ПЕСМЕ 1971-1994

ИЗЛАЗАК
Суботњи човек креће као народ —
с два бела рукава, два шлуба пред собом —
да орезује пршбитно дрво.
Са црвеног на зелено, четвороточке,
носи га тако потиснута сета
целокупном радном снагом у прајединство,
продева га кроз иглене ушице
поред шећеране и кар-тнаже, кудгод
пут оне земље где лимуни цвату
И још кривину даље, где његов виноград
благом падином силази у вече
с понеком светлицом, кад почиње да води
лунарна крава с небесником биком;
и где му изгледа збиља невероватно
да се умакло пажњи астронома,
под истом капом са свим оним што је икад
дамарало из помрчине
63
64
КРОЋЕЊЕ ВРЕМЕНА
Тражила си руку — и ево, сад те водим пољем које врви од хитрих
црних слова, књигом што се склапа за нама, уносећи нам се у лица.
Држим те за руку, док орахова љуска плута уз грбину и дворедне
чељусти. Или се ковитлају гриве и нараста топот точкова и копита.
Важно је само да се смешиш!
Ти већ црташ цикцак тих баснословних зуба
што поиспадају до јутра из памћења,
и гриву која полепрша па избледи.
А твој осмех тим више значи
што се без бича ту повлачи
цела очевидност пред јединим сведоком.

За X.
 ПЕВ НА ЉУТИ
Вода је у кршу за водом прокипела:
„Поведи ме доле, твојом жупом, ближе мору;
из шкрипова, са орања каменога
да се пуштам зором низ шеварје и перила
где ти белиш танко рубље девојачко,
да напајам с тобом жуте лимушве."
Жуборила јој иста вода:
„Бих те ја повела оном жупом, све до мора,
да напајаш са мном жуте лимунове;
али теби у кориту зевне камен,
наискап те зев ооови,
па пониреш под љут, у планину помрчину,
одакле те чујем једва да ти пев разумем."
5 Песме 55
66
ПЕВ ИЗ КАЛЕВАЛЕ
Врло давно, градећи чамац,
до кости засече врач секиром, и врисну;
запева о рани што се црвено смеје,
о плавом челику који је на смех нагна,
али не падоше му на ум
најважније речи за песму:
како је приспело на свет то љуто гвожђе.
Не хте се рана затворити ни крв стати,
те он крену све из почетка;
опева најпре ваздух, па редом потомке,
воду, ватру и најмлађег им брата, гвожђе
које недостајаше земљи
кад се промолила из мора.
Церила се рана а крв липтала даље.
Да би песма могла да пружи прву помоћ
к оастави посекотину,
ваљало је прећи са руде на сечиво;
горело му је под ногама,
па удари најзад у срж читаве ствари
топионичарским и новачким језиком.
А мелем је мазао после.
КАО ПО НЕКОЈ СТАРОЈ КОВАЧКОЈ ПЕСМИ
„Хроми куме, рошави куме,
у ожиљцима од меденог бича,
уз чекић у мушкој, клешта у женској руци,
брачном вештином знаш да смекшаш гвожђе.
Ти си господар ватре и песама;
зато ти пламен лиже со из шаке,
док печеш свој занат и пожурујеш време,
хроми куме, рошави куме.
Знаш божанском шкопцу да мошнице навариш,
мач да калиш, точак да заобручиш,
посла гарава до очију,
у ожиљцима од меденог бича.
Кад неповратно са повратним сљубиш
да затвориш коло општег бољитка,
ори се вигањ твојом песмом,
уз чекић у мушкој, клешта у женској руци.
Не пуштај да ти се нановањ хлади,
да угљевље нагладно гори,
него пружи ватри на длану мало соли,
да ти из вара пре пропишти гвожђе."

67
68
ПРЕМА СТАРОМ НАРОДНОМ ОБИЧАЈУ
Ковачи што туку хладно гвожђе до жара, ватра на којој се ватра
пали, делише муку живу, гореше неписмени.
Колико село ишчекује гвоздени жар!
И ти голи ковачи душу гвожђа!
Живу, синулу на лицу места
и онима који се стараше
да се не пресече млеко речи;
ков црвен од снаге читавог тог народа.
 КИРИЏИЈСКА
Првма традиционалном тумачвњу, ко]в из -носи Ичиђо Канв]оши
(1402—1481), биле би то народне песме певане од кириџиЈа гито су
водили у престоницу караванв с данком из унутрашњости, песме ко]в
су љубитвљи из Палате научили од њих а дворски музичари обрадили
по правилима званичне музике
Пепе 5ге//егг, 5А7ВАНА

Каткад би се неко од њих сетио наглас

да су пошли на пут тачно у данашњи дан.
Зелене јеле на планини,
зелене врбе у долини!
Сва се гора ори кад коњар коња бодри.
Ија-ха, боље се песма сложи
путем по гори него низ поље.

Балаве коњи већ у цик, завиличени; о подневу се сјаше гдегод, на

уљељек, с мрана се, наспрам сува неба, разастре пооапник а озго
дође шега. Тек што се склопи друго око, крамар опет звоца, ајд
седлај лаћимију: стари пацов и млади пацов оштрили су зубе и
звезде оглодали! А гусари се држе мора, клисуре надзиру војници
одметници. Ија-ха, живи се много брже с песмом у шуми него на
њиви.

Јашу и певају и не знају да песма — што иначе воња на зној

товарних коња — миром замирише са свиле,

69
70
исписана
за неговане прсте на струнама биве,
за успијене усне на танкој флаути.
ПРОВАНСАЛСКЕ СЛИЧИЦЕ
Нешто је нагонило праве витезове да каткад проспу више
мастила него плаве крви за изабрану госпу.
Зими би, док им штитоншле и лимари глачају тешке атрибуте,
знали да троше кишни дан на ред-два без грешке.
Изван седла и гвожђурије никад не преценивши значај лакоће
с којом стих штурије звучи, срља у опкорачај,
под ноћном капом, уз сјај свећа и топао камин би стално
продубљивали до пролећа продор у ирацжшално.
А чим се путеви просуше, опет би, с пролећном теснобом у телу
(спутани додуше и непробојном гардеробом),
За К. М

71
72
по озеленелој равници блистали на лименој орми као покретни
споменици, у расправи о краткој форми.
Првокласна би рукавица од најбољег челика крила прсте
смекшаних јагодица, ноктију црних од мастила,
док би орибани рукави прикривали да нека лавља срца имају
мастиљави траг и на свили зарукавља.
 „ЕШЕ8ТШЕ НОРР"
За једно име, прочитано на немачкој пар -цели Новога гробља, у збегу
за бомбардовања Београда б. априла 1941.

Суво крцка празна љуштура;

од маховине је под ноктима зелено,
од пужа учим твоју игру, скривалице.
Лежао сам уз твој камен,
а он на мојој априлској земљи.
Дуго је требало да дим пређе у вече.
Нисам те ни видео ни заборавио. Ти ниси хајала за гвоздене
орлове што би звиждали, понирући, колико ни за коренову
длаку која се пушта, месечарка, према теби. Али ето, увек кад
зазелени, ижђикала тргне ме влат: сети ме силе што је одоздо
држала све ионце и прибила ме да дишем у тле.
Нисам те ни заборавио ни видео.
А све време се хранимо на једна уста
и казује нас исти језик.

73
74
НАЉЕЖИЋИ, ВОДИ НА ИЗВОРУ
Подне је лужњак на вису без хлада,
у глухоти пчелињег зуја.
Путнику који ту избије жедан
разговора и брдске воде,
дланови хоће дуго да миришу
од растрљане вресковине.
Нема плоче ни записа да каже
свакоме ко састави шаке
како ваља да род поступа с водом:
ко јој узврати прву прегршт,
сме да је гута, живу озидану.
А но се успење овамо
прошавши се и мора и градова,
прерушен у заљубљеника,
само нек бере уцветалу душу
макар и не знао шта ће с њом.
 РА5 ОЕ ТЕО18
Возила су заустављена да улицом за посматраче пукне брисани
простор, сцена на коју ће да закораче
двојица, бело одевена, што подсећају на плесаче или на куваре, и
жена у црном, ситна, ноја плаче
док јој један грли рамена а други струк, и стегав јаче кад им се
опре, ооовљена на ноге, вешто је одвлаче
до белих нола моја с њена два чувара у белом значе да је напросто
вознесена, ако јој није ум помрачен.

75
76
ДОЛИНА КРАЉЕВА
По цео дан бели шешири круже песком
у походе краљевима под бреговима.
Велике језичке породице
на смену чекају пред ходницима,
њуше се с потиљка и гуше се прашином,
врзмају се, завирују у сваки прокоп;
али краљева нема. Краљеви се
давш одселише у западне крајеве,
у зимске дворце и у стаклене ложнице
где и сад лешкаре под електронским оком,
прожети сољу и смолом, отврдли
у краљевскоме забораву.
Другде су краљеви. А овде, не мичући
с надира под упеклом звездом, лепршају
још Страбонови аскиои, свет домаћи.
Азсгепв, зћа&оги^езз реор1ез, зсћаПепЊзе Уд1ћрг:
млате рукавима и пенуше, нудећи
својеручно рађену стареж,
углавном џепне ископине,
кад их од времена до времена засврбе
издужени, танани прсти —
од дуга времена и пустињског камена
да приложе по парче за династијску ствар.
За хиљадицу година, и мање,
са занатске стране би домашили узор;
сигурност потеза би им улио обред
с најважнијим чином у расподели хране.
А шта да сад дођу краљеви?
Народи без сенке би ничице лежали
дуж краљевског пута; и на врелом би песку
висока уметност напречац процветала.
Кога су вребале по жези целог дана
велике језичке породице,
шта су нациљали двогледи у долини?
Нигде краљева. Краљеви су
мењали краљевство за свежија поднебља
где сисају млеко небеских крава,
каио им беше и писано.
Краљева ни од корова. Ни за лек!
Само понека глава, шкриљац;
не у најбољем стању, ровашена
уха и носа; обријана;
и снисходљив смешак што с лица места мами
да когод насади свој бели шешир на њу.

77
78
ВИСОКА ГРАДЊА
У години првог „случаја" (што ће бити
сточни попис вршен за његова владања),
месеца ... (нечитко) ... шемуа, дана петог
(а убрзо, ваљда, по доласку на престо),
примив исцрпне извештаје
брижних управника о сушама на југу
и о поплавама на северу државе,
краљ, премда у својим најбољим годинама,
донесе одлуку да гради степенице
којима ће стићи на небо.
И чим је укратко у основним цртама
изложио захтев пред главним неимарем,
овај се баци на посао.
Још ни место градње не беше утврђено, а свак ту доби свој
задатак. Писари седоше да саставе спискове оруђа, возила, теглича
и гонича, каменоломаца, мерача и резача, гурача, крцача на
бродовље, веслача, истоваривача, бројача, надгледача и давача
ритма, брусача и глачара, сликара, клесара, зидара и стражара,
крме неопходне за исхрану волова
и репе и лука за људску радну снагу. Ужари почеше да празне
конопљишта. Тесари стадоше да блањају облице. Ткачи прионуше
да саткају прегаче. Сарачи узеше да исплићу камџије за волујске
сапи и бичеве сиктавце, танке, подесније за коштуњава плећа, за
малодушнике и повратне бегунце. Жреци опслужише и жртве се
излише. А онда се прешло на припрему темеља.
Кад је све било завршено,
степенице су се гранитом поплочане
цаклиле и, спремне да служе својој сврси,
мамиле уздахе, губећи се у небу.
Дође и краљ лично; већ видно остарео,
али још живахан и прав, у доброј снази.
Било је рано помишљати
да би неки нови краљ ускоро градио
себи степенице за узлазак на небо,
а нешто се ипак још дало предузети
с толиким полетом и радним навикама.

79
80
МРТВА ПРИРОДА ИЗ АБУКИРА
Се 1ог1 1тапцш11е ои тпатсћеп1 <1ез соЈотпћез

Раи1 Уа!егу, СШЕТ1ЕНЕ МАНШ

Седим, лицем на плаву слику глади,

креста, пераја, бодљи, пипака, бичева
и по једног ока што зија нетремице
с разних дубина где се штогод кљуца,
пасе и растрже на сва уста,
а „кров" се, тих, мрешка и помало трепери;
седим пред хитрим марљивим царством
губица, кљунова и киша, пољубаца
пуних чешљева и игала и тестера,
пућења, зевова и обзинућа
којечега што се нористи полумраком,
што се гања и улеће у шире ждрело,
вари се главачке у општем кружном цреву
и излучује се да буде усисано:
не с каквога гробља крај мора, душо моја,
него „Код Замфира", Грка из Бехеире
(кзоји води крчму и не зна за Пиндара),
гледам како грабеж малакше на тањиру
кад главе сустигну репове,
кад се све слегне, оглодано,
у обавезном присуству мачака;
и будим ти жељу за таквим прождирањем,
где сваки залогај захтева цела уста.
 Р^А18Ш ЕОУА1

За Д. Г.

У својој краљевској доколици краљ помисли на

лов. „Узмем ли меру бар веверици, опет сам као
нов." И одјаха у лов.
Неки враг шушну, па самострелом
одапе једну на њ;
а дивљи вепар, одостраг телом
налик на храстов пањ,
отуд затопта на њ.
Зашто би нераст од храстовине залазио за храст,
ако не да краљ вежба да гине вршећи своју
власт, закључи краљ уз храст.
И запита се да ли баш мора да буде сваки пут на
јеловнику његовог двора надевен вепров бут,
дрхтећи као прут.
6 Песме 81
82
Зар је то забава, ако ваља да губиш од ње дах? Једнолична је
исхрана краља који не зна за страх. „Ето, играћу шах!"
Прекидајући у шуми даљу
расправу, презре лов.
Но пошто је лов и дужност краљу,
краљ се изабра нов.
И помисли на лов.
 КИНЕСКИ ПАСТИШ

Било би то овде још најбоље решење: постати невидљив у

мајском предвечерју. Проћи кроз плесаче и сести на
тераси. Не климати главом, не смешити се ником. Пити
штогод хладно, са доста мехурића што би светлуцали
дискретно у празнини. Који пут отићи на пишање и
узгред венецијанском се ругати огледалу. Бацити исправу
и кључ са жутом крушком. Немати преграду у вратаревој
ложи. И никуда више не трагати за собом срећно
изгубљеним у млакој помрчини.
е*

83
84
СТУДИЈА У ТАМНОМ
На крају, кад већ коњак служе сваком по жељи, ништа мање, и
дамама доносе руже и капуте пред затварање,
господин, нагнут над открићем на први поглед сасвим просте
мрље што, изазвана пићем сличним кафи, на друге госте
не оставља, прилично бледа, дубљи утисак, а што њега уводи
у мрак првог реда на дамасту бељем од снега,
радознао шта све та мрља у сувом стању узгред значи, уместо
даље да чаврља за столом, опседнут, превлачи
јагодицом великог прста по њој, жмирећи, док не смести у њен
обрис рој разних врста мрља наврлих из подсвести
и не поверује у датом тренутку да у ресторану, нов као космички
анатам, проучава, као на длану,
тамни зев рупе која зјапи за звездаријом, где је вшшм случаја
настала од капи пале при гатању са шољом,
ко зна када, и која гута хладни оброк, еон по еон, а њега пушта још
да лута рубом њене усмине, где он,
отискујући се у доба мркла чак и за митографа, склапа очи, као да
проба мешавину најбољих кафа!
85
86
ПОНОЋНА СТУДИЈА
Четири престареле дечје главе, увом до ува ћутке нанизане налик
врапцима стиснутим на жици или дугмади с отпалог рукава, на
степеништу парка ишчекују последњу вожњу некуд за
предграђе. (Пре него што из видокруга оду у пустош и празнину,
ван језика.)
Огромне, гладно блиставе им очи прате по концу касног
пролазника, колико да му опипају било, спуштени трбух,
отежале ноге; да клизну преко испегланих груди до овлаженог
места под пазухом, према топлини дуванских џеггова; а могле
би га одмах прогутати.
 очи
„Не драги мој; чим се прореде жалузине,
забели се, као у млину.
Ко би то брисао, у овим годинама!
Више ни клавир не откривам.
... Кад сам се решила да испразним и средим
његов сто, прво њу сам нашла;
само не знам зашто је волео ту слику.
Ручао је код моје маме,
једаред, и просто јој отео из руке.
Недељом се ишло у Бању;
ја сам била, ваљда, у четвртом основне:
као цврчак, са сунцобраном
и с том грозном капом, на какво чудо личим!"
— Остале су још само очи,
крупне и немирне, дубоке, бистре очи
у глави што дрхтећи носи
љубичасти прелив по слабој седој коси.
87
88
ДРУГЕ ОЧИ
Сусетка, средовечна уметница, упалих груди, подбулих очију
расплинутих под стаклом наочара, сама негује своју несаницу.
(Мољци су њени мали пријатељи, воли да каже, увек утонула у
хрпе изрешетаних капута, сукања, ногавица и рукава који не трпе
невешту ни брзу руку када се крпе без кукања.) Ничији дах јој неће
распршити прамен косе на врату обасјаном вештачким светлом
њеног дугог дана, док она капље над зевом празнине и грижено
опараним исмева до суза... А у ноћном полумраку мутан јој поглед
клизи таваницом одакле се кроз уличне одблеске игра надошлих
влакана, дебелих као паламари, преноси на зид: поступак који
осећа свим бићем, преплет којим толино моћно влада да су јој игле
ту сувишне, и вид.
ПРЕСОКРАТОВСКИ ПРЕДЕО НА ЦРНОЈ БАРИ
Вејући као перје из јастука
у осетљиви свет ваздушном струјом,
пахуље с топола нагоне да се кија;
надражени капци у рујно магновење
затварају усамљеног пецача
и бицикл пред кућицом уз водојажу.
Избили долмом на размеђе доба,
сапутници губе из вида педаљ вожње
и дан и час за белешку. Тек онај један
још заостао унутра опажа
да је зеница у дубини ока
црвен колут, налик на мали горионик:
исшд капка, из ње и даље штрца пламсај
што обузима сите и раките
и распирује се по устављеној води
а да честито није опрљио
ни њега ни кога од ових који зуре,
одавно и сами већ прешли у сећање.

89
90
ВЕТАР ,7
Задржао сам се увече на тераси,
ослушкујући бренцање буба
које би куцкале о сјајну млечну куглу,
сметено шуштање лептирица
обневиделих на стиховима.
Искрсавале би са готовошћу слика
заошиЈаних кроз млаку пустош
висина и пањева, гоњене
да се препусте једнократној употреби
под младим Месецом, уз чашу младог вина.
Напослетку легох. И заспах, врло брзо.
Сањао сам кано се пзодигао ветар,
од обале Саве, у јаким налетима,
праштећи мокрим рубљем с ужета
и пунећи шкрипом сву кућу као лађу.
Није то био сезонски ветар,
ни који од сталних смораца и ноћника,
од Сен-Џона Перса до Александра Блока,
ни какав оргуљаш из Лирове ветруље,
ни из топољака са стазом Жана Жака,
него напросто ветар; бахат, плах,
склон да све одува пре него што разуме,
непоправљив, исти од оне ноћи кад је
прошли пут вршљао по мојим хартијама, пре десетак или већ
колико година ... Слушао сам га опет; и нисам ништа предузео да
бих се расанио.
Тек уЈутро сам изашао на терасу.
Видех кошуље како се суше,
с комађем бокала, нешто згужваног цвећа
и опушака унаоколо;
и столњак додуше, насред дворишта, налик
застави која је пала с копља;
али нигде нисам успео да пронађем
ништа од синоћног рукописа.

91
92
УЗ ЛЕТЊИ ПУТ ЗА СКЕЛУ
Уз летњи пут за скелу, неколико врана је тромо копало по труплу
великог жутог пса. А ја се сетих Вучка, кад би се прућио пред
прагом и дремуцкао за жеге, да шкљоцне чељустима за сваком
мувом што му падне на кожух, број до два истегљен. Штркљастих
задњих ногу, снажних прса. Љубитељ скитње, свадби, окршаја.
Од чернобилског пролећа се стално лињао, а длака му изгуби сјај.
Једног се мразног јутра више није вратио кући. Па ако још лута
царством рођака Анубиоа, зар га не прати осећај да је игде кад
морао и он сам за часак бити крвава врећа из које бије смрад?
 ПЕВ
У ноћи кукавицу чух, кроз прозор отворен у ноћ; негде
прикривену, изблиза је чух, готово под таваницом, у лишћу
дивљег кестена који је бацао сенку у приземну собу с улице.
Била је то песма за слух
који само два тона разликује,
лествица увежбавана при шетњи
улицама опустелог предграђа.
ЗаИста необична песма,
што утихне да би обузела дух:
не прегласна, кристално јасна,
премда донекле једнолична;
а толико тачна! И убитачна
за одвећ осетљиво уво.
Гласић времена с одрубљене гране.
Или је само тако чух
кроз прозор отворен у ноћ,
из неког јевтиног зидног часовника.

93
 АНАБЕЛ

II
На Ташмајдану, пилотриба од десет
преподне до шест, Анабел с
баварских Кариба уводи морске псе
у плес.
Анабел почиње од нуле и гњура
читав радни дан, као свак што би
међ ајкуле а да не буде прогутан.
Хладнокрвна, наоко лења, Анабел
рони, да све с њом утоне у чар
опхођења са равнодушним морским
псом.
Дугачким ногама без маља
Анабел, као шестар снен,
описује тик испред раља
разроким ајкулама плен.
Избријаних препона, глатко изведе
Анабел за трен колут, а морским
псима кратко кроз ноге сине осмех
њен.

94
(Анабел ту, у неку руку, стегне срца неких од нас открићем да се
морсном вуку уклања с пута морски пас.)
И свима узев дах, под водом најежена Анабел зна да у јединству са
природом лебди изнад стакленог дна;
а кад препусти базен псима, за цигарет-паузу ван, само још пумпа
мехурима пуни узбудљив псећи стан!

95
96
ТРЕШЊА

За X.

Стајала си под трешњом једног јутра, '*

средином јуна, кад су трешње махом прошле; *
и спазила си, на најнижој грани, налик на минђушу без
парице у лишћу, једну крупну, тамну као венска крв. За
тренутак, док смо гледали у њу, учинило ми се да видим
како згрчен у њеном слатком и црвеном мраку прогриза по
мери свог бића себи ходник, сав обузет чежњом за
крилима, црв. Онда си се дигла на прсте за том трешњом,
убрала је и појела, укусну бар колико и у висећем
положају. Што се тога тиче, то би било све. Да, али уз
њено меоо, њену крв, ниси ли морала и њега да
прогуташ? Кад си се машила, бистрио се још, бистрио —
као у кристалној кугли. Но пошто ти није при руци она
трешња, чему да лупамо главу? Црв је црв.
 У СПАРНУ НОЋ
У спарну ноћ, над се песме преводе боље
уз отворен прозор — да су им ближе речи,
балдисале, масне, осорне, које иду
свака с другим кључем и свака у свој речник,
да се тамо нађу при руци и означе
откопчано дугме, зној, славину, млаз воде —
издалека тули јавка дежурних кола
и једном коначно стигне на подокницу.
Бело и плаво, боје свирача;
хитна помоћ и милиција.
Тада и лексику надјача рад клигвова
што сипљиво преду у празном ноћном ходу,
с праскањем цезура на кратким таласима,
с корацима горе-доле по степеништу;
затим стругну шине под просечним теретом,
залупе се врата и настави се песма
у спарну ноћ, кад се иначе лоше спава
и кад се по слуху ништа не разрешава,
два зида од непреводљивог.
7 Песме д^
98
СПАВАЧИЦА

Забачених руку, да ли то самој себи

маше с брода све мањег у даљини?
Или пада; и присећа се како пада,
одувек, никуда и ниоткуда,
изван сваке воћке и изгубљене баште,
обележена ноћас шд Месецом
прецветалом крвљу што бубри у гнојницу?
(Ћудљивом крвљу, која радо пупи
баш у повијама на челу, налик звезди!)
А то црно стакло што се разлило,
то је постојбина све крви, тамо доле;
и ове њене, ноја је одаје
подно чела као накрај пучине душе,
где не допиру прозукли гласови
певача који се под одрином, у мраку,
куцају бокалима са бевандом.
 ПАРИСКИ САН
И јутрос ће се забелети небо врх кровова тие Загп^-Нопоге
или гдегод другде, у неном од градова. Огласиће се гугутка
однекуд. Биће још тихо, после ситне кише, кад човеку и
жени, уморнима, није до писања ни до љубави. Онда ће
опет почети кораци, лупа чекића, стругање тестере.
Пролазници ће бацати погледе према дашчаном постољу на
тргу. Окупљаће се гомила доконих и притиснуће плочник
уоноло. Престаће жамор. Зачуће се добош. Застаће дах у
осушеном грлу. Стропоштаће се и сечиво с треском,
струготину ће залити црвеним. А глава ће почивати у
норпи, као да није макла оа узглавља.
7* 99
100
НОЋНЕ ЧИНИ

Свечера, кад се смраче ообе а улице јарко засветле, многи грађани,

из тескобе, радо узјашу своје метле.

Вину се; и до позног сата у кругу пригушеног светла кушају

случај, док уз врата свакога чека своја метла.

А кад је час да пођу кући, час да запоје трећи петли, грађани се

кривудајући враћају сваки својој метли:

језде, с мишљу о женском телу или о игри на рефетлу, с мрљом од

пића на оделу, свак чврсто стегав своју метлу.

За Т. В.
ГАВРАНОВИ НАД МРАКОВИЦОМ
Откуд све те птице изнад Мраковице
и шта их је тако раш виооко измамило,
вране гавранове,
да кроз плавет августовског хладног јутра
негжшичних крила само шестаре над боровљем,
гладне птичурине?
Јесу ли то гавранови патријарси
за времена и племена, чувени прождрљивци,
варалице и лукавци из басана,
посредници међу летом и зимом, што би знали
да изнесу прегршт земље са дна мора
и искамче слатке воде од морских господара,
намештачи падавина, покретачи
река или полагачи основе риболова?
Јесу ли то гавранови светлоноше
што су први прокљували небеску ноћну љуску,
полетали зором с дуда на истоку,
или су то Нергалови подземни цариници
и она два на престолу, уз Одина,
звани Хугин, који мисли, и Мунин, који памти,
Сатурнови и Лугови пратиоци,
Елијини храниоци, потопски извиђачи,
браниоци одступнице Овеину,

101
ако не потказивачи несташне Корониде? И трагачи, „од
најцрњег црног црњи", који траже доле камен мудрости голим
оном? Такозвани ,сонолови росног мача" и „црвени
лабудови", чистачи свих попришта, што залудни круже да сан
олакшају Барбароси који спава с планином на прсима? —
Немојте ми рећи!
Не купа се ова пилад у мастилу,
нити су то неки одвећ учени гавранови;
али глас их бије да су још у гнезду
којечиме знали своје кљунове омастити,
дуговечне лтице.
Нису ово неки епски гозбеници,
није то бран, нити храбан, ни гаворњ, ни коварнис;
а пре једва четрдесет година су,
вољки пуних људског меса, варили ш боровљу
ови црни старци,
док је песник састављао песму о Кнежогпољки..

102
 ЧАГАЉСКА ЗОРНИЦА
Над селом и морем у расвит и маину,
однекуд из брда, из грмова планике,
двапут се огласио чагаљ.
Чежњиво, с предахом, тај плач готово тражи
иза сна сису у колевци.
А ипак, руњав је то зов, као да тули
из пећинских уста, говор зубате сенке,
ноји се прикрада до ушију рибара,
трудница, паса и писца ових редова.
Што не би то био глас обичног демона,
прождирача звезда, са испалим ребрима,
довољно танан да изрази
и ликовање прве твари, њушком увис,
у црком црнцатом грцају,
пре сваке деобе земље, неба и воде?
И што да не, док сунце од црвене гуме
одскаче тимором, из чељусти камења,
он би завијао, још часак, изонола,
у слави која зари жилави стари свет;
али огорчено се уто оспе лавеж
и својом логиком збрише све.

103
104
ТРИ ЈУТРА У КРАШИЋИМА

I
Приморски конот пева, „под оруо"; као да квари селидбу, пред
кућом већ закованих прозора и врата. Рођени подземник, тај и не
мари за ветроказ ни за магнетну иглу; зна сваку рачву кроз ниске
тавнике куд се тумара, испружених руку, за белим концем и
сјајним дугметом. Напољу се чагаљ повлачи пред псом. Рибар вуче
мрежу. Пекар гаси пећ. Гладном срцу мрви се оброк ооли. А онај
што се из сна ископао пушта танку воду под младу лозу; ради и он
човек своју ствар.
 II
;А,
Опус почиње од плавичасте вене
што девојчурку кривуда уз подбрадак.
Очи су жива под капцима.
На шкрипу врата, сваног часа,
пустиће се с промајом из ведра жица,
јарка жица трепавица, исукана
од неког филшофског злата.

105
106
III
Црне се прозори у теоаном камену
лучких зграда преко залива: обурило.
Данас ће се играти карте,
помишљаће се на повратак кући;
изнеће се ћебад из кома на ветрење.
На мушким грудима, увече,
расклопљена књига ће лежати без речи,
њушећи лаванду с ћебета, и со.
А женско уво, ноћно чуло,
ослушкиваће како хладноћа
отискује шапе на месечевом песку.
ПРИБЛИЖАВАЊЕ ЈЕДНОЈ ЗОЉИ

За X.
Започео бих поподневом,
у запарној ооби без погледа на море,
кад ми допре, као из кутије, до ува
пригушен и испрекидан зољин лет,
и кад ми се разби дремеж, те дигох главу;
нисам је нашао, нисам је више чуо,
а морала је ипак још бити негде ту.
Више нас је дана походио зуј;
а онда, нашав се због нечег у ормару,
упитала си ме шта је то
и откинула си, тек што заустих,
сићушну чауру од земље, њено гнездо,
срећом још празно, и смрвила у прах.
Упорно зујање ме и сутрадан
опет гонило да се питам шта њу гони
да срља с породом у изнајмљену собу;
и штошта друго ме облетало с њом,
ва летовању и код куће, доста дуго.
А мислим, сложићеш се са мном:
изврсно се снашла та зоља лончарица,
која ми се мота пред носем а увиђа
да бих је због кћери — не њене, већ због тебе
надохват песме можда морао спљескати
некаквим старим новинама.

107
108
СТАРИЦА

За В. П. на другој страни

Ужасно мала у свом излогу, израсла из теретних колица,

једна од Бодлерових старица седи на куковима без ногу.

Ко је ту диже и ко је скида, у дневном ритму који се прима с

равнодушношћу на точновима њена четири дрвена зида?

Ту је и боца од мутног стакла, допола смањене садржине, и

лимени суд с нешто ситнине откад је улицом већ промакла

река очију ноје не могу поднети да им се шта дочара

незаборавно, као та стара расходована лутка без ногу.

I
 ПРЕД БИБЛИОТЕКОМ
Пред Библиотеком у септембарско подне
двоје су се младих прошетали и стали
под омањи јасен, у хлад. На пола речи,
он хитну неку црну свеску:
узвила се птичје у јасенову крошњу
па слете, а за њом и једна сува грана.
Он диже ту грану и нагну њом да туче
отровницу свеску на трави, од свег срца.
Нема шта, чист мађијски обред;
лице не одаје да ли се ипак шали.
Да ли је повез, тврди повез,
пресвлаке можда одвећ црне
за његове очи, под корицама крио
њен дневник с два-три податка о коме другом;
да ли белешке с којима су
неки испит данас полагали и пали?
Или је била каква књига,
ствар душу дала за ломаче
које пуцкетаху у прадавна времена
кад су им очеви још квасили пелене;
ако баш мора таква игра —
слатка игра, шта ли — да има мирис дима?

109
110
СУМПОРНИ КУПЛЕТИ
Опрезни Ориген управо из версног жара даде глас у прилог
схватању да ђаво није без изгледа на спас.
Кад касније донесе Ниче о богу свој лекарски суд, чинило се
да, што се тиче ђавола, ни он нема куд;
а откад је „значај свих ствари одређен", што се тиче нас, види
се да још може стари ђаво рачунати на спас.
 ЕПИТАЛАМ
Не увиђајући никакву неопрезност, прераних облина и
сигурна у себе под оком очеве камере, опружила се неусиљено
Марина у каменом луку од бикових рогова на тераси минојске
развалине, прислонив главу уз вити кречњак, шака на затиљку
спојених, да узлебди поврх маслињака и борја Козјег мвра.
Куда јаше Индоевропљанка Марина?
Није ли посреди ту прастара ујдурма,
прилика што се не пропушта;
отмица, по свему судећи, кад би било
крајње неумесно да дозива за помоћ,
у прави час за праву ствар?
Или прећуткује њен унутарњи глас
о каквом је ту возилу реч,
био то линијски знак, слог пте, камени брод,
млад Месец, цигли пар рогова, бик или бог?
Уграбљено и срећно изгледа Марина. Довољно да сада уопште
не помишља ни на шта осим на ту слику,

111
112
тако безазлену, ноју ће већ узети неко врло драг да загуби њен траг
међу листовима у позајмљеној књизи, у сеобама племена и раса
још за оних „мрачних векова" откад говор безуспешно настоји да
расветли нејасне односе мушкараца и жена, обалске сплетке, било
где.
 ОДАЈА ЗВАНА КРАЉИЧИНОМ

Ето на том зиду су играли делфини, II

јурцали, укруг са временом, гањајући II
ципле и трље дјо плићака, тамоамо, према
купатилу и према светларнику, док се
наједаред није повукло море. Онда је земља
зевнула и уздахнула.
Пукотина је завијугала по зиду. Уљаница се
затресла и скотрљала. Пламен је насумце
гмизнуо леводесно, облизнуо се и кренуо
наокшго. (Мора да је дуго тутњао по собама.)
Па је треснула таваница, грухнуо крах.
Што се год затекло за осеке на сувом, укључив
и коју бронзану укосницу и чупалицу за обрве,
тако рећи није се могло ни такнути од врелине;
а већ је било почело одбројавање пред дочек
Грка и археолога.
8 Песме ЦЗ
 МИТСКА ПРИЧА

У оно доба кад су ткачи митова вукли митске нити, основ беху
облик и начин глагола имати и бити.
Онда би вукли митске нити и на сва уста и сва звона славили
шход у забити разних змајева и грифона.
На сва су уста и сва звона нарочито хвалили претке, тек потом
борбе око трона, отмице, прељубе и сплетке.
Посебно су хвалили претке, уносећи у митске свеске подвиге
опасне и ретке, одговоре јасне и реске.
Унели би у митске свеске нешто прљавог митсиог рубља;
никад, међутим, без небеске подршке ни без родољубља.
н

*,''

114
С нешто прљавог митсног рубља, знали су у то
доба ткачи митова, прича није дубља али далеко
дуже значи.
8*
115
 1
ВЕСЛАЧИ
Црни обриси на црвеној води:
у сутон, веслају сунцу иза леђа,
веслају црни по црвеном,
морем као преко трбуха неке вазе,
а Певач на крми стојећ момчад на завеслај бодри:
„Мислило се да смо се вратили, а нисмо;
с наших путева нико није
доносио крзна, доводио цуре,
као што је тврдило цењено предање;
крвависмо гаће и пловисмо, док други
амбаре пунише и ложнице;
веслајте даље, веслајте даље, .,
орило се за нама са ртова; ,<
веслати даље, децо драга,
<<'
то вам је још најбољи начин да се пређе
из мора у море, до ослађених вода,
зеленијих трава и мрснијих земаља."
Мали, оволицни, под стаклом што одзвања
кад возила протутње улицом,
црни по црвеном: сам враг би знао стигоше л' куд. ,.,?
|!3

116
 НЕАБШУЕ N^№8
Кад је Гилгамеш Хумбабу срео с циљем да не
буде затечен, тим поводом је убрзо цео
глинени чаоопис испечен.
Кад Гилгамеша удари мучки
Хумбаба вогом у мошнице,
тргови урски, то јест уручки,
брујаху налик на кошнице. II
Кад се Гилгамеш, покошен болом, диже
Хумбаби да узврати, о томе се за округлим
столом расправљало до ситних сати.
Кад се Гилгамеш секире лати, Хумбабин
састав да испроба, уредништво је могло да
прати кано освиће ново доба.
Па кад Гилгамеш зададе ретком силином
Хумбаби соир д.в дгасе, слободни свет ту
вест, с изузетком неких редова, посла до нас.

117
 „ЧЕТВРТА ПИТИЈСКА"
Пред тридесет прву кад Питијаду беше
крвљу угушио побуну
која му уздрма тек преузети престо,
млади тиранрш Аркесилај,
настојећи да се учврсти у Кирени,
посла извесног Еуфема
с ненолико лађа из Либије за Грчку,
да тамо новачи колоне,
војничку посаду за Еухеспериде;
и с њим упути свог шурака
Карота, и своје најјаче двоколице
са чет'ри брзонога коња,
како би му шурак са Питијских игара
донео ггобеднички венац.
То кажу сколије. Кад приспеше у Грчку,
Еуфем је кренуо одмах
у сиромашније и врлетно залеђе
под сувомеђом и остругом,
да врбује момке по околним селима.
Карот се, на путу за Делфе,
задржао дан-два у Теби, неоспорно
ради сусрета са Пиндаром.
Отприлике тако, све према сколијама.
А шта у томе види Пиндар?

118
1 Пиндару је стало да остави утисак
на краљевског наручиоца.
Држећи се старих домаћих обичаја,
он прима госта из Кирене
на виоокој нози, приређује му гозбу.
Ту су аристократске браде,
бајне фрулашице, науљени ефеби;
и стасит младић тамне пути
постранце, љубимац, наочиглед, Пиндаров.
Њему Карот хита у сусрет
раширених руку и сам га ословљава,
сјајна ока: то је Дамофил
(„храст", рећи ће Пиндар, што „лишен својих грана'
домаћину куће „држи кров");
бивши присталица побуњеника, прогнан
из Кирене, и он је неки
даљи краљев рођак, бар према сколијама.
Пије се више но обично.
Карот све позива да присуствују трци,
поласкан пријемом и друштвом;
прашта се, одлази у Делфе да победи.
Пиндар пробира митску грађу
за победну песму и, стигав до Јасона,
разматра путовање морем ...
Пиндар беше ваљда те зиме у Кирени.
Ту би, уз огњиште где маслина пуцкета
и уз дактилоепитрите,
за несносних киша и пешчаних ветрова
често отпловио у мисли оном храсту
( што окљаштрен држи у Теби
,'јј1 кров његове куће а овде целу песму.
,|р Да ли му се просто наметнула та слика?
'*(>.
* Можда је Карот, у то време
краљев повереник за Еухеспериде,
имао обичај, кад дође у Кирену,
да увек сврати до Пиндара,
радознао како му напредује песма?
1
1
9
Наравно, сколије не говоре о томе.
Најзад, ако је навраћао,
зар би то чинио Карот на своју руку?
Или је чвор ипак у рођачким везама?
Можда је и сам Аркесилај,
вољан да укине изгаанство Дамофилу
или решив да га домами у Кирену,
хтео да објави ту милост
свом дворском саставу у хорсном извођењу?
И шта је, у ствари, препустио Пиндару?
У то сколије не улазе.
Јер ни Пиндар не би толико био тражен
да не беше мајстор свог посла, без све сумње.

120

^
ВАРИЈАЦИЈЕ НА КЛАСИЧНУ ТЕМУ
Песници и грнчари пазе да им се облик не расплине под
руком, прегав да изразе вртоглавицу од шупљине.
Филозофи и обућари знају да парадигма глине, уз употребу
више пари сандала, води пут суштине.
Премда песници и грнчари седећи стигну до емфазе,
филозофи и обућари цене шетње на дуге стазе.
Песника и грнчара брине пропустљивост ћупа и фразе; чак
и најтање пунотине каткад их просто пренеразе.
Ногу пред ногу, без жустрине,
филозофи и обућари
обично гледају с висине
на лонац, стих и сличне ствари;

За М. С.

121
122
Јер ни елегије ни вазе немају ни приближно чари сандала које се
разгазе „по мери", што би рекли стари.
Песник и грнчар уобразе да нешто изузетно чине кад празно место
опервазе с мало стрпљења и вештине.
Филозофи и обућари кроз рупу што на ђону зине нањуше, у
одсуству твари, праузор зноја и прашине.
И док песници и грнчари обрћу проблем хипостазе, филозофи
и обућари испразне бешику у вазе.
 ИГЛА У УСТИМА

Неко ми рече да су се песници у давно доба негде такмичили држећи

кратку иглу у устима, оштру на оба краја, да упире у усну, чини ми се,
и у десни; па би губили, ако свилен рубац досуди преступ, црвено на
бело. Како ли је изгледала та игла? И колино би сада добро дошла! Не
сећам се од кога сам то чуо; али, све и да није било тако, волео бих да
сам то сам смислио.

123
124
АРХЕТИПСКА
Као што уђу добре воље семеглавци у видно поље под
микроснопом, бичујући, ради друштву у тесној кући,
тако пристижу и песници, читав нараштај; сви на слици а ни
упознали се нису; и сви у истом чаоопису;
онда један продре у јаје
а епигонима остаје
да тумарају мало, кивни,
док не пронађу пут у сливник.
 ВИДАЊЕ ВРЕМЕНА
Ваздух мирише на снег а земља на пиво, по
шкрипавом точку се хвата суро лишће. Чуј,
враћају се ратници женама.
Са шлемовима они одлажу и памћење;
откривају се беле косе у муцаваца.
Песници тада немају шта друго: говоре да
би нагласили оскудицу, односе имовинске и
родоекврне; изводе порекла младим
народима.
Пошто им безубе старице оперу ноге, распасани
ће прићи ратници колевкама, зачудиће се
белокосој одојчади, белим пчелама што трепте
са узглавља.

Зима је право доба за утврђивање очинства, уз

ватру, кад се препушта реч некоме ко је слеп од
рођења, но има узету десницу измалена, дара да
време извида ленствовањем.

«
125
126
ФАЈУМСКО ПОРТРЕТИСАЊЕ

Стручна су мишљења подвајана у вези с наношењем боје, на топло или

хладно; нема пак сумње да је вооак, да би се стинуо у лик охлађеника,
претходно доспео у сасвим житко стање, разуме се, посредством жара.
Да голуб чупне грозд, да ноњ зарже пред ремек-коњем — тако чему су
мајстори тежили где другде, у дугим чаоовима, сталним посматрањем и
брижљивим мерењем; ово се радило а.1 рпто, по моделу који се тек
помало осећао. Брз ггоступак, као за све пасошке слике. А онда би
дошло и глачање, ганосис — да заштити румен од месеца и сунца, како
то сматра Витрувије; прозрачну румен напућених уста која, рекло би се,
и држе нешто воде, обуздавајући пред сликаром туђинцем разрогачену,
подозриву душу.
 ОДА ЈЕСЕНИ
Лепа јесени што се пресијаваш
масном скрамом неке локве на плочнику,
колико је ту погледа у празно
улило стрепње у твојих седам боја!

127
128

МЛЕКО И МЕД
Да нам је знати, теби и мени,
чија је оно кућа у шуми,
навраћали бисмо пред њен праг, трагајући
за дупљом где се скупља мед,
за вименом из којег се пушта млеко;
ноћивали бисмо у њој челом уз чело:
„близнаке језгре у коштици".
Да нам је сести, теби и мени,
с вечера за сто у оној кући,
ослушкивали бисмо време како гребе
и цијучући подрумом тумара,
док између тебе и мене —
као међ непцем и језиком —
млеко и мед на трпези
уливају присност у земљане посуде,
уводе сјај бића у разговор очију.
Ј?
 ЛИ БАИ ПРИРЕЂУЈЕ ПАРТИЈУ ШАХА
Жут сјај клисну с лишћа у прву крупну дуњу,
грана се зањиха и куцну раме: чије,
ако су уопште то двојица пред крчмом?
Утихну и зуј пчелиње школе
која скупља позне податке о долини
оа чије се реке, што носи име Добра,
поподневу никуд из јесени не жури;
а њих још држе ту сучелице,
ћутке поднимљене за столом, шах и вино.
Појми ли Еонобар, пратећи докон игру,
какве мреже плету ти ћутљиви играчи
један другом ока не подигав до лица,
станични познаници у вину,
наспрамни обриси у вечеру?
9 Песме 129
130
зид
Кухињски прозор јутрос први пут
буљи право у слеп дворишни зид
суседне куће, нао да се риђ
бршљан преконоћ успузао њим.
Поглед одатле, премда нешто глуп,
нуди утисак да ту стоји зид
већ годинама, подљуштен и сив,
барем да бршљан, час зелен час риђ,
рано уз кафу планинари њим,
цепин по цепин, и осваја вис.
Али није ни тај од јуче ту —
прозор, наиме — који пиљи у њ
окнима свесним да ниједан зид,
ма и окренут дворишту, и сив,
и слеп, и налик на планински вис,
ма се јапански бршљан пео њим, —
не би тињао као овај зид
кад сунчев ветар на нечији миг
сва јутра стушти на стакло и лим.
 ПОГЛЕД ИЗ ДВОРИШТА
Старе су кајсије већ готове. С пролећа олистаће једва још
која грана. Не буду ли руже ускоро орезане, снег ће их
псшомити у корену. Жуте новине се на ветру плету као пас
у ноге... У топлим крајевима воде се ратови; понегде падне
влада. А овде треба пронаћи грабуље, покупити лишће и
малтером залити пукотине око куће, пре киша.
8* 131
132
ОКТОБАРСКЕ МЕТАФОРЕ
За М. Б.

Кад се заорише велике синтагме

и законит случај укиде безнађе,
бурлаци пустише низ воду све лађе; /
вулканолозима засја румен магме;

престадоше да се дижу дијафрагме ,\[

оних које запахњиваше предграђе; <Р
Минг и Ћинг гиорцелан оде у комађе; *I
пар добрих цокула поста предмет јагме, ^

и сапун, за који знаде да се сагне мноштво оарадника

нојима се нађе место у прегледу теоријске грађе. А
Иљич се баци у чељусти прагме.
 СЕЋАЊЕ ИА УМЕТНИКА
Сви што су умели да ходају по жици
и да се петама почешу за потиљком,
скакачи увис, пливачи низводно,
задриглих, увек препланулих лица
с блеском нових зуба у старим досеткама,
па криволовци и ловочувари:
све сам цвет на скоруп се згомилао тамо;
и они који свакад дођу
с онима који ређе навраћају,
и они који не би дошли
због оних који ће из обавезе доћи,
и они који тек долазе
за онима који ће прерано отићи,
и они који стижу први
уз оне који се купе последњи...
А он је стајао крај врата; и пушио,
искоса ухватљив у једном огледалу ...
Тек што је бацио опушак,
већ га није било у препуном салону.

133
 ИЗНЕНАДНА ПОМИСАО

За В. 3.

Велики гробар држао је говор уметнику,

над ископавом јамом; али тај
интелектуални ловор не замириса чак
ни њему самом.

Глас му, иако тронут, беше бодар; па ипак први

пут измењен тремом откад се, брижан за
оопствени одар, уопште бави омиљеном темкж.

Док је одозго одмакли октобар квасио кишобране

с благим шумом, чекало се да још велики гробар
исцеди главну сузу сјајним умом;

али он, премда увек дотле кадар да плени свој/ом

свечаном и тромом реченицом, ту беше, као
владар осећањима присутних, пред сломом.
',
Свестан кано је тешко бити добар )(,
с годинама и стваралачком зимом, да ли
помисли ту велики гробар да поруку
закључи пантомимом?

134
 НОЖ ИЗ ДРУГЕ РУКЕ

Еп ип сајоп Јгау ип рипа!...

Н. I,. Вогдвз, Е1, Р1ША1,

На столу ми лежи нож свинутих канија,

покривених плитком, већ излизаном шаром,
с две ситне карике за ношење о пасу.
Купљен негде на Хан Халилију,
оне једне зиме у Каиру;
не богзна шта; анадолски рад.
Кад ми стигне пошта, због каквог часописа,
обично се машим и ножа, па извлачим
сечиво свиласто и усно, млечнобело:
лизну ли крв?
Икада откако је саковано,
крвцу, — запитам се док расецам табаке.
Беше ли при руци, на мах, и штогод друго;
а не тек 'овако, ствар корисна у кући?

135
136
ЗАЧАРАНИ КРУГ У ПРЕДРАТНОЈ
ТРОСПРАТНИЦИ

За П. У.

Правникова жена скокне до месара на трећи, по бифтек без

имало жара. Месаревој сестри навлака не ствара проблем код
удовца на другам, зубара

чија пасторка похађа с нешто дара флауту на првом спрату, код

златара. Златаревој се пак нећаки удвара правник из приземља; и
круг се затвара

у конкурсном року. А жучљива стара кућепазитељка, дочекав

поштара у свом сутерену с кафом, приговара због ниске пензије.
— „Шта ти могу, стара!'
НАКЛАПАЊА О РАСТУ ВОДЕ
Док је још влажила табане у ципелама (што ће бити знак да
су биле похабане), можда је могла испарити.
Док је само квасила чланке и служила да обогати сазвучја
какве успаванке, по њој се могло још ходати.
Док је стизала до колена, у њу се могло још зурити с
помишљу да би, тако лена, можда морала исцурити.
Док је још милела уз груди, било је рано откривати склоност
давнашњој предрасуди да се низ њу може пливати.
Док је допирала до гуше, грезнуло се у њеној власти
допуштајући, мирне душе, да можда може још опасти.

137
138
Док је сезала до подбратка, пре открића чиме се мути и је ли слана
или слатна, у њу се могло још пљунути.
Док је још обливала уста, трезвено гледајући нити одвећ
водњикава ни густа, можда се могла ипак пити.
Али чим је дошла до носа, могло се мање-више знати да ће сс као
никад досад сама над собом таласати!
 ЈЕСЕЊЕ ПИСМО

За В. Г.

Много тога, Војо, кад уредимо башту

уочи новембарских киша,
слети с вила часном да сукне и процвета
у кратко маглено поподне:
гледичија, багрем, трн, лоза, борић, шипак,
маклура, имела, руже, глог;
све то одлепрша у раскош, јарко, с праском
рано зазимелих пужева.

Лишено тананих, исхлапелих мириса

и неумољивих сокова
што су га кињили гонећи га да пупи,
да се распиње и успиње,
улежано, црно од влаге, отупело
без својих буба и мушица,
прозрачних свлакова и сврачијих фракова,
пропиштало грање м шибље
зарђалих бодљи и усахло корење
са понеким груменом земље
нагло запуцкета па хуји, крунећи се
у мрве сивог руменила,
док га Леонардов И Јиосо, шаљивац,
облеће, њуши, облизује,
слуђује, сатире и оставља да клоне

139
140
пре но што ишчили у стуоу уститрале јаре и плавичастог дима.
Што би сад опчињено оно
тражшга у магли две брезе тамо доле,
преклане слагани ромбоид
твога новог крова и дереглију над њим?
Боље је какав пањ примаћи
ближе ватри, сести и пружити дланове,
и зурити у допламсаје
не мислећи било на шта, било на иога.
 ТРИ РУЖЕ
Како ли је ишта одатле проклијало,
одржало се у празној цистерни,
питам се, дрва слажући за зиму.
Кад се помолио из тамне пукотине,
танушни пипак са ситним бодљама
пустио се два педља, па је стао.
Те прве године се нешто колебао.
Онда би гурао за мразевима, нагло;
бокорио се, хватао за ваздух,
осипао густим жућкасто-белим цвстом;
а у подножју зелених шибова
крунио се камен и плоча одизала . ..
Напослетку смо посекли ту ружу,
пре него што је срушила цистерну.
Када смо уклонили камен,
видело се да су ту била два изданка
што су се везали у чвор под самом плочом,
две ноге урасле у безглава рамена:
пронашли смо дивљу животињу, не ружу
која у гукама из мемле кријумчари
смотуљке с поруком о чежњи и тесиоби,
пего сплет мишића напетих слепом снагом.
Извадили смо је и мало окресали.
(Ни помислио нисам да је спалим.)

141
142
Сада та ружа дизалица,
давно сува, стоји на дрвима под стрехом,
на обе ноге које без ослонца
подмећу плећа у празнину.
 II

Памтим да се једаред окуписмо код суседа, под грмом друге руже; у

јутро кад су две Марије, кажу, затекле оног незнанца у белом, огњена
ока, који је седео и чекао на изваљеној плочи с питањем зашто ту
живога траже. На столу беху све црвене ствари: вишњева јаја у здели од
прућа, онда пастрма, још врућа, ротквице ... Мрље од младог вина по
столњаку с латицама те исте винске руже ... И сви ми тамо, у ружином
хладу, зарумењени, сунцем шпрскани ... А они који нису више с нама
нађоше се у нашем разговору: тискали су се око бучног стола и
пуштали да кроз њих пролазимо с празним и пуним боцама, и причом;
па кад бисмо заћутали за часак, над нама би са гране, сав усхићен, неки
невидљив жабац крекетао ...

143
144
III
Трећа ружа цвета на усамљеној стрели
у леји, негде с висине очију.
Трнови јој личе на грабљиве кљуниће.
Њу мајка некад засипа пепелом
и залива водом у којој скува месо.
Оставља само пушљак на врху,
што се дуго жари док не плане и букне.
Тада је мајка пажљиво убере,
увек сама она, иако једва може
да дигне до ње укрућену руку.
Здравом придржава, па маказама сече
кратко при врху, грчевитим стиском;
и носи полако у прегршти њен пламен.
У чаши воде гореће та ружа
на очевој плочи још три-четири дана,
сигурно, мислим али јој не кажем.
 БЕЛИ ПАСТУВ
Кад се овде у Алпима брда размакну,
с пута ће се указати вода зелена.
Није то зелена вода већ пастув белац,
право из зиме сишав на пашу,
што се копита и моћно мокри.
У витешка доба њега су звали Говен.
Сад је ту челични мост, озид и табла: Ен.
Али да пуцнеш језиком и викнеш онно! —
укопан би коњиц уши начуљио;
старији од келтског и иберсног норен зна.
Какав одгој и каква пасмина, мој куме!
Где би слатког грожђа и пасјег женског ока,
у коњска времена колале су приче
о отмицама и скотолоштву.
На овој пак цичи и висини,
веровало се, неко ноћу олакшава
трудове брђанки на медвеђим кожама
а необазривим путницима
простире у мраку под ногама, дубоко,
неодољиву водену постељу.
10 Песме Ј45
146
ЛОВ ЛОВЕЋИ
Наши су знаци јасни:
твој руј и моја челенка,
твој честар и моји хртови,
твој лог и моја љута зима
где се одувек на пола ока спава.
Около поднева и белог Месеца
не можемо се изгубити,
за слоновску длаку се одгађамо:
нерањиву ми окрећеш страну,
намигујеш ми уракљена.
И шума опет саставља скривалицу
где снег и пожар замећу трагове
а лајање клати дрвеће без олује.
Животињо моја,
стара краљевска разонодо,
читати песме је, рецимо, нешто друго;
али зар онај но их пише
одиста мирује у својој соби?
 МЛАДА ЖЕНА С КЊИГОМ
Док пије кафу и прелистава свешчицу неког џепног
издања, цртане очи јој наглашава смешак, одсутан,
као да сања.
Ваљда и писца осећа блиским, заокупљена којом
страницом дуже, не проговорив ни с ким, изузев реч-
две с конобарицом.
А подигне ли кад трепавице да би се вратила
цигарети, не дотичући ниједно лице поглед јој,
хладан и брз, прелети
преко столова. И тек што севну беоњачама, окусив
кратку сласт дима, грезне у ту књижевну форму при
руци, у недостатку,
ко да зна, можда и неопходне духовне каде, док чека
с доста малим изгледом данас поподне на каквог
новог хотелског госта.

10* 147
148
ЕРОТИКА ЗИМЕ
Пауница регтом шири суштину свирке. Њено се место зна, а
другима је теже. Свака птица гледа да икако презими; и жагри из
плишаних рупа, кад започне игра на последње играче.
Сада је касно да се иде куда другде; иза прозора све се бели.
Читавом оркестру се привиђа поетеља. Најзрелије главе већ падају
на груди.
Није необично спавати до пролећа;
иако не у ципелама,
не било где, на пола пута. Није чудна
помисао бити где уз пут и поједен;
па чак ни дословно ггоједен,
до пролећа само лежати у чељусти,
дуго, безизгледно; и посматрати себе
како лежиш, као у назубљеном оку,
леден, усред свирке трепавица и перја.
 КУЛА НА НЕКАРУ

За Н. и Н.

Смркну се воде, и отроме,

спирајући с иоте на коту градске масти;
али ту једна, старо сребро, зна да живне:
зимски је водостај, кад тече према Троји,
у време пређашње несвршено;
неком ветроказу се свиђа да обрће
распоред незбринутих речи,
а зубато сунце с грчких погледа с мора:
„затворена услед радова" стоји кула.
Домара нема, ако и звонца није квар.

Ту смо, дакле нећемо ући.

Кроз проређене прозорске капке
може да се вирка у тај густиш унутра,
у присну шупљину мастионице.
Унутра, то је где се лежи или спава,
где се шапуће и на прстима се хода;
овде ведрина зјапи
над гласним сељачким боговима,
на сувомразицу кад хрупе из пивнице.
Одапет поврх врбака се
и звоник вежба у цветању;
хомерска поворка оваца
готово замиче у сенку бивше шуме;

149
150
одблесци са воде змијуље уз Поћћаи ... Па шта, бар ћемо се ту
сликати, жмирећи, као на прагу ковачнице, а опека нек тиња за
леђима.
Сад — где смо, ту смо. А унутра?
То унутра су столарија и посуђе,
свлак и перут, збирка уређена по списку;
али после толиког митарења,
кад се већ човек ороди с ваздухом,
пронађе згодан гребен за испашу,
шта њему истрести из џепова под стакло?
За толику плавет би можда добро дошло
оно сувишно Едипово око:
жмирећи уз вигањ, још утрнулих лица,
изуједаних шдневним северцем,
и с кулом још у првој позадини,
„затвореном услед радова".
НА ХОЛАНЂАНИНОВУ АРИЈУ

Острво, пучинска кућа, у измаглици: назире је пред завеоом од

тила капетан брода од хартије, човек у више неш зрелом добу и
морнарским чизмама до гуше, понесен расправом о пжшидби
уопште, ка појму оног дубљег завичаја на који се, на крају крајева,
своди све; а ко без наде слуша језик, мислио би да неки љубитељ
липовог чаја с медом, јамачно начета памћења, светски
путник, пева о себи у трећем лицу.

151
152
РАЈНСКА ПАСТОРАЛА
Са хемијских свадби над сплетом цевовода, шина и цистерни, врх
торњева од лима плинске булке цвату у децембарско небо. Понегде
искрсне из младих четинара какав прозебао змај, црвен,
накострешен, зинуо да плази језик на суснежицу. Беле се шлемови
под космичким дрветом. Брег шљаке се пуши у оклопљеној шаци.
Пуст, жичаном мрежом ограђен лежи забран расејаног и
престарелог једнорога, одбеглог од реке без ггојила, бестрага.
 ПРИ ЈЕДНОЈ СВЕЋИ ИЗ XVII ВЕКА
Озарена лица, у сенченом присуству
жене која по сликаревој жељи
присветљује, шаком заклонив извор светла
и појединости радшшице,
мајка на уснулог у крилу мотри сина.
Он плови, а >она му пуни једро
и једва окреће над њим точак планета.
Он граби струјом, спуштених капака,
она држи крму и пружа му узглавље,
зибајући га сукненом пучином;
и сву ноћ га чека, са звездом на северу,
да би се негде поново састали.

153
СКИНУТО С ЈЕДНОГ ЗИДНОГ ТЕПИХА
Кад рог засвира тачку на пировање,
растуриће се сватови, сваки на своју страну.
Један је увек у седлу, чека да их разведе:
решетка је његово лице;
у стремен је метнуо лимену канџу,
стопалник са остругом од ооам жбица;
узду свог абраша, с перјем и бисером,
држи на јабуци десном, кржљавом дечјом шаком;
трозубац ручердом левом.
Јахаћемо а да нећемо ни знати,
пијући воду с газа, пијући млено из звезда.

154
ВЊБШ8 ЕШЕЕ УОЕ^ЕНМЕ^ ОАМЕ
Да ли та госпа што са старе слике зури некуд у тајну икад скида
поглед с Лоаре, загледана у сиву Мајну?

Какав призор изнутра жари дужицу њеном изражајном оку,

залазак на Лоари или вуча шлепова Мајном?

Да ли уопште у том пару зеница необично сјајних тражити

извесну Лоару с бетонским коритом на Мајни?

Виде ли 'оне за сликаром збиља кроз прозор завичајне врбаке

гтолегле Лоаром, у диму од тегљача с Мајне?

Можда само воли да ствара посетиоцу краткотрајни утисак како

и Лоара носи шлепове слично Мајни?

155
156
Можда јој данас одговара што га збуњује безначајна чињеница
да је Лоара водени друм, као и Мајна?
Бућ-бућ... Или хлади у ствари сад глежњеве низ неки бајни
рукавац негде на Лоари, ван знања Музеја на Мајни?
 КАСПАР ХАУЗЕР
Отхрањен дојком из новинске шуме, на катодној месечини пред
екраном, да би проходао под оном семафора,
млади бог када му зацвиле гуме у кривини, наход бачен за воланом
у свет транзистора и микропроцесора,
треба ли он уопште да разуме
што би неко, рођен са говорном маном,
сисао белутке на жалу каквог мора?

157
158
КОЛЕДАРСКА
Године могу бити обично камење о које се разбија ггоглед, камење
којим се ограђује имање, подзиђује праг склон тоњењу, пошшчава
гостинска соба за зиму. (Зима је дуга пловидба, кућа је брод што
светли навр' брда.) Године, у ступи, могу пустити уље којим
пламен чађи решетку свечера, кад се остави светиљка у прозору а
капија се не закључа.
Зима је кућно доба, мраз
свира оштар став за тек бануле играче.
(Зима је чар поворке, масно весеље,
сновија с гришм, волујски реп,
псоглави човек, рукати соко;
зима, тевабија мезимаца
окупљених у низу породичних слика,
што понекад сиђу са зидова у говор:
љубазно поступамо с њима, водамо их
око трпезе и постеље,
навлачимо им кошуљу плодности,
извирујемо им из очних рупа,
иза њихових образа се кревељимо.) Скидају се рукавице с
прапорцима и дува се у прсте, казује се порука месецу зуба,
сечњу.
Хоће ли бити шта од дарова?
„Шта ће нам дати година", упита први;
„има ли кога", повика други.
На столу, под прахом од сувог меда,
окамењени колач, начет,
помало сија из средине.
„Сувише је тежак да га носимо",
рече један. Сви се згледаше.
„Биће јака зима", замишљено ће неко,
нетремице нагнут над слатки камен,
„познајем по сјају кад овако затрне."
„Опет ће снег ноћас", промрси и најмлађи
себи у браду од кудеље,
„ваља да смо што пре код својих кућа."

159
ПРЕД ЛЕКАРНИЦОМ У ГОСПЕ ОД МОРА

Не мари галеб што ни случајно човек не постиже његов лет;

галеба тишти брига да се својим перјем служи довек. И не
чуди се наш галеб, док се бишти гдегод уз лукобран, гладан
и сијестом, шта је с морем, оним Сињим, где је голаф чије
бељце не би некад, пред Тергестом, лако јахао ии Керсикрат
ни Олаф; и што галебови стомак често кваре, „Раттасш
а11а МаЛоппа Ле1 таге".

От скршенија, от зиме, от огњице;

било од чега и било за шта: за чир;
за жуљ и шуљ; за свеж дах и суво лице,
за ноћ; за, сан, крвну слику и цревни мир;
малој на благајни, са седефним крстом
о врату, што није рада благовести,
и ћутљивцима, кад сити шетње Трстом
и не желећи се ни с ким више срести,
једре некуд иза белих паравана,
а из игле кап по кап им стиже слана:

свима пружа нешто, чини боље, прија

неки раствор, маст, чеп, зрачак, сламка, трава.

11 Песме
161
 А шта гргља море, шта од лекарија даноноћно куља у њ, да
обдржава оне под најтежом гшжором, пред мрестом, што се
скупљају на извору милости, у приобаљу под Миљем и
Тријестом, док на тањирима не оставе кости и у безусловном
јату се не сваре, „Раттасга а11а Мад.оппа д.е1 тате"!

162
 ЗИМСКА МАШТАРИЈА
Замишљам најдужу зиму онога доба; Месец, јасан читавог
дана, замрзнуте гваље од перја под дрвећем; и не мирише да
ојужи. Па ловци што вире из пећине, чађави: сметови
заклањају видик, над отвором висе снопови леденица. Шта
ано је и главној ватри догорело — да им још греје само
претке? Нешто би се, ни крик ни цвилеж, * у добар час коме
ту отело из грла,
нешто буновно, налик јаву птице изгубљене у
крошњи спарне ноћи. Затим би кренули остали,
уста за устима, уз плач ситније деце; ствар је
могла тећи баш тано, све док се не нађу у
дослуху с прецима: жаморили би нод огњишта,
крајње једноставно, не налазећи речи, не
држећи до прозодије, не водећи бригу да
ускладе гласове, не сметајући једно другом. И
сви би замукли, замишљам, да ослушну капање
воде са сводова.

"* 163
 ГАЗ И ПОЈИЛО НА ЛИМУ

I
„Дворе ми је вода понијела",
запевуши лугар, сети се нечег, па ћути даље.
Седимо; све је дужа сенка, пуније уши.
Одоше двори, а ја гледам
отисак од папка, још свеж: као да мути
воду под брскутом, где је вода још мужа.
Слушамо је и поредимо
шта она сели лакше од орахове љуске,
шта њу рони валовом низ камено орање.

164
 II
Шта с ње пије, брзо, ситним гутљајем,
и извија губицу увис, да оњуши
прикрадају ли се острагуше уз ветар,
то има око на леђима,
срце му Је пастрмка за каменом;
томе пси узалуд пресецају
траг заметнут на њеном газу.
Ко јој приступа гологлав из сенке
и прегрштима толи жеђ,
ко јој граби уз љута недра
рад знати хоће ли му бити мајка, Ј
пшкелеће да дигне ту млин и да оглуви
4; гледајући је како тече а не пролази.
)
С ње ће — кажу — пити, њен језик говорити;
уз њу ће бдети, њом се клети.

165
166
МОЈ ВРШЊАК
„Сигурно се сећаш да смо имали орах, знаш, онај велики, леп орах,
испред трема; засадили смо га баш кад си се родио. Половину
баште је држао у сенци. Што си се пентрао по њему, Боже
благи! ... А негде пролетос, шта мислиш, једне ноћи удари олуја, па
неки силан пљусак, страшно је грмело, да ништа иисмо чули; и
сутрадар! смо га затекли како лежи, да не поверујеш, од корена
одваљен. Стабло му је било уз корен сасвим труло: видело се да је
одавно боловао. Онолико дрво, и ето! Шта сам могла, спремим се,
одем ти на пијацу, и нађем некакву двојицу да лепо све исеку и
ставе у подрум, за пећ у дечјој ооби. Ту смо пећ ложили до пред
крај ове зиме."
 ЗИМСКА БАЈКА
Сва се улица тоциља, свак гледа ћутке под ноге. И тај општи бег
утабава у слој прљавог леда недељама непочишћени снег.
Само старица нека мимо свега упорно куцка лопатом у лед: чврста
у вери, до последњег снега, да још постоје држава и ред.

167
168
ПРОЛАЗНИЦА
Истекло је време за болничку шсету.
На фебруарској поледици
изгубљена, одмах уз врата, крупна жена
у прогрушаном средњем добу
и тесном капуту што јој сапиње руке
с путном торбом и порцијама,
не одлучује се да крене с места ни да
спусти пртљаг и отре лице
све зајапурено од мраза или суза.
Некоме би се учинило
да ју је виђао на интерном, рецимо,
у мушкој ооби с три постеље
од којих се често понека нађе празна,
где седи уз два чекињава
земљана образа и два упала ока
што зуре данима у страну,
некуд кроз наранџу на белом ноћном столу;
у чекаоници за двоје
ноји ћуте, свако пред својим исходиштем
сазнања што их удаљује
све више, толико да заправо немају
једно другоме шта да кажу.
 ВЕСЕЛО ЗНАЊЕ
Буде ли оштро, свак ће дат хирургу све сем голи врат и са сузама
крупним осолиће се тада тек како укусан беше лек у кашикама
супним.
Буде ли јасно, свак ће већ гледати другим оком пећ и гонит ће га
свака главња и црвен, црвен жар, док помишља на ону ствар, да му
се диже длака.
Буде ли право, свак ће крут на точковима прећи пут, без жмараца и
срса носећи ообом на свој гред, како налаже кућни ред, папуче
насред прса.
Буде ли тужно, свак ће још чути да није био лош и да га памте
трајно;

169
170
бит ће шкакљања разних врст' а чија рука, који прст, сасвим је
безначајш.
Буде ли цветно, свак ће глуп
ишчекивати с даске пуп,
да пири на маслачке;
а морао би ипак знат
да све што би се дало брат
сад расте наопачке.
И свак ће онда бити рад да му у друштво когод кад слева и
здесна хрупне. И чак ће скугш бројат моћ овце, уз божје
лакуноћ, парохијске и жупне.
170
бит ће шкакљања разних врст', а чија рука, који прст, сасвим
је безначајно.
Буде ли цветно, свак ће глуп
ишчекивати с даске пуп,
да пири на маслачке;
а морао би ипак знат
да све што би се дало брат
сад расте наопачке.
И свак ће онда бити рад да му у друштво ногод кад слева и
здесна хрупне. И чак ће скупа бројат моћ овце, уз божје
лакуноћ, парохијске и жупне.
 У ДИВЉА ВРЕМЕНА

За Д. М.

У дивља времена, кад краљеви призора

ловише задимљена распрснућа
изнад бетонских купусишта,
осмех под власуљом и младеж из препона,
некакав човек, рођак Одисејев,
златасте прогрушане браде,
леже у виноград на млаком зимскхж сунцу,
да потражи у голим чонотима
рпблиза песнички смисао.
Пратио сам како то ради, пун стрпљења,
без даха, да му ништа не промакне,
сав притајен, као да спава,
док две црвене бубе са црним тачкама,
измилеле на бусен, заплитаху
ножице у свадбеном жару,
да што свечанијим на смирају учине
последњи дан месеца очишћења
у одблеску с његове браде.
После смо испили за младим старо вино,
испекав по комадић претилине
онако ради обичаја.
А сутрадан ме јс одвео својој кући,

171
172
посадио ме здесна за трпезу
и гостио ме до вечера
јестивом, и пићем, и мирисима књига...
Уз крило му пас беше, и супруга,
са кћерима и унуцима.
 БЛЕСАК УСПОМЕНА

Већ су се увелико ратне последице блажиле, мада тетка ипак

продаде златне наушнице из Цариграда.
Одахнуло се што је почев од глади прошло оно страшно, а баш тих
дана би дат очев прстеЛ за свињску маст и брашно.
Све се спокојније те зиме западало у сан уз јаук ветра, кад с
огревом, наиме, оде мајчин сафирни паук.
Убрзо, при замени стана, мораде планути у сваком случају
дијамантска грана, док се још жалилк) за баком.
И најзад, како не би даље узалуд светлуцало ништа, дедине
звезде и медаље нађоше пут до пшоришта.

За М. П.

173
174
То доба, кад су пред привеском за кључеве сећања сама плавила
тамни плиш свим блеском заосталим у кутијама!
 ЖИВОТ ВИНА
По недељном ручку, док пропадамо у сан, власишга мокрих од
варења и од жеге, отац би ушао у виноград и ту се бавио до
мрака, окружен чокотима; редио би лишће, разгледао гроздове,
пуцад крупнију од бибера, и мислио о новом вину.
Данас претачем вино из његове мисли;
дижем га, жуто, светлуцаво, према окну:
да кроза њ промакне прашњаво сунце. И знам,
чим жмирну зимска окца и сукну ластари,
замутиће се оно, живо.
Као да се није ни прекидала веза
међу петељком и коленцем,
биће опет у дослуху овога лета
вино у подруму, у плеснивим боцама,
и Сунчев корак глухотом небеских кућа.
Вино, слично звезди, описује путању којом би се можда и отац
отиснуо, стојећи без даха од кашља, празна ока и танак, као у
туђој кошуљи; задубљен, далек и сопственој мисли