suprotstavi Rimljanima. - Istina je da ovek mora dobro da se udubi kako bi video neku njihovu dobru osobinu. Moje oi su preumorne za takav zadatak. Ja se, po tom pitanju, slaem sa njim. U pravu to eli da nas udalji od njihovog ludovanja. Uzgred, oni su ubili naeg kralja i... - arha, mora ire sagledati situaciju - prekide ga Nurbel. Zenobija je vladarka itave palmirske oblasti. Njeno Carstvo obuhvata Antiohiju, Emez, Heliopolis, Duru, Babilon i araks. Ve deset godina, ja predvodim nae ratnike u najudaljenije krajeve. Stigli smo ak do Tarse i gradova Kapadoke koji sada ponizno klee pred naom kraljicom. Uli smo u Persiju sve do Ktezifona, a prole godine, osvojismo Cezareju i pregazi-smo Palestinu i Neguev sve do Arabije i saracenske visoravni a da nam se niko nije odlunije suprotstavio. Zenobiji ni to nije dovoljno ve eli i Egipat! Do sada se nismo sukobili sa legija-ma ali i to e se neminovno desiti. Rimljanima je Egipat veo-ma dragocen. Oni
odatle dobijaju voe i penicu za hleb! Zar misli da e ga se olako odrei i dopustiti Zenobiji da postane mona poput njihovog Imperatora? -Ah... - arha, izbie rat! A ko je ikada uspeo da pobedi rimske legije? - Oprosti, Nurbele, mojoj staroj glavi. Ja nisam sve ra-zumeo. Sada je sve potpuno jasno. - Ja se slaem da je ubistvo njegovog velianstva potpuno opravdalo Lonenove odlulce. Zenobija je otvoreno pokazala Zlatni okovi 233 svoju srdbu poslavi Galijenu odrubljenu glavu glasnika. Ce-zar, Odenatov ubica, je pogubljen. Njemu je presekao vrat onaj koji danas vlada kao Avgust. Taj novi rimski vladar je poslao naoj kraljici jedno zaista lepo pismo u kome izraava svoje aljenje i divljenje: "Kraljice Palmire, smrt Njegovog veliamtva Odenata nas je strano osramotila. Ja, Lucije Aurelijan, ti pruam ruku pomi-renja kako bismo ponovo sklopili savez koji je razoren Galije-novim ludilom. Ti si, zajedno sa svojim muem, porazila Persi-jance i zbog togaje Rim tvoj dunikpred bogovima..." Pismo se jo nastavlja sa itavom tiradom lepih rei. Znam ga napamet, kao to se mora znati pesma kojom neprijatelj eli da te zavede. Ovo pismo je takvo, ali nam bar donosi mir. - Hm! - uzdahnu arha. Ako nita, ovaj Avgust jo nije sas-vim Avgust... - Pih... Jo jedno njihovo ludilo. On ne eli da postane Av-gust sve dok se ne uveri da je stari Yalerijan umro pod a-purovom izmom! Uskoro e doi kraj njegovim nedoumicama. Zenobija e mu zasigurno odgovoriti: "Tvoje pismo meje umirilo. Zakljuimo mir." - U pravu si, to bi bilo ispravno uiniti. Neprijatelj od jue, ne mora biti i sutranji. - Ali Lonen ju je ubedio u suprotno. Iznaao je prave rei te ju je posavetovao: "Kraljice, Aurelijan te samo zavarava sa tim svojim praznim obeanjima. Da li si primetila da je pismo napisano na grkom, isto kao istetovirana poruka koju smo mu poslali? To ti sve govori..." - Ah! - uzviknu arha sa mladalakim entuzijazmom. Ui-telj Lonen je veoma dovitljiv i lukav... - Posluaj nastavak kako bi shvatio: "Rim se jo uvek smatra monim, mada nikad nije bio slabiji. Varvari su na svim naim granicama, kuga hara gradovima a senat se ni za ta ne pita. Novi Avgust je samo vojskovoda koji zna da ratuje ali ne i da razmilja. On nema strategiju ve trka naokolo. Ti si kraljice, danas, najmonija u Rimskom carstvu. 234 Kraljica Palmii Zato uzmi Egipat jer se tamo nalaze sva najvea rimska blaga. Tako epostati prva Avgusta Carstva." - Yidi da dobro zbori - nasmeja se arha. Ako ne greim, ti dobro pamti delove njegove besede. ekajui da zavri, Nurbel dugo ispijae svoj napitak. - Imam sjajno pamenje te ponekad upamtim ak i ono to mi se ne dopada.
- Medutim, ima istine u onome to tvrdi Lonen. Pria se da Rimljani ne bi opstali bez penice iz Egipta. - Snovi su uvek uukani u lane istine. - Surov si, gospodaru Nurbele. Zar ne yeruje u Zenobijinu mo? - Prijatelju arha, verujem koliko i ti. Zenobija je ve velika. Ona je boginja Alat, Basilissa i kraljica Palmire. Mi sve to zna-mo i volimo je. Medutim, podsticati je da postane rimska Av-gusta, ne znai vie verovati joj. U torn sluaju, razboleli bismo se od ambicije, a to je ista bolest od koje boluju Rimljani i koja im je razorila carstvo. - Hm, da... Naravno - promumla arha. Mudro zbori. Me-dutim, da ste se Odenat i ti mudro suprotstavili Zenobiji kada je htela da napadne apura, od toga nita ne bi bilo. Svi su govorili da je to ludost osim vas dvojice. Vi ste tyrdili da Ze-nobija moe sve. Mnogo ste rizikovali a nita niste znali. Lon-en sa svojom mladou i znanjem samo sledi va primer. Nurbel se uzdahnuvi sloi, te coknu jezikom. - Vidim da pored Lonena ima jo Ijudi koji su spremni da lukavo brane svoje stavove. Ali, u pravu si. Ne smemo biti mu-dri ako nameravamo da je sledimo. - Onda? - Slediu je poput slepog oveka koji zna da je u blizini ponor! Kada je Zenobija krenula na apura, Odenat i ja smo je sledili. Mi smo dobro znali ratne vetine i u emu je naa sna-ga, a u emu slabosti. Grk nije vian ratovanju. Naloio mi je da pripremim jedan konjild odred i da ga opskrbim oklopima kao onda kada smo pobedili apura. On takode smatra da bi 7latni okovi 235 to bilo dobro s obzirom na injenicu da Rimljani jo nemaju takvu konjicu i da e ih naa zastraiti kao to su ih nekada zastraili Persijanci. Neobine li ideje! Grk je filozof, on nije ratnik. Misli da e tei pobediti. Vara se. Medutim, dovoljno je da otvori usta pa da ga Zenobija poslua. arha zainteresovano pogleda Nurbela. - Da li sam te zbog te svade zatekao jutros ovde i da li si bio ovde svih onih dana kada su slavili Zenobijin povratak iz Arabije? Yrhom stopala, Nurbel udari dugaak ali pljosnat koveg od koe koji je stajao nedaleko od stola. - Ne, iao sam kod Persijanaca po poklon za nau kraljicu. Uskoro e biti deset godina kako smo ih po prvi put zajedno pobedili. Ta prilika zahteva specijalan poklon. arha htede da ga upita kakav bi to poklon mogao da bude, kada lice starog ratnika, najednom, ozari udesan osmeh. - Gospodaru Nurbele, moe me smatrati veoma indiskret-nim ali, uvek sam smatrao da prema naoj kraljici gaji...kako bih rekao, nena oseanja. - Nita manje od tebe, mudrae. - Ne bih rekao, prijatelju. U mojim godinama, to je nemogue! lako stari, tvoji snovi nisu poput mojih! Obojica se grohotom nasmejae. - Seam se kada sam je prvi put video na konju sa lukom. Nikada do tada, moje oi nisu videle takvu lepotu. Ona je bila obeana njegovom velianstvu, te sam ja samo spustio
pogled, kako i dolikuje. Sada, nakon svih ovih godina, i dalje oseam lupanje u grudima kad god se toga setim. Uutae, dok su svetenici u hramovima objavljivali kraj slube. - Ali, ona vie nije ta devojka - nastayi iznenada Nurbel. Sada joj je blizu trideset godina i njena lepota zahteva poto-vanje. Medutim, u pravu si kad kae da Grk u njoj ne vidi sa-rno boje delo ve lepu enu. Sigurno je sanja u svojoj postelji. - Ah, pa i ti si na to pomiljao. 236 Kraljica Palmi - Svi isto mislimo kada je Zenobija u pitanju. Ali svet se vara jer je ne poznaje dovoljno. Ona se nikome nee pridruiti u postelji. arhina glava se zatrese a oi skupie. - Prijatelju Nurbele, Ijubomora nije dobra drubenica. - Grei. Ja nisam Ijubomoran. -Hm... - Nisam bio ni kada je Basilissa bila supruga njegovog veli-anstva a nisam ni sada. Ja znam sve tajne koje krije njeno sr-ce i ba zbog toga ne mogu da budem Ijubomoran. - Medutim, jasno je kao dan da joj se Lonen dopada. I mislim da nije samo njegova reitost u pitanju. - Dopada joj se jer je odvraa od njene tuge. - Od njene tuge? ta hoe time da kae? - elim da kaem da je pred svima vama tako oigledna is-tina a da je vi ne primeujete. Zenobija je nesrena. Taj Grk, borbe, vreme koje provodi sa Yabalatom, promene u gradu, sve to ima samo jedan razlog. Ona eli da utekne od patnje sa kojom se svako jutro budi. - Ali o kakvoj patnji pria? I od kada to traje...? - Od smrti njegovog velianstva. -Ah... - Ne, krenuo si u pogrenom pravcu. Nurbelove oi udno potamnee. - Zenobija je oseala veliku nenost prema njegovom ve-lianstyu i volela ga na svoj nain. Ali, njena patnja se ne moe vezati za Odenatovu smrt. Nemoj me pitati odakle ona potie jer ne znam nita vie od tebe. Ali, ja znam da postoji i da je jaa od svih oklopa. arha ostade, na trenutak, presamien, lica tamnog i izbo-ranog. - Pa ta e se onda desiti? - izgovori on u jednom dahu. - Desie se rat sa Rimom, prijatelju. To je najvea zabava za Zenobiju. Ona zbog toga i slua Grka a ja joj se, upravo zbog toga, ne suprotstavljam. rlatni okovi 237 - ak i po cenu da doivimo propast? - A zar je tebi do neega stalo? Ti si dovoljno poiveo da ve zna svoje mesto kraj bogova, a ti isti bogovi meni nee zameriti ako poginem u ratu protiv Rimljana kako bih zabavio moju voljenu kraljicu i skrenuo joj misli sa patnje. 238 Kraljica Palmire XXVI BOSRA
Mrkla no je samo ponegde, sa druge strane bedema, bila proarana logorskim vatrama rimskog kampa. S vremena na vreme, samo bi se, nehajno etajui, pojavio poneki straar u redovnom obilasku. Oni esto nisu nosili tit a ponekad ni kacigu. Sve je delovalo spokojno. Ponekad bi se samo zaulo reanje akala ili hijena koje su uspele da otkriju plen. Jedino tada bi yojnici, uz osmeh razo node, nauljili ui i, kroz pomrinu, propratili, trk i boj, i naj-zad, prodorni vapaj zeca ili jazavca na izdisaju. Deavalo se da se u toku noi zauje samo klepet sokolovih krila koji u letu odnosi sovu ili goluba uhvaenog na spavanju. Jedan sat pre svitanja, pedesetak legionara neujno napust svoje atore. Oni su, jedan za drugim, oprezno krenuli staza-ma pazei da im oruje i oklopi ne zazvee. Oni se zatim oku-pie kod spremita za ulje i ito, iju su robu prethodnog dana preuzeli karayani koji su krenuli za Cezareju. Tamo ih je ekao ovek, ogrnut dugakim mantilom sa kapuljaom, drei u ruci lampu sa zatamnjenim kapcima. U pomrini koja je vladala, niko nije mogao da razazna crte nje-govog lica. Medutim, svi legionari su znali njegovo ime, mo i strano lice. Sa istim revnosnim potovanjem, oni mu klekoe pred noge. Nakon kratke molitve, oni poljubie ruku koja im je nu-dila sveti blagoslov Isusa Hrista. Zatim, ne izgovorivi ni re, ovel< im pokaza vree u jed-nom oku spremita. Legionari iz njih izvadie ogrtae, tu-nike i ambleme palmirske vojske. Za veoma kratko vreme, oni se preobukoe u ratnike kraljice Palmire. Zlatni okovi 239 Poto zavrie sa tim, ovek ih, u potpunoj tiini, odvede u lavirint gradskih ulica. Oni potrae u razdvojenim grupama. Njihove lagane sandale su, poput povetarca koji se podigao sa prvim zracima jutarnjeg sunca, razmicale prainu sa ulinih plonika. ovek sa kapuljaom ih, zatim okupi na etvrtastom trgu foruma. On izda samo jednu tihu zapovest i svi krenue po naredenju. U grupama, oni udoe u hramove i razvalie vrata na Sol -Imdktusu, Jupiteru, Cibeli i Junoni. Lani ratnici Palmire, sa stranim besom prevrnue pehare za darivanje i rasturie pe-peo i ugarke sa oltara. Zatim polomie mermerne i drvene statue te bakljama zapalie zastore. Urlajui i na sav glas psu-jui, oni pobacae nametaj u vatru i unitie freske na zidovi-ma, koristei sve to bi im se nalo pod rukom. Za kratko vreme, boije odaje bejahu isprljane i razorene. Probudena svetena lica i sluge su mogli samo da poskoe od uasa, pre no to su im prerezali vratove. U Jupiterovom hramu, pojedini su pokuali da se bore. Njih ubie kopljima, na kojima su se, nekoliko trenutaka ranije, vijorili sveti amblemi. Cibelinim svetenicama koje su kleei molile za milost, odrubie glave. Nita i niko nije bio pomilovan. Niti ovek, niti ena, niti sveti predmet. U Sol Inviktusu, ovek sa kapuljaom lino skide zlatni disk sa oltara. On, zatim, baci u vatru koja je ve pustoila spremite za darove, koveg sa oznakama Avgusta Yalerijana koji se, deset godina ranije, ovde bee potinio svom bogu. Dok je plamen prodirao svodove i tavanice hramova, prvi gradani dotrae na trg koji je odzvanjao od jauka umiruih. Zgroeni onim to zatekoe, oni samo uspee da vide kako vo-jnici istravaju iz gradeyina u plamenu. Predvodeni ovekom sa kapuljaom, kao zlokobnom sen-kom, ubice krenue u savrenom poretku ka zapadnoj kapiji grada. 240
Kraljica Palmire Tamo, nabasae na straare, pospane nakon dugog nonog bdenja. Oni, zapanjeni, ustuknue, videvi napadae unutar gradskih zidina. Jednom od njih koji je pokuao da zatrubi na uzbunu, vojnici odsekoe ruke i probodoe kopljem. Ostali su se mnogo bre oprostili od ivota. Zaue se krici iz okolnih kua ali, prekasno. Drvene grede na vratima ve bejahu podignute oslobadajui prolaz ubicama koje su, sa druge strane, ekali osedlani konji. Oni krenue putem ka Cezareji, dok se nebo jo uvek belelo iekujui prve zrake sunca. Neto kasnije, u ruevinama Cibelinog hrama, otkrie, is-pod mermerne statue, zgnjeeno telo jednog ubice. On je na sebi imao palmirsku tuniku i pancir, koje gradani Bosre, u besu, strgoe sa njega. Na njegovom nagom telu, otkrie znak hriana, srebrnu ribicu. Z1 atni okovi 241 XXVII RIM Ulpija Ijupko zakorai izlazei iz bazena. Njene ropkinje je paljivo i neno umotae u pekir. Ona izgovori par rei a de-vojke se zakikotae odvodei je u odaje za odmaranje. Sakrivena iza paravana, Klaudija ju je netremice pratila po-gledom. Za dva zlatna novia, ona se sa gazdaricom kue po-godila, da je, na tom tajnom mestu, niko ne ometa. Tako sakrivena, motrila je na nju. Robinje su je upravo masirale mirisnim uljima dok joj je jedna od njih sredivala nokte. Devojke su razdragano avrljale, a Ulpija bi im, s vremena na vreme, dobacila poneku alu, veselu re ili opomenu. Iz hodnika najednom izade jedan mlad i veoma lep mladi, te im se pridrui u kupatilu. On bee plav, nenog lica i zadi-gnutih usana. Prava gotska ili anglo-saksonska lepota. Na sebi je imao samo suknju od prugastog platna koju, inae, nose ro-bovi. Mladi prinese Ulpiji dugaak posluavnik sa nakitom. Zlatni lanac sa malim visuljcima od dragog kamena, mindue u obliku grozda i zlatno srce sa ametistom u vidu broa. Ulpija je razgledala dragocenosti, igrajui se prstima, na kojima ve bee silno prstenje. Ona pozdravi njegov izbor neno mu po-mazivi obraz. Mladi zatim odloi nakit na sto, pored stalka na kome je visio ve i tunika izvezena svilom i perlama. Klaudija je svakog trenutka oekivala da e se desiti neto neobino; udnovat pokret, neka njena re, grozan smeh ili pak luda eksplozija srdbe. Medutim, nita od toga se ne desi. ak je i nain na koji se Aurelijanova supruga zahvalila got-skom robu bio lien dvosmislenosti. Ulpija se ponaala kao osoba sa zdravim razumom te se Klaudiji, na trenutak, uini 242 Kraljica Palmir da ponovo pred sobom ima onu nenu i nevinu Ulpiju od ne-kada koja je, u Nikopolisu, znala da je zabavi. Taj prepredeni lisac Pulinije je ipak dobro procenio njeno stanje. Pet dana ranije, ona je, od starog sekretara, dobila pi-smo u kome je tvrdio da je Ulpija potpuno ozdravila. On je, navodno, doao do ovog zakljuka nakon to ju je posetio u Rimu. U pismu je bilo jo podosta iznenadenja: "Draga Klaudija, protekla je skoro cela godina od kada je Ce-zar ubijen a mijo nismo imali tu ast da te vidimo kraj Aureli-jana. Nedostaje nam svima; meni, Aurelijanu i
prefektu Maksi-mu. Nemoj se iznenaditi to tija piem ovo pismo a ne tvoj brat. Aurelijanov ponos moe da se meri samo sa ljubavlju koju osea prema tebi. Shmta da sam upravo pomenuo dve vrednosti koje on najvie ceni dok se ljubav prema Carstvu podrazumeva, te je neemo posebno isticati. Sigurno moe da pretpostavi da ovo pismo piem u prisu-stvu ona dva oveka koja su ti draga i kojima puno nedostaje. Razlogje veoma jednostavan: sledeeg meseca, u vaem rodnom gradu Sirmiumu, i u prisustvu svih Dunavskih legija, Lucije Au-relijan e najzad biti proglaen za Cezara. Ovaj veliki dogadaj je dugo bio odlagan od strane tvog brata koji je uporno traio dokaze o smrti biveg Avgusta Yalerijana. Ja sam ga nekako ubedio a senat ga je priznao za novog Avgusta. Znai, draga Klaudija, elimo da dode i da nam se pridrui povodom ovog velikog dogadaja. Neka tvoja lepota nadaleko obasja mo tvoga brata. Budi uverena da se moje insistiranje ne oslanja samo na oseanja, ve i na razum. Aurelijan je samo uz tebe celovita li-nost. Obaveze koje ga oekuju od njega zahtevaju staloenost i mudrost kojima ti odlino vlada. Ti sigurno zna da od kada te je proterao iz srca, on vie nije onaj Aurelijan. Avgustpak, mora u celosti biti sin bogova. Neka te ne iznenadi moja iskrenost, jer ona se vezuje za moje pozne godine i pomanjkanje straha. Stalo mi je do ivota jo saZlatni okovi 243 mo toliko da ga vidim ovenanog lovorovim vencem. Pritom, ja samo vraam Rimu ono to mu dugujem. Ali, danas mi je potre-bna tvoja pomo. Mila Klaudija, dodi. I neka sa tobom dode i Ulpija ije due-vno stanje vie nikom ne zadaje brige. Lino sam se u to uverio pre no to sam napustio Rim. Njeno udno divljanje je sada iza nas i mislim da e joj biti drago da napokon zauzme svoje mesto kraj Aurelijana. Ona e, shodno tvojoj proceni, pred legijama i narodima Carstva, obavljati korisnu ulogu supruge." Oh, kako ju je samo obradovalo to pismo! Aurelijan e postati Aygust! Najzad! Nakon toliko godina, bitki i razoaranja! Skoro jedno za drugim, ona saznade za Galijenovo ubistvo i primi pismo od prvog sekretara. Klaudija odmah nasluti sva lukavstva i preutkivanja starog lisca Pulinija. Medutim, to njegovo pitomo i ponizno pismo, u jedhom potezu, izbrisa sve godine ponienja i samoe, na koje je Aurelijan bee primorao. Ona oseti kako joj tinjajui plamen svemoi, polako zahva-ta itavo telo. Da, ona e povesti Ulpiju. inilo se da je sposobna za ra-zgovor i da e je lako ubediti. Predlog je bio dobar. Nena Ul-pija e spreiti ogovaranja koja bi se neminovno izrodila kada bi ona, kojim sluajem, bila sama uz Aurelijana. Tada e, napokon, u senci drage Ulpije, nastupiti njena vla-davina. Pulinije bee dobro razumeo i zakljuio: Aurelijan nije mo-gao bez svoje sestre. Bez nje, za njega nije bilo ni ekstaze ni mira. Njena ruka i njeno prisustvo su bili neophodni kako bi uspeno vladao. Ah, sa kakvom se samo opijenou Klaudija preputala ra-zmiljanju o budunosti. Napokon je doekala to udesno vre-me moi, dostupno samo bogovima i Avgustima, shodno nji-hovoj 244
Kraljica Pa, m Zlatni okovi 245 Videvi je na ulaznim vratima kupatila, Ulpija ispusti krik. Poskoivi, ona potpuno gola i tek namazana miriljavim ulji-ma, napusti leaj. Klaudiju to veoma zabavi. Ona isprui ruke ka njoj, po-kuavajui da je smiri. - Ulpija! Mila moja, izvini ako sam te uplaila! Zamolila sam tvoje slukinje da me ne najave kako bih te iznenadila. Ulpina usta se iskrivie i itavo lice poprimi prestravljen iz-raz. Potpuno bleda i razrogaenih oiju, ona se odmae ka ivi-ci bazena, steui pesnice na grudima i edno prikrivajui go-lotinju svojih grudi, dok joj bedra i pubis ostadoe otkriveni. Jedna od robinja pritra, kako bi je spreila da padne u bazen dok joj je druga ogrtala ramena. - Ulpija! - ponovo uzviknu Klaudija. Oh, oprosti mi! Nisam elela da te preplaim. Ulpija se ujede za usnu, zarumenevi se. Nakon to se malo poyrati, ree: - Ba sam blesava! Trebalo bi ja da ti se izvinim! Ona se osmehnu, alei se na svoj raun, te poto se pribra jo dodade: - Oh, zaista si me uplaila... Kako sam glupa. Ona se, prebacujui samoj sebi, prepusti smehu. - Ne, ja sam poinila glupost - pobuni se Klaudija. Trebalo je da pretpostavim. Dugo se nismo videle. Ulpija se, prelepa u svojoj nevinosti, sloi sa njom. - Oh, da. Ja kao da sam videla duha. Ona nastavi da se smeje ali, sada potpuno ovladavi sobom. Usne joj se vragolasto zadigoe, lice i telo opustie, te otpra-vivi robove, ona, bez znaka upozorenja, skoi Klaudiji u za-grljaj. Sa detinjim poletom, Ulpija stisnu svoje golo i miriljavo telo uz Klaudijino, Ijubei joj oi i obraze. - Sreom, ti nisi duh, poput make zaprede Ulpija. To si stvarno ti. Oh, kako sam srena! Kada bi samo znala koliko me tvoja poseta veseli. One ostadoe jo malo zagrljene, Ijubei se i smejui se. Ul-pija, zatim, naredi da je obuku i da joj stave nakit, te da iznesu voe, napitke i jastuke u triklinium. Uzbudena, kao dete koje je pronalo svoju davno izgubljenu drugaricu, ona povede Klaudiju u odaju za goste, koja, uprkos svemu, ne mogade a da se ne oseti pogodenom zbog tolike njene nenosti. Nju je, takode, pomalo grizla savest, zbog pre-thodnih trenutaka provedenih u pijunai. Ona je, kao nekada, uhvati za ruku i privue sebi. Pritisnuvi dlanom Ulpijin vrat, Klaudija joj podie lice i spusti nean poljubac na usne. - I ja sam presrena to te ponovo vidim! Ulpijine grudi silovito zadrhtae i Klaudija oseti da je ce-lom teinom oslonjena na nju, kao da e se onesvestiti. Ona je jae prihvati te apatom ree: - Takode mi je drago to si dobrog zdravlja. Da, trebalo je ranije da dodem. Obe smo proboravile sve ovo vreme u Rimu kao dve lutajue due... Istina je da sam bila usamljena isto koliko i ti. Moda i vie. Medutim, plaila sam se da u te zatei jo uvek...ljutu. U poslednjem trenutku, Klaudija je samu sebe spreila da izgovori re "ludu". Upijin pogled, u trenu, udnovato zasve-tle. Ona se, crvenei, odmae, te zaboravivi na razdraganost, ozbiljno uzvrati:
- Da - priznade ona malo postideno. Nisam uvek bila dobra prema tebi... Nisam uvek bila "nena Ulpija"! One udoe u triklinium, malu prostoriju sa primaknutim leajima za obedovanje u obliku rairenog slova U. Kaudija se zatim, uz osmeh, isprui na najblie jastuke, te uze ljivu iz inije na stolu. - Ako misli na one uasne ploice sa kletvama - ree ne-zainteresovano - moe biti mirna, jer se njihovo olovo oda-vno istopilo! A veruj mi, sa njima je nestala i moja Ijutnja. - Ah, Klaudija... Bila sam veoma glupa! - Istina, bila si glupa. I ta si to imala protiv mene?! Ali, asna re, oprostila sam ti. Sve je zaboravljeno. 246 KraIjica Palmire Ulpija joj se, neizmerno zahvalna, osmehnu. Najednom, njeno lice prekri maska uasa. Ona razrogai oi, prekrivi ob-raze prstima okienim prstenjem, te jedva izusti: - Klaudija... Nadam se da nisi dola kako bi mi saoptila neku stranu vest vezanu za Aurelijana? Ah, ne! Neka mi se bogovi smiluju! Klaudija se, na te njene rei, neno osmehnu. - Ne! Ba naprotiv! Dola sam da ti saoptim da e tvog su-pruga proglasiti za Cezara za vreme ida u noyembru. Mila moja, za mesec dana e postati Avgusta! Nakon ovih vesti Ulpija uuta. Pometena, ona oklevae da sedne pored Klaudije. Njene oi, uokvirene crnim krejonom, zablistae od suza dok je pokuavala da se osmehne. - Srena sam zbog tebe i Aurelijana. Vi ste sigurno veoma zadovoljni... - Ali, tu sreu bi trebalo i ti da podeli sa nama! - usprotivi se Klaudija. - Da! Da, naravno! - Zar ti nije drago to e postati supruga Imperatora? - Ba naprotiv... Samo, sve se desilo tako iznenada. Ti sti-e i odmah objavljuje da... Klaudija je uhvati za ruke i prisili je da sedne pored nje. Ul-pija pristade, oraspoloena. - elim da mi sve ispria! - ulagivae se ona. Hou sve da znam. Dok se Klaudija spremala da joj odgovori, mlada ena po-skoi i uzviknu: - Saekaj! edna sam! Moramo da proslavimo uz vino. Klaudija se nasmei i ispotova njenu elju kao to se detetu ispunjava hir. Ulpija je as naredivala i yikala na robove da joj donesu ve-liku flau, as terala zbog nespretno napunjenih pehara, da bi se, na kraju, sama prihvatila te obaveze. Dok ju je posmatrala, Zlatni okovi 247 Klaudija zakljui da pred sobom opet ima onu staru Ulpiju, potpuno razumnu, tihu i nevinu. One ispie vino, prema tadanjem mukom obiaju, na is-kap, ali najpre zajedno uzviknue: "Neka poivi Avgust Lucije Aurelijan!" Rairivi ruke poput leptirovih krila, Ulpija po-novo natoi vino te, ovaj put, sa nestrpljenjem ree: - Priaj, priaj! Kaudija joj ispria sve to je znala o smrti Cezara Galijena i o elji legija da proglase Aurelijana za Cezara. Ovaj se pak tome protivio zbog biveg Avgusta Yalerijana kojeg su
svi po-odavno zaboravili. Govornica se zatim naali na njegov raun, dok je ispijala vino u malim gutljajima. - Tog jadnog, starog Avgusta se jo samo Aurelijan sea. ak su ga i bogovi zaboravili. Niko u Rimu ne mari da li je iv ili mrtav. Medutim, tvoj suprug ga se jo sea. Uveravam te da, ima trenutaka, kada se Aurelijan, u prisustvu tih staraca, ponaa kao ostavljena ljubavnica. Ulpija je prekorno pogleda, te uze njenu au da je napuni. Ve pripita Klaudija ju je ubetivala: - Budi sigurna da je tako. Ja ak ponekad posumnjam da on vie voli njih nego nas. Ona joj ispria nekoliko anegdota yezanih za odavno umr-log Avgusta Decija kojeg je Aurelijan oboavao pre no to je potpao pod senilne ini Yalerijana, a zatim i Pulinija. - Najzad smo svrili s tim matorcima - zakljui ona teatral-no. Sada je na njega red da postane Aygust. Zajedno emo poi u Sirmium da mu se pridruimo. I ti to eli, zar ne? - Naravno. Biu presrena - dodade oduevljeno Ulpija. Ne moe da zamisli koliko ste mi nedostajali, i on i ti! Klaudija htede da odgovori, ali joj udan gr zahvati vrat. Ona otvori usta ali joj vilice padoe kao da su od olova. - Da li zna - ree Ulpija sa neizmernom nenou - da sam esto prinosila darove vaoj majci, u onoj lepoj grobnici? Neizreciv uas se srui na Klaudiju. Ona je posmatrala Ul-pijin osmeh i pokrete lica dok je govorila kad najednom oseti 248 Kraljica Palmire da je njene rei povreduju i poput kandi kidaju njena unu-tranja tkiva. Ona pokua da napne sve svoje miie ne bi li se odbranila ali uvide da je telo ne slua. - Da li zna - nastavi mirno Ulpija - kako sam udan san sanjala, pre neki dan? U njemu je Aurelijan bio Avgust a ti si bila njegova supruga. Vaa deca su imala po dve glave: jedna je liila na mene dok je druga bila tvoja. Sada, kada sam saznala za ovu lepu vest, to je zaista neobian san. Ali, istina je da vas dvoje veoma lite. Kada pogledam tvoje oi, kao da vidim nje-gove. Tako su lepe, tako savreno plave i duboke. Klaudiji je, u grudima, gorela vatra. Ona je jo ula Ulpijine rei koje su u nju prodirale u vidu svetlih mehurova, da bi se, zatim, raspali u njenom telu, zadajui nesnosan bol. - ta ti je? - zaudeno upita Ulpija ne skidajui osmeh sa li-ca. Pa ti drhti. Mila moja, zato drhti? Ovoga puta, im zau njene rei, Klaudija poe da se gui. Ah, ludaa! Ludaa me je otrovala! Ulpija! Ona pokua da izgovori njeno ime ali ostade nema. Bol! Sveprisutna bol! Smrt! Smrt je ve bila tu sa svojom le-lujavom i blistavom svetlou poput uzviene savesti, dok se kost po kost, sloj po sloj koe i itavo telo lomilo i kidalo! - Klaudija, mnogo si me lagala sa svojim lepim oima i us-tima - aputala je Ulpija. Ali ja nisam luda. Nikako. Ja mogu da ujem sve ono to rei ne kazuju. Ja itam lai iz pogleda. Ne, nena Ulpija nije luda. Nije ni glupa. Ah, Klaudija, ti si e-lela da bude Aurelijanova supruga i da mu rodi decu sa tvo-jim smrdljivim telom. Eto, to si htela.
Sada se uvija i dece ne-e imati. Ulpija ispunjava volju bogova, a bogovi ne doputaju da se sestra i brat vole kao suprunici. Ah, pakao! Ko e je kazniti? Ko e uopte doznati? Aurelijane! Aurelijane, brate, ljubavi moja! Ne naputaj me! Pomozi mi! Ne elim da umrem! Jo ne... Zlatni okovi 249 Zar sada, kada je sve mogue?! Ah, taj bol, bol za tobom Aurelijane! Ljubavi... Ali, njeno telo, poput strune zatreperi, i ona pade na pod, bolno iskrivivi usta iz kojih je liptala krv. Pre no to ju je potpuno progutao mrak, Klaudija, uasnuta i ne razumevajui ta se deava, jo zau kako Ulpija doziva robove u pomo. Njena prijateljica je bolesna! 250 XXVIII PALMIRA Dete se na sav glas smejalo. Tim veselim tonovima koji su se, poput radosnih yarnica, odbijali o svodove i zidove odaja, bi se, na trenutke, pridruio i razdragan Zenobijin glas. Obuen u pravi mali oklop, Yabalat je sedeo u viseoj gon-doli od prua, i na sve strane mahao malenom sabljom od slonovae. Lica zajapurenog od uzbudenja, Ijuljao se, iz sve snage, pravo na Zenobiju. Pri svakom podizanju Ijuljake, za-mahnuo bi tako znalaki i silovito u njenom pravcu, da je Ze-nobija jedva uspevala da izbegne udarac. Nespretno se branei roastom sabljom za yebanje, majka je nebrojeno puta odglu-mila da je poyredena. Ipak, s vremena na vreme, bi uputila u njegoyom pravcu i poneki ozbiljan i vet udarac zbog kojeg bi se Yabalat zacenio od smeha. Nurbel zastade na pragu odaje, zateen ovim retkim prizo-rom sree izmedu majke i sina. Zenobija oseti njegovo prisu-stvo te baci pogled, preko ramena, ispustivi krik kao da je pogodena. - Nurbele! Brzo dodi da mi pomogne da se odbranim od ovog davola! Neu uspeti sama, ubie me! Nurbel im se, potmulo brundajui, prikljui. On se izloi Vabalatovim udarcima koje ovaj, sav radostan, udvostrui. Na-jednom, njihoy gromoglasan smeh prekinue siloviti povici koji ispunie odaju. - Odmah da ste prekinuli! Iza zastora na hodniku, iskoi Ahemu koja dotra na svo jim debelim nogama to je bre mogla. - Zar ste potpuno poludeli? Ona dowati gondolu, te se osloni na nju svom teinom ka-ko bi je zaustavila. Yabalat, zawaen besom, razjareno udaZlatni okoyi 251 rae svojom sabljom leda stare dadilje. Za tili as, ona uhvati otricu od slonovae i oduze mu igraku. - Zar ne vidite da se preznojio zbog tog glupog oklopa? -dreknu Ahemu na Zenobiju i Nurbela. Samo mu jo to treba pored dananje omorine. Zar ste zaboravil da je koliko jue imao yruicu? Stvarno ste oboje blesavi.
Istina, detetova tunika se cedila od znoja. Ono je stajalo, pomodrelih obraza i ela i pobledelih usana, dok su mu se ruke jo tresle od uzbudenja. Spreman da zaplae, Yabalat se pobuni tyrdei da se osea dobro i da eli jo da se igra. Zenobija ga privi uz grudi. - Ahemu je u pravu to nas grdi. Preterali smo. Sada emo prestati kako bismo sutra mogli opet da se igramo. - Ali ja uopte nisam umoran. Ahemu je prestara da bi zna-la... - Budi posluan! Okupae se i odmoriti a ja u, odmah za-tim, doi da te posetim. - Ahemu nikada nije u pravu! - nastayi Yabalat Ijutito. Ona me uvek spreava da se igram! Zato je ne otpusti? Ti si kraljica a ja sam princ! Ona mora nas da slua! Nurbel se gromoglasno nasmeja. Zenobija ne uspe da od-govori detetu jer ga Ahemu uze u naruje gundajui. - Ako te tome ui Lonen kako bi jednog dana postao kralj, onda sjajno! Ona odvede dete iz prostorije, uputivi mraan pogled Ze-nobiji i Nurbelu koji namah prestadoe da se smeju. - Ti, gospodaru Nurbele, ne glumi neyinace. Ni ti nisi ni-ta bolji od Grka i kraljice. Svi vi ste isti kada je u pitanju oruje. U stanju ste ak i dete da... Pored srdbe zbog detetovog zdravlja, njene zamerke su se odnosile na jo poneto. Nurbeloya yeselost, u trenu, nestade. - Kakva narav! - ree gundajui poto je Egipanka napusti-la prostoriju. Yabalat ne grei kada kae da ona nita ne zna o deacima! Pa ona je samo tebe odgajila, a ti si ensko! 252 Kraliii ala jedva da malo odobrovolji Zenobiju. Sa aljenjem, Nur-bel uvide da je, pored svih igara i osmeha, tamna senka patnje jo uvek prisutna u oima kraljice Palmire. - Hajde, de - naali se opet Nurbel. Yabalat je snaan na oca i ima samo jednu elju, da postane dobar ratnik kao nje-gova majka. Ahemu je Ijubomorna, poput svih dadilja. Ona eli da ga smeka kako bi od njega nainila lepog princa za prikazivanje. Zenobija mu se, ovaj put, ipak osmehnu. - Yeoma su male anse da e u tome uspeti. Uostalom, ni sa mnom joj to nije polo za rukom. - to se toga tie... Nurbel ode da uzme jednu konu kutiju koju bee odloio dok se igrao sa Yabalatom. - Ovo je poklon za tebe. - Poklon za mene? Kojim povodom? - Oh, puno je razloga zbog kojih bih mogao neto da ti da-rujem - skrueno odgovori Nurbel. Setio sam se da se, sledeeg meseca, navrava tano deset godina od kada si mi priutila dvostruko zadovoljstvo. Najpre smo, uz pomo kamila, zajed-no pobedili apurovu konjicu a zatim sam, imao tu ast, da prisustvujem radanju crvene boginje Alat. eleo sam da obe-leim ta dva dogadaja. Kao svaki put kada bi se zbunio, on prede rukom preko svoje proelave glave. - Ne brini se - dodade on, rumenih obraza - to nije ni halji-na ni nakit ve neto to e te moda zabaviti. - Ah, Nurbele! - Ne zahvaljuj mi pre no to otyori kutiju. Poto Zenobija skide trake i otvori kutiju, ona istog trena uskliknu od uzbudenja.
-taje...? Na dnu kovega bee neto to nije imalo ni oblik ni ime. To je bila smeda, providna membrana, naoko kruta i izbra-zdana. Zlatni okovi 253 Nurbel ne progovori ni re, niti se pomeri. Sa gadenjem, ona uhvati tanuni predmet izmedu dva pr-sta. Uini joj se veoma lagan i neobino prijatan na dodir. Dok ga je izvlaila, on najednom poprimi oblik, tako zapanjuju, da njoj poskoi srce u grudima. Ona ispusti predmet koji ponovo pade u kutiju. U pitanju je bilo pare Ijudske koe, tanke i pro-zrane poput jagnjeih creva. - To je koa Avgusta Yalerijana - izjavi najzad Nurbel, sme-jui se. Zatim, on dowati udnu relikviju te je podie sve do lica. - Kraljice, ovo je sve to je preostalo od jednog velikog rim-skog Imperatora. - Neka mu se bogovi smiluju! - proaputa ona. - apur ga je nakon smrti odrao i okaio u svoj ratni ator. Medutim, malo zatim je zakljuio da mu ova koa donosi ne-sreu jer ga stalno pobedujemo, te ju je poklonio jednom svom generalu kako bi je se otarasio. Ja sam je, za velike pare, od njega otkupio. - Zaista neobian poklon, Nurbele! Ne mogu ti obeati da u njime ukrasiti moju novu palatu. - Kraljice, to mi i nije bio cilj. Ja elim da ga na dobar nain iskoristi. - A ta bi to trebalo sa njim da uradim? - Da ga pokloni novom Avgustu. Zenobija zaprepaeno osmotri Nurbela. - Gospodaru Nurbele, ta time eli da kae? U Rimu, kao i kod nas, ovek se ne moe sahraniti bez po-smrtnih ostataka pogotovo kada je u pitanju Avgust. Do da-nanjeg dana, onaj koji je nosio ovu kou nije preao reku sen-ki niti se pridruio bogovima. On jo uvek luta svetom. Ako ponudi ovu relikviju tom novom Avgustu Luciju Aurelijanu, on e-ti biti zawalan. S obzirom na injenicu da mu je on ubio sina, tvoj poklon e ga pomiriti sa pokojnikom. Samim tim, to bi znailo sklapanje prijateljskih odnosa i sa nama. 254 Kraljica Zenobija se namrgodi, uozbiljivi se. - Sada razumem. Ti eli mir sa Rimom? Nurbel se lukavo nasmei. - To je lep poklon za Rim. Moram da dodam, i za Avgusta Aurelijana koji bi se, poto bi ga primio, sigurno malo smirio u vezi nas. Moda bi ak, na neko vreme, zaboravio da je kra-Ijica Zenobija koja vlada od Kapadokije do Arabije, postala monija i od samih Persijanaca... - Gospodaru Nurbele, lepo razmilja. Ja se slaem sa to-bom, samo mislim da je malo prekasno za to. I uzaludno... Hladan Lonenoy glas ih natera da se okrenu. On je stajao, pored jednog zastora, sa syenjem papirusa u ruci, i sigurno, ve neko vreme, sluao njihov razgovor. Sa po-tovanjem se najpre nakloni Zenobiji a zatim i Nurbelu. - Izvinite ako vas prekidam - ree on Ijubazno - ali imam vanu vest za tebe, moja kraljice.
Krajikom oka, Nurbel proceni Zenobijino raspoloenje. On se potajno nadao da e mu ona hladno odgovoriti i pre-koriti ga zbog iznenadnog dolaska. Ali, on sada morade da se sloi sa arhom, da njihova kraljica u prisustvu Grka pokazuje neuobiajenu nenost. - Lonene, ni malo nam ne smeta. Pogledaj samo ovu udnu stvar koju mi je doneo Nurbel. Grk jedva i da baci pogled na kutiju. - Kraljice, izvini me to ne mogu da uivam pri pogledu na kou oveka, makar on bio Avgust koji prezirae moj narod i moj grad Atinu. - Lonene, ta hoe da kae - upita odseno Nurbel - ka-da kae da je prekasno da je poaljemo Rimljanima? Lonen podie papirus koji je drao u ruci. - Prekasno je za priu o monoj ali bezopasnoj kraljici Pal-mire. Hriani preobueni u palmirske yojnike su unitili i za-palili hramove u Bosri i poubijali svetenike. Poar se pro-irio na vei deo grada i potpuno unitio vojni logor... Zlatni okovi 255 - Zar hriani? - upita Zenobija prebledevi. - Da, hriani. Na jednom od leeva tih lanih yojnika je pronadena srebrna ribica objasni joj Lonen. Uz to, stanovni-ci Bosre su uli njihove molitve dok su palili hramove. To su bile hrianske pesme. Takode se pria da ih nije predvodio oficir ve zapovednik njihovog Boga. - Da li su mu videli lice? - Mislim da nisu. Yeoma paljivo ga je skrivao mada se vo-dii karavana seaju da je jedan hrianin iz Emeza putovao sa njima nekoliko dana pre napada i da je imao lice koje se ne zaboravlja: do pola uniteno vatrom. Nurbel zgranuto posmatrae Zenobiju. Nikada do tada je ne bee video tako nesrenu. To primet i sam Lonen te za-stade, iznenaden, oklevajui da nastavi svoje izlaganje. - ta ti je? - upita Nurbel. - Nije mi nita - lagae Zenobija. Previe sam se igrala sa Yabalatom pa mi je potrebno da se malo odmorim. Ahemu je u pravu, letnje ege postaju nepodnoljive. Lonen, uz osmeh razumevanja, prihvati la. Ona zatrai od robova da donesu osveenje te izvede Nurbela i Lonena na terasu. - Sada je sigurno kasno - nastavi Lonen obraajui se Nur-belu - za poigravanje sa novim Aygustom jer im sazna za ovo bogohuljenje, pomislie da ga Zenobija izaziva. - Ali, molim vas - usprotivi se Nurbel. Ne bi nam bilo teko da dokaemo da su hriani pravi krivci za ovo zlodelo! Mi znamo gde se oni kriju, u Emezu i u Antiohiji. Potrebno mi je samo pet dana da spalim njihove kue i da prinudim one koje oni nazivaju dakonima i episkopima da kleknu pred tobom kraljice. To bi trebalo u potpunosti da zadovolji Avgusta... - Ne - jedva izgovori Zenobija prebledevi. Ne, Nurbele! Ne elim da dirate hriane! Nurbel je zaprepaeno osmotri. - Ali, ako ne pokae dobru volju prema Rimljanima... 256 Kra Ijica Pa lm ir i - To e znaiti objavu rata Rimu! - Lonen dovri reenicu uz osmeh. Dobro si razumeo, gospodaru Nurbele.
- Zbog ega eli da potedi te hriane? - upita Nurbel Ijutito, ne obraajui panju na Grka. Da li im neto duguje? Pa oni su po svojoj prirodi ludi i preziru te! Svuda po Emezu i Antiohiji, njihovi svetenici propovedaju da si lana boginja i da postoji samo jedan bog, njihov, i da niko, osim njihovog proroka, ne moe biti kralj il kraljica! Ti nikada nisi htela da ih uutka. Sada e ak priwatiti njihovo izdajstvo bez ika-kvog opiranja? }a te ne razumem... Kao odgovor, Zenobija ga samo pogleda i on u tim oima vide svu onu tminu koja ga je toliko dugo plaila. Nurbel, u trenu, shvati da nita nee moi da uradi. - Gospodaru Nurbele, kraljica je u pravu - nastavi mirno Lonen. Mi imamo koristi od tih hriana. Oni nam ne posta-vljaju klopku ve samo nude priliku kojoj smo se tako dugo nadali. - Lonene, da li bi trebalo da pretpostavim da si ih lino namamio u Bosru? - besno upita Nurbel. To bi zaista liilo na tebe. Zenobija htede da se usprotivi ali Lonen, uz prezriv os-meh, podie ruku. - Gospodaru Nurbele, nije bilo potrebe za tim. Ja se samo bavim posmatranjem i utvrdivanjem Ijudske gluposti, a to je sasvim dovoljno da bi se uinilo ono to se mora. Uostalom -dodade on okrenuvi se ka Zenobiji - ko zna? Rim moda i nee reagovati! Oni svuda vode uzaludne bitke i jedva odra-vaju svoje legije na okupu. Ovo je prava prilika da Aurelijan pokae koliko je hrabar. Ako bude hteo rat, morae da se suoi sa najmonijom vojskom Istoka, onom koja je pobedila apura i... - Nemoj mi prepriavati nau istoriju! - razjareno uzvrati Nurbel. Ja je odlino znam jer sam u njenom stvaranju ues-tvovao, kao komandant palmirske vojske, zajedno sa njegovim Zlatni okovi 257 velianstvom i Zenobijom. Ja takode odlino znam kako se rimske legije bore kada su ivot ili smrt u pitanju. Ti si, Lon-ene, potpuno zaslepljen svojom mrnjom prema Rimljanima. Misli da si mudar ali hriani su mudriji, veruj mi, a uz to su i potpuno ludi. Oni su, poput skakavaca, prekrili pustinju, propovedajui uda i boiji raj. Medutim, oni znaju da eventu-alni sukob izmedu Palmire i Rima moe dovesti do sveopteg rasula. Hriani upravo to i ele: da nas oslabe kako bi nastu-pila vladavina njihovog Hrista, kako sami kau. Da li si, Lon-ene, makar jedanput, oslunuo njihove molitve? - Ja se bavim iskljuivo filozofskim raspravama. Lupetanja tih polu - Jevreja me ne zanimaju. - Ipak, trebalo je da ih poslua. Shvatio bi da ele samo jedno: da njihov Bog vlada Rimom i itavim svetom. - Gospodaru Nurbele, da li to znai da strahuje da se sukobi sa Rimom? - upita Lonen. - Ti ne zna ta pria! Tvoja grka mudrost ne moe da predvodi nau vojsku. Ona nikada nije jahala borbenu kamilu niti je ula zvuk odapete strele. Nju samo ine isprazne rei! - Nurbele, molim te - usprotivi se Zenobija naslonivi dla-nove na njegove grudi. Nurbel je, u besu, uhvati za ruku. - Kraljice, dopusti da ti kaem jednu istinu koju nikada nee uti iz usta dragog Lonena jer, ako se odlui da ra-tuje, mora znati ta te oekuje. Avgust Aurelijan nije kuka-vni i umorni starac. To je ovek koji se ve trideset godina bo-ri i koji je svojom
rukom ubio vie od hiljadu Ijudi. Mora upamtiti da on nikada nije izgubio ni jednu bitku! - To isto moemo da kaemo i za nau kraljicu Zenobiju -ubaci se zajedljivo Lonen. Nemoj zaboraviti da je Alat takode nepobediva, gospodaru Nurbele. I ona se nije sukobila sa pro-stim varvarima sa Severa. - Bar jednom si u pravu - ironino uzvrati Nurbel. Ako do-de do rata, sukobie se dve iste sile. Naa kraljica e se boriti 258 Kraljica Pal\ da osvoj Rim i lovorov venac. To je ono to ti u stvari pri-eljkuje, zar ne Lonene? Ako je tako, onda dobro razmislite o ovome to u vam rei. Aurelijan u tom ratu nema ta da izgubi, iako ostaje bez carstva, ukoliko ga porazimo. Ja, stari lovac, vam to kaem, jer znam da je poslednji lav sateran u tesnac jai od svih onih prethodno ubijenih. Nakon Nurbelovih rei nastupi dug tajac. Lonen i Nurbel su stajali, kao dva borca nakon nereene bitke, iekujui kraljiinu presudu. Ona podie pogled u kome Nurbel opazi senku tamniju no ikada. Zenobija rukom potrai Ijuljaku, u kojoj se dete, ma-loas, igralo, ne bi li se na nju naslonila. Delovala je krhko i na ivici da se onesvesti. Nurbel samog sebe primora da ostane u mestu i da joj ne pritri. Neprijateljski Lonenov stav mu tu odluku znatno olaka. - Nurbele, u pravu si povodom mnogih stvari - ree najzad, jedva se osmehnuvi. Ti si uvek u pravu kada priamo o rato-vanju. Medutim, ovde se ne radi o ratu. U pitanju je Zenobiji-na slava i obeanja data suprugu i detetu. Zbog toga, ja mo-ram da se priklonim Lonenovom stavu. Yreme je da Rim sa-zna za moju nameru da vladam itavim Carstvom. Zlatni okovi 259 XXIX SIRMIUM Robovi paljivo spustie Pulinijevu nosiljku na plonik hra-ma. Nedaleko odatle se nalazio oltar iznad kojeg je visio veliki zlatni disk Sol - Imdktusa. Dim od ugaraka je jo vie zata-mnio i ovako slabo osvetljenu prostoriju. Medu jastucima je, prekriveno medvedom koom, lealo zgreno i veoma mravo telo prvog sekretara Pulinija. lako bee kraj leta, avgustovske vruine bejahu neizdrive. Njegova glava se zaljulja na ramenima, izloivi svetlosti otromboljena usta i pegavu, tanku kou lica, jedva prevuenu preko sle-poonica. On zatim podie kapke, otkrivi sablasno blede be-onjae, te neto nejasno izgovori. Poto mu se niko ne odazva, on izvue ruku ispod pokrivaa i njome prode vazduhom. - Prefekte, da li si tu? Ne vidim te! U njegovom glasu se zau onaj strog i nestrpljiy Njegov glas se prolomi, sa onim negdanjim prizvukom nestrpljenja i strogosti. Maksim se primae i u prolazu dodirnuvi stareve prste, stade iza fotelje. - Tu sam, sekretaru. Prema tvojoj zapovesti. -Ah! Puliniju se ubrza dah a strano itanje mu zapara grlo. On zakoluta oima, u potrazi za nekom svetlou, oblicima i boja-ma koje nikad vie nee videti.
- Iz asa u as, sve je gore - uzdahnu on tugaljivo. Da li zna da sada vidim loije nego jutros? - Ovde je veoma mrano, a i sav taj dim smanjuje vidlji-vost... - Prefekte Maksime, lupeta! - prekide ga nervozno Pulini-je. Ja zaista vie ne vidim i to je kraj. Ai, elim, o svemu da budem obaveten... 260 Kraljica Palmire Stisnuvi pesnice na grudima, zastade da udahne vazduh. - ta radi? Pokret i pitanje su se odnosili na Aurelijana. Nalazili su se u sirmiumskom hramu, u kome je Julija Kor-delija toliko godina obavljala slubu i proroanstva. Danas je Aurelijan poeleo da oda potu posmrtnim ostacima svoje majke i da prinese darove milostivom bogu. Pulinije koji je, do tada, uvek veto izbegavao unutranjost hramova, sada zahte-vae da prisustvuje ceremoniji, u pratnji Maksima. Svojim suvim prstima, Pulinije udari prefekta po laktu, trgnuvi ga iz utnje. - Pripovedaj! Zato si i doao! ta radi? - Avgust je upravo stao ispred zlatnog diska - izjavi ozbiljno Maksim. Svetenice stavljaju njegove poklone ispod oltara. On je na sebi zadrao samo tit. - Jel' onaj veiki iz Nikopolskog blaga? - Da. Onaj Knivin, optoen zlatom i sa glavom nordijskog zmaja. Taj tit je Avgust Decije ugledao pre no to je premi-nuo u movarama Abritusa. - Dobro, dobro! Lep dar, nema ta! To sigurno bee lep dar koji Maksima podseti na tu stranu no, pre dvadeset godina, kada je, u moyari, sa Aurelijanom prevrtao na stotine leeva naduvenih od gasa. Uprkos napor-nom i munom pretraivanju, oni nisu uspeli da pronadu telo Imperatora. Aurelijan se tada zakleo da e pogubiti Knivu i njegovo potomstvo to je, neto kasnije, i uinio. Pobedio je varvara, ubio njegove sinove i vratio Rimu udesno blago koje su Goti oteli carskim gradovima. Medutim, zlatni gotski tit je ostavio sebi, i to vie iz sujeverja, nego zbog njegove vrednosti. Cinilo mu se da tit uva odjek izgubljenog tela Yelikog Avgusta koji mu je prvi ukazao poverenje i panju. - Prefekte, priaj. Ne razmiljaj, ve priaj! - Sekretare, nita naroito se ne deava. Svetenice su okruile Aurelijana da bi... - Da li su mlade? Zlatni okovi 261 - Yeoma mlade. - Sunce je na disku? - Jo uvek nije, ali e uskoro biti. - Ne ujem ih da pevaju. - One apuu, sekretare. Pretpostavljam da ekaju sunce. - Pretpostavlja? - Sekretare, ne razumem se najbolje u ceremonije Sol - Inyiktusa. Pulinije zakrguta zubima to ubrza njegovo oteano disanje.
- Ne razume se u ove ceremonije niti ba neto veruje u bogove, zabrunda on. Njegove grudi se podigoe a suvi obrazi zadrhtae. Smejao se. On jo upita: - Aurelijan nosi purpurnu togu? - Na njemu je velika toga sa liem akanta i kruna od lo-vora, kako i dolikuje. - Prefekte, ini mi se da nisi oduevljen. Maksim samo klimnu glavom. Pulinije je bio u pravu. Nje-ga ovo nije oduevljavalo. Po prvi put u ivotu, on samom sebi przna da je utuen. Strana tuga bee zahvatila njegovu duu i telo. Nita nije mo-glo da je odagna, ak ni njegov poloaj prvog Avgustovog oficira. Ba naprotiy, ta svakodnevna bliskost sa Aurelijanom, samo je poveavala patnju. On je dobro znao ta je tome uzrok: Klaudijina smrt. Ona ga je tako pogodila, da nikako nije uspevao da se oporavi. Iznenadenje je bilo potpuno i strahovito. Vest o ubistvu be-jahu primili dan uoi Aurelijanovog proglaenja od strane Du-navskih, Panonskih i Dalmatinskih legija. Ta vest bee u toj meri zapanjujua da Maksim najpre odbi da je prihvati. Kasni-je, kada se istina, poput ui, razli njegovim venama, on uvide Aurelijanovu ravnodunost. 262 Kraljica Palm ire ovek Ikogaje Klauaudija volela do ludila ne pokaza ni trunku aljenja. Oi iriu ne * zasuzie ni jednog trenutka, niti rnu za-drhtae usne.On nij'(ije stiskao u prazno pesnice, niti sputao glavu. On jednostavnflno nije imao potrebu da krikne i da se sa nekim obrrauna. Auuurelijan bee potpuno miran, ili moda pre, spokojj'an.I kada .1 je Maksim, u njegovom prisustvu, divlje izrazio svoju patnju iwudarajui se u grudi kako ne bi zaplakao, Aurelijan ga jesamo frlhladno posavetovao da ode da se odmori. - Maksime, sutra * je pred nama dug dan i morae da zaboravi rmojusestru-u. On, Avg;ustLucije A Aurelijan, ju je, zasigurno, ve zaboravio. Tokom tog narednog^g dana, bunog i zamornog, niko nije mogao da pretpostavi i da je upravo on taj koji je izgubio sestru. Klaudija je, u njegoroj t'j senci, oduvel< radila na tome da za nje-ga pridobije lovorov ve aenac koji danas krasi njegovo elo. Svih nar'ednih dan#-a> Aurelijan zadra isti stav i ni jednom je ne pomenu. U pripitom stanju, Maksim pokua da ga primora na ra-zgovor. On se suoi sa a ledenim pogledom i otrom naredbom da uuti kojsa nikako nijiije delovala prijateljski. Nakon toga se MakJXsim prepusti svojoj gorini i samoi is-punjenoj ne;monim bes^som. lako su noi bile veoma tople, on ih je sve proweo drhtei-i i potpuno budan. Iz noi u no, on se suoavao sa istinom. JJL;ubav prema Klaudiji bee tako silno ukorenjena u MaksimOiOvoj dui, da ga je, ak i sada, nakon njene smrti, progonila. Ah, setio se da joj j\ je nebrojeno puta izjavio da ga ljubav uopte ne zatnima. Kak~*va la! On samo nije eleo da ispadne slabiji od nje.. Podneo je, a da se rtinije previe potresao, njihovo razdvaja-nje kada je, nakon svadete sa Aurelijanom, odbila da mu se pri-drui. Ona je neprestan-no priala o ponienju koje joj je prire-dio Aurelijar* oteravi j^* d sebe. Maksim, uprkos svemu, nije sumnjao da ce mu se onna jednog dana vratiti. Razdvajanje je 7latni okovi
263 prihvatio kao igru vie, u njihoyoj vezi izatkanoj senkama i nadmudrivanjima. Uostalom, znao je da ivi ili u Sirmiumu ili u Rimu i to mu je bilo dovoljno. Nije mu nedostajala. Jo se nadao da e jed-noga dana ponovo otkriti na njenom licu eho ljubavi od koje je izgarao. Ah! Klaudija! Klaudija! Sada mu je sve njeno nedostajalo. Ba sve. Njene lai, pre-vare i okrutnosti. Njena usta, tako crvena i poudna. Zami-ljao je vrelinu njenog tela, njene snane butine, neobuzdanu elju, vrh njenih bradavica koji je, toliko puta, Ijubio usnama... Sve mu je nedostajalo. Bez nje, on se oseti potpuno preputen ledenoj praznini ko-ja ga je, sa svih strana, okruila. Ponekad bi mu se, tako sa-motnom, priinila, te bi pruao ka njoj ruke do iznemoglosti. Noi su bile stranije od svega. Pomrina bi se, zaas, is-punila njenim likom, koji bi, ponekad bio ruan, a ponekad izuzetno lep. Maksim je, u polusnu, gutao noni vazduh kao da vrhovima usana Ijubi mlade na njenoj koi. On, veliki ratnik, je vrsto, poput deteta, pripijao dlanove na oi elei da odagna duhove koje je izrodila njegova patnja i tegobna samoa. Taj bol nije bio prisutan na licu Avgusta Aurelijana. Njega, Klaudijina smrt nije ni dotakla. udna dreka prekide tok Maksimovih misli. - Prefekte, ta se to deava? Zar si ostao bez jezika? Gde je sada sunce? - Sunce je dolo do zlatnog diska. Da, ono se polako probijalo kroz prorez na svodu i plavilo zlatnu povrinu. Svetenice su se, sve vreme, sporo njihale, po-diui, s vremena na vreme, svoje velove i preputajui ih ne-vidljivoj ruci vetra. uli su se umilni glasovi, zdrueni u mo-lityenoj pesmi koja se uz eho irila itavom prostorijom. - Eeeooo! Ejohojoho! Dok su im se ramena i grudi tresle, u nekoj vrsti transa, de-vojke okruie Aurelijana. Svuda po prostoriji, disk raspri svoje zlatne zrake koji padoe na prozrane devojake tunike, potpuno razgolitivi njihova mlada tela. - Yidim ga! - uzviknu Pulinije. Ja vidim sunce! Vidim beli-astu svetlost svojim bolesnim oima! On, eljno, pomeri telo unapred. Zlaana svetlost polako otkri sve bore na njegovom ostarelom licu. Yrelina usled sun-eve refleksije postade nesnosna. Maksim zakloni rukom oi. - ta radi Aurelijan? Avgust bee podigao svoj zlatni tit, visoko iznad glave, ka-ko bi njime zahvatio odbijene zrake sa diska Sol - Irwiktusa i ponovo ih razasuo po itavoj odaji. Toga mu spade sa ramena otkrivi miice na rukama, sjajne poput bronze na statuama. Svetenice su, i dalje, igrale oko njega, zanete u transu. - Sunce me uzima sebi - ponovo ree Pulinije, zadrhtavi celim telom. Ono me greje, greje... On podie ka disku svoje iskrivljene prste i smeurane dla-nove. Groteskno se zatresavi, on napravi pokret kao da igra, povodei se za kricima i pesmom koja potpuno ispuni uareni hram. Videvi ga, Maksim jedva savlada gadenje. Sa jedne strane, ovek sa
svojom runom starou, frustriran i nemo-an, a sa druge, podjednako neukusna bujnost mladih sve-tenica. Sve to, istovremeno, bee i smeno i patetino. Medutim, duh starog sekretara ne izgubi svoju proniclji-vost. - Prefekte, ja ujem svetenice i Aurelijana ali tebe nikako. Maksim se nagnu ka Pulinijevom uhu. - Izvini, ali ja nikad nisam bio veliki oboavalac bogova, ni-ti Sol - Iiwiktusa. Pulinije malo jae zadrhta. Dok je treptao oima, njegova brada se, na tren, opusti. - Takode - ree on promuklo se zacerekavi. Prefekte, ak ni danas, kada sam tako blizu smrti, nisam njihov poklonik. Zlatni o kovi 265 On prekide smeh kako bi duboko udahnuo. Sunevi zraci se potpuno prelie sa zlatne povrine diska, zagrevajui kamene svodove hrama do take usijanja. - Barem je Sol - Irwiktus dobar prema meni. On me greje, greje! Ah, prefekte, mesecima mi nije bilo ovako toplo! Pulinije se klatio zadovoljno se smekajui. Najednom, on uhvati Maksima za ruku i ozbiljno ga pogle-da svojim ugaslim oima. - Prefekte, sledi moj primer! Nemoj obznanjivati ono to misli o bogovima. Pogotovo Aurelijanu, koji je veliki vernik, nemoj nita pominjati. Avgust mora da veruje u bogove. Ceremonija potraja dosta dugo, te se Pulinije, od svega umoran, isprui na svoju fotelju da odspava. Maksim odmah iskoristi priliku da napusti prostoriju, i da, u predvorju hrama, izda naredenja carskoj pratnji koja je drala radoznalce na odstojanju. Po njegovom povratku u syeanu prostoriju, on ustanovi da se svetlost povukla sa zlatnog diska i da je pesma prestala. Za-tim vide Aurelijana i svetenice u uzanom krugu oko Pulinija. Oni su stajali tako zbijeni da on najpre ne mogade da utvrdi taan poloaj tela uukanog u krzna. - ta se deava? Oznojenog lica i pogleda, jo uvek, omamljenog, Aurelijan odgovori podigavi glavu: - Pulinije nas je napustio. Sol - Inviktus ga je primio sebi. udnovato, ali Maksimu se uini da se Aurelijan osmehuje. Ta, moda umiljena senka osmeha podstaknu svu njegovu mrnju te on ree: - Avguste Aurelijane, mora biti da si zadovoljan! Nipoto se nemoj sekirati. Ne pokai ni trunku saaljenja. Ostani potpu-no prseban i hladan. Sve se oko tebe rastae i umire, ali ti ak nee ni trepnuti! Bogovi su ba milostivi prema tebi! Uzimaju 266 Kraljica Palmi sve one koji su se ceo ivot trudili da postane moan i slavan. A ti, ti se ponaa kao da se nita ne deava... - Maksime... - Zawali se svojim bogovima, Aurelijane. Tek to si pro-glaen za Avgusta, a Rimsko carstvo se rui! Ah, da. Oni tebe podravaju... - Prefekte, uuti! Nalazi se u hramu. Njegove rei se tako prolomie yazduhom da svetenice po-skoie. Zabrinute i iznurene ceremonijom, one okretoe ka njima svoja uplaena lica. - Pria gluposti! - nastavi Ijutito Aurelijan.
Njihovi besni pogledi se suprotstavie, kao nikada do tad. Maksim se ne povue pred dobro poznatim ledenim plavetni-lom Avgustovih oiju. Suprotno oekivanom, njegove usne se iskrivie od mrnje koju nije mogao da obuzda. - Avguste, mislim da nisi u pravu. Ja ne preterujem. Moje rei su samo odraz mojih misli i ivotnih injenica. Podigavi ruku, kao da u njoj dri ma, Aurelijan se obrui na Maksima svom svojom teinom. Drei ga za vrat zgrenim prstima, on zakorai ka oltaru i zlatnom Sol Inviktusovom disku. - Oseti boiju vrelinu! Oseti je, bar jednom! Udarivi u metal, Maksim se zatetura. Zatim, okrenuvi se, on pokua da uhvati Aurelijana za ruke. Medutim, ovaj ga ob-grli miicama i vrsto stegnu uz svoje grudi, ne doputajui mu da odvoji lice od diska. - Ja odlino znam o emu razmilja svih ovih dana - pro-aputa on. Mrzi me jer ne oplakujem Klaudiju kao ti, jer ne tugujem uzaludno noima... Ali, tvoje srce je zatvoreno za bo-gove i upravo zbog toga nita ne razume. Ti jednostavno ne vidi njihoyo delo. Klaudija je morala da umre jer je blatila moju sudbinu. Mitra i Sol - Iiwiktus su me oslobodili tog te-reta i itave prolosti kako bih, kao Avgust, zablistao. Majka mi je pokazala put a zatim je nestala. Pulinije me je podrao Zlatni okovi 267 do proglaenja pa je i on nestao. Zar se ne sea da je i sam to predskazao pred tobom? Klaudija je morala da nestane. Mora-la je. Maksime, kako ne razume? Zatvoriv oi, Maksim prestade da se opire. Istina, zlato na disku je jo uvek peklo njegove obraze i butine. - Aurelijane, ludi poput Ulpije. Klaudija ti je elela samo dobro. elela te je velikog i monog. Tvoja ljubav ju je odra-vala u ivotu, a ti joj ak nisi dopustio da vidi lovorov venac. - To nije ni trebalo da se desi jer bi ga svojim pogledom okaljala! Maksime, ti to zna bolje od svih! Prefekt ponovo pokua da se oslobodi ali mu Aurelijan ne dopusti. - Avguste, gubi razum - besno ree on. - Maksime, bila je grena! Zar si zaboravio? Nju je samo mo interesovala. elela je da postane ja! Bogovi su je prave-dno kaznili. - Ali nisu je bogovi ubili ve Ulpija, tvoja luda ena. - Nisi u stanju da pojmi mo bogova. Ulpija je samo iz-vrilac njene sudbine. - Ako je tako Avguste, onda koja je moja? Da li u i ja isto tako umreti kako teret prolosti ne bi pritiskao tvoju krunu? - Ne, Maksime! Ti si oduvek moj prijatelj i mora da me podri isto kao i bogovi. Maksim se podrugljivo nasmeja. - Zar te bogovi podravaju tako to alju kraljicu Palmire na Rim? Ona je odbila mir. Njeni vojnici pale rimske hramove i kreu na Egipat. Upravo se deava ono to si oduvek eleo da izbegne. Postao si Avgust, a Carstvo se raspada. - Ne! Ba naprotiv! Ovoga puta, nakon to je dopustio Maksimu da se uspravi, on mu se, zaarenog pogleda i uz osmeh, obrati staloenim glasom:
- Carstvo se nee sruiti. Ako Zenobija ne eli tnir onda e dobiti rat. Mora da zna da e ona biti ta koja e ga izgubiti. I Maksim ne odgovori. On najednom oseti stranu iznemo-glost i, kao nikada do tada, udovinu ravnodunost. Veselo Aurelijanovo lice, nekada bratski blisko, sada mu postade pot-puno strano. On htede da se pridrui svetenicama koje su upravo umo-tavale beivotno Pulinijevo telo u platno, ali mu Aurelijan pre-prei put i obujmi ramena, kako je obiavao jo od poetka njihovog prijateljstva, te ree: - Maksime, moja majka je bila u pravu kada je rekla da e me jedna ena proslaviti. Ja danas znam ko je ta osoba. Julija Kordelija je uvek dobro predskazivala a ja joj nisam verovao. Pomiljao sam da bi to, eventualno, mogla da bude Klaudija, ili ak Ulpija! Ali, Maksime, bogovi mi je najzad alju. To je kraljica Palmire, Zenobija! Ona koju su Ijudi iz pustinje pro-zvali crvenom boginjom Alat! Aurelijan se razdragano prepusti smehu. - Ja u je pobediti. Bogovi su joj dopustili da se osili i da mi se usprotivi samo da bi njenim padom mene uzdigli. Maksirn umorno podie obrvu. - Avguste, izvini to moje oi vide samo oigledno. Zenobi-ja jo uvel< ne klei pred tobom. Ona je pobedila apura i pot-inila narode i gradove Istoka sve do Arabije. Ona zna da se bori u pustinji i ima ratnike koji su za nju spremni da umru zatvorenih oiju. Ona takode ima deset hiljada konjanika i dve do tri hiljade konja pod oklopima. Mi emo jedva prikupiti hi-Ijadu maurskih konjanika za ispomo naim legijama. A sa ko-liko to legija raspolaemo? Kada sve presaberemo, nee ih biti vie od tri, eventualno etiri. Njihovo povlaenje sa poloaja bi direktno ugrozilo dunavske granice i severni region. Ne bu-di u zabludi. Zenobija ne sumnja da emo uzvratiti ukoliko ona krene na Egipat. Nju to ne plai jer zna sve nae mane kao to zna svoju mo. Aurelijan nastavi da se smeje ali, to sada bee lagan smeh, kakav ve dugo niko nije uo. Zlatni okovi 269 - Maksime! Zar si ve zaboravio sve nae bitke? Pobediemo Zenobiju kao to smo, onomad, pobedili Soromate na Duna-vu. Upotrebiemo svu svoju mudrost i hrabrost kako bismo uspeli. Maksime, zar ne vidi kako se krug zatvara i kako mi Mitra i Sol Inviktus pokazuju pravi put, na svakom koraku? To su, uostalom, uvek inili, ali, danas, mi je sve potpuno jas-no. Prijatelju, ukai mi poverenje. Znaj da je Zenobija rodena samo da bi meni osigurala mo i slavu. etvrti deo Zlatni okovi 271 - 275. godine posle Hrista Zlatni okovi 273 XXX PALMIRA
Yabalat je paljivo promatrao pustinju. Yetar je, u naletima, podizao prainu, pravei vrtloaste kupe koje su dosezale sve do neba prekrivenog dugakim oblacima iz kojih nikada nije pala kap kie. Sve je bilo mrano u rasadniku palmi kraj kojeg je proticala tamna i spora voda Uadi Kubura. Emeski drum bee potpuno pust. Protezao se od grada pravo ka istoku, kri-vudajui izmedu grobnica, da bi, najzad, nestao, iza breuljaka, bez i jedne travke ili drvceta, zajedno sa suncem. Neto dalje bi njegov bled trag ponovo zasijao na sasuenoj zemlji pre no to bi se izgubio na horizontu. Yabalat je, za ovih nekoliko sati koliko je motrio, na njoj opazio samo nekoliko magaraca u pratnji dece. S vremena na vreme, bi takode video i poneku enu koja se uputila ko zna gde obmotana velom koji se talasao poput nespretnih krila skarabea. Put je bio potpuno prazan! Yabalat se setio onog stranog dana kada je, u Antiohiji, ekao majku da dode na njegov esti rodendan. To se sve odi-grao ovako: on je dugo, dugo ekao. Zatim su ubice preklale njegovog oca, ubile tetku Dinu, a umalo i njega samog. Na trenutke bi mu drhtaj proao itavim telom a tada bi on zatvarao oi i grizao usne. Trebalo bi da se ponaa kao ratnik. On je princ Yabalat, sin kraljice Zenobije. Poput nje, on mora da bude hrabar i da na-ui da savlada tugu i strah. Medutim, razoaranje i strah su mu razdirali utrobu i pre-kidali dah. Kako je to bilo mogue? Kako se to desilo? 274 Kraljica Pa On nije sumnjao u rei koje bee uo. Dovoljno je bilo da baci pogled na lica Ijudi u palati i na palmirskim ulicama. Ne-koliko strelaca na strai, u redovnom obilasku zidina, se nije usudivalo da ga pogleda. Isto kao i on, osmatrali su netremice emeski drum, zabrinuti i stisnutih usana. Ali, put je i dalje bio prazan. Ne mari, on e i dalje ekati majku. Ma koliko to potrajalo, on ne sme da pokae da se boji. On je gospodar grada. Na prvi pogled bi Ijudi trebalo da shvate da je on sin crvene boginje. - Prine Yabalate! Najzad! Tu si. Yabalat se i ne okrenu. Mada, nije ni bilo vredno truda, jer je prepoznao glas. - Ahemu se seldra... - Ahemu se uvek sekira. Uvek mi je za petama. Samo, sada ne moe vie da me stigne. Prestara je. Isto kao i ti, arha. Ponestalog daha, mudrac prede jezikom preko usana, vr-sto steui tap obema rukama. On dobronamerno osmotri deaka. - U pravu si. Stari smo. Isuvie stari. Ali, kraljica nas je zamolila da te ne isputamo iz vida. Sta e nam rei, ako je ne posluamo? Yabalat ne odgoyori. Ostade ukoen i kao prikovan za tan-ku liniju puta koja je treperila na vruini. arha stavi ruku na elo kako bi i on bacio pogled. To ve bee mahinalan pokret jer je starcu sa godinama oslabio vid te je sada video samo izmeane smede i ute mrlje. On je znao zbog ega deak stoji na zidini, tih i nesrean. Nije morao da ga ispituje. Sve je znao. arha je to i rekao Ahemi: - ta mu drugo preostaje da radi? Neka eka svoju majku. Yezana za krevet zbog svojih nogu koje vie nisu htele da je nose, Ahemu se ne usprotiyi.
Zlatni okovi_ 275 - Mudrae, idi po Yabalata i ne ostavljaj ga samog! Obea-la sam Zenobiji da u ga paziti. A ti, ako i dalje eli sa mnom da se drui, uradi ono to traim. Ahemu nije greila ali deak je bio u pravu. Sa starou se ne postaje pametniji i mudriji. arha poele da pomiluje deaka po vratu ali se seti svojih ispucalih dlanova. To detetu sigurno ne bi prijao te se uzdra. Najzad, Yabalat izjavi, ne okrenuvi se: - Ja sam sve uo. Oni su se skrivali od mene ali ja sam ipak uspeo da ujem. Rimljani su pobedili moju majku. Kako je teko izgovorio te rei! Detetov glas je drhtao. - Ne, Yabalate. Jo uvek je nisu porazili. Uspeli su samo da dobiju jednu malu bitku. Ova polu - la, samo na kratko probudi nadu kod deaka. On, najzad, klimnu glavom i ree: - Ti odlino zna da je to vie od jedne bitke. Izdajnici iz Emeza i Antiohije su predali mamine gradove rimskom Im-peratoru. Okrutne li mladosti, pomisli u sebi arha, zadovoljna je samo ako uje istinu! - Ali, prine, to su samo dva grada. Avgust jo uvek nije za-uzeo Palmiru. Deak ostade nem, vrsto stisnuvi pesnice preko stomaka. - Moju majku, do sad, niko nije pobedio - ree najzad je-cajui. Nikad! To nije trebalo da se desi. - Ali i tvoj otac, Yeliki Odenat, je znao da izgubi poneku bitku - primeti neno arha. Na primer, od apura Persijanca. Medutim, na kraju bi ipak izlazio kao pobednik. - Ratovi nikada ne prestaju! Za sve su krivi Rimljani. Nur-bel mi je jednom rekao: "Ako dopusti da te pobede, makar to bilo samo jednom, poput lavova e te celog pojesti". Deak je pametan i dobro pamti lekcije, pomisli arha za-bavljen ovom izjavom. Nadao se da mu Nurbel nije otkrio i svoje ubedenje da je svaka bitka sa Rimljanima unapred izgu-bljena. 276 Kraljica Palmirt - Nurbel je ba kao ti i Ahema - nastavi zlovoljno deak. Prestar i glup. Ako je moja majka zaista poraena, on je po-greio. Sigurno je upao u klopku Rimljana. - Prine Yabalate... - Nemoj ga braniti! Znam ta su rekli glasnici. Palmirska vojska je bila dva puta brojnija od Imperatorove. Moja majka je imala velike konje pod oklopima i etiri ili pet puta vie konjanika nego Rimljani. Nije trebalo da bude poraena! Sarha obazrivo podie obrvu i nakrivi glavu u stranu, kao to je voleo da ini, a to su neki uzimali za znak odobravanja. - ak i dete zna da oklopni konji ne smeju dugo da galopi-raju kako se ne bi umorili besno ree Yabalat. Tako je Zeno-bija, onaj prvi put, pobedila apura. Ona me je to nauila. Za-to mi sada reci, zato je Nurbel naredio da nai konji u galopu slede rimske konjanike? arha je bio na mukama da odgovori jer nita nije znao o ratovanju. On je oduvek strahovao da e se desiti ovaj dan. Sada je bolno pomiljao na ponienje kroz koje prolaze njegov prijatelj Nurbel i voljena kraljica Zenobija.
- Ne, ti ne moe da mi odgovori - zakljui besno Yabalat. E pa ja znam. To se desilo jer je Nurbel prestar! Zbog toga je majka izgubila bitku u Emezu. Ona uz sebe ima samo tebe i Nurbela, a vi ste starci. Pa ak i Grk koji hoe da bude glavni u svemu a uopte se ne razume, i on je prestar... Kada bih imao deset godina vie! Ne deset, dovoljno je i pet! Sada bih bio sa njom i pobedili bismo. Ja bih swatio da je beg Rimljana samo klopka i video kako Nurbel odvodi nae konje predaleko. Majka i ja bismo onda, predvodei strelce, us-peli da savladamo legije, ak i u sluaju da one izvode one svo-je uobiajene trikove sa kornjaom ili neke druge. Svi tvrde da su palmirski vojnici najbolji od svih. Pobedili bismo Rimljane, eto... Dete uuta. Njegove rei, na trenutak, lebdee u vazduhu, kao neni parii nemogueg sna. Ah, kada vreme ne bi bilo Zlatni okovi 277 vreme i kada bi bogovi dozvolili Ijudima da izbriu svoje gre-ke! Kada zlo ne bi bilo zlo! Neka se vrate osmesi i radost! - Da - priznade neno arha. Sigurno si u pravu, prine. teta to ne moe da podri majku. Ali, veruj mi, nita nije izgubljeno. Oni e uskoro biti ovde i ti e pomoi Zenobiji da odbrani Palmiru i da pobedi Rimljane. Siguran sam da e joj tvoje prisustvo biti dragoceno. Yabalat potvrdi klimnuvi glavom. Takva je mladost. Ona misli da snovi o sutranjici mogu izbrisati bol koji se vezuje za sadanjost. Oni su ostali da zajedno, u tiini, posmatraju, jo uvek pra-zan, emeski drum dok se oko njih, u itavom gradu i rasadni-ku palmi, ulo prigueno kretanje stanovnika koji su, inilo se, bili neto tii i paljiviji, nego inae. - arha, zato su Ijudi u Emezu i Antiohiji izdali moju ma-jku? - upita iznenada Yabalat. Zar ona nije bila dobra prema njima? Uinila ih je bogatim. Ali, kada se Imperator pojavio, oni su mu samo otvorili vrata. Glasnik je ak rekao da su igra-li i pevali kao da je praznini dan. Niko nije hteo da se bori jer grad pripada Zenobiji. Dete se iskreno udilo. arha uzdahnu. - Hriani ne vole nau kraljicu. Oni su spletkarili sa Rim-Ijanima i otvorili im vrata. - Hriani! - Prine, oni ne veruju u iste stvari u koje mi verujemo. Sa njima se nkada ne zna kako e odluiti. Oni, najpre, na sav glas viu da je Rim davolski i tre u Palmiru da trae zatitu, da bi, ve sutradan, tvrdili da je Zenobija lana kraljica da e je njihov Bog kazniti. - Da li ti veruje u to? - U ta? - Da je moja majka lana kraljica? - Nikako! Hriani vole nevidljive bogove! Ali ja verujem u ono to sam video. Zenobija je rodena voljom Balamina i nje-gove zvezde. Dola je ovde, jednog dana, i staa ispred mene. 278 Kraljica Pa Tada su svi mislili da je umrla u pustinji. ak je i tvoj otac, Veliki Odenat, odmah u to poverovao. Nakon tog dogadaja, nikada se nije desilo da kraljica ne ispuni ono to obea.
To to je ona postigla ne bi moglo ni jedno Ijudsko bie, pa ak ni mukarac. Jo kada je bila sasvim mlada devojka, od njene le-pote je zastajao dah. Veruj mi, Yabalate. - Lepa nego danas? - Nije bila lepa ve drugaija. Zenobija je svojom lepotom uvek nadmaivala druge ene. arha opazi nagoyetaj osmeha na deakovim usnama i bi mu drago. - Ona nee, ali ja, kada porastem, oterau hriane iz Pal-mire i iz svih gradova u kojima budemo vladali... Oni su izda-jice i ludaci. On naglo zastade i uperi prst ka istoku viui: - arha! Pogledaj! arha! To su oni... Sarha nasluti, izmedu grobova i pri vrhu jednog breuljka, oblak praine kao nagovetaj kretnji po smedoj povrini pu-stinje. Ali, to je mogao da bude i obian vazduni vrtlog ili pak talasanje usled vruine. Nije video dovoljno dobro da bi potvr-dio ili odbacio detetovu tvrdnju. Ne ekajui na odgovor, Yabalat potra ka stepenicama izmedu zidina, viui, na sav glas, da mu osedlaju konja. arha nije imao ni snage ni elje da mu se usprotiyi, ve naredi da i njemu dovedu konja. Zabrinut, on se svim srcem nadao da je deak dobro video Zenobijine i Nurbelove ratnike a ne stisnute redove rimskih legija. Zlatni okovi 279 Sa osmehom na usnama, poterao je konja u ludi galop. Ja-hao je kao pravi palmirski ratnik, ibajui ivotinju i besno viui: "Alat! Alat!" Zidovi grobnica, pored kojih je, kao vetar, prolazio, zvonko otpozdravie. Samo to je proao pored visoke kule, u kojoj je poivao njegov otac Yeliki Odenat, njemu se uini da uje ohrabrujui odjek. - Alat! Alat! Put je, najednom, bio prepun sveta. ene, deca i starci sa kamilama i kolicima punim ivine, svi oni su, podigavi po-gled sa pranjavog tla i, prepoznavi ga, urno hitali da se sklone jer je za Vabalatovim konjem prtalo kamenje uz oblake praine. Deak je, kroz apate, nasluivao divljenje. - Alat! Alat! Majko! essooaso On se pope na vrh brda i ugleda palmirsku vojsku. Ogromna kolona Ijudi se kretala putem koji je za nju bio preuzak. Zbog toga ih je bilo svuda po pustinji. Hiljade ratni-ka su prekrivale padine zveckajui orujem. Kraj kolone nije mogao da se vidi. ovek je mogao da pomisli da je pred njim razapeto raznobojno platno koje, s vremena na vreme, neka nevidljiva sila, as skuplja, as iri, uz odsjaj metala i presi-javanje krzna. Okean ivota je tako, lagano kuljao kroz useke pustinje. Izmeana gomila klimavih Ijudi, kamila, magaraca i kolica se, viui i prepirui se, kretala ka Palmiri. Jedino su konjanici i strelci ili u pravilnim redovima, ali njih je bilo tek nekoliko stotina. Dok mu je srce lupalo u grudima i grlo stezalo, Yabalat, i ne primetivi, uspori konja. On pogledom, ispred sebe, potra, crveni majin oklop a zatim ponovo uzviknu: - Alat! Majko!
On ponovo natera konja na galop. Kroz buku se, najednom, prolomi zvuk trube. Kolone konjanika i strelaca naglo uspo-rie, da bi se odmah zatim, uvijajui se kao zmije, potpuno za-ustavile. Ponovo odjeknu truba. Yabalat shvati da ga je majka ula dok joj je leteo u susret. Grobna tiina polako zahvati itav prostor te se sada uo samo galop njegovog konja. 280 KraIjica Palmi Ali, kada pride blie, potpuno se rastui. Njegoya majka je ila peice, yukui svog iznemoglog konja za uzde. To su inil i mnogi drugi. Njihovi oklopi i lica bejahu prekriveni prainom. Koraali su, ulepljeni od znoja i umorni, a na glavama su imali zavoje umesto kaciga. Svima je pogled lutao, negde u daljini. Po prvi put, Yabalat je pred sobom imao poraenu vojsku. Nju je oajna Alat yodila u sklonite u kome nee nai mir. Lice njegove majke bee bledo od iznurenosti, usne suve i ispucale a oi crvene poput oklopa. On se pokaja to joj nije poneo bar uturu vode. Ona nije ispruila ruke ka njemu ve ga je samo posmatra-la dok joj je prilazio. Kada je bio dovoljno blizu da moe da ga uje, on povika: - Mama! I odmah ga bi sramota. On se malo pribra te skoi sa konja. Morao je da se primora da joj ne potri u susret. Ali suze, sa kojima se toliko borio, potekoe niz obraze. Bilo je jae od njega. Lud od sree, on joj se baci u naruje, priljubivi svoje lice uz oklop i zlatnu figuru boginje Alat. Zenobija ga neno privi uz grudi i poljubi suvim usnama. - Tu sam sine, tu sam. Ne ekajui, vojnici oko njih krenue. Ponovo se zau zve-ckanje oruja i amor Ijudi koji su, iscrpljeni, hodali ka za-klonu palmirskih zidina. Zlatni okovi 281 XXXI EMEZ On odrei kaieve na oklopu te ga baci na pod. Zatim, po-cepa tuniku kako bi se bre svukao. Golih prsa, izloi oiljke sunevoj svetlosti, te se primae crnom steku. To bee bo-anski kamen Sol - Iiwiktusa, visok kao tri oveka, uglaan od kie i proteklog vremena, crnji i mraniji od svih noi u is-toriji oveanstva. Prethodnih dvadeset Imperatora je na njega bojaljivo spu-stilo svoje usne. Poput dijamanta u prstenu, Heliogabal ga je okruio podigavi trem i dve stotinestubova zlatnih kapitela. On e, danas, doekati njega, Lucija Aurelijana. Sunce ga je grejalo isto kao zlatnidisk u sirmiumskom hra-mu. Medutim, ovaj kamen nije bio delo Ijudske ruke ve Sol -Inviktusovog daha, koji ga je postavio na tu suvu emesku ze-mju, na samom poetku sveta. On je bio znak sveopteg vre-mena nastalog iz Ijudske krvi i praha. On je takode bio jedino i istinsko prisustvo Imperatorovog boga, onog koji ga je pod-sticao, iz pobede u pobedu, uinivi ga nepobedivim poput svoje vatre i svetlosti.
Aurelijan prede nekoliko korakakoji ga razdvaja od steka. Napevi miie, kako bi izdrao vrelinu, on nasloni svoje grudi na kamen. Dodirnuvi ga, uz mukli jek, on pritisnu pod-naduti oiljak od Mitrinog gvoda, kao to usne ljubavnika jube telo voljene u noi. Kao sunce od tkiva uz sunce od kamena, on, zatvorenih oiju, zagrli bazaltno postolje. Toplota kamena prodre u njega, preplavivi mu ramena, a zatim i bedra. On je toliko ponavljao molitvu da, na kraju, vie 282 Kraljica Pa nije uo samog sebe. Dok je protiskao usne na steak, on uvide da mu stomak izgara od blaenstva koje mu ni jedna ena, su-pruga ili sestra do tada nije pruila. Kako se, najednom, oseao proien! Opran od sve prljav-tine ivota i svih zamrenih protivrenosti, zagonetki i srdbi koje je, toliko godina, morao da podnosi, a na koje je, samo ponekad, zaboravljao, uputajui se u smrtonosne okraje. Ah! Kakav beskonani mir, od bogova dodeljen, je sada ku-Ijao njegovim telom! Vie nije mogao da stoji, te polako, bez srama i bojazni, skliznu na zemlju, podajui se, kao dete, opojnom milovanju kamena. Zlatni okovi 283 Kada se, neto kasnije, teturajui pridigao, on je uvideo da ga svi na tremu pomno prate pogledom. Ba svi bejahu tu! Prefekti, legati, tribuni i svi oficiri koji su ga, verno i eljni po-bede, pratili, iz bitke u bitku. Tu su takode bili i sekretari, prokuratori, njihovi pomonici i miljenici, jednom reju, ita-va svita gramzivih senki koje su gamizale po prtljagu jednog Avgusta. Stajali su pod tremom, izmedu kapitela, posmatrajui nje-ga, poniznog vernika i monog Sol - Inviktusovog izabranika sa odlunom Mitrinom pesnicom. Pogledi bejahu zadivljeni i krotki. Osim jednog. Osim jed-nog koji je svuda traio. To bee Maksimov pogled. Aurelijan, jednim pokretom ruke, otera robove koji su do-trali sa istom togom. On se, zatim, sae kraj steka, da do-hvati oklop, te ga navue na svoju jo uvek crvenu kou. Okre-nuvi se ka Maksimu, on se suoi sa njegovim podsmeljivim izrazom lica koje nekad bee preplavljeno divljenjem. Maksim se okrenu, gurnuvi ispred sebe oveka kojeg su, do tada, uvali dekurioni. Aurelijan ga pogleda sa gadenjem. ovek vie nije irnao Ijudsko lice. Njegovo levo oko je tralo iz duplje, dok su mu se usta i nozdrve pretvorile u zjapee upljine. Ono malo koe koje mu bee preostalo na desnoj strani glave, je pridonelo jo stravinijem optem utisku koje je to lice ostavljalo na posmatraa. Medutim, taj udovian ovek se inio monijim i staloenijim od mnogih. - Pred tobom je voda emeskih hriana - ree Maksim uz podrugljiv osmeh. On je eleo da te vidi a ja sam pomislio da je dobar trenutak da pokaemo Sol - Inviktusov kamen ovom oveku koji voli nevidljivog boga. Aurelijan ne mogade da ustanovi kome se to Maksim ruga. On upita hrianina: - Kako se zove? - Zovem se Simon, i podanik sam Isusa Hrista.
Glas skoro da bee potpuno jasan iako je izlazio iz una-kaenh usta. - On je svemoan medu hrianima u gradu - objasni jo Maksim. Moglo bi da te zanima ono to ima da ti kae. Aurelijan dade znak robu da mu prinese togu. Oklop mu se, pred ovim crtama lica, najednom, uini nedovoljnim, kako bi zatitio svoju golu kou. - Avguste, tebi se ne dopada moje lice - primeti Simon. Me-dutim, njega je ovakvim nainio tvoj prethodnik, voljeni Vale-rijan. On je eleo da me pretvori u pepeo. Poput vas, nije znao da jedino Bog odluuje o neijem ivotu ili smrti. - Nemoj da zbog tebe gubim vreme. ta hoe? - prekide ga grubo Aurelijan. - Da ti poklonim Palmiru. Zaue se povici sa svih strana. Oficiri i dvorjani se pri-makoe. - Da mi pokloni Palmiru? Aurelijan se prezrivo osmehnu. - Nisu mi potrebne tvoje usluge. Preoteu kraljici Zenobiji Palmiru isto kao Emez i Antiohiju. - Ne budi tat! - procedi Simon kroz zube, bez imalo poto-vanja. Dobio si ovu bitku uz pomo lukavstva ali nemoj se za-nositi da si je potpuno porazio. - Zar i ti, hrianine, veruje da je ona nepobediva boginja rata? Osmeh se zaori oko njih. Simon, samo nestrpljivo, odma-hnu rukom. - Ayguste, ne potcenjuj svog neprijatelja. Samo zahvaljujui meni si uao bez borbe u Emez i Antiohiju. Moja braa po Hristu su ti otvorila vrata. Aurelijan u udu podie pogled ka Maksimu koji, potvrdno klimajui glavom, ree: - Koliko znam, on se ne walie. Hriani su ubedili sta-noynike da ne podre Zenobiju. - Naravno da je to istina! - uzviknu Simon. Istina je i da e kraljica Palmire bezbolno podneti tvoju opsadu. Zidine grada su, od jesenas, vee za jo pedeset stopa. Vode imaju u izobilju jer pristie podzemnim kanalima a prodavnice su im prepune hrane. Tvoja vojska i ti ete se nai usred pustinje u kojoj ne-ma ni drveta ni kamena za izradu maina koje su vam po-trebne za obaranje gradskih zidina. Zenobija e strpljiyo ekati mesecima sve dok tvoji vojnici ne poumiru od edi. Vodu ne-ete dobiti jer su pustinjski ratnici M'Tubi, iz Turak Al'laba, oduvek njeni prijatelji koji e neprestano potkradati vae zalihe namirnica i vode. I nou i danju e vas proganjati. Napae vas, po najyeoj vruini, kada se vai oklopi usijaju od sunca i postanu neupotrebljivi. On zatim ironino pokaza na bazaltni steak. - Za manje dana nego to moe da zamisli, tvoj bog e ti biti najljui neprijatelj! Aurelijan, jednim pogledom, uutka Ijutite glasove oko sebe te saeka potpunu tiinu. - Ti se zaista razume u ratovanje iako si svetenik. - Hriani moraju da budu upoznati sa mnogim stvarima da bi preiveli. - ta mi predlae? - Da ti otvorim vrata Palmire kao to sam, u dva navrata, ve uinio. Zlatni okovi 285 - Koju cenu u morati da platim? - Da ostavi na miru moju brau u itavom Rimskom car-stvu. Zatim, da potujete kue u kojima dobijamo blagosloy naeg Gospoda Boga i da obea da vie neemo morati da se kanjamo, celiyamo i da prinosimo rtve lanim rimskim bo-govima. Njegovo arogantno izlaganje bi propraeno zapanjenim a-putanjem. Aurelijan sauva prisebnost, mada mu svi, na licu, yidee rastui bes.
On samo ree Maksimu: - Odluiu kasnije. Nemoj mu dopustiti da se vrati u hri-ansku kuu. Yideu da li e nam biti potreban. XXXII PALMIRA Trube oko podneva najavie dolazak Rimljana. Svi stano-vnici, uprkos vruini, zatvoreni ve tri dana u palmirskom ut-vrdenju, pojurie na zidine i krovove kua da vide neprijatelja. Ono to videe, ne povea njihovu zabrinutost, ve napro-tiv, izazva osmehe i dobacivanja. Legije su se primicale u hao-tinim redovima koji su, jedni drugima, nabacivali prainu, svojim dvokolicama. Ybjnici su ili bez kaciga i oklopa, oficiri su jahali rasedlane konje, a mazge koje su vukle kola puna oruda i atorskih krila su se pomerale samo uz bi. Gomila ena, posluge i robova, bee tako spora i iscrpljena putova-njem kroz pustinju, da se pojavila tek nekoliko asova kasnije. Citav prizor uopte nije ostavljao utisak pobednike vojske, spremne da navali na grad. Pustinja se dobro pokazala na delu. - Ali, oni i nisu doli da se bore, ve da nas iscrpe gladu -progunda Nurbel sa gorinom u glasu. On je stajao pored Zenobije, na jednoj visokoj kuli od drve-ta, podignutoj u sklopu nove kraljiine palate. Naravno, i Grk Lonen je bio tu, sa prezrivim izrazom lica, koji nije promenio jo od povratka poraenih, pre pet dana. Zenobija pokaza prstom na severoistok te ree: - Pogledaj. Odvojena od legija, jedna kolona se u pravilnoj formaciji, kretala severnim putem, zaobiavi dolinu grobnica. Mogla je da broji oko tri ili etiri hiljade vojnika. To je bila Avgustova straa, sainjena od najboljih ratnika. Povremeni bljesak svet-losti, iz tog pravca, je bio dokaz da oni nose svoje oklope dok su udne i raznobojne mrlje koje su, na pustinjskoj vrelini, le-lujale iznad njihovih glava, oznaavale vrhove kaciga. Zlatni okovi 287 - Zato ekati? - predloi Nurbel. Ovo je lepa prilika da ga iznenadimo. Imamo dve ili tri stotine spremnih kamila, a no je jo daleko. Imaemo veliku prednost ako odmah primora-mo Avgusta na borbu. Njegova kolona je uredna i bljeti na suncu ali, ne zaboravite, oni su upravo prepeaili pustinju. Zenobija ne odgovori odmah. Stajala je, u dugakoj tunici, stegnutoj u struku, purpurnom vrpcom. Nju je vetar, svakog trena, podizao, razotkrivajui svu lepotu njenih bedara i gru-di. Za remen, sa slikom Yelikog Odenata, koji je isticao liniju njenog poprsja, bee udenut kratak ma. Njene bujne uvojke pridravae, na elu, dijadema od zlata i perli, sa zvezdom od lapis lazulija. Od kada se zatvorila u gradske zidine, Zenobija se, upravo ovako, prikazivala svetu, kao ena, kraljica i ratnica. Ona je hladnokrvno i strpljivo iekivala dolazak Rimljana, dok se Nurbel, ponien zbog pretrpljenog poraza u Emezu, samo estio prieljkujui osvetu. Sav svet na gradskim zidinama i krovovima, nije mogao a da ne primeti ponosan Zenobijin lik na osmatranici. Prepo-znavi je, svi apatom izrazie svoje zadovoljstvo i divljenje ne-svesno ponavljajui jedno ime: "Alat! Alat..." Ta re, je na neki udesan nain, iskazivala njihovo pove-renje u krajicu koja nad njima bdi. Emeski poraz ne znai ama ba nita. Balamin i bogovi Palmire nee napustiti onu sa kojom su dobili tolike bitke. Oni nee okrenuti leda kraljici ko-ja je postala toliko mona
i zbog koje Rim alje sve svoje legije u prainu i egu kako bi opseli njen grad. Alat e ponovo po-bediti i zaseniti ih, zauvek, svojom lepotom. Svi, zatim, besno urlajui i uzvikujui njeno ime, podigoe pesnice ka rimskim legijama koje su se upravo primicale rasa-dniku palmi. Poto se buka malo sta, Zenobija odgovori Nurbelu. - Ne - ree ona. Avgust stie usred dana, a to znai, da je noas dobro odmorio svoje vojnike i da upravo od nas to i -, . - ~ .. ^Mt/ C oekuje. Poinjem da shvatam njegovu taktiku. On je oprezni-ji nego to deluje. Lonen, koji se u poslednje vreme oblaio po palmirskoj modi, u svilenoj tunici i irokim pantalonama, podie filcanu prangiju sa vezom od srebra ka haotinim redovima neprijateljske vojske koja se bee zaustavila, na pristojnoj razdaljini. Sa nenou koja mu nije bila svojstvena, on primeti: - Mogue je da nas samo zavarava svojim neurednim vo-jnim formacijama. Nurbela obli rumen zbog aluzije. - Lonene, mi znamo da je Avgust svu svoju mudrost po-troio u Emezu. Vie mu neemo pruiti priliku da se sa nama poigrava. Zenobija mu umirujue dodirnu ruku. - Ti e morati da iznenadi Avgusta sa svojim kamilama jer mi nismo dovoljno brojni da bi te pratili. To je, naalost, Nurbel predobro znao. Od trideset ili e-trdeset hiljada vojnika koji su se nakon poraza u Emezu vratili u Palmiru, tri etyrtine se razbealo. im su uli da je Avgust Aurelijan krenuo na grad, oni su utekli u pustinju. Najvie je bilo bivih legionara koji su se, uvi vest, uplaili osvete svog prvog gospodara. Bilo je i Arapa, Persijanaca, Grka, pa ak i Egipana u toj negdanjoj palmirskoj vojsci koji su bili dobri borci ali, bez one eline yernosti yojnika iz samog grada. Oni su ratovali uglavnom zbog pljake, a im bi se situacija zakom-plikovala, drhtali bi kao list na vetru. Zenobija ih je ravnoduno posmatrala kada su se spremali za odlazak. - Pusti ih - samo je rekla Nurbelu. I ovako ne bismo mogli sve da ih prehranimo. Nai bedemi e ih dobro zameniti. Im-perator ne dolazi da se sa nama sukobi. On eli da nas iscrpi. Biemo jai ako ostanemo samo sa strelcima i konjanicima. Zenobija je bila u pravu. Ratni zakoni nisu znali za preice. Pri opsadi e pobediti najstrpljiviji, bilo da je postavlja ili se brani od nje. Zlatni okovi 289 - Sve to se deava je krajnje predvidivo - izjavi pouno Lonen. Sigurno znate da ja na tome radim ve mesecima. Uvek sam pretpostayljao da do ovoga moe doi, i zbog toga je sada sve spremno za dolazak Rimljana. Skladita u utyrdenju su puna ita i stone hrane, u batama je posadeno povre a vode imamo u izobilju zahvaljujui prokopanim kanaima is-pod stare palate. Predvideo sam ak i neke tajne prolaze za Ijude a strele smo izradili u takvoj koliini da smo bili pri-nudeni da ih skladitimo ak i na ulicama. Na zidinama do reke i rasadnika je podignuta jedna specijalna palisada sa koje e strelci nesmetano moi da gadaju one legionare koji budu pokuai tu da se sakriju i da utole ed. Neka je Avgust doao usred leta! Yideemo koliko e moi da nas opseda! I dok su, svuda unaokolo, svirale rimske trube najavljujui njihov dolazak i postavljanje kampova, Grk, veoma zadovolj-no, dodade:
- Nurbele, imae mnogo boljih priika da ih iznenadi ka-da budu izmoreni nakon nekoliko dana loeg snabdeyanja. Uz-gred, pustinjski ratnici koji su verniji Zenobiji od njenih prsti-ju na ruci, su obeali da e napadati sve poijke iz Emeza i Antiohije. Aurelijan nije svestan kakav ga pakao oekuje. A mi, pomisli gorko Nurbel, zar se nama drukija sudbina smei? Zar emeska bitka nije dokazala da se u ratu nita ne moe predvideti? Ali, Grk je uvek bio siguran u sve, dok je nje-ga, Nurbela, ekalo iskupljenje za pretrpljeni poraz, te je od-luio da odustane od dalje rasprave. Treeg dana od poetka opsade, zadesi ih prvo iznenadenje. Rimljani koji su im se, dolazei, uinili iscrpljeni, sada su metodino razarali prazna spremita kua ratrkanih oko ut-vrdenja. Ne, ovde se nije radilo o opsesivnom unitavanju, ve su im cigle bile potrebne kako bi ih slagali uz zidine grada. - emu e im posluiti ta gomila cigli? - upita podrugljivo Grk. Kraljica Palm ir? - Prijatelju, to nije "gomila cigli". To je platforma na koju e, uskoro, biti postavljena kula i katapult. Uz pomo te napraye, koju su sigurno doneli u delovima, Rimljani e moi da zapale nae krovove. Nurbel mu je odgovorio potpuno staloeno. Najzad! Sa ra-tom se oslobodio svoje nemoi. On se doseti kako da odgovori na ovu provokaciju Rimljana. On dopusti legionarima da se, itavu no, predano bave izgradnjom etiri terase. Blizu dve hiljade vojnika je dovozilo i slagalo cigle sa mravljom upornou. Yruina je inila posao, veoma iscrpljujuim. Kada je svanulo jutro, legionari su jo bi-li u svojim konim postavljenim tunikama. Njih se, veina, neto kasnije oslobodi, jer su, natopljene znojem, vidno ote-avale rad. Nurbel se najzad odlui da postavi nekih est stotina stre-laca iza zupastih otvora u zidini. Na njegov znak, vojnici na-pee svoje velike lukove. Pre no to je, ova prva kia strela, i doprla do svojih meta, on naredi ponovno odapinjanje. I tako, nekoliko puta za redom. Vazduh ispuni fijukanje koje zapre-pasti legionare. Samo poneki je uspeo da se povue u zaklon ili da upotrebi tit. inilo se da taj mukli zvuk zabadanja gvoda u tkivo nika-da nee prestati. Pokolj bee brz i potpun tako da samo malo-brojni zakukae. Avgustova vojska se, od ovog uasa, ne opo-ravi sve do veeri. Zenobija je, sa svoje osmatranice, bez emocija posmatrala gomilanje leeva. Yojnici su, sada, samo menjali opeke plat-fbrme. Niko se nije usudivao da ih premeta, strahujui od smrtonosne kie strela. Ako je kraljica i bila zadovoljna ovim potezom, ona to niim nije pokazala. Ona ne ree nita ni Nurbelu koji, neto kasnije, sa olakanjem uzviknu: - Sada nas je Rimljanin upoznao. 71 n t n i okovi 291 cssooaso im je svanulo, unutar zidina, osetie nepodnoljiy smrad leeva. Trebalo im je nekoliko dana da se na njega naviknu. To truljenje mrtvih tela proprati jedan, dosadom ispunjen period, dobro poznat onima koji su ve doiveli opsadu. Dani su se smenjiyali u iekivanju, i u ogranienim i ma-..inalnim aktivnostima, bez veih drama i arki. Samo je, ne-koliko maurskih konjanika pokualo da, zapaljenim
kopljima, logodi kapiju grada. Palmirski strelci ih, sa lakoom, odbie, iudui da su, smolom natopljene tkanine, izgorele na nekih dvadeset koraka od mete. Svi su, tedei snagu i uvajui moral, doekivali naredni dan. Nisu smeli da razmiljaju o onome to nisu znali. Noi su, u tom pogledu, bile stranije od dana. Oduie se, toliko, da ih je bilo teko ispuniti pravim snom. Ljudi su se vrzmali po ulicama koje se vie nikako nisu praznile. Mnogi su se, zbog nesanice koja ih je muila, usred noi, peli na gradske zidine, kako bi se, vie izgovora radi nego zbog stvarne pretnje, uverili da Rimljani ne kuju neku novu zaveru. ossocaso Na samom poetku opsade, jedne noi, Yabalat tiho napu-sti svoju postelju. Provukavi se izmedu kreyeta robinja, deak se uputi ka Aheminim odajama. Ona je od skora, spavala sa-ma, u prelepom krevetu sa uzglavljem od bronze i drveta, na kome bee oslikano sunce i cvee. Yabalat je stajao, jedan trenutak, posmatrajui usnulo telo Egipanke. On se namrti poto uvide da se ne pomera i da joj se disanje jedva uje. Zatim, prstima dodirnu njenu ruku koja je virile iz none tunike te proaputa: - Mrtva si? Poto ne dobi odgovor, on joj malo prodrmusa ruku i pono-vo upita: - Ahemu! Da li si iva? ______________________________ v-~^ 4 n L III L 1 t Ona pak ne otvori oi, niti se pomeri, ve samo malo ra-zmae usne i neljubazno ree: - ta hoe? - Nisi mrtva? - Yidee sutra. Idi na spavanje. Vabalatu se odgovor nikako ne svide. On utinu Ahemu ne bi li je probudio. Ona duboko uzdahnu ali se ne naljuti. Da-dilja se okrenuvi dohvati deaka i uvue u svoj topli krevet. Nekom drugom zgodom, Yabalatu bi se to sigurno dopalo, bu-dui da, ovih poslednjih dana, i nije bilo nekih zanimljivosti. Medutim, on se sada odluno oslobodi njenog zagrljaja. - elim neto da te pitam. - Tako sam i mislila, inae ne bi dolazio da budi mrtvu enu. - Obeava da e rei istinu? - Dete, ja, naalost, nikada nisam izrekla la. - Da li si bila prisutna kada se rodila moja majka? - Najmanje hiljadu puta smo o tome priali. Lino sam joj zubima presekla pupanu vrpcu. Ahemu se nasmeja, pokuavi da ga poljubi u pupak. - Tada sam bila veoma mlada i imala sam zube kao lavica. Yabalat joj ne dopusti da skrene sa teme. - Da li si yidela Balaminovu zvezdu? - Jesam. A yidela sam i no i vodu i sve. Mili moj, ti to sve zna. Zato mi postavlja ta pitanja? - Neki govore da to nije istina. uo sam ih. - Oni ne znaju ta priaju. Nemoj ih sluati. - Ali, da li si skroz sigurna da je moju majku, onomad, uzeo i odveo Balamin?
Nakon ovog pitanja, Ahemu, malo uuta, pa odgovori: - Da. Bila sam prisutna i tada. - Da li si videla kada ju je odveo? - Nisam. Ali sam bila tu kada se vratila. I starac arha je bio tu. Sve smo ti to ve ispriali. Mora da nam veruje. Ne Zlatni okovi 293 obaziri se na govorkanja jer njih e uvek biti s obzirom da je tvoja majka kraljica a ti princ. Svet je zaista prepun Ijubo-mornih Ijudi. Yabalat se, klimnuv glavom, sloi sa njom, ali joj ne od-govori. Ahemu ga uhvat za bradu i prisili da je pogleda. - Prine, ta se to deava? Zato mi postavlja sva ta pita-nja? Ti odlino zna sve odgovore. Da li se neega plai? - Ne. Ja se nikada ne plaim! - Naravno. Yabalat se ote iz njenog zagrljaja i stade pored kreveta, vi-tak i miiav, kao sva dece koja vole igru i tranje. Medutim, Ahemu je esto pomiljala da neobino Zenobijino ponaanje utie na uznemirenost njegoyog duha. Deak je, po prirodi, bio nean, oseajan i veoma pametan ali je uvek detinje stra-hovao iako bee nayrio dyanaest godina. - Ako je tada Balamin zaista odveo moju majku, on nee dozvoliti da je Imperator sada odvoji od mene, ve e ponovo doi po nju. Onda e morati da povede i mene, jer sam ja njen sin. Ahemi se stee grlo i ona jedva prozbori: - Naravno, andele. U pravu si. Narednih deset dana, neprekidno je duvao vetar, irei vre-linu sa visoravni Turak Al'laba. Yelike yruine potpuno slomi-e moral Rimljana, dok su u gradu Ijudi izlazili iz svojih kua samo u nudi. Ostaci leeva, od sunca sparueni, i dalje su leali na naputenim platformama, ali sada vie nisu smrdeli. Yladao je udnovat mir, straniji od pretnje. Nurbel je, u stalnom pokretu, ispitivao strau i izdavao naredenja kako bi ratnici bili stalno u pripravnosti. On ak posla pijune, do korita Uadi Kubura, kroz podzem-ni prolaz stare palate. Neki utekoe, a neke zarobie Rimljani, te se polovina ne vrati. ___________________________,. v . ^ t^ j. n t IIL l' K Jednog jutra, jedan od njih se vrati sa loim vestima. Av-gust Aurelijan je zlatom kupio pustinjske ratnike koji vie nee napadati konvoje sa namirnicama iz Emeza. Oni ve bejahu napustili Palmiru, krenuvi ka obalama Eu-frata. Nurbel je podivljao od besa, te je ceo dan nazivao ratnike svim pogrdnim imenima kojih je mogao da se doseti. Izdaja M'Tuba koji su je, oduvek, takorei od njenog rodenja, podr-avali, ozbiljno pogodi palmirce. Sada e opsada grada moi da potraje koliko god Avgust bude eleo. - To i nije tako strano - besno ree Nurbel pred Zenobi-jom i Lonenom. - Zar moe biti neto gore od ovoga? - promrmlja Grk po-digayi obrve. - Lo utisak koji e ova vest ostaviti na gradane. S obzirom da su M'Tubi dozvolili da ih Rimljani kupe, moemo da zakljuimo da nas se vie ne plae. Nurbel se uzdrao da kae: "da se vie ne plae Zenobije". Ili pak "ne plae se vie Alat". Ali, Lonen je, moramo prizna-ti, znao da ita izmedu redova.
Zenobija se uopte ne naljuti niti pokaza ogorenost. Ve nekoliko dana, kraljica je bila, ak i previe, staloena. Ona se retko pojavljivala na osmatranici, a ponekad, u toku dana, ne bi izgovorila vie od deset rei. Moda se kraljica tako ponaala jer je znala da e joj snaga i pronicljivost, u odredenom trenutku, biti potrebniji nego os-talima. Morae da se sauva, kako bi mogla da nadjaa tog najveeg rimskog borca, o ijim podvizima je ula neverovatne prie. Zenobija je sada bila potpuno svesna da e, ak iako njih dvoje ne ukrste maeve, preputajui to nekim drugim Ijudi-ma, ova borba izmedu njih biti na ivot ili smrt. Medutim, Nurbel je strahovao da ova njena staloenost ima drugi povod od prikupljanja snage za borbu. Zlatni okovi 295 Nakon to ju je, nekoliko puta, kriom posmatrao, njemu se nije svidelo ono to je otkrio. Ona se postepeno pretvarala u neku drugu osobu. Poraz u Emezu joj je poljuljao samopouzdanje, a senka u njenim oima je, svakim danom, postajala sve vea, oduzi-majui joj, koliko snagu, toliko i volju. Uistinu, ona je izgledala kao da vie ne eli da se bori. OSEOGSSO Kao to je i moglo da se pretpostavi, im su Rimljani shva-tili da im vie ne preti opasnost od M'Tuba, njima se podie moral. Ljudi su ih posmatrali kako se preputaju najraznovrsnijim aktivnostima; ponovo su zidali poruena spremita kako bi odloili zalihe namirnica, obarali palmino drvee i pravili no-va, dok su, u blizini rasadnika, kopali udubljenja, a zatim se u njima kupali, pred zgranutim palmirskim stanovnicima. Od jutra do mraka, odredi su obavljali bune manevre koji su, ponekad, delovali zastraujue, poto bi se zavrili pravim napadom na najisturenije zidine. Ovi sukobi su uvek za sobom ostavljali rtve, a Rimljani su se njima sluili kako bi ispitali snagu i istrajnost protivnika. Legije su, po naredenju, pripremale tolike koliine hrane, da se miris mesa i vina oseao ak i u gradu, uprkos pustinj-skom vetru. Rimljani su takode priredili igre, lov na dhdja i, deset dana nakon izdaje M'Tuba, slavlje uz vino i ene koje su na ledima kamila stigle ak iz Antiohije! esto se deavalo da Ijudi vide i samog Avgusta Aurelijana. On je, vrsto utegnut, u svom sveanom oklopu, grudi pre-krivenih uobiajenim ukrasima i odlikovanjima, sa kacigom na glavi, iao, u pratnji svojih oficira, u obilazak grada. Oni bi galopirali, as na jednu, as na drugu stranu. Svaki put, kada bi proao pored odreda, zagrmele bi trube. Osvete radi, Nurbel naredi da palmirske trube podjednako uzvrate. 296 Kraljica Palmire Bilo je dana, ispunjenih takvom zagluujuom bukom koja je kidala ivce, da su svi eljno ekali da padne mrak i da sve utihne. Medutim, pravih sukoba vie nije bilo. Rimljani bejahu do-bro nauii lekciju pa su se drali podalje od palmirskih stre-laca. Zlatniokovi_ 297
Dvadeset i osme noi od poetka opsade, dok je mesec oba-sjavao tarantule u trku, Nurbel poznade Zenobijinu priliku. U trenutku kada je hteo da joj pride, jedna senka ga, u toj nameri, pretee. Po svetlucavoj, zlatnoj prangiji i irokoj tuni-ci, Nurbel prepoznade Grka, i u isto vreme u njen neni apat dobrodolice. Zenobija nije delovala ni malo iznenadeno. Nurbel odlui da se povue te se tiho, poput divlje zveri, udalji. Krenuvi ka jednoj od odaja za strau, on se najednom ukoi i zastade, osetivi plimu besa koju najverovatnije pod-staknu Ijubomora. Da li da veruje svojim oima? Da li da veruje svojim uima koje su ule rei nenosti? Da li da veruje svom alosnom srcu? Zar je starac arha, uprkos svemu, bio u pravu? Da li Zenobija eli Grka u svojoj postelji? A moda ga je ve imala? On je eleo svu svoju srdbu da posveti seanju na Yelikog Odenata. Medutim, njegova svest mu nije dozvolila da se za-varava. Ali, ako Zenobija ponudi Grku sve ono to je drugima odbijala, on, toliko ponienje, nee moi da podnese. On se, jo tie, vrati ka senkama. Odrekavi se svog ponosa, on se presavi i puzei se zavue ispod jedne ograde koja ga zakloni od meseeve svetlosti. uvi Zenobijin glas, on se ponovo potrese. - Lonene, htela sam da ti kaem dve stvari. Prvo elim da ti se zahvalim za sve to si uinio za Palmiru, za tvoje savete i za prijateljstvo koje prema meni gaji. Tvoje prisustvo mi je bilo veoma dragoceno u trenucima samoe koji su propratili smrt njegovog velianstva. - Kraljice! Zato govori u prolosti? Zar nisam uz tebe sva-ki put kada zatrai? - Lonene, nemoj me prekidati. Teko mi je da izgovorim ono to elim da ti kaem. Nurbel stisnu pesnice u mraku. Kako mu se samo obraala! Uprkos srdbi, on se jeio sluajui je. - Lonene, istina je da mi je bia preko potrebna mudrost koju si mi pruio ove protekle etiri godine. Ja nikada neu zaboraviti da si mi ti otvorio oi u vezi Rimljana, i u vezi moje sudbine. Ti si, takode, ostavio peat, kako na grad, tako i na moju duu. Hvala ti... Saekaj, nemoj mi jo odgovarati. Ona druga stvar, o kojoj sam elela da popriamo, mi najtee pada. Jo uvek nije kasno da napusti grad. Rimljani jo nisu otkrili podzemni prolaz u staroj palati... - Kraljice! - Ja bih te potpuno razumela. Nemoj vezivati svoj ivot za mene. - Kraljice! Ovog puta me nemoj uutkivati. Ja ne mogu da pojmim ta je povod ovom razgovoru! Jo bih mogao i da se uvredim. Zar nisam prieljkivao okraj sa Rimljanima isto ko-liko i ti? Ti zna da sam ve jedanput bio primoran da napu-stim svoj grad zbog legionara. To se vie nee ponoviti. Palmi-ra je sada moj grad, a ti si moja kraljica. Ne pomiljaj da u te napustiti. Ja imam samo jedan cilj i elju: da doekam pad Av-gusta Aurelijana i tvoje uzdizanje do Ayguste. Nastupi tiina i utanje tkanina. Zatim, Zenobija jedva ujno uzdahnu. - Ah, Lonene! Lonene...
Nurbel se, iz sve snage napregnu, da ne podigne glavu iz-nad ograde kako bi se uverio da Grk dri podalje ruke od nje-gove kraljice. Ali, Zenobijina senka se pomeri u stranu, osta298 Kraliii vivi Lonena negde daleko. Zatim, zau Lonenoy zabrinut glas to ga namah utei. - Kraljice, zato mi okree leda? Ja vie ne znam ta eli! Govori kao da vie ne eli da se bori. Stiem utisak da je ova bitka za tebe zavrena stvar. Kada bi te neko uo, pomislio bi da e ve sutra irom otvoriti vrata Rimljanima! Zenobija se, zabavljena ovim njegovim reima, osmehnu. - Prijatelju, to znai da me ne uje dobro. - Kako onda sve ovo da shvatim? Ponovo nastupi tiina. Nurbel je, sa nestrpljenjem, pratio lagano pomeranje njene senke. uli su se koraci, dozivanje straara i lave pasa koje su legionari, negde daleko u rimskom kampu, zadirkivali. - Lonene, u mnoge stvari nisi upuen - jedva ujno proa-puta Zenobija. Tako je i bolje. Dozvoli da ti protiyreim, ali ponekad od znanja nemamo veliku korist. Ono moe biti ve-liki teret zbog kojeg se uzaludno troimo. Ona zastade. Nurbel stisnu kapke kao to stiskae pesnice. On se pomoli svim bogovima da se ona ne izrekne. elja mu bi usliena. Ona i nije morala da nastayi tok svo-jih misli jer Grk preuze re. - Kraljice, mora da se bori! Rim nam je nadohvat ruke. Pusti da se Aurelijan umori od ekanja kao to su se, pre nje-ga, umorili svi rimski Imperatori. On je, tvojom zaslugom, doao, i zaglibio se kao pacov. Zar to, samo po sebi, nije pobe-da? Carstvo vas, sve vreme, posmatra, i zna da je Rimljanin slab a da si ti jaka. Vreme je tvoj saveznik. Uz to, ti si nepobe-diva Alat koja e ui u Rim sa krunom od lovora. Ja to znam! Sve sam znao, od onog trenutka, kada sam te upoznao, u An-tiohiji. - Lonene... - Kraljice, nemoj posustati. Sagradiemo carstvo kakvo Rimljani nikada nisu ni zamiljali, i kakvo niko nije video. Ah! Nemoj initi ustupke i nemoj poputati! Ako se i desi da ti os-labi volja, ja u za tebe biti jak. Zlatni okovi 299 Zenobija se tiho osmehnu. Taj osmeh ne bee podrugljiy, kako Nurbel prieljkivae, ve je naprotiy, odavao enu zave-denu i opinjenu laskanjem. - Jo uvek dobro barata reima. - Yeruj mi, ne toliko dobro, s obzirom da ne uspevam da te ubedim da vlada mojom sudbinom. Nudi mi beg dok ti ja nudim svoj ivot. Kraljice, ti podjednako vlada mojim telom i mojim duhom... - Lonene! - Kraljice... - Dobro barata reima, kao to rekoh. Pazi da ne pretera. - Ja sam svake svoje rei gospodar. Opet nastupi tajac. Nurbel zau ukanje odee i prepo-znatljivo zveckanje kopi na opasau. On zamisli Zenobijino lice koje je Grk mogao na miru da posmatra. Ono se ocrtavalo na meseeyoj svetlosti bolje od najlepe statue.
On se, umalo, pridie, ali meseeva Zenobijina senka skoi na ogradu. Nurbel zau njen glas, hladan i raynoduan, kako je i priliilo, tano iznad glave. - Zahvaljujem ti se, Lonene. Ne sumnjam niti u tvoju mu-drost niti u tvoja oseanja. Tvoj savet e mi biti na pameti. Kasno je, a ja sam obeala Nurbelu da u lino obii straare. Ah, kakav melem su bile ove njene poslednje rei! Nurbelovo srce je tako snano lupalo da je odluio da ne saslua do kraja Lonenove jadikovke i prigovore. Drama se desila etiri dana kasnije. Tunel koji je skriyao kameni kanal za dovod vode iz Uadi Kubura do jednog rezervoara u srcu grada, neko bee sruio. - Gospodaru Nurbele, podupira je sruen u visini zidine -potvrdi oficir koji je otkrio katastrofu. Ali to nisu uinili Rim-Ijani. Lopate i aove smo pronali sa unutranje strane zidova utvrdenja! - A ta su radili straari? 300 Kralfica Palmirt - Preklani su, gospodaru Nurbele. Izdajnika mora da je bilo najmanje dvadeset. Odradili su posao brzo i efikasno! Nurbel nije mogao da yeruje svojim uima? - Da li moe da se popravi? - Radnici su na licu mesta ali moraju da budu veoma pa-ljivi. Atentatori su odlino izabrali poziciju. Raiavanje tu-nela moe da izazove uruayanje zida. To bi bio sjajan poklon za Rimljane koj ne bi morali prstom da mrdnu a ve bi bili u gradu! - Vie nemamo vode? - upita Zenobija prebledevi. - Preostaje nam voda u rezeryoarima i bazenima koji su na-punjeni do vrha. - Da li Ijudi u gradu znaju? - zainteresova se Lonen. - Do sada bi trebalo da su svi saznali. Svako domainstvo ima pravo na po jedan vr namenjen potrebama za deset oso~ ba. Ja sam, takode, pojaao strau pored rezervoara i bazena. Zenobiji su, od besa, drhtale ruke i usne. - Ko je to mogao da uradi? - Mislim da znam ali, dopusti da se uverim. Budui da je grad bio izolovan i da je Nurbel ubedljivo vo-dio istragu misterija nije mogla dugo da ostane nerazreena. - Hriani su poinili zlodelo - izjavi on sutradan. - Ah! - zagrme Lonen - tako sam i mislio. U Emezu i An-tiohiji su otvorili vrata Rimljanima a ovde ele da nas unite! - Poznato nam je u kojim kuama se okupljaju - ree Nur-bel. Yeoma lako emo ih uhapsiti. - Neete ih valjda samo uhapsiti, gospodaru Nurbele, ve i zavriti sa njima jednom za svagda. - Ne, Lonene - dodade Zenobija odseno. Neemo ubijati hriane. Zlatni okovi 301 Nurbel se ne zaudi ali Lonen zamuca od iznenadenja.
- Oni te izdaju u tvojim gradovima, izdali su te u Bosri, a sada te izdaju ak i ovde, u Palmiri... A ti nee da ih kazni? - Lonene, uo si ta sam rekla. - Ne razumem... - Trebalo bi, s obzirom na tvoju mudrost. Sada nije pravi trenutak za to. Masakr unutar zidina grada ne bi podigao gradanima moral. - Kraljice, vara se, ba naprotiv! Yeeras e uti koliko su Ijudi besni. Ulice i hramovi e se tresti od njihoye elje za os-vetom. Svi e te kuditi jer nisi bila dovoljno odluna. Hriani su izazvali oskudicu vode a ti e, narednih dana, morati i njih da napoji ukoliko ih ostavi u ivotu! - Krv hriana nee potei naim ulicama - ponovi Zenobi-ja prebledevi. Ako namerava da ostane uz mene, morae da mi se povinuje. Dok su mu, od prikrivenog zadovoljstva, drhtale grudi, Nurbel prekide svadu koja je, sudei po Lonenovom izbe-zumljenom pogledu, pretila da se opasno razbukta. - Kraljice, smislio sam reenje koje bi oboma moglo da od-govara. Okupiemo hriane u pozoritu, Pre no to padne mrak, okupiemo hriane u pozoritu, gde e ostati pod pri-smotrom naih strelaca, onoliko, koliko ti bude zahtevala. Mislim da je pozorite pravo mesto za nau zamisao jer se, ovih dana, u njemu ba i ne igraju farse i grke tragedije. U njemu su sada smeteni samo magarci i ovce. Hrianima e sigurno odgovarati, budui da yeruju da je njihov Bog roden u tali. - Kakve li milostivosti! - odbrusi kivno Lonen. - Zenobijina veliina se ogleda i u njenoj milostivosti - pre-korno uzvrati Nurbel. Ali, ona nije bezgranina. Njihov vie-dnevni boravak u uarenim zidinama pozorita nee biti mala kazna za izdajstvo, veruj mi. Ne skidajui ledenu masku sa lica, Zenobija se, jednim pok-retom ruke, neno zahvali Nurbelu. 302 Kra Ijica P almir > Lonen slegnu ramenima dok mu se lice krivilo od prezira. - Nurbele, lepo zbori ali, ipak e morati da ih hrani i poji - ree Ijutito, okrenuvi leda. A to nee moi dugo da po-traje. Tog istog dana, poto pade mrak, lana tiina se uvue u svaki kutak grada. Zenobija je stajala na terasi, naslonjena na toplu kamenu ogradu koja je grejala njen bok. lako to nije elela, razmiljala je o hrianima zatvorenim u pozoritu. Na svu sreu, ona ni-je mogla da ih uje, jer se kameno zdanje nalazilo dosta da-leko, sa druge strane velike galerije koja je pripadala hramu Bela i Balamina. Nurbel je uspeno obavio zadatak a da pritom nije uzne-mirio stanovnike. Zenobiji nisu bili potrebni njihoyi besni po-vici. Svaka njihova izdaja i mrnja su budili u njoj strana se-anja. Nakon svakog udarca hriana, ona bi ula Simonove Iju-tite rei: "Zenobija, ti si odavno mrtva za Simona iz Emeza!" Ali njemu to nije bilo dovoljno. eleo je da je uniti i po-nizi. Ona nagnu unazad glavu, nudei zvezdama svoje umorne kapke. Zatim, vrsto stisnuyi zube, sprei vapaj koji ve oda-vno prebivae u njenim grudima.
"Ah, Havade! Ljubayi, ja se nikada neu boriti protiv tebe i tvoje brae. Zato eli da me dokraji? Radi ega to ini? Zar uz mene nisi mogao da postigne svoj cilj? Jedva ujan zvuk prekide njeno razmiljanje. Ona vide kako se jedna tanana silueta kree izmedu stubova na terasi. - Yabalate! Sine... Yabalat potra ka njoj, te joj se baci u zagrljaj. Dok mu je Zenobija Ijubila elo, on vrsto prisloni glavu na njene grudi. - Mili moj, ta se deava? Trebalo bi da spava. Zlatni okovi 303 - Niko ne spava. Sluavke apuu sve do zore, a kada ne apuu, onda hru. Tako je to kada je opsada. Njegov ozbiljan glas natera Zenobiju da se, uprkos svemu, osmehne. - Da li si gladan? -Ne... On se polako odvoji od nje. - uo sam ta priaju za vodu. Uskoro je vie nee biti. - Ne, Yabalate... Ali, ona zastade, ne mogavi da izgovori la, te ga ponovo privue sebi i poljubi u elo, ne elei da se odvoji od te me-kane i tople koe. - Ali, ja znam da se nama nita nee dogoditi - nastavi Va-balat odluno. Balamin e doi po tebe, kao to je ve jednom uinio, i povee nas oboje, jer e znati da sam ja tvoj sin. - Tako je - jedva proaputa Zenobija. Ti si moj sin. Svi u Palmiri pomislie da je iznenada poludela. Po prvi put od kada je poela opsada, ona se pojavi na zidi-ni, u svom crvenom oklopu, bez kacige. Dok je, od jutra do mraka, pratila pogledom obilazak straara, pustnjski vetar joj je mrsio bujnu kosu koja se yijorila poput barjaka. U ruci je drala yeliki luk a o boku joj je visio tobolac sa strelama. Upo-rno osmatrajui rimski kamp, skoro da nije ni jela ni pila. Na Nurbelova i Lonenova pitanja nije dayala odgovor, a straare je besno odguriyala izdajui zapovesti. inilo se, da ju je pot-puno zawatilo ludilo. Nakon nekog yremena, i sami Rimljani, najpre iznenadeno, a zatim uz podsmeh, poee da upiru prstom u nju. Pred sum-rak, Avgust Aurelijan najzad izade iz atora da, svojim oima, vidi tu crvenu boginju, Zenobiju, razgolienu u njenom crve-nom oklopu. Ona se, usred noi, ponovo pojavi na zidini, sa bakljom u jednoj i sa lukom u drugoj ruci. Stanoynici i svetenici iz hra304 Kraljica Palmire mova, svi oni dodoe da je posete, i da istovremeno izraze svo-je divljenje i zabrinutost. Vie nego ikada, oni u njoj videe boginju. U rimskom logoru se zaue trube straara. Legionari iza-doe iz svojih atora da je vide i da se naale. I sam Avgust se ponovo pojavi, ali sada u obinoj tunici. Nurbel, u trenu, sve shvati. Pri svetlosti baklje, on, krajikom oka, vide kako se Zenobi-jino lice menja. Ona je, poput lovca, odmeravala putanju i udaljenost plena. Na sve to, Avgust se samo naali sa jednim plavokosim ofi-cirom, te nasmejavi se glasno, nestade u atoru.
Sutradan, rano izjutra, kada se Zenobija ponovo pojavila na zidini, u oklopu i sa lukom, Nurbel naredi svojim ratnicima da se sakriju pod ogradu i da se vie ne prikazuju Rimljanima. Neprijatelj je, sve vreme, motrio na nju, i ve je pomiljao da su dani opsade sigurno uticali na njen gubitak razuma te da je palmirski ratnici polako naputaju. Legionari su se hra-brili gledajui je tako naputenu a podsmesi i ale se udvo-struie. Oni su se, malo po malo, primakli zidinama, zabo-ravivi na strelce koje, ve podugo, nisu videli. Kada je sunce bilo u zenitu, desi se ono emu se Zenobija nadala. Aurelijan se ponovo pojavi ali, ovog puta, na konju, i u prat-nji svojih drskih oficira. Bio je obuen u jednostavnu konu tuniku koja nije prekrivala ruke i gornji deo grudi. Podstaknut drekom legionara, on se osmeli i nateravi ko-nja u galop, pride zidini. Uz bljetav osmeh, Avgust podie pe-snicu ka Zenobiji, a zatim, glasno se smejui, izvadi no iz ko-rica i uperi ka kuli. Svima se uini da e konjem preskoiti zid. Poput crvene munje na plavom nebu, Zenobija, iz sve snage, nape luk i odape strelu. Sve se desilo tako brzo, da niko nije ni video strelu, ali su zato svi uli Aurelijanov krik. '.latni o kovi 305 Pogoden u levo rame, on pade sa konja. Nurbel izdade naredenje. Hiljadu palmirskih ratnika skoi na zidine, uzvikujui ime svoje boginje. Istog trena, oni odapee kiu strela u pravcu Rimljana koji su hitali da spase Avgusta, rtvujui, tom prilikom, dve ili tri stotine legionara. Da li je napokon zaspala? upita Lonen. Nurbel potvrdno klimnu glavom, ne skreui pogled sa guve, ispred Aurelijanovog atora. Sumrak se polako pretakao u no. Nemirno lelujanje plamena na rimskim bakljama bee oigledan dokaz njihove panike. - Divan prizor - naali se Lonen. Poto Nurbel ne odgovori, on nastavi: - Da li se sea onog stranog Ijudskog ostatka, one koe starca koju si poklonio Zenobiji? Predlagao si joj da je poalje Aurelijanu. Nurbel okrenu svoje zapanjeno lice ka Grku. - Naravno da se seam. - Ispunio sam ti elju, gospodaru Nurbele. Koa Avgusta Yalerijana je sada u Avgustovim rukama. - Ti si je... ta to pria? - Dobro si razumeo. Poslao sam jednog svog oveka kroz podzemni prolaz palate. Morao sam da iskoristim ovaj tre-nutak konfuzje koji vlada u rimskom logoru... - A zbog ega? - Nakon dananjeg dogadaja, on mora da zna ta ga nadalje oekuje. - Zar si potpuno poludeo? - Nimalo, gospodaru Nurbele. Uz malo sree, kada se moj ovek vrati, saznaemo koliko je ozbiljno Avgustovo stanje i da li mu je povreten ponos! Bez ustruavanja i, ne obraajui panju na vojnike koji su stajali oko njih, Nurbel uhvati Grka za tuniku koji se, u trenu, uozbilji.
- Da li si to uradio po Zenobijinom naredenju? - Nurbele, pusti me! Za koga se ti smatra? Nurbel protrese mravo Lonenovo telo. Prangija izvezena zlatom pade na tlo. - Zar ti, tako mudar, ne pojmi kakvu si glupost poinio? Lonen je urlao i dozivao strau. Nurbel ga, prezirno gundajui, odgurnu ka jednom otvoru u zidu. Okrenuvi se na drugu stranu, straari odluie da ne posluaju Lonena kako se ne bi suoili sa jarosnim pogledom starog ratnika. - Da li si u stanju da razlikuje bitku od ponienja? - ree Nurbel, van sebe od besa. Zenobijina strela je ispotovala Au-relijanovu ast. Tvoja poiljka ne poniava samo Avgusta ve itav Rim. To je varvarski obiaj koji predstaylja samoubistvo. Mi sada niim neemo moi da se iskupimo. Rimljani e mo-rati da unite Palmiru. - Nurbele, mi moemo da ubijemo Aurelijana. udno je ka-ko ti uopte ne razmilja u tom pravcu - prekide ga Lonen uz prezriv osmeh. Zar to nije cilj ovog rata, osim ako Zenobija i ti nemate druge namere? Odgurnuvi Nurbela, on nastavi: - Misli da nisam pogodio ta smerate? Vi ne elite vie da se borite. Ona strela, od maloas, je samo milovanje. Da je Ze-nobija htela, ona ga ne bi ranila, ve bi ga pogodila u vrat i usmrtila. Ja sam odavno shyatio da ona samo eli da spasi svo~ ju ast pre no to se preda. Da, kojim sluajem, nisam Aureli-janu poslao kou biveg Aygusta, vi biste, ve koliko sutra, moljakali za milost! - Lonene, uuti! Uuti, pre no to te zadavim! Lonen se runo zacereka te odgovori: - Nurbele, ja Zenobiju razumem a da i ne progovori. Na to-me sam vebao ove etiri godine i nainio je monijom nego Zlatni okovi 307 to je ikada mislila da moe biti. A ti danas trai od mene da sedim i mirno posmatram kako ruite moje delo? Razotkrivi svu svoju zlovolju i ne obraajui panju na no u Nurbelovoj ruci, Lonen rukom pokaza baklje u rimskom logoru. - }a sam zasluan za Zenobijinu mo, kao to sam podigao zidine na kojima sada stojimo. Uvek sam znao da e ovaj dan doi. Kraljica Palmire, Zenobija, e postati Avgusta zato to ja to hou... Otrica Nurbelovog noa ve bee na njegovom vratu. Nur-bel, jedva izgovori kroz apat: - Da vie nikada nisi izgovorio te rei, ili e, u suprotnom, ostati bez vrata. Savetujem te da potpuno uuti, kako se ne bi naao okovan, u podrumu. cssocaso - Nurbele, to su poslednje - izjavi mudrac Sarha. Ja sam ih ostavio na stranu za nas. On stavi, ispred njih, kotaricu sa smokvama uvijenim u su-vo meso gazele. - Gospodaru Nurbele, ini mi se da si umoran. Ne odmara se dovojno. Vie od dvadeset dana nismo uspeli da se vidimo. Nurbel ironino potvrdi. - Stare, zar se plai samoe? arhin isprekidan smeh otkri gole desni. - Kako da ne, danas manje nego ikada. Otkrio sam jednu osobu koja voli priu isto koliko i ja. -Ah!
- Dadilja iz Egipta... - Zar Ahemu? Lepog li otkria! Ali, ti je poznaje ve sto-leima... - Da, ali sada je vezana za krevet a ja sam joj potreban, tako da se sasvim promenila i to na bolje. Nurbelov pogled zablista. vaui paljivo smokve, oni se prepustie smehu. 308 Kraljica Palmire - Nurbele, ne postoji ogranienje u godinama kada je u pi-tanju prijatno druenje primeti setno arha. - A okolnosti su povoljne - nastavi Nurbel da se jo malo ali. - To je samo vreme koje nam bogovi daruju. Oni ispie mali pehar kozijeg mleka, hvalei, pri svakom gutljaju, njegov izvanredan ukus. - Nurbele, da li mi doputa da te malo posavetujem? - Sluam te. - Uzmi kraljicu i Yabalata pod svoje okrilje i bei iz Palmire to je pre mogue. Nurbel naglo spusti pehar kao da je strahovao da e se ra-zbiti u hiljadu komada. - Lonen ti ne eli dobro - nastavi uporno starac. Mislim da ne eli ni naoj Zenobiji. Uz to, on je veoma spretan. On e, im bude ponestalo vode, podii protiy vas jedan deo grada. Ve sada, ima mnogo onih koji se bune to hriani nisu ubi-jeni. - Ja mogu da zatvorim Grka u jedan od podruma u palati. Odatle e ga manje uti. - Zna dobro da nije tako i da e biti jo gore. - Stare, ja ne volim da beim. - Ko ti pominje beanje? Napustiete Palmiru upotrebivi lukavstvo. Ne zaboravi na svoje obeanje Yelikom Odenatu. Ti si uvar Zenobijinog i Vabalatovog ivota. Hriani su kleali na sceni pozorita i molili se tako gla-sno da su njihovi glasovi odzvanjali u itavoj prostoriji. Njih, oko dve stotine, je bilo zbijeno poput ovaca i koza koje su stajale oko njih. Mukarci, ene i deca su stajali priljubljeni, na samom ula-zu, ispod lunog svoda. Oni su se, na sav glas, dernjali, i bacali dubre na Hristove vernike, ne bi li ih uutkali. Gomila smrdZlatni okoui 309 ljivog smea i ivotinjskog izmeta se toliko poveala, da Ijudi, u kuama iznad pozorita, ve nekoliko dana, nisu mogli da diu. Jo gore je bilo na prostoru ispred scene, koji se doslovno pretvorio u kloaku smrdljivog vazduha. - Ne brini se, preivee - tiho ree Nurbel ne okrenuvi se ka Zenobiji. Njihov Bog voli kada se oni mue i boluju. - Da I su dobili vodu? - Dobili su nekoliko utura, u toku noi. To je sve to sam uspeo da im poaljem jer ak i moji ratnici odbijaju da im daju vodu. Krici i psovke se, najednom, udvostruie. Medu hriani-tna se jedna starica stropotala na zemlju. Gurajui ovce koje su Ijutito blejale jer ih uznemiravaju, Ijudi prenesoe enino telo u stranu, kako bi je povratili.
Zenobija im sa gadenjem okrete leda, te se uurbano pope uz stepenice koje su vodile do najviih sedita. Nurbel ju je pratio sve do uzanog hodnika koji je dopirao do zidine zdanja. Tu se ve mnogo bolje disalo. - La me u stopu prati sa svojim stranim mirisom leine -proaputa Zenobija poto on stade pored nje. Nurbele, ja sam slagala! Slagala sam bogove i njegovo velianstvo... - Kraljice, nemoj mi se poveravati. - Ali, ja moram, Nurbele. Neto sam obeala svom muu i ... moram. - Ja sve znam. Tvoje rei su suvine. - Ona se zatetura spustivi ruku na ogradu od opeke. Nur-bel ne podie pogled ka njoj. - Ti zna? - Njegovo velianstvo mi se poverilo. Sve to je on znao, ja znam. - Ah, pa ti onda nita ne zna! - Kraljice! - muklo ree Nurbel. On je uhvati za ruku, i zagleda se pomno u njene oi, pre-krivene smrtonosnom senkom. 310 Kraljica Palmi} - Da, ja znam zato je Ofala ubijena i zato je tvoj pogled mraniji od zimske noi. Meni je, takode, poznato i zato se ti vie ne smeje, kao i razlog zbog kojeg titi hriane. Znam sve u vezi ubistva prefekta Elija, i u vezi Dura Europosa... Ja znam sve i zato ne elim o tome vie nita da ujem! Ona se, tunog lica, osloni na njega. On nikada do tada ne vide takvu lepotu, nenu i ranjivu, ali nadasve nevinu, kao kod Ijudi, izgubljenih i unitenih, neim veim od same smrti. - Ti si znao i nita nisi rekao... Stegnutih vilica, Nurbel okrenu glavu, kako se ne bi ponovo suoio sa njenim pogledom, i izgovorio rei koje ne prilie rat-niku njegovih godina. On, na svom velikom dlanu oseti, svu teinu njenog tela. On je pridra i, jo jednom, oslunu njen apat. - Osm to sam lagala njegovo velianstvo, ja sam obeala Yabalatu neto to neu moi da ispunim. On nikada nee biti kralj nad kraljeyima i nikada nee ui u Rim kao pobednik. - Kraljice, obeanja su snovi, a oni su neophodni da bismo iveli. Ugledaj se na hriane! Pogledaj samo kako su sreni dok snevaju svoj san i Hristovo obeanje iako ive usred mr-nje i balege. Medutim, ko zna da li e njihov Bog odrati obeanje i pruiti im raj? Zamerajui samom sebi na oporim reima, on pokua, jed-nim pogledom, da ih ublai, te ree: - Kraljice, dolo je vreme da napustimo grad. - Da pobegnemo? - S obzirom da su M'Tubi sada negde daleko, Rimljani ima-ju sve vreme ovog sveta, dok se za nas to... Za deset, trinaest ili neto vie dana, ponestae nam vode. Ljudi e pobesneti. Ubijae se za svaku kap kozijeg mleka sve dok ne ponestane. Oni Ijudi e poubijati hriane u pozoritu i zatraie da ot-vori vrata. Grk e te u tome spreiti jer e svi ludaci stati uz njega. Najzad, prekasno je za uspostavljanje primirja sa Av-gustom budui da se Lonen svojski, oko toga, potrudio. Zlatni okovi
311 - Ako pobegnemo, Yabalat e se sramotiti svoje majke. Alat ne bei. - Yabalat je samo dete koje ivi u bajkama i snovima. To je dobro, i trebalo bi da nastavi. Pusti da se Grk i Avgust poubi-jaju. Oni to vole a tebi vie nije stao do njega. Ti mora da ivi. - Gde bih ivela? - Na Dingir - Dusagovom izvoru, tamo gde Zenobija dobija Nebeski poljubac i ponovo postaje Alat. Nita jo nije razre-eno. Moe se desiti da te Balamin odvede u Rim a da se Grk i Avgust medusobno poubijaju. Zenobija ne odgovori. Niz obraze, su joj se slivale vrele su-ze. Najzad, ona klimnu glavom i, vrhovima prstiju, dodirnu istroeno Nurbelovo lice. - Ti takode ivi u bajkama i snovima. Nastupio je sto dvadeseti dan opsade. Nurbel se, u zoru, pojavi u Zenobijinim odajama i zatrai od slukinja da je probude. - Gospodaru Nurbele, ona je ve budna. Otila je kod prin-ca. - Neka se brzo od njega oprosti kako bi mi se pridruila na terasi. Kada mu se kraljica pridrula, on je ak i ne pozdravi, ve uperi otricu svog noa na jug. - Pogledaj! Pustinjom se polako irila zlaana jutarnja izmaglica naja-vljujui, na horizontu, skoro radanje sunca. U daljini, oni opa-zie zloslutnu smedu liniju koja, za veoma kratko vreme, po-primi izgled najstranjeg kinog oblaka. Uini im se oboma, da je usred dana no. - Pustinjska oluja - primeti ravnoduno Zenobija. Mi koji smo u gradu nemamo razloga za strahovanje, ali Rimljanima u logoru ne bi trebalo da bude svejedno. 312 Kra Ijica Palmire Nurbel potvrdno klimnu glavom te lukavo ree: - Ovo je prilika koju sam ekao. Alat, bogovi ti nisu okre-nuli leda. - Hoe da kae da... - Da e za pet ili est sati do nas stii oluja. Yladae mrkli mrak usred dana. Rimljani ne znaju nita u vezi pustinje te nee ni primetiti da dolazi. - Zar misli da ih napadne za vreme nepogode? To bi zai-sta bila ludost jer se ne moemo boriti po... Ona ponovo zastade, najzad razumevi. Nurbel joj dodirnu ruku. - Budi spremna - proaputa on - nai emo se u staroj pala-ti. Izbegavaj Grka i gledaj da tvoj sin ne progovori. Ni sa kim se nemoj opratati. Cak ni sa Egipankom i Sarhom. Nema potrebe jer oni ve znaju. Preko konih tunika, oni bejahu navukli crne ogrtae, ste-gnute u struku remenom za koji bee udenut ma. Yabalat je, za pojasom, nosio, podjednako smrtonosan, kratak no koji je liio na sablju. Kona kaciga, sa titnicima za obraze i kaiem koji se ve-zivao ispod vrata, je trebalo da ih zatiti od silovitih udara ve-tra i peska, dok im je marama nainjena od grubog lana uvala vrat. Njihove iroke pantalone su bile udenute u duboke izme. Tako opremljeni, oni su neujno koraali kroz lavirint pod-zemnih hodnika, kroz koje je, nekada davno, Nurbel sproveo Hajrana i sina njegovog velianstva.
Oni nisu poneli baklje, ve su se zadovoljili slabom svet-lou svetiljki koje su straari, postavljeni tu po Nurbelovoj zapovesti, koristili za odredivanje poloaja. Imali su veoma malo vremena da dopru do kraja hodnika i vrata koja su vodi-la do osuenog korita Uadi Kubura, izvan zidina. - Prine - tiho ree Nurbel - daj mi ruku. Sada emo trati i neemo zastajati, tako da ne sme da se izgubi. Zlatni okovi 313 Yabaat, bez rei, poslua, vrsto ga stisnuvi za ruku. Ne isputajui deakovu ruku, Nurbel potra. Nije se okre-tao da vidi da li ih Zenobija prati. Poto stigoe do gvozdenih vrata, on zau njen dah, odmah iza leda, i to ga umri. Deak se uporno trudio da die ujednaeno ali je njegova ruka ipak drhtala u Nurbelovoj. - Yabalate, odmori se. Imamo jo malo vremena pre no to se vrate straari. Kada budemo izali, moraemo jo bre da trimo. - }a dobro trim. Nisam star kao ti i ne plaim se Rimljana. Nurbel prigui smeh a Zenobija neno pomilova deaka po ramenu. Dok su im se, u grudima, smirivali otkucaji srca, oni zaue dolazak oluje. lako zaklonjena gomilom stena i trnovitog bu-nja, vrata su kripala udarajui u okvir a gvozdene ipke zve-ale, usled neprestanih naleta peska. Nurbel isuka ma. - Morate dobro da me pratite, inae emo se pogubiti. Ako nam se na putu nade neki Rimljanin, odmah emo ga ubiti. On oseti Zenobijinu napetost dok je vadila ma iz korica. Oni zaue, u dnu hodnika, slab odjek glasova. Nova straa im se polako pribliavala. Nurbel namae maramu sve do ispod oiju. Zenobija i Va-balat uradie isto. On, zatim, podie bronzanu polugu na yratima te ubaci klju u gvozdenu kutiju sa jezikom velikim poput dlana. Zavijanje oluje bee zagluujue. Samo to odkrinu teko krilo vrata, na njega navali vetar. Nurbel ih pritisnu ramenom, okrenuvi se, poslednji put, ka Zenobiji i Yabalatu da bi im rekao: - Sada! Ne zarezujui kou i lan na njima, oluja ih, poput divlje zve-ri, dohvati, zarivi im kande u lica. Naleti vetra su bili tako jaki da su jedva udisali vazduh ispunjen prainom i peskom. 314 Kraljica Palmire Nurbel se spusti na stomak, prljubivi Yabalata uz stenu. Napolju je vladala mnogo vea pomrina nego u tunelu. Kroz zatamnjenu svetlost dana, sve izgubi svoj predanji ob-lik, te se ispuni jekom i stranom kripom. Gadan zadah svi-ma ispuni nozdrve, kao da su se otvorila vrata pakla. Trnovito drvee, iznad njihovih glava, je udaralo u stenje, lomei i uvi-jajui svoje granje. - Puzi uz mene! - povika Nurbel. Pogni glavu da te ne po-vredi bunje.
On ponovo krenu, ne osvrui se za Zenobijom. Ona je ila za njima, borei se sa granama koje su joj upale kosu. Yetar je, najednom, dohvati i uplete u trnje. Ne obraajui panju na bol, Zenobija snano zatrese glavom, ne bi li se oslobodila. Ali, kosa ostade zapletena u granama. Ne oklevajui, ona jednim potezom maa, isee zapetljane uvojke, te se pridrui Nurbelu i Yabalatu koji bejahu sklupani ispod stena. Dete je prislanjalo ruke na lice kako bi odbranilo oi od peska koji je prolazio kroz maramu. Vidljivost se svela na svega nekoliko koraka. I pored konih kaciga, pesak im se zabijao u kou, uvlaio u ui i nozdrve, i kripao ispod tunike. Kroz strahovito zavijanje vetra bi se kat-kad zauo tresak, krik ili dozivanje legionara koji su hitali u zaklon. Zvidei i lupajui, komadi platna proletee iznad njihovih glava. Jedan rimski ator ne izdra nalet vetra kao i mnogi drugi zatim. Nurbel spusti dlan na Zenobijinu ruku. Trepui oima, oni se pogledae. Trenutak nije mogao biti bolji. Niko ih nee yideti. Za dva do tri dana, Rimljani e saznati da opsedaju grad bez kraljice. Zajedno ustadoe, tela povijenog unapred i sa rukom na elu kako bi se zatitili, a zatim potrae. Nurbel je dobro znao svaki pedalj zemlje oko utvrdenja te je bio siguran da e ak i po ovakvom nevremenu pronai put. Zlatni okovi 315 Tek to su preli dvadesetak koraka, prolomi se odseno naredenje. Pedeset legionara sa kopljima izroni iz movarno sivog vazduha i okrui ih. Nurbel odmah prepoznade oficira. To je bio onaj plavokosi ovek koji je svakodnevno jahao sa Avgustom. U deliu sekun-de, on zakljui da ga je Lonen lagao i da se njegov glasnik uopte nije vratio u grad. Bilo da ih je izdao ili da su ga Rim-Ijani zarobili, od njega su doznali za tajna vrata suterena. Sve ostalo su pretpostavili, isto kao Nurbel. Oficir ve bee uperio svoj no na Zenobiju. Pribliavajui se, glasno je, kroz vetar, uzvikivao: - Alat! Alat! U trenu, Yabalat kao da polete. On skoi na oficira isukavi svoju malu sablju. Zenobja povika. Rimljanin, iznenaden, od-gurnu deakovo seivo te se glasno nasmeja uhvativi ga za ogrta. Nurbel pohita ka Yabalatu odgurnuvi kraljicu. Nakon to je podigao deaka, kao da eli da ga natakne na ma, Rim-Ijanin se, najednom, ukoi, a njegov smeh se pretvori u udno kokotanje koje besni vetar razasu po pustinji. Nurbel vide Vabalatovu sablju u njegovom grlu. Oficir se zatim, zatetura, te zajedno sa deakom, pade na gvozdene otrice piluma. Zenobija vrisnu. Nurbel skoi na Rimljanina, prekrivi svojim telom Yabala-ta. U trenutku, on oseti kako mu se u butine, bedra i grudi za-bijaju gvozdene glave piluma. Njemu se inilo da to veno tra-je i da je doao as da okaje sve svoje ivotne grehe pre no to se pridrui bogovima. Ali, sa poslednjim ubodom koplja\, onim koji mu prode kroz vrat, bogovi ga primie sebi, pre nego to vide kako krvavo gvode koje ga je probolo, ulazi Yabalatu u stomak. On ne ponese na drugi svet straan Zenobijin vrisak, koji ona ispusti nad mrtvim detetom, i koji se, uprkos oluji, zau i u samoj Palmiri. 316 Kraljica Palm
i r. XXXIII EMEZ Smestili su je u sobu u kojoj je Yabalat nekad ugledao svet-lost dana. Rimljani to nisu znali niti ih se ticalo. Prineli su joj lepu odeu i finu hranu. Odnosili su se prema njoj kao prema kraljici, mada ona to vie nije bila. Zenobija je sve odbijala. Na sebi je sauvala svoju staru odeu na kojoj je, u debelom sloju, bila zgruana deakova krv. Ona bi, hiljadu puta na dan, neno prela rukom preko te sasuene skrame. Prestala je da se elja. Nekada najlepa kosa na Istoku se pretvori u zaputenu i poluodseenu gomilu vlasi. Zenobija bi, udno nakrivivi glavu, provodila sate i sate, skrhana bolom. Robinje su se uurbano tiskale oko nje, nastojei da je ode-nu i urede kao kraljicu, budui da je Imperator Rima najavio svoj dolazak. Lutajueg pogleda i odsutna, Zenobija bi, ponekad, u dalji-ni, ula odjek njihovih glasova. Medutim, svaki put kada bi joj se neka od sluavki previe pribliila, ona bi je snano mlat-nula po licu svojim praznim remenom. Avgust Aurelijan je, ve jednom, bee posetio, kada su, ostavivi Palmiru u plamenu, krenuli za Emez. On je, tom pri-likom, vkao na sav glas maui rukama, uprkos zavojima koji su ga spreavali da nosi oklop. - Tvoj sin je ubio prefekta Maksima, mog jedinog prijatelja koji je iz svake bitke izlazio kao pobednik. On mi je bio naj-yerniji drug. Za njega bih bio dao svoj ivot jer sam ga nosio u srcu. Eto ta ste uinili! Zlatni okovi 317 inilo se da e, onako besan, krenuti na nju onom zdravom rukom. Ona ga je samo ravnoduno pogledala, malo se izne-nadivi njegovom slinou sa Yelikim Odenatom. Pred so-bom je imala isto jasno lice sa lepim ratnikim crtama, viso-kim jagodicama i lepo iscrtanim punim usnama. Jedino su im se oi razlikovale. Duica Avgusta Aurelianusa bee poput praznog neba. Nakon to se dobro izvikao on, isto tako glasno, poe da se smeje. - Kraljice Palmire, ta misli? Da li dete od dvanaest godina moe da preree grkljan mom najslavnijem oficiru? Ratniku koji se slavno sukobio sa Gotima, Alemanima, Suevima, Rok-solanima i Alanima? Zenobija ne odgoyori. Aurelijanov ponosan osmeh se na-jednom iskrivi usled bolne gorine. Ako je Avgust i patio na-kon smrti prefekta Maksima, to nije iziskivalo suze. - Pravi sin dostojan majke! - glasno je uzviknuo. Potomak velike Zenobije, koja je pobedila apura i krenula na Rim. Le-pa i velika Alat! Nepobediva crvena boginja! On najednom, zastade, uozbiljivi se, te je pogleda kao da po prvi put ispod te ratnike odee pred sobom vidi enu. Nje-gov pogled bee grub, ali lien onog zverskog nasilja koje je inae prisutno u oima ratnika kada se suoe sa zarobljeni-kom. - Istina je. Ti si lepa i hrabra. To niko ne moe da porekne -priznade on, mahinalno pomazivi svoje bolno rame. I izvrs-tan si strelac, ba kako je nekad tvrdio Pulinije. Medutim, Au-relijan te je ipak pobedio jer on uvek pobeduje.
Ponovo se nasmeja. - to se tie tvog sina, ja ne mislim da je sam izvrio zloin. Njemu su pomogli bogovi. Moja sudbina i bogovi zahtevaju da budem potpuno ist i sam u Rimu, kako i prilii Avgustu! Upravo taj ovek ju je, nakon ovog dogadaja, obasipao ha-Ijinama, tunikama, dijademama, narukvicama i ogrlicama, iz318 Kraljica Palmire yadenim iz palmirskih kovega. Oekivao je da e se Zenobija, njemu u ast, njima odenuti i okititi. On jo ne bee otkrio da su bogovi samo rei i iluzije koje je ovek izmislio ne bi li se zatitio od ivotnih patnji i nedaa, kao to dete, beei od none tmine, uranja u bajku. Zlatni okovi 319 Avgust je doao, obuen u togu izvezenu zlatom, i sa mno-go manjim zavojem na ramenu. On se Ijutito osvrnu na robi-nje, poto uvide da je Zenobija jo uvel< u svojim dronjama. Vrzmao se oko nje, nezadovoljnog lica, da bi je, najzad, upi-tao: - Zato se tako uporno ponaa kao divl;a ivotinja? emu sve to? Isto kao i pri njihovom prethodnom susretu, Zenobija mu ne odgovori. - Ah! - uzviknu on - htela si da postane Avgusta, ali ja sam pobedio. Zar ne razume? Zato mi prireduje ovu predstavu? Zar kraljica Zenobije nema vie ni trunku ponosa? Poto je ona i dalje utala, ravnoduno ga posmatrajui svo-jim plavim oima, on jo dodade: - Ne preteruj sa hrabrou i ponosom. Ja ne nameravam da te ubijem. Sto se tie osvete, mene e zadovoljiti smrt tvog Grka koji je savren za tu ulogu. Za razliku od tebe, on ne zat-vara svoja uvredljiva usta. Pogubiemo njega i onih stotinak idiota koji ga podravaju sa yelikim zadovoljstvom. Ti, kralji-ce, budi bez brige. Ostae u ivotu. On isprui ruku ka njoj. Zenobija pomisli da namerava da joj dodirne lice, te se, jarosna i ubilaki nastrojena, naglo od-mae. Videvi njen izbezumljen pogled, Aurelijan zastade, zbunjen. On, zatim, polualjivo ree: - Nigde se ne urimo. Imae dovoljno vremena da, pono-vo, samu sebe, zavoli, progunda on. I jo dodade prezrivo, kako bi zatakao sopstvenu nelagod-nost: - Da li zna da je voda emeskih hriana doao da moli za tvoje pomilovanje? I to, nakon to mi je otvorio vrata u svim tvojim gradovima, i kovao zavere, ak i ovde, u srcu Palmire! On je, pre leta, hteo da nam te preda, samo da bi spasao svoje yernike, a danas, na kolenima, klei, molei za tvoj ivot. Njoj prode kroz glavu: "Simon!" Ali, ona ne oseti ni bol ni uzbudenje. Aurelijan nastavi: - On smatra da si dovoljno patila i da je postigao svoj cilj. To to si odbila da ubije palmirske hriane na zahtev svog naroda, po njemu znai da te je njihov Bog pomilovao i da si, od sada, jedna od njih. Da li je to istina? Da li si zaista postala hrianka? Ona ni na ovo pitanje ne odgovori. Aurelijan joj ponovo pride, te joj se obrati, mnogo tiim i neobino prijateljskm glasom.
- Ba nas briga za ludorije hriana. ivee, jer ja tako e-lim. Samo da zna, svi oko mene, zahtevaju tvoje pogubljenje. I u Rimu e se uskoro pobuniti. Ali, Avgust Aurelijan to nee dozvoliti. Ah, nemoj misliti da si nepobediva. Gotovo je sa Alat! Medutim, ti jo uvek ima svoju sudbinu. Od tvog ro-denja, pa sve do dananjeg dana, bogovi su eleli da ivi samo radi slave Lucija Aurelijana Avgusta, koja e uskoro zablistati na forumu. 320 Kr a tiica Palmir e XXXIV RIM I danas je, kao svih prethodnih dana, otvorila oi, pre no to su obrisi neba i zemlje poeli da se razaznaju. Pred njom je ponovo bilo ono isto, muno prisustvo mrtvog deteta. Bilo da su Zenobijine oi bile otrorene ili zatvorene, on je uvek bio pored nje i tiho joj zamerao. Ona je dugo posmatrala sluavke, straare i oficire, koji su se, grozniavo i bespotrebno, po ceo dan, vrzmali oko nje. Od kada su napustili Emez, ve joj je hiljadu puta palo na pamet, da bi Aygusta Aurelijana, lako mogla da lii njegove slave. U haosu koji ju je svakodnevno okruivao, krada maa ili bodea ne bi bila ni opaena. Znala je da smrtonosni ubod zahteva samo jedan kratak trenutak hrabrosti. Dok su se pribliavali kapijama Rima, ima-la je sto puta priliku da se baci u vodu sa palube ili da izazove nekog od oficira da je probode maem. Medutim, i danas je u tome sprei Vabalatovo lice. Sin je od nje zahtevao ispunjenje obeanja. Ona pozva sluavke, pokaza rukom na kovege blaga koje Aurelijan bee oteo palmircima, te izjavi: - Uradiu ono to eli Avgust. I Rimljani su eleli da je vide. Svetlost baklji se, sa sedam rimskih breuljaka, razasula sve do obala Tibra. Stotine hiljada Ijudi je hrlilo ka Via Kornelia ili Yelabre. Mladi i stari, bogati i siromani, advokati i prodavci, javne ene iz Subura i ugledni gradani, svi oni bejahu napusti-li svoje domove i velelepne vile kako bi se tiskali ulicama, vi-kali i medusobno se vredali. Zlatni okovi 321 Neki pokradoe siromanije od sebe, a drugi nemilosrdno izgazie ene i decu kako bi zauzeli mesta odakle se bolje "vidi". Pojedini, u Cirkusu Maksimu, okrueni naoruanim robovima, platie cenu jednog tovara iz Egipta samo da bi se-deli na ivici staze kojom je Avgust trebalo da prode. Najstariji gradani, opavi, bolesni i svi oni koji nisu mogli dugo da hodaju, a bilo ih je mnogo, tek pred jutro, stigoe na trg koji je, ve vie od sedam dana, uvala straa od rado-znalaca. Yojnici izdadoe naredenje da se, na svim oltarima, zapali tamjan i da se otvore vrata na hramovima. U istom trenutku, na svim trgovima, na stubovima i sta-tuama upalie lampione koji razasue svoju svetlost na dvade-set hiljada cvetnih yenaca i barjaka, predvidenih za tu zgodu.
Kada prvi sunevi zraci obasjae glavni grad, dim ga ve bee u potpunosti prekrio, a nered i buka bejahu toliki da je ovek mogao da pomisi da se radi o najezdi varvara. Najzad, zaue se, na poetku Via Kornelia, trube gospodara univer-zuma, Lucija Aurelijana Avgusta. Povici se, najednom, pretopie u jedan glas, glas radosti. Najpre se pojavie fanfare, olifanti, egipatski i galski rogovi i saksonski helikoni. Odmah iza njih, usledie svee obrijani senatori i prefekti, jo uvek svei i kreposni na tom poetku povorke, maui rukama, kao da ele samo za sebe da pribave sve povike i pozdrave. Iza pretorijanske strae koja je usledila, dodoe i oni ka ko-jima su stremili svi pogledi. Dvadeset slonova, trideset irafa i isto toliko gazela, zebri, bivola, losova, divljih svinja, muflona, ponija i jednogrbih i dvogrbih kamila, se primicalo u pratnji mnogobrojnih robova koji su ih sve drali na uzici ili terali biem. Izbezumljene ovim ulaskom u sam centar grada, ivotinje su, na sve strane, vrile nudu i poganile vazduh, izazivajui buru smeha koja prestade tek sa dolaskom divljih zveri u pokretnim kavezima. 322 Kraljica Palmire Risevi, hijene, tigrovi, panteri i lavovi zarikae u glas pro-avi ispod nedovrenog svoda Aurelijanovih vrata. Ljudi su se jeili i uzmicali kada bi ugledali njihove strane onjake. Ovaj prizor ih sve podseti na opasnosti, borbe i sve udnovatosti Is-toka sa kojima se njihoy Imperator upravo suoio. Sa istom animalnom aurom, usledi hiljadu est stotina po-lugolih gladijatora, svih boja koe i telesnih grada, od najru-nijih do najlepih, koji izmamie razdragane povike enskog dela publike. Iza njih je koraalo pet stotina robova koji su na rukama nosili ratni plen. Tu je bilo zlata, srebra, nakita, oklo-pa, oruja, posluavnika, odee, kovega, ogledala, stolica, kre-veta, bundi, predmeta koji nisu imali ime ali su sami po sebi bili dragoceni i bezbroj bljetavih sitnica koje su, poput naj-ludeg sna ili opsene promicali ispred gramzivih i Ijubomornih oiju. Zatim se pojavi nekoliko hiljada obinih zarobljenika. Kada se svi ti Persijanci, Baktrieni, Indusi, Sarmati, Yandali, Blemiti i Aksiomiti pojavie, teturajui se pod drvenim tabla-ma na kojima su bili obeleeni svi gradovi i zemlje gde su pre-trpeli poraz, gradani ih zasue svim svojim besom i mrnjom. Kod Neronovog mosta i Pompejevog pozorita, oni bejahu prinudeni da podignu zavezane ruke ne bi li se zatitili od kie kamenica i grnarije koja je po njima dobovala. Njih, oko dve stotine, tu pogibe. ivi su gazili preko mrtvih, sve do Marme-tino zatvora, prepravljenog, za tu priliku, u klanicu za Ijude, gde im je, tog istog dana, odrubljena glava. Zatim naide deset soromatskih ratnica, obuenih kao mu-karci ali potpuno golih prsa. One su, sa osmehom na usnama, aljivo uzvraale nametljivcima, slale poljupce enama i ne-pristojno odgovarale na staraka dobacivanja. Poto prodoe, svi u gomili zaalie to ih nisu bolje os-motrili. Medutim, potmuli apat gradana najavi onu ije ime su, ve mesecima, izgovarali. Dote red i na Zenobiju, kraljicu Palmire. Zlatni okovi 323 Naravno, oni najpre yidee Avgusta Aureljana sa lovoro-vim vencem na glavi, obuenog u togu od purpura i zlata, ka-ko stoji u dvokolici koju vuku etiri jelena ogromnih rogova.
Drago kamenje bee umetnuto u pregrade na vozilu, a nalazilo se ak i na rudi. Poluge na tokovima bejahu optoene zlatom a rogovi jelena ukraeni biserima. Ali, nakon to je prola obale Tibra, Flaminijev trg, po-zorite Marcelo, hramove Herkula i Yenere, i uputila se uza-nim stazama Yikus Tuskusa, hiljade i hiljade oiju videe sa-mo nju, Zenobiju. Gledala je ispred sebe, ukoenog lica, te su svi bili u prilici da je bolje osmotre. Oko najlepeg tela na svetu bee obmotan zlatni lanac koji je na sunevoj svetlosti isticao njene obline. Zenobija je njime bila privezana za niska kolica na kojima je stajala, a za koja su, tim istim lancem, bili upregnuti robovi. Povrh svega, gomila dragog kamenja joj je pritiskala grudi, te bi se ona, s yremena na vreme, usled tog velikog tereta, zate-turala. Zenobijna poluodseena kosa je udnovato visila na ledima, dok joj je desna strana glave bila tako dobro obrijana, da su, oni najblii, mogli da vide njenu neobino belu put. Sve to je nije inilo runijom. lako udnovato ranjena iznu-tra, ona se hrabro suoi sa pogledima prisutnih. Negde oko podneva, dok je sunce nemilosrdno peklo, oni udoe u Yeliki Cirkus. Najednom, povici i smeh razularene gomile se pretopie u apat pun potovanja. Neko iz publike uzviknu njeno ime. Kao na bojnom polju, deset ili dvadeset hiljada glasova od-govori: - Zenobija! Zenobija! Sve vreme, dok je kruila arenom, niko i ne pomisli da po-mene ime Avgusta Aurelijana. 324 Kada je, nekoliko asova kasnije, Avgust obavio rtvovanje jelena iz svoje zaprege, na stepenicama foruma, grad je jo brujao od njenog imena. Medutim, niko nije mogao da uje rei koje je Zenobija po-navljala tog celog dana, ispucalih i naduvenih usana. Ona, po-slednji put, izgovori svoje obeanje, "To je Yabalat, Zenobijin sin, kralj nad kraljeyima", te se srui pod Trajanoy svod. Zlatni okovi 325 EPILOG PERINT, 275. godine posle Hrista Ona zau korake pod tamarisom, i pomisi da to on dolazi. Ve dvadeset meseci ju je poseivao. Najednom bi izronio iz mraka da je, samo na trenutak, vidi. Znao je da sedne sas-vim blizu, ili pak da je posmatra sa odredene udaljenosti, skriven. Zar je mislio da ona ne osea njegovo prisustvo? Istina je bila da je on skoro uopte nije interesovao. Avgust je od nje zahtevao da ga svuda prati poput senke, to je ona i bila. Zenobiji je bilo potpuno svejedno. Njemu se nije obraala, dok bi sa slukinjama razmenila tek po koju re. Znala je da mnogi misle da je poludela. Ti isti su se rugali i Aurelijanu, tvrdei da je on ceo svoj ivot proveo okruen lu-dim enama. Ponekad bi joj se inilo kao da na neto eka. Poput lovca u veoma dugoj zasedi, ona se trudila da ostane tiha i nepomina. Nakon nekog vremena, Zenobija postade svesna da eka na smrt i zaborav. Jedne veeri, dok se oktobarsko sunce polako sputalo nad morem, mestimino iaranim crvenim i plavim jedrima ribo-lovaca, ona napokon oseti mir. Medutim, taj blaeni trenutak iznenada prekide jedna mrava, onia ena koja se pojavi pod kronjom masline.
- Kraljice, ja sam Ulpija. Ti me ne poznaje mada bi trebalo jer ja sam supruga Avgusta Aurelijana. Ona se neno osmehnu, uporno gledajui Zenobiju, te joj pride, sa rukama prekrtenim preko pasa, kao da pridrava svoju smedu, jednostavnu tuniku. Ona tiho ree: - Nisi imala priliku da me upozna jer me Avgust dri po-dalje od tebe. On smatra da sam luda, a to misle i svi oni koji ga okruuju. Luda Ulpija, supruga Lucija Aurelijana! Ona zastade, tunog lica. - To isto kau i za tebe, kraljice. Priaju kako si se borila sa Aurelijanom i sa jo gomilom ratnika, te da si zbog toga sila s uma. Mukarci ne vole sposobne ene, eto, to je cela istina. Ona joj se jo primae, fiksirajui je svojim udnim oima, to Zenobiju primora da ustane i da se malo udalji. Ulpija klimnu glavom te izjavi: - Svi govore da si lepa i to je, vidim, istina. Zatim se namrti i upita: - Da li si spavala sa njim, kao i njegova sestra? Pitanje tako iznenadi Zenobiju da ona nesvesno poskoi. Ulpija, zabavljena, dodade: - Nije vano! To me zaista vie ne pogada. Danas, ja sam spremna sve da oprostim jer sam upoznala Boga koji prata sve grehe i prima najvee bezbonike u raj. On je pravedan Bog. Aurelijan ne zna za pravednost. Neto u njenom pogledu natera Zenobiju na oprez. Ona se odmae nekoliko koraka dok ju je Ulpija mirno i u tiini pos-matrala. Ona najzad klimnu glavom i ree: - Ja znam za tvoj bol. I ja ga oseam. Aurelijan ti je ubio si-na a meni nije dozvolio da ga rodim. Ona naglo uuta vrebajui okolinu. U dnu vrta se zau kripa koraka po suvoj travi. U istom trenu, Zenobija se okrete i vide Aurelijana kako se pribliava. Ulpija nestade bez traga. Po prvi put, ona ga doeka sa olakanjem, pitajui se da li je video svoju ludu enu. Po svom obiaju, Aurelijan ne odvoji pogled od nje. irok osmeh mu ozari lice, nakon to presrete njen pogled. On us-pori korak, ne bi li, jo malo, uivao u tom trenutku. Zlatni okovi 327 Kruna od lovora mu je, kao i uvek, krasila elo dok su za njim ila dva zlatara ija je jedina dunost bila da mu je sva-kog jutra zamene novom. Za ovih nekoliko meseci, Aygust se bee malo ugojio zbog ega se inio manje odlunim i energinim. Moda je upravo to bilo presudno u trenutku koji je usle-dio. Ili je moda razlog za sve bila njegova opinjenost Zeno-bijom?! U svakom sluaju, on ne pokua da se odbrani ili da pobegne, kada Ulpija nenadano iskoi iz senke tamarisa. Uz radosne povike, ona mu zabi no u leda. Zenobija ne skrenu odmah pogled sa umirueg Avgusta. Kada Ulpija napokon ustade, drei okrvavljeni no u ruci, kraljica se malo odmae, spremna da primi udarac. Medutim, ona poskoi zauvi poznat glas iza sebe. - Nemoj se plaiti. Nee ti uiniti naao. Boije ruke su je osvetile. - Havad! On se, ovog puta, ne naljuti zbog imena kojim ga je naziva-la. Na sebi je, kao i uvek, imao ogrta sa kapuljaom koja mu je prekrivala lice. Zenobija se osloni na najblie stablo. Da li je njen lov napo-
kon zavren? - Zato? Zato ste ga ubili? - I Aurelijan je, poput svih Rimljana i Avgusta, bio laov. On, svojom osakaenom rukom, izvadi iz rukava smotuljak pergamenta. - On je sutra nameravao da objavi zabranu na hriansku propoved u itavom Rimskom carstvu. Ponovo bi bespotrebno otpoelo stradanje moje brae. Dovoljno smo dokazivali da se ne plaimo bola i smrti jer su nam otvorena vrata raja. Dolo je vreme da Rim shvati ko smo mi. 328 Kraljica Palmire Ulpija im se pridrui i unu uz Havada poljubivi mu ovla desnu ruku. - Simon iz Emeza je hrianin koji ume da izlei velike pat-nje - ree ona pogledavi Zenobiju. Kraljice, podi sa nama. On e ti pomoi. Havadove oi bejahu uperene u Zenobiju. Po prvi put, na-kon mnogo vremena, ona na tom bezizraajnom i spaljenom licu opazi nenost i nadu. Moda ak i molbu. Ona mu se samo nasmei, oslukujui u sebi odjeke jedne stare i veoma istroene ljubavi. Ne pomerivi se, on ree: - Da, sada dovoljno zna o istini i lai da bi nam se pri-druila. Zenobija pognu glavu. - Prekasno je. Bezgranino sam te volela ali to je sada pro-lost. Havade, tvoj Bog nije namenjen onima koje ubija tvojom rukom. Ti to odlino zna. On podie ka njoj ruku ali se ona odmae. - Simon iz Emeza me je ubio. Zar se ne sea?! - povika ona grubo. "Ti si odavno mrtva za Simona iz Emeza!" To su tvoje rei! Oni se odmerie pogledom. Zenobija napokon uvide da je njenom ekanju doao kraj. Ulpijin povik prekide njihovu opinjenost. - Ali ti ne sme da ostane sama! - Zenobija iz Palmire je sama od rodenja. Ve koliko sutra, niko nee znati ni da li je postojala. KRALJICA PALMIRE ZLATNI OKOVI U palmirskoj pustinji, dok sunce neumoljwo sija, vojnid posustali od vruine oekuju napad u potpunoj tiini. Odjednom, deset biljada strela zapara nebo i hiljadu kamila izroni iz peane dine. Na njihouom elu je Zenobija, kraljica Palmire, koja u svom udesnom cruenom oklopu izazwa persijskog vladara, nepobedwog Sapura. Za Zenobiju, ova bitka je od sudbinskog znaaja. Nakon to je silovana i poniena, postala je ratnica. Pobeda e joj obezbediti slavu i osvetu. Ali, ta e joj se desiti ukoliko izgubi? U isto vreme, na drugom kraju Rimskog carstva, Aurelijan je nakon velianstvenog venanja postao vrhovni voda rimske vojske i uputa se u bitku za presto. Sudbine Zenobije i Aurelijana neizbeno streme jedna ka drugoj. Uskoro e se Zenobija usuditi na nezamislivo: izazvae Rim i njegove legije.
ISBN:86-86003-32-4 www.sezambook.com 9 H? 8 8 (5 861100332 4II i________________________I prodaja@sezambook.com Korice / Ateneum

Kraljica Palmire 2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kraljica Palmire 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

St. 321St 94Naslov originala: Reine de Palmyre, Tome 2 Les Chaines d'or/ A. B.

Tada se Odenatovi drubenici osmehnue. Persijanci su

ISBN:86-86003-32-4 www.sezambook.com 9 H? 8 8 (5 861100332 4II i________________________I prodaja@sezambook.com Korice / Ateneum

You might also like