Вишезначност (полисемија)

Наставни предмет: Српски језик и књижевност

Наставна тема: Кад би живот био чаробан и тајанствен сан
Наставна јединица: Вишезначност (полисемија)
Тип часа: Обрада новог градива
Циљ часа:
1. образовни: Упознати ученике са појавом полисемије.Указати на различите значинске
могућности које може поседовати једна реч и на асоцијативне везе између тих значења.
Разграничити појаву полисемије од хомонимије. Упознати ученике са речницима српског
језика, њиховом структуром.
2. васпитни: Развијати код ученика љубав према језику, култури говора, креативност,
логичко мишљење, истраживачки дух. Утицати на богаћење њиховог речника. Развијати
смисао за нијансе у значењима речи.
3. ирактични:Оспособити ученике да препознају дату језичку појаву разликују је од
хомонимије. Научити их да се служе Речником.
Наставна метода: монолошка, дијалошка, текст-метода
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставна средства: наставни листићи са изводима из Речника српскохрватског књижевног
језика, табла, креда у боји, свеске, уџбеник Српски језик и култура изражавања за 6. разред
основне школе.

Изглед табле:

град - насељено место крило - птице глава - део тела

- падавина - авиона - део мотора
- прозора - паметан човек
сто - предмет - зграде - старешина
- број - мајке - у књизи

коса - на глави лист - биљке

- за кошење - свеске/књиге
- линија - новине
Коса - име

две речи – исти облик једна реч – виче (повезаних) значења

различита (неповезана)
значења

ХОМОНИМИЈА ПОЛИСЕМИЈА
Ток часа:

Уводни део часа:

Н: Једно питање за почетак - Шта мислите колико речи ми употребимо само током једног сата
обичног разговора?
У:Сто.
У: Око хиљаду.
У: Више од хиљаду.
Н: Тако је. Ти си био најближи. Неки језички стручњаци су израчунали да само за сат времена
разговора човек употреби од четири до пет хиљада речи. Замислите онда колико речи употребимо,
током једног дана, а камоли за, на пример, годину дана. Шта све означавамо тим речима?
У: Предмете, бића.
У: Особине, осећања...
У: Глаголима можемо да означимо и радњу, стање и збивање.
Н: Да. Неке од тих речи и нека њихова значења налазе се у речницима. Да ли сте некада
видели како изгледа речник?
У: Ја имам енглеско-српски речник.
У: Мој брат има француско-српски речник.
Н: А јесте ли икад имали у рукама неки српско-српски речник, где су објашњење наше, српске
речи? У: Не.
Н: Добро, сада ћу вам поделити папире, на којима имате копиране две стране из таквог речника.
То је велики речник, састоји се из шест књига, томова и зове се Речник српскохрватског
књижевног језика. Постоји и Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ који
још увек није дошао до краја, тј. до слова Ш.

Оперативни део часа:

Н: Пре него што видимо како је у Речнику дефинисана реч град, хајде нека нам неко каже како би
једном странцу, на пример, објаснио шта је град?
У: Град је веће место ге живе људи, где има школа, болница, биоскопа.
У: Град може да буде крупна, ледена киша.
Н: Тако је. А је ли то једна реч или две?
У: Ја мислим да су то две различите речи.
Н: Хајде да видимо у Речнику. Ја ћу вам најпре прочитати једно од значења речи град:

ГРАД - Велико насељено место, административни, културни, трговачки и индустријски центар

једног краја, области.

Н: То је оно што сте прво рекли. А сада, на другој страни такође имамо реч град, да видимо шта ту
пише:

ГРАД - Смрзнуте капи кише које падају као зрна леда.

Н: Хајде да видимо да ли је то једна иста или две различите речи!?

У: То су две различите речи.
Н: Тако је. Оне су и у Речнику дате посебно, као што видите, а ако погледате изнад слова А,
видећете да се те две речи разликују још у нечему. Тај полукружић и те две цртице означавају, у
ствари различити изговор ових речи. (изговарам обе речи). Шта је то што је заједничко овим
речима?
У: Оне имају исти облик.
Н: А какво им је значење?
У: Различито.
Н: Тако је. Такве речи које случајно имају исти облик, а различитог су значења зову се хомоними,
а та појава назива се хомонимија. (диктирам дефиницију).
Н: Хајде сада да запишемо следећу реченицу.
Када сам те питао да ли имаш столице, ти си ми рекао да имаш сто, а сада видим да немаш
ни једног.
И тако су се комшије посвађале, нису се разумели. На шта је мислио један, а на шта други?
У: Један је мислио да има сто столица, а други да има сто.
Н: Тако је. Значи, поново имамо две различите речи које имају исти облик: сто - број и сто -
предмет.
Н: Ево и следећег примера:
Лане сам ухватио једно лане. Шта значи прва реч лане, а шта друга?
У: Прва значи прошле године, а друга означава животињу.
Н: Хајде да видимо још један пример:
Он је седео и од муке седео.
Н: Шта значе ови глаголи?
У: Први, на пример, седети на столици, а други када неком коса постаје бела.
Н: Да. И како смо рекли да се зову такве речи?
У: Хомоними.
Н: Сада ћу вам поново поделити листиће да погледамо како је објашњена реч крило. Нека нам
неко, најпре, каже на шта прво помисли када чује реч крило?
У: На крила птице.
Н: А шта још има крила, или крило?
У: Авион, прозор...
Н: И јесу ли то поново различите речи као малопре или не? Погледајте сада Речник и,
шта примећујете? Имамо ли опет две речи?
У: Не. То је једна реч. Само се различито употребљава.
Н: Тако је. Сада имамо једну реч и више значења. А има ли неке везе између тих значења?
У: Има. И авион, као и птица има крила са стране и лети уз помоћ њих, а и прозор може да има два
дела, два крила...
Н: Да. Хајде да видимо која још значења може да има та реч. (читам од нека од значења која су
дата у речнику).

КРИЛА - Орган који служи за летење код птица, инсеката;

- једна од равних пљоснатих површина помоћу којих се авион одржава у ваздуху;
- делови прозора и врата, који се затварају и отварају;
- један од два или више комада платна од којих се саставља шатор;
- бочни део чега;
- лева или десна страна плућа;
- део тела у седећем положају од трбуха до колена на коме се што може држати.

Н: Видите, ми смо прочитали само нека од значења која ова реч може имати. Погледајте само још
колико их је! А ако мало боље погледате ове листиће, видећете да готово свака реч, поред себе има
више значења која су више или мање повезана. Нека од тих значења временом нестају, да се
вратимо, на пример, на реч град од малопре, и то на ону прву која, рекли смо, означава насељено
место. Погледајте листиће-то је тек друго значење ове речи, она може значити, значила је још
нешто. Шта? Ко ће нам прочитати?
У: Тврђава, утврђење, замак у облику тврђаве.
Н: Тако је. Јесте ли некада чули тако употребљену реч?
У: У некој народној песми...
Н: Да. А да ли се неко сећа неке друге речи која исто тако има више значења? Да вам помогнем-
сада напољу има много зеленог. У: Лист.
Н: Шта све може да значи лист? (Ученици говоре, ја пишем на табли).
У: Део биљке.
У: Имамо лист у свесци или књизи.
У: Лист може да значи исто што и новине.
У: Имамо и лист на нози.
Н: А шта све означава реч глава ?
У: То је део тела и може да буде и глава у књизи.
У: Постоји и глава мотора.
У: За паметног човека се каже да је глава, а постоји и глава породице или у војсци или глава као
директор.
Н: Тако је. А вероватно ова реч има и много значења која нисте набројали, а када будете могли,
погледајте у Речнику и видећете шта смо све заборавили.
Н: Дакле, свака реч, има једно основно значење и поред тога и друга (пренесена).Таква појава
назива се вишезначност речи или полисемија. Хајде да запишемо. Диктирам дефиницију.
Н: Вишезначност не важи само за именице, има је и код глагола. Хајде да видимо нашта
прво помислите кад изговоримо глагол ударити?
У: На пример, кад се два дечака потуку, ударе један другог.
Н: Да видимо шта још може да означава глагол ударити. Ја ћу исписати реченице, а онда ће нам
неко рећи којим глаголом можемо заменити глагол ударити, а да реч не промени значење.(пишем
реченице на табли).
1. Крајем јула удари град и поби усеве.
2. Њих двоје ударе пречицом преко планине.
3. Младић удари у гитару, а друштво запева.
У: У првој реченици може се заменити глаголом пасти.
У: У другој реченици може се заменити глаголом поћи.
У: У последњој реченици може се заменити глаголом засвирати.
Н: Да. А таквих примера има још много, у тој вишезначности огледа се и богатство језика.

Завршни део часа:

Н: Хајде сада још једном да поновимо - када говоримо о хомонимији, колико речи имамо?
У: Две речи које имају исти облик, а различита значења.
Н: А шта је полисемија, вишезначност?
У: То је кад једна реч има више значења.
Н: Тако је. И та значења су обично повезана.
За домаћи задатак урадите вежбања у уџбенику Српски језик и култура изражавања иза лекције
Вишезначност речи.