Naziv originala:

HADRIAN'S WALL
William Dietrich
Copyright 2004 by William Dietrich
Copyright za srpski jezik Alnari d.o.o. 2006
Izdanje je objavljeno u saradnji sa PS-Editor-IP
Sa engleskog preveo: Vladan Stojanovi

William Dietrich

vaj roman je nastajao uz brojne komplikacije, ukljuujui i

nekoliko lanih uzbuna, bizarno putovanje do Hadrijanovog
zida na vrhuncu britanske epidemije stoke, kao i planiran
datum objavljivanja koji se podudario sa katastrofom od jedanaestog
septembra. Izuzetno sam zahvalan svom agentu Endrju Stjuartu,
udomitelju ovog dela u Harper Kolinsu, i mojim urednicima Defriju
Kelogu i Majklu Solu zbog poboljanja prie i nadgledanja njenog
nastanka. Zahvalnost dugujem i brojnim istraivaima i arheolozima u
Velikoj Britaniji na trudu uloenom u otkrivanje rimske i keltske prolosti
ostrva. Naroito bih se zahvalio Piteru Rejnoldsu sa Drevne farme u
Busteru i Lindzi Alison-Dons iz muzeja antikviteta pri Univerzitetu u
Njukaslu na predavanju o enama na Hadrijanovom zidu. Zahvalnost
dugujem i Metjuu Bankeru vazda spremnom da podeli entuzijazam prema
prolosti uz pintu ili dve piva; pomogao mi je da naslutim snagu rimskog
oklopa i naoruanja. Samo u Engleskoj moete piti pivo iz lema ne
izazivajui preteranu panju. Konano, koristim priliku da se zahvalim
svojoj eni, Holi, udesnoj osobi koja je verovala u Hadrijanov zid od
samog poetka. Ovo je i njena knjiga.

everac je duvao preko grebena urlajui kao varvarska vojska u naletu.

Ova metafora se svidela imperatoru, koji je sebe smatrao uenim ovekom koliko i
vojnikom. Novi balkon je trcao iz drvenog, na brzinu sklepanog zdanja
podignutog za potrebe imperatorske pratnje. Na njemu je stajao Hadrijan dodajui predeo
ispred sebe mentalnoj mapi carstva. Duge, zelene stabljike trave polegle su tuene
zavesama guste kie i snanim naletima vetra. Nepogoda je udruenim snagama udarala po
grubo izraenom kompleksu od pedeset soba. Zgrada je jo mirisala na svee poseeno
drvo, a voda je ponegde kapala kroz sastave unosei vlagu u nedovoljno zagrejane
prostorije. Klima se lepila za odeu prodirui duboko u kosti. Umesto da se muva ovuda,
poi e pravo u eljust estoke oluje. Vododerina s desne strane krila je skupinu drvea
nanizanih hirom prirode tako da podseaju na lemove patrole u povratku. Imperator ih je
pratio taktiki izvebanim okom, zapaajui vrhove stabala koji drhte na vetru. Niko ne bi
eleo da due boravi na ovakvom mestu, ali to je vailo za sve granice, zar ne? Granice su
po prirodi stvari mesta na kojima udobnost prestaje. Po hodnicima iza njega trupkale su
vojnike izme; zvuk je bio glasniji nego inae zbog odsustva nametaja i tepiha. Hadrijan
je znao da povueni guverner Pompej nije imao mnogo vremena da se pripremi za
imperatorov dolazak. Sledei njegova nareenja, imperatorovi glasnici su zahtevali mape i
makete, a ne luksuz. Nee se ovde dugo zadrati.
Hadrijan nije propustio da pohvali domaina zbog ambicioznog drvenog zdanja na
samotnom Vindolandu. Pola ivota je proveo pod atorima, pa je ovo smatrao znaajnim
poboljanjem. Srea se ne zasniva na realnosti ve na oekivanjima, rekao je gomili
okupljenih uglednika. Oekivanja su nam manja na rubu carstva, ovde uivamo u malim
stvarima.
Legat je posluno zapisao vladarevu misao.
ovek vaih odgovornosti zasluuje najbolje, hitro je odgovorio Pompej. Udobnost
njegovih penzionerskih dana merie se stepenom imperatorove naklonosti.
Monik poput mene mogao je da ostane u Rimu, guverneru. Ja sam to odbio, vodei se
unutranjim glasom i diktatom dunosti. Zar ne, Flor? Glava zdepastog imperatorovog
pesnika i zabavljaa uzdigla se iz irokog ogrtaa. Liio je na zbunjenu i zaslepljenu krticu.
Sa zadovoljstvom delimo va teret, cezare, rekao je Flor sa svom neiskrenou koju je
mogao sabrati. U stvari, upravo mi je na pamet pao stih dostojan vaeg heroizma.
Dvorani su su se zacerekali oekujui novu pesnikovu mudroliju. Hadrijanove obrve su
se podsmeljivo izvile. Zaista? Iznenaen sam najavom novih stihova.
Inspiracija dolazi nenajavljeno, gospodine, kao dar bogova. Pesmu sam nazvao
'Hadrijanova molba'.
Poeta se podigao i dramatinim gestom odbacio ogrta; stajao je iza njega i glavom je
sezao do centurionovih grudi. Recitovao je visokim, piskavim glasom:
Ne elim da budem imperator - o, ne, nikako!
Da bazam po Britaniji, po glibu do kolena,
Ili da zaglavim u smrdljivoj Skitiji,
dok mi se purpurna zadnjica smrzava!

Flor se poklonio, utonuvi u ogrta. Svi su odobravajue klicali izuzev Pompeja koji je
crveneo zgroen besramnom poalicom u kojoj se imperatorova boja neskriveno izvrgavala
ruglu. Niko drugi nije bio iznenaen satirom. Hadrijanovi bliski prijatelji delili su s njim
dobro i zlo na beskrajnom putu; noivali su po neudobnim svratitima trpei napade
nostalgije. Nijedan vladar pre njega nije pokuao da obie itavo carstvo. Drske i grube ale
pomagale su im da ouvaju zdrav razum.
Zapii i to, naloio je Hadrijan legatu, krivei usne u kiseo osmeh. Zatim se ponovo
obazreo po pejzau natopljenom kiom. Progovorio je nestrpljivim glasom. Vreme je da se
iskaljate do kolena, Rimljani. Idemo na onu uzvisinu?
Vladarevo nestrpljenje se takmiilo s njegovom hitrinom. U proteklih pola asa
izdiktirao je tri pisma; izneo ideju o izgracinji terasa na brdima pogodnim za panjake i
saenje vonjaka to e dravi utedeti novac; razmotrio i odobrio pogubljenje legionara
uhvaenog u prodaji oruja varvarima i zakazao noni susret sa konkubinom jednog
centuriona koja mu je zapala za oko. Oficir nije bio nezadovoljan ovim aranmanom: ena
e biti bogato nagraena za pruenu uslugu, njegove anse za unapreenje znaajno e se
poveati, a imperator e provesti toplo i ugodno vee zbog kojeg e se ujutro probuditi
raspoloen. U meuvremenu, Hadrijan je eleo da se popne uz brdo.
Mogli bismo da priekamo bolje vreme, oprezno je rekao Pompej.
ekati bolje vreme u Britaniji? Nasmejao se, smehom koji je podseao na lave.
Imam etrdeset osam godina, guverneru. Ako se odluim za ekanje boljeg vremena, ovde
e me i sahraniti.
Vreme se ovde menja veoma brzo, cezare.
Kao i moje carstvo. Putujem od persijskih pustinja do britanskih movara. Da sam
ekao bolje vreme, jo uvek bih bio u Siriji, gde bi se dosaivao viajui opekotine od
sunca.
Novi guverner, Platorije Nepos, pridruio se imperatorovoj sviti u Germaniji gde je
odabran za Pompejevog naslednika. Brzo je nauio da raspoznaje gospodareva
raspoloenja, i sada je bio nestrpljiv. Naloiu da se dovedu konji, rekao je.
Ne. Idemo peice. Imperator se obratio okupljenim oficirima. Ii emo peke kao
varvari da bi upoznali okolinu onako kako oni to ine i da bi pokuali da ocenimo kako bi
oni mogli gledati na planiranu utvrenu liniju.
Imperator je iao prvi, brzim ritmom. Bio je visok i nosio je bradu da bi skrio oiljke i
udubine od akni koje su mu nagrdile lice u mladosti. Obiavao je da hoda gologlav, pa se
njegova tamna iberijska griva povijala na snanom vetru. Krznom postavljeni ogrta leprao
je za njim kao ptiji rep dok je hitro koraao iza lovakih pasa koji su jurili tragajui za
nepostojeim plenom. Generali, inenjeri, komornici i centurioni gmizali su za njim uz
blatno uzvienje podseajui na povorku gigantskih mrava. Ispred svih, jahala je petrijanska
konjica rairena u vrstu. U imperatorovoj inicijativi nije bilo formalnosti niti isprazne
pompe. Sivi oblaci su hitali iznad prostrane doline ka jugu, obilato natapajui povorku
dadorn, dok je vrh grebena jo uvek krio severni krajolik.
Pompej je teko stenjao. Oekivao sam da prvo pogleda maketu.
Nepos se nacerio. To e pogledati oko ponoi. Tokom dana se kree. Kada je naredio
izgradnju palisade u Nemakoj a Flavije poeo da negoduje zbog cene rada, Hadrijan je
epao sekiru i zapoeo seu. Legionari gotovo izginue od napora da ga stignu. Nastavio je
put ostavivi za sobom drveni zid dui od dva kilometara.
Korak mu je brz.
Um mu je jo bri. eli da donese trajni mir svetu.
Pretorijanci su naglo izbili na vrh grebena. Hadrijan se zaustavio malo ispod njih.

Predahnuo je sabirajui dah i ekajui da ga pratnja sustigne. Kia je poputala prerastajui

u vetrom noenu izmaglicu. Imperator je samo mirkao pred njenim naletima, naizgled
imun na prodornu hladnou. Carstvo prestaje na turobnim mestima, obratio se umi
navuenih kapuljaa.
Odgovorio mu je usiljeni smeh. Ipak se nisu svi mirili sa ovom potvrdom glasina o
obustavljanju daljih osvajanja. Nije bilo tako u Trajanovo vreme, progunao je jedan od
centuriona. Hadrijanov prethodnik je bio neumorni ekspanzionista. Trajan se ni za tren nije
odmarao.
Novi imperator se pretvarao da nije uo ovaj komentar, okrenuo se i poveo ljude dalje
uzbrdo. Izbili su na vrh, odakle se padina otro sputala, dok ih je vetar estoko amarao.
Travnato polje na jugu prelazilo je na severu u tamnu, strmu liticu od hrapave vulkanske
stene. U podnoju ambisa dubokog sedamdesetak metara poinjao je pust pejza movara i
jezera olovnih voda, koji se pruao sve do dalekih magliastih visova Kaledonije. U bledoj
svetlosti bilo je teko razlikovati oblake od planina. Nije bilo vano. Pogled je bio
velianstven, kia je tukla, a pozicija je bila neosvojiva. Vojnici su gunali s odobravanjem.
Ovo je najvia taka grebena koji se prua du ovog dela Britanije, objasnio je
Pompej. Jasno vam je, cezare, o kakvoj se prirodnoj granici radi. Zalivi dozvoljavaju
izgradnju luka na obe obale. Ravnice omoguavaju upotrebu konjice na istoku i zapadu. Put
ve dopire do doline iza nas. Nekoliko utvrenja i kula osmatranica...
Zid.
Da, zidovi, jarkovi...
Zid, guverneru, preko itavog ostrva.
Pompej je mirnuo. itavog ostrva? To je potpuna novost.
Jedinstveni zid koji e jednom zauvek uvrstiti nau vlast u Britaniji, s jedne strane
Rimljani, s druge varvari. Provincija obiluje najtvrdoglavijim pobunjenicima s kakvim se
nismo sreli otkad smo raselili Jevreje iz Judeje. Zid, Pompeje, koji e kontrolisati trgovinu,
seobe, krijumarenje, saveznitva i civilizaciju. Zid dug sto dvadeset kilometara, delo tri
britanske legije.
ak i ovde? Guverner je s nevericom gledao preko ivice u ambis kojim se nije mogla
uspeti nijedna armija.
ak i ovde. Ogrtai su leprali pod jetkim udarima vetra, ali kia se sasvim bila
proredila pa se vidik izotrio. elim da plemena gledaju u neprekidni zid koji ispunjava
klance i premoava reke. Hadrijan se obratio Pompejevom nasledniku. Moe li to da
uini, Nepose?
Inenjeri su izveli poetne proraune, oglasio se novi guverner koji je o novoj ideji
znao mnogo vie od Pompeja. Radi se o zastraujuoj koliini kamena. Zamislite legionara
sposobnog da nosi kamenje sopstvene teine. Morao bi da ga prenese bar pedeset miliona
puta. Izraunao sam da je za fasadu potrebno najmanje pedeset miliona kamenih ploa, a ne
treba zaboraviti ut, glinu i kreni malter za popunjavanje upljina. Takav projekt zahteva
brojne kamenolome, drvo za skele i ete obuara samo za promenu dotrajalih izama - da
ne spominjemo i tavionice koje e ih snabdevati koom! Samo za meanje maltera bie
potrebno pet stotina merica vode dnevno i bar dvostruko toliko za gaenje legionarske ei.
Najvei deo toga morae da se dopremi do visokih brda nalik ovom na koje smo se upravo
uspeli. To podrazumeva volove, magarce, konje i seno za svu tu stoku. To e kotati...
Kotae malo. Hadrijan nije gledao guvernere ve pusti severnjaki krajolik.
Izgradie ga vojnici siti besposlice koji eznu za neim to bi im zaokupilo umove. I bie
izgraen. Avgust je rekao kako je zatekao Rim od cigala a za sobom ostavio mramor.
Odluan sam u nameri da taj mramor branim kamenom.

Uz sve potovanje, cezare, to dosad nikad nije bilo uinjeno upozorio je Pompej
skupivi neophodnu hrabrost. Nikada od kamena, u toj duini. U itavom carstvu.
Vrhovni zapovednik je bez oklevanja odgovorio. Ne u naem carstvu. Borei se sa
Paranima, guverneru, uo sam prie o zidu na istoku, jo dalje od Indije, u zemlji iz koje
dolazi svila. Trgovci iz karavana govore o zidu koji razdvaja varvarstvo i civilizaciju na
obostrano zadovoljstvo. To elim da postignem.
Vojnici nisu znali ta da misle. Rimska armija se ne brani, ona napada. Imperator je
ulovio pogled centuriona koji je promrmljao opasku o Trajanu. Obratio mu se kao sebi
ravnom. Sluajte me, sluajte me dobro. Rim se iri ve pet stotina godina, i svi smo od tih
podviga imali velike koristi. Ipak, osvajanja vie nisu isplativa. Pratio sam Trajana na
njegovim istonim pohodima i dobro mi je poznato da su njegove pobede slavljene u svim
rimskim gradovima, od Aleksandrije do Londinijuma. Ono to ljudi koji veliaju mog
pokojnog roaka i zatitnika ne znaju to je da smo osvajali doline a ne i planine oko njih, i
nismo svladali armije koje se tamo jo uvek unjaju. Ne mogu nas poraziti, ali ni mi njih ne
moemo pobediti. Zar se isto nije desilo i u Britaniji?
Odgovorio mu je samo urlajui vetar.
Dobro mi je poznata slavna pobeda izvojevana pre dve generacije na planini Graupije
duboko u Kaledoniji, prema severu, nastavio je Hadrijan. Dobro mi je poznata hrabrost
britanskih legija koje nikada nisu bile poraene na bojnom polju. Znam da smo dizali
privremene zidove od zemlje i balvana duboko na varvarskim teritorijama, pobeujui ih
svaki put. Ali jasno mi je da se varvari ne pokoravaju naoj sili kao Kartagina, Korint ili
Judeja. Nemaju ta da izgube pa im gubici nita ne znae. Nemaju asti pa bee s bojnog
polja umesto da umru. Nemaju ta da predaju poto nemaju nacije. Kriju se iza stena.
unjaju se po visovima. Juriaju na konju ili peice, hitnu koplje ili ispale strelu, i nestanu
izbegavajui odluni sukob. Slabi su poput magle i podjednako neuhvatljivi. Najvanije je
to obitavaju u oblastima koje nas ne zanimaju. Ovde u Britaniji ive na hladnim
visoravnima i vlanim tresetitima; u Germaniji u movarama i neprohodnim umama; u
Skitiji u travnatim pustinjama. Partija je stenovito kraljevstvo a Afrika peana divljina.
Svaki kilometar proirenja carstva u tako negostoljubive predele zahteva velike izdatke za
transport i uspostavu ranjivih garnizona. Rei u vam ta sam nauio od velikog Trajana,
centurioni: da je nerazumno osvajanje besmisleno osvajanje zato to odnosi vie nego to
donosi. Znate li da nisam nasledio samo carstvo ve i dug od sedam stotina miliona
sestercija? Marirali smo do kraja sveta, i dolo je vreme da branimo osvojeno. Slaete li se,
centurioni? Odgovorite iskreno, zato to su ljubazne lai beskorisne kao i preskupe
pobede.
Ljudi su gutali knedle. Nije bilo lako govoriti pred imperatorom, ali izgledalo je da
pokisli, dugokosi zapovednik otvorenog pogleda stvarno eli da ih uje. Zid nee zadrati
varvare, cezare. Samo e nas drati unutra.
Tako znai, klimnuo je Hadrijan. Ti si i strateg. Uz to, po hrabrosti nadmauje
najvei broj mojih dvorjana, centurione, inae ne bi smeo da iznese takvo miljenje, pa ti i
na tom iz sveg srca estitam. Ovo u ti rei: Rim nikada nije ekao svoje neprijatelje; kad je
to inio - kada se Hanibal spustio sa planina - suoio se sa uasnim posledicama. Ovaj zid
e imati kapije kroz koje e rimski vojnici marirati na sever. Tanije reeno, jahae generali vele da nam treba vie konjice sposobne za to da stigne te kukavice! Svi su se
nasmejali. Neemo dozvoliti poglavicama da zaborave nau mo ili da prestanu da
strahuju od osvete. Uskoro e svaki varvarin znati da se njegova teritorija zavrava ovde, na
poetku civilizacije. Poglavice moraju nauiti da je lake sklopiti mir sa Rimom nego
ratovati protiv njega.

Oblaci su pourili nebom rasipajui se na snanom vetru; sunce je obasjalo delove

grebena prekrivajui ga zlatnim prekrivaem. Imperatorova svita se oneraspoloila.
Promena vremena je liila na zlokobni znamen. Pokuali su da zamisle zid koji vijuga preko
grebena, istakan kulama i utvrenjima. Pokuali su da shvate kako su stigli na kraj
dugotrajnog i krvavog mara.
Osvojili smo sve to je vredelo osvojiti, rekao je Hadrijan. U Germaniji e zid biti od
drveta zato to granica lei u umi, a izgradnja odbrambenog sistema raiava vidik. Ovde
u Britaniji, na tlu suvie neplodnom za rast drvea, gradiemo ga od kamena. Ili zemlje, gde
kamena ne bude bilo. Gradiemo i izgraditi to otelovljenje rimske moi, a kad bude bio
gotov... Pogledao je preko njih ka jugu i nastavio smirenim glasom. Kada bude bio gotov,
vie nee biti bitaka, svet e ui u novu eru. Neka varvari prebivaju u svojim tresetitima.
MI emo drati ono to vredi. Obratio se guvernerima. Pompeje, tvoje ideje su nam
pokazale put. Nepose, ti e ih pretoiti u delo.
Novi guverner je skromno klimnuo. Bie potrebna generacija...
Bie potrebne tri godine.
Okupljeni su zinuli od uda.
Tri godine, legije e se takmiiti u brzini radova pa e prepreke brzo iznii. Hadrijan
se nasmejao. Zatim e poeti poboljanja.
Tri godine? Nepos je nesigurno klimnuo. Kako vi zapovedate, cezare. Legije moraju
biti iste na poslu kao i na bojnom polju.
Ovo je njihovo bojite, Nepose.
Tri godine. Novi guverner je klimnuo i progutao knedlu. Koliko e ta linija trajati,
imperatore?
Koliko? Hadrijan je zvuao nestrpljivo - mnogo nestrpljivije nego sa drskim
centurionom. Koliko, guverneru? Koliko i drugi projekti i spomenici koje sam izgradio,
kao i kamen od kojeg su sainjeni. Ovaj zid, Aulije Platorije Nepose, gradimo da traje
veno.

iko veliinu carstva ne poznaje bolje od mene. Kosti me bole od njegove

beskrajnosti. Ja, Drako, radim kao graniar i birokrata, inspektor i pisar.
Ljudi strahuju od mene pojmei me kao produenu ruku Rima. to ja ujem,
uje i imperator; stvaram i unitavam karijere. Mo nosim sa sobom kao oklop; ona je
jedino to me titi gde god se nepozvan i neomiljen pojavim. Odasvud odlazim sa tanim
izvetajem. Autoritet je moje jedino oruje.
Tu mo plaam iscrpljenou. Dok sam bio mlad, s entuzijazmom sam putovao rimskom
granicom da bih preporuio ojaavanje garnizona na jednom ili osnivanje poreskog ureda
na drugom mestu; posao mi je izgledao glamurozno. Upoznao sam svet. Prepeaio sam,
prevezao se, preveslao i prejedrio trideset tri hiljade kilometara. Danas sam star i istroen,
poslat na najudaljenije mesto, gde trpim hladnou koja mi prodire do kostiju.
Poslali si me u severnu Britaniju da pronaem objanjenje za zagonetne dogaaje. Od
mene se oekuje izvetaj povodom pobune i invazije, ali to nije sve. Ponovo sam proitao
nareenje i uputstvo nasluujui zbunjenost izmeu redova. Senatorova ki; izgubljena u
divljini. Svi izvetaji govore da je upravo Valerija, izuzetno lepa, iva, avanturistiki
nastrojena i nezadovoljna ena bila iskra koja je potpalila plamen pobune.
Zato?
Severnjako nebo vidljivo kroz prozor sumorne legionarske utvrde Ebarakum bilo je
sivo i prazno, bez ikakvog znamena. Naredio sam robu da doda umura u mangal. Koliko
mi je nedostajalo sunce!
U pismu patricija Valensa bilo je vie pokajanja i samosaaljenja uglednika uzdrmanog
poloaja nego bola i krivice oaloenog oca. On je jedan od dve hiljade senatora koji
optereuju Rim drei se poloaja koji nude priliku za zadovoljenje pohlepe umesto stvarne
moi. Ipak, senator nije smeo da bude ignorisan. Proitao sam ga ponovo.

Odavno je trebalo da odem u penziju, ali spadam u korisne ljude, odanije rimskoj ideji
nego vladaru na tronu. Lojalnost je uslov stabilnosti. Dugovenosti. to znai da sam
pretrajao sve promene imperatora, svaku menu dravne religije i sve reorganizacije
provincija. Obilazio sam, koliko god je to bilo mogue, granice carstva. Bio sam
upotrebljivi idealista, kome se nikada u potpunosti nije moglo verovati.

Doao sam da ispitam preivele, to znai da sam zaduen za pronalaenje zrnaca istine
usred mora lai, samoobmana i gomile iskrivljenih seanja koje tvore ljudsko pamenje.
Najvei broj najznaajnijih svedoka vie nije meu ivima; preostali su posvaani i
zbunjeni proteklim dogaajima. Raspoloenje im truje zadah Hadrijanovog zida, miris
izgorelih brvnara, nepokopanih leeva i naputenih zaliha hrane po kojima gamie silesija
gojnih crva. Danju dolaze muve, nou divlji psi, koje tera rasputena gomila mrzovoljnih
robova, obogaljenih vojnika i prisilnih radnika zaposlenih na otklanjanju tete. To je bio
miris pobede koja je uistinu bila poraz, stabilnost zamenjena nesigurnou.
Koliko je daleko dan kada e se varvari vratiti, da vie nikad ne odu?
To je ono to su imperator i Senat eleli da znaju.
Napravio sam spisak ljudi koje elim sasluati: sluavku, kuvaricu, vlasnika vile,
zarobljenog druida. Poeo sam sa vojnikom nadajui se direktnom i otvorenom razgovoru.
U nosiljci ispred mene sedi centurion Longin, istaknuti vojnik, s nogom zdrobljenom
bojnom sekirom u estokoj bici. Ispod oiju ima tamne podonjake od ne prospavanih
bolnih noi i saznanja da nikada nee prohodati. Uiva vojniku slavu na kojoj bi mu
veina mogla pozavideti. Poeo sam ispitivanje.
Znate li ko sam?
Imperijalni inspektor.
Da li razumete moje motive?
Dolazite po nareenju imperatora i Senata.
Tako je. Znate li vae?
Ja se vodim dunou. To sam oduvek inio.
Spremni ste da mi odgovorite na sva pitanja?
Ako na njih budem imao odgovor. Jasan, odluan, sutinski nain izraavanja. Imao
sam posla s pravim Rimljaninom.
Vrlo dobro. Da li ste poznavali starijeg tribuna Galbu Brasidija?
Naravno.
Od kad je unapreen?
Lino sam ga o tome obavestio.
Kada je to bilo?
Pre dve godine, u jesen.
Obavljali ste glasniku slubu?
Longin nije bio obian vojnik. Shvatao je da sam iznenaen injenicom da je osobi
njegovog ina poverena kurirska misija. Radilo se o delikatnoj vesti. Poslao me je lino
vojvoda Fulofaud, zapovednik severne Britanije, zato to sam dobro poznavao, Galbu s
kojim sam ratovao. Teak ovek, ali dobar vojnik. Galba, naravno.
Zbog ega ste ga nazvali 'tekim' ovekom?
Konjanik. Takvog oveka ne biste pozvali na veeru. Nije bio vian prii. Provincijalac
iz Trakije, bez lifa, sjajan jaha, neobrazovan. vrst i nemilosrdan. Takvog bi svako
poeleo pored sebe u boju.
Naravno. Odgovorio sam kao da znam o emu se radi. Da li je dobro podneo
vesti?
Longin je odgovorio bolnim smekom.
Loe?
Nita od ovoga nee imati smisla onome ko nije sluio na Zidu.
Bila je to oprezno upuena uvreda, pokuaj da se ukae na veliki jaz koji deli civile od
vojnika. Kao da prsni oklop moe promeniti ljudsko srce!
itav ivot sam proveo na Zidu, zareao sam dajui mu priliku da okusi mo onoga u

ije ime sam nastupao. Na rimskom zidu, od Arabije Petre do ovdanjeg vlanog pobra.
Izmenjivao sam uvrede sa arogantnim sarmatskim ratnicima i sluao glasine o dalekim
Hunima. Omirisao sam izmet berberskih kamila i delio obroke sa straarima na hladnim
palisadama du Rajne, brojei germanske vatre s druge strane reke. Ne misli da mi moe
rei ita novo o Zidu.
Nisam to mislio, pria je tako... komplikovana.
Rekli ste da ete mi odgovoriti na sva pitanja.
Promekoljio se, mrtei se. Odgovoriu. Ipak, u ovom sluaju nije jednostavno biti
iskren.
Objasnite.
Na granici se odvija sloen ivot. Ponekad ste straar, ponekad ambasador. Ponekad
ste zid, a ponekad kapija. Ponekad se tuete s varvarima, ponekad ih regrutujete. Kad u taj
svet doe neko sa strane, ena...
Odgovarate mi na nepostavljena pitanja. Pitao sam vas za Galbinu reakciju na
postavljenje zapovednika, ne za pravdanje iste.
Longin je oklevao, procenjujui me. Nije pokuavao da sazna moe li mi verovati. Kako
u tako neto moete biti sigurni? Hteo je da zna mogu li ga razumeti. Na kraju krajeva, u
ivotu je najtee postii da vas neko razume. Obili ste deo zida koji su var vari sruili?
To je prvo to sam obiao.
ta ste tamo videli?
Obrnuli smo uloge. Longin je traio dokaz za to da ga mogu razumeti. Razmislio sam
pre no to sam odgovorio.
Malobrojni garnizon. Mrzovoljne zanatlije. Ohlaenu lomau, nita izuzev kostiju.
Klimnuo je, ekajui.
Zid se obnavlja, nastavio sam otkrivajui mu delove budueg izvetaja, ali sa mnogo
manje truda nego ranije. Ugovara je potkupljen a imperijalni nadzornik neobuen.
Pretpostavljeni mu je poginuo u borbi. Proverio sam kre, smesa je bila slaba. Kada se
malter bude osuio, bie tek neto tvri od suvog peska, sve e morati da se radi iznova.
Da li e se raditi?
Znam ta je mislio. General Teodosije je povratio red, ali dravna kasa je ispranjena a
vlast u rasulu. Najbolji graditelji su otili na jug. Zid treba popraviti. Kvalitet radova
zavisi od Rimljana, poput tebe.
Klimnuo je. Imate dobro oko, inspektore Drako. Verovalno ste i pametni, zbog mnotva
mesta koje ste obili i godina koje ste proiveli. Proao sam centurionov test i njegova
procena me je ispunila istinskim zadovoljstvom. ovek od akcije je uoio vrednost oveka
od pera!
Moda ste i poteni, to je u dananje vreme prava retkost. Ispriau vam sve to znam
o Galbi, gospi Valeriji i poslednjim dobrim danima petrijanske konjice. Patricije e ga
kriviti, ali ja neu. Da li delite njihovo miljenje?
Ponovo sam razmislio. Odanost je najvea vrlina.
Koju Rim ne nagrauje kako valja.
To je veliko pitanje, zar ne?
Svi znaju ta vojnik duguje dravi - smrt, kad je neophodno. Ali ta drava duguje
vojniku?
Galba je posvetio ivot Rimu da bi mu ta ena svojim uticajem oduzela
zapovednitvo, nastavio je Longin. Glumila je nevinost, ali...
Vi na to niste naseli?
Iskustvo mi govori da niko nije nevin. Ne u Rimu. Ni ovde, dakako.

O nevinosti u ja odluivati.
Izdaja.
Ljubomora.
Nesposobnost.
Heroizam.
Donosim sudove poput boanstva.
Longin svakako ima pravo kad govori o potrebi da se Hadrijanov zid razume. U itavom
carstvu nema zabaenijeg mesta od ovog; nijedno nije severnije ni zapadnije od njega.
Varvari nigde nisu tee uoljivi, nigde vreme nije turobnije, ni brda ibanija jaim vetrom,
niti siromatvo izraenije. Sluao sam, postavljajui precizna ali retka pitanja, putajui ga
da mi objanjava radije nego da odgovara. Upijao sam, zamiljao i razjanjavao,
saimajui njegovu pripovest u svom umu.
Moralo je tako biti.

II

ignali su obeavali da e glasnik stii do sumraka. Zastavice su se dizale prenosei

vest sa kule na kulu; hitale su ispred kurirovog konja u galopu kao senke koje bee
od sunca na zalasku. Centurion ih je ekao, kiptei od radosti ispod uobiajene
ravnodune maske. Konano! Nije rekao ni re straaru pored sebe. Nervozno je koraao
osmatranicom obavijen ceremonijalnim belim ogrtaem konjice umesto da sie i prieka u
udobnijem okruenju. ekao je dvadeset godina, ali morao je da prizna da su mu poslednji
trenuci najtee pali. inilo mu se da svaki otkucaj srca traje satima. Galba Brasidija je sebi
opratao nestrpljenje onako kako je opratao ambiciju. Vojnikovao je za ovaj as,
vojnikovao u praini i krvi. Dvadeset godina! Imperija mu je konano uzvraala dug.
Kurir se pojavio na obodu niskog brda. Dugogodinje iskustvo je omoguilo Galbi da
predvidi broj konjskih duina koje su ga delile od tvravske kapije, kao to je znao broj
preostalih straarskih koraka pre sledeeg okreta. Koristei se ritmom udaljenih kopita kao
kadencom, brojao je u hodu gledajui ga kako promie pokraj kamenih kula.
Zid se uzdizao nasuprot severnjakoj divljini kao otelovljenje rimskog reda. Neprekidna
traka je dominirala oblau pruajui se po grebenu koji je delio Britaniju od sirove
Kaledonije, dalje no to je ovek mogao pogledom da prati: osamdeset rimskih milja. Zid je
istovremeno bio utvrenje i snana poruka. Ispred njega se pruala istina pogodna za
nesmetano gaanje strelom i katapultom. U podnoju je bio iskopani jarak dubok oko tri
metra. Bio je iri od osovine dvokolica i tri puta vii od prosenog oveka. Du njega su,
kao perle na uzici, bila nanizana utvrenja, esnaest veih i ezdeset pet manjih, kao i sto
ezdeset signalnih kula. Okreeni i izmalterisani zid danju se belio kao otvrdla kost. Nou
su baklje na kulama tvorile prepreku od titrave svetlosti. Ve dva i po veka, na njemu su
straarili vojnici popravljajui ga. Zid je bio mesto gde je sve poinjalo i zavravalo se.
Ka jugu se pruala civilizacija. Britanske vile su sjajile u sumraku kao beli eho dalekog
Mediterana.
Na severu se prostirala nedoija: carstvo koliba, zaraslih puteljaka, drvenih bogova i
drudskih vetica.
Ovo mesto je nudilo ansu ambicioznom oveku.
Dugim grebenom je gospodarila njegova utvrda, uporite petrijanske konjice. Na severu
se videla movarna dolina i brojna gola brda, a na jugu reka i rimski put. Zid se pruao na
istok i zapad. Konjika postaja je bila zdepasta i vrsta graevina nalik hrastovom panju.
Uglovi kamenih zidina bili su zaobljeni zbog dodatne vrstine a unutranjost pretrpana
barakama i talama za smetaj pet stotina ljudi i konja. Uz juni deo tvrave prostirala se
parazitska naseobina prepuna ena, kurvi, kopiladi, penzionera, bogalja, prosjaka, trgovaca,
kovaa, pivara, mlinara, gostioniara, svetenika, nadrilekara, vraara i pozajmljivaa novca
dosadnih kao pijavice i neizbenih kao kia. Belo okreene i crvenim crepom pokrivene
kue sputale su se ka reci u zbunjujuem lavirintu krivudavih sokaka, tvorei zbrkani
zigurat, jadnu imitaciju Rima. Zadah stajskog ubriva, koe i belog luka mogli ste

namirisati sa razdaljine od jednog kilometra.

Stari Hadrijanov zid smatrao se najgorim mestom za slubu. Vetrovi su na oba kraja
kamene prepreke vritali kao vile iz keltskih predanja; kurve su bile rune koliko i bolesne,
a trgovci nepoteni i loe snabdeveni. Plate su se znale zagubiti, zalihe su kasnile, a
priznanja iz Rima su, ako bi uopte dola, bila zakasnela i neadekvatna. Uprkos svemu,
prokleta prepreka je opstajala godinu za godinom, deceniju za decenijom, vek za vekom.
Ispunjavala je svrhu oblikujui umove divljaka.
A njene kapije? Vodile su u tegobe i slavu.
Glasnik iz este pobedonosne! uzviknuo je straar kraj centuriona zauzevi stav
mirno. Pripadnost kurira je odredio na osnovu zastavice koju je pridolica nosila. Glasnik
iz Ebarakuma!
Galba je jo jednom proverio svoj izgled. Za ovu priliku odenuo se u paradnu uniformu:
preko arene tunike navukao je uglaani verini oklop; za vratom je imao zlatnu ogrlicu;
miice su mu krasile brojne grivne, podsetnici na izuzetne podvige; na grudima je imao niz
srebrnih odlija, za pojasom dugi ma, spatu1 petrijanske konjice i otrice namazane
maslinovim uljem sa sjajnom zlatnom jabuicom. U ruci je snano stezao palicu od vinove
loze, znak centurionskog dostojanstva. Nagnuo se preko grudobrana. Dah mu je izlazio iz
usta tvorei pramenove magle, ali Galba nije oseao hladnou. Grejao ga je dugogodinji,
suspregnuti ar ambicije.
Neka vam bogovi dodele ono to zasluujete, gospodaru, rekao je straar.
Galba je odmerio oveka koga je nedavno osudio na bievanje zbog spavanja na
dunosti. U stara vremena, zbog istog prestupa bi bio pogubljen. Da li je u njegovom glasu
osetio buntovni podsmeh? Ne, samo odgovarajuu meavinu straha i potovanja. Niko nije
zbijao ale sa Galbom Brasidijem. Legionarev pogled je nervozno prelazio preko zlatnog
lanca koji je Galbi visio oko struka. Posmatrao je zauujue veliki broj prstenova, od zlata,
srebra, gvoa, mesinga, kosti, drveta i kamena. Ukraavali su ih prikazi svih bogova i
arolija. Bilo ih je tano etrdeset.
Da, odgovorio je centurion. Neka mi Rim to dodeli.
Galba je znao da petrijanska konjica nije na nekadanjem nivou. Bila je upola manja.
Zbrkana meavina rasa i verovanja. enidbe su podsticale dezerterstvo. Barake su vrvele od
iskvarenih ena i musave dece. Veini je vlast dugovala plate i bolju opremu. Najvei deo
novca i opreme, kad bi stigao, troili su na isplatu kockarskih dugova nastalih usled dugih
asova garnizonske dokolice. Suvie ljudi je bilo na odsustvu, suvie ih je bilo na potedi,
previe ih se vrzmalo po bolnici. Jedinica je patila od nedostatka organizacije. Opstajala je
zahvaljujui starim navikama i inertnom samozadovoljstvu.
To e se promeniti. Od sad e sve biti mogue.
Galba se uspravio. Prstenje mu je zazvealo oko pojasa, privukavi straarev nervozni
pogled. Odsad e, vojnie, spavanje na strai biti mnogo opasniji prekraj. Pojurio je niz
stepenice hitrim koracima, u susret sudbini.
Kljunu pobedu je izvojevao nekoliko meseci ranije u konjikom ispadu organizovanom
u odbranu svinjaca i smonica Kata Kuneda: gospodara rata, krijumara, oportuniste i
ljigavog laskavca koji se kleo na vernost Rimu kad god je od toga mogao imati koristi. Vest
o upadu piratske bande kota, varvara sa ostrva Erin2, pokrenula je Galbu i dve stotine
konjanika. Jurili su u pogibeljnom galopu itav dan i itavu no. Ovaj munjeviti pokret
omoguio im je da u zoru izbiju na sive obale Hibernijskog mora3. Pozdravio ih je horizont
1

Spata - gvozdeni rimski ma

Erin - nekadanji naziv Irske
3
Hibernijsko more - nekadanji naziv Irskog mora, izmeu Irske i Britanije
2

ispunjen dimom, kuknjavom izmrcvarenih ena i osirotele dece.

Centurion je naredio predah, neophodan pred borbu. Vojnici su sjahali da se protegnu i
olakaju, dok su se iscrpljeni konji zahvalno posvetili vakanju jesenje trave. Ljudi su
izvebanim pokretima odvezali lemove i razvukli iane oklope, svijene o sedlo. lem i
oklop su navlaili neposredno pred bitku. Na opasau i konom remenu opasanom preko
lea nosili su ma i bode. Koplja su poloili u travu. Poastili su se hlebom i suenim
voem. Jeli su malo, u oekivanju bitke.
Zar ovo nije pravi trenutak da razbijemo njihov napad? To je bio centurion Lucije
Falko - po Galbinom miljenju, sposoban ali preterano dran momak. Njegova porodica je
vrila garnizonsku slubu ve est generacija pa je Falko bio u rodu sa gotovo svakim du
Zida, i zato je razvio oseanja tetna za pravilno obavljanje vojnikih dunosti. U staro
vreme, ljude su slali u daleke provincije, spreavajui ih da razviju slina oseanja, ali
danas je bilo jeftinije da oficiri ostanu u mestu slubovanja. Takav je bio savremeni Rim.
ekaemo, odgovorio je Galba okupljenim oficirima. Seo je na travu i vrteo kanije
ritmiki dobujui prstima. Prialo se da je drka njegove spate nainjena od kosti nekog
naroito tvrdokornog neprijatelja. Centurion nije pokuavao da ugui glasinu koju je, inae,
sam pokrenuo tokom duge pijanke sluei se zagonetnim nagovetajima i znalaki
upotrebljenom tiinom; Galba je odavno nauio da zapovedniku ne kodi zlokobna
reputacija. Neke borbe je dobio sluei se pogledom.
ekaemo? bunio se Falko. Dok njih eree!
Posluaj vetar progunao je Galba. Koliko ja ujem, najvei deo buke proizvode
koti koji se zabadaju u Katove kurve, zbog ega e se idueg leta roditi novi varvari. Za to
vreme, najvei broj saveznika se zatvorio u kulu ili razbeao po umama.
Ali galopirali smo itavo vee...
Da bi postavili zamku. U bici nema nieg beskorisnijeg od umornog bojnog konja.
Falko je nervozno posmatrao dim. Teko je sedeti i ekati.
Da li je? Galba je pogledom obuhvatio sve oficire. Brao, nije loe da nai varvarski
prijatelji osete neto bola i panike. To e podsetiti Kata na to da bi njegova svinjogojska,
lopovska i prljava egzistencija bila jo oajnija da nema petrijanske konjice, sposobne da
kazni njegove neprijatelje.
Dekurioni su se nacerili.
Spaemo ga tek kad bude bio opljakan?
Posmatraj pa e se uveriti u to da e tako biti sreniji, Falko! U ljudskoj prirodi je da
ignorie prevenciju i ceni lek. Izabraemo teren za bitku i ekaemo dok se koti ne napiju
Katovog piva, isprazne na njegovim bludnicama i izmore nosei plen.
Ali to znai da emo im dozvoliti da pljakaju..
Tako emo ih lake pobiti i vratiti pokradeno.
Sredinom jutra, tetovirani i u plavo obojeni koti krenuli su u dobrom raspoloenju ka
dugim brodovima. Za sobom su ostavili silni plamen iji se dim dizao u nebo kao kakav
moni olujni oblak. Iza sebe su ostavili jad i priguene jecaje; svaki ratnik je bio natovaren
plenom kao mazga. Varvari su bili pijani, zasieni krvlju i povijeni pod teinom opljakanih
dobara: zrnevlja, gvozdenog posua, vunenih tkanina, nakita i nekoliko gojnih koza i
skieih svinja. Neke od najzgodnijih ena tuno su teturale za njima vezane konopcima za
vratove. Veina je bila u modricama i razderanoj odei.
Pred vama je materijal za vebu, momci, Galba se tiho obratio konjanicima, jaui
ispred skrivenog stroja. Ljudi od slame na kojima vebate koplja, s ijom krvlju ete
podmazati spate.

Podelio je jedinicu. Polovinu ljudi je poverio Falku, kog je potovao kao sposobnog
vojnika istovremeno zazirui od njegovog mekog srca. Galbina stotina je u dvoredu zauzela
poloaj iza brda. Digli su koplja tvorei golemi ealj uperen ka nebu. Rimski titovi su bili
krvavocrveni i uti; verini oklopi su se talasali kao siva namrekana voda, a lemovi
srebrnkasto presijavali na jesenjem suncu. Iskoristie prednost uzvienog poloaja i
otvorene, blage travnate padine. Krenuli su bez truba i usklika. Napredovali su tako tiho da
ih koti u prvi mah nisu primetili. Konano je pojava teko naoruanih konjanika koji kao
plima juriaju niz padinu iznad njih izazvala vidljivu pometnju i povike upozorenja. Stoka
je pobacana u travu. enskim sunjima, koji su odjednom postali smetnja, hitro su prerezani
vratovi kao ovcama u toru, i pale su kao pokoeno klasje. Pijani varvari su formirali
borbenu liniju izvikujui prkosne poruke.
Galba im je dao dovoljno vremena da to obave. Lake je pobiti kote na otvorenom
nego loviti ih po korovnjaku. Britaniju su osvojili legionari, prainari, teka peadija na
kojoj se slamao svaki napad fanatinih Kelta. Njom se vladalo, kao i veim delom carstva,
konjicom. Kada su varvari shvatili da ne mogu slomiti rimske legije, okrenuli su se
prepadima, arkama i zasedama. Laki oklop im je omoguio da pobegnu teko naoruanim
rimskim peacima. Da bi stigla neprijatelje, imperija se okrenula konjima. Konjanike sline
Galbi nalazila je u dalekim provincijama poznatim po uzgajanju konja. Obe strane su bile u
neprestanoj trci. Kelti su pljakali a konjica nastojala da ih stigne i pohvata. Naoruana
dugim hasta kopljem, trima bacakim kopljima i dugim gvozdenim maem, spatom,
konjica je mogla da razbije varvarski bojni red, nakon ega je sekla i bola u optoj guvi. Za
razbijanje disciplinovanih vojnih formacija, neke jedinice na kontinentu koristile su teko
oklopljene katafraktare i klibinare, konjanike naoruane velikim kopljima kojima se ciljalo
sa obe ruke. U Britaniji su takvi konjanici bili suvie spori, pa je konjica ostala laka. Rat je
bio lov, u kojem se Galba majstorski snalazio.
Uz brdo se peo metalni zveket keltskih maeva. Varvari su lupali po titovima, pretili su
neprijatelju kuraei sami sebe. Rimski bojni konji su se trznuli zauvi buku; frktali su
krivei glave, znajui da ih od bitke deli samo nekoliko trenutaka. Galba je opazio dvojicu
varvarskih voa; na levoj strani je sa isukanim maem stajao crvenokosi ratnik raskone
grive, a na desnoj veliki plavokosi pirat koji je pred svojim ljudima mahao impozantnom
dvosekom sekirom. Poglavice su gestikulirale i vikale diui srednji prst, aljui
Rimljanima uvredljivu poruku.
Galba je mirno i samouvereno poloio ma preko dvostruke jabuice na sedlu. Nauio je
da jae pre nego da hoda; ubio je pre no to je spoznao enu; bezbrojni oiljci su ga
podseali na preanje bitke. Uivao je u njemu tako dragom trenutku iekivanja, onom
zamrznutom vremenu suspregnute ratnike energije u kojem je jedva disao, toj beskonanoj
pauzi pre juria. Pogledao je na ljude koje je uvebavao, s kojima je marirao, gaao,
spavao i srao; bio im je blii nego bilo kojoj eni. Svi su sedeli pravo, s kopljem uz rame,
drei uzde u levoj ruci zaklonjenoj titom, s vrsto vezanim lemovima; noge su im
mlitavo visile ekajui da udare po konjskim sapima i krenu u juri.
Voleo je rat i blagodeti koje je rat donosio mukarcu.
Voleo je lov.
Orao, tribune, obratio mu se centurion.
Galba je pogledao u nebo. Ptica je jahala jutarnju vazdunu struju; mahala je krilima
kruei kroz vazduh. Bio je to najpovoljniji znamen.
Pogledajte koliko nas bogovi vole! zaurlao je obraajui se svojim ljudima. Rimska
ptica! Podbo je svog crnog bojnog konja, Imperiuma, i kriknuo: Napred! Vojnici su
zarili pete u konjske slabine, stutivi se niz brdo sigurnim, preteim kasom. Duga veba im

je omoguila da juriaju u redu, lagano sputajui koplja u savrenoj liniji nalik sputanju
pokretnog mosta. Konji su dobovali kopitima po tlu; zvuk juria je prerastao u grmljavinu,
zemlja je poela da se trese, ljudi su polegli, podigli titove i ispravili noge; svako je izabrao
metu dok tutnjava i pokret nisu zbrisali sve druge utiske. Da su imali posla sa
disciplinovanijim neprijateljem, formirali bi dijamantsku formaciju za proboj bojnog reda,
ali koti su bili tako slabo organizovana gomila varvara da su sami napravili rupe u bojnom
redu; neki su uzmicali pred Rimljanima, dok su drugi nepromiljeno juriali napred
izvikujui izazove. Rimljani e ih samleti pre no to im se priblie. Konjica nije prela u
galop sve do poslednjih pedeset koraka, uvajui pravilne redove. Galba je mahnuo maem
to je bio signal za poslednju fazu juria. Konji su poskoili i preli u frenetini trk. Trava
se pod njima podizala visoko; zemlja je eksplodirala u vazduh nalik gejzirima vode;
zastavice su leprale na vetru, dok je svaki konjanik iz grla putao bojni zov svoje rodne
zemlje - Trakije, Sirije, Iberije i Germanije.
Za petrijanski znamen!
Oko njih su zujale strele kao roj dosadnih insekata.
Dva stroja su se srela uz veliki tresak, vrisku konja i ljudske urlike. Konjica je preletela
varvare, ostavljajui koplja u batrgajuim palim telima. Rimljani su potegli duge maeve i
okrenuli konje.
Galbin ma je u prvom sudaru udario u neto vrsto. Podigao ga je; bio je crven i sjajan.
Potegao je uzde; ivotinja je prevrnula oima od bola nanetog grubim, vojnim emom.
Upravio je konja ka visokom plavokosom ratniku sa sekirom. Poglavica je vitlao orujem
pevajui pesmu smrti. Zamagljenim pogledom je zaueno posmatrao svet duhova u koji je
ve napola bio zakoraio. Pomoi u ti da stigne tamo gde si krenuo, obeao mu je
Rimljanin. Mahnuo je maem odbivi udarac sekire, dok je ogromni konj udarcem slabina
oborio neprijatelja. Skoio je iz sedla reen da dovri palog pirata. Udari brzo, dok je jo na
zemlji.
Krupni poglavica je nastavio da se kotrlja pa je Galbin hitri udarac promaio; otrica se
zarila duboko u tle. Travom i prljavtinom pokriveni varvarin uz krik je navalio. Mirisao je
na dim, krv i pljaku, a torzo mu je bio topografija miia, kostiju i plavih tetovaa. Kao
monstruozni medved, nagnuo se unazad podiui sekiru. Ratnik novajlija bi mu, zanet
stranim prizorom, dao dovoljno vremena za udarac.
Galba, veteran iz stotinu okraja, nikada nije davao protivniku prilike za iznenaenje.
Uoio je svoju ansu. Kad je varvarin podigao sekiru, ispruio je ma i napravio kratak
vertikalni rez otvorivi protivnikov stomak. Istog trena se povukao nazad dok je seivo
protivnikove sekire prozujalo kroz vazduh tik pored njegovog uva. Bol u trbuhu je naterao
kota da zarije teko oruje duboko u zemlju. Rimljanin je ponovo zamahnuo zauvi
poznati zvuk kostiju koje se lome. Odsekao je poglaviine ruke. Kelt se zateturao
nesposoban da u potpunosti shvati ta mu se deava. Digao je okrvavljene patrljke ka nebu
vrisnuvi poruku bogovima koji su ga tog dana napustili. Zatim se sruio na tle.
Potraio je drugog protivnika, ali njegovi ljudi ve su se bili pobrinuli za one koji su jo
uvek stajali; najhrabriji su umirali ili su bili zarobljeni. Rimski konji su se propinjali izmeu
leeva ne znajui gde da spuste kopita. Nad bojitem se dizao dobro poznati opojni i jezivi
miris urina, izmeta, vrele krvi i ustraenog znoja.
Galba je pogledao odlomljeni vrh otrice. Prvi put je promaio oborenog neprijatelja; tu
greku ne sme ponoviti. Gunajui, ispravio je nekoliko prstiju sa draa sekire traei
prsten. Naao je lep zlatan komad sa crvenim kamenom. Verovatno ukraden nekom
Rimljaninu.
Poneu ga sa sobom, mome. Noem mu je odsekao prst. Pobeda!

Bee! povikao je dekurion.

Galba je ustao zviznuvi za konjem. Hitro se uzneo u sedlo, postrojivi ljude u
improvizovani stroj. Crvenokosi poglavica je beao na elu grupe od dvadesetak pljakaa.
Ili su kroz drvee ka moru.
Pusti ih, neka bee! povikao je.
Rimljani su krenuli za njima drei se van strelometa. Oprezno su zali meu drvee.
Varvari su se osvrtali u bekstvu, rugajui se naizgled umornim goniocima. Galba je paljivo
kontrolisao ljudstvo. Stigli su do litice na vreme da vide kote kako odbacuju oruje i
lemovi i skau u vodu kao jato leminga. Izbili su na povrinu, zavijajui od hladnoe, i
zaplivali ka dugim brodovima skrivenim u traku renog ua.
ekajte i posmatrajte!
Crvenokosi se okrenuo u vodi. Zaikivao ih je na latinskom i mahao obeavajui osvetu.
ekajte, rekao sam!
Rimljani su nemo stajali na litici, nervozno se vrpoljei.
koti su stigli do traka na drugoj strani zaliva; neki su stali u pliaku, dok su drugi
plivali ka brodiima. Vikali su nastojei da ostatku druine na palubama objasne ta se
dogodilo. Grabili su vesla da bi se uspeli na palubu.
Odgovorio im je krik na latinskom. Falkova komanda je zaparala vazduh iznad zaliva.
Iza ograde dugih brodova podigao se zbijeni red oklopnika.
Jo Rimljana.
Falkov eskadron je zaobiao zaliv, zarobio plovila i posekao strau. Sada su stajali na
palubi na kojoj su se do maloas skrivali udarajui po bespomonim varvarima koji su
pokuavali da se uspnu na brodove.
Galbin plan je uspeo.
Videvi pokolj, crvenokosi poglavica se, onako polunag i razoruan, odbio o brod i
zaplivao ka obali.
Tamo ga je doekao Falko.
Zveket oruja i krici ranjenih kratko su odjekivali. Zatim je sve utihnulo. Trska se
obojila u crveno, a trupla su plovila kao truli panjevi.
Hajdemo, rekao je Galba. Spojiemo se sa Falkom na drugoj obali.
Dva eskadrona konjice srela su se pri vrhu zaliva. Dugi brodovi ve su bili plamteli kao
i Katovo selo. Nekolicina pohvatanih vojnika postae rimski robovi. Neto plena bie
vraeno klijentima, a ostatak e biti zadran kao porez.
Meu zarobljenicima je bio i crvenokosi poglavica. Slomio je rebro kada ga je pregazio
Falkov konj. Krvario je iz rane na glavi, pokorno koraajui. Za nekoliko minuta, preao je
put od pobednika do poraenog, od gospodara do zatvorenika. Stajao je svezan i nag sa
tupim izrazom oka i rezignacije karakteristinim za upravo porobljene.
Tog sam sebi namenio, Falko, estitao mu je Galba.
Malo je nabusit. Pregazio sam ga, ali to nije bilo dovoljno. Morao sam da ga smirim
balakom bodea. Moda e praviti neprilike.
Svejedno. Povedi ga kui, pa emo videti.
Falko se sloio.
Hajde da vidimo ko je. Galba je poveo konja ka potinjenom varvarinu. Kako se
zove, mome? koti su bili poslednja i najupornija grana keltskih plemena s kojima su se
Rimljani borili ve osam vekova. Njihov borbeni ar i oaj u porazu bili su predvidljivi kao
plima i oseka. I ovaj rob e posle nekoliko udaraca biem i batinom biti pokoren. Kako su
te zvali, deae?
ovek ga je tako mrko pogledao da je Galba na trenutak osetio zebnju. Bio je to

neskriveno opak pogled zarobljenika koji je, nesumnjivo, mislio na ognjite, enu i konja
koje nikad vie nee videti. Nagovetavao je mutnu i problematinu budunost. Najbolje e
biti da ostane kod Falka.
Ja sam Odokulin od Dal Riasta, princ kota i gospodar Erina.
Odokul... kako? To ime mu je ispunjavalo usta jae od sicilijanskog slatkog kolaa.
Ponovi to, robe!
ovek je samo pogledao u stranu.
Galba je hitro posegao u dep tunike. Pod prstima je osetio odseeni prst
zarobljenikovog palog zemljaka i otru krivinu varvarinovog prstena. Niko nije dugo
ignorisao Galbu Brasidija. Ovaj Hibernijac s kosom boje argarepe uskoro e to nauiti. U
meuvremenu, koga briga za to kako su zarobljenika zvali njegovi?
Zvaemo te Odo, rekao je. Poraen si, i bie rob u domu vojnika koji te je pobedio,
Lucija Falka.
kot je jo uvek odbijao da pogleda ljude koji su ga zarobili.
Odo, ponovio je Falko. To ak i ja mogu zapamtiti.

III

ako je Odo postao potrko u vili Lucija Falka, dok je za pojasom Galbe Brasidija
zveckalo etrdeset prstenova kad je izleteo iz straarske kule da bi dobio
oekivanu nagradu iz Rima. Tvravsko dvorite je u sumrak bilo osvetljeno
bakljama. Turma od trideset dvoje ljudi stala je mirno. Ispravi redove! Digni oruje!
Drke kopalja su otro udarile u kamene ploe. Kroz vratnice je prokasao kurir s inom
centuriona, Longin. izme su mu bile blatnjave a rub tunike mokar od znoja.
Izbor glasnika je bio ohrabrujui. Vojvoda ne bi slao oveka njegovog ranga da sa
sobom ne nosi poruku koju Galba oekuje.
Longin je vesto skoio sa sedla, ba u asu kad se njegov konj, kome se koa puila a
miii podrhtavali od napora, olakavao putajui moan, topao mlaz piake. Kurir ga je
pozdravio. Dobre vesti, zapovednie!
Galbino srce je poskoilo od radosti. Tako je!
U znak priznanja za izuzetna dela, dodeljeno ti je zvanje starijeg tribuna petrijanske
konjice! Govorio je dovoljno snano da ga svi mogu uti.
Dolo je do komeanja u vojnikim redovima! Stariji tribun! Vest e obii tvravu za
nekoliko minuta. Galba je dobio ono to je svako oekivao. Novosti su primljene sa
meavinom zadovoljstva i zebnje. Novi tribun je bio strog koliko i sposoban.
Tiina! proderao se Galba, samo da bi sebi dao oduka. Ponela ga je plima ponosa.
Provincijalac se danas uspeo do ranga rimskog tribuna. Pogled mu je plamteo. Nisam
vredan ukazane mi asti.
Obojica znamo da je priznanje dobrano okasnelo.
Galba je dozvolio sebi blag osmeh. Lana skromnost je bila pribeite slabia. Spustio je
glas.
Za ovu dugooekivanu priliku uvao sam falernijansko vino, Longine. Posluimo se
njime u mom novom domu.
Glasnik je nevoljno klimnuo. Zahvaljujem se na ponudi. Oklevao je. Ipak, imam jo
toga da ti saoptim, tribune.
Jo? Po Galbinoj glavi su se rojile misli o mogunostima koje mu nudi zapovedniki
poloaj.
Ima tu nekih komplikacija.
Vojnik je zbunjeno pogledao Longina.
Ima stvari o kojima treba razmisliti.
Galba je pokuavao da sakrije nelagodnost.
Dvadeset godina ekam na vesti koje si mi doneo, pa bih eleo da u njima uivam kako
valja, tiho je nastavio. Ostatak poruke moe da saeka bar dok ne kuamo vino.
Tako je. Progovorio je Longin jednako tihim glasom. Bie bolje da ostatak posla
obavimo unutra.
Izdao je nareenja i turma se razila. Stareinski par se uputio ka zapovednikovoj kui.

Sluge su im otvorile vrata i otkaile oklope sa tihom efikasnou. Obojici su ponudili vodu i
pekire. Uli su u toplu trpezariju, gde su se po rimskom obiaju opruili po leajevima.
Pie je odgovaralo reputaciji. Prelo je preko hiljadu i po kilometara u zapeaenoj amfori.
Poslueno je u zelenim aama oslikanim prizorom gladijatorske borbe. Longin je povukao
dobar gutljaj. Bio je edan i iscrpljen dugim jahanjem. Novi tribun je pijuckao vino
nerazblaeno vodom, nestrpljivo ekajui na ostatak poruke.
Kakve su to druge vesti, centurione? Da li kreemo u rat?
Glasnik je odmahnuo glavom, briui usne. Vezane su za zapovednitvo nad ovom
konjikom jedinicom. Ovaj deo poruke ti se nee dopasti, tribune.
Galba se nalaktio. Od odlaska prethodnog zapovednika obavljam ulogu starijeg tribuna.
Odneo sam pobedu u veoj akciji. Sad imam i in. Ja sam zapovednik, zar ne?
Tako bi bilo da se samo vojvoda pita. Ne sumnjaj u to.
Galbin pogled se suzio. Smrknuo se postavi onakav kakav je bio u boju. Napravili su
ga budalom. ta hoe da mi kae, Longine, dok lei na mom kauu ispijajui moje
najbolje vino?
ao mi je, jako mi je teko da ti saoptim ovaj deo poruke. Uivaj u unapreenju i
novoj plati, Galba - zasluio si je. Ali u Rimu ima, kao to nam je obojici znano, dosta
politike, politike i jo politike. Uspostavljeno je novo porodino saveznitvo - i poloaj koji
se mora nai za novog oficira. Prefektski. Traio je postavljenje u petrijanskoj konjici
privuen njenim dobrim glasom. eleo je ovu tvravu zato to su vesti o tvojim podvizima
stigli sve do Rima. Hoe da ovde ostavi traga. Uz tvoju pomo.
Novoimenovani tribun je seo obuzet nevericom. Kae mi da sam unapreen samo da
bih izgubio zapovednitvo nad jedinicom? Godinama sam radio nadajui se zapovednikom
poloaju!
Longin ga je posmatrao sa simpatijama. ao mi je, nije to upereno protiv tebe. I sam
zna da oficiri iz vitekog stalea uivaju izvesne privilegije. Jasno mi je da to nije fer.
O kakvoj politici govori?
Momak je veren senatorovom kerkom. O tome se radi. Otpio je malo vina.
Plutonovih mi govana! Galba je bio krupan ovek, ali neverovatno brz. Skoio je i
oamario gosta tako da je vinska aa poletela i udarila o zid razbivi se. Kia crvenih
kapljica obojila je mozaiki pod. Galba se nadneo nad njim kao otac nad detetom, kao
ogromna tamna senka. Kae da e neki rimski mlakonja preuzeti petrijanu jedinicu koju
sam izgradio - zbog enidbe sa nekom kurvom iz visokog stalea? Pitanje je nalikovalo
grmljavini.
Longin je posmatrao njegove ake strepei od novog udarca. Ja sam samo glasnik,
Galba. Oni nisu u braku, zarueni su.
U tom sluaju ima nade. Duboko je udahnuo.
Nema. Ovde e se venati.
Novi tribun je odluio da sedne. Neu mirno prei preko ove uvrede. Moe to rei
vojvodi.
Budi uveren u to da neu. Ti si vojnik. Podnosie je zato to je mora podnositi.
Ionako e biti zapovednik po svemu sem po imenu. Taj Lucije Mark Flavije e sluiti
nekoliko godina i otii na vii poloaj. Vojska e biti naa.
Taj rimski aristokrata e se useliti u moju novu kuu. Sebi e pripisati moje zasluge. Ja
u obavljati sav posao.
ega tu ima novog, nervozno mu je odgovorio Longin. Ne zaboravi kako stoje stvari.
Ako se suprotstavi Marku, dobie samo nevolje. Ugodi mu, pa e ti biti od koristi. U
meuvremenu, budi zahvalan na onom to ima, na poteno zaraenom unapreenju i ovom

odlinom vinu. Pokazao je na krhotine sa istinskim aljenjem. Bilo je zaista dobro.

Savetuje mi da se zadovoljim drugim mestom iza visokorodnog smotanka koji ne
razlikuje jedan kraj spate od drugog. Da dopustim da me pobede dogovorenim brakom.
Nepobeen si u borbi. Ne zaboravi.
Jetko je dodao. Galba, savladan od strane jedne ene.

IV

nogi Rimljani veruju u to da su robovi moralno nepouzdani, ali ih ja,

Drako, smatram najpronicljivijim svedocima. Tano je da znaju ukrasti.
Istina je da znaju slagati. To je nesumnjivo lenja sorta. Nedostaje im i
strpljenje i trpeljivost domaih ivotinja. Ipak, vet slualac moe nedostatke njihovog
karaktera pretvoriti u prednosti. Robovi su besramni prislukivai i neumorni ogovarai.
Glavna zabava su im razgovori o slabostima ljudi kojima slue. Od pametnog roba moete
svata saznati. Ova ispred mene svakako spada u pametnije.
Ve me nervira.
Zove se Savija. Poela je kao dojilja da bi vremenom postala zamena za majku.
Slukinja unapreena u sobaricu, strogu vaspitaicu i pratilju. Svaka visokorodna rimska
devojka, kao nestala Valerija, treba da ima jednu takvu, to je najee i sluaj. Savija je,
kao i toliko ljudi niih stalea, hrianka. Ja ne mogu, kao neki, biti netolerantan prema
pristalicama seljakog boga i srene smrti koju on obeava. Dunost mi je da koristim svaki
par oiju i uiju koji pronaem. Dobar hrianin, po mom iskustvu, moe biti jednako estit
kao i dobar paganin. Ili jednako lo. U svim religijama ima nevaljalih ljudi..
Savija je, uprkos ropstvu, lepo uhranjena i zaobljena ena koja je pre neku godinu bila
poeljna krevetska drubenica. Jo uvek bi, kako vidim, mogla valjano ugrejati svaiju
postelju. Kosa joj je proarana sedinama, lice obeleeno gorinom zatoenja, pogled hitriji
i otvoreniji no to bi trebalo da bude. Potvruje moje uverenje da se inteligencija ne moe
skriti. Ona je povrh svega i osoba vina opstanku. Prola je netaknuta kroz sva skoranja
previranja. Uprkos suprotnom verovanju, pokazala se kao jedna od retkih robinja spremnih
da poloe ivot za gospodaricu.
Imam sliku brutalno efikasnog Galbe, nezadovoljnog poloajem drugog po komandi, ali
to ni izdaleka ne objanjava katastrofu koju istraujem. Na Hadrijanovom zidu desilo se
neto znaajnije, neto to je dovelo do pobune i izdaje, neto to je povezano sa linou
vlasnice ove robinje, gospa Valerijom. Doveo sam Saviju iz zatvora da bi mi opisala
gospodaricu i pomogla da shvatim enu koja vie ne boravi meu nama. Robinja, pak, u
meni vidi potencijalnog izbavitelja. Loe se oseala meu zatvorskim zidinama; stalno je
protestovala. Vikala je: Ja sam iz kue Valensa! Vojnici su joj odgovarali smehom.
Sedi u mojoj kamenoj sobi, divlja, smetena, uznemirena, tata i puna nade. Od mene
oekuje koliko i ja od nje.
Sluila si gospa Valeriju?
Podigla je glavu i klimnula sa opreznim ponosom. Devetnaest godina. Hranila sam je,
povijala, grdila i tukla kad zatreba. Uila sam je kako da bude ena. Pratila sam je na putu
do Britanije...
Na venanje sa zapovednikom petrijanske konjice, Markom Flavijem.
Prisustvovala sam dogovorima u Rimu.

Da li je braku prethodila ljubav, ili je sklopljen iz politikih razloga?

Iz oba razloga, naravno.
Bio sam nezadovoljan jer je odgovor bio isuvie predvidljiv. Ne izbegavajte odgovor.
Da li je volela budueg mua?
Zavisi ta smatrate ljubavlju.
ta smatram? Dobrih mi bogova, da li se udala iz strasti ili zbog politike?
Savija me je procenjivaki odmeravala. elim da vam pomognem, gospodaru, ali
boravak u tamnici muti mi um. Hitro je preletela pogledom po sobi, kao da trai klju s
kojim bi mogla izai.
Upravo sam te izvukao napolje.
Disau slobodan vazduh samo dok traje ovaj razgovor. Nisam uinila nita zbog ega
bih sedela u eliji!
Zatvoreni ste zbog pruanja pomoi neprijatelju.
Zatvorena sam zato to sam spasla gospodaricu.
Odluio sam da ignoriem poslednji komentar. Ipak ste duni da odgovarate na moja
pitanja, grubo sam je upozorio.
Nije se uplaila. Osetila je moju saaljenja vrednu simpatiju prema njenom polu i vrsti.
Setiu se prolosti kad budem imala budunost.
Govorie, ili u te tui dok ne progovori!
ta ete tada uti? ozlojeeno je povikala, kao da sam se grdno ogreio o nju. Istinu
ili krike izbievanog roba?
Lice mi se iskrivilo u grimasu. Borio sam se da ne pokaem koliko me zabavlja.
Posmatrala me je kao lukavi pas, znajui da je dragocena imovina koja trai svoje dane u
zatvoru. Sem toga, njena pria mi je bila neophodna. Opredelio sam se za tiinu. Ona je
najefikasnije sredstvo za razvezivanje jezika.
ao mi je, dodala je. Moja elija je strano i prljavo mesto.
Vidno sam omekao, nadajui se da u je odobrovoljiti. Pomozi mi da shvatim sudbinu
tvoje gospodarice.
Nagla se napred. Biu vam od najvee pomoi ako odluite da me povedete sa
sobom!
Ne treba mi stara sobarica.
Uzmite me i prodajte! Iako vam je bolje da me zadrite! Pogledajte se. Niste nita
mlai od mene. Povucite se na farmu. Tamo bih vam bila od koristi.
Poslednje to mi je potrebno u mirnim danima jeste komad razmaenog prtljaga. Ipak,
na kraju radnog dana, konj spremnije radi ako mu se ponudi seno nego pod udarcima bia.
Pretvarao sam se da razmiljam o njenom predlogu. Ne mogu sebi priutiti jo jednog
roba.
Garnizon e me dati budzato! Dosadila sam im svojim protestima!
Nasmejao sam se. Kao da je to neka preporuka!
Suvie jedem, takoe! Ali znam da kuvam. Bolje od tvog sluge, ako je suditi po tvom
izgladnelom telu.
Odmahnuo sam glavom, sumnjajui u to da je upravu. Sluaj, impresioniraj me
kvalitetom svog pamenja pa u razmisliti o tvom predlogu. Slae li se?
Opustila se. Mogu biti veoma korisna.
Odgovarae na moja pitanja?
Pokuau, inspektore.
Uzdahnuo sam, efekta radi. Dobro sam znao zbog ega eli da je kupim. Rob uiva
status svog gospodara. U redu. Vratimo se na posao. Da li je brak nastao iz ljubavi?

Ovaj put nije urila s odgovorom. Bilo je to venanje ljudi iz vieg stalea. Ljubav tu
ne igra neku ulogu, ne mislite li tako?
Ipak nije bilo praeno uobiajenim mirazom.
Ovaj put je novac iao sa mukarcem a ne sa enom.
Marku je bilo potrebno dobro postavljenje?
,
Trebao mu je novi poetak.
Valerijinom ocu je bio potreban novac?
Senatorski poloaj je skup. Morate prireivati zabave, podmazivati ljude...
Razumete se u te stvari?
Nasmejala se. ivela sam sa senatorom Valensom due od njegove ene.
I postali Valerijina sobarica i slukinja?
Ja sam bila zaduena za obrazovanje tog deteta.
Iritirao me je robinjin ponos. Nema sumnje u to da je nekada delila postelju sa
Valensom i da je uivala u seanjima na vezu sa patricijem. Ti hriani! Dobrota ih ini
drskim. Svojim spokojstvom znaju isterati oveka iz takta.
Svakodnevno ste bili uz nju, ponovo sam pokuao. Da li ga je volela ili ne?
Jedva je poznavala Marka. Sreli su se samo jednom.
Kakve utiske je ponela sa tog susreta?
Bio je zgodan, ali stariji. Trideset pet prema njenih devetnaest.
Ipak, nije se bunila?
Ohrabrivala ga je. Trudila se da se to bolje obue, armirala ga je, pokoravajui se
oevom planu. Brak je spasao senatora, dok je Valeriji posluio kao sredstvo za bekstvo iz
Rima. Htela je da brakom zadovolji oca, pobegne od majke i izgradi sebe. Pretpostavljala
je, kao i sve devojke, da e mu odgovarati njenim snovima, ili da e ga preoblikovati ako
to ne bude bilo tako.
Naravno, ene brak vide kao okonanje problema umesto njihov poetak. Zbog ega
venanje nije organizovano u Rimu?
Poloaj je bio upranjen. Privremeno ga je zauzimao stariji trubun Galba Brasidije.
Vojska je elela da novi zapovednik to pre preuzme komandu i senator Valens je bio
nestrpljiv da doe do obeanog novca. Pristanak je plaen, unapreenje izdejstvovano, pa
je Marku savetovano da rizikuje i krene na put zimi, da preuzme dunost i razjasni pitanje
zapovednitva. Ostalo je dogovoreno u njegovom odsustvu. Valerija je krenula za njim u
martu im su prvi brodovi krenuli iz Ostije. Putovanje je, ipak, bilo teko. Tri puta smo
pristali uz italijansku obalu, pre iskrcavanja u Galiju. Svi smo patili od morske bolesti.
Klimnuo sam s razumevanjem. Mrzeo sam more. Zatim ste poli na sever preko
Galije...
To je bilo zamorno. Loe krme, loa hrana i loe drutvo. Rene brodice su bile
dobre, ali putovanje na zaprezi s mazgama bilo je iscrpljujue dosadno. Dani su, to je
neobino, postajali sve dui i sve hladniji. Voda je napadala i povlaila se na Oceanus
Britanicus.4
Misli na plimu i oseku.
Nikada nisam videla nita slino.
Iznenadila je i cezara kad je prvi put napao Britaniju. Nisam znao zato pred ovom
enom govorim o istorijskim zanimljivostima.
Nije ni udo.
Nastavio sam, postien digresijom. Preli ste kanal...
4

Nekadanji naziv kanala Laman

Propustili smo ratni i platili prevoz na trgovakom brodu. Ponovo nas je spopala
munina i strah od pirata. Kapetan je neprestano mahao ka belim stenama Dubrisa,
pokuavajui da impresionira senatorovu ker, ali ona je slabo marila.
Zatim ste zaplovili uz Tamesis do Londinijuma.
Dotad je sve bilo u redu, vidite. Izuzev jahanja.
ega?
Silno se dosaivala na putu kroz Galiju. Pozajmila bi konja i jahala okolo na pristojan
nain, postrance, u pratnji telohranitelja Kasija.
Penzionisanog vojnika?
Jo bolje od toga. Preivelog gladijatora.
Ti to nisi odobravala.
Nije se usuivala da jae izvan vidokruga, ali rimska gospa ne jae konja kao neka
keltska bludnica. To sam joj i rekla! Valerija je, meutim, vazda bila neposluno dete. Rekla
sam joj da e nas jahanjem obrukati i da emo se osramoene vratiti kui, ali ona se na to
samo nasmejala. Rekla sam joj da e se povrediti, ali ona mi se narugala. Odgovorila mi je
da je njen mu konjiki oficir i da e znati da ceni suprugu koja zna da potera konja u
dobar galop. Zamalo nisam pala u nesvest.
Pokuao sam da zamislim ovu hrabru i drsku devojku. Da li je bila vulgarna? Nezrela?
Ili jednostavno hirovita? Gde je nauila tu vetinu?
Na oevom imanju. Bio je beznadeno popustljiv prema njoj u detinjastu, da bi
okrenuo orak naopako otkad se zadevojila. Samo sam ja mogla da je kontroliem. Igrala
bi se sa drvenim maevima da je braa nisu terala od sebe.
Znai, navikla je na to da ne slua.
Navikla je da sledi svoje srce.
Zanimljivo. Rim, to je svima poznato, poiva na razumu.
Pokuavam da razumem ta se ovde dogodilo, objasnio sam. Kakva vrsta izdaje.
Nasmejala se. Izdaje?
Napad na Zid.
Nikad to ne bih nazvala izdajom.
Kako biste to nazvali?
Ljubavlju!
Ljubavlju? Rekli ste...
Ne onako kao to vi mislite. Poelo je u Londinijumu...

imska gospo! vritali su ulini prodavci, diui biuteriju dok je kia

neumorno padala. Pogledajte! Britanski dragulji!
Valerija je navukla kapuljau branei se od agresivnih povika i dosadne, retke
kie. Iz senke je zaprepaeno posmatrala armadu malih plovila koja je opkoljavala brod.
Reni brodii i amci od prua presvueni koom bili su okruili tek usidrenog Labuda kao
labava oma, dok su gramzivi kapetani nudili prevoz rimskim putnicima do londinijumskog
kamenog keja. Gledala je britanske ene, vezane kose, u odei natopljenoj vlagom, kako
nude vlaan hleb, jeftino vino, biuteriju i gole grudi. Deca su dizala ruice traei
milostinju, mrdajui prstiima kao prevrnute bube nogicama. Mladii su uzvikivali ponude
za smetaj, hvalili bordele i radnje. Psi su lajali, petao u kavezu kukurikao, a kapetan broda
psovao plovilo koje je greblo trup broda. Teko je bilo rei ta je gore: buka ili smrad.
Drugim reima, buna dobrodolica u Britaniji bila je neobina, ivopisna i udesna, ba
kako se i nadala. Njen ivot je upravo poinjao, hiljadu i po kilometara od umornog Rima!
Valerija je posmatrala grad preko sive vode, pokuavajui da predstavi sebi daleki Zid.
Uskoro, uskoro: venanje!
Britonci. Mrtio se mladi pokraj nje, posmatrajui opsaivae. Britunkuli! Tako su
ih nazvali nai vojnici posle prvih bitaka. Vritei su juriali goli i plavi, nedisciplinovani i
puni poleta na zid titova. Udarili bi o njega i razbili se, posle ega bi se razbeali kao
zeevi. Odmahnuo je glavom. Ovo su nesumnjivo njihovi potomci.
Nude nam pomo, dragi Klodije. Valerija je bila reena da ne dopusti svom pratiocu,
novom mlaem tribunu na jednogodinjoj vojnoj slubi, da joj pokvari raspoloenje
prestonikim cinizmom. Gledaj kako su visoki, dlakavi, bledi, sivooki i isprani. Mislim da
su divni.
U ovoj ivotnoj dobi je uivala u glasnom iznoenju jakih stavova; tako ih je isprobavala
u javnosti. Senatorova ki se nije dala impresionirati sjajnim maem i produhovljenim
snobizmom mladog oficira kakav je bio Klodije, aristokrate po roenju i bogataa po
nasleu koji se smatrao superiornim zahvaljujui blaenom neznanju zasnovanom na
neiskustvu. Njemu slini su se, ne znajui nita, pretvarali da sve znaju, ukljuujui i to ta
mlada ena poput Valerije treba da misli i voli da radi. S uivanjem ga je vratila na zemlju.
Pogledaj nakit, u njemu se ogleda keltska vetina. Obeenjaki je prokomentarisala.
Samo naravno, gubi sjaj i zeleni posle prve kie.
Izbor trgovakog broda nije bio najbolji potez, priznala je Valerija u sebi. Mogla je da
vidi vladinu brodicu privezanu za dok. Crveni emajl i pozlata sijali su kao najlepi cvet na
sivoj renoj pozadini. Zar poruka o njihovom dolasku nije ve stigla na drugu stranu
kanala? Zar njena zastava sa senatorskim znamenom nije vidljiva sa gradskih zidina? Ipak,
Labud se usidrio a da nije primetila ni najmanji znak slubenog doeka.
Niko od njenih rimskih prijatelja ne bi bio iznenaen ovim propustom. Kada su uli za
Valerijine zaruke sa oficirom poslatim na Hadrijanov zid, obasuli su je saaljivim

estitkama. Mark je bio bogat, nesumnjivo, ali Britanija? Bez ijednog univerziteta! Bez
igara vrednih spomena! Bez ijednog znaajnijeg pesnika, umetnika ili pisca! Saaljenje je
bilo neupadljivo, ali zbog toga je vie smetalo. Neke terme i vile nisu zaostajale za
italijanskim, ali ostatak Britanije je bio mraan, vlaan i prljav. ivee u konjikom
utvrenju? Stresli bi se pomislivi na njenu sudbinu, siguran znak propasti kue Valansa.
Novac Markove porodice dozvolie ocu da nastavi senatorsku karijeru, dok e ugled njenih
predaka ubrzati muevljev napredak u karijeri. Neka njeni glupavi prijatelji sede u Rimu!
Njen verenik je udeo za slavom. Valerija e mu pomoi da je stekne.
Zbog ega ne bismo uivali u armadi amia? vragolasto je zapitala pratioca. U
Rimu niko na nas ne bi obratio panju. Ispustila je novi, pokrenuvi gungulu od kojeg su
se svi amci zaljuljali. Domoroci su jo jae zalelekali.
Ne ini to, Valerija. To su pijavice.
To je samo jedan bakrenjak. Jedan od uroenika se domogao novia ujevi
protivnika za uvo. Ustuknula je pred estinom njihove pohlepe. Moj otac veli da Rim
zadobija lojalnost velikodunou a ne maem.
Uravnoteenom upotrebom jednog i drugog, rekao bih. Oba sredstva treba promiljeno
koristiti.
Ne razmiljam koliko bi trebalo?
Nisam to mislio... Ima takvo lice da do lojalnosti moe doi bez maa ili novca.
Galantni moj Klodije!
Valerija je navikla na takve reakcije momaka. Znala je da je Klodije ve bio napola
zaljubljen u nju. Muku panju bi prvo privukla tamnim i vlanim oima. Zavodila bi
mukarce inteligentnim i snanim pogledom, privlanim a ipak suzdranim, drei ih na
pristojnom odstojanju. Posedovala je magnetizam poluene, poludevojice, meavinu drske
radoznalosti i priguene nevinosti. Njen izgled je jednovremeno bio blagoslov i teret koji je
nauila da podnosi i koristi. Ostatak njenih crta pojaavao je obeanje sadrano u pogledu.
Imala je junjaku lepotu, koa joj je bila na razmeu maslinaste i zlatne, kosa bogata
svilenkasta tamna kaskada, usne pune, jagodice visoke i telo oblikovano poput izrezbarene
glave labuda na pramcu istoimene brodice. Neki su u njenom tamnom, egzotinom izgledu
prepoznavali natruhe numidijanske krvi; drugi su naginjali Egiptu ili Fenikiji. Nosila je
jednostavan nakit koji se nije nadmetao s njenom lepotom: samo tri prstena na rukama,
usamljenu narukvicu na zglobu, tesnu i delikatnu ogrlicu oko grla, bro na ogrtau i zlatnu
nalu u uvojcima. Gotovo ga nije ni bilo! Nije volela zveckava prestonika preterivanja.
ene su se tamo okivale zlatom kao verigama. Obino se skromno odevala, i sledei
uputstva slukinje, drala neupadljivo.
Kada bi se uzbudila, Valerija bi se uspravila i protegla kao deak. Tada bi mukarci u
potaji zastenjali posmatrajui krivinu bedra i liniju grudi, pitajui se ta bi njen devianski
elan jednog dana mogao proizvesti u postelji.
Na palubi Labuda je vladala opta saglasnost s tim da je Mark jedno sreno kopile, a
njegov otac veliki lukavac kad se nagodio za tako naoitu i uglednu mladu. Njeni roditelji
su morali biti u krajnjoj finansijskoj nevolji kada su je pustili da ide na granicu, a Valerija
kreposna i posluna kad je na to pristala. Niko nije pretpostavio da bi mlada ena mogla i
sama udeti za putovanjem i avanturom, niti da se, znajui za finansijski udes svoje
porodice, paljivo spremala za susret sa Markom zato to je bila dovoljno mudra da zakljui
da e oeva propast biti i njena. Sve ih je spasla: oca, budueg mua i samu sebe.
Stresla se, negde duboko u sebi.
Zbunilo ju je divljenje koje su njene drugarice ukazivale njenoj hrabrosti. Nije naputala
carstvo! Britanija je ve tri stotine godina bila rimska provincija. ivot na granici joj se

inio uzbudljivim a ne opasnim. ivot sa grubim konjanicima i velianstvenim konjima

bie udesan; bie oarana dlakavim varvarima; strepee dok bude koraala grudobranom
uvenog Hadrijanovog zida. Jedva je ekala da pristupi ureivanju novog domainstva.
Nestrpljivo je elela da ovlada vetinom voenja ljubavi, da upozna mua. Njegov um.
Njegove elje. Njegove snove.
Kao prasii na majinoj sisi, mrmljao je Klodije posmatrajui zaljuljane amce.
Nalazimo se na krajnjem rubu carstva.
Ovaj krajnji rub je dom mukarca s kojim u se venati, lukavo ga je podsetila.
Prefekta koji zapoveda petrijanskom konjicom.
Moje primedbe se ne odnose na tvog budueg mua, gospo, koji je, kako oboje znamo,
obrazovan, imuan i rafiniran ovek. On je Rimljanin a ne Britonac, i zasluuje blagoslov
jedne takve - mislim osobe takvog statusa - ili tanije...
Nasmejala se. Znam tano ta mislite, dragi moj nespretni Klodije! Kako je mogue da
je oficir poput vas imao toliko loe sree da ne samo da je poslat u sumornu Britaniju ve
mora da prati zarunicu svog pretpostavljenog preko Oceanus Britannicusa!
Moja gospo, uivao sam u prelasku...
Svi smo bili bolesni kao psi, to vam je dobro poznato. eretski je slegla ramenima.
To iskustvo je, sreom, iza nas! Nadam se da vie nikad neu videti more. Tako je hladno!
Tako mrano!
Svi smo osetili ogromno olakanje kada smo zaplovili uz reku.
Povedite nas ostatak puta do obale, tribune, nestrpljivo je zahtevao novi glas.
To je bila Savija. enjivo je posmatrala kameni kej Londinijuma. Sluavka je bila
jedino to je Valerija ponela sa sobom iz Rima: pomaga, drubenica i oslonac. Savija je
poznavala Valerijino srce bolje od njene majke. Vodila je rauna o imovini i obavezama
paljivije od nje same. Uzburkano more je dva dana utialo robinju. Sada je povratila glas.
ekam na pojavu odgovarajueg plovila, nervozno je odvratio Klodije.
ekae itav dan.
Valerija je osmotrila grad. Londinijum je delovao dovoljno civilizovano, procenila je.
Du keja punog bala, buradi, dakova i amfora, trcali su jarboli sa renih brodia tvorei
neobian drveni estar. Iza parapeta su se dizale kupole i crveni krovovi velike rimske
naseobine. Prljavi dim je formirao golemi crni prekriva pod debelim i gustim slojem
oblaka. ula je buku ive urbane trgovine i namirisala umur, kanalizacione kanale, pekare
i koare. Zidine su opasivale terme i pijace, hramove i palate. Nekoliko stotina metara
uzvodno, Temzu je premoavao dugi drveni most zakren zapregama i glasnicima. Na
junoj obali su bile movare, u daljini iza njih su se nazirala niska brda.
Tako sivo mesto! Tako daleko od Rima? Pogled na njega je, uprkos svemu, ispunjavao
pozitivnim raspoloenjem. Uskoro e videti Marka! Pomislila je kako Klodije preterano
dugo eka na zvaninu barku. Bila je to samo jedna od neugodnosti koje dugo putovanje
moe prirediti putnicima. Nije ni mislila da e njen budui mu biti u mogunosti da ih
doeka. Sigurno je u svojoj tvravi, gde ureuje poverenu mu jedinicu. Ali za nekoliko
dana...
Moramo biti oprezni Klodije je otezao. Britonci su opak soj. Treina ostrva je jo
uvek neosvojena, ostatak kojim vladamo je i dalje nekultivisan.
Nekultivisan ili jednostavno siromaan? bocnula ga je Valerija.
Siromaan zbog siromane inicijative, rekao bih.
Ili zbog poreza, korupcije i ukorenjenih predrasuda. Nije se mogla odupreti porivu da
ujeda momke, navika za koju je mati rekla da je neprikladna za rimsku devojku u dobi za
udaju. Isti ti Britonci spreavaju Rim da osvoji itavo ostrvo.

Bio je to reprezentativni razgovor kakav se mogao uti za stolom njenog oca. Klodije je
smatrao da tako otvoreni govor o politici pomalo odudara od ponaanja kakvo se oekuje od
ene. Ipak je uivao u njenoj panji. Rim nije zaustavljen, on je odluio da stane, nakon
ega je Hadrijan izgradio zid da bi se ogradio od neinteresantnog dela ostrva i osigurao onaj
koji smo odabrali. Govorio je tonom predavaa. Ovo je, nesumnjivo, perspektivno mesto
za oficira poput mene. Nevolje daju vojnicima ansu da steknu slavu. I Marku! Ne moram
se diviti uzroku tih nevolja. Britonci su po svojoj prirodi buntovni i skloni kavgi. Mislim na
obian svet. Vii slojevi se, kako ujem, prihvatljivije ponaaju.
Pravi si strunjak za mesto na koje jo nisi nogom kroio, zadirkivala ga je. Moda je
najbolje da ostane na brodu. Rei u zaruniku da Britanija ne odgovara tvojim
standardima.
Valerija je, uistinu, i sama bila puna zebnje. Vrcavom duhovitou je skrivala brojne
strahove. Muila ju je nostalgija iako kao svaka dobra Rimljanka nikada ne bi priznala
takvu slabost. Budueg mua je jedva poznavala. Tokom sastanka u Rimu i na brzinu
organizovanih zaruka, bio je paljiv, ali istovremeno krupan, tih i mora priznati... star.
Nikada nije bila intimna sa mukarcem, niti je ikada upravljala domainstvom. Nije znala
nita o deci. Da li je spremna za ulogu supruge? Majke? Matrone5? ta ako ne uspe?
Sluaj mua, pouio je otac. Ne zaboravi da je dunost snaga na kojoj Rim poiva.
Zar ga ne moram i voleti? I zar ne bi trebalo da i on mene voli?
Ljubav proizlazi iz potovanja, dodao je, a potovanje proistie iz dunosti.
Takve propovedi je ula hiljadu puta. Devojke su traile romansu. Roditelji su mislili na
karijere i strategije.
Valerija je podigla pogled ka vlanom nebu. Poetak aprila, pejza se ari od zelenila a
ipak ovaj hladni oblak! Da li je ovde ikad stvarno vrue? Znala je da e, kad doe zima,
prvi put videti sneg. Bila je nestrpljiva koliko i Savija da stane nogom na tle. Umorila se od
ekanja na Klodija. Zbog ega mladi ne donosi odluku? Opazila je brodi koji joj se uinio
vei, istiji i lepi od ostalih. Hajde da unajmimo onaj tamo!
Njen povik je pokrenuo Klodija, nakon ega se mala flotila uz krike negodovanja poela
rasturati. Izabrani brodi je pristao uz vee plovilo. Dogovorili su cenu usluge. Nastao je
mete dok su mornari prebacivali njen prtljag. Putovala je sa svom devojakom opremom iz
Rima. Bilo je toliko da je s njom mogla napuniti prosenu zapregu. Njen telohranitelj Kasije
ju je podigao kao da je od stakla. Punaka Savija se ljuljajui spustila niz ue. Klodije je
zauzeo mesto pored kapetana za kormilom kao da se razume i u upravljanje amcem.
Zaputili su se ka londinijumskom keju. Brodi se naginjao pod prolenim vetrom, a
formacija gusaka u obliku strele promicala je iznad njihovih glava ka severu.
Obradovalo su Saviju. Pogledaj! Hrist nam upuuje znak dobrodolice!
Ako je to istina, prenee vesti mom buduem muu o mom dolasku.
Klodije se natutio. Zar ne lete iznad svaije glave, najavljujui na desetine bogova?
Probijali su se kroz lavirint amaca sa uvebanom lakoom. Sudar je pretio pri svakom
manevru, ali uvek bi ga izbegli u poslednji as, uz refleksne grdnje i srane pozdrave. Obala
je bila tako krcata plovilima da se inilo da nema mesta za pristajanje. Kada se jedno od
njih otisnulo, ugledali su vlaan kamen i gvozdene alke pristanita. Brodi je uhvatio
povoljan vetar i kliznuo pored doka. Preko ograde je bila prebaena daska, a prtljag izbaen
na obalu. Valerija je pourila napred. Savija se teturala po debeloj dasci nastojei da je
stigne, dok je Kasije preskoio razmak. Rimljane je namah okruila buka s kakvom su se
ve bili sreli na palubi Labuda. Trgovci, prosjaci i prodavci hrane namirisali su kombinaciju
5

Ugledna ena

novca i visokog stalea i nagrnuli napred.

Probajte londinijumsko jagnje, gospojice? Vratie vam snagu posle napornog
putovanja!
Uzmakla je pred gomilom. Ne, hvala...
Nakit za devoje? nudili su joj neveto obraeni bakar.
Imam ga dovoljno.
Buteljka za vas, tribune.... Odveu vas do najboljeg smetaja.... Pomoi u vam oko
prtljaga.... Ne, ja sam u tome najbolji!
Kasije je jurnuo u rulju kao bik nastojei da je razgrne. Klodije se raspravljao sa
zapovednikom broda koji je hteo da naplati prevoz po drugoj, vioj tarifi. Valerija i Savija
su sledile gladijatora, ali odasvud su ih pritiskali domoroci. Rimljani su zastali, ne znajui
kuda da krenu, dok su se Britonci nadmetali za mesto s kojeg su mogli da bolje osmotre
mladu visokorodnu lepoticu. ene su uzdisale, ljudi su se gurali, miris znoja, ribljeg ulja i
jeftinog vina nadirao je sa svih strana. Valeriji se zavrtelo u glavi.
Ovuda, gospo! Suva, vornovata aka stegla ju je za ruku. Ugledala je plebejsko,
grubo lice i razjapljena usta sa retkim zubima. Njeno uzbuenje se pretvorilo u strah.
Ovamo! Druga ruka se doepala njenog ogrtaa, vukui je na suprotnu stranu.
Pustite me! Trgla se unazad. Kapuljaa je pala i kiica joj je ovlaila kosu. Savija je
vrisnula kad je neko naleteo na nju. Dete se uguralo izmeu njih, zgrabilo neto i povuklo.
Bro sa Valerijinog ogrtaa vie nije bio tu. Ogrta se rastvorio, dozvolivi mukarcima da
bolje osmotre njeno telo.
Klodije!
Vojnik se koprcao u mnotvu iza nje. Britonci su im se smejali! Nad sobom je ugledala
mukarca odvratnog izgleda. Imao je crveno lice proarano oiljcima. Trai li postelju,
damice? Krenuo je ka njoj, sa uasnim izrazom na licu.
Ostavite nas...
Napravite mesta! povikao je Klodije. Koji put vodi do guvernerove kapije?
Prvo daj novi! povikao je neko iz gomile. Pokazau ti put, ali mora dati novi!
Tako je, Rimljanine! Daj novie siromanim Britoncima!
Kasije je odgurnuo grabljive ruke. Neko iz gomile je zavitlao glavicu kupusa na
telohranitelja. Gladijator je spustio ruku na drku maa. Pored glave mu je prozvidala
jabuka.
Novie! Milostinju za sirote ostrvljane!
Kakva bedna provincija, prostenjao je Klodije.
Milost za ugnjetene! Ka pridolicama je poletelo jo namirnica.
Ovo je skandal!
Otar krik bola je nagovestio spas.

VI

psada se okonala brzo, kako je i poela. U pozadini gomile uo se jauk.

Prethodio mu je zviduk koji se zavrio otrim praskom. Au! Usledio je jo
jedan prasak, pa sledei, padali su u neumornom ritmu, kao pri etvi penice.
Britonce je razdvajala vojna batina koja se kretala u ritmu bia.
Miite se s puta, govnari sa dokova. Sklanjajte se pred boljima od vas!
Spasao ih je, opazila je Valerija, visok i miiav rimski oficir u verinom oklopu i
iljatom lemu. Posmatrala je pokrete gusto isprepletanih miia na snanim rukama
proaranim brojnim oiljcima. Imao je ramena i snagu bika. inilo se da za stranom
ivotinjom ne zaostaje ni po estini temperamenta.
uvaj!
Jedan prosjak nije bio dovoljno brz pa ga je kraj batine dokaio po ustima bacajui ga
unazad. Drugi su se urno povukli pred iznenadnom pojavom rimskih vojnika koji su dugim
konjanikim kopljima crnih, irokih gvozdenih vrhova krili put kroz gustu gomilu. Miite
se, Britunkuli! Odmaknite se od Rimljana!
Brasidije! Upozorenje se kao talas pronelo po skupu. To je Galba!
Oficir je odluno koraao dok mu se dugi ma klatio u kanijama kao upozoravajue
klatno u ritmu razigrane batine. Utisak ogromne fizike snage pojaavalo je surovo zgodno
lice: tamne oi, pravilne usne i slomljeni pa nameteni nos. Domoroci su se hitro sklanjali s
puta. Okrenuo se da se suoi s gomilom iz koje mu niko nije uzvratio pogled.
Odmah se okrenuo ka Rimljanima, posmatrajui ih pogledom punim neodobravanja.
Nosio je gustu bradu proaranu sedinama, na grlu mu se videla pukotina od stare rane, a
koa mu je bila smee boje. Traanin, pomislila je Valerija, kimeni stub rimske konjice.
Fascinirano je primetila kako mu fali komad uva i kako sa drugog, kao protivtea, visi teka
zlatna naunica. Onako miiav i muevan ostavljao je snaan utisak. Grudi su mu
prekrivale brojne vojne znake, znamenja izuzetne hrabrosti, formirajui srebrni tit. Za
pojasom mu je visio zlatan lanac sa mnogo prstenja. vrsto je stezao batinu od vinove loze
kao da e je svakog asa spustiti nekom na glavu. Prezirno je arao pogledom po
pridolicama pre no to mu je panju zaokupila Valerija, s rastvorenim ogrtaem,
polurasputenom kosom i vlanom odeom. Uspravila se pred pogledom bestidnog oficira.
Obratio im se dubokim i grubim glasom. Kakva jadna gomila Rimljana uspeva da se
iskrca nasred najgoreg dela londinijumskih dokova i bre no to petao moe kukuriknuti
izazove pobunu?
Valerija se osvrnula oko sebe. U blizini nije bilo kapija, odakle je ovaj oficir doao?
Pogledala je na gradske zidine. Videla je straara kako sa interesovanjem posmatra dogaaj.
Da li je i ranije bio tu? Zaustila je neto da kae, ali neko ju je preduhitrio.
Ja sam Gnea Klodije Albin, novonaimenovani mlai tribun petrijanske konjice,
deklamovao je mlai Rimljanin. A ovo je gospa Valerija, ki senatora Tita Valensa i
verenica mog zapovednika prefekta Lucija Marka Flavija. Klodije se ukrutio od ponosa i

indignacije. Zahvaljujemo ti se na pomoi, vojnie, ali moram ti rei da je okasnela.

Oekivali smo valjan doek. Umesto toga, sami smo se iskrcali. Istina o ovom propustu
doi e do guvernerovih uiju!
Zaista? Vojniina grubog izgleda s prezirom je osmotrila Klodija. Ubrzo e doznati
da guverner nije ovde, tribune.
Pa u tom sluaju, do odgovornog zapovednika.
Koji je ekao na obavetenje, koje ste vi oigledno propustili da mu poaljete, spreman
da vam obezbedi odgovarajuu pratnju.
O? Gde je taj neuhvatljivi oficir?
Vojnik se grubo nasmejao, uutkujui ga zapovednikim pogledom. Stoji ispred tebe,
mlai tribune Klodije. Ja sam stariji tribun Galba Brasidija, drugi po stareinstvu u
konjikoj jedinici u kojoj e sluiti - to me ini tvojim pretpostavljenim.
Klodije je promenio boju. Tribun! Nisam znao...
Niti si poslao izvetaj, ini mi se.
Poslao sam poruku da smo zbog zakanjenja morali da se ukrcamo na trgovaki
brod...
Poruku koja oigledno nije stigla do nas. Zdrav razum nalae ekanje na drugu galiju,
ili u nedostatku takve, ostanak na palubi trgovake brodice. Svojim nestrpljenjem si izvrgao
Rim ruglu.
Klodije je pocrveneo.
Pri iskrcavanju na neprijateljsku obalu, Galba je pokazao na roba Kasija, nema velike
koristi od cirkuskih zabavljaa.
Bivi gladijator je stisnuo usne.
Ili ena.
Odnekud iz gomile Britonaca zauo se srneh.
Mislim da moemo i bez svae u javnosti, rekla je Valerija. Uprkos spasenju u
poslednji as, arogantni nastup ovog provincijalca nije joj se dopadao. Glas joj je odisao
otrim autoritetom karakteristinim za njen stale. Nismo znali da se iskrcavanje na
londinijumski kej smatra stupanjem na neprijateljsku teritoriju, tribune.
Njen otri nastup ga je nagnao na ponovnu procenu. Ne bi ga bilo da ste priekali na
moj dolazak.
Koliko dugo biste nas ostavili da ekamo?
Kiselo se osmehnuo. Jahao bih bre da sam poznavao vau lepotu, gospo. Blago se
naklonio, odluivi se za oprezniji pristup. Molim vas, zovite me Galba. teta to je nae
poznanstvo zapoelo na ovako neprijatan nain, ali verujem da smo svi bili zateeni
razvojem situacije. Mark Flavije mi je naredio da vas otpratim do Zida. Stigao sam na
dokove kad su mi nered i buka privukli panju.
udesna podudarnost.
Srena, rekao bih. Osvrnuo se oko sebe. Poimo ka guvernerovoj palati. On obilazi
june oblasti, a vama je obezbedio udobno prenoite u svom domu.
Oglasio se Klodije. Dami pripada odgovarajui prevoz...
Koji e vam odmah biti obezbeen, Tite!
Da, zapovednie!
Nosiljku za gospa Valeriju!
ovek se udaljio trkom.
Izvinjavam se zbog napadne gomile. Da nas je tribun u vaoj pratnji na vreme izvestio,
mogli ste to da izbegnete... Ogrta vam je pocepan! zabrinuto je primetio.
Valerija ga je obavila oko sebe.

Gurala sam se u guvi. Poderao ga je neki deak otimajui bro.

ta?
Sve se zbilo u trenu. To je sitnica...
Galba se okrenuo prema Britoncima pokazavi na nekog u gomili. Nju.
Sredovena ena je vritala dok su je vojnici grabili i vukli napred. Svetina je reagovala
ljutitim povicima. Galba je izvukao ma, spata je uz rezak zvuk izala iz kanija, i prislonio
joj je otricu ispod brade. Ma je sijao tupim sjajem pod sivim svetlom dana.
Nestao je bro! povikao je. elim ga natrag, i to odmah! Recite kradljivcu da pouri,
ili u je posei! Na eninom grlu se pojavila kapljica krvi. Pobledela je molei se da lopov
bude brz.
Zaula se buka, zatim niz krikova. Neto malo je izletelo napred, zaklonjeno odraslima.
Ispred mnotva se zakotrljao zlatni predmet. Osujeeni lopov se dao u ustri beg.
Galba ih je dugo i nemo posmatrao, zatim je oborio ma, odgurnuvi enu od sebe.
Sledei put u vam sei ruke dok ne naem onu sa ukradenom dragocenou! Uzeo je
komad nakita pruivi ga Valeriji. Imao je oblik morskog konjica. Va nestali bro. Morski
konjic. U skladu je sa prirodom novog garnizona.
Bila je okirana njegovim nastupom. enu ste izabrali nasumice, tribune?
Vratio je ma u korice. Uinio sam to da bih doao do onog to vam pripada.
Na emu sam vam zahvalna. Ali njen strah...
Sad znaju ta nee biti tolerisano, pa ena vie nee trpeti strah.
Rim poiva na naklonosti svojih graana...
Vie niste u Rimu, gospo. U provinciji vladaju grublja pravila ponaanja, a na granici
jo gora, u ta ete se i sami uveriti. Ovi ljudi vas vie nee uznemiravati. Govorio je
glasno tako da su ga i Britonci mogli uti. Raunajte na to!
Uurbanim pokretima je privrstila ogrta broem, nadajui se da niko nee primetiti
blago podrhtavanje njenih prstiju. Gomila se razila isto onako brzo kako se i okupila.
Pa, rekla je, ispravljajui se i zauzimajui dostojanstveno dranje. Hajde da
pogledamo ostatak ovog divljeg Londinijuma.
Nosiljke jo nema.
Duboko je udahnula. A ja nisam protegla noge ve dva dana. Nai emo neku usput.
Klodije ju je dodirnuo po ruci. Valerija, mnogo je prilinije da...
Ne nameravam da ostanem ovde. Krenula je kejom.
Oko nje se formirala kolona. Galba je sa konjanicima iao ispred. Kasije i Savija pozadi.
Klodije je hodao sa strane, turoban i skrhan.
Bilo je uzbudljivo, zar ne? konano se obratila mladom tribunu dok su prolazili kraj
gomila robe, hodajui po vlanom ploniku sjajnom od riblje krljuti.
Buna dobrodolica.
Tano na vreme, odgovorio je. Na heroj se pojavio... niotkuda? Da li je ekao?
Na ta?
Ne znam, ali vidi ono. Vidi li grupu imunih ljudi kako se iskrcava na obalu, ali njih
ne opseda rulja Britanaca.
Zahvaljujui Galbinom upozorenju, rekla bih.
Mogue. Ja, pak, mislim da je predstava zavrena.

VII

it se pojavio sa nosiljkom i etiri roba. Poto je zadovoljila sujetu, Valerija je

dozvolila da joj ugaaju. Ponaala se kao turista pod naroitom vojnom zatitom.
Otvorila je zavese s namerom da razgleda mesto kroz koje je prolazila.
Zidine Londinijuma su bile vie od sedam metara. Pre stotinak godina, mir koji su Rimljani
odravali bio je tako vrst da gradovima u carstvu nisu trebale zidine, ali graanski ratovi i
varvarski upadi naruili su sigurnost, pa je provincijska prestonica utvrena. Druina je
prola kroz Guvernerovu kapiju i ula u grad. Odmah su ih zapahnuli urbani mirisi. Bilo je
tu hleba i odvodnih kanala, parfema i vlanog vea, amonijaka iz tavionica i piljevine iz
stolarskih radionica. Proli su preko malog foruma, pretrpanog tezgama, i skrenuli levo na
usku aveniju koja je vodila ka guvernerovoj palati.
Zidine su od grada pravile bunije i pretrpanije mesto. Ulicama se nije moglo proi od
ljudi. Proli su kraj nosiljke ugledne gospe, raskono odevene i napuderisane. ena im je
neraspoloeno klimnula u prolazu. ongler je zaraivao balansirajui gomilom upavih
loptica, grupa raskalanih mornara je traila dobru tavernu, dve matrone su mahale i
avrljale jedna s drugom iz spojenih apartmana. Kroz prozor na drugom spratu, na konopcu
je visio krevetski okvir, i stranci na ulici su glasno razgovarali o najboljem nainu njegove
upotrebe. Glave su se okretale za Valerijom koja je lagano promicala u nosiljci. Panja joj
je godila. Koliko senatorovih keri moete videti u Londinijumu? Stvarno je odskakala od
okoline.
Britanija u sutini nije bila tako strano mesto. Ako je svet pripadao Rimu, Rim je bio
svet. Londinijum je bio skup rimskih ulica, hramova, portika, kupola i velikih kua sa
mnogo jeftinih stanova za izdavanje. Egzotinim ga je inio samo preovlaujui akcent
etniki arolike gomile: crnoputih Sirijaca, plavih Germana, crnih Numiana, arogantnih
Egipana, hitrih Grka i vrenih Jevreja. I mnotva stalea: robova i slobodnjaka, vojnika i
aristokrata, kurvi i matrona. Koristio se jako akcentovani i iskvareni latinski, esto pomean
sa drugim jezicima. Lirini keltski jezik odmah joj je privukao panju. Pitala se da li e
imati vremena da ga naui. Zbrku je pojaavalo kokodakanje peradi po kavezima,
meketanje svezanih koza i krici sputane jagnjadi. Deca su vikala, seljanke pevale glasno
hvalei svoje proizvode domae proizvodnje, prodavci cvileli, uliari isticali toplu
atmosferu taverni i ari bordela. Tu se naao i zaputeni prorok neznane religije koji je
gromkim glasom obeavao smak sveta. Iz oblinjih termi dopirali su krici kockara,
bukanje vode i stenjanje atleta. Urbanoj buci doprinosio je zveket iz kovanica, ritmiko
kuckanje obuara, udarci ekia i pesma tkaa. Proli su pored duvaa stakla, grnara i
oblinjeg mesara, a latinski znaci su ukazivali na mogue pogodbe. Oseala je miris
umura, ulja za lampe, vrueg hleba, peenog mesa, tavljene koe i vlane vune. Videla je
statue mrtvih imperatora i generala pocrnele od kie, male bogove zatitnike u kunim
ulazima i nabrekle faluse, znamenja dobre sree. Samo su stare boje na fasadama i poneka
zatravljena parcela upuivale na ono o emu se govorkalo u Rimu: da Londinijum ostaje

bez ivotnog soka i lagano odumire. Trgovina se selila u Galiju.

Grad je vei no to sam oekivala, milosrdno ga je okarakterisala pruajui ruku iz
nosiljke da bi se oslonila na Klodijevo rame. Uivala je, osetivi kako se trza pod njenim
dodirom. Impozantniji.
Britanija je nekada prosperirala od ratova na kontinentu, zakljuio je. Zbog tih
nevolja, ovde se slilo mnogo novca. Danas...
Da za te novce kupe neto sunca, bilo bi nam fino.
Namrtio se. Sunce ne bi bilo dovoljno. Ne brini, Mark e izgraditi reputaciju, dobiti
nov poloaj i odseliti se.
Kao i ti.
Karijera mi se sigurno nee zavriti u britanskom blatu. Vratiemo se u Rim i pazariti
kuu na Palatinu!
Sedee u njoj priseajui se avantura s Keltima!
Stigli su do trga pred guvernerovom palatom. Stubovi od uvoznog mermera podravali
su iroki portiko, pod kojim su sklonite nali vojnii, molbenici i glasnici iz svih krajeva
Britanije. Pred poluotvorenim, gvoem okovanim hrastovim vratiina straarili su legionari.
Video se deli unutranjeg vrta. Lampe su gorele prkosei oskudnom dnevnom svetlu.
Nosiljka se zaustavila.
Galba je priao slugi i razmenio s njim nekoliko rei obrativi se povorci.
Domainstvo je obaveteno o vaem dolasku, rekao je. Dozvolite mi da ih malo
podstaknem na akciju.
Grubi oficir se inio revnosnim, ocenila je Valerija, kada je minuo ok od prvog susreta.
Mesto mu je oigledno bilo u patroli, a ne u ovakvoj misiji, iako je davao sve od sebe da
ugodi rimskoj dami. Vreme je da pokae neto ljubaznosti. Hoete li veerati sa nama,
tribune?
Ja sam vojnik, gospo.
Koji je na ovoj kiici morao ogladneti bar koliko i jedna devojka.
Jedem u drutvu svojih ljudi. Doi u kasnije da se postaram za vau bezbednost.
To nee biti neophodno, rekao je Klodije.
Galba ga je ignorisao. Miran san vam je neophodan.
eznem za termama!
Pobrinuu se za to da vatre budu upaljene i kupatila dobro zagrejana. Poklonio se i
pohitao stepenitem palate sa palicom od vinove loze pod mikom. Lea su mu ispunila
dovratak. ulo se zveckanje odlija dok je promuklim glasom izvikivao nareenja. Ljudi su
mu se sklanjali s puta kao lie noeno naletom vetra.
Dobro vlada situacijom, za jednog provincijalca, prokomentarisao je Klodije.
Drago mi je to je Mark ba njega poslao. Da li se u njegovom prisustvu osea
bezbednije?
Klodije je pogledao rimske vojnike koji su mirno stajali na kii kao lovaki psi.
Podsea me na injenicu da ivot u provinciji nikad nije siguran.
Samo smo loe poeli, to je sve. Sklonimo se s kie. Izala je iz nosiljke dopustivi mu
da je otprati uz stepenice.
Portiko je bio hladno i pretrpano mesto. U njemu nije bilo samo zvaninika ve i ulinih
prodavaa koji su unutranjost palate pretvorili u malu pijacu. Neki su nudili hranu, drugi
nakit i proizvode od vune; svuda je bilo emajlirane grnarije sa natpisom Londinijum.
Valerija je s interesovanjem razgledala suvenire, a Klodije joj se oklevajui pridruio.
Zgodna uspomena na nau posetu! U iskuenju sam da kupim jedan komad!
I oni su nesumnjivo u iskuenju da ti ga prodaju.

Tako je, uzviena gospo! ohrabrivao ju je prodava. Uzmite neto u ast vaeg
putovanja!
Imamo ve dovoljno prtljaga, rekao je Klodije. Dovoljno posuda. Kupi jedan kad
krene u suprotnom pravcu, kui.
Odabrala je jednu iniju. Ne. Hou neto to e me podseati na Londinijum.
To se zove uspomena i nita ne kota.
Gluposti. Ovo je sud za uvanje seanja. Dala je trgovcu novi. Upotpuniu miraz.
Trgovac je blistao od zadovoljstva. Fest je poaen vaom panjom.
Valerija se naklonila Klodiju i izabrala nekoliko aa. Uivala je u kupovini.
Vidim dolazak velikodune gospe! zakretao je glas iz senke mramornih stubova.
Radoznale device!
Rimljani su se okrenuli. U podnoju stuba su ugledali staru sedokosu veticu izborane
koe. Sedela je na ebetu umotana u ogrta. Ispred nje su leale kosti za vraanje.
Da, nastavila je starica. Vidim enu na pragu ivota! Prodava grnarije je jetko
reagovao. Moda uje zveket mog novca, Mebde, ali ne vidi dalje od svog krivog nosa to je svima dobro poznato, stara vetice.
Okrenula je glavu u njegovom pravcu. Vidim da ti se salo taloi bre od mudrosti,
Fete, uzvratila mu je uvredu. I da jadnoj devojci uvaljuje lou glinu za dobro srebro!
Takoe vidim, nastavila je okreui se Valeriji, mladu rimsku lepoticu na putu ka
venanju, eljnu, kako sumnjam, da joj neko proita sudbinu. Jedno oko joj je bilo mutno
kao mermer. Mebde je podigla kameni disk ne vei od jabuke, zagledavi se zamagljenim
pogledom u njegov centar. eli li da sazna svoju budunost, lepa nevesto? To e te
kotati samo jedan siliko.
Srebrni novi za vizije jedne slepice? odgovorio je Klodije. Previe trai, starice.
Moda je za tebe, tribune, to prevelika cena. Tvoja budunost je moda tako kratka da
bih se zadovoljila bakrenjakom. Gospa je, rekla bih, spremna da se rastane od srebrnjaka.
Pruila je koatu ruku. Hajde. Posluaj mudrost hrasta.
Kakav to kamen dri? pitala je Valerija.
Kik Stan. Vidovnjaki kamen. Ima ih na severu, gde si se ti zaputila. Pomou njega
proriem budunost.
Previe trai, insistirao je Klodije.
Ne. Zar ne uje koliko toga ve zna o meni.
Zahvaljujui ogovaranju! I sama zna koliko se u gradu vesti brzo ire!
elim da ujem njeno proroanstvo. Valerija je utisnula siliko u stariin dlan. Da li
u biti srena?
Mebde je prinela kamen blie oku, O, da. Bie i nesrena, kako vidim.
Klodije je zareao. To odgovara sudbini svakog stanovnika carstva.
Valerija ga je ignorisala. Govori, svetenice.
Vidim baklje koje osvetljavaju put mladoj nevesti. Vidim opustoeni sveti gaj. Vidim
veliku bitku...
Bogova mu, samo beskorisna opta niesta. I povrh svega, nije naroito dobra.
Hou li nai ljubav?
Ah. Vetica je protresla Kik Stan. Veliku ljubav, moja gospo. Sveprodiruu ljubav,
plamenu strast. Nije se nasmeila ve se zbunjeno namrtila.
S mojim Markom?
Mebdine ruke su zadrhtale, kao da se trudi da umiri kamen. Najzad je zaplakala,
odbacivi ga kao da je vreo. Uasnuto je buljila u njega zdravim okom pokrivi bolesno
dlanom.

ta je! Ima li to veze s mojim buduim muem?

Moje oko! Ispruila je ruku. Hajde! Uzmi novi nazad!
Ali ta se deava?
Moje oko!
ta si videla?
Mebde je odmahnula glavom kao da je eli razbistriti. Novi se zakotrljao po kamenim
ploama. S tugom je posmatrala Valeriju.
uvaj se onog kome veruje, zakrkljala je starica. I veruj onom od kog se uva.

VIII

skustvo mi govori da su ljudi najsigurniji kad govore o najneverovatnijim stvarima.

Pitajte ih za najbolji recept za hleb ili najlaki nain da oiste polje i oni e oklevati
s odgovorom, duboko razmiljajui. Pitajte ih o odnosima sa sebi ravnima ili o
pravcu u kojem se kreu njihovi ivoti i karijere pa e pokazati nesigurnost. Ako ih, pak,
pitate za boji naum, verovatnou postojanja zagrobnog ivota, tajne zaljubljenog srca ili
monstrume koji naseljavaju zemlje koje nikad nisu obili, oni e vam sa vrstim uverenjem
priati ak i o najbesmislenijim verovanjima. Tako je i sa proroanstvima. Neverovatne
tvrdnje o stvarima koje se jo nisu desile usvajaju se kao najtvre injenice. Imperije zavise
od mrmljanja svetenika ili poloaja baenih kostiju.
Pitao sam Saviju da li je Valerija ozbiljno shvatila rei stare vetice.
Gospa mi je poverila da te noi nije dobro spavala.
Zbog proroanstva?
Zbog svega. Bilo je tu i uzbuenja zbog predstojeeg venanja, naravno. Uznemirenja
zbog nevolja koje su nas snale na keju i upozorenja baba vraare, iako smo joj svi rekli da
su to najobinije baljezganje. Palata je bila jezivo mesto, delimino naputeno zbog
nedovoljnih poreskih prihoda, delimino zbog guvernerove odsutnosti. Lampi je bilo malo,
a senke su bile duge. Leali smo u nepoznatim krevetima oslukujui zvuke nove kue.
Nisam spavala; leala sam oslukujui dobovanje kinih kapi po krovu. Probudila sam se u
sivo praskozorje i pola da pomognem Valeriji da se okupa i sredi kosu. Ono to sam videla
dodatno me je uznemirilo.
U Valerijinoj sobi?
Ispred nje. Stari, oiljcima izbrazdani vojnik oterao je njenog telohranitelja Kasija.
Spavao je opruen na tvrdom mramornom podu ispred njenih vrata zamotan u ogrta.
Galba! Mislio sam da si rekla kako se pridruio svojim ljudima.
Za veerom, ali zatim se vratio. Nismo znale da je zamenio Valerijinog telohranitelja.
Galba je rekao da mu je njegov zapovednik Mark Flavije poverio odgovornost za Valerijinu
bezbednost, jer nema poverenja u gladijatore.
Kasije je preao preko ove uvrede?
Navikao se na to. Vojnici nisu potovali borce iz arena - zavideli su im na vetini, rekla
bih. Rob se povukao u udubljenje u zidu, a Galba je proveo no na podu. Pomislila sam da
je to udno mesto za starijeg tribuna.
Valerija nije znala da je on tu?
Ne dok joj ja nisam rekla.
To ju je razljutilo?
To joj je polaskalo. Jo je umnogome podseala na dete.
Gde je bio Klodije?
U oblinjem apartmanu. Galba ga je tog jutra pozdravio pitanjem da li mu je krevet
bio dovoljno mek. Izmeu njih se stvorilo instinktivno muko rivalstvo. Klodije mu je rekao

kako moe da spava na podjednakoj tvrdoj podlozi kao i stariji tribun. Galba je rekao da bi
rado prisustvovao tome. Klodije mu je uzvratio da je u stanju da se u svemu nosi s njim,
podseajui ga na to da su duni da Valeriji obezbede udobnost. Galba mit je odvratio da
mu ne trebaju lekcije od vojnika koji je nedavno poeo da se brije. Klodije mu je parirao
rekavi kako rimska mlade brzo sazreva. Odmahnula je glavom. To nije bio dobar
poetak.
Kakvo je tvoje miljenje o Galbi?
Ponaao se preterano prisno, s obzirom na to da nas je jedva poznavao.
Klimnuo sam, znajui koliko robovima smeta lana prisnost. Ocenjivao sam tribunove
akcije. Da li je pokuavao da izgradi saveznitvo s mladom? Ponizi mladog Klodija?
Naruga se Rimljanima? Da li ih je titio od stvarne opasnosti?
To nije bila prijatna no.
Zabavljala sam je priom o drugim stvarima. Uredili smo joj kosu, izneli boje za
minkanje i prvi put probali britansku ovsenu kau, koja je, po reima robova iz kuhinje,
titila od vlage. Zatim smo raspravljali o nadama i strahovima koji more sve ene. Do
iskrcavanja u Britaniju, venanje nam je izgledalo kao daleki dogaaj. Sada je bilo mnogo
blie. Ko zna kakav e Mark uistinu biti? Devojka je bila devica. Vie ena umire na
poroaju nego mukaraca od maa. Brak je enski pohod.
..Teila si je?
Pouavala.
Ti nikada nisi bila u braku?
Ne, ali upoznala sam vie mukaraca nego bilo koja supruga, voljno i nevoljno, od
brade do prepona i od ljubavi do lai. Na prvi pogled su zastraujui, to ih kasnije ini jo
zabavnijim Kao dostojanstvena gospa, trebalo bi da legne sa svojim muem u tami, bez
lampi, uvek u sobi. Upoznala sam mukarce na svim mestima i u svim poloajima, zgodne
kao mlade jelene i neugledne poput pasa.
Pretpostavio sam da se suoavam sa grubim oblikom zavoenja, nemonim pri susretu s
osobom mog senzibiliteta. Ipak, nervozno sam se promekoljio. S panjom je sluala tvoju
poduku? Bio sam oaran ovim uvidom u dubinu poverenja koje je vladalo izmeu njih.
Priala sam joj o korisnosti prstiju i ulja. Maslinovo ulje pomae da stvari lake klize,
sire spreava trudnou. Valerija je paljivo sluala. Takoe sam istakla vanost javne
fasade, bez obzira na ono to se meu suprunicima zbiva u privatnim odajama.
Naravno. Rimljanin e oprostiti svako privatno sagreenje ako se matrona u javnom
ivotu ponaa dostojanstveno, ljubazno i pokorno. Rimljani su izvor digniteta pronalazili u
miljenju drugih. ast je najplemenitiji cilj. Istakla si znaaj suzdranosti.
Poljubac u javnosti je nezamisliv, kao i zagrljaj.
Sloila se s tim?
Da li se ona ikada s neim sloila? Rekla mi je da joj treba partner, a ne gospodar.
Podsetila sam je na rei filozofa:
'Drugi mukarci vladaju enama.
Rimljani vladaju drugim mukarcima.
A nama vladaju nae ene.'
Ali uvek se mora voditi rauna o estitosti. ovek koji je neskriveno zaljubljen u svoju
enu jeste slabi.
To je nesumnjivo tano. Legije su napustile Marka Antonija delom i zbog nekontrolisane
strasti koju je oseao prema Kleopatri. Ljubav je dozvoljena, ali javno pokazivanje iste nije.

Da li se posle toga spustila na zemlju?

Tako sam mislila.
Uivala je u mojim pitanjima. Iskustvo mi kazuje da sve ene eznu za panjom, koliko i
visokorodne toliko i robinje. Nesigurne su koliko i tate.
Spremili ste se da napustite Londinijum?
Valerija je bila zabrinula. Venanje u maju je bio lo znamen. Bila je suvie nestrpljiva
da saeka povoljniji jun, pa joj je ostalo da se nada svetkovini u aprilu. Mark je mislio isto,
to je znailo da je Galba imao nareenje da nas to pre dovede.
Kakvo je bilo tvoje miljenje o starijem tribunu?
Savija se nasmejala, osmehom rimske graanke. Ponosan, ali optereen provincijskim
poreklom. Kao slukinja sam ga prozrela bolje nego patriciji. Naslaivao se naom
nelagodnou. Pomagala mu je da se osea ravnopravnijim.
Nisi mu verovala.
Oigledno je da je bio sposoban i estit vojnik. Nije krio da su ga poslali kao pratnja
zato to je Mark eleo da iskoristi njegovo odsustvo da bi se zbliio s garnizonom, a da je
on hteo da se upozna sa zapovednikovom buduom nevestom.
Poverovala si mu?
Moda je pokuavao da navede vodu na svoju vodenicu.
Da li je Klodije prihvatio Galbino vostvo?
Klodije se po svemu sem po inu smatrao monijim od Traanina. Traanin se smatrao
monijim od Rimljanina u svemu sem u poreklu.
To nije temelj dobrog odnosa.
Galba nije mogao biti neprijatan prema Valeriji. Nezadovoljstvo je, shodno tome,
usmerio prema Klodiju.
Jahali ste na sever.
Ne, iz grada smo izali peice. Valerija je bila u nosiljci.
Naravno, konji su zabranjeni u Londinijumu, kao i u Rimu. Proizvode suvie izmeta i
nesrea. Ko vas je pratio?
Osam konjanika. Klodije je objasnio da osmorica ine kontubernium, odeljenje koje
deli isti ator. Spavali su u garnizonu u severozapadnom delu grada. ekali su nas kod
cirkusa. Trgovac Kliburnije je postavljen na vii poloaj s kojeg e efikasnije otimati, a
pristalicama se oduio prireivanjem igara.
Nisam komentarisao njen napadni cinizam. Pohlepnost britanskih javnih slubenika bila
je poslovina. Korupcija je cvetala, intrige su ljudima postale druga priroda. Britanska
perfidnost je irom carstva bila poslovina, kao i egipatska prefriganost i grka arogancija.
Svaki izabrani zvaninik morao je da se udvara gomili. Londinijum ipak nije bio tako lo
kao njegova reputacija. Ulice su ravnije od rimskih, guva podnoljivija. Raspolagao je
obiljem vode koja je snano tekla iz brojnih fontana, obeshrabrujui pojavu bandi koje su
se otimale za kontrolu prestonikih izvora. Voda u odvodima je tako ivo tekla da je miris
fekalija i ubreta bio iznenaujue slab. Terme su bile prepune - to je, po mom miljenju,
bio jedini nain da se u ovoj zemlji valjano ogrejete.
Svi su hteli da gledaju Krispa u areni, produila je Savija, koije Plavih i Zelenih na
oblinjem hipodromu. Datum venanja je to uinio nemoguim, pa je Galba naloio svojim
ljudima da nas priekaju na trkalitu, pruivi im priliku da se pomeaju sa vozaima
dvokolica i bar nakratko osmotre egzotine ivotinje. To je, pak, dovelo do nevolja sa
slonom.
Slonom?
uli smo ga kako trubi sa razdaljine od nekoliko stotina metara. Kliburnije je naredio

robovima da ga podstiu na riku kako bi podsetio grad na predstojei program. Slon je bio
privezan za kolac. Galbini ljudi su ga muili, zabave radi, bockajui ga kopljima. Valerija,
inae slaba prema ivotinjama, nije mogla da slua njegovo tuljenje. Izletela je iz nosiljke
traei od njih da prestanu. Zver se odmah ustremila na nju.
Podigao sam obrve.
Nekako se oslobodio. Valerija se nala pritenjena uza zid amfiteatra. Odnekud se
pojavio Galba maui bakljom upaljenom na kuhinjskoj vatri. Stao je ispred devojke
pokuavajui da otera ivotinju.
Gledao sam kako slon ubija oveka, rekao sam, priseajui se metea u Kartagini.
rtva je bila groteskno spljotena. Tvoja gospodarica je nepromiljeno postupila.
Ima osetljivo srce.
Galbi, pak, ne nedostaje hrabrosti.
Tako izgleda.
Izgleda?
Klodije je izneo svoje sumnje. Zbog ega se slon oteo ba u tom trenutku? Kako to da
mu se baklja ba u tom asu nala pri ruci? Tada smo njegove zamerke pripisale ljubomori,
ali gledajui s ove distance...
Valerija je iz incidenta izala nepovreena?
Prestraena i spasena, dvaput u dva dana. Bila je uznesena opasnim iskustvom. Oi su
joj bile irom otvorene, koa se sijala, kosa padala u neredu...
Izgledala je zanosno.
Isuvie. Galba je svima rekao da nema vremena za cirkus, tvrdei kako se Marku nee
svideti to se oni zabavljaju dok on eka nevestu. Jedan od vojnika, Tit, rekao je da moe
razumeti zapovednikovo nestrpljenje. Ostali su se nasmejali, ali ja sam pocrvenela. Bio je
to govor prigodan za vojnike barake, ali nepodesan za ui jedne dame.
ta je uradila Valerija?
U tim vojnicima je uoila prizemnu iskrenost toliko razliitu od rimskog licemerja i
utivosti. Shvatila je to kao egzotino i zrelo muko ponaanje.
Znai, konano ste napustili grad.
Ne jo. Klodije se posvaao oko religije.
Religije!
Klodije je eleo da demonstrira bliskost sa vojnicima. Po imperatorovom nareenju,
hram Mitra je bio zatvoren, i nekolicina ljudi je gunala zbog uvrede nanesene vojnikom
boanstvu. Klodije me je pitao zbog ega se hrianski svetenici ne peru.
Tebe?
Znao je da slobodno ispovedam svoju veru. Znao je da se redovno kupam. Pretvarao
se da ne zna da su javna kupatila rasadnici poroka i politikih intriga. Rekao mi je da svi
znaju kako hrianski svetenici smrde. Objasnila sam mu da je to zbog toga to ne mare
mnogo za ovaj svet jer su zauzeti pripremama za onaj drugi. Tada je Galba podsetio
Klodija da je hrianstvo posle Julijanove smrti i Valentinijanovog stupanja na tron ponovo
postalo dravna religija, to je nateralo Klodija da izjavi kako se Konstantin preobratio
samo da bi se domogao zlata iz paganskih hramova i...
Jupitera mi! Toliko dogaaja a niste ni krenuli iz grada? Religija je u dananje
vreme opasna i pregrejana tema. Imperator Julijan je pokuao da vrati stare bogove, dok je
Valentinijan shvatio da se klatno politike moi pomerilo u korist novog. U Britaniji su
hriani jo uvek bili fanatina manjina, ali preobraanje je pospeivalo karijeru.
Netolerancija je odlikovala obe sukobljene strane.
Ljubomora nije dala Klodiju da se zaustavi. Nazvao je Hrista bogom robova, slabiem

koji je propovedao mir zbog ega je i bio pogubljen. Govorio je kako su hriani tirani,
reeni da ukinu religioznu slobodu. Nosai su se spotakli nakon ove uvrede, pa je Valerija
gotovo ispala na plonik. Uverena sam da do toga nije dolo zbog njihove nespretnosti. Bili
su hriani; neki od njih su se nali uvreeni.
Taj Klodije je bio budala.
Bio je mlad i ponosan, to je moda isto.
Valerija je bila paganka?
Nije imala jasno religiozno opredeljenje. Njeni roditelji su potovali stare bogove, ja
nove. Molila se Minervi. Flori i Isusu bez razlike, iako sam je uila da hriani ne priznaju
druge bogove.
,.ta je rekao Galba?
Naredio je svima da zatvore usta. Rekao je da rasprave o religiji uvek izazivaju nevolje.
to se njega tie, jo uvek nije video jasno izraeno boje miljenje o nekoj stvari. Kakva
korist od znamena, pitao je, koji tuce vernika tumai na desetine razliitih naina. Ciceron
je pitao da li su svi mrtvaci sa bojita kod Kane imali iste horoskope. Klodije je pitao
starijeg tribuna kom bogu se moli.
ta mu je ovaj odgovorio?
Bogu Spati. Rimskom konjikom mau.
Morao sam da se nasmejem. Taj Galba je nastupao kao jedina osoba obdarena zdravim
razumom! Ne iznenauje me to to se Savija uvredila zato to sam opasku starijeg tribuna
smatrao zabavnom. Hriane ne vole i zbog toga to ne podnose ale na raun svoje
pravednosti. Izazivaju podsmeh.
ta se zatim dogodilo?
Stigli smo do gradskih kapija. Tamo su nas ekali konji i zaprega sa mazgama za
Valerijinu devojaku spretnu. Galba je predloio koije sa posteljom, ali ona je instistirala
na brem nainu kretanju, iako je to znailo da e itavo putovanje provesti u sedeem
poloaju. Gledali smo kako se mukarci penju na konje u punom oklopu, s jednom rukom na
sedlu a drugom na koplju. Bio je to pravi podvig. Tada je Valerija obznanila da bi vie
volela da jae nego da se trucka na zaprezi. Galba je pitao da li od konja zazire koliko i od
slonova, na ta se ona pohvalila kako jae na enski nain s nogama postrance. Galba joj je
rekao da bojnog konja mora uzjahati u pantalonama, a ona mu je odvratila da su mukarci
roeni sa mnogo stvari, ali da pantalone nisu jedne od njih, i da svako, mukarac ili ena,
moe lako da ih odene. Galba se nasmejao, ali ja sam bila zapanjena. Konano ju je
Klodije zgrabio za ruku i otpratio do koija. Samo je on sauvao oseanje pristojnosti!
Gladijator Kasije je prihvatio uzde. Sela sam kraj njega, a Valerija iza nas, ispod zaklona,
nasred prtljaga. Reeno nam je da nas eka najmanje etiri dana puta. Noiemo u
rezidencijama i vilama. Prva je pripadala Kvintu Maksu...
Tako je, njega u sledeeg intervjuisati. A zatim vojnika, Tita. ekaju da zavrim s
tobom.
Zagledala se u mene. Gospodaru, odgovorila sam na sva vaa pitanja. Zar se neete
saaliti na mene?
ta bi trebalo da uinim?
Da me izbavite iz tamnice.
Porazgovarau sa zapovednikom o premetaju, zbog tvoje susretljivosti. Ali jo nisam
spreman za to da donosim odluku o tvojoj sudbini. Razgovarau s mnogo ljudi.
Posmatrala me je kao sebi ravnog. Na kraju e me poeleti uza sebe.
Pomislio sam da je ovo nastavak njene nespretne igre zavoenja. U mojoj postelji?
Ne, ve u umi, u koju je Valerija otila. I ti e morati da zae u nju.

IX

ila Kvinta Maksa, udaljena tri dana putovanja od Londinijuma, bila je prva
privatna rezidencija u kojoj je Valerijina pratnja odsela u Britaniji. Put kojim
su ili bio je u skladu s rimskom tradicijom, prav kao strela. Sekao je brda,
ume i premoavao reke, potoke i barutine, nemilosrdno gazei stare mee. Put je u
blizini Londinijuma bio dobro odravan. Veto postavljene ploe su poivale na ljunku, pa
je zvuk njihove povorke liio na dobovanje bubnja. Na strelomet s obe strane puta pruala
se travnata krevina, zatita od drumskih razbojnika. Konjika pratnja je jahala po obodu
istine umesto po putu tedei kopita nepotkovanih konja. Kako je povorka odmicala od
provincijske prestonice, put je bio sve loiji. Rupe nisu bile zatrpavane, ljunak je leao
rasut, bunje se ealo o ramena putnika, a mraz krunio kamene ploe.
U pitanju je novac, objasnio joj je Galba dok su kola poskakivala. Nikada ga nema
dovoljno.
Zidovi koji su odvajali britanske farme odudarali su od latinske preciznosti. Potovali su
reljef krivudajui preko neravnog terena sledei organsku simetriju parcela. Predeo je liio
na pelinje sae, kao seivom proseeno pravim rimskim putevima.
Povorka je kao vojna formacija imala pravo prvenstva nad svim uesnicima u
saobraaju izuzev vojnih jedinica u maru i carskih glasnika. Obini putnici, pokuari,
trgovci vunom i stokom, hodoasnici i zaprege sa senom morali su da se pomere na travu
proputajui Valerijinu procesiju. Svi su radoznalo posmatrali enu na visokom seditu u
sreditu kolone.
Svetloplavo platno i skerletni ogrta privren oko vrata titili su je od sunca i kie.
Sedela je uspravno, a raskona tamna kosa padala joj je po rubu kapuljae. Hrabro se
smeila dok su joj oi blistale. Telo joj je bilo oblo i vitko, a odea od egipatskog platna,
azijske svile i rimskog veza. Senatorova ki! U ruralnoj Britaniji bila je egzotina pojava
koliko i jednorog ili irafa. Ljubazno se smeila, prouavajui ljude koji su prouavali nju,
razmiljajui o njihovim mirnim, tihim ivotima.
Da li su joj zavideli?
Radovala se gostoprimstvu Kvinta Maksa. Mogla je mnogo da naui od provincijske
aristokratije. Domain imanja e dobiti na ugledu zbog gostoprimstva ukazanog ne samo
buduoj prefektovoj supruzi ve i senatorovoj keri. Na gozbi e pokazati najbolje to ima
zato to je carstvo poivalo na mrei od deset hiljada sloenih saveznitava, pa je napredak
zavisio od porodinih, prijateljskih, klijentskih lojalnosti i uzajamnih usluga. Svaki poziv je
bio proraunat, svaki prijem deo osmiljene strategije.
Galba je na putovanju ka severu bio paljiv; nije nametao stavove. Jahao je konja kao da
je srastao s njim, zveckajui prstenjem za pojasom. Iako je s lakoom zapovedao, nije bio
drutven. Odgovarao je kad bi ga pitali, inae se klonio razgovora.
Ova povuenost je, naravno, podstakla Valerijinu radoznalost umesto da je smanji.
Uoila je kako ga okruuje udan nemir, inei ga jo daljim i nedokuivijim.

ula sam da ste Traanin, tribune, rekla je kada je jaui napred-nazad du povorke
priao zaprezi.
Delovao je zateeno. Od ena se nije oekivalo da ponu konverzaciju. Bio sam.
Daleko ste od kue.
Ne. Nastojao je da objasni. Zid je sada moj dom. Vi ste daleko od kue.
On je smatra pridolicom. Zanimljivo. Kako je u Trakiji?
Napustio sam je pre dvadeset godina.
Sigurno ste neto zapamtili. Nije ni zavrila reenicu kad joj je palo na pamet koliko
je teko zamisliti Galbu kao deaia.
Trakija je trava. Po njoj lutaju konji.
Divno mesto?
Siromano. Granica, nalik mestu na koje putujemo.
Vi ste graniar.
Tako izgleda. Gledao je pravo ispred sebe, kao da se plaio da pogledom ne otkrije
slabost. Kako je sumnjala, Galba je bio mukarac koji se plaio slabosti. Moda je, poput
toliko drugih snanih mukaraca, zazirao i od ena.
Ali, vi ste i Rimljanin, nastavila je, trudei se da ga izmami iz ljuture. Ako bi shvatila
Galbu, moda bi shvatila Britaniju. Ako je elela da uspe u ovoj provinciji, morala je
prezreti njeno raspoloenje. Rimske devojice nisu dobijale obimnu poduku iz geografije
rezervisanu za deake, ali ona je uvek bila radoznala. Ponekad bi se sakrila iza tapiserija u
oevoj sobi sluajui kako mukarci glasno raspravljaju o zemljama, ratovima i
sporazumima na mestima koje je teko mogla zamisliti. ivot joj je podario ansu da neka
od njih izbliza upozna.
Ja sam rimski vojnik. Nikada nisam video Rim.
To je ve znala. Da li elite da ga posetite?
Pogledi su im se nakratko ukrstili, dovoljno da u njemu uoi udnju. Za Rimom?
Kuom? Prijateljstvom? Zatim se okrenuo. Nekada sam eleo. Ne bih rekao da i sad to
elim. Sumnjam u to da bi me Rim razoarao.
Pokuala je da ga pecne. Mislila sam da svi putevi vode u Rim.
Moj Rim je na granici, gospo. Sve moje ambicije su vezane uz petrijansku konjicu. To
vam se moe initi skromnim, ali to je sve to imam.
Shvatila je znaenje njegovih rei i osetila krivicu. Prati onu koja ga je liila poloaja!
Moj budui mu je va zapovednik. Verovatno nam zamerate. Da li je odan? Moe li mu
Mark verovati?
Nita ne moe doi u sukob s dunou, gospo. To je bio rutinski odgovor. Sem toga,
sudbina se zaas okrene.
Odgalopirao je ka elu kolone.
Kada bi se zaustavili da prenoe u javnim svratitima rasporeenim na svakih etrdeset
kilometara puta, ponekad bi primetila kako je iz daljine posmatra. Odavno se navikla na
muke poglede. Galbin pogled bi esto otklizao do nje, to ju je navodilo na zakljuak da
nije imun na njenu lepotu. Njegov pogled ipak nije bio jednoznaan. Nije znao ta da misli
o njoj. Smatrala je da moe itati umove momaka s kojima je flertovala u Rimu.
Osujeivala je njihove strategije i manipulisala njihovom enjom. Nije mogla prezreti da li
je ovaj mrzovoljni moni mukarac zainteresovan ili ljut na nju, impresioniran njenim
statusom ili podozriv prema njenom polu i dobi.
Tako ti je s njim, rekao joj je Tit. Sve ljude posmatra pogledom sokola, okom
trgovca. On je od onih koji malo priaju a jo manje mare za rei drugih. Nemoj se vreati.
Takav je sa svima.

Tiina ga, na neki nain, ini jo velianstvenijim.

I sam je toga svestan, devojko.
Da li je toliko neustraiv koliko izgleda?
Da li ste videli prstenje na njegovom pojasu
Nasmejala se. Izdaleka ujem kako dolazi, angrljaju kao zvonii!
To su trofeji, oduzeti od ljudi koje je pobio.
Bila je okirana. alite se!
etrdeset. Ako elite da shvatite Galbu, pogledajte u njegov pojas.
Prolazili su kroz zbrkano more jarkog zelenila, originalnu keltsku tapiseriju krivudavih
staza i talasastih polja, delo kulture koja nije imala potrebu za putevima i gradovima. Jahali
su preko panjaka i zelenih polja, proaranih malim vonjacima, povrtnjacima i umarcima
joha i breza. Vei gajevi su ispunjavali udoline i pokrivali vrhove brda. Na raskrsnicama
kamenih ograda nalazila su se keltska imanja, skupina okruglih ili pravougaonih kamenih
korala oko dve ili tri okrugle kue sa iljatim slamnatim krovovima. Tu je iveo patrijarh sa
matronom, decom i unuiima, ujacima i roacima, devojkama i babicama, u zajednici sa
svinjama, kozama, mlenim kravama, psima, piliima, guskama i glodarima, u kakofoniji
mirisa slame, stajnjaka i cvetnih zasada. Sivilo i zelenilo tog sveta naruavale su sjajne
tkanine na vratima i arene zastave na kunim krovovima. Britonci su se ponekad zaodevali
duginim bojama kao rimski cirkuzanti, borei se sa sivilom i sumornou svoje domovine.
Iz daljine su podseali Valeriju ne ustreptale leptire na barunastim poljima. Srce bi joj
zaigralo od nijansi crvene, plave i ute.
Slobodne farme su pokrivale samo deo seoske oblasti. Dugovi, bolesti, osvajanje i
oportunizam bacili su dobar deo Britonaca u zagrljaj krupnim zemljoposednicima,
vlasnicima plantaa sa po stotinu robova i seljaka zakupnika kojima su upravljali iz rimskih
vila. Kao rezultat ovog procesa, pojavili su se arhipelazi italijanskog reda u moru keltskog
primitivizma, ili je bar tako Klodije tumaio okolni pejza.
udi me to napredni rimski nain ivota nisu dosad svi prihvatili, glasno je
razmiljao. Jedno je kad ne zna za bolje. Sasvim je drugo kad ivi u susedstvu
nadmonijeg naina ivota a ne uspeva da se pobolja.
Sa istim uspehom se mogao obraati i svom konju poto ga ostali vojnici nisu sluali.
Reagovala je samo Valerija, koja se truckala na zaprezi oajna od dosade. U emu se
ogleda taj napredak, Klodije? U utapanju nezavisnog poseda u rimsko imanje?
U usvajanju savremenog komfora. Vodootpornog krova od crepa. Grejanja. Staklenih
prozora.
Barake pune problematinih robova. Opasnih dugova. Bezmernih poreza. Dugih dana i
noi bez sna.
Nesumnjivo je da opisuje naeg domaina, ali i pored toga e uivati u njegovom
gostoprimstvu.
Dakako, ali neu suditi o britanskim susedima dok lino ne upoznam nekog od njih,
steknem uvid u njihov nain ivota i shvatim njihova zadovoljstva.
Zafrktao je. Upoznae samo mulj i buve.
Radije bih se eala nego bazala okolo zatvorenog uma.
Nasmejao se. Malo je ena koje tako otro rasuuju!
Ti spada meu retke mukarce koje vredi sluati, uzvratila mu je kompliment, silno
odobrovoljivi mladia. Bar joj je ukazivao panju. Ostali mukarci su se drali na
odstojanju. Pazili su na nju izbegavajui svaku prisnost. titili su je, vodei rauna o tome
da joj se ne priblie.
I Klodije se oseao izolovano. Vojnici su mladog tribuna smatrali za aristokratu na

privremenoj dunosti, oficira koji se tek imao dokazati. U oima visokorodnog Rimljanina
izgledali su sirovo, a on njima oholo. Aristokrat nije imao kud do da se sprijatelji sa onim
kog su vojnici jo odlunije izbegavali, Kasijem.
Gladijatoru su teko padale njegove pohvale. Ne laskajte mi, tribune. Zabavljao sam
gomilu zbog ega me sad preziru. U areni nema slave, ve samo krvi, peska i, ako ste sreni
kao ja, jo jedne vrste ropstva.
Ipak, Klodije nije lako odustajao, vi ste strunjak za borbu. Kakav savet moete
ponuditi?
Kasije je zareao. Bol i strah vam mogu biti saveznici ako ih privuete na svoju stranu.
Ako udari prvi, bez milosti, udarie pravo na neprijateljevu volju.
Zar ast ne nalae to da protivniku dam vremena da se pripremi?
Groblja su puna asnih ljudi.
Dok je povorka klackala ka severu, devojka je od dosade brojala stubie i prouavala
okolinu sa istinskom radoznalou. Rim nije samo vladao ve je preobraavao osvojene
zemlje snagom svojih ideja. Nije se koristio samo maem ve i inenjerskom vetinom,
arhitekturom i agronomijom. Naporedo sa preostalim keltskim imanjima, postojale su i
pravougaone ureene naseobine, uurbani rimski gradovi od bele tukature sa krovovima od
crvenih crepova i zidom opasanim armijskim garnizonima sa vratima precizno postavljenim
na sve etiri strane sveta, zatim pisarnice, potanske postaje, grnarske manufakture,
majdani i topionice gvoa. Dim rimske industrije parao je plavo nebo, horizontalni tokovi
pokretani vodom neumorno su se okretali gonjeni prolenim bujicama. To je bio svet koji je
njen budui mu doao da brani.
U kasno popodne treeg dana, skrenuli su sa glavnog puta da bi uivali u gostoprimstvu
Kvinta Maksa. Komfor prave vile, konano! Proli su kroz prolaz u nasipu i nastavili du
aleje jablanova, pored niza uredno ograenih parcela. Svako polje, vonjak i ambar
svedoili su o akumuliranom imetku i epikurejskom ukusu vlasnika.
Vilu je titio omalterisani zid, a kad su se kapije irom otvorile, ugledali su vrt koji je
izmamio Valerijin uzdah. Videla je poznati prizor, vilu u obliku slova U sa vrtom i
bazenom u dvoritu, ruama i ljiljanima, biljem i ivicama, statuama i kamenim klupama.
Ispod senovite kolonade ekao ih je debeljukasti Kvint, glave pocrvenele od prolenog
sunca. Pored njega je stajala ena kraljevskog i ljubaznog dranja, sigurno Kalpurnija,
Kvintova ena. Priite, sperite prainu! veselo ih je pozvao Kvint. Napunite stomake!
Na dom je va, umorni putnici! Vojnici e prenoiti u dobrim krevetima, i svi e koristiti
Kvintovo kupatilo, prvo mukarci a zatim i ene.
Evo gde, ak i na rubu carstva, nailazimo na Rim, apnula je Valerija Saviji.
Ako je svet rimski, Rim je svet, dobila je poslovian odgovor.
Domaini imaju italijanski ukus!
Ili bar njihov novac.
Veera je poela u sumrak. Kvint i njegov sused Glida, doseljeni Gal sa poslovnim
interesima u obema provincijama, pozvali su Klodija i Galbu da im se pridrue u lealjkama
za obed. Valerija i matrona Kalpurnija sedele su sa strane na stolicama kako su obiaji
nalagali. Kalpurnija je otrim pogledima komandovala robovima pazei na to da ene na
pravilan nain ulaze i izlaze iz zone muke konverzacije. Dve gospe su se odmah
sprijateljile. Kalpurnija je posveeno prouavala sloenu Valerijinu frizuru, imitaciju
najnovijeg imperatorkinog stila, dok je Valerija zasipala domaicu nebrojenim pitanjima o
voenju domainstva u Britaniji. Kojom vrstom hrane provincija obiluje? Koji je najbolji
nain grejanja? Kako se najlake stie do luksuznih, uvoznih predmeta? Koji je pravilan
odnos izmeu rimskog gospodara i britanskog domoroca? Da li deca esto poboljevaju u

vlanoj klimi? Kako visokorodne ene paze jedna na drugu?

Uljne lampe su osvetljavale i grejale skup, a stakleni prozori u gvozdenim okvirima
spreavali su prodor veernje hladnoe. Ispod uzdignutog poda kruio je topli vazduh
zagrevajui prostoriju, ukraenu mozaicima koji nisu zaostajali za italijanskim. Svuda je
bilo bogatih tapiserija i italijanskog mramora; zid blagovaonice je krasila divna freska
rimskih brodova koji brode Hibernijskim morem. Valerija je mogla da zamisli kako uiva u
banketu u Kapui, ali raskona vila je neoekivano podstakla nostalgiju. Kako je svet veliki!
Poeli su sa predjelom od jaja, uvoznih maslina, ostriga, ranog zelenia i prologodinjih
jabuka. Kvint je podigao vinski pehar. Molim vas za ocenu ove berbe, dragi moji novi
prijatelji! Potreban mi je prefinjen sud!
Najkvalitetnije, velikoduno je odgovorio Klodije, odluan da u drutvu vieg stalea
bude ljubazan koliko je sa niim bio neljubazan. Dobro koliko i bilo koja u Italiji.
Kvint se ozario. Da li se moja uvaena goa slae s ovom ocenom?
Valerija je otpila lagani gutljaj. Iako nije razlikovala vina, Britonci su oigledno drali
do njenog miljenja. Odlino, dragi moj Kvinte.
Kako mi je drago to to od vas ujem! Tek to ste stigli iz Rima! Okrenuo se Galbi.
A vi, stariji tribune?
Ve imate dovoljno razliitih miljenja.
Vi ste uveni ratnik, hou da ujem i vae!
Ja sam navikao na tegobni vojniki ivot.
Znai da ste iskusni i otvoreni u izraavanju!
Galba je mrzovoljno posmatrao Kvinta preko kalajnog pehara, usnama dodirujui
njegov rub. Na trenutak je izgledalo da nee piti, pa se domain uzvrpoljio. Galba je ipak
potegao. Iznenadio je sve hitrinom pokreta; bio je brz kao maka.
ekali su.
Britansko, izgovorio je. Pokucao je palcem po ai pa je lepa robinja nasula jo vina.
Tribun ju je podlakticom pomilovao po butinama, a ona mu je odgovorila pogledom punim
zanimanja.
Kvint je obesio nos. Toliko je oigledno?
Bez uvrede. Ali tako je, nijedan poten ovek ne bi pomislio da je italijansko. Nije
skidao pogled sa Klodija.
Domain se primetno ozlovoljio. Naravno! U Britaniji je suvie vlano, suvie vlano i
hladno. Ako biste malo odloili polazak, rado bih vam pokazao moj vinograd. Plesan...
Ja samo pijem, nisam poljoprivrednik.
Ovo je vae vino. umeao se Klodije. No, sasvim je dobro, dragi Kvinte! Dobro kao i
bilo koje drugo!.
U Kvintovom glasu se oseala neverica. Zaista tako mislite?
Moram popiti jo jednu au!
Sada je zgodna robinja prila mlaem tribunu. Dok je sipala, aputao joj je u uvo,
posmatrajui njene grudi velikoduno istaknute niskom tunikom. Zatim se urno udaljila.
Mladi Rimljanin je ponovo otpio. Impresioniran sam vaim dostignuem.
Domain je odmahnuo glavom. Trudimo se koliko moemo, ali ivot u Britaniji je
obeshrabrujui. Vreme je loe a skupljai poreza sve gori. Onomad sam uhvatio jednog
kako meri neispravnim kantarom. Bez zazora je priznao prevaru i bez izvinjenja uzeo ono
to je po zakonu bio duan. Ipak, nije propustio da se ugradi izmislivi dodatni namet za
'administrativne potrebe'. Smejao mi se u lice - meni, Kvintu Maksu!
Zato ne protestujete kod viih vlasti?
I to sam probao! alio sam se magistratu, ali od toga nita nije bilo. Pisao sam

guverneru, nikada nisam dobio odgovor. Pokuao sam da se sastanem sa vojvodom, ali
reeno mi je da nema vremena. Kunem se, ko god se doepa carske sinekure, ne radi nita
ve prodaje maglu. Dobro vino dozvoljava oveku da zaboravi mnoge nevolje... ali ovde ni
vino ne mogu napraviti! Okrenuo se prijatelju. Glide, zar ti ne gradi hriansku kapelu?
Tako je, potvrdio je trgovac.
Smatrate li hrianske molitve efikasnim? ljubazno ga je pitala Valerija.
Smatram da javni poloaj upropaava poslovne ljude. Pokuali su da me nagovore da
postanem konzul, ali tako bih postao odgovoran za popravku drumova za ta nemam
dovoljno novaca. Moj prijatelj se zakaluerio da bi izbegao obavezu. Razmiljam o neemu
slinom.
Nije svako u provinciji nepoten, protestovala je Kalpurnija.
Nije, priznao je Kvint, ali neto kvari britansko drutvo kao i ovdanje vino.
Graanska svest opada. Rim je sve dalji.
Stvarno je prilino prihvatljiva, dragi Kvinte, ljubazno je primetila Valerija.
Britanija?
Tvoja ambrozija.
Nasmejali su se, a Valerija je pocrvenela.
Mirie na britanske barutine, alio se domain, u nadi da e mu se neko od gostiju
usprotiviti. Ima ukus kupusa i treseta. Prase bi ga obilo i utolilo e u bari.
Besmislice, rekao je Klodije. Ne obraajte panju na grubog kritiara iz Trakije.
Stariji tribun je hrabro i poteno postupio.
Ili se prevario u sudu. Dajte mu neka ponovo proba. Devojka se ohrabrujue
nasmejala.
To nije potrebno, progunao je Galba. Rekao sam ta sam imao.
Probajte ga jo jednom, ovaj put neto paljivije, insistirao je Klodije. Potvrdite
valjanost vaeg suda.
Stariji tribun se namrtio. Svi su ga posmatrali pa mu nije ostalo nita drugo nego da
nestrpljivim pokretom ruke pozove robinju da mu napuni au. Nije propustila da se i ovaj
put zavodljivo oee o njega. Galba ovog puta nije iskapio pehar, ve je samo srknuo.
Kvinte, nisam rekao da je loe. Ali britansko vino je britansko vino.
Spaliu okote, jadao se domain. Porazbijau krage.
Ne urite, blago ga je prekinuo Klodije, na vojni ekspert je upravo kuao izuzetnu i
skupu berbu koju sam lino doneo iz Italije a ne vae vino.
ta?
Zamolio sam robinju da ih zameni.
Ne razumem.
Tvrdim da ih stariji tribun ne razlikuje.
U blagovaonici je zavladala tiina.
Nije hteo da vas uvredi, jednostavno nije znao, nastavio je Klodije. Vae vino je
dobro, Kvinte. Izvinjavam se u ime itave druine.
Kvint je uzrujano odgovorio. Ne trebaju mi izvinjenja! Traio sam poteno miljenje!
Hoe da me obruka, mome? Galbin glas je grmeo kao daleka grmljavina.
Samo sam proveravao valjanost vaeg suda.
Galba je pogledao Klodija s nevericom.
Ne plae me tvoji smrknuti pogledi, tribune.
Moram rei, promucao je zbunjeni Kvint u nastojanju da smiri ono to je pretilo da se
pretvori u svau s nepredvidljivim ishodom, da i ja vie volim uvozno od domaeg vina.
U tom sluaju, menjajte ito za vino, rekao je Klodije kao da je u najmanju ruku

guverner. Vunu za platno. Olovo za gvoe. Neka svaki deo carstva uestvuje u razmeni s
najboljim to ima.
I da rizikujem da mi godinja etva potone u oluji ili nestane u sledeem ratu,
prokomentarisao je Glida.
Kakvoj oluji, kakvom ratu?
Imperator je sve slabijeg zdravlja. Naslednik ima samo osam godina. Ratovi za carsko
naslee naterali su me da pobegnem iz Galije.
U tome ste svakako uspeli. Politika carstva se ne oblikuje u Britaniji. Klodije nije
shvatao da je komentar zvuao uvredljivo.
Konstantina su za imperatora proglasili vojnici u Ebarakumu, podsetio ih je domain.
Odatle je poao u osvajanje carstva. Ne kaem da e neprijateljske trupe doi ovde.
Problem je u tome to britanske legionare alju da se bore, tamo, u Galiji i Iberiji. Kada
odu, Pikti i koti postaju nemirni. Franci i Saksonci napadaju.
Gde napadaju? pitala je Valerija.
Na obalama. Ili na Zidu, na koji si se uputila.
Bogova mu, ne priajte nita to bi moglo uplaiti zapovednikovu zarunicu! pobunio
se Klodije.
Tako je, Kvinte, prekorila ga je Kalpurnija. Razoarenje vinom ti ne daje za pravo da
plai ljupku nevestu. U Petrijani e biti bezbednija nego u Rimu.
Kvint je izgledao iznenaeno. Nije hteo da uvredi senatorovu ker. Naravno, naravno.
Preterujem. Ali treba rei da Rim ignorie nae probleme.
Valerija mu je darovala osmeh oprotaja. Rimska energija koju traite stigla je u obliku
mog Marka, obeala je.
Dobro reeno! Trebalo bi da svi mukarci imaju takvu odanost! I to jo pre venanja!
Bogovi znaju da je mali broj mukaraca stekne posle venanja, rekla je Kalpurnija.
Na to su se svi nasmejali. Kvint je s olakanjem pljeskom dao znak za iznoenje glavnog
jela.
Molim vas, shvatite da nisam hteo da vas zaplaim, Valerija, nastavio je domain.
Stigli ste na dobro mesto, da ivite sa dobrim ovekom. Ponekad mi je jezik bri od
pameti.
To je tako zamorna navika, blago ga je ukorila supruga. Varvari su sve drskiji a nae
posade sve malobrojnije.
Zid se jo dri, pompezno je rekao Klodije. Iza njega moete mirno spavati, Kvinte.
Cenim vau hrabrost, mlai tribune. Ne elim da vas omalovaavam, ali tek vam
predstoji sluba na severu.
Pravo velite. Klodije je zauzeo pomirljiviji stav. U vojnim stvarima, za razliku od
vina, ustupam prvenstvo starijem tribunu. Pokuavao je da izgladi sukob.
Domain se oglasio. A vi, Brasidije, kao oficir sa dugim staom na Zidu, da li ste
sigurni kao i na mladi tribun u to da garnizon moe da izdri u sluaju izbijanja
graanskog rata?
Galba je znalaki odmeravao robinju u uglu. Njeno uee u Klodijevoj zaveri jo jae
je podstaklo poudu. Odluio je da ne pootrava sukob. Evo prilike da se konano sloim
sa mlaim tribunom, polako je rekao. Sutina nikada nije bila u brojkama, Kvinte. Ve u
strahu, generisanom rimskom voljom!
Upravo to i dovodim u pitanje! Rimsku volju!
Ne, osporava moju volju. Dok ja budem hteo, nijedno varvarsko pleme nee ugroziti
Hadrijanov zid. Moja volja stvara taj strah. Ona odrava carstvo i Hadrijanov zid.

tpustio sam zemljoposednika Kvinta Maksa iz svojih odaja, nemirno prebirui

po prikupljenim informacijama. U dananjem carstvu samo je jedan korak
delio vrlinu od izdaje. Shvatio sam da izvetaj mora biti izuzetno paljivo
sainjen. Koliko mogu kriviti aktere ove prie? Koliko samu imperiju?
Valerija je, nesumnjivo, stigla u Britaniju u naroito osetljivom trenutku. Klju
razumevanja ovdanjih dogaaja ne lei samo u njoj ve i u ostarelom imperatoru i
rasporedu legija. Da li upravljamo dogaajima ili se povodimo za njima? to sam stariji,
vie sam sklon suprotstavljanju sudbini i ei u reakcijama na trendove koje sledimo ne
opaajui njihovu sutinu. Jasno mi je da se svet menja na nain koji me duboko
uznemirava. Nelagodnost je pojaana injenicom da ne mogu rei ta se to zapravo menja.
Sledei ispitanik je vojnik Tit, i nadam se da e mi svojim jednostavnim vojnikim
rasuivanjem pomoi da dublje proniknem u ovu zagonetku. Da e mi objasniti poslednji,
udni deo Valerijinog putovanja na sever, ka tvravi na kojoj je zapovedao njen budui
mu.
Ostaju vee misterije. Svedok sam naroitog nemira u carstvu. Postoji li neto u
ljudskom duhu to nadjaava zadovoljstvo i spreava samoispunjenje? Rim obezbeuje mir,
trgovinu i toleranciju. Uprkos tome, u iteljima carstva gori nejasan plamen udnje za
neim neopipljivim i neiskazanim, za opasnom slobodom koja izaziva haos. On se delom
raa iz uznemirujue strasti za religijom, neprestanog ljuljanja klatna religiozne
naklonosti, od starih bogova ka raspetom Jevrejinu. Delom se radi i o detinjastoj pobuni
protiv autoriteta. Deo ine istinske potekoe sa porezima, obezvreenim novcem i
cininom korupcijom.
Vie nema istina, ve samo stavova. Hriansko verovanje negira prava steena
roenjem istiui itnijormnu jednakost. Kao da patricij i rob mogu deliti isti raj! Pojava
katastrofa u tim uslovima ne treba da udi. Ipak, moram biti oprezan pri formulisanju
zakljuaka. Rim trai greke u pojedincima ne u samom sebi.
Moda problem lei u samoj Britaniji. Tako je daleka, maglovita i teka za upravljanje.
Severna treina nije nikada osvojena. Odavde se neprekidno regrutuju uzurpatori. Sami
Britonci su jo uvek grubi, nepromiljeni, skloni kavgi i nezahvalni. ovek se pita ta bi se
dogodilo kad bi napustili vlano ostrvo i stvorili sopstvene imperije. Moda je bolje ostaviti
ih na miru ovako sirove, okruene hladnim i uzburkanim vodama u ovoj zabiti.
Moje je da istraim jedan incident. Ali govorei s ovim ljudima, ne mogu a da se ne
zapitam treba li Rim da ostane ovde.

XI

ruini je trebalo jo est dana da stigne do Ebarakuma, sedita este

pobedonosne legije. Uprkos nestrpljenju, Valerija je sa zadovoljstvom
oekivala dan predaha od klackanja u sporoj zaprezi. Lea su je bolela. Nije
mogla ni da zamisli da putovanje moe biti tako sporo i tegobno! Sa zadovoljstvom je
proitala majino pismo koje ju je ekalo u Ebarakumu. Poslato je nakon njenog odlaska iz
Rima, carskom potom, i preteklo sporu povorku.

Valerija je posluno pisala o zdravlju i dobrom raspoloenju, ali ta je jo mogla rei?

Tek je trebalo da se sretne s muem, da ne govorimo o venanju! Od kad zna za sebe,
pokuava da ivi po rimskim idealima. Nisu joj bila potrebna podseanja. Dovoljno joj je
bilo zanovetalo zvano Savija. Odavno se srodila sa utogljenom tradicijom, hiljadu godina
starom istorijom uvenih bitaka, poslovica, pounih pripovesti i preklapajuih religija koje
su na jedan veoma dosadan nain oblikovale ponaanje graana. Rim je oboavao
sopstvenu prolost. Da li e je i suprug pouavati rimskoj vrlini? I da li e ona na isti nain
muiti sopstvenu decu?
Najverovatnije. Nije teila pravoverju. eznula je za zagrljajem snanih ruku.
Galba se nakratko sreo sa vojvodom Fulofaudom. Razgovarali su o pitanjima
organizacije i zadacima petrijanske konjice. Preuzeo je i poiljke namenjene tvravi.

Pronaao je Valeriju i Klodija objasnivi im promene u planu.

Produierno putovanje za nekoliko dana. Moramo posetiti Ukselodunum, na
zapadnom kraju Zida.
Valerija se usprotivila. Putujem due od mesec dana!
Stigli su bojni konji iz Hibernije. Vojvoda mi je naredio da ih odvedem u Petrijanu.
Mislio sam da je naa misija da odvedemo Valeriju, protestovao je Klodije.
Tako e i biti. Ali u tvravu e stii sa novim konjima.
Ne odobravam ovo skretanje.
I ne mora.
I ja sam tribun, Galba.
Samo po imenu. Tek treba da se potvrdi na delu.
Nareeno mi je da pratim zapovednikovu nevestu!
Njena je dunost da poe sa mnom.
Klodije nije prestajao da negoduje i gestikulira dok su jahali na sever pa otro skrenuli
ka zapadu. Brzinu kretanja diktirala im je spora zaprega. Neka nas otprati u tvravu, pa
onda nek' ide po proklete konje.
Imamo li izbora? odgovorila je Valerija. Zar nije dobio nareenje?
Koje nismo ni videli ni uli. Nareenje koje je potpuno suprotno onom koje je tvoj
budui mu poslao. Vie odgovara Galbinim nego tvojim potrebama.
Kako mu ovo skretanje moe odgovarati, Klodije?
On je graniar! Mito i zarada ispod ita. Tako je irom carstva. Da li u Ukselodunum
idemo samo da bismo preuzeli konje?
Preterano si sumnjiav!
Zato ne bih bio? Preoteo mi je zadatak pratioca, nametnuo se kao tvoj spasilac, a sada
te vue za sobom do novih konja. Klodije se nagnuo napred. Prole noi sam ga uhvatio
kako se iskrada da bi porazgovarao sa nekim razbojnikom ili skitnicom.
Iskrada?
Izaao sam da se olakam kada sam uo Galbin prigueni glas. Priao je sa nekim
Keltom u kapuljai. Kada sam ih pozvao, onaj drugi se bez rei izgubio. Galba se razbesneo
tvrdei da je skupljao podatke od nekog Areanija, pijuna sa severa. Oni prodaju
informacije za novac.
ta je u tome loe?
Zato me nije uputio u pojedinosti? Mogao je neemu da me naui? ta ga spreava da
ukljui i mene?
Pogledala je Galbu, koji je jahao stotinak koraka ispred njih. Voli da radi sam.
Zato nas optereuje svojim turobnim stavom? Ilo nam je dobro dok se nije pojavio.
Opet se susreem sa instinktivnim i besmislenim mukim rivalstvom, pomislila je
Valerija. Deaci se prepiru oko praznog statusa, prolivaju krv zbog razloga koji za as
bivaju zaboravljeni. Stvari postaju jo gore kad se u sve umea ena. Mark ga je poslao da
bi razvili partnerstvo.
Jak mi je to partner. Ponaa se prema nama kao prema deci. Napustimo ovaj dosadni
karavan i poimo ravno ka tvom muu. Bacio je pogled na nju i jurnuo napred, jaui kao
Galba, sam.
Na putu ka severu, uroenika sela su se proredila a put zaao meu niska i zaobljena
brda. Umesto itnih polja i povrtnjaka, sad smo posmatrali panjake, barutine i movare.
Pejza je bio istakan jezerima, a nad njim su letela gusta jata patki i gusaka sletajui na
vodu kao proleni grad. este kine oluje ostavile su isprano nebo; oblaci su se nadnosili

nad putnicima kao ruevna zdanja od belog mramora. Vetar je duvao preko sivog horizonta,
a retke duge ukazivale su na mesta gde je sunce probilo omota oblaka. Putnici su dvaput
naili na manje grupe jelena koji su namah zali u zaklon ume. Prisustvo divljih ivotinja
naglaavalo je promenu s kojom su se putnici susretali napredujui na sever. Jo uvek su
nailazili na gajeve mladog i pravilno posaenog drvea, ali i na iroka prostranstva prastare
umske divljine koju su seljaci odasvud kao mravi grizli ujedima gvozdenih sekira.
Jo uvek nisu videli Zid.
Koliko emo vremena utedeti ako ne poemo za Galbom ve pravo ka Marku?
konano je upitala Klodija.
Pogledao ju je sa novosteenim samopouzdanjem. Najmanje dva dana.
Drugog popodneva stigli su do malene naplatne stanice sa vojnom posadom na irokom
brdu Bravonijakum. Zatravljena staza se odvajala na istok iezavajui u umi. Vodila je ka
Zidu.
Dok su pojili konje, Klodije je obavestio Galbu. Ovde se rastajemo.
Tribun se namrtio. ta? Ko se rastaje?
Odlazim sa enom. Nema potrebe da Valerija odstupi sto pedeset kilometara od
predviene marrute. Prouio sam mape. Petrijana je na dan jahanja odavde na sever, kroz
onu umu. Moja nareenja, overena Markovim peatnjakom, nalau mi da je otpratim do
tvrave, nema ni pomena o konjima. Poveu je sa sobom.
Galba se nacerio. Ne zna put.
Snai u se.
U toj umi, ne bi mogao da nae ni sopstvenu zadnjicu.
Klodije je sauvao pribranost. Zaprega te usporava. Pouri po konje, pa e nas stii
pre Petrijane u koju emo ujahati zajedno. Tako emo svi zanoiti u pravim krevetima dva
dana ranije. Pokuao je da zvui autoritativno. Iako ga je Galba nadmaivao po inu,
zaostajao je za njim po poreklu.
Gospi je potrebna zatita, rekao je vii oficir.
Obezbediemo je Kasije i ja. Pozajmi mi vodia, ako eli, ali pusti me da izvrim svoj
zadatak dok se ti bavi tvojim.
Valerijino srce je snano tuklo. Htela je da to pre okona ovo putovanje! Slaem se s
njim, progovorila je. elim da poem sa Klodijem.
Galba je gnevno posmatrao. Tako znai: odabrala je deaka. Ostali konjanici su
neupadljivo klimali. Dozlogrdio im je lagani tempo. Ovo je bila ansa da utede na
vremenu.
Ako je povede tom stazom, upozorio ga je Galba, radi to na svoju ruku, mlai
tribune.
Klodije je klimnuo. Tu odluku donosim laka srca.
To je i moja odluka, rekla je Valerija.
Galba ih je posmatrao. Nije urio sa odgovorom. Nek' vam bude. Dau vam Tita kao
vodia.
Klodije je klimnuo. Mislim da je to najpametnije.
Ubedi me u to. Galba je razmenio nekoliko rei sa vojnikom koga e im pozajmiti,
potapao ga je po leima i skoio u sedlo. Sreemo se u Petrijani! Prtao je od energije
nakon donesene odluke. Njegovi ljudi su urno uzjahali konje, kao da ele da to pre
napuste dosadno predavanje. Konjica se udaljila u galopu, osloboena spore zaprege. Za
tren su nestali s vidika.
Najzad slobodni, proaptao je Klodije dok se topot kopita udaljavao.
Valerija se okrenula posmatrajui stazu kojom e putovati kroz umu. Grupa je

najednom izgledala mnogo manja a uma mnogo vea. Drvee je formiralo pokrov od
blistavozelenih kronji. Nadala se da Zid nije daleko.
Klodije je pokazao na stazu. Idemo li ovim putem, Tite?
Naravski, tribune rekao je vojnik. Kratka etnja kroz umu, i kui smo.
Krenuli su sutradan ujutro. Proli su pokraj nekoliko zaputenih britanskih imanja, zatim
kroz neureene travnjake koje su ubrzo zamenile vrzine i barutine. Staza je vijugala du
krivudavog, brzacima bogatog potoia obraslog brezom, jasikom i vrbama. Nestajala je u
tunelu, iza zelenog zida od sveeg lia. Zali su u njega pa ih je uma za tren progutala.
Pod gustim kronjama bilo je mranije i sveije.
Valerija se nagnula ispod platna na koiji da bi osmotrila okolinu. Drvee je izgledalo
staro koliko i vreme. Nakon irokog rimskog druma sa istinom na obe strane, u umi se
oseala teskobno. Svetlost je tu bila priguena i zelena. Pritiskala ih je kao voda. Vijugavo
korenje slino guterovim stopalima gmizalo je iz podnoja golemih vornovatih stabala.
Orijako drvee se opsceno grlilo granama. Neka stabla su bila prava, druga zlokobno
nagnuta, i sva su kripala pod naletima vetra. Drvee u italijanskim umama bilo je manje i
ree, staze ire, a raskrsnice obeleene hramovima. Britanske ume su delovale primitivno i
neistraeno.
Krivudava staza poploana prologodinjim jesenjim liem zamenila je prave puteve na
koje je navikla. Nije videla ta vreba ispred a ta iza povorke. Zaprega je poskakivala i
naginjala se, esto se zaglavljujui u blatu iz kojeg ju je vadio snani Kasije. Rojevi
insekata su lebdeli iznad stajaih voda. Ptiji glasovi su brzo utihnuli. to su dublje zalazili
u umu, bila je sve mranija, vlanija i tia. I oni su bili tihi: ulo se samo pucketanje kone
opreme i kripanje osovine.
S olakanjem su izbili na mesto gde je staza presecala bistru reicu. Podigli su glave
eljni slobodnog neba. Tit i Klodije, su sjahali da napoje konje dok je Kasije sa putnicama
siao sa zaprege. Podelili su obrok od hleba, voa i sira. Jeli su u tiini.
umski zidovi su tvorili zelenu jamu, iz koje se jedini izlaz otvarao u nebo. Nad
istinom su jezdili beli oblaci podseajui na trbuhe jata nebeskih laa posmatranih sa
morskog dna. Zelene vrbe su natkrilile potoi kao beskrajni niz presamienih slugu,
milujui vodu krajevima najdrskijih grana. Valerija je odluila da se zavue ispod njih.
Grane su se zatvorile za njom tvorei zeleni zastor. umska kuica! Tako debelo stablo,
tako guste grane! Korenje vrbe je sezalo do vode. Balansirala je na jednom od njih
posmatrajui bistri bazeni. Tragala je za ribom. Trgla se kad je nekakav oblik prhnuo kroz
vodu zapanjujuom brzinom. Kako je slobodna! Pliva gde hoe! Nije bila zarobljena poput
veine ljudi zamornim obavezama i mreom saveznitava, ljubomore i braka.
Poslednja misao ju je prenerazila. Shvatila je da je Mark sve blii. Istovremeno joj se
uinio dalji no ikad.
Zaulo se krckanje granica. Vojnik Tit se probijao kroz granje vrba nakon to se
olakao u reici. Nesigurno je zastao, iznenaen i postien Valerijinim prisustvom.
Nije li ovo velianstvena kronja, Tite? zapitala ga je, pomaui mu da prevlada
nelagodnost. Kao da sam pod majinom suknjom.
Jo uvek je delovao napeto.
Gospo, vi ste prva koja na taj nain govori o vrbi.
Ne oseate se lepo pod njenom kronjom?
Nijedan Briton se ne bi tako oseao.
Zaista? ta Britonci misle o vrbama?
Pogledao je dole. Britonci ue decu da nikad ne smeju zaspati meu njenim kvrgavim

stopalima zato to e ih ona dohvatiti i povui u podzemlje. Korenje e ih odvui ako duh
drveta nije zadovoljen.
Pogledala ga je nesigurno. Sigurno ne verujete u to.
Nita slino nisam video, gospo. Pokazao je nagore. Kau da zna da dohvati device
za kosu, a zatim da ih podigne sa zemlje tako da one bespomono vise. To je svakako
kojetarija. Ipak se ne zadravam ispod njih. Kelti potuju boga vrbe darujui ga krvlju.
Krvlju?
Esusu, bogu drvea, poklanjaju ivotnu sutinu. Kelti veruju u to da on daruje
bezbedan prolaz samo ako mu se ponude ljudske rtve. Rimljani su okonali ovu praksu, ali
moj prijatelj Servijus je jednom video ljudsku lobanju u podnoju vrbe.
Valerija je rairila oi. ta je uinio?
Prekrstio se i pobegao. On je hrianin.
To se sigurno davno zbilo.
Moda, ali uo sam da se stari obiaji vraaju. ivot je sve nesigurniji a vera sve
slabija. Ljudi se okreu svakom bogu koji bi mogao pomoi. Ne zazirem ni od kog,
potujem sva svetilita.
On je, naravno, bio samo neobrazovani vojnik. Znala je da ne sme verovati legionarskim
priama. Uprkos tome, usput se pitala ta je stvarno videla u vodi. U svakoj dubokoj umi
moglo je biti utvara ili duhova umrlih. Da li je videla nekog duha u vodi? Ispriala je
Klodiju ono to je ula od Tita.
Podseaju me na crne germanske ume, odgovorio je mranim tonom. Tihe kao
grobnica, prekrivene tako dubokim slojem borovih iglica da ne moe uti sopstvene
korake. Samo more mranog drvea, pravog kao hramovni stubovi, i odjednom... neprijatelj
za vratom! Trgnula se, izmamivi mu osmeh. Var je umarirao u njih na elu tri legije, da
iz njih nikada ne izae. Pojaanja su pronala samo gomile kostiju.
To je bilo pre tri stotine godina.
Rim otad nije pokuao da ovlada tim umama.
Valerija je zamiljala nevidljive armije ogromnih plavih Germana kako se unjaju od
drveta do drveta darujui svakog mranog i krvavog boga italijanskim lobanjama. Moda
bi mogli poi nekim drugim putem, predloila je. Zato ne bismo obili ovu umu umesto
to idemo kroz nju?
Suvie je kasno za to. Sad nemamo kud. Okrenuo se. Jel' tako, vojnie?
Jakako, tribune. Tit je stajao na istini sa uzdama u rukama posmatrajui zeleni tunel.
Koliko jo ima do kraja?
Ne znam. Put traje due no to sam oekivao.
Klodije mu se zabrinuto obratio. Sluti li nevolje?
Ne. Ali gledam u pravcu iz kojeg mogu oekivati iznenaenje. Oslukivao je jo malo,
naglo se vinuvi u sedlo. Hajdemo. Pourimo. Ne elimo da nas mrak uhvati na putu.
Ponovo su krenuli stazom. Valerija je poelela Galbino drutvo.
inilo joj se da su zali u stariji i tii deo ume. Potoi se udaljio od njih, odnosei
ubor. uli su samo topot kopita i kripu zaprege. Prelazili su kilometar za kilometrom.
uma se inila beskrajnom.
Konano su izbili na ravno pare puta. Pogled se pruao nekoliko stotina metara napred.
Zastali su naprezajui se da vide svetlost na kraju zelenog tunela, nagovetaj kraja puta, ali
uzalud, poto se staza inila tamnijom no ikad. Tada se neto pomerilo u tami nalik
nervoznom trzaju jelena.
Titova ruka se instinktivno nala na drci dugog maa.
ta je to? pitao je Klodije.

Vojnik je aputao. ovek, rekao bih.

U senkama se nazirao jo jedan nemirni oblik. Verovatno drvosee. Odjahau ispred
vas da bih saznao ta ovde rade. Sledite me to bre moete. Tit se naglo stutio niz stazu u
galopu. Skrenuo je u gusti na mesto gde su ugledali senke. Nestao je. Isprva su uli kako
vie za strancima, ali uskoro je zavladala tiina.
ekali su sa nelagodnim oseajem da su preputeni sami sebi sve dok Klodije nije
poterao konja. Poimo polako napred, rekao je. Kasije, budi oprezan.
Gladijator je vre stegao uzde i lagano krenuo stazom, pratei tragove konjskih kopita
koje su razgrnule sloj lia iznad blata. Sve je opet bilo mirno, kao da je Tit iezao.
Oseam se nelagodno zbog njegovog odsustva, alila se Valerija. Samo on zna put.
Pratiemo stazu, odgovorio je Klodije. Na vodi pokuava da iznenadi nevolju
umesto da ona iznenadi nas.
Kakvu nevolju?
Mladi tribun se osvrtao po gustoj umi. Nita ne vidim, rekao bih da je sve mirno?
Isuvie mirno, rekla je Savija. U Rimu nikad nema mira, niti ikad vlada mrak.
Zaprega se uspela na nisko brdo odakle je staza silazila u tamnu udubinu. Gde je Tit? Da
ih nije napustio? Drvee e se uskoro prorediti...
Tiinu je iznenada zaparao snani ptiji zov. Klodije se uspravio u sedlu. Da li ste
uli? Odgovorio mu je jo jedan poziv. Odavno nismo uli ptice. Sigurno se pribliavamo
kraju ume...
uli su krckanje grana iznad njih. Neto veliko je palo ispred mazgi praeno kiom
granica i lia. ivotinje su zastale. Savija je vrisnula, a Valerija instinktivno uhvatila
ogradu zaprege. Poelela je bode.
Deavalo se neto strano.

XII

ogova mu! povikao je Klodije okreui konja. Lopovi! Nakon toga, uma je
eruptirala. Drugi napada je skoio obarajui Rimljanina iz sedla pre no to je
ovaj potegao ma. Pali su u iprag, kotrljajui se. Zaustavili su se, i napada se
naao na iznenaenom Rimljaninu. Prikljetio mu je ramena kolenima upirui vrh noa u
mladievo nezatieno grlo.
Gladijator Kasije je skoio sa zaprege grabei koplje, samo da bi se suoio sa dva strelca
koja su ciljala u njegovo oklopom nezatieno srce.
Iz grmlja i kronji iskoilo je jo bandita. Zaas ih je okruila uma maeva i kopalja.
Posmatrale su ih svirepe oi bradatih razbojnika naoruanih glomaznim orujem, u odei
zemljane boje.
Rimljani su za tren oka bili savladani.
Smrt eka svakog ko bude pruao otpor, rekao je voa razbojnika. Obiao je mazge da
bi bolje osmotrio zagrljene ene.
Imao je maje kretanje. Ko je to? Visok je i odvratno maskiran, pomislila je Valerija.
Imao je dugu kosu, bio je glatko izbrijan po rimskom obiaju, polovinu lica je obojio u crno
a drugu polovinu u zeleno. Na kosi i izmama imao je dosta lia a na britanskim
pantalonama zataknutim u izme mnogo blata. ivotinjski izgled kvarile su zapanjujue
plave oi. Zraile su opreznou, samopouzdanjem i inteligencijom. Na leima mu je visio
dugi varvarski ma, a za pojasom mu se klatio no dug koliko i rimski gladijus. Nije
potegao nijedno oruje. Nije nosio oklop. Poluotvorena tunika je otkrivala potamnele,
miiave grudi. Govorio je tiho, dobrim latinskim.
Daleko ste od kue, draesna gospo.
Zalud se osvrtala oekujui pomo. Klodije je leao bespomono prikovan za tle, s
napadaem na grudima. Kasiju su svezali ruke i neki bandit mu je aptao u uvo. Savija je
irom otvorenih oiju zurila u vrh koplja uperen u jednu od krupnih dojki. Matarije o
krvoednim bogovima i unjajuim varvarima u trenutku su postale stvarnost.
Na put ste, kako vidim, krenuli sa mnogo prtljaga, nastavio je poglavica preturajui po
prtljagu kao po dedovini. Potegao je no i redom sekao zaveljaje. Iz jednog je ispao zlatni
nakit, runo ogledalo, boica parfema, oniksna figura propetog konja, vunene arape, tabla
za igru, kuvar... izvezeni laneni araf, kakav se prostire prve brane noi, drsko je izloio
radoznalim pogledima bandita. Neto ga je nateralo da zbunjeno zastane.
Ponela si iarke u umu? Ispale su iz pamune vree. Valerija se ukoila i ponieno
skrenula pogled.
Ostavi je na miru, ili e biti raspet i ostavljen vranama na milost i nemilost, varvarsko
kopile... Klodijevu pretnju prekinuo je bandit na njegovim prsima pritisnuvi mu no uz
grlo. Poglaviine oi su na tren zasjale. Ubij brbljivca.
Ne! Molba je izletela iz Valerijinih usta pre no to je shvatila ta ini. Nemojte ga
povrediti!

Tako znai. Namazani poglavica je podigao ruku zaustavljajui egzekuciju. Ona zna
da govori! Moli za drugog! Da li je ovaj slabi tvoj ljubavnik?
Bila je okirana. Naravno da nije!
Tvoj brat?
Moj pratilac.
Od njega nisi imala bog zna kakve koristi.
Bespomono se osvrnula se oko sebe, udei za Galbinim monim prisustvom.
Sluajte. U blizini je odred rimske konjice, i uskoro e biti ovde. Ako nas pobijete, lovie
vas do poslednjeg. Uzmite ta elite i beite.
Lopov se pretvarao da ozbiljno razmatra njen predlog. ta misli, ta bih mogao
poeleti u ovoj umi, na tlu mojih predaka?
Ovo je rimska uma, uzvratila je. Zvuala je hrabrije no to je uistinu to bila.
Nedaleko odavde je moj a ne tvoj dom.
Stvarno? O kakvoj se kui radi?
O domu petrijanske konjice.
Nije izgledao impresionirano. Ova uma je dom Dagde, velikog i dobrog boga koji se
ovuda etao mnogo pre Rimljana. Dagda je jo uvek odrava za raun mog naroda, trebei
uljeze. uma nam daje sve to elimo, tako da nam nita od tvojih stvari ne treba.
Ako je tako, pusti nas.
Sem, naravno, iarki. Podigao je jednu. Veoma interesantno.
Potiu sa mediteranskog kamenog bora. Nosim ih kao poklon buduem muu.
ta e mu umski otpaci?
On veruje u Mitru. Ove iarke se pale kao rtve boanstvu, kao zalog zatite i
besmrtnosti. One su svetinja za rimske oficire.
Besmrtnosti? To ga je zanimalo. Ko je tvoj budui suprug?
Mark Flavije, prefekt petrijanske konjice.
ovek se nasmejao. Prefekt! On, u tom sluaju, ima vie ljudi od mene pa su meni
potrebnije. Uzeo je vreu iarki iz zaprege. Zadrau ih, a sve ostalo u ostaviti, gledao
je naokolo kao da razmilja, osim... tebe. Pogled mu se smirio na njoj. Ukrasiu pleme
rimskom lepoticom. Namignuo je ostalima.
Valerija se vre zamotala u ogrta stiskajui bro sa morskim konjicem.
Prihvata li moj poziv?
Nikad ne bih pola za varvarina poput tebe! Pre bih umrla! Ako je to ono to eli, ubi
me i svri s tim.
Ovo je nasmejalo varvarina. Da te ubijem? Izuzev iarki koje daruju besmrtnost, ti si
jedino to ovde vredi.
ustro se okretala traei oruje ili put za bekstvo. Silovanje nee biti strano po sebi,
ali zanavek e upropastiti zaruke i karijere njenog oca i verenika.
Bandit je pogledao Klodija. Sramoto rimska! Pozajmiemo tvog konja! Otro je
zviznuo. Pojavio se jo jedan varvarin vodei Titovog konja. Valerija je zadrhtala. Da li je
vojnik poginuo?
Gospa i ja emo jahati zajedno, rekao je ostalima. Zatim se okrenuo Valeriji. Pria se
kako volite da jaite, gospo.
To nije istina.
Kog konja e izabrati dama koja tako voli da jae?
Ne elim to! Ne znam da jaem!
uo sam da oboavate te ivotinje i da sanjate da ih jaete kao mukarac. Na kojem
ete jahati do kaledonijskog zamka, moje utvrde na brdu?

Ganjau te psima ako je odvede, britansko ubre! ponovo se oglasio Klodije, diui
glavu iz praine. ovek na njegovim prsima je zareao povukavi otricom preko
tribunovog grla. Iz rasekotine je potekao tanak mlaz krvi. Mladi tribun se trznuo, glava mu
je nemono pala na zemlju.
Zucni jo jednom, mala budalo, upozorio ga je poglavica, pa e ti Luka skinuti
glavu.
Klodije je zaustio da neto kae, pa se predomislio.
Varvarin je zgrabio Valeriju za ruku i grubo je skinuo sa zaprege.
Nisam odevena za jahanje, molila ga je, mrzei samu sebe zbog drhtavog glasa. Gde
joj je bila hrabrost?
Kelti imaju za to leka. Bez upozorenja joj je zario bode meu noge i rasekao
podsuknju i tuniku, ogolivi joj kolena i noge. Hladni vazduh ju je pomilovao po
unutranjoj strani butina. Evo, sad ima keltske pantalone. Penji se.
Osetila je nalet slabost. Molim te, ubij me.
Penji se, ili u podloiti vatricu ispod tvoje robinje i ispei joj srce! Drau tvog mladog
pratioca dok ne zavriti traei majku!
Valerija ga je uasnuto pogledala.
Poi sa mnom, pa u pustiti ostale!
Drhtala je u sebi dohvativi dva od etiri roga Titovog sedla. ivotinja je bila ogromna, i
shvatila je da joj je ranije uvek neko pomagao. Kako da se popne na nju? Kao da joj ita
misli, otmiar ju je zgrabio za noge i zadnjicu i lagano, kao devojicu, bacio je u sedlo sa
oputenom nemarnou. Gurni dupe do dva zadnja roga i stisni butine ispod dva prednja,
pouio je.
Znam ta treba da radim, promrmljala je. Oseala se ponienom. Jahae rairenih
nogu kao mukarac. Sramotni poloaj je bio mnogo sigurniji. Nije ni udo to su konjanici
tako dobro jahali! Osetila je dodir ivotinjske dlake na golim butinama i vrelinu ogromnog
tela. Otpustila je jednu ruku. Pipala je ispod kose na ramenu, traei bro.
Voa otmiara je skoio u sedlo Klodijevog konja, dograbivi Valerijine uzde.
Sreemo se na dogovorenom mestu, poruio je svojim ljudima. Klimnuli su u odgovor.
Savija je zajecala, a Klodije nemono kleo. Varvarin je poveo devojku za sobom.
Valerija je nenadano udarila konja po sapima. ivotinja se pomakla napred zaustavivi
se naporedo sa varvarinovim konjem. Otmiar ju je sa zanimanjem posmatrao. Mirno je
otkopala bro, putajui da joj ogrta lagano sklizne niz ramena. Padao je za trenutak se
zadravi na konjskom repu. Varvarin nije propustio ni sekund uzbudljivog prizora.
Valerija se nagla napred. Izgledalo je da hoe neto da mu saopti. Kad je prila dovoljno
blizu, snano je zabola bro u bok ukradene ivotinje. Konj se njitei propeo na zadnje
noge, i ve sledeeg trenutka arogantni poglavica je bubnuo na lea optereen silnim
orujem. Dok se koprcao, grabei ma, Klodijev uplaeni konj se dao u beg. Valerija je
upravila Titovog konja napred gazei oveka koji joj se ispreio na putu. Galopirala je u
pravcu tvrave, oekujui da je svakog asa pogodi strela u lea. Staza je skrenula pa im se
izgubila iz vida.
Moriganinog mi prokletstva! Varvarin je isukao ma, ali mogao je samo da posmatra
kako se Valerija udaljava u galopu. Na licu mu se ogledalo iznenaenje pomeano s
potovanjem. U njoj plamti Budikin plamen i lukavstvo Kartimandua. Poreenje sa
keltskom kraljicom koja je povela ustanak protiv Rimljana i onom koja je spasla svoj narod
saraujui s njima bio je veliki kompliment. Obratio se svojim ljudima. Bio je to pametan
trik, uz to i veoma hrabro izveden.
Pobegla je, poalio se onaj po imenu Luka.

Krenuemo za njom peice. Atakoti su izdrljiv soj, mogu prestii konja.

Ljudi su zagunali.
Moda e pasti.
ta emo sa ostalima? zapitao je neko.
Poto nam je devojka pobegla, vezaemo ih i povesti...
Ne! povikala je Savija.
Ponovo se zauo ptiji zov, otriji no ranije. Varvari su se ukoili u mestu. uli su tutanj
konjanika u galopu.
Rimljani, Ardene.
Nije bilo vremena za oklevanje. Varvarin je ispustio zviduk i banditi su nestali meu
drveem. Iezli su jednako brzo kako su se i pojavili. Samo je voa oklevao. Sagnuo se i
podigao iz blata bro u obliku vilinskog konjica. Zatim je i on nestao. Samo je blago
ljuljanje grana ukazivalo na donedavno prisustvo Kelta.
Savija je stajala, nepomino kao statua, okirana iznenadnim obrtom. Klodije se podigao
iz blata traei ma. Nije ga naao, pa je ponieno oborio glavu.
Kelti su ga ukrali.
Valerija ih je ostavila za sobom. Tutnjala je niz stazu gonjena strahom i uzbuenjem,
opijena snagom mone ivotinje, iji su se miii mrekali poput morskih talasa. Oseala je
krivicu zbog ostavljenih saputnika, ali znala je da je ona njihova jedina nada: mora pronai
pomo! Konj se iznenada spotakao. Poletela je kroz vazduh doekavi se tako teko da je
ostala bez trunke vazduha.
Glupa ivotinja ju je zbacila.
Konj se podigao, iskrivljenog sedla, i odmerio je inteligentnim, optuujuim pogledom,
kao da je ona za sve kriva.
Varvari e je uhvatiti.
U tom asu je zaula sve snaniji zvuk konjskih kopita. Mnogo konja je stizalo iz pravca
tvrave. Drhtei je stajala ekajui ih, prljava koliko i njen nesueni otmiar. Oamueno je
posmatrala sjajne oklope i oruje. Prepoznala je uvebani kas rimske konjice. Prema njoj je
jahao mnogo vei broj ljudi nego to ih je bilo u Galbinoj pratnji! Posrnula je od
emocionalne iscrpljenosti, svladana olakanjem i radou. Par izviaa se zaustavio pred
ovom udnom figurom. Za njima je stigao truba i stegonoa, zatim oficiri...
Mark!
Potrala je stazom pored rimskih izviaa, zaboravljajui na sve obzire, obnaenih nogu,
bez ogrtaa koji bi joj skrivao ramena, sa iskidanom, blatnjavom podsuknjom i granicama
kao jedinim ukrasom u kosi. Hitala je ka visokom pretoru koji je sedeo na konju sa prsnim
oklopom od zlatnih listia, tradicionalnim lemom sa perjanicom i irokim crvenim platom
- slici i prilici rimskog zapovednika.
Lucije Mark Flavije je iznenaeno stezao uzde. Trudio se da umiri belog bojnog konja,
oslukujui komeanje konjike jedinice iza svojih lea.
Valerija?
Razbojnici, Mark! Moda su pobili ostale!
Hada mi i Getene! oglasio se poznati glas. Ostavim tu mladu budalu samo jedan
dan... Galba! Stariji tribun je mahnuo rukom vodei kontigent konjanika mimo para u
pravcu zaprege.
Valerija je pokuala da dohvati Marka za nogu, ali on ju je preduhitrio. Brzo je sjahao
obavivi je ogrtaem, svestan panje ostalih konjanika. Izgledala je oaravajue neuredno.
Lepota njenog tela je privlaila muke poglede. Osetila je zatitniku toplinu tkanine i s

olakanjem je odahnula. Podigla je glavu oekujui poljubac. Savija bi se sigurno zgranula

zbog takvog postupka. Mark nije uradio ono to je elela. Uhvatio ju je za ramena.
ta radi ovde, sama? Jupitera mi i Mitre, pomislio je, moja budua je prljava kao
prase i izgubljena kao Odisej. Bio je posramljen.
Varvarin je pokuao da me ukrade!
Varvarin! Jo uvek nije razumeo ta se dogaa.
Banditi, Mark! Zarobili su nas, ali ubola sam njegovog konja i odjahala. Klodije je
pokuao da nas spasi, ali...
Ko?
Moj pratilac! Novi tribun!
Mark se prisetio imena iz izvetaja. Gde je tvoj pratilac?
Pokazala je rukom. U pravcu u kojem je odjahao Galba!
Konano je razumeo hitnost trenutka i uzjahao konja. Zatim je zbunjeno pogledao dole.
Rairila je ruke. Na trenutak je oklevao pa ju je posadio iza sebe. Rukama ga je obuhvatila
oko struka, pritisnuvi grudi uz leni deo oklopa. Po prvi put nakon polaska od kue, osetila
se zaista bezbedno. Krenula je nazad istim putem u pratnji trideset konjanika s isukanim
maevima, spremnih za okraj sa neprijateljem. Stigli su do zaprege zatekavi usamljenog i
tunog Klodija.
Gde su banditi?
Pobegli su u umu.
To je Valerija! povikala je Savija izvirujui iz skrovita na zaprezi. Oborila je lopova
s konja!
Mark je gledao oko sebe ne shvatajui situaciju.
Ubola sam njegovog konja iglom s broa, ponovo je objasnila Valerija.
Pobegli su im su uli konje, sumorno je dodao Klodije. Odea mu je bila prljava,
kanije prazne, a vrat crven. Krv iz rane se skorila na novom verinom oklopu, ostavivi
smekastocrvenu mrlju. Uzeli su samo nekoliko iarki.
iarki?
Od kamenog bora, Mark! objasnila je Valerija. To su iarke namenjene
mitraistikim ceremonijama. Nosila sam ih tebi, ali varvarin je odluio da ih uzme, govorei
kako su njemu potrebnije...
Prefekt je odmahnuo glavom. iarke. Bogova mu.
Sigurno su se provukli obueni kao trgovci, rekao je centurion. Ili su se nou
prebacili preko zida. Moda su potkupili straara. Bio je to rizian potez.
Zbog ega bi toliko rizikovali, Longine?
Zbog plena, pretpostavljam.
Hteli su gospa Valeriju, rekao je Klodije.
Moj pratilac je bio spreman da rtvuje ivot da bi to spreio, umeala se Valerija. Nije
htela da bude kanjen. Hrabrom Klodiju su zamalo prerezali vrat.
Ko je hrabar?
Mlai tribun je salutirao s bolnim izrazom na licu. Tribun na jednogodinjoj slubi,
Gnea Klodije Albin, javlja se na dunost, pretore.
Mitrinih mi rogova, ovo postaje sve gore i gore.
Klodije je pognuo glavu. Nisam ovako zamiljao na susret, prefekte.
Ni ja. Svejedno, dobrodoli u Britaniju, mlai tribune. Rekao bih da vam je prireen
uzbudljiv doek.
Klodije je ukrueno stajao. Pustite me da uzjaem, pa ete vidite kako u na njega
odgovoriti!

Nadam se. Gde je va konj?

Tuno se osvrtao oko sebe. Pobegao je.
Neko se nasmejao. Mark ga je uutkao otrim pogledom. Prefekt se obratio buduoj
supruzi. Idi do zaprege i sredi odeu. To nije bio predlog, ve nareenje. Skliznula je niz
konjske slabine i prila Saviji, koja je drala njen ogrta.
U ime Marsa, pronaite neto to ete vezati oko vrata, tribune, zareao je Mark. Iz
vas curi kao iz esme. Klodije je pourio da izvri nareenje.
Zaula se buka, krckanje granice. Galba je sa svojim ljudima izleteo na put. Konji su
bili umorni, vojnici prekriveni granicama i liem, a voa je delovao besno i ozlojeeno. S
nevericom je posmatrao Valeriju. Propisno je pozdravio zapovednika. Ni traga od njih,
prefekte.
Ni traga? Mark je gledao bojne konje. Iza jednog konjanika, svezanih ruku je sedeo
Tit. Skrenuo je pogled u stranu. Ko je ovaj ovek?
Jedan od mojih ljudi. Upao je u zasedu. Nali smo ga, onesveenog i svezanog.
A razbojnici, da li su od dima, ako mogu tako nestati?
Brzi su, dobro poznaju ove ume. Znana im je svaka staza, svaka rupa. Galba je
pogledao Valeriju. Moje izvinjenje, prefekte. Mislio sam da smo ve stigli kui i naredio
sam da se poe po nove konje. Da sam poveo vau gospu sa sobom...
Ja sam odluila da pourim, a ne Galba, ispravila ga je Valerija. Ni Klodije i Tit
nemaju veze s tim. Jednostavno sam elela da te to pre vidim, zato sam insistirala da
krenemo najbrim putem.
Mark se namrtio. Dozvolili ste da vas razbojnici iznenade. Da me Galba nije zatekao
na vebama pored Zida rekavi mi da ste blizu, moda ne bi ni bili spaseni.
Srea se s nama danas poigrala, smrknuto je primetio stariji tribun. Ako bogovi
postoje, verovatno ratuju meusobno.
Spasao nas je jedini istinski bog, oglasila se Savija. Molila sam se.
Mark je ignorisao. Zbog ega su hteli Valeriju?
Zbog otkupa, rekao je Galba. Bogati mladoenja, senatorova ki. Nisam mislio da
ovde ima tako drskih i nepromiljenih ljudi. Voi ove druine sigurno ne nedostaju ove
osobine.
Pretor je neraspoloeno klimnuo. Njegovo bogatstvo nije bila tajna. Svi su mislili da
njemu duguje zapovedniki poloaj u Petrijani. Galba, koliko daleko si zaao u umu?
Trista-etiristo metara.
Onda ih jo moemo stii. Mark se okrenuo svojim ljudima. Dekurione. Polovina
levo, polovina desno! U estar! Pronaite ih!
Rimljani su spremno naterali konje u umu, ali to je bio teak zadatak. ivotinje su
posrtale po neravnom zemljitu, grane su udarale po konjikim lemovima, a oruje je
zapinjalo u bunju. Satima su pretraivali gusti estar i znojili se, ali na kraju nisu proli
nita bolje od Galbe. Kelti su iezli kao magla na jutarnjem suncu.
Gladijator i rob, telohranitelj Kasije, nestao je s njima.

XIII

d svih spektakularnih dogaaja u ljudskoj egzistenciji, venanje je najjavnija i

najprivatnija sveanost. To je jedan od retkih trenutaka u ivotu Rimljana kad
je pokazivanje naklonosti dozvoljeno, ak poeljno, iako i tu istinska oseanja
uesnika ostaju skrivena ispod ritualnog vela. Rimsko venanje je uvek meavina ljubavi,
strategije, uticaja i novca, a rimski brak misteriozna kombinacija drueljubivosti,
saveznitva, sebinosti i separacije. Stranac ne moe da pojmi njegovu sloenost. to se
seksa tie, uvek je lake imati ga sa robovima.
Ako sam hteo da u potpunosti razumem Valeriju, njen odnos sa novim muem jeste od
kljunog znaaja za to. Moda me to ini voajerom, ali ja nisam gvirkalo eljno seksualnog
zadovoljstva ve tragalac za istinom: za politikim posledicama zaruka. To je bar moje
opravdanje. Priznau, na samo meni namenjenim stranicama, kako je otkrivanje tajni
ljudskog srca jedino to me jo uvek dri u ovom poslu. I ja sam ljudsko bie.
O venanju u se obavestiti iz dva izvora. Raunao sam na to da e mi Savija,
Valerijina bestidno radoznala sluavka, otkriti ta je njena gospodarica mislila o braku.
Znala je koliko je vana za moju istragu pa je u sobu ula trijumfalno, izazivaki. Jo uvek
nije izgubila nadu da u je kupiti. Od nje sam uo veinu onog to u vam preneti.
Drugi izvor informacija je centurion Lucije Falko, veteran koji se borio uz Galbu.
Pozajmio je svoju skromnu vilu za venanje i postao Markov ovek od poverenja. U tom
vojniku je bilo neobine plemenitosti, tihog uverenja u sreu i pravdu koje kod nekih izaziva
divljenje. Drugi je smatraju naivnou.
Rimski zakon nije regulisao ceremonijn venanja. Obiaji su se esto meali sa
formalnim ritualima. Falko mi je rekao kako su on i njegova ena rado pristali na to da se
brak formalizuje u njihovom domu, u blizini Petrijane na Hadrijanovom zidu.
Zato? pitao sam ga iako sam ve znao odgovor. eleo sam da proverim
sagovornikovu iskrenost. Falko je, kao i drugi vojnici koje sam intervjuisao, praktian i
stoiki nastrojen ovek. Vojniki poziv mu je davao dignitet, a legionarsko poreklo ponos.
Ima rimsko i britansko poreklo. esto je koleno vojnika este pobedonosne - svaka sledea
generacija je stupala u legiju pomaui vojsci da odri potreban broj. Svaki penzioner je
poveavao imanje koje je porodica zasnovala u podnoju Zida. Istorija ga je snabdela
sofisticiranou koju mogu iskoristiti. On razume meavinu zavisnosti i odbojnosti koja se
vrtloi na obe strane zida. Jasno mu je koliko rimska granica moe postati porozna.
Moja ena je predloila da ih ugostimo, odgovorio je na moje pitanje. Lusinda
saosea sa oficirskim enama na Zidu. To je muki svet, koji nudi malo toga visokorodnim
enama ratrkanim na sto dvadeset kilometara dugoj barijeri od kamena i maltera. Ma
koliko dugo bilo iekivano, venanje moe biti i zastraujue iskustvo za mladu.
Oekivao sam iskreniji odgovor. Zaboravili ste da spomenete porast ugleda koji
sleduje domainu zapovednikovog venanja, dodao sam.
Slegnuo je ramenima. Neporecivo. Moj porodini dom generacijama slui potrebama

vojske. Ugostili smo dobre i loe ljude, inspektore poput vas, vojne snabdevae, slubenike
magistrata, generala i njihove supruge, ljubavnice i kurtizane. To je Kuluk.
Znam za Kuluk; to je ono to vojnici poput Falka plaaju zapovednicima da ih dre na
Zidu i ne alju preko mora. Mito omoguuje i odsustvo u jeku poljskih radova. Izigravanje
domaina parazitima iz viih stalea jeste nain da se oficir utvrdi na svom poloaju.
Nisi zazirao od novog zapovednika?
Imao sam dobre odnose s Galbom, oekivao sam da tako bude i s Markom.
Nisi morao da bira izmeu njih?
Pokuavam da sa svima budem dobar. ovek napreduje onoliko brzo koliko mu
prijatelji dozvole.
Cenim tvoju iskrenost.
Nasmejao se. Lusinda ima drugi motiv. Kae da konjanici imaju strpljenje tvravskog
ovna i delikatnost slona. Htela je da se sprijatelji sa Markovom mladom suprugom da bi joj
pruila potrebnu podrku.
Ti si se s tim sloio?
Nasmejao se. Prigovarao sam zbog trokova!
Bili ste u pravu, venanje je investicija.
Lusinda mi je rekla da se Mark moe nai u prilici da mi pojae u pomo. Odgovorio
sam joj da e te noi Mark biti suvie zauzet jahanjem mlade!
ta ti je odgovorila?
Gaala me je kaikom.
Nervozno sam se promekoljio razmiljajui o tome kako da dobijem ono to sam hteo.
Vaa ena nije visokog roda, zar ne?
Falko me je prvi put oprezno pogledao. Shvatio je da znam vie od onog to je oekivao.
Da bih valjano procenio iskaze svedoka, morao sam da ih poznajem, pa sam se o njima
unapred raspitivao.
Ona je osloboenica, rekao je. Prva ena mi je umrla, a Lusinda mi je bila
najprisnija robinja. Zaljubili smo se...
U dananje vreme to nije tako neobino. Brak iz ljubavi, mislim.
Smatram se srenim ovekom.
Zanima me stepen ljubavi izmeu Marka i Valerije, njihovo raspoloenje na
venanju.
Venanje! To je najudesnija no u braku. Mark je bio primetno nervozan...

XIV

arkovo i Valerijino venanje je poelo u dugi, plaviasto obojeni sumrak

koji je okrunio prolee na britanskom severu. Vetar je oduvao oblake
ostavljajui za sobom nebo isto kao umsko jezerce. Prva zvezda je sijala
kao lampa dobrodolice. Odgovarala su joj svetla na Falkovoj i Lusindinoj vili. Na viseim
svenjacima su treperele svee; uljne lampe su gorele lelujavim plamenom. Robovi su
pevali svadbene pesme oekujui raskoni banket sa obiljem hrane od koje e neto ostati i
za vazda gladnu poslugu: piletina u ribljem sosu, svinjetina sa kajsijama, puevi hranjeni
mlekom, punjeni zeevi, pastrmke, soivo i kestenje, luk i jegulje, ostrige i raii doneseni s
morske obale u buradima sa slanom vodom. Kuhinje su se puile od tetreba, golubova,
kuvanih iznutrica i peenih butova. Bilo je posluavnika sa maslinama i sirom, slatkim
kolaima, kuvanim jajima, zaeerenim voem i suvim smokvama. U buteljkama se
mrekala zlaana medovina, dok se britansko pivo i italijansko vino toilo u krigle i pehare.
Neto hrane je bilo uvezeno, izazivajui znatielju britanskih kuvara, ali Mark i Falko su
novcem zaustavili govorkanja o rimskom snobizmu. Glasine o raskonoj gozbi su domamile
veliki broj zvanica koje su u dugom redu pred vratima vile ekale da izraze dobre elje i
predaju poklone.
Patricijska ast je ast njegovog komiluka. Saveznitvo Marka Valerije obeavalo je
napredak u statusu ne samo petrijanske konjice ve i susednog sela. Senatorova ki! ak su
i domoroci s nestrpljenjem oekivali pozivnicu.
Za centuriona Falka, pozajmica vile je bila dobra ansa da se sprijatelji sa novim
zapovednikom. Mark je imao novac i poloaj, a Falko je raspolagao iskustvom i lokalnim
vezama. Svako je uviao korisnost onog drugog. Tokom priprema za svetkovinu, centurion
se trudio da uvrsti prijateljstvo.
Kako ti je dok broji poslednje momake dane, prefekte? Nehajno je spomenuo Falko
dok je Mark paljivo oblaio ceremonijalnu belu togu, alei se na sloenost patricijske
odee. Da li stie drubenicu ili gubi slobodu?
Mark se namrtio posmatrajui svoj odraz u Lusindinom runom ogledalu. Zazirao je od
ceremonija. Oseao se neprijatno kad god bi se naao u centru panje. Nov poloaj mu je
donosio pregrt slinih situacija. U braku si - ti mi reci. Dobio sam ovaj poloaj i novu
ansu. Videemo kako e biti sa Valerijom. Slatka je.
Slatka! Bogova mu, predivna je! Oi su joj kao zvezdano nebo, koa kao proleni
pupoljak, obline kao Venerine...
Pazi da Lusinda ne uje tvoju poeziju. Bie ljubomorna.
Ljubomorna je od kad se ta nimfa dovezla u zaprezi. Nakon zasede je izgledala bolje
nego druge ene posle kupanja. Zavidim ti na prvoj branoj noi.
Mark je odmahnuo glavom. Hvala bogovima to je do nje uopte dolo. Lopov ju je
ve bio obnaio. Kad samo pomislim da sam zamalo izgubio nevestu pred kunim pragom,
a s njom i slubu... Za dlaku sam umakao iz eljusti katastrofe! Moe li da zamisli bes

njenog oca? Dubinu mog oaja? Preao sam hiljade kilometara da bih stvorio reputaciju a
ne da bih je unitio.
Dobie priliku za osvetu. Galbini pijuni nude zlato za koje e varvari prodati i
sopstvenu majku. U meuvremenu se moe pozabaviti prijatnijim stvarima.
Mark se ljubazno nasmeio skrivajui nervozu. Istina je da se oseao nelagodno u
drutvu mukaraca i stidljivo meu enama. ene su uvek bile tako misteriozne, esto
frivolne i hotimino nepredvidljive. tavie, nikad nije bio sa devicom. Ne snalazim se
najbolje sa mladim enama priznao je.
To e se veeras promeniti.
Nije da se ne radujem susretu s njom. Samo...
Dobar si jaha, zar ne?
Kao konjanik si pozvan da o tome sudi.
ene se ne razlikuju od konja. Sa njima treba lagano i neno. Najmanje to moe
dobiti jesu deca. Najvie emu moe da se nada jeste ljubav.
Da, ljubav. Mark je izgledao zamiljeno. Plebejci zbog nje stupaju u brak, zna.
Hriani je pripisuju svom udnom, mravom bogu. Za ljude mog poloaja, to je mnogo
komplikovanije. Nisam siguran u to da li uopte razumem tu re.
Nema se tu ta razumeti, to je stvar oseanja.
Toliko je lepa da je to... zastraujue. injenica je da se dovoljno ne poznajemo,
mislim. Kada sam rekao da se ne snalazim najbolje sa mladim enama, to se odnosilo na
ivot s njima. ta initi nakon postelje.
Odau ti tajnu: znaju da dobro brinu o sebi. Brinue se i o tebi, ako im to dopusti.
Sve poredi s konjima.
Njih dobro poznajem.
Dobio sam enu. Mladoenja se uspravio presliavajui se u sebi. Zaruio sam se da
bih dobio ovaj poloaj, Falko. Mogao sam mirno da ivim u Rimu od porodinog bogatstva,
ali to nije bila moja sudbina. Otac se obogatio trgovinom solju, ali oduvek je stremeo
vojnikoj asti. elim da se dokaem. Njen otac je predloio ovo saveznitvo...
Blagosloveno od strane bogova, rekao bih.
Zato je bio toliko bojaljiv? Zato to je u sutini bio uenjak a ne vojnik. Tribun Galba,
kog je smenio, za tren ga je prozreo uprkos ratnikom dranju i zlatnom oklopu. Meu
ovim sirovim ljudima nije se oseao kao kod kue. Mark se bojao da e ga i ena brzo
prozreti, da e se podsmevati njegovoj mirnoj prirodi. Ali ako bi mu umesto toga pomogla...
Valerija je slatka, ali pomalo svojeglava.
Reklo bi se da poseduje ivu inteligenciju.
Skoro da je predloila hrianskog svetenika! To je uticaj njene sluavke. Rekao sam
joj da neu upranjavati kult koji se pretvara da jede svog boga. Centurion Sekst opsluuje
svetilite kraj garnizonskog izvora; on e obaviti posao.
Sloila se s tim?
Htela je da mi ugodi.
Poslunost je dobar znak.
Tako je. Oklevao je. Uticao sam na promenu njenog miljenja, ali ne i na ono to
uva u srcu. Zna li da je rekla Galbinim vojnicima da eli da jae kao mukarac?
Svi smo uli za njenu hrabrost.
Mogla je da slomi vrat. Kad smo se sreli, liila je na bludnicu. Moja mati nikad nije
jahala. Ni moje babe.
Hvala bogu pa nee njih oeniti! Ovu su moderna vremena, prefekte. Svetom krue
nove ideje. Saekaj da vidi neke od divljih iteljki severa. Gledao sam ih kako se bore,

cenjkaju, kako psuju, oru, zapovedaju, pljuju i piaju.

Mark se namrgodio. Zbog toga sam za nevestu eleo pravu Rimljanku, centurione.
Nisam preao hiljade kilometara da bih se venavao sa varvarima ve da bi ih pobedio.
Sala za obedovanje je gorela od jarkog osvetljenja; debele svee su bacale treperavu
svetlost po gomili kao sunce po uzburkanom jezeru. Vazduh je bio zasien mirisom zaina,
vina, mukih ulja i enskih parfema. Skupom je dominirala Valerija u tradicionalnoj
venanoj odei sa afranovim velom onako kako dragulj dominira prstenom. Tamna kosa se
razlivala kao uzburkana reka ispod zlatne, svetlucave mree. Isplela je est kika izdeljenih
srebrnim ukrasima Belona, Marsovih sestara. Tri vitice su joj padale preko svakog obraza
kao kod Vestalskih devica. Nosila je ute sandale, a oko struka je imala raskono izvezeni
zlatni pojas iji je vor smeo odvezati samo njen suprug.
Valerija je, na svoje iznenaenje, shvatila da se ne plai mnogo. Mladoenja joj je jo
uvek bio stran, ali u pitanju je bio zgodan i ozbiljan mukarac. Ovo je zakljuila na osnovu
zatitnikog ponaanja posle prvobitne zbunjenosti u zasedi i tokom dogovora o planovima
za venanje. Bio je pomalo popustljiv, tolerantnou prema okasnelim dostavama, pomerio
je datum ceremonije, uprkos njenom trudu, sve do poetka baksuznog maja - ali radilo se o
obrazovanom oveku koji je smatrao da je verovanje u baksuz znak budalastog praznoverja.
Jedva je ekala da ga upozna, istovremeno drhtei od pomisli na voenje ljubavi. Da li e je
to omaijati? Hoe li boleti? alila je to do sad nije bio ei u zagrljajima - vie iskustva
bi je ohrabrilo - ali stidljivost ga je inila manje stranim. Dosad nije uinio nita to bi u
njoj pokrenulo onu plimu strasti koju je najavila slepa proroica u Londinijumu... za to jo
ima vremena.
Lusinda je pokuala da joj objasni. Mukarci ne govore otvoreno o svojim oseanjima,
ali oseaju ba koliko i mi. Vremenom e nauiti da prepoznaje njegova raspoloenja;
znae da ih tumai i usmerava, zavolee ga.
Bie kao s tobom i centurionom Falkom.
Nasmejala se. Jo uvek nastojim da ga zauzdam.
Znai ljubav dolazi vremenom?
Prirodno je da e hteti da te zatiti. Nauie ga da te podri. Kad u tome uspe...
Matrona se nasmejala. Tada par postaje vri od gvoa i sposoban da odoli svim
nedaama sveta.
Prvo su obavili jednostavnu ceremoniju. Dobronamerni i ne preterano elokventni Sekst,
veteran sa Zida, obavio je osetljiv, diplomatski posao, pozivajui boginju izvora da brani
par bogato obaspe sreom. Iz potovanja prema razliitim religioznim uverenjima zvanica,
pozvao je i druge bogove - hrianskog, rimske i keltske - da zajedniki blagoslove brak.
Mark se tokom ceremonije drao ukrueno, kao da se boji greke. Valerija se, kako
obiaji nalau, drala dostojanstveno, ali ipak je s vremena na vreme bacala poglede ka
suprugu. Kada je stegao njenu desnu ruku da bi joj obeao vernost, vrsti stisak je vie liio
na prijateljski ili poslovni gest nego na dodir ljubavnika. Levicu joj je, meutim, dotakao
neno dok je navlaio prsten na etvrti prst iz kojeg, po uenju doktora, nerv vodi ravno do
srca. Prsten je krasila znalaki izvedena predstava boginje Fortune. Nadala se da e srea
koju je boginja donosila izai na kraj sa baksuzlukom kojeg se plaila. Konano je podigao
veo pa ga je poastila velianstvenim osmehom. To je bilo sve poto mu obiaji nisu
dozvoljavali da je zagrli i poljubi. Na to e morati da eka do kraja svetkovine. Valeriju su
otpratili do lealjke za obed gde e joj samo ove veeri biti dozvoljeno da se isprui i
obeduje kao mukarac.
Sad jedite i pijte u ast novog branog para! zakljuio je Sekst.

Gosti su se voljno odazvali.

Odjeknula je svirka luta i gajdi, zaule su se ljubavne pesme i pitalice. Seoska lepotica
je uzletela zaigravi vrtoglavi dig. Skakutala je i igrala u drevnom ritmu; noge su joj se
kretale brzo kao vrapeva krila. Muzika je bila primitivna i jednostavna, ali pesma je bila
tako prastara da je Valerija osetila kako joj srce bre kuca pred ovim zovom divljine. Zar se
tako ivi s one strane Zida? Oseala se nadmono, kao vodea ena u tvravi i
civilizovanom delu ostrva. Pitala se kakav je oseaj biti slobodan kao divlji Kelti, igrati, piti
i razmenjivati poglede sa mukarcima...
Iz dunosti nastaje posveenost, iz posveenosti ljubav...
Robovi su kruili meu gostima kao utvare, punei posluavnike i ae, kradomice
grickajui hranu, u potaji navijajui za sve vee pijanstvo meu gostima. Jedan rob se
izdvajao visinom i miiavou, ali i napadnom trapavou i sumornim dranjem nedavno
uhvaenog zatoenika. Pitala se kakav li ga je poraz bacio u ropstvo? Da li je, negde daleko,
ostavio enu?
Na lealjci kraj njene bio je ranjeni Klodije. I on je motrio roba, ali s krajnjom
netrpeljivou. Dok je najvei broj prisutnih bio veseo, mladi tribun je bio neuobiajeno tih.
Kratku ceremoniju u kojoj je Valerija postala Markova supruga posmatrao je s lanim
osmehom na usnama. Sada se usmerio na roba, izbegavajui da pogleda mladu nevestu.
Pruila se po lealjci kao zrela, zlatna jabuka; koa joj je bila glatka i besprekorna, tamne
oi sjajne i trijumfalne, a kosa kao namotaj najlepe azijske svile. Posmatranje te lepote bilo
je ravno najveem muenju. Udala se za neosetljivog oveka koji se stideo Klodijevog
prisustva u tabu, prefekta koji je vie cenio poloaj od ene koju mu je sudbina dodelila...
Legao je to dalje od Galbe, kog je smatrao odgovornim za zasedu u umi. Bogova mu,
nije on odluio da ode po te konje! Ali ipak je naleteo na keltsku zasedu iz koje je izaao
iv ali osramoen. Glas o nainu na koji je pozdravio zapovednika, bez konja i maa, u
trenu se proirila tvravom. Jedna turma se postrojila ispred njega u stavu mirno sa crvenim
linijama iscrtanim ispod brade. Smejali su se kao ludi.
Nikada nije doiveo takvo ponienje.
Ova godina e se oduiti! Rimljanke kojih je bilo u malom broju u okolini bile su proste
i dosadne kikotave provincijalke, dok su keltske cure bile sirove, nezavisne, u svakom
sluaju daleko ispod njegovog statusa. Nijedna se po lepoti nije mogla meriti s Valerijom.
Najtee mu je padala uasna marama koju je nosio na vratu, a koja je skrivala bolnu
ranu. Nije imao druge nego da pije, i to mnogo.
Pio je vino kao da gasi neutoljivu e. Uskoro je zabavu posmatrao kroz izmaglicu
alkoholnih isparenja. inilo mu se da se svi, izuzev njega, dobro zabavljaju pa mu je
sopstveno neraspoloenje jo tee padalo. ak su i robovi bili dobro raspoloeni izuzev
velikog kome je stalno neto ispadalo. Ko je onaj visoki i trapavi rob? zareao je
neprijatnim glasom na trgovca Tora. Krupajlija se kree kao mazga u grnarskoj radnji.
To je veliki princ kota. Tako sam uo. Nedavno ga je uhvatio Falko. Odo. Mislim da
se tako zove, odgovorio je Briton.
Princ kupi ubre s poda?
Galba je smislio zamku u koju je upao.
O, da, Galba. Na najistaknutiji strateg. Klodije je pogledao na drugu stranu sobe.
Stariji tribun je mirno sedeo u senci. Bio je sam, neraspoloen za razgovor, i pio je retkim,
malim gutljajima trudei se da ne gleda u mladu i mladoenju. Na nepobedivi ratnik. Sem
to je dopustio da mi prereu vrat.
Posekao te je varvarin a ne stariji tribun. Verovatno neki napaljeni junoa poput tebe,
ili onog trapavog roba iz Hibernije. Kao da vam se uri da skonate pre no to ste u punoj

meri okusili ivot, i shvatili njegovu svrhu.

Da, kao on. Klodije je ispraznio pehar. Brat po oruju onog britanskog ubreta.
Posegao je ka smokvi, alostivo gledajui Valeriju, i uspeo da obori susedovu au pia. Pre
no to ju je ispravio, pivska pena je pokuljala po stolu. Tupo je zurio ispred sebe dok su se
radoznale glave okretale ka njemu privuene bukom. Opet je bio u centru panje.
Eto ta mislim o britanskom pivu! povikao je Klodije.
Rimljani su se nasmejali. Okuraeni mladi tribun je ustao, nesigurno se klatei na
nogama. Gosti su se znatieljno cerekali. Jedan drugom su apatom objanjavali poreklo
marame.
Isto mislim i o kopilanskoj Britaniji!
Odgovorili su mu povici negodovanja i zviduci. Pivo te vodi tamo gde i vino, rekao
mu je ozlojeeni Tor, posmatrajui kako robinja mete pod. Samo to je jeftinije i boljeg
ukusa. Nekoliko gostiju je aplaudiralo pa je trgovac zatraio drugu au. Odo je krenuo da
obavi posao.
Zaista? zakrkljao je Klodije. Pa, mogu li vas podsetiti na izjavu imperatora Julijana
dok je slubovao u Britaniji? Nalazim da je jako pouna.
Moe! povikao je skup. Izrecituj nam kritike paganskog imperatora!
Odo se nagnuo nad Klodijem da bi napunio Torovu au.
Zove se 'O, vinu od jema', rekao je Klodije. Rimljani su se nasmejali. Nikada nisu
krili prezrenje prema sirovom severnjakom piu.
Ko te je napravio i od ega? recitovao je Klodije, zgrabivi susedovu au kao
uzorak, posmatrajui je sa lanom nedoumicom. Znam da nisi delo Bahusovo.
Gosti su odgovorili cerekanjem, po kojim aplauzom i kricima negodovanja. Vino
mirie na nektar, kako pesnik kae. Klodije je oprezno pomirisao tekuinu. Ali ovo pivo,
avaj, mirie na koze!
Smeh i aplauz. Osokoljeni Klodije se naklonio. Zatim je, ponet impulsom, nakrenuo
au, ispraznivi je Odu na glavu.
Rob se ukoio. Smeh je zamukao. Odo je buljio ispred sebe u prazninu, trepui zbog
tekuine koja ga je tipala za oi.
Klodije je gledao u vlanu robovu glavu, veselo se nasmejavi. Mali Kelte! Ne dopada
ti se pie tvog naroda? Ili se nada da u sipati vie?
Rob je mudro utao.
Klodije je ekao, ikajui ga da odgovori. Zatim je protresao au iznad robovog lica.
Odo se trzao pod poslednjim kapljicama. Mislim da se princ kota ne slae s rimskim
ukusom, prijatelji. Moda je suvie dobar za nas.
Trpezarija se utiala.
Rob je iznenada protresao glavom, prskajui Klodija i Tora kapljicama piva.
Klodije je eksplodirao od besa. Proklet bio! Zamahnuo je aom udarivi Oda po
glavi. Rob je posrnuo.
Maltretiranje je otilo predaleko. Mitre mi, lezi, Klodije! Pijan si!
Klodije se okrenuo, njiui se na nogama. Naprotiv, dragi domaine, nisam dovoljno
pijan. Polovina onog to sam popio iscurila je kroz ranu na mom grlu. Pokazao je na povez
nasmejavi se sopstvenoj ali.
Galba je intenzivno posmatrao malu dramu.
Lezi dole, tribune. Ponovio je Mark, preteim, ravnim glasom.
Konano shvativi da je preao liniju pristojnosti, Klodije je trapavo salutirao
mladoenji uradivi ono to je od njega traeno. Kako zapovedate.
Prostro se po kauu.

Usledila je duga i neprijatna tiina. Zatim se ponovo razlegao zvuk gajdi i bubnjeva. Tor
je uzeo krpu da oisti preostali nered. Razgovor se obnovio. Trgovac je besno okrenuo lea
rimskom oficiru.
Pojavio se Falko. Odo, ostatak veeri si osloboen svih dunosti, tiho je rekao robu,
koji je krvario iz posekotine na elu. kot mu je odgovorio kratkim naklonom i otiao.
Centurion je saekao da ode pa se nagao nad mladim patricijem. Ova zemlja nikako da se
smiri upravo zbog slinih budalatina, tiho ga je korio. Ne mora da pije britansko pivo,
tribune, ali nemoj mu se podsmevati. Kao ni mom robu i mom domainstvu.
Moj nesueni tutor Galba kae da ostrvo moramo drati u strahu, mumlao je Klodije.
Nisam mislio nita loe. U Britaniji sam tek neto due od mesec dana, a ve mi je muka
od nje.
Da li si se zapitao gde je Galba, tupoglave?
Klodije je pogledao po sobi. Stariji tribun vie nije bio tu. Zaista, gde je to neprijatno
lice?
Galba se trudi da se za dlaku izbegnuta katastrofa u umi to pre zaboravi, a siguran
sam u to da ni ti ne eli toga da se sea. Zna da se Valerija samo zahvaljujui srei izvukla
iz ruku bandita. Ti si svojim ispadom oiveo seanje na nju! Galba mi je rekao da ide da
provede no uz svoje ljude i organizuje poasnu strau. Zapovedniku nee promai ovaj in
pokajanja.
Galba se kaje?
Ispata i tvoje grehe.
Mladi tribun se neraspoloeno obazreo oko sebe. Svi su izbegavali njegov pogled.
Paradirao sam sopstvenom brukom, zar ne? rekao je sumornim glasom.
Daj ovoj provinciji ansu, Klodije. Daj garnizonu ansu da te prihvati.
Vojnici me ne vole.
Ne vole te zato to misle da nisi kao oni.
Tribun je izgledao bedno. elim da budem jedan od njih.
U tom sluaju radi isto to i oni. Konac delo krasi, mladi oficiru.
Klodije je postieno stajao, gutajui knedle. Izvinjavam se zbog prostakog ponaanja.
U pravu ste, pijan sam. Prebrzo donosim zakljuke o Britaniji. I ja u provesti ostatak noi
u tami da bih malo popravio stvari.
Popravio stvari?
Hou da nekako, kao Galba, povratim ast.

XV

lada i mladoenja su se konano sastali pri kraju zabave. Mark je, i sam
pripit, ustao i priao Valerijinoj lealjci. Devojka ga je posmatrala blistavim
pogledom punim oekivanja. Lusinda je igrala ulogu majke zatitnice.
Nagnula se i zgrabila devojku za ramena dajui mu na znanje da je nee dobiti. Prefekt je,
svestan svoje uloge, zgrabio Valeriju za ruku i trznuo je kao da eli da je otme. Ona se
uspravila, ali Lusinda ju je obgrlila rukama reena da je ne preda lako. Mladoenja je
delovao zbunjeno.
Zgrabi je, magare! neko je povikao. vrsti ma ti garantuje pobedu!
Ne cifraj se! Dohvati je! poruivao je drugi.
Valerija je nevoljno pomislila na vrsti zagrljaj varvarina koji ju je povukao sa zaprege.
Uz nelagodni osmeh, Mark se nagao i uhvatio mladu oko struka i ispod kolena. Digao ju
je s lealjke i Lusindin stisak je popustio. Gomila je odobravajue klicala dok je Valerija
grlila suprunika oko vrata, podiui lice k njemu. Prefekt ju je ovlano poljubio.
Bogova mu, Mark, nije ti sestra!
Hajdemo kui, apnuo je.
vre ga je stegla.
Venac od prolene paprati krasio je koiju u dvoritu vile. Tokovi su bili okieni
divljim ruama. U njih su bila upregnuta dva krupna bela konja sa crvenom ebadi na
leima i srebrnim noviima koji su zveckali. U jednom uglu je gorela vatra. Dvanaest
konjanika u punom oklopu sedelo je na konjima sa kopljima uperenim ka nebu. Ispod
ceremonijalnih lemova nosili su Apolonove maske. Posmatrai su mogli videti niz
istovetnih zlatnih lica. Dobijao se snaan, jeziv efekat. Prorezi za oi su nalikovali crnim
rupama.
Mark je spustio nevestu u koiju i seo kraj nje. Neno ju je obavio dugim krznenim
ogrtaem od britanske lisice. Vratilo mu se samopouzdanje - daleko od publike i u zagrljaju
tame. Podigao je ruku i mahnuo u pozdrav gostima koji su navirali napolje. Hvala na
vaim blagoslovima!
Gosti su gromko odgovorili svadbenim pozdravom Talasio! inspirisanim imenom
sabinjanske neveste koju je kidnapovao osniva Rima.
Za dugu zajednicu! neko je dodao.
Za dugu no!
Za dugu spatu - i prijemivu metu!
Valerija se zarumenela. Postae ena.
Oficir je izrekao komandu. Turma... na desno... oo! Bio je to Galbin glas. Lice iza
maske je bilo nevidljivo kao i njegova oseanja. ta je mislio o braku koji ga je degradirao
na poloaj drugog po komandi? Gde je Klodije? Da nije pobegao?
Konjiki odred je uredno izjahao iz dvorita, naperenih kopalja. Mark ih je pratio u
koiji, laganim kasom. Za njim su ili gosti. Svaki bi u prolazu pored lomae zapalio baklju

tvorei povorku razigranih plamenova. Pijano su pevali obasipajui par lascivnim savetima
i masnim vicevima. Od kapija tvrave delilo ih je pet kilometara, pa se povorka izduila.
Neki su se vratili na pijanku, drugi su zaostajali zbog starosti ili potrebe da se olakaju. Iza
koija se ipak prostirala reka vatre koja je prela kameni most i ula u selo etvrtastih
rimskih kua koje se penjalo ka visokim zidinama tvrave. Belo okreeni kamen blistao se
u noi, na osmatranicama su gorele vatre. Iznad njih su sijale kapije tvrave osvetljene
mnotvom svea kao portal od crvenog, drhtavog svetla.
U Markovoj konjikoj jedinici bilo je pet stotina ljudi. Svi su izali da pozdrave povorku
nosei lemove sa Apolonovim maskama. Stajali su u paliru sa obe strane seoskog puta do
same kapije. Iza njih su se tiskali britanski domoroci borei se za to bolji pogled, eljni da
osmotre divnu zapovednikovu nevestu od ije sree je zavisila i njihova. Kako se koija
bliila, koplja su se naginjala ka unutra tvorei umu drveta i gvoa. Zatim su se zauli
udarci dekurionovog koplja po kamenu kao oznake ritma, pa su vojnici jednovremeno
uzviknuli Talasio!. Zvuk se uo kao pesma iz stotina nevidljivih usta iza metalnih maski.
lemovi su pojaavali eho pa se inilo da pokli dolazi iz peine.
Galbina turma od trideset dva konjanika ukasala je u dvorite tvrave. Napravili su
poasni stroj i doekali koiju. Iza nje su nastupili uzbueni gosti maui bakljama. Valerija
se radoznalo osvrtala oko sebe, ispred njih je bila zgrada taba. Na sumornoj fasadi su
zjapila vrata koja su vodila u unutranje dvorite sa kolonadom. Levo je bila bolnica; desno
njen novi dom, dvospratna zgrada preplavljena svetlom. Robovi su pokorno mahali arenim
trakama sa prozora. Jelove granice su krasile strehe a cvetne latice kameno tlo. I pored
sveg truda, ukrasi nisu izmenili izgled vojne rezidencije; bila je kamena, vrsta, praktina i
stroga.
Progutala je knedlu. U njoj e zapoeti novi ivot.
Mark je iskoio iz koije, podigao je i spustio na zemlju. Hitro je povukao ruku s njenog
struka kao da je vreo.
Celivaj usne nae Venere, Mark! Poljubi je tako da i mi malo uivamo!
Zapovednik tvrave ih je ignorisao.
eka da je unutra obljubi kako valja!
Par je proao ispred sveanog stroja Galbine patrole do ulaznih vrata gde ih je ekala
Savija sa inijom ulja. Valerija je, kao to je tradicija nalagala, umoila prste u iniju i
pomazala ulaz, paljivo vukui prstima preko vrata zarad dobre sree. Nevesta je nakapala
nekoliko kapi na prag i, oklevajui, namazala neto ulja na kameni falus koji je stajao kraj
ulaza. Gomila je zaurlala sa odobravanjem.
Mark je otvorio vrata, otkrivajui blistavu auroru od svea i lampi. Odmah je, po
tradiciji, stao da zaprei ulaz Valeriji. Reci mi prezime, nepoznata eno?, zatraio je,
gromkim glasom koji se razlio meu gomilom. To je bilo tradicionalno pitanje.
ene nisu imale prezimena, pa je, po rimskom svadbenom obiaju, upotrebila njegovo.
Poto si ti Lucije, trebalo bi da ja budem Lucija, glasno je izgovorila. Konano je
ponovo uzeo u naruje, vrsto zagrlio i ponosno preneo preko praga u novi ivot.
Uao je i spustio nevestu. Novi dom je imao britanski pod od drvenih dasaka, ali
unutranji zidovi su bili izmalterisani i obojeni na rimski nain sloenim geometrijskim
arama. Novi suprug nije pokuavao da joj skine ogrta; Valerija ga je sama skinula
gurnuvi mu ga u ruke. Presavio ga je preko stolice. Savija i sluge su nestali. Mark je
oseao olakanje zbog privatnosti. Javni deo ceremonije bio je gotov, ali jo uvek nije znao
ta da radi. Hoe li da obie moje odaje? Jo nije koristio izraz nae.
Moemo to i sutra da obavimo. Lako je podrhtavala. Mu joj je bio tako zgodan! Ali i
stariji, dalek i formalan u ophoenju kao oiveli kip. Shvatila je da je on tih ovek, lien

dramatine Cezarove snage i Ciceronove elokvencije. Ali zar ga to ne ini dubljim,

iskrenim i manje tatim?
Naravno, rekao je, kao da se izvinjava. Hoe li malo vina?
Ve mi je mutno u glavi, pa se plaim da sasvim ne otplovim.
Meni bi pehar prijao. Poveo ju je niz niske stepenice do trpezarije. Cvetne latice su
pokrivale sredinji sto. U pozadini je stajao mural sa prikazom drevne bitke: legionari su se
peli na razvaljene koije dok su Britanci oajavali pod njihovim nogama. Zidove su
ukraavali titovi, koplja i ivotinjski rogovi, a ovi poslednji su trcali sa dovratka kao par
falusa blizanaca. Ovo je muko mesto, rekao je s primesom izvinjenja. Moj prethodnik
nije bio oenjen. Tvoje stvari e to promeniti. Pokazao je na neko zaralo oruje. Ovo
oruje je Petrijana osvojila u borbi. elim da zbirku obogatim novim.
Koliko dugo ova zgrada stoji na ovom mestu? Nije smislila nita pametnije.
Dve stotine godina, moda i due. Ovde nou sigurno hodaju duhovi prolih
zapovednika u dugoj skerletnoj povorci.
Duhovi?
Nasmejao se. Stilska figura. Mislio sam na vojnu tradiciju. Nasledio sam je ovakvu
kakva je, a od sad e postati deo tvog ivota. Konjica je najplaeniji i najuvebaniji deo
armije. U njoj slue najsposobniji i najhrabriji ljudi. Ne regrutujemo ih iz mekih
zanimanja, iz redova tkaa i ribara. Traimo ih meu drvodeljama, kamenorescima,
kolarima, kovaima...
Umorna sam, Mark.
Zvuao je zabrinuto. Hoe li da sedne?
Hajdemo u postelju. Bilo je to neno podseanje.
Naravno.
Odaja za mladence je bila mala, kao i u svim rimskim kuama. Lako se dala zagrejati
telesnom toplotom stanara. Imala je jedan prozor od obojenog stakla, koveg, mali sto i
stolicu. Krevet je bio posut prolenim pupoljcima jabuke, tamjan joj je davao prijatan miris,
ali vojnika priroda prostorije nije se dala sakriti.
Robovi su je uredili koliko su mogli, rekao je.
Nemo su stajali u napetoj tiini. Hoe li uiti jedno od drugog kako je Lusinda
nagovestila? Valerijina oekivanja od braka nikada nisu ila dalje od same ceremonije.
Imali su itav ivot pred sobom! Oseala je slabost i vrtoglavicu. Mark ju je posmatrao na
nov, neobian nain. Osetila je njegovu elju, to ju je uplailo i uzbudilo. Jo.s uvek je
delovao ukoeno.
Senke su im podrhtavale na zidovima u odsjaju lampe.
Ti si veoma lepa devojka, Valerija.
Podigla je bradu. Hoe li da me poljubi, Mark? Prela sam toliki put.
Klimnuo je, neno posegnuvi za njom. Poljubac je bio ozbiljniji. Osetila je njegovu
otru bradu - sve se znatno razlikovalo od ljubakanja sa momcima u Rimu, - miris vina i
neki dublji, prizemni i moni mujaki miris. Lako je zadrhtala dok su njegove snane ruke
arale po njoj, privlaei je sebi. Strastvenije ga ja poljubila i zaronila u nabore toge,
nejasno nasluujui njegovo telo. Udata sam! Sve e biti drugaije.
Zadihano su prekinuli zagrljaj.
O, Valerija. Prouavao je njeno lice. Seam se naeg prvog susreta u rimskom
atrijumu tvoga oca. Bila si tako mlada, tako izuzetna. Osvojila si me u trenutku! Zatim sam
te pronaao zaputenu i divlju na umskoj stazi. Stoji preda mnom, tako nena, na ovoj
nemilosrdnoj granici.
Ovde smo zajedno!

Tako je. Pomilovao ju je po obrazu. Dala si mi ansu da steknem slavu.

Deliemo tu slavu, zajedno emo izgraditi ugled.
Upozori me ako te bude zabolelo. Mora mi rei ta ti prija.
Tupo je klimnula. Nije znala ta joj se svia.
Odvezao je ceremonijalni vor na zlatnom pojasu. Haljina se raskrilila otkrivajui
nevestinu lanenu kouljicu koju je varvarin tako grubo ispipavao, satkanu tako da istie
obline njenih grudi, blagu krivinu stomaka i deltu stidnih dlaica. Priao je uljnoj lampi,
ugasio je, i zavladao je potpuni mrak. Osetila je nalet panike. Htela je da ga zamoli da
prieka, jer nije bila spremna. Ali nije li, avaj, za to suvie kasno? Da li on uje ustro
lupanje njenog srca?
Skini nevestinsku tuniku.
Klimnula je dajui mu do znanja da je shvatila, ali odmah zatim dosetila se da je ne vidi
u mraku. Da. Zatresla se pa je tunika skliznula na pod. Sve vazduh ju je bockao po
nagom telu.
ula je ukanje njegove odee dok ju je kaio o konopac pored kreveta. Hodi, lezi
pored mene.
Pomerila se napred dok nije dodirnula ivicu vunenog ebeta. Zastala je osetivi pernati
madrac. Konano je dodirnula njegovu nogu. Trznula je rukom.
Ne boj se, to sam ja.
Venero, daj mi snage, molila se. Ve me smatra budalom. Puzei je krenula napred.
Legla je na bogati madrac i snano osetila mukarevu vrelinu. Dodirnuo ju je snanim
rukama po ramenu. Pomilovao je postrance. To joj je pomoglo da se smiri.
Ponovo me poljubi, molim te.
Uinio je to, isprva neno, a onda sve strasnije, nestrpljivije. Lagano se uspeo na nju.
Bio je teak, i onda je osetila pravi falus u predelu bedara, ukruen i vreo. Istovremeno je
elela da ga dodirne i odgurne od sebe. Nije uinila ni jedno ni drugo. ekala je da vidi ta
e se dogoditi. Rukama je preao preko njenih grudi. Poljubio ju je u bradavicu, a zatim joj
monom nogom razdvojio butine.
Plaim se, proaptala je.
Brzo e biti gotovo.
Teko je disao, postojano gurajui. Da li e ikad moi da primi ovoliku silu? elela je
vie poljubaca. Stegla ga je za iroka lea, nesvesno mu utiskujui nokte u kou.
Najedanput je osetila otar bol.
O! Shvatila je da je ispustila krik.
Prodro je nezamislivo duboko, ali umesto da joj bude gore, bilo joj je bolje, onako punoj
i vlanoj. Malo se opustila. Mark se ponovo micao i teko je disao. Ljuljali su se, i on je
diktirao ritam. Pokorno je leala oslukujui kripu kreveta, pokuavajui da napravi
misaoni inventar oseanja. Nisu bila ni dobra ni loa, ve uglavnom zbunjujua.
Iznenada se ukrutio. Da li je napravila neku greku? Zareao je i ispustio grleni uzvik.
Zatim se sruio na nju, teko diui.
Leao je, znojei se, nepokretan kao mrtvac.
Mark, da li je s tobom sve u redu?
Podigao je glavu. Podari mi sina, Valerija.
Skotrljao se sa nje.
Drhtala je. Hoe li da me zagrli?
Zagrlio ju je. Znai, oko ovoga se die tolika praina! Bila je zbunjena i pomalo
uplaena. Krevet je bio mokar. Suprug se odmakao od nje. Leali su u mraku, i jo uvek
nije znala kako izgleda.

Volim te, Mark, konano je rekla. Samopouzdanje joj se vratilo. Bila je ena! Zgrabila
ga je. elim da nauim sve o tebi da bih ti bila dobra ena. Sve tvoje misli, tajne. Sve to
zna o Britaniji.
Disao je tik pored nje. Zbog ega su ene tako ljubopitljive?
Zato to brinemo o svojim mukarcima.
Neko vreme je bio tih. Zatim je rekao: I ja brinem o svojim. Noas nee biti prie o
tajnama. Rano svie, moram obii vojsku.
Vojnike? Zar mi ne moe pokloniti sutranji dan?
Ima previe posla. Jedan od njih je i zaseda u umi.
Zbila se uz njega. ta se tu moe? Odavno su se prebacili preko Zida.
Galba neumorno istrauje sluaj. On je sirovi provincijalac, tvrd kao hrastova kora, ali
jedno mu moram priznati: dobar je vojnik. Mark je neko vreme utao. Izmakla si im za
dlaku! Mogao sam da te izgubim na manje od dan jahanja do tvrave!
Spasao si me! Uz Galbinu pomo! Zavukla se dublje u njegovo naruje. Kako su
varvari postavili zamku?
Sigurno imaju uhode. Imamo ih i mi.
Leala je mislei na zelenu, vlanu umu i divljake koji padaju sa drvea, nenadno i
sraunato. Mislila je na odlian latinski njihovog poglavice i njegovu razmetljivu drskost.
Mark?
Hmmm? Vratila ga je s ivice sna.
Pitam se kako je obojeni znao da elim da jaem konja.
Moda je to saznao od tvog gladijatora. On te je izdao.
Zavukla se jo dublje. uvaj se onoga kome veruje, rekla je.

XVI

rvo to je Valerija spoznala o branom ivotu jeste to da se ne osea preterano

udato. Spavala je do podne, iscrpljena prethodnim danom punim uzbuenja.
Probudila se u praznoj i hladnoj postelji neispunjenih oekivanja. Mladoenja je,
kao to je i najavio, otiao. Kua je bila tiha.
Spustila je noge na pod spavae sobe. Trpela je dodir hladnog poda pod bosim nogama.
Pupoljci na postelji su uveli i pali na pod, pomeavi se sa svadbenim trakama. Miris
tamjana se povukao pred vlagom iz kamenih zidova. Pri dnevnom svetlu opazila je kako
tapiserija nije nita drugo do vunena kopija crvenoutih titova Petrijane. Stresla se. Moda
e leto konano doi i doneti Britaniji neto toplote, ali sve dui proleni dani nosili su
seanje na zimu i vlani dah severnog mora. Mora poeti da se odeva u topliju odeu kao
Britanci.
Valerija je prila vratima i pozvala Saviju. Starija ena je dola, ali bez urbe, sanjivo i
namrgoeno. Kao da ni ona nije trenula. Odgurnula je Valeriju u stranu obavivi brzi i
formalni pregled postelje. Odobravajue je kvocala nad krvavim mrljama.
Sad si ena. Kad bude dobila prvo dete, ispunie brak pravom sadrinom. Nadam se
da nisi ve poela da radi na tome.
Zna da ne elim dete u ovoj tvravi. ekau dok se ne vratimo kui.
Da li si upotrebila sire?
Postieno je klimnula. Nemoj rei Marku. On eli sina. Nestrpljivo je promenila temu.
Mislila sam da e bar danas ostati sa mnom.
U braku je s tvravom koliko i s tobom.
Ali prvi dan nakon venanja? To je bio jedini dan u kojem je rimski obiaj
dozvoljavao voenje ljubavi tokom dana. Mogao je bar da odvoji deo jutra.
Samo bi prodangubili to jutro spavajui! On mora da brine o pet stotina ljudi. Njegova
dunost je da se koncentrie na Petrijanu a ti na njega.
Pitala sam se kada e me podsetiti na dunosti, Savija.
Rimska dunost ti je obezbedila ovaj dom, slubu i ovu provinciju. Ima itav ivot da
bude sa svojim ovekom; ako si poput drugih ena, smuie ti se mnogo pre kraja. Prestani
da saaljeva samu sebe i poi u kupatilo.
Kua je sazidana oko praznog sredinjeg atrijuma bez krova, to je znailo da ima etiri
krila. Dvorite se kupalo u zracima bledog britanskog sunca, bez fontane ili biljke koja bi
ublaila tvrdou kamena. Kupatila u pozadini pruala su ugodniju sliku: toalet iznad
uboree podzemne struje sa sunerom za brisanje na tapu, sa fontanom iste vode za
pranje, sa saunama i kadama sa hladnom i toplom vodom. Bilo je tu mozaika sa delfinima i
lelujavim morskim algama izraenih u grubom ali ivopisnom britanskom stilu. Valerija je
uz uzdah zaronila u toplu vodu, a stenjui u hladnu. Izala je osveena i zatvorenih pora.
Fiziki ok je sprao neto od loeg raspoloenja. Bila je udata! To ju je ispunjavalo
oseajem zadovoljstva i olakanja. ivot tek poinje.

Lii na nekog ko se malopre probudio, Savija napomenula je dok ju je sluavka

udeavala.
Bolje rei, probudila sam se u cik zore zbog egrtanja posua i pljuskanja vode
odgovorila je robinja. Tvoje novo osoblje ustaje perverzno rano da bi te impresioniralo.
Ustala sam da ukorim kuvaricu, Martu. Ona mi je rekla da ja njoj treba da podnosim raune.
Po poreklu je Saksonka, jogunasta kao svi Germani i ohola kao Egipanka. Jedva sam
razumela njen akcent.
Raistiu to, obeala je Valerija. Moramo nauiti da razumemo i govorimo keltski,
ili e nam stalno traariti pred nosom.
Upravljanje domainstvom ponekad moe biti teko kao komandovanje na piratskom
brodu!
Nasmejale su se. Obe su ule stotinu pria koje dokazuju tanost ove poslovice. Valerija
je obukla lanene podsuknje, navukla dugu tuniku, a zatim i vunenu stolu privrstivi je
broevima. alila je za majinim poklonom, broem u obliku morskog konjica. Obula je
arape pre sandala. Oseala se kao povijena beba. ta bi rekli u Rimu da je vide ovako
odevenu.
Pre no to organizujem osoblje, elela bih da razbistrim glavu, moda obilaskom
tvrave. Moe li da pozove pratnju?
Otezala je sa zalogajima ekajui slukinju.
Nije je zaudilo to to se Klodije jedini odazvao njenom pozivu. Naklonio se u atrijumu.
Stojim vam na raspolaganju, moja gospo.
Hvala bogovima, naalila se. Mu me je ve napustio.
Nijedan mukarac ne bi svojevoljno napustio takvu lepoticu. Tanije je rei da vam ga
je dunost preotela. Doznali smo da neko s one strane Zida zna neto o zasedi. Galba je
poslat da prikupi informacije, pod maskom posredovanja u svai dvaju poglavica oko stoke.
Izjahae sa stotinu ljudi.
Valerija se stresla u sebi pri pomisli na mo svog supruga sposobnog da poalje stotinu
vojnika u divljinu. To je bio tek deli moi koji je sezao odavde sve do dalekog Rima.
Mu mi je zauzet, zar ne?
Poslao je mene kao bledu zamenu. Neu kriti da sam se sam prijavio. Trudim se da se
iskupim zbog izliva pijane poezije na vaem venanju.
O, to vam je u potpunosti oproteno i zaboravljeno!
Bojim se da je poinitelj poslednji koji e sebi oprostiti sagreenje.
Hrabro si se suprotstavio varvarima!
Bio sam hrabar, ali bespomoan. Dodirnuo je vrat. Dozvolio sam da nas iznenade.
Nije mu protivreila. Da li te jo boli?
Ostae mi oiljak.
Uskoro e ga prekriti trofejom, zlatnom ogrlicom keltskih ratnika!
Izali su napolje. Cvetne latice od prethodne noi zbrisane su iz dvorita, punog ljudi i
konja spremnih za polazak u ekspediciju. Bojni konji nisu bili lepo graeni pastuvi ve nie,
zdepaste i vre graene ivotinje oigledno uzgajane zbog izdrljivosti a ne brzine.
Frktali su i udarali kopitama, grickajui se meusobno. Svaki je nosio opremu za kratku
ekspediciju: meinu vode, vreu s hranom, koplje za bacanje, pribor za kuvanje i
nepromoivo platno. Svakom konjikom juriu prethodila bi velika buka, zvuk odbacivanja
balasta.
Kao po komandi, vojnike glave su se okrenule da bi s radoznalou osmotrile enu,
uzrok ove ekspedicije. Posmatrali su je sa naklonou. Bila je nova, lepa i svee udata
patricijka, i unela je preko potrebnu sveinu u zamornu garnizonsku rutinu.

Galba je bio na elu jedinice. Dobar lov, stariji tribune, pozdravila ga je Valerija.
ula sam da jaete u pomo jednom od naih saveznika.
Ruf Braks bi se naduo kao aba kad bi uo kako ga opisujete.
On je poglavica?
Predstavio bi vam se kao princ plemena Novanta, otac devet sinova, mu tri ene,
gospodar brdske tvrdine od debelih balvana, zapovednik nad osamdeset kopalja, srodnik pet
najuglednijih porodica. Ja bih vam rekao da je on seljak, trgovac, ovar, govedar, krijumar,
prevarant i lopov koji koristi rimski novac da bi unapredio svoju rupagu. Razmetljiv je,
glup, razvratan, tat, lukav i lenj.
Drugim reima, Britonac, zakljuio je Klodije.
Tako je, mlai tribune, Britonac. Kelt. Varvarin. Nas informie o plemenima na severu,
njima otkriva rimske namere. On je graniar, neto najblie pojmu saveznika u ovim
krajevima. Njegov sused Kaldo Dvosekla Sekira ukrao mu je dvadeset grla. Braks je obeao
informaciju ako mu pomognemo da ih vrati nazad.
Da li su takve krae este? Bila je oarana saetim prikazom granine situacije.
Braks je nesumnjivo ista grla ukrao prole godine. To im je omiljeni sport.
Dekurioni su raportirali da su ljudi spremni za pokret. Galba joj se naklonio i poeo sa
izvikivanjem nareenja. Zbijeni konjiki stroj je poeo da se odmotava, kreui se u pravcu
zdepastog luka nad severnom kapijom. Legionarski znamen, konjike zastavice i stegovi sa
zmajevom glavom vijorili su se nad povorkom. Kako se kolona kretala, vazduh je
ispunjavao zmajeve kroz razjapljene eljusti, i tako je konjica izlazila iz tvrave dok su
zmijasta tela legendarnih reptila talasala iznad lemova.
Izgledaju tako impozantno, rekla je Valerija.
Zbog toga i jau na sever, odgovorio je Klodije. Da bi pokazali nau mo. Hajdemo
gore, s kule se prua bolji vidik.
Zgrade u Petrijani su bile tesno poreane sa tri metara razmaka. Mlai tribun je u
prolazu pokazao na spremite za itarice, sedlarsku upu i bolnicu. Dobri vidari su
najmonije orue za regrutaciju kojim vojska raspolae. Proli su pored skladita oruja,
prepunog zaposlenih vojnika. Germanski regruti su udarcima ekia ispravljali udubine na
starim oklopima. Sirijci su oblikovali i sklapali strele od jasike, tisovine i borovine.
Numiani su sortirali rene oblutke, municiju za prake i katapulte. Iz oruane se irio
upeatljiv miris metalnih strugotina, maslinovog ulja i ivotinjske masti, kojom se metal
titio od re.
Postaja je jo od zasede u stanju poviene pripravnosti, objasnio je Klodije.
Iznenadio je toliki sinhronizovani napor. Nisam htela da zaponem rat. Umakla sam im
zahvaljujui igli na brou! Primetila je kako se mrti na ovu sluajnu opasku. Kako su
mogli znati da emo biti u umi?
Nismo putovali u tajnosti i napredovali smo veoma polako. Napravio sam lo izbor.
Uinio si to na moje navaljivanje, Klodije.
Bila je to zajednika greka.
Moda nismo imali sree.
Odmahnuo je glavom. Mislim da je zaseda bila unapred pripremljena.
Iza oruane su bile tale. Odluili su da proetaju kroz njih. ivotinje su frktale i njitale
dok je par prolazio; neke su oajniki elele na otvoreno, zarazivi Valeriju uzbuenjem.
elela bih da izaberem jednog i malo pojaem okolo, rekla je. Da ponovo galopiram,
kao u umi. Moda ovu belu kobilu, sa sivim znakom na elu.
Imas dobro oko. Vidi njene grudi i noge prilagoene brzom jahanju? iroke nozdrve
koje svedoe o izdrljivosti? Griva joj pada udesno.

Da li je to vano?
Svi rimski vojnici moraju biti denjaci. Formacijske potrebe nalau da se titovi nose
na levoj ruci. Goli konjski vrat omoguuje da konjanikova ruka sa titom poiva na
njegovim miiima i vodi konja u boj.
Govori kao strunjak.
itao sam klasike od Ksenofona do Virgilija.
uo sam da Kelti imaju ene konjanike. ene ratnike!
To nas ini Rimljanima, a njih varvarima, progunao je.
Pored tvravskog zida stajale su duge gomile sena. Od zapaljivih strela titila ih je
crepom pokrivena nadstrenica. U jednom uglu je bila pe za peenje opeke sa rezervama
gline. Pored nje nalazila se kovanica, zatim staklara i naposletku stolarska radionica koja
je jako mirisala na piljevinu.
Ovo vie lii na manufakturni centar nego na tvravu, primetila je Valerija.
Mora biti tako poto se nalazimo na rubu civilizacije. Vojska je pronela znanje po
itavom svetu. Legija upoljava arhitekte, nadzornike, vodovodije, doktore, kamenoresce,
staklare, bavare, mesare, majstore za izradu oruja i zaprega. Nacerio se. Moji snovi o
vojnikoj slavi ometaju vane dunosti poput brige o stajnjaku.
Uspeli su se na vrh kule. Klodije ju je poveo oko drvene baliste sa zalihama strela
pokazujui joj ka severu. Valerija, odavde se prua odlian pogled na kraj sveta.
Pogledala je. Odmah ispod zida nalazio se anac, sa barama od kinice. Na ivici anca
poinjala je blaga padina, oiena od sveg bunja i korova da bi obezbedila istu liniju
vatre. Vojnicima nije pretilo iznenaenje. Pogled s kule je pucao u nedogled na talasasti
pejza movara, uma, blatita, uzvisina i barutina. Odavde je sve jasno videla iz ptije
perspektive. Pramenovi dima su otkrivali malobrojna, grubo nainjena seoska imanja.
Galbin konjiki stroj se jo uvek mogao videti. Jahali su na sever dok su im se vrhovi
kopalja sijali na suncu.
Kako su Kelti iz zasede preli ovu prepreku?
Galba se nada da e to saznati od Braksa.
Osvrnula se nazad, ka tvravi i zbijenom seocetu oko njega. Zatim ka reci i vili u kojoj
se venala. Prefekt je vladao malim carstvom! Okrenula se pratei liniju Zida, goli greben
koji se pruao dokle god je pogled dopirao. Lii na zmajeva lea.
Poetski opis, nema ta, Klodije ju je poastio komplimentom. Stajao je blizu nje,
moda isuvie blizu udate ene, ali njegovo telo ju je titilo od vetra pa mu je, u sebi, na
tome zahvalila. Bio je vitak, prilino zgodan i brian na sopstveni nain. Klodije mi je kao
brat, govorila je sebi. Mark je jo uvek bio dalek... kao otac.
Postidela se zbog neoekivanog poreenja koje se odnekud stvorilo u njenoj glavi.
Sazidan je s namerom da ograniava pokrete varvara i uliva strah, nastavio je Klodije.
I najei varvarin shvata kako mo armije sposobne da izgradi ovakvu prepreku
prevazilazi njegovu matu.
Mi smo, znai, na sigurnom?
ivot nikad nije siguran. Mogunost smrti definie ivot.
Zvui kao Galba, zadirkivala ga je. Da li usvaja njegov turobni pogled na svet?
Misli na njegov realizam? Dodirnuo je vrat.
Osvrnula se oko sebe upijajui prizor. Tvrava je sumorna koliko i tvoja vojnika
filozofija, zar ne? ovek se ovde osea kao u zatvoru.
Ne dri on nas unutra ve njih podalje od nas.
Nestrpljiva sam da upoznam taj divlji svet, Klodije. elim da poem na jahanje!
Paljivo ju je posmatrao pokuavajui da skrije svoju naklonost. Bogova mu, da je na

Markovom mestu, ne bi je ostavljao samu ni za tren, da ne govorimo o prvom danu branog

ivota! Oseao je krivicu zbog nekontrolisane fascinacije. Vreme provedeno s njom
doivljavao je kao trljanje rane, rizino i prijatno oseanje. Pokuavao je da kontrolie glas.
Samo sa dozvolom vaeg supruga.
Juno od Zida, za svaki sluaj. Lukavo se osmehnula, pokuavajui da lepotom
izmami mladievu podrku. Da testiramo odbrambenu spremnost.
Test. Tako je. Progutao je vazduh. Ako se usude da ga testiraju, shvatie da postoji
druga vrsta zida. Duboko je udahnuo. Hajdemo. Sutina Petrijane nije u konjima. Niti u
kamenu i malteru.
Sili su u istonu polovinu tvrave meu duge i uske vojnike barake. Osetila je dim
sagorelog drveta, peenog hleba, mukog znoja, ulja za tela i oruje. Neka maka je
oputeno leala kod ulaza. Belo okreeni zid krasili su neveto ispisani grafiti. Proli su
pored vojnike supruge sa odojetom na grudima.
To bi uskoro mogla biti i njena sudbina, shvatila je Valerija. U tom sluaju e
najverovatnije unajmiti dojilju. Ni izdaleka nije bila spremna na decu! To se, uprkos svim
merama predostronosti, moglo dogoditi. ivot joj se preko noi promenio. Pod teretom
brojnih promena, posmatrala je sebe iz daljine i procenjivala nove ivotne okolnosti.
Malo vebalite se naslanjalo na istoni zid. Opasivala ga je niska drvena palisada.
Turmu novih regruta drilovao je dekurion kreketavog glasa sposoban da psuje na tri jezika
odjedanput. Regruti u oklopima su delovali umorno, izgubljeno i namueno; na
nadlakticama su imali svee, crvene rane.
ta im se dogodilo? proaptala je Valerija.
To je vojna tetovaa. Oficiri je nemaju.
Galba ima jednu.
To je dokaz skromnog porekla.
Da li to boli?
Pretpostavljam, ali bol je vojnikov saputnik. Tetovaa obeshrabruje dezerterstvo i
pomae u identifikaciji leeva posle bitke.
Dolo je vreme za vebanje maevalakih vetina pa je uitelj izabrao jednog regruta.
Brute! zalajao ie.
ovek se trgao, oigledno snuden podoficirovim izborom.
Istupi za korak!
Mladi vojnik je oklevajui posluao. Delovao je kruto u novom oklopu i hodao je kao da
nosi veliki teret. Zapovednik je pokazao na jedan od drvenih stubova prekriven silnim
oiljcima u vrstom kamenom leitu. Eno tvog neprijatelja! Napadni ga maem!
ovek je posluno odmarirao napred nosei teki ovalni tit. Podigao je rimski gladijus
tupih otrica i ustro udario po drvetu, mamei dobronamerni smeh svojih drugova. Udarci
su se odbijali o tvravski zid, a zvuk je podseao na rad tesarske sekire.
Konjike vebe se obavljaju na onim livadama, promrmljao je Klodije. Potrebno je
godinu dana da bi se napravio dobar jaha i itav ivot da se naini dobar konjanik. Ovde se
ue osnovne vojnike vetine.
Parii iverice su leteli, ali ovek se sve vie umarao pa su se udarci proredili. Veba u
oklopu i sa orujem dvostruko teim od uobiajenog, objasnio je Klodije.
Udri, Brute! vikali su drugovi. Treba nam jo drvca za potpalu u baraci!
Vojnik je uz grimasu nastavio sa zamasima, ali napadi su postali mlaki i maloduni.
Konano je dekurion podigao ruku.
Dosta, upljoglave! Vojnik je stao, a ruke su mu visile poput konopaca. Umoran?

Nije morao da klima glavom.

Nije vano poto si poginuo pre dvadeset udaraca. Prvo, dopustio si da ti ruka sa titom
odluta u levo, izloivi grudi i stomak; drugo, sekao si visoko kao varvarin, ostavljajui
slobodan pazuh za ubod otrice. Podigao je ruku demonstrirajui regrutove pokrete, ne
skidajui oka s ostalih. Zaboravite gladijatorske budalatine o znaaju rada ruku i nogu.
Ovo je rat, a ne cirkus! Dekurion je unuo, klizajui napred. Varvarin izgleda
zastraujue sa dugim zamahom preko glave, ali dok on zamahne, Rimljanin ga moe ubiti
tri puta. Zato? Zato to Rimljanin ne zamahuje, on bode - odozdo, evo ovako. Dekurion je
krenuo napred, mladi se povukao. Gaaj trbuh. Ciljaj jaja. Bodi i... vuci seivo nagore!
Nije vano ako plavo obojeni pikt ima preko dva metra. On e jeknuti i stropotati se.
Stajaete na njegovom krupnom zevajuem licu, mirisaete njegovu krv i govna, izvodei
isti trik na njegovom bratu. Bodi! Ponovo je pokazao pokret. To je rimski nain!
Momci su se nasmejali.
Najeila sam se sluajui ga proaptala je.
Dekurioni poput ovog uinili su nas vladarima sveta. On je pravi Hadrijanov zid.
Ljudi kao Galba. Ovo joj je pomoglo da malo razume Galbinu nemilosrdnost.
Njegovu tvrdu prirodu. Veina Rimljana nikada ne upozna ljude poput njega, i ne znaju
kome duguju udoban ivot.
Vraali su se ka zapovednikovoj kui. Stariji vojnik je stajao pored vebalita sa
ispruenim rukama dok mu je centurionova palica od vinove loze balansirala po
zglobovima. Galbina disciplina, proaptao je Klodije.
Galbin svet, promrmljala je Valerija. Svet mukaraca. teta to meu ovim zidinama
nema vie nijedne visokorodne ene.
Imate gospa Lusindu i ene iz drugih tvrava.
Tako je.
Ne oklevajte da se oslonite na mene, kao na prijatelja.
Cenim to, Klodije.
Jednom su vas zbog mene zamalo uhvatili. To se nee ponoviti.
Tribune!
Osvrnuli su se u pravcu glasa. Mark! Valerijin prvi impuls bio je da potri ka njemu, ali
delovao je ozbiljno, gotovo nesreno. Zastala je ekajui da joj prie. Suprug ju je nagradio
klimanjem glave zbog pokazane suzdranosti.
Jako mi je drago to te ponovo vidim, nevesto. Izvinjavam se zbog zauzetosti.
Klodije mi je pokazao tvravu.
Sam se prijavio za taj zadatak. Obratio se podreenom. eleo bih da s tobom nasamo
porazgovaram, Klodije Albine. Falko je ovde.
Klodije je tuno izgledao. Da li je doao zbog incidenta na banketu?
Mladi tribun se ve izvinio, oglasila se Valerija. Vino ga je uinilo nepromiljenim.
Molim te, ne budi preotar prema njemu.
Ovo nije tvoj posao, enice.
Sigurna sam u to da e se ubudue drugaije ponaati sa britanskim pivom!
Ovo nema veze s pivom.
ta je onda u pitanju? Zbog ega ga gnjavi?
Vreala ga je svojom upornou. U pitanju je rob, Odo.
Odo Klodije nije razumeo.
Onaj na koga si prosuo pivo.
ta je s njim?
Ubijen je.

XVII

ad ukrstim sve dostupne podatke, taj ovek-deak Klodije stvarno ne izgleda

impresivno. Da li ste mislili da je on ubica? Pitao sam centuriona Falka,
vlasnika ubijenog roba. Nisam znao da li ovaj bizarni dogaaj ima veze sa
sutinom misterije koju sam pokuavao da odmrsim.
Klodije nije nikog impesionirao - izuzev, moda Valeriju. Bili su priblino istih godina,
a spajao ih je i poloaj pridolica. Mislim da ga je omaijala zbog ega su ga smatrali jo
veom budalom. Tano je, svi su sumnjali u njega.
Ispriajte mi kako se to dogodilo.
Moj rob, Odo, pronaen je mrtav jutro posle venanja. Ubijen je kuhinjskim noem
zarivenim u srce. Nali smo ga sa kosom lepljivom od piva, a svi smo znali da je Klodije bio
kivan na Kelte zbog prerezanog vrata. Odo je bio nedavno zarobljeni poglavica kota,
borac u srcu, koji se teko navikavao na ropsku pokornost. Mladi tribun je bio pijan,
nesrean i nemoan da se osveti krivcima. Mislili smo da ga je ubio u naletu besa.
ta je Klodije rekao u svoju odbranu?
Tvrdio je da se stideo onog to je uinio robu na gozbi i da nije imao potrebe da ga i
dalje povreuje. Odo je, po njemu, imao vie razloga da se ljuti na njega nego obrnuto. To
nas je, naravno, navelo na pomisao da je Odo napao Klodija. Momak nije imao alibi.
Napustio je venanje osramoen, i posle toga ga niko nije video.
Prouavao sam Falka. Delovao je kao pravian i praktian ovek. Njegovo dostojanstvo
je poivalo na gvozdenim temeljima. Cenili ste tog roba?
Cenio sam ga tri stotine silika.
Hteli ste da poinilac bude kanjen?
Hteo sam da me poinilac obeteti.
,.ta je odluio Mark
Nita, kao i obino. Falko je zastao, shvatajui da je konano odao upotrebljivu
informaciju. Skrenuo je pogled i seao se tih nesrenih vremena.
Prefekt je bio neodluna osoba?, pitao sam.
Centurion je oklevao, vagajui lojalnost, da bi konano pomislio na veliki broj
poginulih. Prefekt je bio... oprezan. Saznali smo da je kao mlai tribun napravio greku u
kampanji protiv bandita u Galaciji. Kasnije je nepravedno bio umean u seksualni skandal
u kojem je glavnu ulogu igrao njegov nadreeni. Upropastio je oev posao. Ta iskustva su
ga nauila oprezu, koji je, kao to svi znamo, samo jedan korak od straha.
uo sam da je knjiki ovek.
Biblioteka mu je ispunila dve zaprege. Sa takvima se ovde nismo sretali.
ta misli o Galbi?
Stariji tribun je znao da bude ishitren, ali nije patio od nedostatka odlunosti. Imali su
razliite stilove.
Razliite stilove. Jedinica odgovara zapovedniku kao zaprega na uzdu, tako da njegova
linost postaje linost njegovih ljudi. Zbog toga svaka promena stareine vojnicima
predstavlja problem, pa im treba vremena da se naviknu na novu ruku. Ako do toga uopte

doe. Kako su saraivali?

Loe. Kada sam prvi put video Galbu u kupatilu, izbrojao sam dvadeset jedan oiljak
na prednjem delti tela i nijedan na zadnjem. Nosi lanac sa prstenjem...
uo sam za njegov lanac.
Nasuprot njemu, Mark nikada nije uestvovao u pravoj bici. Sve je postalo jo
nezgodnije posle zapovednikovog venanja sa ljubopitljivom nevestom.
Ni ona nije bila omiljena?
Cenili su njenu lepotu, ali unosila je nemir u garnizonska srca. I Lusindu je iznenadila
snaga njenog ulicaja. Valerija je obilazila utvrdu kao dekurion. Zanimala se za uroenike,
traila je od kuhinjske robinje da nju i rimsku robinju ui keltskom. Uila je brzo kao dete i
raspitivala se za stvari koje enu ne treba da zanimaju.
Kakve stvari?
Voenje rata. Raspoloenje trupa. Organizaciju Petrijane. Paljenje topionica, kovanje
vrhova za strele, vojnike bolesti. Bila je beskrajno radoznala. Mark nije mogao da je
uutka. Mislim da je se stideo, ali ona ga je i zbunjivala, to se ljudima nije dopadalo. Nije
bila tajna da je njoj imao zahvaliti na poloaju.
A, Galba?
Koliko god je vie pokuavao da prikrije nezadovoljstvo, ono je bivalo oiglednije. On
je najvie znao o nainu rada tvrave. Svi su mu se obraali za uputstva i savete. Rimljanin
se, pak, trudio da ogranii Traaninov uticaj i uspostavi sopstveni autoritet. Bili smo
konjica sa dva zapovednika.
Namrtio sam se, prepoznavi opasnu situaciju s kojom sam se i ranije susretao. Nita
nije smrtonosnije od nejedinstva komande. Vojvoda nita nije uinio?
Sedeo je u Ebarakumu, i trebalo mu je mnogo vremena da sazna za ovdanje
probleme. Bio je zauzet zbivanjima na kontinentu.
Govori o sukcesiji kojom u se kasnije pozabaviti. Pre toga, moram ovo do tanina da
raspravim. Da li su ti dogaaji uticali na petrijansku konjicu kao celinu?
Falko je odmeravao odgovor. Nisam se raspitivao o pojedincima ve o uinku njegove
jedinice, o orlovskom znamenu kojem svi dobri vojnici duguju bezrezervnu lojalnost.
Napetost nas je inila isuvie nervoznim, naveo je. Niko nije bio zadovoljan
situacijom, svi su hteli promenu. Rat otvara mogunosti. Neki ginu, drugi napreduju.
Razvoj karijere iziskuje izvesnu koliinu haosa.
Haos. Provodim itavu karijeru spreavajui ambiciozne da dostignu cilj. Ljudi
neprestano seju seme sopstvene propusti. Sve ovo ste uzeli u obzir tokom razgovora o
Odovom ubistvu?
Svakako. Ubistvo je odgovaralo Galbi.
Upotrebio ga je protiv Klodija?
Tvrdo se nasmejao. Brasidije je gledao mnogo dalje. Vratio je Braksovu stoku i kao
nagradu dobio informaciju od keltskog uhode-oveka po imenu Karatak.
Karatak! To je ime britanskog pobunjenika iz najranijih dana rimske okupacije.
Izdali su ga njegovi ljudi, i bio je u okovima odveden u Rim gde se navodno slatkoreivou
spasao pogubljenja.
Tako je i Mark reagovao. Ime je posedovalo veliku mo, zbog ega ga je razbojnik i
izabrao. Iza tog pseudonima krila se misteriozna linost upuena u funkcionisanje carstva.
Dezerter, razbatinjeni aristokrata, odbegli zloinac - nismo znali ta je. Ustoliio se kao
gospodar severa i bio je u najviem savetu Pikta i Atakom. On nas je upozorio na ponovni
uspon druida.
Druida?

To su keltski mudraci i arobnjaci. Uvek su podsticali otpor rimskoj okupaciji. Unitili

snio ih prilikom prvog osvajanja, ali nikada ih nismo iskorenili na severu. Plaimo se
njihovog ponovnog okupljanja.
Gde se okupljaju?
Hrast je njihovo sveto drvo. Severno od Zida nalazio se gajski izvor gde su se navodno
tajno sastajali.
Galba je predloio napad na gaj koji je prouzrokovao itavo zameateljstvo?
Galba je suvie pametan za tako neto. Pustio je Marka i Klodija da zagrizu mamac.
Kako?
Karatak je rekao da iza pokuaja Valerijine otmice stoje druidi. Kad je Mark pitao
zato, Galba je objasnio da svetenici moda planiraju oivljavanje prakse prinoenja
ljudskih rtava. U stara vremena gurali su rtve u ogromne figure od prua, zatim bi ih
zapalili pri osnovi i proricali budunost po uvijanju rtava.
Namrtio sam se. Bogova mu!
Galba je ovo ispriao i saekao da mladi Klodije predloi napad.
Kako je mogao znati da e ovaj to uiniti?
Sve je poelo Odovim ubistvom. Galba je predloio da sluaj koji nismo mogli da
reimo eliminiemo uklanjanjem Klodija. Predloio je premetanje mladog tribuna u drugu
legiju, iako se pretvarao da je to milosrdno delo, znao je da bi to unitilo mladievu
karijeru. Nikoga, naravno, nije bilo briga za mrtvog roba, ali svi su brinuli zbog Rimljanina
nesposobnog da ukroti svoja oseanja. Nikome nije bio potreban ovek nesposoban da pazi
na koliinu popijenog vina, nemoan da se uzdri od prosipanja piva. Klodije ne bi
napustio petrijansku konjicu samo sa igom neuspeha od kojeg se svaki pravi Rimljanin
mogao oporaviti ve sa igom nekontrolisane osobe, od kojeg nema oporavka. Mark to nije
dozvolio.
Mladi tribun mu je bio drag?
Ne bih rekao. Momak je bio klipan, na jednogodinjem stau u Britaniji. Kruila je
glasina da je zapovednikova nevesta intervenisala u Klodijevu korist.
Verovao si u to?
Ko zna? Sigurno je da se uvijao oko nje kao mae.
Mae ili divlja maka.
Falko se nasmejao na moju alu koja je bila zamiljena kao ozbiljno pitanje.
Galba je predloio Klodijev premetaj. Kako je on na to reagovao?
Razbesneo se, naravno. Nije voleo petrijansku konjicu sve dok se nije suoio sa
mogunou premetaja. Galba nije hteo da od njega pravi neprijatelja ve da ga natera da
iznese predlog.
Za napad na gaj. Da bi se osvetio za zasedu namenjenu Valeriji.
Morate shvatiti da je Klodije predstavljao sve to je Galba mrzeo: sticanje ina na
osnovu porekla, povlastice, aroganciju, snobizam, nesposobnost i, to nije beznaajno,
izvesni arm. Mladi tribun je bio dopadljiv u svojoj poletnosti. Znao je da se ponaa u
drutvu kad nije bio pijan. Bio je duhovit. Galba ga je shvatao ozbiljno zato to ga je
podseao na sopstveno skromno poreklo, zbog ega je jo vie mrzeo samog sebe.
Hteo je da zapodene kavgu?
Obojica su znali da bi Galba lako pobedio u takvoj borbi, to ju je unapred inilo
besmislenom. Galba nije hteo Klodijev ivot, ve njegov ponos. eleo je da ga gurne, a
preko njega i Marka, u neuspeh kako bi on dobio ansu da postane spasitelj i uspeni
voa.
Tako to e naterati Klodija da predloi napad. Opasan napad.

Rizian. Akcija usmerena na slamanje varvarske volje mogla je da se zavri ustankom.

Verovali smo reima razbojnika, Karataka. Galba je rekao da je spreman na to da povede
napad, ali da su mu potrebna pismena nareenja. Ovo je naljutilo Marka, koji je u tome
video nedostatak podrke od strane starijeg tribuna. Zbog toga je odluio da predvodi
napad s Klodijem.
Ba kako je Galba hteo.
Ostvario je eljene rezultate.
Iznudio je bitku?
Falko se kiselo nasmejao.
I ostao nasamo sa nevestom Marka Flavija.

XVIII

liila se zora, najbolje vreme za napad. Druidski gaj se dizao usred maglovite
udoline; samo su vrhovi ogromnih hrastova izvirivali iz magle kao ostrva
zelenila u moru sivila. Kakve tajne su se tamo krile? uma je delovala pusto.
Njihov vodi, mrgodni Kelt nervoznih pokreta, izgubio se u tmini s punim rukama zlata.
Samo je tanki pramiak dima upuivao na ljudsko prisustvo.
Mark e ispasti budala ako u gaju ne bude bilo svetenika.
Pomisao na ekspediciju ispunila ga je plimom zadovoljstva. Vee pre polaska legao je sa
Valerijom nestrpljiv da joj poseje seme u utrobu i isproba njenu plodnost. Uivao je u
trenucima intimnosti, ali nije mogao ostati uz nju; bio je prezauzet pripremom za pohod,
pregledom ljudstva i spiskova neophodnih zaliha. Valerija je htela jo, kao i svaka ena;
grlio je koliko je mogao, a onda ju je ostavio samu u postelji digavi se paljivo da je ne bi
probudio. Brak je bio tako neobina stvari Nije navikao da itavu no lei pored nekog ili
da neprestano bude s osobom eljnom razgovora o svemu i svaemu. Devojka je postavljala
bezbroj pitanja, nudila miljenja koja nije traio, ak je uila varvarski jezik od kunih
robova, to je smatrao nedolinim. Nekoliko puta ga je prenerazila zahtevom da joj izloi
najintimnija razmiljanja!
Posle svega opisanog, galopiranje na elu odreda u tekom oklopu bie pravo olakanje.
U Rimu je naruio skupoceni oklop istonjake izrade. Niti su bile u obliku lia
presvuenog zlatom, to je ostavljalo mnogo impozantniji utisak od sivih, nauljenih
verinih oklopa poput Galbinog. Da, bio je upadljiv, skretao je panju na svoje bogatstvo,
ali Mark nije mogao da odoli njegovom sjaju. Izdvajao ga je kao zapovednika! Oblaio se
bez pomoi robova. Navukao je oklop preko postavljene tunike, zatim je prikopao pojas sa
maem i bodeom, a titnike za potkolenicu je uvezao platnenim trakama neophodnim na
ovom hladnom mestu. lem sa visokom krestom primorao ga je na saginjanje kod izlaza na
vrata. Stupio je pod zvezdano nebo razmenivi nekoliko grubih ala sa centurionima. Kada
se odred okupio, poveo je konjanike kroz severna vrata ka ruiastoj zori. Jahali su ustro
itavog dana da bi iznenadili druide - oseao se dobro uprkos ukoenim miiima. Akcija je
bila oslobaajue iskustvo! Zaboravio je na precizne spiskove i zamornu logistiku, sitna
rivalstva, nedovoljni budet, nesolidne popravke i nestalu opremu. Na terenu je bio vrh
borbenog koplja iji je kraj poivao u Rimu. Bio je nosilac tradicije stare vie od hiljadu
godina. Milion Rimljana pre njega mariralo je i umiralo. Sedeo je vrsto u sedlu. Ma mu
se klatio udarajui ga u butine. Stezao je uzde oseajui naprezanje Homerovih miia ispod
sebe. Udisao je sve vazduh i posmatrao izazovni horizont... bio je vojnik, naslednik slavnih
miliona!
Stigao ga je umor nakon dugih asova provedenih u sedlu. Magla je pojaavala sumnju.
Sigurni ste u to da se u ovom gaju krije koren naih nevolja? pitao je centuriona
Longina koji je leao na ivici susednog grebena.
Tako veli uhoda. U ivotu, prefekte, ni u ta ne moete biti sigurni.

Ne bih eleo da napadnem pogrene ljude.

Teko je razluiti dobro od zla, naroito na Zidu. Domorodac koji vas danas grli ve
sutra moe potegnuti no da vas za kolje; pleme koje vam se u leto zaklinje na vernost
moe vas napasti u zimu. Njihov svet se sastoji od razmirica, kraa stoke i magije. Ako su
druidi tamo, oni su neprijatelji Rima: veiti neprijatelji. Mrze i preziru carstvo koje ih je
liilo moi.
To mi je poznato. Samo elim da budem siguran.
Samo su mrtvaci sigurni. Centurion nije krio neraspoloenje. Nijedan vojnik ne voli
da sledi neodlunog oveka. To izaziva strah.
uo sam da proriu budunost, napomenuo je Mark. Kad je Dioklecijan bio jo
obian vojnik, pokuao je da prevari kelnericu u kusuru, i to nije promaklo jednoj druidkinji
koja ga je kritikovala zbog cicijaluka. Naalio se govorei kako e biti velikoduniji
ukoliko postane imperator, a ona ga je prekorila zbog te ale prorekavi mu da e jednog
dana postati imperator - nakon to posee vepra.
Otiao je u lov? Longin nikada nije uo ovu priu.
Zaboravio je na predskazanje. Pre no to se odenuo u purpur, morao je da ubije
prefekta pretorijanske garde. ovek se zvao Aper: vepar.
Longin se nasmejao. Moda je imala sree. Ako su druidi stvarno tako vidoviti, beali
bi iz ume!
Mark se otkotrljao od ivice grebena. Uspravio se sjajan kao aneo osvete. Rano jutro je,
kao i uvek u Britaniji, bilo svee, majska trava je bila visoka i zelena, drvee prepuno lia.
Sve je je bilo vlano i srebrnkasto od rose. Konjanici su odloili ukrtena koplja u travu
zato to e u umi biti beskorisna. Napravili su euklidijansko geometrijsko telo na brdu.
Dan je bio kao stvoren za poeziju a ne za rat. Mark je morao da se dokae na Zidu ako je
hteo da ostvari ambicije. Za to su mu bile potrebne akcije sline dananjoj, snane i
nedvosmislene poruke neprijatelju. Ovde e osvetiti uvredu nanesenu svojoj nevesti. Ovde
e se dokazati Galbi Brasidiju. Ocu. Ujacima. Mladoj nevesti.
Da li e Klodije biti na visini zadatka?
Pusti mladia da povede jedno krilo, posavetovao ga je Galba. Pobedie, ili e
poginuti. Bilo kako bilo, reie nas problema.
Stariji tribun je sa lakoom donosio takve odluke. Galba nije znao za filozofiju,
oklevanje i milosre. U njemu nije bilo mesta za dubinu i sloenost. Mark je zavideo
Traaninu na uticaju koji je imao meu vojnicima.
Prefekt je mahnuo. Uzjahali su. Konji su frktali nasluujui akciju. Prefekt se najeio od
zvuka izlaenja mnotva maeva iz kanija koji ga je podsetio na kripu noktiju po
kriljanoj ploi. Jo nije uspeo da se navikne na automatsko reagovanje vojnika na
komandu. Nije ni udo to je Galba toliko uivao u borbi! S obzirom na tekoe s kojim se
konjica susretala u gustoj umi, Longin je predloio da u gaj pou peice. Mark se s tim nije
sloio. Oekivao je trku i lov. Optereena tekim oklopom, vojska je odavno bila nauila
koliko su konji korisni pri gonjenju varvara. Neprijatelj se, pak, nauio mudrosti kretanja po
umama i stenovitim poljima, gde ih konjiki juri nije mogao pregaziti. Imao je plan:
druidi e biti isterani na otvoreno zemljite ili pohvatani u gaju. Mogu se provui na
konjima kroz umu. Petrijanska konjica je stalno vebala kretanje preko nepogodnog
zemljita.
Signalizirajte drugom krilu, naredio je. Pokrenite zamku.
S vrha brda se zavijorila zastavica, a s druge strane doline je stigao odgovor. Davalac
signala je pritisnuo usne uz dugu trubu. Gurao je glavu slobodnom rukom da bi usne

priljubio uz metal. Duvao je napumpanih obraza. Nizak i pretei zov odjeknuo je dolinom,
terajui ptice sa drvea. Krenuli su niz brdo. Topot kopita je naruavao jutarnju tiinu.
Plovio je na tamnosmeem i srebrnkastom talasu, u zveckajuem ivom polumesecu koji se
zatvarao oko hrastovog gaja. Dok su tutnjali niz brdo, sunce je izalo iznad horizonta
pretvarajui maglu u plimu zlatne vatre, znamen pobede. Iz ume se oglasio tuinski rog,
tih i zlokoban.
Kelti! Varvari su bili tu, ba kako im je i bilo reeno.
Rimljani su preli preko ruba ume i usporili napredovanje. Drvee ih je razdvajalo kao
reetka. Napredovali su po gaju u pravcu sredita. Izgubili su iz vida sve sem najbliih
drugova. Zora je svanula, ali pod kronjama je jo uvek bilo sivo i maglovito; drvee je
nalikovalo sablastima. Konji su se nervozno trzali hodajui po blatu i debelim naslagama
prologodinjeg lia. Konjanici su gubili oseaj pravca. Terali su konje napred ravnajui se
po zvuku oblinjih jahaa. Neki su krivudali po ivotinjskim stazama - tragajui za ljudskim
plenom. Bili su napeti; oekivali su krik, strelu ili pucketanje granica, bilo kakav znak
napada, ali nita se nije ulo. uma im je zadravala dah.
Mark je ovo zatije iskoristio za prouavanje drvea. lem ga je teko pritiskao. Divio se
orijakim hrastovima. Drvee je prualo izuvijane grane kao da trpi artritine muke. Bila su
ira u preniku od rimskih stubova. Drevna stabla su svojim postojanjem slavila pobedu nad
vremenom. Mo ove ume je hranila varvarsko samopouzdanje.
Drvee je bilo njegov neprijatelj.
Sa desna se zauo povik i vrisak, koji je naglo umukao. Neko je poginuo! vre je
stegao ma ne znajui odakle vreba opasnost. uma ispred njega i dalje je bila prazna.
Pogledao je levo i desno; konji su se spoticali, a vojnici proklinjali dosadne grane vreajui
se meusobno. Bilo je ohrabrujue uti njihov prosti govor.
Najednom je iz polumraka prhnuo begunac kao preplaena prepelica. Dekurion je
urliknuo i pojurio za njim. Plen je bio hitar, ali potera je kratko trajala: konj se propeo i Kelt
je pao. Rimljanin je maem pribio varvarina uz drvo. Drka spate zabodene u begunevo
telo divlje se tresla od uboda. ovek se, namah, zakoprcao kao riba pa se zauvek umirio.
Mark je opazio da je bio sedokos i obuen u odoru. Druid? Dekurion je sjahao da izvadi
oruje, i telo je palo na umsko tle. Rimljanin je obrisao otricu i uzjahao konja.
Nastavili su dalje.
Konjica je stigla do starog i irokog jarka na ijem dnu je bilo neto crne vode. Pruao
se levo i desno, oigledno tvorei veliki krug oko centra ume.
Sveta voda, prefekte, rekao je Longin. Pogledajte, opkop.
Na drugoj strani jarka dizao se zemljani zid. Ako Kelti odlue da prue otpor, to e biti
ovde, na granici gde se nalazi njihovo najsvetije drvee. Ali branilaca ni od korova. Nije
bilo nikog. Konj je zapljusnuo po mirnoj vodi i mirno krenuo po travi unutranjeg prstena.
Vojniki red se zgusnuo.
Hrastovi opasani jarkom bili su jo stariji i impozantniji; stabla su bila iroka koliko i
seoske kolibe, a korenje je puzalo po zemlji kao splet zmija. Iz zavoja i upljina virile su
grube i groteskne prikaze od drveta, kamena i gline.
ta one predstavljaju? promrmljao je Mark Longinu.
Keltske bogove. Eno Badbe Vrane i Kernunosa sa rogovima. Jahali su polako. Eno
ga krvlju natopljeni Esus. Gromoviti Taranis. Epona, raskone i rasputene kose. Tamo je
velika kraljica Morigana, boginja rata, konja i plodnosti. Ti bogovi se potuju od davnina.
Bilo je tu viseih nizova od sveeg i osuenog voa, ogrlice od kostiju, ukrasa od
koljki, drveta i kalaja koji su zveali na laganom povetarcu. S jedne grane su visili jelenski
rogovi, s druge rogovi bika. Sunevi zraci su prodirali kroz kronje sagorevajui maglu. Iza

golemog drvea ugledali su travnatu livadu natrpanu uspravljenim kamenjem. Monoliti su

sijali prekriveni jutarnjom rosom.
Koa mu se najeila. Neto belo ga je posmatralo. Naterao je konja napred u pravcu
opasnosti. Ugledao je predmet smeten u upljinu drevnog drveta; sijao je kao uglaan i
posmatrao ga sa dva jezerca vene tame. Progutao je knedlu. Bila je to ljudska lobanja.
Ko se usuuje da skrnavi sveti Dagdin gaj? zaorio se otar glas na latinskom.
Prefekt je trznuo uzdom i upravio konja ka istini. Meu kamenjem ga je ekala nena,
visoka i dugokosa prilika, oslonjena na tamnu drvenu palicu sa izrezbarenim gavranom na
vrhu. Druid je bio nenaoruan, obuen u belu haljinu, krhak i nematerijalan kao suvi list.
Nije pokazivao strah pred nastupajuim strojem rimske konjice, krupnim i preteim
vojnicima u verinim oklopima i lemovima, sa sjajnim maevima poloenim izmeu
prednjih rogova sedla. Mark je izbliza shvatio da im se obraa ena, svetenica, jednako
stara koliko i drvee o kojem se starala. Ko je poinio ubistvo u svetoj umi? zapitala je
tankim glasom.
Glava joj je bila udno nakrivljena, kao da je bila slepa.
Ne radi se o ubistvu, ve o ratu, odgovorio je Mark, podiui glas tako da su ga
vojnici mogli uti. Ja sam Lucije Mark Flavije iz petrijanske konjice. Tragam za
razbojnicima koji su priredili zasedu mojoj nevesti. uli smo da su nareenja dobili iz ovog
gaja.
Mi ne znamo nita o toj zasedi, Rimljanine.
Reeno nam je da je to druidska zamisao.
To nije tano. Vratite se tamo gde vam je mesto.
Ovde mi je mesto, vetice! Izgovorio je to neubedljivim glasom. Rei su se izgubile u
proreenoj magli.
Pokazala je ka jugu. Zna bolje od mene da Rim prestaje na vaem Zidu. Vai vojnici
su povukli liniju po zemlji a ne mi.
Uhode iz vaih redova tvrde da su vai sledbenici povredili tu liniju. Gde je ostatak
Kelta? Oseao je kako ekaju po zaklonima. Izvio se u sedlu kako bi ih video, ali nije naao
nikoga. Predajte nam uljeze, i odlazimo.
Dobro zna da ovde nema drugih uljeza sem tebe, insistirala je. Zar to ne osea?
utala je, omoguivi im da uju teku i preteu tiinu. Vojnici su se nervozno mekoljili.
Hriani su se prekrstili. U svakom sluaju, ja ne mogu da dam niti ti moe da uzme
neiji ivot. Ljudi hrasta imaju due slobodne kao vuje, neuhvatljivi su kao vetar.
Pripadaju drveu, stenama i vodi ovog ostrva.
Mark je bio sve nestrpljiviji. Pripadaju zemlji, i upravo je to bio problem. U civilizaciji,
zemlja je pripadala ljudima. Ako potujete drvo, bie poseeno, objavio je. Ako ste
poinili zloine u ime stene, bie skrhana. Ako rtvujete vodi, bie isuena. Okrenuo se ka
dekurionu i pokazao na hrast s lobanjom. Poseci ovo stablo ako nam ne da ono po ta smo
doli. Spali ga sa svim drangulijama koje na njemu vise.
Vojnik je klimnuo i skoio s konja, pozivajui nekolicinu da ga slede. Odvezli su sekire
svezane za sedla i krenuli prema drvetu.
Sam sebe osuuje na propast, Rimljanine!
Ignorisao je. Prvo smrskajte lobanju. Ne svia mi se njen pogled.
Jedan Rimljanin je zamahnuo. Zauo se otri prasak i kost se razbila u komade. Donja
vilica lobanje se obesila u groteksnom izrazu iznenaenja.
Evo ta mislim o vaim bogovima, vetice! Nemoni su u sukobu s Rimom!
Druidska svetenica je podigla palicu.
Zauo se vrisak. Mark je shvatio da dolazi iz grla nekog od njegovih ljudi. Okrenuo se i

video kako vojniku viri strela iz lea. Bilo je jasno da je probila verini oklop. Krv je liptala
iz rane. Zujanje je ispunilo vazduh, nalik cvranju masti u garnizonskom tiganju. Kamen je
udario drugog oveka skinuvi mu lem. Konj je zanjitao kad se njegov jaha sruio
postrance, smrskanog i okrvavljenog lica.
Varvaril povikali su vojnici. Zaseda!
Kelti su kidisali spreda i odpozadi. Jurili su izmeu kamenja i preskakali preko krunog
nasipa. Nesposobni da se odupru rimskom juriu, trali su uei da bi konjanicima prili
odozdo. Gaali su strelama i prakama i bacali koplja. Napadali su bez oklopa i titova.
Urlali su, polugoli i obojeni.
Odakle su iznikli?
Bili su divlji poput ivotinja i oajni kao gladijatori. Mahali su maevima neosetljivi na
opasnost pa je za trenutak izgledalo kao da su Rimljani u zamci.
Dok se Mark s konjem postavljao da doeka opasan napad, diui ma, snaan zvuk se
izdigao iznad borbenog metea i topota brojnih kopita.
Ovome se nadao. Klodije i Falko su krenuli sa svojih poloaja.

XIX

arvari su i dalje divlje juriali. Markovi ljudi i njihovi napadai pomeali su se

u vrtlogu koplja i maeva, vodei estok boj. Uprkos iznenaenju, Rimljani su
imali prednost visine, konja i oklopa. Nastojali su da zaskoe Kelte i odozgo ih
poseku. Okretni varvari su skakali pod konje i boli nagore, ili su igrali oko stabala, koristei
ih kao titove. Kada bi ranjene ivotinje posrnule, zbunjeni jahai bi bili nemilosrdno
poseeni. Kopita su udarala i obarala varvare.
Kamen je prozujao kraj Markovog uva. Krv mu je prokljuala iako nije bio pogoen.
Nagnuo se i zamahnuo. Otricom maa je pogodio napadaa izmeu ramena i vrata, tako
snano da se silina udarca prenela na Markov lakat. Kelt je zajeao i pao, i Homer je
zaigrao po njemu. Mark je konano okrvavio spatu. Prefekt se divlje osvrtao oko sebe
traei drugu metu. Potezao je uzde okreui konja u mestu. Strela se zabila u stablo samo
pola metra od njegove glave. Srce mu je snano tuklo.
Kelt se prodrao Marooo! Ubij!
Bio je to drugi druid, mlai i vii mukarac. Stajao je na ivici opkopa upravljajui vatru
ka prefektu, ili dubgallu: napadau.
Mark se sagnuo i pokraj njega je proletela druga strela.
Hvatajte svetenika! povikao je Rimljanin. On je voa napada, arobnjak rata. Uniti
vou, pa e se ostali varvari pokoriti. Druidi su verovali u to da mogu pobediti u hrastovom
gaju, ali pouzdanje u sopstvenu magiju potpuno e ih upropastiti. Pod Markovim vodstvom,
vojnici su poeli da seku put ka druidu. Da li e im poi za rukom da ga uhvate i ispitaju?
Kalin! Dok su se Rimljani pribliavali, neko je povukao svetenika od pozadi pa je
ovaj iezao. Novi Kelti su navirali kroz drvee. Jedan je zario koplje u konjsku slabinu i
ivotinja je pala unazad. Spata je pogodila nezatienu glavu drugog ratnika i bradato lice je
eksplodiralo u krvi.
Da je Markov kontigent bio jedina rimska jedinica na bojitu, to bi bila neizvesna i
oajnika borba, s gotovo podjednakim brojem ljudi na obe strane. U jeku borbe zauo se
jo jedan rimski rog i priguena grmljavina mnotva kopita. Strategija je nalagala da se
Kelti potisnu kroz umu ka Klodijevom kontigentu na drugoj strani, ali zauvi zvuke bitke,
mladi je odluio da ne eka i odstupi od dogovora. Ostatak rimskog odreda provalio je iz
drvea s druge strane gaja juriajui preko istine u bitku, iznenadivi varvare ba kao to su
oni prethodno iznenadili Rimljane.
Sada je konjica brojem dvostruko nadmaivala neprijatelja.
Na elu je jahao mladi Klodije, ukoen i poletan kao ptica. Visoko je podigao ma dok
mu je osveta besnela u srcu. Kelti su padali pod kopitima, prkosno viui dok su umirali.
Mlai tribun je pogodio jednog posekavi ga po leima i jedva izbegavi koplje drugog
protivnika. Opazio je novu metu i jurnuo za njom. Veticaaaa!
Slepa svetenica se teturala kroz kamenje pomaui se rukama i batinom. Krupni bradati
varvarin je iskoio iza kamena pokuavajui da zaustavi Klodija u galopu, ali Rimljanin se

veto izvio, zamahnuo i dohvatio varvarina po bradi, odnosei mu polovinu lica. Dok je
veliki ma bezopasno parao vazduh, a varvarin posrtao, mlai tribun se naao iznad vetice
posekavi je kao smotuljak slame, a zatim se, za svaki sluaj, okrenuo. Konj se propeo, a
onda je ubo staricu jednom, dva puta, i odmakao se. Otrica mu je bila crvena, lice rumeno.
Osveta, Mark! Osveta za moje raseeno grlo!
Kratko oklevanje zamalo ga je kotalo ivota. Zauo je stenjanje i instinktivno polegao.
Koplje mu je proletelo iznad glave. Sa zakanjenjem je pokuavao da okrene konja da bi se
suoio sa ovekom koji ga je napao iza lea. Osetio je kako se konj naginje napred i pogaa
Kelta zadnjim kopitama. uo je kako mu kosti pucaju pod udarcem. Mladi tribun je
zamahnuo maem, zgnjeivi mu glavu.
Bee!
Preostali varvari su zamicali za drveem, dok su se Rimljani borili da svladaju uzbuene
konje i krenu u poteru. Jedan Kelt je pribio vojnika za umsko tle njegovom spatom. Vojnik
je vritao bacakajui se pod pritiskom otrice dok zapovednik nije u prolazu jednim
udarcem odsekao napadaevu glavu. Zakotrljala se po tlu kao jeziva lopta, kupei usput
prljavtinu i lie. Napokon je stala praznog izgleda lica.
Mete se irio. Potera je s tekoom napredovala kroz gusto drvee. Mark je naiao na
grupu vojnika. Rimljani su okruili hrast. Okupili su se oko prkosnog Kelta kao psi oko
medveda. Ranjeni poglavica se debelim uetom vezao uz hrast, preko grudi, vreajui ih
psovkama na loem latinskom. Hodite, ukrstite ma sa Urtinom, rimski psi! Hajde, ko
hoe da putuje sa mnom!
Rimljani su tukli po njemu kao opor vukova, ali on im je iznova parirao, zamahujui
maem u nastojanju da obori nekog od neprijatelja. Gledajte kako umirem na nogama, a ne
na kolenima, legionarski ljame! Hodite, zar zazirete od jednog starca? Jedan Rimljanin je
eleo da hitne koplje na prkosnog Kelta, drugi da ga onesvesti buzdovanom i uhvati, ali
dekurion je spreio obojicu. Istupio je i krenuo da se mauje. Sekao je veto u nastojanju da
ga rani na to vie mesta i oslabi. Uskoro je okrvavljeni varvarin visio o uetu borei se za
dah, dok mu je preostala snaga oticala sa krvlju. Krvarim, ali vi piate, Rimljani, stenjao
je. Pikite od straha pred Urtinom. Oi su mu zastaklile. Rimljanin ga je ubo po poslednji
put, i gorostasni ratnik je pao.
Vojnici su vikali lovei neprijatelja. Mark nije poao za njima. Gledao je u telo
privezano uz hrapavu koru. Zbog ega se Kelt nije predao? Kakvi ljudi vezuju sebe uz
drvo? Mark je posmatrao veliko, zdepasto telo sa udnim predoseanjem. Nije udo to je
Hadrijan izgradio dugi, kameni zid.
Rimljani su u meuvremenu poklicima slavili trijumf. Mrtvi i ranjeni Britonci leali su
po gaju. Prefekt se etao okolo, naginjui se nad njima. Video je i nekoliko ena,
podjednako estokih u borbi kao i mukarci. Kakvo varvarstvo!
Metodinim ubodima, konjanici su uutkivali sve koji su davali znake ivota.
Konano je zavladao mir.
To je bila zamka, Mark! prostenjao je Klodije, sjajnih oiju i vlanog maa. Momak
se tresao od uzbuenja. Uhoda je u neemu bio u pravu, ali i greio je.
Na kraju smo mi njih uhvatili u zamku. Postroj svoje ljude, mlai tribune.
Formirali su krunu povorku upravljenu ka spolja. Vojnik do Marka se nacerio
pokazavi na zapovednikov krvavi ma. Danas ste izgubili nevinost, prefekte.
Tako izgleda. Grubi kompliment mu je prijao. Krv mu je pokapala odeu, u uima mu
je odjekivao urlik neprijatelja, a miii su mu igrali od napetosti. Oblio ga je hladan znoj, ali
istovremeno mu je bilo vrue. Oseao se ivljim no ikad. Napred! Laganim tempom.
Rimljani su krenuli preko opkopa irei se kao talasi nakon pada kamena u vodu. Preli

su jarak i zali meu okolno drvee tragajui za preivelim Keltima. Gde je bio ostatak
napadaa? Kelti su ponovo nestali kao magla. Kako su mogli tako brzo da nestanu? Kako
mogu tako brzo da bee?
Posle nekoliko stotina koraka, Mark je podigao ruku pa se konjiki red zaustavio.
ivotinje su umorno dahtale. Neko vreme je mirno stajao, razmiljajui o sledeem koraku.
Longin je dojahao do njega. ta ekamo?
Odakle su se pojavili, centurione? Nisu preli greben da ih ne bi videli pri dolasku.
Kako su nas zaobili?
To su ivotinje. Kreu se drugaije od nas.
Ne, neto smo prevideli. Doli su isuvie brzo i jo bre iezli. Doneo je odluku.
Sjaite! Komanda se ponovila du itave linije. Pregledajte zemljite odavde do jarka.
Budite paljivi!
Vojnici nisu voleli da hodaju. Oseali su se mnogo ranjivije na tlu, ali svejedno su
posluali nareenje. Poveli su konje nazad ka sreditu gaja, hodajui po debeloj naslagi
starog lia. Jedan od vojnika se sapleo upavi do lanka u tle. Mark je predao uzde
dekurionu. Ispitaj rupu maem, naredio je.
Vojnikova spata je propala u zemlju, ne nailazei na otpor. To je rupa.
Rimljani su se bacili na kolena. Sklonili su liem pokriveni poklopac od prua iza
kojeg se skrivao tunel. Iz zemlje je trcalo korenje, a unutra je vladao mrak.
Evo odakle su doli i gde su verovatno utekli, rekao je Mark.
Vojnik je napravio znak krsta. Kao demoni. avoli.
Ili crvi, progunao je Longin.
Kako da ih pohvatamo?
Mogli bismo da se posluimo vatrom. Dim bi ih isterao napolje.
Mark je odmahnuo glavom. Gotovo je sigurno da ovaj hodnik vodi u jazbinu sa vie
izlaza. Sem toga, dovoljno smo ih pobili. Prava opasnost nisu preiveli Britonci, ve ovaj
gaj. Neprijatelj odavde crpi hrabrost. Ako ga unitimo, izgubie na sranosti.
Kako emo ga unititi?
Mark je podigao glavu ka tamnim kronjama. Spaliemo ga. Ne samo ove rupe ve
itavu umu. Longine, okupi ljude unutar opkopa. Polovina mora da straari u sluaju
ponovnog napada. Druga polovina e unititi ovo mesto. Posei e drvee, oborie kamenje,
zaravnae jarak. Timovi e se menjati svakog sata. elim da ovaj gaj nestane. Da li me
razumete?
Ako to budemo radili, mogu ispuzati iz skrovita i napasti nas.
Tim bolje. U prefektovom glasu se oseala nova snaga. Ponovo emo ih poraziti.
Nije bilo napada. Preiveli varvari su ostali skriveni u tamnim tunelima, ili su otpuzali
nazad u umu. ulo se samo udaranje sekira i padanje drvea. Najvea i najstarija bila su
tvrda kao gvoe. Oficiri su naredili da se oko njihovog podnoja nagomila granje.
etrdeset neprijateljskih leeva ugraeno je u lomau, a vetica je baena na vrh.
Pet mrtvih Rimljana obavijeno je u ogrtae i vezano za svoje konje koji e ih odneti do
tvrave. Imali su jo dvanaest ranjenika.
Vojnici su kopali oko uspravnih kamenja pokuavajui da ih obore, ali ubrzo su
odustali. Kamenje je dopiralo beskrajno duboko, sve do sredita zemlje, pa su se zadovoljili
uriniranjem i pisanjem opscenih poruka. Jarak je popunjen na nekoliko mesta. Kako je dan
odmicao, postalo je jasno da nee imati vremena za ostvarenje prvobitnog nauma. Mark je u
neko doba naredio obustavu rada. Nisu eleli da zanoe u umi.
Nebo se zarumenelo posto je sunce zalo za ivicu grebena. Prefekt je dao znak za
paljenje lomae. Mlai tribune, ast pripada tebi. Danas si se dokazao u boju.

Klodije je umorno klimnuo. Izabrao je suvu granu i priao lomai sa varvarskim

leevima. eleo je da pre no to je upali pogleda ubijenu svetenicu. Kada je konano
odvratio pogled od mrtve starice, na licu je imao zabrinut izraz. Prineo je upaljenu granu
vatri. Lomaa se razgorela i tamni plamen se zaas podigao ka nebu. Vojnici su zatvorili
noseve i ustuknuli.
Oborena stabla su se zapalila, a zatim se vatra proirila i na hrastove. Vatra je s poetka
gorela u podnoju. Kada su se grane osuile, plamen se popeo u kronju. Sveto drvee je
eksplodiralo, a pocrnele grane su liile na rairene ruke raspetih zloinaca. Jara je bila tako
jaka da su Rimljani morali odstupiti do delimino poravnatog opkopa. Vetar je nosio dim i
vatru preko njihovih glava u umu, palei sve unaokolo. Vazduh je titrao od jara, a dim je
oteavao disanje.
Vreme je da krenemo, rekao je Klodije. Uzeo je zlatnu ogrlicu od ratnika kog je
pogubio, oistio je i stavio oko vrata. Konano je pokrio sramni oiljak. Trofej ga nije
znaajnije odobrovoljio. Prefekt je klimnuo. Tako je. Obavili smo posao.
Rimljani su jahali kroz zapaljenu umu ka grebenu iznad njih. Zastali su na ivici
uzvienja. Bio je sumrak; pojavile su se prve zvezde. Svetlucavi stub dima se peo u
kobaltno nebo, kao gigantsko upozorenje kaledonijskim plemenima. Evo ta e vas snai
zapretite li rimskoj nevesti! Sredinji deo gaja je goreo kao penica, a uspravno kamenje je
podsealo na pocrnele zube u ognjenim eljustima.
udeo si za osvetom, Klodije. Konano si je dobio, rekao je Mark. Da li ti je zaleila
ranu?
Mladi je dodirnuo vrat. Nije da se oseam bolje, nego najzad nita vie ne oseam.
Oklevao je.
Nita?
Vetica. Ne mogu biti ponosan na ubistvo starice.
Suoio si se i sa hrabrim ratnicima. Ona je bila njihova mravlja kraljica.
Moda. Posmatrao je vrcanje iskri i fontane plamenova na nonom nebu. Priao sam
lomai da potpalim vatru, kad me je prenerazilo jedno otkrie.
ta hoe da kae?
Uinilo mi se da sam i ranije video to lice, u Londinijumu, na stepenicama guvernerove
palate. Bila je to slepa gatara.
Gatara!
Izrekla je zlokobno proroanstvo Valeriji. Ne seam se pojedinosti.
Da li si se i ti uznemirio?
Rekla je da pritedim novi zato to neu jo dugo iveti.
Mora da si pogreio. Prosjakinja, gatara iz Londinijuma, tako daleko na severu?
Nema smisla, ali mogu da se zakunem da je to ista osoba. Mark je spustio ruku na
deakovo rame. Pamenje zna biti varljivo kad smo iscrpljeni. Budi ponosan na ono to si
danas uinio. Rim e biti obaveten o tvojoj hrabrosti!
Ubijanje nije ono to sam oekivao, prefekte. Ostavlja ruan ukus u ustima.
Hajdemo kui, na vino.
Jahali su ka jugu, u razvuenoj, krivudavoj liniji. Sivi oblak je zakrilio zvezde.
Falko je priao zapovedniku. Jahali su zajedno u tiini. Iskusni centurion je paljivo
posmatrao Marka. Konano je progovorio. Ne vidim osmeh na vaem licu, prefekte.
Mark se osvrnuo posmatrajui daleki gaj. Nijedan filozof se ne raduje ovakvom
razaranju, centurione. Naredio sam ga kao prefekt, prieljkivao sam ga kao mu, obavio
sam zadatak kao vojnik, ali pesnik u meni ali za uinjenim.
A Kelti?

Znaju da su ovo izazvali. Oseam aljenje, ali ne i krivicu.

Tako se i ja oseam.
Mark je posmatrao dugu povorku umornih konjanika. Eno mladog Klodija, krvavog i
zadovoljnog. Dokazao se kao borac, ali jo uvek je pod senkom optube za Odovo ubistvo.
ta da radimo?
Falko je posmatrao otvrdlo zapovednikovo lice znajui kakav se odgovor od njega
oekuje. Da li je to stvarno toliko vano? Bio je to obian rob, prefekte.
Vano je njegovom vlasniku.
Centurion se naklonio. Koji moe podneti taj gubitak.
Zapovednik e mu ga nadoknaditi.
Zahvaljujem, prefekte. Zaboraviemo na to. Napominjem da je ubijanje jo uvek vano
Britoncima kojima vladamo. Oni ele da vide rimsku pravdu na delu.
Mark je pokazao na dolinu u plamenu.
Neka dou ovamo.

XX

uhinjska robinja Marta je bila lepa no to se dalo naslutiti iz Savijinog

nepreciznog opisa. Nisam bio iznenaen ovim neslaganjem. Dve ene su se
borile za vlast u istom domainstvu to ih je inilo suparnicama. Marta,
naravno, nije imala otmenost slobodnih rimskih ena, ali imala je plavu kosu, privlaan
stas, neobino uzak struk i vitke noge za jednu kuvaricu, plave oi, raskone usne i drski
izraz kojim je mogla podstai svaije apetite - ukljuujui i moje. Drugim reima, siguran
sam u to da se svog poloaja nije dokopala samo kuvarskom vetinom. Pri tom, izazivala je
ljubomoru od koje mogu imati koristi pri sastavljanju izvetaja.
Nestrpljiv sam da ujem ta ima da kae o deavanjima u tvravi za vreme Markovog i
Klodijevog odsustva. Hteo sam da znam da li je Galbu, koji nije poao u pohod na gaj,
motivisalo jo neto izuzev sirove ambicije.
Svesna svog izgleda, Marta je ula u sobu za ispitivanje kao da izlazi na pozornicu. Ona
je robinja, Saksonka, krupna i ponosita, navikla na panju boljih od sebe. Robovi, ta bia
bez iega, privlae umom, miiima i lepotom. Objasnio sam joj svrhu ispitivanja, trudei
se da obuzdam radoznali pogled. Poeo sam:
Znam da si sluila u domainstvu Lucija Marka Flavija, prefekta i zapovednika
petrijanske konjice?
Tako je. Kao to sluim i njegovog naslednika, Julija Trevila.
Jo jedna osoba vina opstajanju, rekao bih. Vojske mariraju, carstva se rue a robovi
opstaju. Ti si bila kuvarica?
Zapovedala sam kunom osoblju.
Izuzev sluavki gospa Valerije, robinji Saviji.
Smrknuto je slegnula ramenima, ali nije progovorila ni re. Nosila je jednostavnu
vunenu stolu privrenu bakarnim broem tako da sam mogao da vidim njene grudi i
dolinu izmeu njih. Pitao sam se od kog ljubavnika je dobila bro.
Bili ste zadovoljni poslom kod prefekta i njegove supruge?
Nisu me maltretirali.
Kakav je bio njihov meusobni odnos?
Odgovorila je kao da sam postavio jednostavno pitanje. Bili su u braku.
Razume se, ali koliko su bili bliski? Kao ljudi? Kao mukarac i ena.
Nasmejala se. Bili su u braku! iveli su u prisnim ali formalnim odnosima, kao i svi
drugi visokorodni parovi. Ukrueni kao statue, takve su aristokrate. Hladni kao mramor.
Rimljani se tome ue od malena. Mark je bio pristojan ovek, ali vie knjiki tip nego
vojnik, dosadan kao svitak.
Ovo zapaanje sam uzeo kao dokaz njene nepismenosti.
Nije ga zanimala ljubav?
ta je za vas ljubav? U osmehu joj se nazirao traak zlobe. Ma mu nije bio vazda u

koricama, ako na to mislite. Prefekt je bio prezauzet mukarac, ali ipak je bio mukarac.
Poput vas.
Znai, delili ste postelju. Znao sam da je ovo rairena praksa.
Uivao je u svom vlasnitvu, kao i svaki gospodar. Radio je to iz potrebe za
oputanjem koliko i zbog zadovoljstva, ako razumete razliku.
Klimnuo sam, neraspoloeno razmiljajui o tome kako i ona zna razliku i kako zna
mnogo vie no to bi trebalo da zna o onima koje slui. Rob je najkomplikovaniji deo
svojine. Robove poseduju, ali oni znaju biti i posednici. Oni su podreeni, a opet vitalni.
Mnogi su odraz svojih gospodara, tati i pametni ili glupi i ravnoduni, kao i Rimljani koji
su ih kupili. Intimno nas poznaju, znaju nae slabosti, laskaju, umiljavaju se i uvlae pod
kou. Nekada su robovi na Orijentu umirali sa gospodarem, to je morao biti sjajan sistem:
s njima su umirale i gospodareve tajne. U moderna vremena, robovi su postali bezobrazno
skupi, svadljivi, ponosni i indiskretni. Pronai dobrog roba postalo je toliko teko da neki
zemljoposednici eksperimentiu sa slobodnim radnicima. Dotle smo doli! I dok razmiljam
o podreenom staleu, ponovo mi je na pamet pala Savija - da li bi prijatni trenuci u
njenom drutvu opravdali njenu cenu...
Vratio sam se sutini ukorivi sebe zbog zbrkanih misli. Poznavala si i Galbu
Brasidija?
Bio je stariji trubim.
Ne, mislim, da li si ga lino poznavala? Da li si i s njime spavala?
Jesam. Govorila je bez stida.
Da li je bio dobar u iskazivanju interesovanja?
Ponovo osmeh. Galba je bio mukarac izraenog apetita.
Voleo je ene?
eleo ih je.
Naravno. To je vana razlika. Da li je eleo i druge sem tebe?
Bilo joj je jasno gde ovo vodi. Nesumnjivo.
Da li se trudio oko njih?
Trudio se gde god je stizao.
Udahnuo sam vazduh, prelazei na stvar. Da li je Galba eleo gospa Valeriju?
Ponovo se kratko i otro nasmejala. Bio je to sardonini osmeh izazvan gorko-slatkim
seanjem. Mogli ste se ogrejati na njegovoj vatri. Poto je ustoliila sebe na presto
kraljice Petrijane, sva energija se okrenula ka njoj.
Moja pretpostavka je potvrena. Evo emocionalnog Galbe, Galbe zavodnika, nimalo
nalik zagonetnom starijem tribunu iz dosadanjih pripovesti. Ipak, to je krio od ostalih.
Galba je sve krio.
Krio je to i od samog sebe. Zakljuao je to duboko u sebi. Muila ga je istovremena
elja da poseduje Valeriju i uniti je. To je moja teorija. uo sam da je bila neobino
lepa.
Bila je to najlepa ena koju je veina vojnika ikada videla. Izjavila je to hladno,
konstatujui neospornu injenicu bez oseaja rivalstva ili aljenja. Nijedna robinja nije
mogla da se takmii sa senatorovom kerkom, i Marta je to znala.
Intervjuisao sam vojnike o dogaajima u tvravi dok je Mark sa Petrijanom napadao
gaj. U odsustvu, komandu nad tvravom poverio je Galbi.
Tako je. Nije bio samo dosadan, ve i glup. To je bila arogantna izjava za jednu
robinju, ali znala je da cenim iskrenost. Sem toga, verovatno je odravala odnose sa
polovinom preivelih oficira, to joj je obezbeivalo mnogo saveznika koje nisam poznavao.
Da li je Galba posetio gospa Valeriju dok je Mark vodio napad na druidski gaj?

Jeste, raspitivao se za njeno zdravlje. eleo je da zna koliko se odomaila. To je bilo

krajnje neobino ponaanje za osobu inae ravnodunu za oseanja i stavove drugih. Bilo
je zabavno videti ga u ne tako dominantnom poloaju, ranjivijeg, bez oklopa, van poznatog
vojnikog okruenja. Valerija je isprva reagovala hladno i rezervisano, ali za trenutak se
preobrazila od rimske matrone u ushienu devojku kad joj je rekao da joj je nabavio konja.
Rekao je da planira galopiranje izmeu fosatuma i Zida i pozvao ju je da mu pravi
drutvo.
Kako sam uo, fosatum je jarak, nasip i put koji od Zida vodi na jug. Prostor izmeu
njih irok jedan strelomet jeste vojna zona. Pristala je?
Smesta. Galba je bio lukav. Pronaao je Valerijinu slabost.
Njenu slabost ili udnju?
Govorite o istom, zar ne?

XXI

ozvala sam starijeg tribuna na veeru, Marta. Valerijine oi su sijale, koa joj je
bila sjajna i rozikasta, a kosa ukovrdena na rubovima od znoja prolivenog
prilikom jahanja. Grudi su joj se jo uvek primetno dizale i sputale - od
uzbuenja a ne zbog nedostatka daha.
Kuvaricu je to zabavljalo, znala je kako stariji tribun zna uzbuditi enu. Tajna nije bila u
Galbinom izgledu ve u intenzitetu njegove elje.
Va suprug je jo uvek na pohodu, gospo? nevino je upitala Marta.
Tako je. Shvatajui da poziv starijem tribunu u muevljevom odsustvu moe delovati
nedolino, Valerija je objasnila. Hou da poboljam odnose sa starijim tribunom. Galba je
bio velikoduan, elim da mu na tome zahvalim.
Naravno. Marta se lako naklonila. Prirediu ambiciozniji obrok. Moda, peenje sa
ljutim sosom. Slatke vinske kolaie.
Da, i onaj tvoj graak.
Vitelije. Sa dodatkom inuna.
Tako je. Sve zaliveno dobrim vinom.
Rekla bih da ste uivali u izletu, gospo.
Jahanje je bilo uistinu velianstven doivljaj. Galba joj je pokazao kako da upravlja
grubom konjikom opremom, kako da dozvoli telu da polegne u sedlu, kako da se kree u
skladu sa njegovim ritmom. Jahali su veoma brzo, on na crnom pastuvu Imperijumu a ona
na kobili koju je zapazila prilikom prve etnje stajama, Budiki, krtenoj po keltskoj kraljici
ratnici. Poto je Hadrijanov zid dominirao visokim grebenom, prostor izmeu njega i
fosatuma prilagoavao se topografiji, strmo se sputajui u uske prolaze i otro se uspinjui
na uzvienja. Galopirali su ovom brdovitom stazom brzinom vetra, nehajno propadajui niz
jednu padinu da bi odmah potom jurnuli uz drugu. Oseala je podrhtavanje monih konjskih
miia na butinama. To udesno iskustvo ju je ostavilo bez daha. Galba je nije isputao iz
vida, retko je govorio, samo ponekad bi joj skrenuo panju na naroito rizina mesta. Vodio
ju je kroz gustie kojima sama ne bi smela jahati.
Njegovo drutvo joj je laskalo. Jahanje ju je oputalo.
Sada e mu uzvratiti uslugu, i istovremeno, olakati ivot muu. Nije bila tajna da
Klodije ne veruje Galbi i da se Mark osea nervozno u njegovom drutvu. Muki ponos je
stajao na putu njihovom prijateljstvu.
Bila je u poziciji da, kao ena, pomiri svu trojicu. Galba se sigurno zanimao za nju,
znae da to okrene u svoju koristi Nije urila sa kupanjem, smiljala je o emu e
razgovarati dok ju je Savija otro trljala sunerom. Galba je bio isuvie muevan, ne
preterano vian razgovoru. Suvie provincijalan da bi bio sofisticiran. Ipak, bio je ratnik
sklon priseanju na ranije podvige. Podelie s njom svoja razmiljanja o Petrijani. Moda e
joj poi za rukom da izmeni i reformie staro utvrenje! Pozvala ga je motivisana
zadovoljstvom i oseanjem dunosti.

Ne svia mi se, rekla je Savija. Bio je grub prema Klodiju i stvara probleme tvom
muu. Pozvao te je na jahanje im se Mark udaljio iz tvrave?
On je graniar, napomenula je Valerija oblaei se. Sada smo u njegovom svetu.
Moramo razumeti ljude poput Galbe.
Nema tu ta da se razume. Mukarci slede impulse, zato im trebaju ene. Ispunjavamo
ih smislom.
Ne bih rekla da je moj mu impulsivna osoba.
Galba jeste. Budi oprezna, izbegavaj ponaanje koje bi ga moglo zbuniti.
Kako ga mogu zbuniti jednostavnom utivou? Savija, ti zaista ume da iskomplikuje
stvari.
Ti ih komplikuje, a ne ja. On je ubica, Valerija.
On je vojnik, oficir u jedinici mog mua.
Naivna si.
Ne, ja sam ena i rimska matrona umorna od tvog neprestanog trabunjanja! Dodaj mi
stolu i zavei.
Valerija vie nije bila ona devojka koja je napustila Rim, i nije vie mogla da trpi
namrtenu sluavku pored sebe. Savija jednostavno nije mogla pojmiti injenicu da je njena
devojica odrasla!
Naloila je sluavki da odnese korpu vinskih kolaia Lusindi, u znak zahvalnosti za
ukazanu pomo prilikom venanja. Zatim se posvetila nakitu i minci.
Stariji tribun je bio taan. Doao je u dvanaesti as, kada se nebo zarumenelo na zapadu.
I Galba se okupao. Umesto oklopa, nosio je jarkoplavu tuniku. Bio je ist, markantan i
pomalo nespretan. Valerija je ovu kombinaciju smatrala ljupkom: grubi vojnik koji se
veoma trudi da ugodi kerki Rima! Tako snaan. Tako muevan. Tako razoruavajui.
I Marta im je za predjelo posluila kuvane koljke. Nije joj se urilo da ih napusti, pa ju
je Valerija morala podsetiti na to da se udalji. Domaici je uspelo da poslovino
rezervisanog Galbu postepeno navede na priu o konjima i vetinama potrebnim za voenje
jedinice od pet stotina ljudi. Odgovorio je ljubaznim interesovanjem za Valerijine planove
za ureenje domainstva. Iskazao je potovanje prema lakoi s kojom je ovladavala
keltskim jezikom, zanimale su ga i promene koje je inicirala. Tribunu nije promaklo da je
krvavi mural pokriven arenom tapiserijom sa cvetnim motivima.
Zanimaju vas detalji unutranjeg ureenja moje kue, tribune?
Ova kua je vrlo kratko bila i moj dom.
Saaljivo ga je posmatrala. Naravno! Verovatno vam nije bilo lako da se vratite u vae
odaje u barakama.
Izgledao je zagonetno. Tamo mi je kao kod kue.
Ova kua ne bi trebalo da bude samo moj ve i garnizonski dom, tribune. esto u
prireivati veere. elela bih da se oficiri mog mua ovde dobro oseaju.
Posmatrao ju je nedokuivim pogledom. Jako velikoduno s vae strane.
To je najmanje to mogu uiniti.
Obrok je bio posluen. Galba ju je posmatrao u jelu; uivao je u pokretima njenih usana,
bisernih zubia, sjajnih oiju. Prijala joj je njegova panja. Vino ju je oputalo, a njegovo
drutvo uzbuivalo.
Kakvo je vae miljenje o Britaniji? konano je progovorio.
Svideo joj se izbor teme. Bilo je rano za razgovor o prilikama u tvravi. To je
nesumnjivo divna provincija.
To se moe rei za najvei deo carstva. Hteo je da govori o neemu zanimljivijem.
Ova zemlja je neobina kombinacija rustinog i rafiniranog. U Lusindinoj vili ete

pronai proizvode koji se ne razlikuju od rimskih, a na kilometar i po odatle nalazi se

keltsko seosko domainstvo koje se nije promenilo poslednjih hiljadu godina. Britonci su
as svadljivi, as ljubazni. ak se i vreme menja u ritmu njihovog raspoloenja. To je
oaravajue.
Zar vam ovde nije dosadno, posle ivota u glamuroznoj prestonici? Odgrizao je dobar
komad peenja.
Zanimljivo je da se posle tog silnog glamura ovde oseam mnogo ivotnije. Klodije je
rekao da mogunost smrti definie ivot.
Zaista?
Mislim da me je zaseda nauila da vie cenim ivot. Zar to nije udno?
Sada vas svete.
Da. To rade moj suprug i Klodije.
Sa dve stotine ljudi. Da biste se vi oseali sigurnije.
Slegnula je ramenima. Ve se oseam sigurno. Sa vama.
Nasmejao se. To bi bio kompliment za udvaraa. Ne i za ratnika.
ta ste vi, Galba?
Straar. Zid.
Zid vam je sve, zar ne?
To je moj ivot. Nije znaajan poput senatorskog, ali Petrijana je moja sudbina.
Ne mislim da ste takav grubijan za kakvog se izdajete. Niti tako opasan ovek. Niste ni
provincijalac za kakvog se predstavljate. Da li se pretvarate, Galba?
Svi se pomalo pretvaraju. Ja sam ono to jesam.
To mi se kod vas i dopada. Manje se pretvarate od momaka u Rimu.
Jedna od karakteristika pravog mukarca jeste odustajanje od pretvaranja, gospo. Ono
vam nije ni od kakve koristi na bojnom polju. Slabii koji izigravaju snane ljude ginu.
Da li je mislio na Marka? Vi niste slabi.
Ja sam izuzetno sposobna osoba kojoj samo dobre politike veze nedostaju da dogura
daleko.
To je sasvim sigurno!
Postigao bih mnogo uz odgovarajueg partnera. Imperatori su poinjali uspon sa jo
skromnijih pozicija.
Mislite na zatitnika?
Mislim na savez. Izmeu dve najbistrije osobe u ovoj tvravi.
Da li je ovo prilika koju je ekala?
Marta je iznela kolae. utali su dok ih je sluila. Galba je paljivo posmatrao Valeriju,
nervozan zbog prekinutog razgovora.
Da li ste ponekad usamljeni, Valerija? progovorio je im se robinja udaljila. Tako
daleko od kue?
Ne zaboravite da imam Saviju.
Prezirno je otpuhnuo.
Ona stalno pridikuje. Ne vidi da sam odrasla. Prema meni se ponaa kao prema detetu.
A vi ste ena.
Naravno.
Sa enskim potrebama.
Tako je. Iako sad ivim u mukom svetu. Ovdanje drutvo je tako razliito od onog u
Rimu! Moram stei nove prijatelje. Moram doiveti nova iskustva.
Skloni ste avanturama.
Radoznala sam u pogledu ivota. Bila sam previe tetoena.

elite iskustva nalik dananjem jahanju.

I ovoj veeri! Uivam u razgovoru.
U mom jadnom drutvu?
Uivam i u vaem drutvu, takoe.
Kao i ja u vaem. Mogu vam podariti jo iskustava, Valerija.
Posmatrala ga je sa interesovanjem. Moete li, tribune?
Mogu vam pokazati stvarni svet, ne onaj iz pesnike mate. Mogu vam pokazati kako
da mu nametnete svoju volju. Vi me moete uputiti u prestonike finese.
Nasmejala se, pomalo nervozno ali uzbueno. Mora da ste silan instruktor!
Mogu vam pokazati ta znai biti ena.
Iako ste mukarac?
Mogu vam pokazati ta je mukarac.
Valerija ga je zbunjeno posmatrala, smisao razgovora joj je izmicao. Posmatrao ju je
iskreno kao sebi ravnu, to ju je uznemirilo.
Mogu vas nauiti o odnosu mukarca i ene. Galba ju je iznenada obuhvatio snanom
rukom iza vrata, uhvatio je za ramena i privukao k sebi u nameri da je poljubi. Pokret je bio
brz i uveban kao i potez maem. Njegove usne su bile na njenim pre no to je mogla
pruiti otpor ili viknuti. Osetila je bockanje njegove brade na koi kao i njegov dah i
radoznali jezik.
Uplaila se, zabacila glavu unazad, oslobodila ruku i nespretno ga oamarila. Zbog
straha i zbunjenosti bio je to tek neto snaniji dodir. Reagovao je sardoninim osmehom.
Molim te, prestani, proaptala je.
Ponovo je pokuao da je poljubi.
Hitro se povukla nazad, prevrnuvi pehar s vinom i oborivi stolicu dok je ustajala.
Kako se usuujete?
I on je ustao. Naravno. Ja sam drzak ovek, kakvog jo niste upoznali, Valerija.
Dopustite mi da vam pokaem ta je pravi mukarac.
Tek to sam se venala.
S ovekom koji nikad nije tu, ili je odsutan duhom kad je pored vas. Sada je na dan
jahanja odavde, a vaa sluavka je kod Lusinde. Prestanite da sanjate o ivotu, okuajte ga.
Iskoristite priliku koja vam se nudi, ili ete za njom doveka aliti.
Kakvu priliku?
Da budete uz pravog oveka i vojnika koji moe osvojiti carstvo, a ne samo graninu
tvravu.
Odstupala je dok leima nije dodirnula tapiseriju na zidu. To ju je podsetilo na gnusni
mural iza nje. Sa sramotom je rasla i indignacija. Kako je mogla tako katastrofalno da se
prerauna?
Pogreno ste protumaili moj poziv. Bogova mu, vi ste jedna neotesana vojniina!
Usuujete se da navalite na nevestu svog zapovednika, rimskog prefekta? Uspravila se,
pokuavajui da, uprkos drhtavom glasu, ostavi uzvien utisak. Na senatorovu ki, odanu i
estitu enu? Pogreno ste protumaili prijateljski poziv!
Ne pretvaraj se da ovo nisi oekivala. Ili se tome nadala.
Naravno da nisam! Mislite li da me privlae osobe poput vas? Da bih bila intimna s
nekim iz vaeg stalea?
Ti, hirovita droljo!
alim zbog pogreno protumaenog poziva.
Nita ja nisam pogreno protumaio.
Moram vas zamoliti da odete i da ovde ne svraate izuzev u prisustvu mog mua.

Ova pretenciozna budala smatra se suvie dobrom za mene? Galbin bes je rastao. Pitali
ste me da li se pretvaram, odgovor je ne, Rimljanko. Ja sam iskren ovek i zbog toga
nepojmljiv nekom tako izvetaenom kao to ste vi. Glumite ogorenost? Poznajem vau
vrstu. Bogova mi, budite sigurni u to da se neu vratiti u ovu kuu bez obzira na prisustvo
vaeg mua. Svi znaju da je Mark na tom poloaju iskljuivo zahvaljujui vaem
privilegovanom poreklu, i da vas dvoje zajedno ne biste preiveli ni dan na Zidu bez
pornoi ovakvih kao to sam ja.
Kakva arogancija! Gubite se odavde!
Ustuknuo je za korak i razmak izmeu njih pretvorio se u zjapeu prazninu. Ostaviu
vas vaoj usamljenosti. Ali jednog dana, kada odrastete, moda ete poeleti da upoznate
pravog mukarca kad bude kucnuo taj as, moraete da mi priete, jer ja neu doi do vas.
Tada emo se sastati u talama a ne ovde.
Kako se usuujete da sa mnom razgovarate na takav nain!
Kako se vi usuujete da se sa mnom poigravate za vaim stolom!
Prezirem vas!
Zasmejava me vaa pretencioznost.
Briznula je u pla i istrala iz sobe.
Galba je gledao za njom. Na licu mu se ogledala unutranja napetost, jer nije navikao na
poraze. Vie nije mogao da se suzdrava. Besno je utnuo sto prevrnuvi ga na zemlju.
Posluenje i crveno vino se rasulo po podnom mozaiku. Marta je potrala ka kuhinji, a
dotad se muvala u blizini privuena svaom. Krupnim koracima, gnevni stariji tribun
pourio je ka izlazu. Iznenada se zaustavio, okrenuo i sa arom u oima pogledao ka
kuhinji. Ta kurva od robinje je sve ula! Treptao je iznutra i morao je na nekom da se
isprazni.
Pojurio je natrag i banuo u toplu odaju. Svi robovi sem Marte razbeali su se kao zeevi.
Lice joj se rumenelo od kuhinjske vatre, ruke su joj bile obnaene, raskopana tunika joj je
otkrivala jedre grudi, i posmatrala ga je sa meavinom straha i trijumfa dok je juriao na
nju. Zgrabio ju je, podigao i posadio na panj za seenje. Iskidao joj je tuniku, zabacio
kecelju iznad bokova i zadigao jedre butine na ramena.
Marta se obesno cerila. Ovo je ono to eli, Galba. Ovo zasluuje, enu a ne
plemkinju!
Cepao ju je kao ivotinja; eho njegovih poudnih urlika orio se zapovednikovom kuom
kao prekor. Martini krici su dopirali jo dalje; lebdeli su hodnicima i odjekivali vlanim
sobama. Konano su stigli do odaja za spavanje, u kojoj je Valerija leala sama, ridajui.

XXII

isam bio iznenaen ovom priom iako je trebalo da budem. Napisao sam
suvie izvetaja o stvarima koje su ljudi uradili ili rekli u vatri strasti.
Postupio je iznenaujue nerazborito, rekao sam Marti. Imao je toliko
uspeha sa enama nieg stalea da je pogreno procenio anse kod Valerije. Ili je bio toliko
oaran njome da je postao spreman na rizik.
Smatra li ga drskim?
Mukarci moraju znati gde im je mesto.
Naravno! Robovi su osetljiviji na drutveni status nego bilo ko drugi. Pitam se da li bi
se ita od ovog zla dogodilo da su svi umeani jednostavno prihvatili dunosti i
konformizam na kojem poiva carstvo.
Ipak, rizikovao je u zapovednikovoj kui.
Jo uvek je o njoj razmiljao kao o svojoj, inspektore. Izjedala ga je zavist. Nagrizalo
ga je pitanje komande. Znao je da ona nita o ovome nee zucnuti Marku. Raunao je na to
da e njena sramota biti vea od njegove. Ali znao je da je zavrio s njom i njenim muem.
Kockao se i izgubio. Spustio je tit oekujui ubod u srce.
Otiao je tebi.
Bio je uspaljena zver, a ja sam bila zamena.
Izdrala si ga.
Uivala sam u tome.
Nervozno sam se promekoljio, jer nikako nisam mogao da se u potpunosti naviknem na
bestidnost robova. Da li su se videli pre Markovog povratka?
Naravno, Petrijana je malo mesto.
..Kako je reagovala?
Bila je hladna, ali ne toliko ozlojeena koliko je htela da bude. Videla sam da joj se
zgadio zbog nasrtaja, ali i fascinirao ju je. Odbila ga je, ali laskao joj je. To je bilo
neobino. Znam da je sluala nae krike dok smo bili u sobi. Galba je posedovao strast koju
njen mu nije imao. Bio je pastuv, privlaio ju je kao pauk muvu. Znao je to, zbog ega mu
je bilo jo tee. Isto saznanje je muilo i nju. Smejali smo im se. U mom staleu, te stvari se
mnogo jednostavnije reavaju.
Htela je da joj zavidim, to na neki nain i jeste bio sluaj. Nita drugo se nije
dogodilo?
Galba je pustio glas da je reio sluaj Odovog ubistva.
Kakvim dokazima je potkrepio glasinu?
Nije ih izneo. Bar ne odmah.
Poeo sam da razaznajem obrise buduih dogaaja. Mark se vratio.
Okrvavljen, zadovoljen i pun sebe, slep za spoljanji svet. Valerija i Galba su se
pretvarali da se nita nije dogodilo. Mark je paradirao kao petao nemoan da ita primeti.
Ona budala Klodije ponaao se jo gore. Iao je okolo sa varvarskom ogrlicom oko vrata

doivljavajui sebe kao novog Ahila. Igrali su se rata uivajui u tome. Pre napada, videli
su vatre Beltanine letnje svetkovine i pretpostavili da je to neka vrsta plemenskog ratnog
signala. Po povratku, hladno su sebi pripisali zasluge za njihovo gaenje! Nije ni udo to
su potpalili ratni sukob.
Da li je Klodije svraao da obie Valeriju?
Da. Ali ona ga je zbog postienosti i zbunjenosti odbila od sebe. Bili su prijatelji i
vrnjaci. Oseao je njenu elju.
Da li su bili ljubavnici? inilo mi se da Marti mogu postaviti svako pitanje.
Ne bih rekla. Uivali su u tenziji vie nego u pranjenju. Flertovali su umesto da se
tucaju. Robinja je slegnula ramenima, nemona da pojmi ponaanje vieg stalea.
ta se zatim dogodilo?
Poele su prave nevolje. Mark je poinio svetogre spalivi gaj. Keltske voe su znale
kako da iskoriste takav poklon. Pod punim mesecom, straar je na Zidu bio pogoen
strelom. Stizali su izvetaji o razbojnicima koji su se prebacili preko Zida. Prefekt nije
smirio plamen pobune, samo ga je raspirio. Vojvoda ga je pozvao u Ebarakum na raport. U
tom trenutku Galba je zapretio da e uhapsiti Klodija.
ta je uinio?
Nasmejala se i klimnula, uivajui u injenici da me je iznenadila priom o jednoj od
greaka koje ljudi preesto ine. Sem ako to nije bila greka?
Dok je Mark bio u Ebarakumu, Galba je ponovo zapovedao garnizonom. Motao se oko
Klodija, pretvarajui se da mu je prijatelj. Hvalio je mladievo dranje na bojnom polju.
Naredio mu je da izvidi Zid ka zapadu i da potom poe na sever do izvora keltskog boga
Borme, gde je trebalo da se sastane sa jednim od rimskih agenata koji e ga obavestiti o
raspoloenju plemena. Momak je bio polaskan tribunovim poverenjem. im je otiao, stariji
tribun se sastao sa centurionom Falkom, Odovim vlasnikom.
Znam ga, razgovarao sam s njim.
Galba je tvrdio da je pronaao jedan od centurionovih svadbenih noeva na skrovitom
mestu u sobi mlaeg tribuna. Rekao je da je Klodije krio i keltsku narukvicu koju je rob
nosio na zglobu. Rekao je da namerava da mladiu predoi dokaze.
Otkud zna?
uli smo od roba Klia, koji posluuje u tabu. U Petrijani nema tajni. Ponovo se
nasmejala uivajui u mojoj smetenosti. Ako robovi znaju ta je reeno na oficirskom
sastanku, isto mogu saznati i neprijatelji. Ovo zapaanje mora nai mesto u izvetaju.
Falko je, nastavila je Marta, rekao kako ga je Mark zamolio da zaboravi na tu
stvar. Galba je tvrdio kako e nekanjeno ubistvo koje je poinio Rimljanin jo vie
podjariti vatru pobune. Formalna tuba i formalna kompenzacija moe pokazati rimsku
pravednost.
I upropastiti Klodijevu karijeru.
Galba je rekao da je napad na gaj bio greka koja je potvrdila njegove sumnje u
Markove sposobnosti. Rekao je da oficir na dunosti mora hitno preduzeti mere protiv
Klodija pre Markovog povratka zato to aristokrate tite jedni druge. Poto je mladi poslat
na sever u izvianje, tamo moe biti uhapen uz minimum buke. Momak je zadobio izvesnu
popularnost u tvravi. U Bormovom svetilitu, nee uivati podrku svojih ljudi.
Nita od ovoga nije imalo smisla. Mark je ve bio obeao Falku kompenzaciju. Zato
bi se on sloio s ovim planom?
Kasnije smo saznali da se nije sloio. Rekao je da rob nije vredan tolikih komplikacija
i da moraju saekati na Markov povratak. Falko nije bio budala. Plaio se da Galba
planira pobunu pa nije hteo da rizikuje. Ali sve to nije bilo vano.

Nije bilo vano? Iako je Galba pokazao spremnost da dela na svoja ruku?
Nije on planirao nikakvo hapenje. Sve je to bila varka. Galba je uhvatio Klia u
prislukivanja i oterao ga je pre no to je mogao da uje Falkove zamerke. Znao je da rob
prislukuje i znao je koliko eli da Klio sve uje.
Ne razumem.
Da li ste ikada posmatrali uline arobnjake, gospodaru?
Nervirao me je njen nastup uiteljice pred priglupim akom. Da, da. ta s tim?
Znate li kako izvodi trikove? Navede vas da gledate u jednu ruku dok drugom izvodi
varku.
Kakve to ima veze sa hapenjem mladog Klodija?
Galba je taj arobnjak.
Ne razumem.
Nije planirao hapenje. Trebalo je da njegov razgovor sa Falkom dospe do uiju
sluavke Savije preko robovske mree. A preko nje do Valerije.
Najednom mi je sve postalo jasno. Nije on mario za Klodija! Galba je doiveo da
devojka pobegne otmiarima da bi se udala za njegovog rivala. Nije uspeo da je zavede i
upropasti joj brak. Njen mu je napravio greku i napao druide, a ako bi Galba uspeo da
ukloni izvor njegovog politikog uticaja...
Mladi tribun za njega nije bio vaan, rekla je Marta. Ali Valerija ga je odbila i
ponizila. Bila je dovoljno naivna da poveruje u svaku priu. Dovoljno nagla da napusti
tvravu. Dovoljno hrabra da mladog prijatelja upozori na predstojee hapenje koje se
nikad nee dogoditi. Dovoljno smela da zakorai u novi svet.

XXIII

e mogu tamo da idem, odluno je rekla Savija. Onda ostani! prosiktala je

Valerija. Robinja je zurila u nju. Kako e se hraniti, oblaiti i kupati? ta u
rei tvom muu kad se vrati i pita me gde si? Bolje da se izgubim u divljini
gde e me rastrgnuti divlje zveri, nego da objanjavana tvoje odsustvo.
Prestani da se ali na Atenu i pojai tu krotku i izdrljivu kobilu koju bi svako
poeleo. aptale su u garnizonskim talama, strahujui od toga da ne budu otkrivene.
Hajde, pogurau te.
Suvie je velika!
Zar ne misli da i ona misli isto o tebi?
Savija se konano uspentrala, blago stenjui. Valerija je uzjahala Budiku, belu kobilu
koju je jahala sa drskim Galbom. Tribun je otkrio svoj niski karakter kao gost za njenim
stolom pa se nije iznenadila kad joj je Savija doapnula da planira zaveru protiv mladog
Klodija. Sada ga mora nadmudriti i preduhitriti! Jahala je pored zapovednikove rezidencije
ka severnim vratima, promiui pored zbijenih zgrada. Tvrava je u pono bila tiha,
osvetljena slabom svetlou polumeseca. Straari su bili siluete na nonom nebu.
Iz straarske kuice izaao je duplikarijus. Gospa Valerija?
Otvori kapiju, Prisk. Idemo na hriansku slubu. Sastajemo se u crkvi ispod
polumeseca.
Bio je nepoverljiv. Postali ste hrianka? O tome nije bilo nikakvih glasina.
Kao i na imperator.
Ali nije bilo drugih vernika.
Moja robinja e pripremiti mesto za bogosluenje.
Lagano je odmahnuo glavom. Treba vam propusnica, gospo.
Od koga da je traim? Uspravila se u sedlu. Ja, potomak kue Valensa, senatorova
ki, zapovednikova ena? Da je traim od guvernera? Vojvode?
Nisam siguran, gospo...
Moda misli da moram da se obratim lino imperatoru za dozvolu da izaem ispod
njegovog zida i pomolim se njegovom Bogu? Da probudim starijeg tribuna Galbu?
Prisk je oklevao. itavog ivota je vebala zapovedni nain svog stalea, a on mu se
itavog ivota pokoravao. Bilo bi nepromiljeno da zapovednikovu enu okrene protiv sebe.
Dao je znak da se kapija otvori. Dopustite mi da poaljem pratnju...
Ne moemo ekati na to. Nije nam potrebna. Podbola je kobilu koja je prola ispod
luka, konj njene robinje ju je instinktivno sledio. Ne gnjavite ostale naim molitvama.
Vraamo se pre jutra! Preli su preko mosta i poli nizbrdo. Konji su preli u kas, a
punaka Savija je plaljivo poskakivala u sedlu.
Duplikarijus ih je nervozno posmatrao. Neto nije bilo u redu. Obratio se oveku do
sebe. Rufe, probudi jo trojicu i kreni za njom. Vodi rauna o tome da joj se nita ne desi.
Trebae nam neko vreme da pripremimo konje, dekurione.

Nije vano. Brzo ete ih sustii, ako je suditi po nespretnom dranju debele robinje.
Valerija se zaustavila na istini, osvrnula se i pogledala Zid. Po prvi put je bila severno
od dinovske barijere. Beskrajna, krezuba traka pruala se na istok i zapad sve dok je
pogled sezao; na svakom tornju gorela je baklja tvorei beskrajan niz svetionika. Zvezde su
hladno iskrile iznad vatrenog zida. Belo obojeni kamen sijao je pod meseinom kao vlaan
kvare. Odavde gledano, delovao je neunitivo. Svi prilazi tvravi bili su iskreni, i s ove
strane je vaila zabrana gradnje seoskih imanja na kilometar i po razdaljine od jarka. Mislila
je kako su se prljavi i neobrazovani stanovnici severa morali udno oseati kad bi po prvi
put ugledali velianstvenu prepreku!
Ovde se oseam tako usamljeno, neraspoloeno je prokomentarisala Savija.
Plemena su tu negde. Nadam se da spavaju.
Mislim da je ovo jako loa ideja.
Ja, pak, mislim da emo spasti naeg prijatelja Klodija. Upoznala sam istinsku prirodu
Galbe Brasidija, neophodno je upozoriti mladog tribuna.
Njegovu istinsku prirodu?
On je jako arogantan i izuzetno nepromiljen ovek.
Jahali su dalje. Savija je poskakivala u sedlu nenavikla na jahanje, mrmljajui o zlim
slutnjama. Valerija je priznala sebi da je jahanje na sever s one strane zatitnikog zida
opasan poduhvat, i da stvar bude gora, radile su to usred noi. Iza svakog uzvienja mogli
su ih zaskoiti podmukli varvari.
Kako je kilometar za kilometrom odmicao bez incidenata, u njoj se javio oseaj
treperave none slobode. Snalazila se sama! Nikada nije iskusila ovakvu slobodu. Bila je
kao ptica; klizila je kao duh iznad srebrna stog pejzaa osvetljenog oskudnom meseinom.
Niko je nije gledao. Prosuivao. Korio. Mrzeo. Zavideo joj. ta bi se dogodilo ako bi
nastavile da jau bez zaustavljanja?
Savija nije doekala ovu ideju sa odobravanjem. Ne oseam se slobodnom, ve
gladnom, rekla je robinja. ta emo kad tamo stignemo?
Poslaemo jadnog Klodija vojvodi, gde e ove besmislene optube biti odbaene.
Jedva ekam da vidim reakciju Galbe Brasidija. Neu oklevati da mu kaem ta mislim o
njemu!
Savija je s prekorom posmatrala mladu tienicu. Upozorila sam vas, gospo.
Neemo vie o tome.
Neko vreme su jahale utke. Zatim je robinja progovorila. ta emo ako je Klodije ubio
Oda, izbegavi da plati tetu vlasniku?
Savija! Kako moe da pomisli tako neto o naem prijatelju, oveku koji je pokuao
da me spase u umi?
Da te spase? Nije mogao da mrdne.
Prerezali su mu grlo zbog prkosnog dranja. Mark je rekao da se dobro borio u gaju.
Galba postupa nepravino prema Klodiju jo otkad je ovaj kroio nogom na lodinijumski
dok.
Bojim se Galbinih vojnika.
Ja ne.
Poslednjih kilometar-dva bili su najstraniji. Staza do Bormovih izvora vodila je kroz
umsku udolinu. Nou je pod kronjama vladala jo gua tama, s mukom su pratile stazu.
Probijali su se kroz tminu, kada je do njih dopro udaljeni topot kopita. Da li ih je neko
pratio? Da li je Galba ve reagovao? Pourimo!
Slepo su jurnule napred, sreno izbegavajui niske grane. Valerija je konano zaula
neni ubor vode. Izvor! Stigli su do male istine okruene srebrnim brestovima. Mesec

iznad njih bojio je itav svet u belo. Na suprotnoj strani istine bilo je keltsko svetilite
posveeno Bormu, bogu vode. Stenovitu liticu je krasila zavodljiva rezbarija nimfe, iz ijih
usta je izbijala voda. Padala je po tepihu od vlane mahovine u iroki tamni bazen, veito
namrekan veselim talasiima. Meseina se odbijala o zlatne i srebrne novie na dnu
bazena, koje je podsealo na jo jedno nebo s mnotvom meseca. Videle su cvee, sitne
komade odee i predmete iz svakodnevnog ivota - ealj, no, koijaki bi - ostavljene u
nadi da e ojaati efikasnost molitvi i kletvi. Iza izvora, u umi, stajao je mali rimski hram.
Ispred njega su bili svezani konji.
Vidi li konje? To mora da je Klodije.
Ovo je pagansko svetilite, mrmljala je Savija. Zlo mesto.
Gluposti. Zar ne osea vodenog boga?
Ne, ti bogovi su mrtvi, pobio ih je Hrist, demoni su zauzeli njihova mesta. Ne bismo
smele biti ovde, Valerija.
Uskoro emo otii ako samo zavee i dopusti mi da predam poruku!
Hram je bio jednostavna graevina kvadratne osnove sa kupolastim krovom, tremom i
stubovima pred ulazom. Valerija se oglasila glasnim apatom. Klodije!
Nije bilo odgovora pa su pokucale. Klodije, da li si unutra? Otvori! Dolaze vojnici!
Jo uvek nije bilo odgovora.
I zatim... Bogova mu, to ste vi!
Okrenule su se. Mladi Rimljanin im se prikrao iza lea, isukao spatu, a ogrta zamotao
oko leve ruke kao improvizovani tit.
Klodije!
Valerija? Zabezeknuto je zurio u nju.
Prila mu je pleui, cmoknula ga u obraz i odplesala nazad. Pronala sam te!
ta radi ovde usred noi? Zamalo da te napadnem! Uinilo mi se da ujem mrmljanje
mukaraca a ne ena.
Dole smo da te upozorimo. Galba Brasidije tvrdi da je pronaao oruje kojim je
poinjeno ubistvo i namerava da te uhapsi zbog ubistva roba Oda. Njegovi ljudi su na putu
ovamo.
ta? Da li si sigurna?
Kreni u Ebarakum i trai pravdu od vojvode.
Mladi je spustio ma. Kakve dokaze? Falko je rekao da je stvar gotova.
Odova narukvica u tvojoj sobi. No sa Falkovog stola za obed. Moda i neke druge
stvari.
Tribun se namrtio. Koje je tamo podmetnuo Galba Brasidije, opkladio bih se u to. Od
poetka je hteo da me ukloni.
Ukloni ti njega. Neka ga vojvoda premesti u Germaniju.
Potrebna mi je Markova podrka.
Imae je! Obojica ste iz istog stalea.
Klodije je sluao udaljenu tutnjavu. Same ste dovde dojahale?
Rob Klio je priapnuo hrabroj Saviji tajnu. Kad mi je otkrila Galbinu zaveru, znala sam
ta mi je initi.
Savija je nekako razvukla usne u drhtav osmeh, pokuavajui da opravda novosteenu
reputaciju hrabre osobe.
Mlai tribun se oglasio iz tame. Sarde! Moramo da beimo!
Iz tame je iskrsnuo Kelt uskog lica nalik utvari. To je jedan od naih dostavljaa,
objasnio je Klodije. U blizini ima varvarskih trgovaca. Ovde nije bezbedno. Poite s nama
u Ebarakum.

Ne, samo bismo vas usporile. Idi dok mi zavaravamo Galbu. On e nas odvesti nazad u
tvravu.
U pravu je, tribune, rekao je Sard. Bolje je da beite sami ako... ovek je nenadano
poskoio usred reenice i pao postrance kao pijan. Neto mu je virilo iz grla. Teko je
zastenjao.
To je bio vrh strele. Savija je vrisnula.
To je Galba! otpljunuo je Klodije. Brzo, u hram!
Krenuli su. Iz bunja je izvirila batina, mlai tribun se sapleo i pao na zemlju. ovek je
tiho iskoio iz bunja. Stao je Klodiju na ruku u kojoj je drao spatu, i on je ispustio oruje.
Nekoliko ljudi je blokiralo ulaz u hram, jo vie ih je pristizalo od pozadi. Bili su bradati,
obojeni u crno, naoruani izuzetno dugim maevima. Zbunjene ene su se nemono
teturale. Ovo nisu bili Rimljani! vrste ruke su joj se prikrale od pozadi ba u asu kad je
shvatila da je ovek koji je prikovao Klodija za tlo Luka, varvarin koji ga je posekao u
umi. ula je poznati glas u uvu, govorio je latinski.
Ovaj put emo jahati zajedno, gospo.
To je bio ovek koji je ve pokuao da je kidnapuje! Migoljila se, pokuavajui da ga
udari, a on je pojaao stisak, nasmejavi se. Ovaj put u ti drati ruke daleko od broa,
nee dobiti priliku da bocne mog konja.
Drugi varvari su drali Saviju pokuavajui da prigue njene vriske. Zvuk kopita je bio
sve blii.
Ko dolazi? neko je pitao Valeriju.
Otmiar joj je prislonio usne na uvo. Da li si povela pratnju, gospo? Govori iskreno i
brzo, inae e Luka opet pustiti krv tvom rimskom prijatelju.
Varvarin je spremno prislonio no na Klodijevo grlo.
To je Galba Brasidije, rekla je, dolazi da uhapsi Klodija.
Kelti su kleli sebi u bradu.
Mislio sam da si rekao da Traanin nee ovamo dolaziti, poalio se Luka svom voi
na keltskom. Valerija ga je, zahvaljujui onom to je nauila od robova, razumela.
Galba? poglavica je skeptino ponovio. Progovorio je na latinskom. Mislim da se
varate, gospo, to znai da ste ili budala ili laov. To vas neko drugi trai u mraku.
Otimala se pokuavajui da naini dovoljno prostora da ga ujede ili izgrebe. Moj mu
zapoveda Petrijanom!
Sada je na sto ezdeset kilometara odavde.
Kako je varvarin to mogao da zna?
Hajdemo, Ardene, ponovio je ovek na keltskom. Imamo ono to elimo.
Hou njihove konje.
Gurn ih je ve doveo, zauo se enski glas iz tame.
ta emo s njim? pitao je Luka. Sedeo je na Klodiju i drao ga za kosu, pritiskajui
mu glavu o tle.
Ne mogu da ubijem nemonog oveka. Onesvesti ga i ostavi.
Varvarin je drkom maa udario Klodija po glavi, zatim ga je snano utnuo, da bi se
uverio u to da je bez svesti. Rimljanin se nije micao.
Voa je podigao Valeriju kao da nije bila tea od ogrtaa, prebacio je preko ramena i
pohitao u zaklon drvea. Poskoio je od bola. Lisica me je zagrebala!
Ostali su se tiho smejali.
Naili su na deaka sa rimskim konjima, ba kad su Rimljani izbili na istinu.
Valerija je kriknula. U pomo! Otete smo!
Legionari su krenuli u poteru.

Zaepite joj gubicu, ljutito je rekao Arden, pa joj je neko gurnuo em u usta. Dok ga
je zatezao, odnekud ispred njih se ulo krenje iblja, i jo jedan uzvik. Ovamo! povikao
je Rimljanin. Varvari!
Bio je to Klodije, ustao je i zaobiao razbojnike!
Mislio sam da si ga onesvestio, besno je promrmljao voa, Arden.
Glava mu je tvrda kao lem.
Ja u uutkati to kopile, rekao je drugi Kelt, zateui luk. Nije ni zavrio reenicu kad
je iz tame doletelo rimsko koplje pogodivi ga pravo u grudi. Posrnuo je unazad. Strela je
mlako poletela u grane obasjane meseinom zapinjui u prolazu. Strelac je pao na lea,
proboden, a drka koplja mu je virila iz grudi kao zastava.
Ovaj put se neete izvui! Klodije je jurnuo isukanog maa i krvave glave dok mu je
osvetniki ar plamteo u oima. Bio je velianstven koliko i nepromiljen. Toliko ih je
iznenadio da je zamalo posekao keltskog vou pre no to je ovaj stigao da reaguje. Arden je
odbacio Valeriju kao dak penice i oajniki posegnuo za orujem. Klodije e ga sigurno
probosti! Ipak, oseaj asti je naterao tribuna da se uzdri od hladnokrvnog ubistva. Zastao
je i rekao: Potegni i umri, razbojnie!
Poglavica ga je posluao, iznenaen ovim postupkom. Usledio je sudar elika. Sjajne
varnice su prhnule u svei noni vazduh. Grube varvarske ruke su uhvatile Valeriju, ali ona
je ula povike Rimljana koji su sjahali i zali u estar. Voa nije zvuao kao Galba. Bio je
to Ruf, vojnik sa kapije.
Klodije! prostenjala je Valerija. Saekaj pomo! Zatim su joj utisnuli em u usta.
Njegov ma je odzvanjao. Ovaj put te neu izneveriti!
Kelt je unuo nisko, nagnuo se na jednu stranu manirom cirkuskog maevaoca.
Rimljanin je morao priznati da je veoma vet. Klodije je navalio napred, ali protivnik mu je
parirao. Dugi maevi su drali borce na odstojanju, ispunjavajui no reskom pesmom.
Udarci metala o metal glasno i uporno su remetili nonu tiinu.
Dokraji ga, Ardene, prosiktao je jedan od Kelta.
Gospi je stalo do njega, odgovorio je zadihani voa.
Dokraji ga dok nas sve nije upropastio!
Valerija se podigla s namerom da bei, ali neija noga ju je pogodila u stomak. Sruila
se na tle i ostala bez vazduha. Zvezde su joj zaigrale pred oima, borila se za dah, i to je
nateralo varvarskog vou da na tren skrene panju. To je bilo dovoljno! Klodije je
poskoio, zamahnuvi maem iznad glave u irokom luku. Konano e se osvetiti za
zasedu!
Varvarin je reagovao instinktivno i brzo. Kelt se sagnuo ispod padajue otrice i bacio
napred, probivi Rimljaninov stomak maem. Vrh maa mu je izaao na lea pre no to je
bilo ko od njih shvatio ta se dogaa.
Klodije se ukoio, na licu nije imao izraz bola ve posvemanjeg iznenaenja, kao da se
desilo neto nazamislivo. Oruje mu je ispalo iz ruke zarivi se u zemlju.
Groblja su puna asnih ljudi.
Kelt je udario Rimljanina ramenom, oborivi ga na lea. Izvukao je ma iz
Rimljaninovog tela i krvava otrica je zasjala na meseini. Klodije je bio mrtav pre no to je
pao na zemlju.
U meuvremenu su pristigli i drugi Rimljani, Ruf i tri sudruga, nesigurni u pogledu
broja neprijatelja, ali spremni za borbu. Bili su brze siluete u mraku. Posecite ih!
Tetive na lukovima su se opustile, strele zazujale. Legionari su naleteli na pripremljenu
zasedu. uli su udarce projektila u oklopljeno meso. etiri nesuena spasioca su pala kao
marionete poseenih struna. Mirno su leali na tlu i iz svakog su virile dve ili tri strele.

Pritrali su im Kelti i prerezali vratove uz trijumfalne urlike. iroki mlazevi tamne krvi
potekli su u pomrinu.
Keltski voa je obrisao ma o travu, gurnuvi ga u kanije. Priao je Valeriji, podigavi je
okrvavljenim rukama. Oseala je meavinu bola, vrtoglavice i munine, i inilo joj se da e
se svakog asa onesvestiti. Sve se dogodilo tako brzo!
Da nas je tvoj prijatelj pustio da odemo, sad bismo svi imali glavu na ramenu, rekao
je. Proneo ju je kroz drvee i bacio preko prednjih rogova sedla. Zaseo je iza nje i otro
podbo konja. Za Tiranen!
Ljudi su uglas povikali. Tiranen! Uzjahali su i visoko podigli maeve u znak trijumfa.
Poveli su i Saviju. Njihovi poklii su odjekivali umovitom udolinom dok je Bormov izvor
jo uvek tiho uborio pod meseinom. Pojahali su ka severu, dalje od Zida, dublje, dublje u
varvarsku no.

XXIV

arvari su poveli zaplenjene rimske konje. Na samo dva kilometra od izvora,

Valerija i Savija su bile osloboene emova i posaene na konje, da bi itava
grupa bre napredovala. Svezali su im ruke za rogove sedla, dok su uzdama
upravljali drugi jahai poteui konopce vezane za njih. Konji mrtvih vojnika ili su pozadi
sa Klodijevim, sa mrtvim Keltom vezanim za sedlo. Valerija je izbrojala osam ratnika,
sedmoro su bili mukarci divljeg izgleda a osmi, u ta je teko mogla poverovati, ena.
Dugu kosu je uplela u kiku i zatakla za rameni opasa, da joj ne smeta na nonom vetru; na
leima je imala luk od tisovine i tobolac pun strela ukraenih perjem. ena je imala isti
arogantni stav kao i mukarci, jahala je sa pouzdanjem i velikom vetinom.
Poglavica je zapovedao tiho i sigurno. Njegov stil zapovedanja veoma se razlikovao od
Markovog krutog formalizma ili Galbine strogosti. Varvarin nije toliko insistirao na
poslunosti, koliko na potovanju, i njegovi vojnici divljakog izgleda ukazivali su mu
potovanje ak i kad su zbijali ale o njegovom izboru puta ili ukusu koji je pokazivao pri
odabiru lepih talaca. Nisu pratili vidljivi put, ponekad su kasali stazama, a zatim bi ih
napustili i s nehajnom sigurnou jahali po polju, tresetitu ili umi. Kaledonija je pod
meseinom poprimila boju izbledelih kostiju. Savija se, onemela od straha, svom
preostalom snagom grevito drala za sedlo. Valerija je tugovala za jadnim Klodijom,
oajniki pokuavajui da shvati ta se dogodilo. ta je ovaj poglavica traio na svetom
izvoritu?
Zar je jadni Ruf toliko jahao da bi na kraju bio ubijen? I pre svega, gde su ili i ta e s
njom biti kad tamo budu stigli?
U zoru su zali u umom pokrivenu udolinu gde su se odmorili i napojili konje. Oputom
su privezati otete ene za drvo. Varvari su iskoristili svetlost dana i radoznalo posmatrali
zarobljenice, dok su Rimljanke s istom radoznalou posmatrale njih. Onaj po imenu Luka
bio je nabijen, miiav mukarac duge kose i brkova po keltskoj modi; na sebi nije ima
nieg sem pantalona i ogrtaa, neosetljiv na vreme koliko i zamaeni legionarski ator.
Grudi su mu bile gole, a lice i ruke obojeni umurom radi lakeg skrivanja. ena je nosila
pantalone, ali i verini oklop preko kone koulje; grudi su joj se blago isticale, i imala je
duge i vretenaste udove ilave kao granje mlade vrbe. Uprkos prljavoj i neurednoj odei
bila je plava i prilino lepa, ali mukarci su se drali na pristojnom odstojanju.
Brisa, daj im neto hrane i vode, komandovao je voa na domorodakom jeziku. ena
je klimnula i otila do potoia. Odluka da se o njima brine enski a ne neki od mukih
otmiara zbog neeg je delovala ohrabrujue.
Savija je nabrala nos i progutala neto ponuenog jakog sira, ali Valerija je odbila hranu
jer nije oseala glad. Obe ene su popile malo vode iz meine. ekale su, oprezno i oajno
tragajui za najmanjom prilikom za bekstvo. Ratnici nisu pokuali da ih maltretiraju, niti da
im pomognu, nisu ni obraali panju na njih. Poetna radoznalost je izbledela, zarobljenice
im nisu bile interesantnije od pasa.

Varvarski voa je priao potoiu, paljivo je oprao lice i ruke oigledno zanet mislima.
Valerija ga je paljivo prouavala. Jednom mu je pobegla, i bila je reena da to ponovo
uini. Zvali su ga Arden. Nosio je tuniku bez rukava, izlaui mone ruke kojima je zgrabio
Valeriju. Ni on nije obraao panju na jutarnju hladnou. injenica da se oprao odudarala je
od uobiajene predstave o severnim divljacima kao o zaputenim kradljivcima stoke.
Moda je pokuavao da spere krv sa svojih ruku. Morao je biti zadovoljan sobom, poto je
posle ranijeg neuspeha ubio Klodija i zarobio Valeriju. Kako je mogao znati da e biti na
izvoru? Otkud zna Galbu?
Voa je ustao i priao zarobljenicima korakom oveka naviknutog na duge mareve.
Priao im je i unuo pokraj njih. Voda ga je na udesan nain transformisala. Bez
prljavtine i boje, varvarin je izgledao prilino zgodno, kao heroj meu akalima. Brijao se
po rimskom obiaju, iako je tog jutra imao neto ekinja. Dugu kosu je svezao pozadi, imao
je pravilan nos, odluan izraz, jasne i ive plave oi, hrabar pogled i smireno ponaanje.
Valerija ga je mrzela.
Odmoriemo se i odspavaemo ovde nekoliko sati pre no to nastavimo put, rekao im
je na latinskom.
Dobro, odgovorila mu je samouverenije no to je uistinu bila. To e petrijanskoj
konjici omoguiti da te stigne, izbiuje i obesi o najblie drvo.
Otmiar ju je blago posmatrao. Uzbuna jo nije data, gospo. Biemo na putu pre no to
vojnici u Petrijani valjano ustanu iz kreveta.
Nastavila je, preterano sigurno. Osudio si samog sebe zarobljavanjem zapovednikove
ene i senatorove keri, insistirala je. itava esta pobedonosna krenue da me trai.
Predae Kaledoniju plamenu pre no to me pronau.
Pretvarao se da ozbiljno razmilja o njenim reima. U tom sluaju, moda je najbolje
da ih potedim truda. Odmah u da ti odseem tu lepu glavu, spakujem je u korpu i
poaljem preko, kod njih.
Savija je zajeala, ali nita u njegovom ponaanju nije ukazivalo na to da misli ozbiljno.
Da je hteo da ih ubije, ve bi bile mrtve. Veoma sam uticajna, pokuala je. Pusti nas, pa
u zaustaviti poteru koja je sigurno ve na putu.
Nasmejao se, podsmeljivo prinevi ruku uhu. Gde je ta potera o kojoj toliko pria?
Ne ujem ih? Priao joj je blie. Ti si moja garancija da potere nee biti, keri Rima, a
ako je bude, ona e biti tvoja smrtna presuda a ne moja. Ti si talac, garant nae bezbednosti.
Ako nas konjica pronae, ti i tvoja robinja umirete prvi. Razume li me? Moli se da te tvoj
suprug to pre zaboravi.
Valerija ga je posmatrala, pokuavajui da prikrije unutranji nemir prezrivim izrazom
lica. Ni za trenutak nije verovala da spasioci nee stii. Nije verovala ni da e je ubiti kad
naiu. Neto je hteo od nje, u suprotnom, ne bi ponovo pokuavao da je uhvati. Zbog toga
je morala da pobegne.
Razume li ta govorim? bio je uporan.
Ubio si mog prijatelja, Klodija.
Ubio sam rimskog vojnika u potenoj borbi koju je mogao da izbegne. Pri prvom
susretu pokazao se kao budala zbog ega smo ga obeleili po vratu. Mukarac koji drugi put
preda mnom izigrava budalu ne poivi dovoljno da bi alio zbog toga.
utala je ne znajui ta da kae.
Ne moemo spavati u prljavtini! protestovala je Savija.
Arden ju je sa zanimanjem posmatrao. Evo praktine zamerke. A gde bi ti spavala,
robinjo?
Ovo je rimska gospa! U pristojnom krevetu! Pod pristojnim krovom!

Zato? Ima li bolje postelje od letnje trave i boljeg krova od zvezdanog neba? Ne
brinite. Neemo vas dirati.
Isuvie je hladno za spavanje!
Nacerio se. Hladnoa nas brani od dosadnih insekata i puzavih zmija.
Savija, uuti, promrmljala je Valerija. Zagrliemo se i pokriti ogrtaima u blatu u
kojem on i njegova vrsta vole da ive.
ta ete uraditi s nama? nije se predavala Savija.
Varvarin ih je posmatrao sa ozbiljnim izrazom lica. Zatim se nasmejao, zubima istim i
sjajnim kao izgrebana koa. Nije pokazao nita od prostake hvalisavosti koju je Valerija
oekivala; upravo suprotno, imao je uznemiravajuu auru samozadovoljstva i oiglednog
ponosa. Moda je tat. ula je da primitivci esto znaju biti takvi.
to se ove devojke tie, hou da je odvedem kui i nauim kako da jae na keltski
nain.
Nije znala ta da misli. Ako me dodirne, moja otkupna vrednost postaje mnogo
manja.
to se tebe tie, obratio se Saviji. Hou da te oslobodim.
Oslobodi?
Ne volim robove, bili oni rimski ili keltski. Nesreni su, a ja ne volim nesrene ljude.
Takoe su i neprirodni, zato to sva druga bia slobodno tre. U mojim brdima vie nee
biti robinja, eno.
Savija je kliznula ka Valeriji. Neu ostaviti moju gospodaricu.
Moda i nee. Ali to e biti tvoj a ne njen izbor.
Robinja nije mogla a da ne pita. Kada?
Odmah. Ustao je. Ti si jo uvek zatvorenica, ali vie nisi robinja. Po keltskom
zakonu vezana si kao slobodna ena, to te ini jednakom tvojoj gospodarici. Udaljio se.
Valerija ga je besno posmatrala. Izuzetno je arogantan. Ne obraaj panju na njega.
Budi sigurna u to da neu. Savija ipak nije posmatrala Ardenov odlazak bez aljenja;
muila ju je krivica zbog sopstvenih tenji. Sloboda pod njim vie me plai od ropstva pod
tobom, konano je rekla. To je bilo samo prazno obeanje.
On je okrutna zver i ubica iz zasede, ma ta priao o fer borbi, rekla je Valerija.
Konjica e doi, videe, svi ovi grozni razbojnici e zavriti na uetu. Ako zaspu,
prerezaemo veze i pojahati konje...
Ne mogu jahati bre od varvara.
Hoe, ili e ostati ovde i istiti njihove svinjce. Ili raditi jo neto gore. Osvrnula se
okolo. Ovi bojni konji su najblii i... o! Ispustila je slab krik, gledajui najblieg konja.
ta je? pitala je Savija, okreui se.
Ne gledaj!
Robinja je, naravno, nije posluala. Ugledala je etiri rimske glave, zevajue i slepe,
vezane lozom i obeene o etiri roga na sedlu. Kad god bi ivotinja premestila teinu, glave
bi se skladno zatresle, kao da alju alobni znak upozorenja.
Krenuli su kad je jutro dobro odmaklo i postojano su se udaljavali od Zida. Valerijina
snaga je kopnela od dugog nespavanja. Telo ju je bolelo zbog udaraca koje je dobila, dugog
jahanja i tvrde zemlje. Pogreila je kad je odbila hranu. Niko je nije ponovo ponudio, niti je
iko gledao u nju. I to ju je nerviralo poto nije navikla da bude ignorisana.
Pod dnevnim svetlom dobila je bolji uvid u varvarske zemlje. Jahali su ostacima davno
naputenih rimskih puteva, negde su bili prepoznatljiviji samo zbog prave linije.
Razbojnika druina se kretala zakrivljenom putanjom kao da je elela da zbuni taoce i
eventualne progonioce. Najvei deo puta sledili su krivudave staze koje su naizmenice

koristile divlje i domae ivotinje kao i ljudi. Nije bilo gradova. Naili su na mali broj
ograda, a seoska imanja su bila tako ratrkana da je stoka slobodno pasla. Sve kue su bile u
keltskom stilu, zdepaste okrugle kolibe sa kupastim tranim krovovima; izgledale su
jadnije i siromanije od slinih s june strane Zida - nie, sa vie mrlja od tresetnog dima i
vie ubreta po dvoritima. Kokoke su lutale, psi lajali, goliava deca se igrala oko
dovratka. Svako gazdinstvo je smrdelo na dim, kuvano meso, slamu, stajnjak i kou. Na
nekoliko koraka od kua poinjala su polja pod itaricama, livade sa visokom zelenom
travom po kojima su pasla stada ovaca i razigrani poniji.
Otmiari su se kretali bez odmora. Moda se Arden samo pretvarao da ne strahuje od
potere. Zali su meu brda iji su visoki grebeni spreavali da pogled daleko odluta,
stvarajui iluziju sporog kretanja. esto su nailazili na stada ovaca, terajui ih u panian
beg. Napredovali su bez zastanka, ak su i Kelti poeli da pokazuju znake umora. Zastali su
radi veernjeg odmora ba kad je Valerija osetila vrtoglavicu, muninu i slabost od gladi,
plaei se da ne padne sa sedla. Mark i njen dom ve su joj izgledali nemogue daleko. Zid
je bio jedva vidljiva traka na dalekoj uzvisini. Klodijeva smrt je liila na nestvarnu nonu
moru. Tlo se blago uspinjalo, bilo je sve kamenitije; seoska imanja su se degenerisala u
prljave straare a polja ustuknula pred movarama. Tonula je sve dublje u divljinu.
Ulogorili su se pored reice u borovom gaju. Smee iglice su tvorile meki, miriljavi
tepih. Ogradili su konje i upalili vatru. Valerijin stomak se divlje grio, podstaknut mirisom
kuvanog mesa i ovsene kae. Brisa im je ponovo donela sira, i ovaj put ga je eljno
prihvatila, derui kao vuk. Ponuena im je meina s nekom tenou. Zgrabila ju je
kuajui po prvi put kiselkasto, penuavo pivo. Bilo je grozno, ali svejedno ga je pila,
oseajui hranljivu mo napitka. Umor je potisnuo misli o bekstvu.
Keltska ratnica je zategla dugi luk, naperila strelu i dala znak Valeriji i Saviji da ustanu.
Pokazala je na svoje prepone a zatim na bunje.
Ne mora biti tako gruba, Valerija je po prvi put progovorila na keltskom. Razumem
va jezik.
ena je u trenutku postala oprezna. Otkud Rimljanka zna jezik slobodnih plemena?
Nikada nisi bila u naoj zemlji.
Uila sam od Kelta u Petrijani.
Zato? Da li si ti uhoda?
elela sam da razumem tvoj narod.
Uila si od svojih robova, zar ne?
Od mojih pomonica.
Tvojih pasa, bievanih i tuenih da ostanu bez ponosa. Oni vie nisu Kelti. Brisa je
pogledala Saviju. Da li ova ena zna na jezik?
Dovoljno da ti moe odgovoriti, rekla je Savija.
Razmislila je o njima. Priznajem da je jako neuobiajeno sresti Rimljanke pametnije od
magaraca koji ih vuku naokolo. Nikada nisam srela nijednu koja ne brine samo o svom
komforu.
Divljakua je nastupala superiorno! Ako si raspoloena, moe isprobati svoj latinski,
rekla je Valerija da bi joj dala do znanja gde joj je mesto.
Pokretom im je naloila da krenu. Piajte, rekla im je, ako pokuate da beite, pobiu
vas.
ene su obavile posao i otile do reice da se operu kao varvarski voa poetkom dana.
Voda je bila neverovatno hladna ali osveavajua; prenula je Valeriju iz iscrpljenog
dremea, vrativi je u ivot. Bila je tako prljava, na samo jedan dan jahanja od kupki,
eljeva i stoia sa minkom! Znala je koliko alosno izgleda, sa zaputenom kosom,

zamrljanom odeom, bez nakita koji je ostavila za sobom povodei se za neutoljivom

udnjom za avanturama. Nije udela za komforom, ve za obinom pristojnou. Sigurno
izgleda rustino koliko i keltska ena pored nje... iako ona uistinu nije izgledala prosto ve
neobino interesantno u vojnikoj opremi, sa sjajnom srebrnom ogrlicom oko vrata i
narukvicama na zglobovima. Na pojasu i lenom opasau nosila je kratki ma, njen verini
oklop se sjajio kao kine kapi na prozoru, a ipkaste izme od srnee koe dopirale su joj do
polovine listova. Preko lea je prebacila tamnozeleni ogrta, i kretala se istom ivotinjskom
elegancijom kao Arden.
ta radi meu ovim ratnicima? pitala je Valerija bez okolianja.
Razumela je smisao njenog pitanja. Ja sam Brisa, ki Kvintova i ratnica plemena
Atakoti. Nijedan ovek me dosad nije savladao, pa jaem sa mukarcima.
Ali ti si ena.
Pa ta? Gaam bolje od bilo kog mukarca, trim bre od njih. Oni to znaju, pa me se
plae i potuju me. Kada je moj brat poginuo, uzela sam njegov oklop i ma. Keltske ene
nisu mekune i glupave kao ti. Idemo gde nam je volja i radimo ta elimo, spavamo s kim
nam se hoe.
Kao ivotinje.
Kao slobodne ene koje ive po sopstvenom izboru. Ispunjavamo prirodne potrebe,
spavamo bez stida sa najboljim mukarcem, dok Rimljanke provode vreme sa najgorim.
Hvalite se svojom superiornou a ne vidite da ste vezane lancima straha, obiaja i
licemerstva. elela sam da vidim taj va Zid, videla sam ga i nisam impresionirana. Mogu
da ga savladam za tren.
Isto tako brzo bi zavrila u okovima.
Brisa je zafrktala. Jo nisam doivela da Rimljani uhvate nekog od nas.
Nije prirodno da se ena oblai kao mukarac, tvrdoglavo je insistirala Valerija.
Keltska ratnica se nasmejala. Obuena sam za rat i jahanje! Nije prirodno oblaiti se
bez reda, kao ti. Moda su ovi mukarci oko nas obueni kao ene! Da li si razmiljala o
tome?
Kelti sve izvru naopako! Kako si nauila da se slui lukom i strelom?
Otac me je nauio, ba kao to me je majka nauila tkanju. Dobie priliku da ovlada
istom vetinom ako odluimo da te ne ubijemo. Bila je to razumna ponuda, s obzirom na
oiglednu nesigurnost njene sudbine. Moi e da puta strele. Ne garantujem da e ita
pogoditi.
Valerija je posmatrala luk sa prikrivenom radoznalou. Ne znam ni da li ga mogu
zategnuti.
Ako veba svakog dana, svakog dana e pomalo napredovati. Skoila je, uivajui u
prilici za razmetanje. Evo, pokazau ti. Svukla je narukvicu. Uzmi je i poi dvadeset
koraka unazad u pravcu bora za koji si bila vezana.
Valerija je oklevala.
Slobodno idi, neu te povrediti. Ali mogla bih da povredim tvoju drugaricu ako bude
bila neposluna. Pokazala je na Saviju.
Valerija je uzela okruglu narukvicu i krenula ka drvetu.
Tu! Stani i okreni se!
Posluala je.
Podigni ruku sa narukvicom, dri je to dalje od sebe...
Valerija ju je posluala. Brisa je, pre no to joj se ruka umirila, pustila strelu. Daak
vetra ju je neno pomilovao preko vrhova prstiju, strela je prozujala kroz narukvicu i
udarila u bor ispred nje. Sve se dogodilo tako brzo da je Rimljanka ula kako strela udara u

stablo pre no to je shvatila ta se dogaa.

Ispustila je narukvicu kao da je vrela. Mogla si da me ubije!
Brisa joj je prila i podigla narukvicu. Nisam te ni pipnula, ali mogu provui strelu kroz
svako rimsko oko. Nemoj se svaati sa mnom dok te ne nauim kako da uradi isto. Ako ti
Arden bude dozvolio da ivi. Stavila je luk na lea. to e se, kako izgleda, i dogoditi,
ako je suditi po nainu na koji te posmatra. Hajde, oseam miris hrane. Ako eli da ti na
severu bude toplo, mora nabaciti neto mesa na te kosti.
Hrana i vatra su imale okrepljujue dejstvo. Valerija je uprkos strahovanju osetila
pospanost i olakanje. Varvari su se okupili oko vatre pevajui i hvaliui se svojim
podvizima. Niko nije otiao na strau. Od spasilaca ni traga. Umesto njih, zatvorenice su
morale da sluaju razmetanja neprijatelja koji su se na smenu razmetali herojstvom
pokazanim u zasedi. Taj prosti svet se nije zadovoljavao delima, ona su tek u prepriavanju
dobijala stvaran znaaj. Bili su tati kao deca. Rimljanke razumeju na jezik, brao, rekla
je ena. Podsetimo ih na ono to su videle.
Brisa se hvalisala kako je pogodak strelom u vrat keltskog pijuna bio podvig slian
uvlaenju konca u uice igle u mranoj sobi. Luka je ispriao kako je iz buna sapleo
rimskog tribuna tapom. Ratnici su se cerekali priseajui se Klodijevog pada. Kelt Hol se
kleo kako je drugu strelu zategao i hitnuo pre no to je prva pogodila cilj. Momi zvani
Gurn tvrdio je kako je pokrao sve rimske konje jo dok su njihovi vlasnici bili ivi.
Samo je poglavica Arden bio tih. Odbijao je da govori kako je odvanom i oajnikom
maevalakom fintom ubio rimskog tribuna. Umesto toga, posmatrao je Valeriju sa druge
strane vatre, kao da razmilja ta e s njom. Kada je obed bio gotov i ratnici polegali oko
vatre obmotani ogrtaima sa maevima nadohvat ruke, obiao je plamenove i seo pored nje.
Zarobljenica se ukoila od straha.
Video sam ta je Brisa uinila sa strelom, tiho je rekao. Ne plai se. Mi smo ratnici a
ne razbojnici. Ti si ratni plen, ne preti ti nikakva opasnost.
Ali nismo u ratu.
Rat je poeo kad je tvoj mu spalio sveti gaj. Ujedinio je plemena bolje od bilo kog
druida.
To se dogodilo zbog pokuaja otmice! Zbog zasede u umi!
Druidi s tim nemaju veze.
Uhoda je imala drugaije informacije za Marka.
Saoptio ih je Marku? Ili Galbi.
Hteli su da me spale u figuri od prua.
Nasmejao se. Ne zna nita o onom to se dogaa. Jedan od konjanika zna istinu.
Ko je to?
Nije odgovorio.
Paljivo ga je prouavala. Ubio je Klodija, to je tano, ali dranjem i govorom davao je
do znanja da nije prost divljak. Imao je pronicljiv pogled, zamalo pa gospodske manire,
gotovo rimsko dranje. Nema bradu ni brkove, niti se ponaa kao Kelt, rekla je. Teno
govori latinski, mauje se na kolovan nain. Ko si ti?
Pripadnik svog naroda.
Ne. Ima tu jo neeg.
Preterano si samouverena u donoenju sudova.
Ne, nego ti nisi toliko uspean u skrivanju svojih osobina.
Nasmeio se. Rimski patriciji sude i rangiraju ljude sa istom sigurnou s kojom
britanski lovaki psi pronalaze jazavca.
Vidi? Isuvie zna o rimskoj aristokratiji!

Nasmejao se. Ti si moja zatvorenica! Ja sam taj koji treba da ispituje!

Zato? ini se da zna sve o meni. U tvojoj sam milosti, sudbina mi je neizvesna. Zato
si me oteo i ta e raditi sa mnom?
Razmiljao je ne urei s odgovorom. Prouavao je njene crte u svetlosti vatre kao da
posmatra dugo eljeni trofej. Ja sam Kaledonanjin iz plemena Atakoti, konano je rekao,
potomak stare plemenske loze sa severa. Ali u pravu si. Znam neto o Rimu. Podigao je
ruku, otkrivajui tetovau. Bio sam u vaoj armiji.
Ti si dezerter!
Ja sam slobodan ovek koji se vratio meu svoje da im pomogne da sauvaju slobodu.
Vojnikovao sam da bih prouio vau ratnu taktiku. Saznao sam dovoljno da vas pobedim. Ja
sam patriota, gospo, u ratu sa vaim starim i zasienim svetom.
Razljutio ju je svojom reenou. Pogreila sam u proceni, rekla je. Ne zna ti nita o
Rimu.
Ti ne zna nita, naduvena plemkinjo. Koliko zna o obinom svetu koji se satire od
rada da bi nahranio tvoju vrstu?
Znam vie no to misli. Moj otac je senator koji istinski saosea sa sirotinjom.
Taj divni ovek alje sopstvenu ki na rub carstva u zamenu za novac kojim e ouvati
svoj poloaj. Sada sedi kao zarobljenica na hladnom severu u drutvu dezertera, ubice i
izdajnika dok on dri govore i uzima mito hiljadu i po kilometara odavde.
To nije fer!
To je moralnost zatrovanog carstva.
Svetu smo doneli mir!
Pretvorivi ga u pusto.
Ipak strepi od osvete moga mua.
Moj strah te odrava u ivotu. Tvoja bezbednost je i naa. Sudbine su nam
isprepletane.
Valerija je obavila ogrta oko sebe, razmiljajui. Nikada ranije nije boravila nou na
otvorenom. Topli prsti vatre milovali su joj lice spreda, dok su je hladni zubi none studeni
ujedali po leima. Iznad glave nije bilo krova ve tamne praznine koja je zevala nad njom
kao jezero koje preti da je svakog asa proguta. Ima tu jo neeg, rekla je sa
iznenaujuom odlunou. Postoji jo jedan razlog zbog kojeg mrzi Rim, a mene dri u
zatoenitvu.
Ustao je. Idem da spavam.
Nisi mi rekao svoje ime.
Zovem se Arden. Kao to ti je ve poznato.
Da, ali to nije sve. Ne znam ime tvog klana.
Odgovorio je tako tiho da ga je jedva ula. Zovu me Arden Karatak. Karatak, patriota.
Prostrelio ju je pogledom i odstupio.
Valerija je posmatrala kako nestaje u senkama.
Arden Karatak: Galbin uhoda.

XXV

re tri stotina godina, zarobljeni Britonci su isklesali stenu tamnice legionarske

utvrde u Ebarakumu. Po otvaranju gvozdeni okovanih hrastovih kapija, zatvor bi
vas zapahnuo zadahom krvi i suza nagomilanih u tom dugom periodu. U tamne,
lampama osvetljene dubine vodi niz kamenih stepenica, pohabanih po sredini od
beskrajnog udaranja klincima potkovanih izama. Pred njima sam oklevao ak i ja, ovek
koji je razgovarao sa bezbroj zarobljenika u najuasnijim elijama. Straar me je
nestrpljivo pozvao da krenem za njim. Sledio sam ga, sluajui odjek sopstvenih koraka,
zamiljajui kakav je oseaj biti vuen ovim stepenicama i baen u eliju dok se vrata
poslednji put zatvaraju za vama a vi tonete u tamu znajui da vie nikad neete videti sunce.
Do sada su mi dovodili ljude na ispitivanje. Ovog zatvorenika, keltskog svetenika
Kalina, moram posetiti u tamnici. Vojnici ga se boje i ne ele da mu dopuste izlazak na
povrinu. On je druid za koga se veruje da poseduje drevnu magiju i proroku mo, zbog
toga je okovan u najdubljoj tamnici gde njegove moi gube na snazi. Veinski deo
garnizona bi lake disao ako bi on umro, ali naredio sam da ga odre u ivotu. Zanimali su
me druidi, ostaci prolosti: da li su oni buntovnici ili rtve? Da li e varvari ponovo
napasti?
Stepenice se zavravaju u vlanom tunelu nalik katakombama. Vazduh u njemu je teak,
osea se na dim uljanih lampi. Na udaljenom kraju tunela nazirao se traak slabog svetla.
Dopirao je iz etvrtastog otvora za ventilaciju i omoguavao je da se nazru redovi
udubljenja zatvorenih gvozdenim reetkama. Iza njih su sedeli stanovnici tamnice, utueni
ljudi koji e, ako pre toga ne budu bili pogubljeni, sigurno poludeti. Straari tvrde da su
oguglali na zadah i patnju, u ta ne mogu da poverujem. Tamnika sluba se smatra
kaznom. Oaj izjeda ljude.
Ovuda, inspektore.
Pitao sam se kakav je prekraj naterao ovog vojnika da mi na dananji dan bude vodi.
Prolazili smo hodnikom pored dezertera, izdajnika, ubica, luaka, silovatelja i ljudi u
politikoj nemilosti, osuenih na boravak u ovom komarnom podzemnom svetu. Na samom
kraju je bio Kalin. Druidova smekasta haljina prianjala je uz njega kao stara isuena
kora. Pomislio sam da ga je duh napustio. Nadao sam se da nije poludeo. Prevario sam se.
Krenuo je ka reetkama im je opazio nae prisustvo, izazivaki kao prebijeni pas. Lanci su
zveckali za njim.
Otvorite vrata, naredio sam.
Bezbednije je da s njim razgovarate odavde, inspektore.
I beskorisnije. Zatvorite me s njim u eliju i ostavite nas same.
Vrata elije su se zatvorila za mnom i sluao sam kako se bat vojnikih izama gubi u
daljini. Nakaljao sam se, pokuavajui da ignoriem druidov smrad. Kada vas utamnie
kao ivotinju, postajete ivotinja. Kalin je ustao iz svog oka. Stajao je podrhtavajui,
sputan tekim okovima. Oi su mu bile upale, usne ispucale, kosa masna i ulepljena.

Hrabrost kojom je vodio varvarske armije sasvim ga je bila napustila. Da li je opasan?

Delovao je slomljeno.
Da li je ovo kraj? proaptao je.
Mislio je na smrt. Ne. Razoarao sam ga. Ja sam inspektor Drako, imam zadatak da
objasnim skoranju pobunu protiv Zida. Moram da shvatim ta se dogodilo.
Tupo je zurio u mene. ta tu ima da se shvati? Ovde sam. Izgubio sam.
Naravno da ste izgubili. Imperator eli stalni mir. Hoe da razume va narod.
Moj narod?
Kelte. Druide. Plemena. One koji su odabrali varvarski ivot. Ne elimo da vas
pokorimo niti da se s vama tuemo. Zbog toga smo i izgradili Zid. elimo da ouvamo
granicu. Zanima me: zato ste nas napali?
mirnuo je. Sinulo mi je da komarni tamniki uslovi mogu loe uticati na njegovo
pamenje. Oglasio se: Vi ste nas napali.
Misli na incident u gaju.
Nije mu se dopao moj izbor rei. Ubistvo prvosvetenice Mebde i spaljivanje svetog
hrasta u tvom reniku se naziva 'incident', Rimljanine.
Druidi su pobunjivali plemena.
To je la. Mi se ne meamo u politiku. Potujemo drvee, stene, vode i nebo.
Znao sam da lae. Druidi su bili moniji od varvarskih poglavica. Ljubomorno su uvali
uticaj, manipuliui sujeverjem vernika. Keltskim svetom su gospodarili duhovi, magija i
udljiva sudbina. Njime su vladali arobnjaci i vetice. Reeno mi je da si bio na licu
mesta i vodio zasedu kod gaja. Bila je to zamka za rimsku konjicu, zar ne? Zamka koju je
postavio Karatak da bi masakrirao petrijansku konjicu ili podstakao plemena na pobunu.
Pomogao si mu i pri kasnijem napadu na Zid.
Pitao si me zato. Zato to ste vi zapodenuli kavgu, a ne mi.
Zaboravio si da je ena rimskog zapovednika Marka Flavija zamalo bila oteta dok je
ila na svoje venanje.
Nita ne znam o tome.
Tu enu ste kasnije sreli, u brdskom uporitu Ardena Karataka, posle uspeha druge
otmice.
Pa? odgovorio je opreznim tonom.
Zanima me ta ena. Pokuavam da razumem njenu ulogu u dogaajima. Po mojoj
teoriji, moda do svega ne bi ni dolo da plemena nisu pokuala da je ukradu.
Kiselo se nasmeio. Misli da jedna ena moe prouzrokovati tolike nevolje?
I sam se pitam - setite se Troje! - ali njegov me je skepticizam pokolebao. elim da
znam ta se s njom dogodilo.
Kalin je odmahnuo glavom, prikovan za kameni tamniki zid kao smei leptir. Ako
trai razloge u pozadini dogaaja, obrati se bogovima, inspektore. Pogledaj ta su
Rimljani uinili svetim mestima. Obrati se Tamnu, Dagdi i Morigani. ue ih u zvuku
letnje oluje i zimskim vetrovima. Vi ste kuga koja mori svet, vi Rimljani, sa vaim prepunim
gradovima i arogantnim inenjerima. Stari bogovi se ponovo bude.
Hrabre rei za nekog ko ami okovan u ovakvoj rupi. Ne, Kaline, tvoji bogovi su mrtvi.
Ponekad pomislim na to kako su i rimski bogovi mrtvi, potisnuti jevrejskim uzurpatorom.
Moda su svi bogovi mrtvi pa ovek usamljeno bitie na ovom svetu. U svakom sluaju,
znam da e Rim opstati zato to Rim uvek opstaje.
Prkosno je odmahnuo glavom. Vidim kako se primie. Vidim va kraj.
Najeio sam se suoen sa njegovim slepim ubeenjem, sa sigurnou koje prkosi
injenicama i razumu. Generali su u pravu. Jedini nain da civilizacija preivi jeste

istrebljenje a ne preobraenje njegove vrste. I pored toga, ti si pokoren a ja sam osvaja.

Seo je skrtenih nogu. Ubij me, onda, i svri s tim.
Otkrio mi je nain da ga pridobijem. Ne, naredio sam da te ostave u ivotu. Iskreno
elim da razumem vae bogove, i rimsku enu koje sad ivi meu vama, Valeriju. Ne
shvatam ta su plemena htela s njom.
Ostavie me u ivotu ako ti to kaem?
Uradiu najvie to mogu.
Boravak u ovoj jazbini nije ivot.
Strahujemo od tvoje magije, arobnjae
Moj narod ne gradi tamnice. Putamo ljude da ive na otvorenom. Ako se neko ogrei
o zakon, prekrioev klan mora da plati tetu klanu kojem je priinjena. Ako ustrajava u
zlu, oteramo ga. Ako se vrati, rtvujemo ga. Ali utamnienje? To bi bila vrhunska
okrutnost.
Nisi meu svojima.
elim da se vratim svojima.
Gutao sam jedan trenutak. Razgovarau s vojvodom ako mi pomogne. Nita od toga,
naravno, ali Kalinova pomo mi je bila neophodna.
Uradie i vie od toga. Njegov osmeh je najednom postao uznemirujue siguran.
Grei, inspektore Drako. Moji bogovi nisu mrtvi. Prole noi se iznad otvora za
ventilaciju nadvio pun mesec. aptao mi je svojom mlenom svetlou. Danas si stigao ti.
To je znak da je ono to govorim tano. Bogovi priaju kroz tebe. Ti si glasnik sudbine.
Ovo je oigledna ludost, ali bio sam dovoljno oprezan da to miljenje zadrim za sebe.
Neu razgovarati s vojvodom ako mi ne pomogne, nastavio sam. Sve dok mi ne kae
zato je ta ena oteta.
Opsednut si njome, zar ne? Kao Karakat.
Ko je to?
Kelt, nekadanji rimski vojnik. Vratio se na nau stranu sa tugom i osvetom u srcu.
Senatorova ki je mogla da donese dobar otkup. Bila je talac s kojim smo kontrolisali
konjicu njenog mua. Dala nam je vreme potrebno da ljudi skupe hrabrost.
Znai, bila je strategijsko dobro, zakljuio sam. Zbog toga je Karakat rizikovao da
je po drugi put otme. Kako je znao da e je nai na izvoru?
Galba mu je rekao da e je tamo nai.
Konano sam dobio potvrdu mojih sumnji. Brasidije je znai bio izdajnik.
Da li je? Obezbedio je mir isporuivi Valeriju Kaledonjanima. Njeno zarobljavanje je
vezalo ruke njenom muu. Njena otmica je pomogla odranju primirja kojem Rim, po tvojim
reima, tei.
Galba ju je trampio za mir?
Galba je razumeo Zid, onako kako njegov zapovednik nikada ne bi mogao.
Karatak je bio Galbin agent.
Arden nije bio niiji agent, niiji naivko. On je Galbi predloio drugi pokuaj otmice.
Ali rekao si da je Karatak eleo osvetu a ne mir.
Rekao sam da su Ardenovi motivi bili oigledni, dok su Galbini bili sloeni. Mogli smo
ih videti u njegovom pogledu i ponaanju.
ta? Za im je eznuo?
Ne samo za onim to je devojka mogla uiniti za nas, ve za njom kao enom.
Zato sam iznenaen?
Zar ne razume ta se dogodilo? pitao je Kalin. Osvojila ga je ve tokom prvog
susreta u umi. Nije je oteo zbog rata, osvete ili rimskih spletki. Morao je da je ima.

XXVI

tmiari su se peli travnatim brdom ka tvravi od drveta i zemlje. Valerija je

pogledom oajniki tragala za povoljnom prilikom za beg. Konjike patrole su
sigurno odavno tragale za njom! Morala je da pobegne, a saznala je i bitnu
informaciju: Galbin uhoda je, u stvari, razbojnik koji ju je prvi put presreo u zasedi. Nije
znala ta to moe da znai, ali Mark je morao znati da je agent koji ih je informisao o
druidima u svetom gaju bio svim srcem na varvarskoj strani. Mogao je biti i propalica koja
je nastojala da okrene jednu stranu protiv druge. Zato bi to radio? Zato bi taj Arden
pokuavao da zametne ratni sukob? Otmicom senatorove keri zasigurno je nainio opasan
korak ka tom cilju.
Posmatrala je visokog i arogantnog mukarca ispred sebe. Rasputena kosa mu je
pokrivala ramena, a ma mu se blistao na irokim leima. Videla je njegove obnaene ruke,
potamnele od sunca i prekrivene monim miicama. Odluno je drao uzde. Kada bi se
okrenuo, na vratu bi mu zablistala zlatna ogrlica, znamen izuzetne hrabrosti. Otkad je zaao
u svoj kraj, delovao je oputeno, i to je bilo dobro. Ta samouverenost e ga kotati glave.
Poglaviina utvrda se uzdizala na vrhu brda poput postriga. Vrh uzvisine je bio opkoljen
jarkom, zemljanim nasipom i niskom palisadom. Grubo izgraeni odbrambeni prsten titio
je veliku centralnu drvenu zgradu, desetak okruglih keltskih kua iljatih, slamnatih
krovova, i obore za stoku i konje. Kapiju su titila dva tornja, blizanca. Ratnici na kulama
duvali su u rogove aljui poruku dobrodolice razvuenoj povorci koja je lagano odmicala
zavojitom stazom uz padinu. Veliki broj varvara uspeo se na palisade, gde su vikali i urlali.
Valerija se osvrnula za sobom gledajui preko sivih brda na jug. Sa uzvienog poloaja
pruao se lep pogled na kraj kroz koji su projahali. Pod njom se pruao divalj i
uznemirujue prazan svet, carstvo varvara i divljih ivotinja. Na trenutak joj se uinilo da je
ugledala odblesak oklopa konjanika iz potere, ali shvatila je da je u pitanju sunev odraz u
udaljenom jezercetu. Videla je usamljeni, beli oblak i pomislila da gleda obrise Zida. U
podnoju brda je opazila jo nekoliko kua, polja itarica i obor za konje. Da li e ukrasti
jednog i odjahati, ili e zarobljenike dane provesti zatvorena u figuru od prua, spremnu da
plane na prvi znak nailaska rimskih trupa?
Patricijka je pogledom prelazila preko povorke jahaa traei nesrenu Saviju, nadajui
se da je njena slukinja opazila neto to je njoj promaklo. Otupela i ravnoduna robinja nije
joj uzvratila pogled. Ako ju je Ardenovo obeanje o slobodi ohrabrilo, Savija je to veto
krila. Prestala je i da zanoveta.
Valerija se nikad nije oseala ovako bespomono.
Nasuprot tome, Arden Karatak je jahao u susret radosnim i bunim stanovnicima
tvrave, podignutih pesnica, kao princ. Uivao je u trijumfu kao rimski general. Iz
utvrenja su mu odgovarali sranim poklicima.
Vidim da si doveo rimsku makicu!
Da li je i ovaj put ubola konja, padaviaru?

Da li se jebe onako dobro kako se bori?

Koliko zlata moemo dobiti za nju?
Projahali su izmeu tornjeva blizanaca, obasuti novim salvama usklika i dobacivanja.
Gde ti je mu, lepojko? Da nije neto izgubio?
Rim je zreo za pljaku, kad die ruke od takvih lepotica!
Eto ta te je snalo zbog paljevine svetog gaja, tiranska kuko!
Tvravsko dvorite je bilo mozaik blata, slame i stajnjaka, prljavi forum po kojem su psi
skakali, konji urinirali a deca urlala i jurcala. Miris hrane je dopirao iz okolnih kuica, a
muice su se rojile iznad gomila balege. im su jahai zali u ograeni prostor, ushiena
gomila se stutila sa palisada okruivi ih sa svih strana. Valerija i Savija su sedele ukoeno
u sedlu gadei se nad prljavtinom i strahujui od gomile plavokosih i crvenokosih glava
koje su ih odasvud okruivale. Iako je utvrda odisala zaputenou, Valeriji nije promaklo
da oba pola nose odeu u sloenim kombinacijama smeih i svetlih boja, bogato ukraenu
raznovrsnim broevima, trakama i dijamantima. Nosili su teak i razmetljiv nakit, oruje im
je bilo preveliko, a kosa im je padala u raskonim kovrdavim kaskadama. Od suptilnosti i
stoicizma nije bilo ni traga; sve je bilo u izlogu. Po bunosti i ivahnosti, ene nisu
zaostajale za mukarcima. Bile su grube i proste u govoru, deca su se rvala, tukla i vritala.
Bili su uglavnom mladi i zdravi, i uz malo truda mogli su poploati unutranji prostor.
Mesto je bilo zaputena rupaga, ali niko od Kelta to nije primeivao. Mukarci su
pozdravljali Karataka uzdignutim pesnicama, dok su mu ene slale lascivne poljupce. Svi su
likovali zbog zarobljavanja rimske aristokratkinje. Bila je dragoceni trofej.
Samo jedna ena nije delila trijumfalno raspoloenje gomile. Posmatrala je lica jahaa
sa rastuom zebnjom, da bi konano uz naricanje pritrala telu Kelta zamotanom u araf
kog je Klodije ubio kopljem. Bacila se na konja, glasno prizivajui bogove.
Arden ju je pogledao sa saaljenjem, ali nije pokuao da je utei. Svako je znao da je
smrt ratnikova sudbina.
Podigao je obe ruke, utiavajui gomilu. Doveo sam vam goe!
Ponovo su zagalamili, obasipajui Rimljanke uvredljivim komentarima. Skini salo s
jedne i stavi na kosti druge, pa e dobiti jednu pristojnu zatvorenicu, Ardene!
Da li ova patricijka zna da galopira?
Daj mi ovu drugu za ambar! Ima guzicu konja, vime krave i njuku moje najlepe
krmae!
Valerija je sedela uspravno, odluna da ustraje u demonstraciji aristokratske
ravnodunosti. Ti si ki Rima! Plaila se silovanja.
Karakat je pokretom utiao gomilu. Kao goe klana Karatak, plemena Atakoti,
kaledonijske zemlje, ove ene zasluuju da s njima postupate kao sa majkama i sestrama.
Bie nae oruje i osiguranje ako s njima dobro postupamo; postae beskorisne ako ih
nepromiljeno povredimo. Svim srcem i snagom svojih miica garantujem im bezbednost ko god se ogrei o njih, ogreio se o mene lino. Izazivaki se obazreo oko sebe. Njegovo
upozorenje je nakratko umirilo svetinu.
Isti e se i meni zameriti, odjeknuo je jo jedan grubi glas. Valerija je okirano
prepoznala glas. Kasije! Njen nekadanji telohranitelj koji je nestao u zasedi. Jednom sam
bio njen zatitnik, biu to opet ako zatreba, rekao je bivi gladijator novom klanu. Bio
sam dobar sa devojkom pre bekstva u slobodu. Miiaviji od svih, lako se probio do
sredita gomile. Nosio je keltski ma u kanijama.
Arden je klimnuo i nastavio dalje. Oslobodio sam debelu Saviju, radie u Velikoj kui
isto to je radila u Rimu. Kada za to kucne as, izabrae sopstvenu sudbinu. Mravica se
zove Valerija, ona e nam ispriati vie o svom muu i njegovim ljudima. Nemojte je

vreati, ona je ugledna rimska dama.

Prezrivo su zvidali, smejui se velikoj gospoi u lice.
Dosta, sasluajte me! protestovao je Arden. Od nje moemo mnogo nauiti!
Nauie nas aroganciji, korupciji i ogromnim porezima! povikao je neko.
Izdajstvu i okrutnosti! dodao je drugi.
I ona e od nas neto nauiti: zadovoljstvo ivota meu slobodnim i ponosnim
Atakotima! Ovo su propratili zagluujuim urlicima odobravanja. U njegovim oima je
spoznala obeanje i naklonost. inilo joj se da poznaje njeno srce i razume njene strahove.
Trgla se na pomisao da on moe razumeti njena oseanja. Smetala joj je i zahvalnost koju je
gajila prema njemu zbog ukazane pomoi. Ovaj ovek je neprijatelj njenog mua i ubica
njenog prijatelja. ivee s nama i postae jedna od nas.
S kim e deliti postelju, Ardene Karatake? glasno je upitala jedna ena.
Dostojanstveno je odgovorio. S onim koga izabere, kao i svaka druga keltska ena.
Stanovae u Velikoj kui kao gost, sa svojom sluavkom, ako se osloboenica Savija sloi s
tim.
Sve glave su se okrenule ka Valerijinoj drubenici.
Neu ostaviti gospodaricu, bez obzira na vae govorancije, drhtavim glasom je
izgovorila Savija neoekivano hrabre rei. I ja sam Rimljanka, reena da i dalje sluim
svoju gospu. Ukoeno je sjahala s konja, noge su joj na trenutak klecnule, a zatim je
nesigurnim koracima prila Valeriji pomaui joj da sie. Dve ene su stajale u blatu
zagrlivi jedna drugu usred gomile visokih ljudi, monih mukaraca, lepih i oholih ena,
radoznale i neposlune dece i pasa koji su pretei reali radoznalo ih njuei.
Uasavam se boravka meu ovim divljacima, proaptala je robinja.
Oslobodili su te, Savija.
Uasavam se oslanjanja na samu sebe.
etvrtasta Velika kua dominirala je brdskom utvrdom kao forumski hram ili glavna
tvavska kula. Visina od trinaest metara i duina od sedamdeset snano je svedoila o
graditeljskoj vetini koju Valerija nije oekivala od Kelta. Stubovi su bili od bogato
izrezbarenog bora, od poda do tavanice ukraeni izuvijanom vinovom lozom i pticama.
Grede su se zavravale obojenim skulpturama zmajskih glava, jednoroga i zevajuih
boanstava. Visoka vrata su krasili ratrkani i obojeni meseci i zvezde. Po inae sivim
perifernim zidovima razigrano su galopirali naslikani konji, kao crno-bele apstrakcije. Po
sloenosti, zdanje nije zaostajalo za kovegom s devojakom spremom koji je donela iz
Rima, sem to je bilo beskrajno vee. Kako su ovi prosti ljudi napravili ovako neto? Kako
su dovukli drvee?
Neophodna svetlost je dopirala kroz visoke prozore smetene blizu tavanice. Nisu imali
stakla ve kapke koji su se zatvarali u sluaju oluje. Dim je mraio sredite zdanja, ali
pokrajne prostorije i grede ukraavale su ivo obojene zastave, vunene tapiserije, oslikani
titovi i ukrtena koplja. Rogovi i glave trofejnih ivotinja trcali su sa svakog stuba. Na
podovima su bile prekrivke od rogozine, zatita od dvorinog blata. Dugi hrastovi stolovi
mirisali su na drvo, dim i pivo.
Ovde se klan Ardena Karataka skupljao svake veeri da bi jeo, hvalisao se, pevao i
kovao planove. Ovde su se, s kolena na koleno, prenosile legende i druidsko naslee. Ovde
su se razmenjivale informacije, irile glasine, priale lai. Ovde su se ljudi zadirkivali,
svaali, mirili i flertovali. Tu su se tukla deca, igrale igre, punili pehari, hranili psi a make
jurile mieve po alkovima.
Na dvoranu su gledale odaje za spavanje obloene drvetom. Valerija i Savija su ile ka
jednoj od njih u pratnji ratnice Brise i odbeglog roba Kasija.

Spavaete ovde poto nemate oveka niti porodice, rekla je Brisa. Odaja je imala dve
drvene platforme za spavanje prekrivene vunenim ebadima i krznom, bakreni lavor za
umivanje i dobro oieni daani pod. Zapazile su i tapiseriju sa fantastinom umom u
duginim bojama, sto sa bronzanim runim ogledalom i policu sa sveama. Vosak je mirisao
na umsko voe i more. Bila je to jednostavna ali ista prostorija.
Hoete li da nas zakljuate? pitala je Savija, gledajui preko praga.
Nema potrebe. Nemate gde.
Moemo li da se zakljuamo iznutra? pitala je Valerija.
Niko vas nee uznemiravati.
Spavam nedaleko odavde, rekao je Kasije, titiu vas kao to sam to inio i ranije. Ne
bojte se, gospo, ovde ste sigurniji nego na rimskim ulicama.
Ne zvui preterano ubedljivo, Kasije, naroito nakon tvog bekstva u umi.
Pognuo je glavu. Nisam hteo da vas povredim. Znao sam koliko rimski vojnici preziru
gladijatore, nisam hteo da ivim meu njima. Uasavao sam se Zida.
Reklo bi se da te ovi ljudi potuju kao princa.
Slobodan sam, gospo, ne samo u smislu da sam rukovodim sopstvenim ivotom.
Slobodan sam na nain koji je teko opisati. Razumeete, s vremenom.
Savija je omirisala vazduh. Slobodan si na prostom i primitivnom mestu, Kasije.
Kao i ti eno. Arden mi je rekao da je i tebe oslobodio. Pocrvenela je.
ta e s nama biti? pitala je Valerija.
Brisa je slegnula ramenima. To samo bogovi znaju. Bogovi i druidi.
Valerija je osetila zebnju na spomen njihovog svetenstva. Dok se Mark trudio da je
potedi gnusnih pria, robovi nita nisu tajili. ula je glasine o prinoenju ljudskih rtava.
Nisam videla druide, rekla je sa trakom nade u glasu. Samo pompeznog lopova koji nas
je oteo, Karataka.
On nije lopov, ve poglavica. Kalin, svetenik svetog hrasta, dolazi kasno uvee kao
ponona sova.
Ko je Kalin?
Druid, savetnik naeg klana. Tukao se sa Rimljanima kod svetog gaja.
Zbog ega dolazi?
Da bi te video, naravno.
Da li e traiti otkup za mene? To je bio okolini nain da pita da li e biti ubijena.
Pita me, kao da u ja o tome odluivati, odgovorila je Brisa, ne elei da bude
neljubazna. Ili Kasije ili Arden ili Kalin. Ti si sad severno od Zida, Rimljanko. Moda e
sama odluivati o svojoj sudbini. Ti i tvoja boginja. Moda je tvoja budunost ve odreena
runama i zvezdama.
Ili je to uinio jedini pravi gospod bog, Isus, progovorila je Savija.
Ko? pitala je Brisa.
Spasitelj svih, rekla je slukinja.
Nisam ula za tog boga.
On je novi bog rimskog sveta. Potuje ga i imperator.
Kakav je to bog?
Dobri i milosrdni, rekla je Savija. Ubili su ga rimski vojnii.
ena se nasmejala. To je va spasitelj? Bog koji ni samog sebe nije mogao spasti?
Podigao se iz mrtvih.
Ovo je izazvalo vie potovanja. Kada se to dogodilo?
Pre vie od tri stotine godina.
Delovala je nepoverljivo. Gde je on sada?

Na nebu.
Ne znam. S nedoumicom ih je posmatrala. Svaka ena nalazi sebi boginju ili boga
koga prima na naroit nain, kao ljubavnika, brata ili mua. Tako i ti moe potovati tog
dalekog, ni ivog ni mrtvog boga ako eli, mene se to ne tie. Nai bogovi su svuda oko
nas, u kamenju i drveu, cveu, u svakom izvoru i oblaku. uvali su slobodu naeg naroda
tokom spomenutih tri stotine godina. To su bogovi koji imaju mo u Kaledoniji. Savetujem
vam da posluate boanstvo koje peva u vaem srcu i pitate njega ili nju, a ne mene, ta e
biti s vama.
Govori nam to, negodovala je Valerija, iako smo otete i dovedene ovamo mimo
svoje volje i smetene u ovu malenu sobu.
Moda ne u potpunosti protiv vae volje. Brisa ih je poastila slabim osmehom. Sada
i ti pripada ovom klanu, rimska gospo, tvoja sudbina je povezana s naom. Moe, ako
hoe, provesti svoje dane matajui o nekom drugom mestu na kojem bi radije boravila, ali
savetujem ti da jede, spava, tka i lovi oekujui da ti bogovi a ne mukarci kau ta da
radi.
U velikoj dvorani se okupilo stotinu ljudi. ene su sablaznile Valeriju sedei oputeno
na klupama pokraj mukaraca. Oba pola su pomagala u kuvanju i posluivanju, deca su im
se tukla i gmizala kod nogu, a psi otimali o otpatke grizui jedni druge po bokovima. U
ognjitu je gorela vatra osvetljavajui itav prizor crvenim, drhtavim svetlom. Tu je bio i
veliki gvozdeni kazan napunjen vodom i zagrejan vrelim kamenjem, ljudi su u njemu prali
ruke pre obeda. Kelti su je iznenadili urednou. Nasuprot onome na ta su je upozorili u
Rimu, itekako su pazili na izgled i istou! Za proslavu Ardenovog povratka, paljivo su
sredili kosu, odabrali najbolji nakit; neki su povukli ratne pruge po licu, dok su neke ene
isticale usne i oi koristei sok od umskih bobica pomean sa pepelom. Ba kad je bila
spremna da prizna da Rimljani ipak imaju neto zajedniko s ovim prostim ljudima i kad je
poela da veruje u to da e ipak shvatiti njihov nain ivota, od ruke do ruke je krenuo
zajedniki pehar. Valerija je sa uasom primetila da je pehar lobanja neke od rtava,
optoena zlatom i snabdevena sa dve ruke.
Pijete iz mrtvakih glava?
Ukazujemo ast duhovima naih neprijatelja potujui njihove glave. Objasnila je
Brisa ravnim glasom. Glave su prebivalita due.
Kelti nisu obraali naroitu panju na zarobljenice. Nisu se prema rimskoj dami odnosili
sa oekivanom panjom, dostojnom njenog poloaja, niti su je sputali okovima ili uadima.
Savija je pozvana da pomogne u posluivanju, ali Valerija je bila poteena te neprijatnosti.
Grubi ratnici su pomalo stidljivo posmatrali lepoticu, dok je visoki poglavica glumio
ravnodunost. Nedostatak panje ju je zaudio i nekako ohrabrio. Mogu da im zabodem no
pravo u oko, pomislila je. Ipak, plaila se da to ne bi ilo tako lako ak i u haosu izazvanom
veerom. Verovatno bi neka snana ruka hitro reagovala skrenuvi njen ubod, ili bi neka
ena kriknula upozorenje pa bi ona bila mrtva. Odluila je da nita ne preduzima; umesto
toga, pojela je onako izgladnela sramotne koliine hrane. Fascinirano je posmatrala
ponosno dranje ena i jednakost koju su uivale u mukom drutvu. Na hvalisanje su
odgovarale sopstvenim hvalisanjem, priale su svoje ale i iznosile sopstveno miljenje o
svim pitanjima od napasanja klanskog krda, tiranije vremena do nemoi Rimljana. Znala je
da bi jedna disciplinovana konjika turma presekla sebi put kroz ovu gomilu kao igla kroz
puce groa, ali to nije spreilo jednog od ratnika koji su je zarobili da se glasno razmee
svojom spretnou na izvoru i bespomonou nesrenih spasilaca.
Valerija je nanovo utonula u depresiju poto ju je ratnikova pripovest podsetila na

Klodijevu smrt i gubitak tog mladog ivota. Varvarin je posekao njenog najboljeg prijatelja,
oveka koga je htela da zatiti! Osporavao je mo njenog mua! Bio je zakleti neprijatelj
Rima! Bacila je pogled na zgodnu figuru na elu stola, mrzela ga je zbog njegove pobede.
Da li da se primiri meu njima i eka na odluku sudbine, kao to joj je Brisa predloila? Ili
da nekako signalizira vojnicima koji je sigurno trae? Ili moda da pobegne i sama nae put
do kue?
Mukarci od kojih je strahovala nisu delovali pretee, ali jedna od ena gledala ju je
popreko. Bila je to crvenokosa keltska lepotica ponosnog i otmenog dranja. S vremena na
vreme bacila bi prezriv pogled ka Valeriji da bi odmah zatim kriom osmotrila Ardena. Bilo
joj je jasno. to se mene tie, uzmi ga slobodno! Poglavica, pak, nije obraao panju na nju.
Koliko god se ona trudila da ga zamaija pogledom, toliko se on trudio da ga izbegne.
Valerija je pitala Brisu ko je to.
To je Asa. Nabola je pare svinjetine. Bila je Karatakova ljubavnica, ali on je nije
zaprosio kako se nadala. Veta je s orujem koliko i ja, i opasna u boju. Budi dobra s
Brisom, Rimljanko, ako ti Asa postane neprijatelj.
Veoma je lepa.
Navikla je da mukarci gledaju u nju a ne u tebe. Izbegavaj da se nae nasamo s
njom.
Pria vie nije bila o arkama sa Rimljanima ve o starijim i grandioznijim pripovestima
o velikim bojevima i putovanjima u daleke maglene predele, o hordama zmajeva i mitskih
bia. Skromno su jeli ne urei da napuste sto, primetila je Valerija, poredei to sa
neumerenom halapljivou rimskih gozbi. Savija se obilato gostila, pregladnela kao i
Valerija nakon skoranjih avantura. Brisa je sa neodobravanjem posmatrala njeno
prederavanje. Konano je otro reagovala.
Mani se hrane, rimska osloboenice, ili e plaati porez na debljinu.
Savija ju je pogledala punih ustiju. ta?
To se deava beskorisnim Keltima nemonim da potre ili uestvuju u borbi. Takvi
moraju da plaaju taksu kad se preterano ugoje. Telesni oblik je odraz bogova. Ako previe
jede, mora plaati sve dok ne smra dovoljno da pare dobije natrag.
..Ali ja nisam Kelt.
Bie, ako se pokae korisnom. Ako ne uspe, skonae od gladi.
Savija se osvrnula oko sebe i s oklevanjem odmakla tanjir. Ovo je okrutna zemlja, im
se ovolika hrana priprema da bi ostala nepojedena.
Samo Rimljani sve pojedu. Mi jedemo samo koliko nam treba. Zbog toga je vaa strana
zida toliko siromana, sve drvee poseeno, zemlja isprevrtana a potoci uzapteni, dok je kod
nas zemlja onakva kakvu su je bogovi stvorili. Ovde jo moete sluati kako cvee peva
suncu.
Kada biste bolje radili u polju, imali biste vie za jelo.
Ako napravim est metara visoku vatru, videe se nadaleko, ali od kakve je to koristi?
Bilo je kasno, Valerija je eznula za snom, ali okupljeni nisu pokazivali znake umora.
ula je dobovanje kie pomislivi na to kako je veina odluila da ovde saeka dolazak
vlanog jutra. Moda vreme ovde nije imalo isti znaaj.
lanove klana je na dugo sedenje nagonilo i drugarstvo. Veina Kelta je bila u srodstvu
i svako je imao svoju ulogu u okviru nevelike zajednice: pripoveda, aljivdija, ratnik,
brina majka, veseljak, arobnjak, peva, kuvar. Poznavali su do tanina svaije vrline i
mane, oseanja i ivotnu priu to im je omoguilo nesputano optenje nezavisno od
poloaja. Valerija se oseala izolovanom, pobeenom i nostalginom. elela je da se to pre

uvue pod prekrivke i krzna u postelji. Pre no to je to mogla da uini, ula je povike. Vrata
su se otvorila propustivi jak nalet vlanog vetra da bi se odmah zatim zatvorila iza
pridolice, pokrivene vlanim i blatnjavim ogrtaem sa navuenom kapuljaom. Iako je bio
zaklonjen, Valerija je mogla oceniti da se radi o visokom i vitkom mukarcu. Pojava
pridolice je izazvala muk u dvorani.
Putnik namernik je neko vreme ostao u senci, prelazei pogledom preko prisutnih.
Valerija je osetila jezu shvatajui da bi to mogao biti vesnik mranih bogova i prinosilac
ljudskih rtava. Da li e je predati u nemilost ovom specijalisti za izvoenje mranih
magijskih rituala?
Dolazi kod nas u kasni as kao ponona sova, Kaline! povikao je Arden.
Sova, tako je, ali nedovoljno mudra da izbegne kiu. Sarkastina ala na sopstveni
raun iznenadila je Valeriju. Napolju je vlano kao usred renog korita u vreme prolenih
bujica. Hladno je kao bedro koate ene. Mrano kao rupa na centurionovoj zadnjici.
Svi su se nasmejali.
Druid je zabacio kapuljau. Valerija je zapazila da gubi kosu jer se iao na kratko; imao
je kljunast nos, inteligentan i ispitivaki pogled. Njegov znatieljan pogled nije zaobiao
Valeriju. Prolazio je kroz grupu, tiho pozdravljajui lanove klana; kretao se ka vrhu
drvenog stola, bacajui pogled na nju dok konano nije stigao do Ardena motrei krajikom
oka na Rimljanku. Pa, Karatake. Da li je ova vazduasta lepotica tvoj najnoviji trofej?
Valerija je uprkos stresu i iscrpljenosti zadrala italijansku lepotu i rimsko dranje: ten
joj je ostao besprekoran, stola zamrljana ali kvalitetna, telo vitko, stav otmen. Nesvesno se
uspravila.
To je naa visokorodna goa, odgovorio je Arden.
Dobrodola na sever, rimska gospo, rekao je druid. U pribeite slobodnih, dom
nepokorenih, gde niko ne plaa danak dalekim imperatorima i gde se jo uvek odaje pota
hrastu. uo sam tvoju priu. Ima keltskog duha kada si spremno pojahala da spase
prijatelja.
U tome nisam uspela, odgovorila je Valerija hladnije no to se oseala, zapanjena
zvukom sopstvenog glasa u tihoj dvorani. Niti sam zaista slobodna.
To je privremena situacija. Uskoro e itava Britanija biti slobodna. Sa njom e i ti
biti osloboena.
Nerviralo ju je njegovo nepokolebljivo pouzdanje. Ne, uskoro e ovu tvravu spaliti
rimska konjica, a ti e se pei na plamenovima. Tada u biti slobodna.
Skup je ovu demonstraciju hrabrosti pozdravio klicanjem.
Jo uvek je nisi pridobio, obratio se Kalin Ardenu.
Ne da se pridobiti.
Da li je se plai?
Ja je potujem.
Da li e njen mu poi za njom?
Moemo se samo nadati, ali zasad nema vesti koje na to ukazuju.
Ova novost ju je estoko acnula. Ljudi iz Petrijane su dosad morali poi u potragu za
njom! Moda ekaju da se Mark vrati sa sastanka s vojvodom. Moda je njihov razgovor
samo trik koji treba da joj uniti duh. Doi e, obeala je Valerija.
Nee, rekao je druid. Besnee, ali nee rizikovati tvoju pogibiju ili itavu karijeru
dubokim prodorom u Kaledoniju. Obaveten je da emo ishod takve bitke odreivati
posmatrajui tvoju agoniju u plamenovima. Savija je na ovu pretnju reagovala dubokim
uzdahom. Biete naa goa, due no to mislite, gospo, sem ako va mu nije izuzetno
glup ovek. Moda ete nositi vodu. Ili pomagati u kuhinji.

Nikako! Ponaajte se prema meni kao prema plemkinji, ili snosite posledice!
Voli da preti, rekao je Arden, kao da je zbog neeg obavezan da je opravdava.
Tvoje pretnje su smene ako nema snage da ih sprovede u delo, rekao je druid. Ljudi
su joj se zaista smejali! Smatrali su je budalom! ak se i Asa cerekala, posmatrajui je s
kraja dvorane.
Poaljite me kui, pa ete izbei rat, neubedljivo se oglasila Valerija.
Rat je zapoeo va mu, gospo, paljevinom. Bubnjevi i gajde su jeknuli irom visoravni
irei tunu vest. Karatak je iskoristio rimsku greku u proceni situacije suoivi tvog mua
sa dve opcije u gaju: da bude uniten u zasedi, ili da, ako se iz nje izvue, isprovocira ratni
sukob. Sad ekamo pogodni as. Dok on ne doe, vi ste garancija nae bezbednosti.
Neu dozvoliti da me iskoristite u vaim ratnim planovima, pobei u!
Druid se nasmejao pokazavi na senke u velikoj dvorani koje su se, kako je vatra
jenjavala, produavale i tamnele. Na koju e stranu pobei? Kako e nai put kui? Pre
no to se vrati starom svetu, zato otvorenim oima ne sagleda novi? Zatim ispriaj
Rimljanima ono to si videla. Pomozi im da shvate.
ta da shvate?
Da si prvi put u ivotu slobodna i samim tim istinski iva. Budi zahvalna na tome jer si
mogla biti kao oni. Pokazao je.
Tek tada je shvatila da senke u uglovima nisu tako prazne kao to je pretpostavljala, ve
da je odande posmatraju etiri lica. Bile su to etiri tune odseene glave Rimljana sa
zatvorenim oima koje su se nekada klatile ne poniju, a sada su stajale nabijene na koplja u
sva etiri ugla dvorane.
***
Valerija se probudila u praskozorje.
Kao to je Brisa rekla, na vratima sobe nije bilo brave. Savija je tiho hrkala, svladana
umorom, ali njena gospodarica je bila suvie uznemirena da bi spavala. Nije patila samo
zbog svoje zlehude sudbe. Njeno zarobljavanje je moglo paralizovati njenog mua i unititi
njegovu karijeru. Nee imati bolje prilike za bekstvo. Mora iskoristiti njihovu aroganciju.
Neujno je prila vratima i provirila napolje. U dvorani je opazila nekoliko obeznanjenih
Kelta, od kojih nijedan nije mrdnuo kad se pojavila. Nije bilo straara koji bi joj prepreio
put. Da li je zaista smatraju toliko bespomonom? Rimljanka se odunjala do pokrajnjih
vrata i iskrala napolje. Kretala se pripijena uza zid Velike kue. alila je za Savijom, ali
robinja bi je samo usporila.
Sitna kia je uporno padala zaklanjajui mesec. Jedina svetlost je dopirala od straarske
vatre pokraj glavne kapije. To nije put za bekstvo. Morae da odustane i od svoje kobile
Budike. Nije zaboravila na konje u staji ispod tvrave. Potrala je po blatnjavom dvoritu
izmeu dve okrugle keltske kue. Pas je zalajao ne uzbunivi nikoga. Popela se uz nasip
koji je tvorio donji deo tvravskog zida i pogledala preko palisade od brvana. Vladao je
mrkli mrak. Nije videla dno jarka niti travnatu brdsku padinu iza njega. Dobro. To je
znailo da ni nju niko nee videti. Podigla se. Visila je na grubim brvnima plaei se
zviduka strele, zatim je skoila doekavi se u barama jarka. Popela se na obalu i stutila
niz brdo, zadihana i usplahirena.
Niko je nije video. Niko nije viknuo.
Bila je mokra, bilo joj je hladno, bila je slobodna.

XXVII

uforija nije dugo potrajala. U podne narednog dana, Valerija je bila zbunjena,
depresivna i preplaena. Bila je sama u tihoj i dubokoj umi, bez puta i staze. Sa
svih strana ju je opkoljavala izuzetno gusta falanga stabala. Nita nije moglo da
se vidi, svaka orijentacija je bila nemogua. Od gustih kronji nije videla sunce, pa je njen
oseaj pravca bio zamuen. Rimljanka je, nekoliko sati posle hrabrog bekstva, bila potpuno
izgubljena.
U poetku je sve ilo kako treba. Kliznula je niz padinu ispod tvrave, zahvalna kii
koja je krila njene tragove. Jutro je donelo sivkastu svetlost koja nije probudila nikog u
tvravi niti ju je inila vidljivom u umi. Prepuzala je kroz polja mladih itarica, protrala
kroz vonjak i stigla do konja koji su pasli na travnatoj livadi. Provukla se kroz ogradu od
trnovitog bunja izgrebavi lice i ruke. Uspela je da prie smeoj kobili ne uznemirivi je.
Njen meki glas joj je omoguio da prie dovoljno blizu ivotinji i uhvati je za bogatu grivu.
Kad je kobila poela da uzmie, bacila se na njena lea i hrabro zajahala gole konjske sapi.
Pokrenula ju je udarcem, a krik deaka na strai poterao ju je u trk. Zatvorila je oi dok su
prilazili ogradi od bodljikavog bunja; kobila se napela i preskoila prepreku, i u trenu su se
nali s druge strane. Jurili su kroz park proaran drveem dok je mukli zvuk roga dizao
uzbunu.
Bojala se potere, ali nije bilo znaka da je neko krenuo za njom.
Moda je ipak umakla pijanim, pospanim varvarima.
Posle nekog vremena, kobila je usporila trk, bokovi su joj se nadimali i kao da je
isputala velike oblake pare posle divljeg trka. Valerija je poterala ivotinju u otar uspon
do grebena pokrivenog kamenjem i travom, verujui u to da se on prua ka jugu. Strah od
potere ju je naterao da posle tri kilometra napusti greben izloen pogledima i sie u usku
dolinu. Prela je reicu i izbila na greben na suprotnoj strani. Ila je ka Zidu zavijajui na
istok. Prela je nekoliko grebena, malu umu i jo manju istinu, penjala se i silazila,
spustila se u mnogo veu umu, lagano se probijala kroz zbijeno drvee...
Izgubila se.
Ne samo da u ovoj umi nije mogla da nae najbolji put do kue ve nije mogla ni da
izae iz nje. Izgledala je beskrajno, ba kao i uma u kojoj ju je Karatak zamalo oteo,
neposredno pre venanja. Iako je kalendar govorio da su usred leta, bilo je hladno; lisnati
pokriva je bio gust, kronje su bile tako bogate da se ispod njih kretala lavirintom mranih
i zlokobnih tunela. Bila je uasno gladna; bekstvo je bilo tako iznenadno i impulsivno da
nije ponela hranu. Bilo joj je hladno zato to je pobegla bez ogrtaa. Raunala je na sunce
koje se nije pojavilo i put koji nije mogla nai. Najgore od svega, oseala se oajno i
usamljeno. Nije se poteno naspavala jo otkad je napustila Petrijanu, samo ju je strah
spreavao da ne zaspi.
asovi su promicali kao i sve zbrkaniji pejza drvea, barutina i malenih livada.

Konano je stigla do reice koja je vijugala kroz umu, reflektujui olovno nebo. Potok je
bio movaran i okruen trulom jovom; gola stabla su turobno trcala iz tamne vode. Bilo je
to pusto mesto. Jahanje du movarnog vodenog puta iscrpio bi kobilu pa je odluila da ga
pree i potrai vre zemljite. Morae da pouri zato to se dan pribliavao kraju.
Uasavala se od pomisli da e je no zatei u umi.
U blatu je opazila vodom ispunjene otiske kopita.
Valerija se obazrela okolo, uma je bila tiha, ne bi se reklo da je iko ikada ovuda proao.
Ovaj gaz joj je ipak bio nekako poznat, oboreno drvo, potopljeni panj...
Srce joj je zadrhtalo kad je shvatila istinu. Jahala je ukrug.
Valerija je u oajanju osmotrila sopstvene tragove, zatim je kliznula s konja i briznula u
pla.
Na obali je stajao dinovski kamen, sela je na njega, plakala i klela sebe zbog odluke da
napusti grebene. Klela je sebe zbog dolaska u Britaniju! Klodije je bio u pravu. Njena
odluka da krene za Markom u Britaniju bila je katastrofalna, a odluka da krene za
prijateljem bez pratnje bila je jo vea greka. Skonae kao rtva devojake impulsivnosti.
ivotinje e se otimati o njene kosti. Uz to, pobegla je ostavivi za sobom jedinu preostalu
prijateljicu, Saviju.
Htela je da nastavi dalje, ali nije znala kako da pronae Hadrijanov zid. Htela je da se
vrati, ali nije znala put do Ardenove utvrde. Htela je da spava, ali bila je isuvie mokra i
promrzla. Htela je da jede, ali nije imala ta. Kobila je izgledala iscrpljeno i mokro koliko i
ona. Kada bi je neko iz Rima sada video, proao bi pored nje ne zaustavljajui se, pored
naroito prljave, odrpane, iskvaene devojke, prosjakinje, leprozne bolesnice, siroeta...
U ovoj zemlji se ovek moe lako izgubiti?
Trgla se od iznenaenja, osetila je plimu ozlojeenosti i besa. Karatak! Arden joj se
nekako prikrao, stajao je na pet-est metara od nje i mirno jeo kobasicu kao da je kod kue.
Nosio je debeli vuneni ogrta sa navuenom kapuljaom. Ma mu je poivao u koricama, u
rukama nije imao oruje. Nije pokuavao da joj prie. Mirnoom je prkosio njenom oaju.
Izgledalo je kao da je njihov susret najneizbenija stvar na svetu.
ta radi ovde?
To je oigledno, pratim te poto nijedan ovek pri zdravoj pameti ne bi zaao u umu
Iola sem ako neki velianstveni jelen ne bi krenuo u tom pravcu - pa moda ak ni tad. To
je lavirint. Zna li da bi, da nisi ila ukrug, otila na severoistok, dalje od tvog rimskog
zida?
To sigurno ne bih uinila!
U ovom trenutku dalje si od spasilakog odreda konjice no to si ikad bila.
Okretala se oko sebe u potrazi za dokazima kojim bi mu protivreila, ali nije nala
nijedan. Sunce se skrilo, nebo je bilo kriljano sivo, uma je bila istinski lavirint.
Kako si me naao?
Satima sam te pratio.
Satima! Zato me nisi zarobio?
Da ne bismo kroz ovo prolazili jo jednom. Ne elim da te strpam u kavez, gospo, ali
potrebno je da shvati koliko je beznadeno pokuavati da stigne do zida. Ne moe da
nae put. Ako bi i mogla, mi ti to ne bismo dozvolili. Ima sree to nisi bila uspenija,
tada bi za tobom krenuli lovaki psi a ne ja. Mogli bi ti odgristi koji komad dok bih stigao
da te odbranim. Uzeo je jo jedan obilan zalogaj od ega joj je stomak zakrao. Doi
ovamo, umoran sam od ove igre.
Zato me jednostavno ne ubije? zamolila ga je u oajanju.
Razmiljao je o njenom predlogu. Zato to si suvie dragocena. Zato to jadna Savija

eta po tvravi, besna na onu koja ju je ostavila. Zato to uivam u izborima koje pravi,
makar bili i najgluplji. Zato to iskre energije izbijaju iz tebe.
Toliko sam mokra da ne mogu odati ni najmanju iskricu.
Ne bih rekao. Napraviemo mi Kelta od tebe.
Svezali su konje za drvee. Arden joj je dao ogrta zamotan iza sedla. Stavio ga je tamo
jo kad je sedlao konja, siguran u to da e je uhvatiti. Razgnevila se, suoena s njegovim
samopouzdanjem. Tupo ga je posmatrala dok je prikupljao drva za vatru. Pronaao je
suvarke ispod debla, izvadio je veliki no, i susret kremena i elika nainio je varnicu. Sa
zadovoljstvom ga je pratila, uprkos injenici da se njen pokuaj bega neslavno zavrio.
Plamiak se pojavio u zatienoj udubini, nahranio ga je granicama i granjem pa je dobio
na veliini, i uskoro je snano plamteo aljui pregrt varnica oko sebe. Toplina je
hipnotiki dejstvovala. Prila je vatri i raskrilila ogrta da bi zagrejala kiom natopljenu
odeu.
Zahvaljujem ti na vatri.
Nije tebi namenjena, dim je znak da sam te pronaao. Dao joj je hleb i kobasicu. To
e omoguiti svima da se vrate kui i zgreju.
Tako dakle.
Ne bih eleo da umre od iscrpljenosti. Od kakve bi nam koristi onda bila?
Zaista? Da li se podsmeva? Ili ga je strah od toga da pokae brigu? Hleb je bio
ambrozija, kobasica izvor unutranje topline.
Izgubila sam se, priznala je.
Oigledno.
Mislila sam da e me ubiti ako me uhvati.
To bi mi pritedelo neto hleba. Zbog ega bih te uopte hvatao?
Znai, nee je ubiti. Nee je ni maltretirati. Najedanput se, van svih oekivanja, osetila
sigurnom u drutvu ovog oveka, varvarina, ubice i strahotnog lovca na glave koji deli
postelju s veticama i vodi skupinu razbojnika; kao da nije zatoena ve spasena, kao da je
spasena od same sebe. Neoekivano oseanje iz korena ju je uzdrmalo. Dala se u bekstvo
smatrajui to hrabrim i pametnim potezom, sada se oseala kao budala.
Ipak bih pronala put do kue, impulsivno mu je odvratila.
Put do ega?
Do mog mua.
Zagunao je. Spominjanje Marka nije mu prijalo. Koga jedva poznaje.
Njemu pripada moje srce. Pre ili kasnije, odvee me do njega.
Arden je odmahnuo glavom. Tek e spoznati svoje srce. Jo nisi okusila ljubav. Ni po
emu ne nalikuje svom muu.
To ne moe da zna!
To znaju svi na Zidu.
Kako se usuuje da tako neto kae!
Svi znaju za vezu izmeu braka i njegovog postavljenja i za injenicu da si tri puta
hrabrija i pet puta pametnija od njega. Rimljani te se plae, Kelti ti se dive. Dola si na bolje
mesto, veruj mi. Nije mu poverovala, ni za tren, ali komentari o tajnama njenog srca
duboko su je uzdrmali. U potaji je sumnjala u to da u njegovim pretpostavkama postoji
zrnce istine, ali istovremeno je bila besna. Ko je on da pria o tajnama njenog srca ili dubini
njene ljubavi? U njenim grudima je stanovala neutoljiva udnja. Njen hladni brak nije liio
na ono to je vidovnjakinja prorekla u Londinijumu. Nadala se da e se ljubav tek razgoreti,
ali ovaj razbojnik ju je znaajno pokolebao u tom uverenju. Znam da me mu trai, na elu
pet stotina konjanika rekla je.

Ja znam da te ne trai. Arden je sedeo na oborenom stablu, kidao je zubima velike

komade hleba, prodirui ih kao vuk. Bio je odvratan! Ipak je u njegovom nedostatku
samosvesti i slobodi od sumnje bilo neeg privlanog.
Uhvatie te na spavanju, uporno ga je podbadala.
Nee.
Kako moe biti siguran?
Zato to smo mu poslali jednu vojniku glavu, potopljenu u kedrovo ulje, sa
upozorenjem da e sledea biti tvoja ako se usudi da ita pokua. Ako te zaista voli,
ostavie te meni.
To nije tano. Videla sam etiri glave u Velikoj kui.
Videla si etiri od pet.
Premrla je.
Hol je ostao iza nas da spremi glavu oveka koji je prvi pokuao da te spasi. Poslali
smo je Rimljanima.
Klodijevu glavu? Ti si monstrum!
Ja sam ratnik i realista.
Briznula je u pla, besna na sebe zbog pokazane slabosti.
Hajde, molim te. Nije to tako strano. Tvoj mladi vojnik je poginuo u boju, to je
sudbina koju bi svaki mukarac poeleo. Zbog toga je njegovoj glavi ukazana najvia ast.
To znai da te njegov duh i dalje titi. Da je bilo obrnuto, bio bih polaskan. Gurnuo je ruku
u konu torbicu. Evo, uzmi malo suvog voa. Pruio joj je jabuku i kruku.
Odbila je ponuenu hranu iako je jo uvek bila gladna. Sedela je s druge strane vatre
puei se od gneva. Nije mogla da poveruje u to da Mark nije hteo da je spase. Odseena
glava jadnog Klodija morala je da ga podstakne na akciju umesto da ga odvrati od nje! Ali
zato ga jo nema?
Moda je najbolje da saeka mua. Da ga saeka u Ardenovoj tvravi.
Mrzela je okrutnost mukaraca.
Pitanje je, nastavio je Karatak, ta dotad initi s tobom. Ono to sam uo i video
navodi me na zakljuak da si talentovana jahaica, rimska Morigana.
Ko je Morigana?
Kako vi Rimljani malo poznajete ostrvo koje ste osvojili! Ona je boginja rata i lova.
Njen simbol je konj.
Oboavam konje. Znaju biti uzvieni koliko mukarci znaju biti niski.
Konano smo se oko neega sloili. Da li si raspoloena za jahanje?
Nazad u tvravu?
Da, na ukradenoj kobili. Moramo stii pre mraka. Nevezano s tim, hoe da jae sa
mnom u lovu?
Lovu?
Isplanirali smo jedan, iz zabave i koristi.
ena u lovu?
ena moe initi to god je volja.
Ne u Rimu, tamo ne moe.
Nisi u Rimu, ve na mestu gde, za razliku od tvoje zemlje, ena moe da poseduje
imovinu, nosi oruje i bira mukarca s kojim e spavati i za kog e se udati. To, veruj mi,
nije uvek ista osoba. Poi sa mnom. Bie uzbudljivo.
Pokuava da me regrutuje?
Pokuavam da te smirim.
Zato to ini, nakon mog bekstva? Zato me jednostavno ne zatvori u kavez?

Koliko vidim, nisi uspela da pobegne, zar ne? Ovde si, jo uvek si moja zatvorenica.
Ako ponovo pokua, samo e mi pruiti priliku da te jo jednom uhvatim. Smekao se.
Nije odgovorila, nije htela da mu uveava zadovoljstvo.
Da li si se dovoljno oporavila za jahanje?
Tuno je klimnula.
Hajdemo kui. Mojoj kui, koja e neko vreme biti i tvoja.
Jahali su jedva vidljivim ivotinjskim stazama koje Valerija zbog neiskustva i
usplahirenosti nije opazila. Arden nije strahovao od toga da e pobei. Posmatrala ga je
itavim putem do njegove kue, Tiranena, utvrde na brdu. Shvatila je da se poglavica u
umi osea zaista kao kod kue. Ako je negde bilo bogova vrbe i mranih svetilita, nije ni
najmanje strepeo od njih.
Kako lako pronalazi put. Morala je da pria o neemu da ne bi razmiljala o
nemogunosti da pobegne iz zatoenitva. Njegova upornost je izazivala uznemirujue
posledice koje nije mogla da prihvati.
Odrastao sam u ovim krajevima. uma Iola zbunjuje ak i dobre poznavaoce. Nije
udo to si se izgubila.
Jedan od muevljevih vojnika rekao mi je da Kelti veruju u to da su ume posednute.
Da vrba moe odvui ljude u podzemlje.
Verujemo u to da ume nastanjuju duhovi, ili tanije, da su stabla duhovi, ali to ne
znai da su posednuta. Pria o vrbi je namenjena deci. Okrenuo se u sedlu pogledavi u
nju. Ipak, nikada ne bih zaspao pod vrbinim stablom.
Tit je govorio o Esusu, bogu uma, koji trai danak u krvi.
Tano je da Esus mora biti namiren. Bogu se moraju prinositi rtve, tako mu vraamo
deli onog to nam daruje. Postoji i Dagda, dobri bog, koji eta izmeu drvea kao to
Rimljani etaju vrtom. Hrastovi gajevi su mesta susreta i borbe svetlosti i tame, kao i itav
svet, uostalom.
Savija veruje u to da postoji samo jedan bog.
uo sam za to. Hriani jedu svog boga, piju mu krv da bi postali snani koliko i on,
to je po meni mnogo primitivnije od rtvovanja zatvorenika Esusu. Hriani govore o ocu,
sinu i svetom duhu i svaaju se meusobno oko toga da li su troje jedno ili je jedno troje.
Zar to nije istina? Saznao sam to dok sam vojnikovao u vaem svetu. To se ne razlikuje
mnogo od keltskih obiaja. Tri je na sveti broj, nai bogovi su esto trojstva, poput
Morigane, Babde i Nemain, koje su razdvojene a ipak iste.
Ako su iste, zato ih ima tri?
Tri je sveti broj. Trojka moe opkoliti samu sebe, ostala dva bono tite svakog lana.
Druidi veruju u to da obrazovani um zahteva na prvom mestu znanje, zatim prirodu i na
kraju istinu. To su sutinski sline ali ipak razliite stvari.
Moda bi trebalo da postane hrianin.
Njihov bog je nejak, obian ovek koga su bez po muke ubili. Danas niko ne zna ni
kako je izgledao. U naem svetu se slavi snaga. Sem toga, kako jedan bog moe obaviti
posao dvanaestorice? Glupo je da razliiti ljudi sa razliitim potrebama slave istog boga. To
se opire zdravom razumu.
Hrist je bog civilizacije. Bog Rima.
Kakva korist od civilizacije? Vaa sirotinja crkava od rada, vai bogatai su tirani. U
naem svetu mukarci i ene su ravnopravni, delimo plen, kreemo se u skladu s vetrom i
godinjim dobima, trudimo se da uivamo u ivotu. Ne marimo za spomenike ve za dela,
ne borimo se za mo ve za prijateljstvo, ne razmiljamo o smrti - koja je za nas samo
slatko osloboenje - ve samo o ivotu. Vodimo rauna o jelenu i hrastu, potoiu i

kamenu. Hriani se ponose time to je njihov bog hodao meu njima, ali keltski bogovi su
uvek s nama, u svemu to vidimo i dodirnemo. Hrianski bog je otiao, ali nai govore
kroz vetar, grmljavinu i ponekad, tie, kroz zov ptica.
I pored toga, Rim vlada svetom.
Ne vlada ovim svetom niti ovim ratnikom. Podigao je pogled u drvee i pokazao.
Vidi ovo. Zgrabio je hrastovu granu vinuvi se iz sedla lakoom akrobate. Popeo se do
vrha stabla i neto odsekao bodeom, zatim je siao i skoio na zemlju doekavi se kao
maka. To ju je podsetilo na skok kojim je prenerazio mazgu koja je vukla zapregu.
Zajahao je konja, priavi joj blie.
Vidi.
Bila je to grana sa sjajnim liem i belim bobicama, nimalo slina hrastu na kojem je
rasla. ta je to?
To je sveta imela. Magina biljka koja raste na vrhovima drvea. Stavi granicu u kosu
pa e te ona tititi od zlih duhova. Dri je kod sebe pa e spreiti smrt i teke rane. Obesi je
iznad kolevke pa bebu nee oteti vile. Ovo je najmonija biljka koju su bogovi pustili na
zemlju i moe se njome slobodno sluiti. Simbolizuje sutinsku istinu, da nam drvee i
voda daju sve to nam je potrebno.
Sumnjiavo ga je odmerila. Ali to ne spreava varvare u tome da upadaju na rimsku
teritoriju i kradu po njoj, ne ostavljajui nas na miru.
Nasmejao se. Koliko si pametna! Neki to ine, ne mogu porei. Ali magina mo imele
se ne iscrpljuje nabrojanim. Ispruio je ruke i prineo biljku devojinom licu. Visila mu je u
ruci, a on se nagnuo i poljubio je, poljupcem brzim i preciznim kao Brisina strela. Eto!
urno se odmakla, protestujui. Zato si to uradio?
Zato to je imela biljka prijateljstva i pomirenja. Naa biljka ljubavi. Zato to si lepa.
Zato to mi se hoe.
Lice joj je gorelo. Znaj da se ja tako ne oseam i ne dozvoljavam da bilo koji mukarac
ini neto slino bez dozvole. Podsetio ju je na Galbu. Ja u, ja... Oajniki je traila
uverljivu pretnju. Ponovo u te ubosti broem!
Gromko se nasmejao i odmakao konja od nje. To je samo keltski obiaj, devojko! Ali
ako preti broem, moram ustuknuti. Podigao je ruku i odbacio imelu.
Ne! hitro je reagovala. Ne, ne. Nemoj da me ljubi, ali daj mi granicu. Molim te, daj
mi je.
Podigao je granicu i odmah ju je stavila u kosu.
Okrenuli su konje i nastavili da jau. Napustili su umu Iola kad se sunce konano
probilo kroz pokriva oblaka na putu ka zapadnim brdima. Galopirali su uz strmi greben
stigavi do mesta sa kojeg su, kako im se inilo, mogli videti itav svet... sve na njemu,
izuzev dalekog zida. U svakoj udubini nalazilo se jezero obojeno zlatom zalazeeg sunca.
Magla je lebdela preko izlomljenih grebena kao nebeska vuna. Duge su liile na boanske
portale. Stene su sijale posle nedavne kie, blistave kao dijamanti. Sirova lepota prizora
ostavila ju je bez daha.
Kako udesan svet, promrmljala je sebi u bradu. Zatim se setila neeg. Da li emo se
vratiti pre mraka?
Eno Tiranena. Pokazao je, pa je videla kupasto brdo sa tvravom, samo dva grebena
dalje. Trkajmo se do njega! Zakliktao je kao orao i odjurio kao vetar ne trudei se da
pogleda za sobom. Valerija ga je sledila. Jahala je najveom moguom brzinom, drei se
za kobilu. Nije se mnogo udaljila od tvrave, priznala je sebi. Arden je uspeo u tome da je
zainteresuje za okolinu. Moda moe neto nauiti od ovih udnih ljudi. Neto vano to e
odneti sa sobom u Rim, kad se vrati svom Marku.

XXVIII

alerija je bila ushiena predstojeim lovom na divljeg vepra, nestrpljiva i

odluna da da sve od sebe. Bila je sigurna u to da je zamiljen kao test njene
hrabrosti. Ve je ula mnogobrojne ale na svoj raun zbog bekstva u umu
Iola u kojo se izgubila, ali osetila je i potovanje prema ispoljenoj hrabrosti. aptali su kako
u sutini nije slatka rimska lepotica; bilo je neeg divljeg u njoj. Oseala je da ne
predstavlja samo sebe ve itavo carstvo. Ovaj put je uzjahala svoju kobilu, Budiku, i sela
na rimsko sedlo u konim izmama i vunenim pantalonama.
Savija ju je s tugom posmatrala u mukoj odei, ubeena u to da varvari ive u naroito
iskvarenoj vrsti pakla. Majka bi ti umrla kada bi ovo videla.
Lovaka druina se okupila i Karatak ju je pogledao s odobravanjem. Pametno si se
obukla ovaj put. Da li si spremna da se otisne u riskantnu avanturu s Atakotima?
Ti rizikuje, varvarine. Povedi me na dovoljan broj lovakih izleta pa u pre ili kasnije
nauiti kako da pronaem put do kue. Lovci su vikom pozdravili njenu drskost.
Kladim se u to da tada nee eleti da ode, uzvratio joj je Arden.
Uveren si u mo svog arma.
Ne radi se o mom armu, gospo. Ve o privlanosti uma i livada, jezera i polja.
Poglavica je vepra nazvao Ereb, po grkoj oblasti u donjem svetu. Poznavanje klasike
odalo je misterioznu prolost njenog tamniara. Njihov plen je opisan kao mona, crna,
monstruozna ivotinja, ogromnih ramena i njuke, smrtonosna kao medved i brza kao bik.
Nou se iskradala iz ume, uarenih crvenih oiju i ukastih kljova, grokui i rijui.
Ve je ubila dva psa uvara. Karatak je konano pozvao klanskog lovca, starog, izboranog
poznavaoca uma Maela, naredivi mu da pronae sklonite zveri. Obavio je povereni mu
zadatak.
Druina od desetak ljudi i ena naoruanih kopljima i lukovima nestrpljivo je izjahala iz
Tiranena. Uz njih je tralo desetak lovakih pasa. Radosno su skakali kroz zelenu travu koja
ih je grebala po stomacima. Bio je poetak leta, ptice su poletale uzbunjene konjima u
galopu, livade su se arenele od cvea u sveem jutru punom obeanja.
Neiskusna Valerija nije uivala poverenje ostalih, pa je dobila samo srebrni bode.
Pored nje je jahala Brisa sa dugim lukom i tobolcem. U lov je pola i ponosna Asa. Duga
crvena kosa joj se lelujala na jutarnjem povetarcu, a na sedlu je nosila tri laka koplja. Arden
je nosio dugo koplje, Hol krae i vre, a Luka ma. Valerija je znala da svaki komad
oruja ima ime, druidski blagoslov, komplikovanu prolost i bogate ukrase. Koplja su imala
znalaki izrezbarene drke, strele su ukraavala pera razliitih ptica, a lukovi su bili
optoeni srebrom.
Brisa je usvojila zatoenu Rimljanku kao tene i dala se na posao reena da je naui
keltskim obiajima. Valerija nikad nije videla mukobanjastiju enu, to varvarsku ratnicu
nije spreavalo da, ponekad lascivno, komentarie osobine mukaraca iz plemena. Veselo je
govorila o svom bogatom seksualnom ivotu. Za razliku od ena iz Valerijinog stalea, nije

joj se urilo da stupi u brak, niti je iskazivala potrebu za stalnim partnerom. esto se
susretala sa ljubaznim i vulgarnim udvaranjem momaka. Najee je odgovarala smehom
ako je trenutni hir ili naklonost ne bi savladali, tada bi ih vodila u postelju. Ova
emocionalna nezavisnost oaravala je Rimljanku, ije drutvo je nadasve cenilo hladne
odnose i formalne dogovore. Jednom je pitala Brisu zato se opire zarukama, dobila je
jednostavan odgovor: Jo nisam pronala oveka koji bi mi dopustio da budem ono to
jesam. Jednom u ga nai. ivela je u roditeljskoj kolibi momakim ivotom, odbijajui
ozbiljne prosce.
Kelti su se usput hvalili podvizima iz ranijih lovakih ekspedicija. Obletanje sokola
prizvalo bi seanja na sokolarske dogodovtine, trzaj srne u umi dozvao bi uspomene na
velikog jelena, a zeji skok podsetio na hitro kretanje lisice. Svaki kamen ili drvo
predstavljali su deo klanske istorije, a svaka dolina i breg uspomenu na lutanja bogova i
duhova. Valerija je shvatila da ovi grubi ljudi drugaije shvataju prirodno okruenje od nje.
Za njih je ono bilo ivo na nain koji Rimljani nisu mogli da pojme. Iza pojavnog sveta krio
se drugi univerzum vizija, legendi i usmenih predanja koji je varvarimn bio podjednako
stvaran kao kamen, drvo ili list. Svaki dogaaj je posedovao sopstvenu magiju. Vidljivi svet
je bio samo kratak san, a njihov poroni i nasilniki ivot brza halucinacija koja
neizostavno prelazi u neto stvarnije i trajnije.
Poela je da shvata njihov bezbrini, nedisciplinovani, ratniki ivot. Upustila se u
istraivanje Tiranena shvativi da nema posla sa jednostavnim i neobrazovanim svetom
kako joj se u prvi mah uinilo. Okrugle kolibe su bile tesne i mrane, mirisale su na dim i
mous, ali bile su udobnije i bogatije nametene nego to je zamiljala. Svaka porodica je
uivala u zajednitvu i bliskosti, tako drugaijoj od ukoene hijerarhije rimskog vieg
stalea. Tri generacije su delile poslove, hranu, prostor za spavanje i vatru. Kovezi, krzna i
vunene ponjave esto su bili kvalitetni i lepo ukraeni, izraeni sa mnogo vetine i truda.
Oigledno su im dunost i disciplina bili nepoznati. Kelti bi sa dejim oduevljenjem
zapoeli stotinu projekata da bi od njih brzo odustali zarad jahanja, rvanja, takmienja u
gaanju strelom ili strasnog voenja ljubavi koje se moglo uti i van zidova okruglih
nastambi. Strastvena buka je nervirala Valeriju. ta su to radili? ta nije znala? Naroito su
ene isputale glasne krike, ali bila je suvie stidljiva da ih pita za njihova iskustva. Ovi
ljudi su se borili podjednako oputeno kao to su vodili ljubav, ne pridajui veliki znaaj
tim stvarima. Nou su se kupali zajedno u zagrejanim kadama, a ujutru bi skakali u bave sa
hladnom kinicom, urlajui zbog hladnoe sa zadovoljstvom. Voleli su parfeme, lepu
odeu, sjajan nakit i sloene tetovae; vodili su rauna o linoj higijeni, istovremeno
ignoriui prljavtinu svog okruenja. Dugu kosu su nosili kao ukras, a neki muki ratnici
su koristili ce za ispravljanje uvojaka nakon ega su oni trcali kao konjska griva. Sa
mnogo zadovoljstva su pripremali odedu za boj, ceremonijalne lemove su ukraavali
krilima i rogovima; bili su podloni praznoverju koliko i hrabri u bici, nosili su amajlije;
plaili su se grmljavine u istoj meri u kojoj su bili ravnoduni prema bolu.
Nita nisu zavravali do kraja, a ipak su bili zadovoljni napola zavrenim poslovima.
Najsrenijim su ih inili neki nepromiljeni poduhvati koji su obeavali svee modrice i
posekotine. Deca su bila neobuzdanija od odraslih, jurcala su okolo polugola izvodei
nestaluke za koje su kanjavani mlakim prekorima.
Kelti su disciplinu zahtevali samo od ivotinja, pse su smirivali udarcima izme, a konje
jahali tako esto i otro da su se oni, u dodiru sa butinama, akama i petama svojih jahaa,
stapali sa njihovim umom. Galopirali su po neravnom i umovitom tlu sa nemarnom
razuzdanou, urlajui kao ludi.
Petrijanska konjica bi u susretu s varvarima gotovo sigurno prevladala u svakoj bici,

pomislila je Valerija. Ali potera za Keltima posle pobede bila bi ravna pokuaju da se uhvati
vetar.
U lovu su nastupali ratrkano, jaui preko divljeg terena, naizgled besciljno, kao
lutajui psi. Arden bi izabrao neki greben zbog lepog pogleda koji se s njega pruao ili
udolinu zbog naroito cenjenog izvorita. Kretao se putem koji je bio potpuna suprotnost
rimskom drumu pravom kao strela. Sunce se dizalo zagrevajui vazduh; svaki udisaj je
donosio bogat miris vresa, a svetlost sa severa je imala poseban kvalitet koji je isticao svaku
laticu u pupoljku i svaku napuklinu u steni. Vazduh je opijao. Valerija se oseala neobino
ivom u drutvu ovih ljudi. Srce joj je bre tuklo i zarazili su je svojim entuzijazmom.
udi me to je klan odredio toliko ljudi za lov, rekla je Brisi dok su jahale naporedo.
Ko obavlja druge poslove?
Ovo je ozbiljan posao, Rimljanko. Taj Ereb terorie stoku i satire polja. Klan e se tri
dana hraniti njegovim mesom.
Ali ipak, toliko ljudi?
Potrebno ih je mnogo da bi se divlji vepar ubio. Mael kae da se radi o ogromnom
primerku.
Da li je opasan? ula je ona za lov na veprove, naravno, ali nikada nije upoznala
nekog ko je u njima bio. Sve divlje ivotinje koje je videla u Rimu bile su u areni, gde su ih
veto ubijali pred zaludnom gomilom.
To ga i ini zanimljivim, oglasila se Asa. ene Atakota e pokazati Rimu kako se to
radi. Njena antipatija prema Valeriji uveala se otkad je Rimljanka dojahala sa Ardenom iz
ume.
Kuka, pomislila je Valerija. Nisam rekla da se bojim, Asa.
Uplaie se. Arden e biti isuvie zaposlen, Rimljanko, da bi se i ovog puta brinuo o
tebi.
Jahali su niz padinu u zbijenom redu i zali u jo jednu umsku dolinu. Zaustavili su se
na ivici ume. Mael je skoio na zemlju i odmotao krvavo runo, skinuto s ovce koju je ubio
vepar. Dao je psima da onjue miris divljai. Lovite! opor je krenuo u luaki trk,
pratei vetar. Arden je ispustio moan krik posle kojeg su lovci krenuli za psima.
Po vratolomnosti i brzini, trk kroz drvee mogao je da se poredi sa konjikim juriem
niz brdo. Valerijina kobila je drala korak sa ostalima, ali kretala se voena sopstvenom
voljom. Grane su prolazile opasno blizu i Rimljanka se oajniki trudila da ostane u sedlu.
Mukarci su kevtali, a ene su ih pratile tankim treperavim pevanjem pomalo jezivim i
odbojnim. Juriali su zajedno, obuzeti vatrom lova, kao na vrhu nezaustavljivog morskog
talasa.
Vepar e ih uti i sigurno pobei.
Varvari su vikali kao da ih ivotinja oekuje.
Zaueno je posmatrala ljude koji su jahali s njom. Lica su mi gorela, oi sijale, usta
zevala, kosa im je poigravala na vetru, i shvatila je da su se poistovetili s veprom. Njihove
misli su odraavale veprove misli. Oseali su kako se die iz blata, zbunjeno rokui zbog
nadolazee grmljavine; kako mae svojom debelom, izbrazdanom glavom sluajui lajanje
pasa; kako kopa zemlju otrim papcima i juri po tunelima u estaru pitajui se ko se usuuje
da remeti njegov dreme. Vepar je nekako uo ljudske misli, ba kao to su Kelti uli
njegove. Ljuti protivnici su se meusobno odmeravali. Valerija je najedanput znala, ba kao
i Kelti, da ivotinja nee pobei.
Potraie njih ba kao to oni trae nju.
Usporili su kad je nivo tla poeo da opada a drvee bivalo sve gue. Psi su se skupili
pred gustim iprajem zbunjeno zavijajui i druina je zastala spremajui oruje. Brisa je

potegla strelu i zategla luk. Asa je uzela koplje, poigravajui se s njim u vitkoj ruci. Arden
je poloio kraj dugog koplja na zemlju kao da sidri konja, drei oruje pri vrhu.
Hol je skoio na zemlju naoruan kratkim, vrstim kopljem. Onomad je ubio moju
kravu. Pusti me da prvi napadnem, Karatake.
Zar ti konj nije potreban?
Konji se ponekad uspanie. Najvie verujem svojim nogama. Tako mogu doekati
svinju i pogledati je u oi.
Mael je vikao na pse, nareujui im da jurnu u gusti. ivotinje su oklevale. Uplaeno su
se komeale dok vodei pas konano nije jurnuo u ipraje ohrabrivi ostale da ga slede.
Odgajali su ih za lov! Sluali su izbezumljen lave pasa koji su besno juriali lavirintom
tunela, zatim su ih sve slabije uli da bi na trenutak zvuk sablasno utihnuo. uli su frktaj,
duboko groktanje praeno estokim laveom. Psi su pronali vepra! Usledilo je kevtanje,
prekinuto kao maem. Kroz gusti je galopiralo neto ogromno i teko, psi su ga gonili u
stopu. Vrhovi bunja su lelujali u skladu sa pomeranjem plena, stvarajui breg dugog,
kotrljajueg zelenog talasa. Hol se ukoio, gledajui u tamni tunel. Trenutak kasnije, neto
ogromno i crno eksplodiralo je iz gustia.
To je bio Ereb! Valerija je zastenjala, a njena kobila uspanieno ustuknula. Monstrum je
bio daleko vei nego to je oekivala; ramena su mu bila u visini oveijih bokova a
uspravljene kljove dugake kao ruke. Kao da se sastojao samo od glave i dugog prljavog
repa. Leteo je kao projektil izbaen iz katapulta. Zaorio se odluan osvetniki krik koji je
ispustio Hol pokuavajui da ga zaustavi, ali vepar je bio bri i okretniji. Izbegao je Holov
nalet i napao bre no to je oko moglo da prati. Proao je ispod ratnikovog koplja i udario u
Holove noge snagom kotrljajue klade. Bacio je Kelta u vazduh. Ovaj se prevrnuo u letu i
pao na zemlju krvavih nogu. Zver je ve juriala pokraj Ardenovog konja. Poglavica je
opsovao zakasnivi da baci koplje. Brisa je hitnula strelu i promaila, a onda opsovala kao
dekurion za ivotinjom koja je zamakla u bunje. Vepar je brzo nestao s vidika.
Ovuda! Jahai su krenuli, galopirajui za veprom. Preiveli psi su se pridruili
estokoj poteri. Gonjena zver je bila daleko ispred njih, ili su za njim, a zatim su svi lovci
nestali u gustom drveu.
Valerija nije pola za ostalima. Bila je isuvie uzdrmana neverovatnim doivljajem.
Jedva se izborila sa usplahirenom kobilom. Posle mnogo truda, prila je palom Holu
strahujui da nije teko povreen. Na jednoj butini je imao veliku krvavu mrlju, a druga
noga mu je leala pod udnim uglom kao da je slomljena. Na licu mu je bila bolna grimasa.
Kako ti je? postavila je suvino pitanje.
Besan sam kao ris i glup kao koza, prostenjao je. Taranisa mi i Esusa, mislim da
nikada vie neemo videti tako velikog i brzog vepra.
Pravo je udo to si ostao iv. Skoila je s konja i noem isekla traku sa tunike.
Moram te zaviti pre no to iskrvari do smrti. Trzao se dok je obavijala ranu. Moramo da
uvrstimo drugu nogu. Budi srean to nisi mrtav, Hole.
I da jesam, ve sam video ono najgore ime donji svet moe da me zastrai. Nikada
nisam video runiju njuku, s njim se ne mogu takmiiti ni Lukine rune keri.
Oi su mu gorele kao uareni ugalj. Kljove sevale kao noevi. Osvrtala se traei
odgovarajui komad drveta. Uvrstiemo ti nogu drkom koplja.
Podigla je oruje iz trave. Iznenadila ju je njegova teina a opet i lakoa s kojom ga je
drala u ruci. Prvi put je drala koplje. Na rukohvatu se jo uvek oseala toplota i znoj
Holovih aka. Vrh je bio od plaviastog gvoda, irok i otar, Isuvie je dugako.
Ne lomi moje koplje!
Moda ga moemo vezati oko tvog tela.

Saekaj Ardena i Maela. Oni e znati ta da rade.

Kada e se vratiti?
Kad ubiju vepra. Umorno je legao na umsko tle pokriveno liem.
ekali su u prijateljskoj tiini, zahvalni na drutvu u mranoj umi. Jo uvek su uli
ostatak druine, ali taj zvuk je bio dalek i slab. Moda im je vepar izmakao. Valerija je
pomislila da e ubrzo odustati od potere i doi da pomognu palom prijatelju.
Nisu, vreme je sporo prolazilo.
Konano je neto zapucketalo u bunju. Da li su se lovci vraali? Podigla je pogled ka
ipraju i ugledala taman oblik koji ih posmatra duboko diui. Neki od povreenih pasa?
Ne, bio je suvie veliki...
Dah joj je zastao u grlu, srce je prestalo da joj kuca.
To je bio vepar.
Hol ga je ugledao i s mukom se podigao u sedei poloaj. Penji se na konja, naredio
je.
Ustuknula je za korak. ta je vepar traio ovde? Obiao je pun krug po umi, izmakao
goniocima i doao do svog gustia. Privukao ga je miris ljudske krvi...
Idi po pomo, jai najbre to moe.
ivotinja je bila veoma blizu, velika kao medved, odvratne njuke. Lea su joj bila
uskovitlani splet miia, a sa njuke je kapala slina pomeana sa krvlju. Izdaleka je
namirisala njen smrad.
Nije isputala koplje. Da li da ga da mukarcu?
Vepar je rio zemlju, frkui.
Pouri! povikao je Hol.
Jurnuo je. Valerija je skoila ka konju koji je ve poeo uasnuto da se rita. Kobila je
zanjitala, ili je to bio njen krik? Opazila je besno komeanje u grmlju a onda i vepra kako
pretrava preko ranjenog Kelta kao bojna zaprega. Hol se svijao od bola pod nemilosrdnim
papcima. Svinja ga je gurala njukom, sekla ga je otrim kljovama dok se on kotrljao po
zemlji. Nemoan ita da uini, Hol je urlao od besa i rukama je tukao ivotinju koja ga je
tresla kao lutku. Morala je neto da preduzme!
Nala se u sedlu, drala je uzde jednom a koplje drugom rukom. Kobila je izbezumljeno
cupkala. Konano je uspela da okrene Budikinu glavu i natera je, udarajui je najsnanije
to je mogla, da krene ka vepru. Uinila je to tako brzo da kobila nije znala ta radi.
Primakla se dovoljno blizu da se nagne i snano zamahne kopljem ka zadnjem delu
ivotinje.
Vepar se trgao i okrenuo ka novoj opasnosti. Kobila je odstupala, prevrui oima od
straha, nesposobna da slua komande.
Vepar je ponovo jurnuo, ovaj put ka Valeriji.
Digla je nogu da bi izmakla otroj kljovi, ali zver je impresivnom silinom udarila kobilu
po bokovima. Pogodio je kobilu i jahaa kao moan okeanski talas pritisnuvi ih uz drvo.
Budika je bila alosno rasparana kljovama. Valerija je oajniki nabadala monstrumova
ogromna ramena, ali koa i hrskaviavo tkivo bili su tako snani da je to liilo na udaranje
po verinom oklopu. Svo troje su bubnuli o hrast i stablo je zadrhtalo od siline udara. Vepar
je nastojao da je se doepa, ali zadnji kraj Holovog koplja sluajno se zabio u hrast i
ivotinja je upirala ramenima na njegov vrh. vrsta drka se opasno savila, ali trenutak pre
pucanja, divlja energija ivotinje omoguila je vrhu koplja da prodre kroz prirodnu lenu
zatitu i zae duboko u telo. Divlja svinja je zaskiala od iznenaenja. Njeni krici su se
pomeali sa vapajima ene i konja, i trenutak kasnije, zajedno su se prevrnuli. Valerija je
ostala u sedlu i teko udarila o tle pokraj konja i vepra.

ekala je da se monstruozna glava okrene i prodere je.

Svinja je umesto toga zagroktala, uzdahnula i zadrhtala. Potom se zauvek umirila.
Obrazom je dodirivala vlano tle. Vid joj se mutio i nije mogla jasno da razmilja.
Zaula je povike i lajanje pasa, a ubrzo su je i okruili. Vukli su mrtvog vepra ak i kad su
Arden i Mael besno zali meu njih, izvikujui komande i utirajui ih. Poglavica je probo
monstruma kopljem kako bi se uverio u to da je monstrum mrtav. Holovo koplje je virilo iz
veprovog srca. Mala umska arena je bila prekrivena krvlju a ena ispruena kao mrtva.
Dobri Dagdo, da li je iva? Podigao je devojino lice iz blata, obuzet strepnjom. Oi
su joj bile zatvorene, a iz usta joj je virio uvojak kose.
Prikljetena sam tupo je promrmljala.
Pomozite mi da je oslobodim konja!
Snane ruke su podigle ivotinju oslobodivi joj nogu. Trgla se od obeznanjujueg bola.
Budika je dahtala u agoniji, creva prosutih preko divlje svinje. Luka je uzeo koplje i zabo ga
u kobilu prekrativi joj muke.
Hol je jo uvek iv! povikala je Brisa. Ranjenik je jecao.
Podla ivotinja se vratila da ga dovri, udio se Mael, rekonstruiui bitku. Da
Rimljanka nije bila tu, izmrcvario bi ga i otiao svojim puteni, nastavljajui da nas terorie.
Arden je sedeo na tlu, grlei je. Oseala je slabost i uivala u utenoj blizini njegovog
tela, zapanjena injenicom da je jo uvek iva.
Ubila je najveeg vepra kog sam ikada video, mrmljao je poglavica. Spasla je
nesrenog Hola.
Asa je posmatrala Rimljanku sa meavinom uda i zavisti. Kako je ta mekuna ena
mogla probiti veprova lea?
Mael je pokazao na stablo. Uvrstila je koplje a vepar je sam uinio ostalo. To je
najhrabriji lovaki potez koji sam u ivotu video.
Valerija je htela da objasni kako tu nije bilo nikakve hrabrosti, ali bila je tako potresena
proivljenim uasom da nije mogla da progovori. Vepar je liio na prljavu crnu planinu, a iz
njuke su mu tekla dva potoia krvi.
Rimljanka ga je odvukla od mene, prostenjao je Hol, guei se od bola. Zatim se
onesvestio.
Arden se obratio ostalima. Niko ne poznaje volju bogova, rekao je. Niko ne zna zato
se stvari dogaaju. Ali ja tvrdim da je ova ena dola meu nas s razlogom, u ta ste se
danas svi mogli uveriti. O ovome e biti ispevana pesma koja e se pevati generacijama.
Imala je sree, insistirala je Asa. Pogledajte je. Premrla je od straha.
Delala je inspirisana boanskim blagoslovom, usprotivila se Brisa. Pogledajte
Holove noge, pokuala je da mu zavije rane! Ona koju smo kidnapovali, a mogla je u tom
trenutku da mu preree vrat! Ova Rimljanka ima keltskog duha, Ardene Karatake. Ima
Moriganino srce.
Tako je. Odsad e biti naa Morigana.

XXIX

aleriju je probudio zvuk kapajue vode. Nasluivala je da se nalazi u

zatvorenom prostoru. ula je um talasa i videla igru suneve svetlosti kroz
zidove od isprepletanog prua. Tavanica je bila izgubljena u senkama, sve je
mirisalo na vlanu trsku. Leala je na slamnatom madracu - ula je pucketanje slame ispod
sebe - pokrivena debelim vunenim ebadima. Telo ju je bolelo kao da je izlupana ekiem i
jedva se pomerala. U lancima je oseala probadajuu bol, praenu otrim sevanjem iz
brojnih posekotina i ogrebotina.
Blagotvorna voda je delovala umirujue.
Bila je edna, ali okretanje glave u potrazi za vodom kotalo bi je mnogo bola, zbog
toga se usredsredila na prouavanje zvukova. ula je slabi zviduk vetra; krike vodenih
ptica i pljeskanje vode kao da je bila u amcu, ali ovo neobino plovilo se nije ljuljalo, i
neno disanje...
Nekog mukarca.
Naterala je sebe da se okrene u tom pravcu, stenjui od bola. Neko je sedeo u polumraku
grubo sazdane kolibe. Njegov profil je bio prepoznatljiv ak i u senkama. Arden Karatak ju
je posmatrao kako spava.
Morigana se vratila, proaptao je.
Zbunilo ju je pominjanje tog imena. Gde sam?
Na sigurnom mestu. Mestu isceljenja.
Nagla se unazad. Sve me boli.
Zato to najbolji podnose najveu bol.
Zatim je utonula u san.
Kada se drugi put probudila, itavo telo ju je bolelo kao ogromna, trula modrica. Bio je
mrak i u kolibi je vladala tiina. ula je Ardenovo disanje na drugom kraju prostorije;
spavao je. Bleda meseina se probijala kroz zid od prua tkajui srebrnu prekrivku po podu;
ponovo je ula taj udni zvuk mrekanja vode. Uspravila se i primakla zidu pokuavajui da
ne zastenje. Na drugoj strani je videla vodu, jezero ili zaliv. Preko vodene povrine se
pruao hodnik bele, odraene svetlosti: meseev hodnik. Moda su bili na brodu,
izvuenom na suvo. Moda nije bila iva.
Neto ju je blago dodirnulo. Ruka.
Evo ti, popij neto, proaptao je.
Ponovo ju je ostavio samu.
Sledeeg puta probudila se gladna. Sunce je ponovo sijalo, mali prozor je bio otvoren, i
kroz njega je mogla da vidi plavo nebo. Arden nije bio tu. Ustala je i posrnula ophrvana
slabou. Bosim nogama je dodirivala grube podne daske. Na sebi je imala vunenu tuniku
koja joj je sezala do lanaka.
Prozor je gledao na malo jezero koje se prostiralo ispod kolibe. U oblinjim senkama je
uspevala trska iz koje su uzletale arene, crvene i crne ptice. Lagano je obila kolibu i

otvorila vrata. Drvena rampa je vodila na travnatu obalu, zavesa od jove se lelujala na vetru.
Guske su plivale u pliaku. Bila je na doku, oslonjenom o stubove. Koliba je bila ostrvce,
voda je tvorila rov. Uski prolaz je vodio do susedne sojenice.
Pomislila je, neosnovano, da je naputena. Zatim je ugledala Ardena kako eta po obali
jezera sa motkom preko ramena, na ijem kraju su se klatile dve ribe. Mahnuo joj je - kao
da je ova udna graevina bila najprirodnije mesto na svetu. Nekoliko trenutaka kasnije
veselo je gazio po mostiu idui njoj u susret.
Ustala si! pozdravio ju je. I to ranije no to smo mislili. Izdrljiva si kao Brigantija.
Odluna kao Morigana.
Imam kosti starice i miie odojeta, tiho je odgovorila. Oseam se kao mleveno
meso. Gde smo, Ardene?
Na jezercetu. Moj narod ceni zatitu vode. Pravimo mala ostrva na platformama kao
sklonita. Bila si suvie teko povreena za povratak u Tiranen, pa smo te doneli ovde.
Koliko sam provela ovde?
Tri dana.
Tri dana!
Vepar te je poteno zgnjeio. Da li si pogledala svoje telo?
Ne.
itava strana ti je ljubiasta.
Valerija je klimnula, seanje joj se polako vraalo. Mislila sam da e me ubiti. Tako
zlokoban... Zaustavila se. Kako zna boju mog tela?
Morali smo da ti skinemo krvavu odeu.
Mi?
Kalin mi je pomagao.
Kalin!
On je iscelitelj, Valerija. Njegovi napici su te vratili u ivot.
Nije se seala nikakvih napitaka. Kako si mogao da me skine i posmatra nagu?
Morali smo, nepodnoljivo si mirisala.
Bila je istovremeno postiena, zahvalna i ozlojeena zbog bespomonosti. Promenila je
temu. Gde je Savija?
Preuzima Tiranen, pretpostavljam. Kada je ula da si povreena, rekla mi je ta tano
misli o meni. Sadraj tog razgovora nije teko zamisliti. Mislio sam da e se bre oporaviti
bez njenog prisustva, pa se ona iz dosade obruila na ostatak klana. eli da nas istovremeno
preobrati i reformie.
To lii na Saviju. Seanja su navirala. A Hol?
Brino ju je pogledao. Dodirnuo ju je po obrazu neno kao lisije krzno kojim se
pokrivala prve brane noi. Zadrhtala je.
iv je, Valerija. Dodir mu je bio tako blag. Uivala je sluajui svoje ime na njegovim
usnama. Zahvaljujui tvojoj hrabrosti. Oporavlja se u susednoj kolibi. Raduje se tvom
izleenju. Uskoro ete ozdraviti, zajedno.
Zatreptala je. Mogu li da ga vidim?
Keltski ratnik je leao na identinoj slamnatoj prostirci. Koa mu je bila bleda a telo
manje no to ga se seala kao da je blizina smrti uticala na njegovo uruavanje. Isprva je bio
zbunjen pojavom posetilaca u senkama, ali zatim je prepoznao devojku i razvukao usta u
osmeh. Morigana, zakrkljao je.
Kleknula je pokraj njega. Valerija, Hole.
Ispruio je ruku uhvativi je za nadlakticu. Stisak je bio iznenaujue snaan. Rekli su
mi ta si za mene uinila.

Meni se ini da sam dopustila da bude pregaen.

Nakaljao se, isprekidano nasmejao i legao, trpei bol. Dugujem ti ivot, gospo. Spasla
me je ena! Za to delo ti poklanjam koplje.
Ne budi budalast...
Dajem ti koplje zato to si mi spasla ivot. Sad si Kelt.
Pocrvenela je. Ja sam Rimljanka.
Ne vie. Sada si jedna od nas.
Valerija je odmahnula glavom. To e se desiti tek kad ozdravi, Hole. Kada zauzme
mesto u lovu. Dozvoli mi da ti pomognem u oporavku.
Ovde si. To je dovoljno... Gubio se, klizei u san.
Pomae mi injenica da si preiveo.
Leao je mirno, pravilno diui.
Ustala je, drhtei. Umorna sam, Ardene.
Uhvatio ju je pod ruku. Tako je. Odmori se.
Valerija je bila mlada, nestrpljiva da ozdravi. Sledeeg dana je poela da se kree. Bila
je uasnuta svojim bledilom, ali i srena to je iva. Zaronila je u jezero. ok od dodira sa
hladnom vodom smanjio je bol od povreda. Uestvovala je u avanturi! Uskoro e se
oporaviti. Posetila je Hola i proverila njegove zavoje. I on se oporavljao. Nije imao
infekcija, niti je izgubio ita od dobrog raspoloenja. Ovo su bili vrsti ljudi.
Rampa na jezercetu mogla je da se digne kao pokretni most. im je Valerija stekla
dovoljno snage da ga die i sputa, Karatak ju je posavetovao da to i ini. Posle toga se
oseala udnovato bezbedno u svojoj kolibi: sedela je zadovoljno na letnjem suncu, sa
podignutom rampom i vodenim jazom izmeu sebe i obale. Kako je ovde mirno! Kako su,
posle skoranjih lomova, strahova i snanih oseanja, daleke bile svetske brige! Volela je da
gleda povijanje jova na vetru, ili da posmatra kako drvee pozajmljuje svoje zelenilo vodi.
Na jezercetu nije mogla da razmilja niti da brine. Zbog toga je i bila ovde.
eleo je da manje misli a vie osea.
eleo je da spozna Kelte.
Proli su dan i no, i videla je kako neko dolazi, nepoznat a ipak poznat. Dohvatila je
konopljano ue rampe ne znajui ta da radi.
Bio je to druid, Kalin. Jo uvek je zazirala od njemu slinih.
Hoe da plivam, Rimljanko? Skinuo je kapuljau. Na licu je imao razoruavajui
osmeh.
Gde je Arden?
Uskoro e biti tu. Doneo sam ti neke poklone. Ako ih eli, spusti mosti.
Otezala je, zadirkujui ga. Mislila sam da druidi mogu leteti i hodati po vodi.
Avaj, pokvasio bih se ba koliko i ti, gospo. Zar si zaboravila na na prvi susret u
Velikoj kui u koju sam doao mokar i turoban kao stara vrana?
Seam se, izgledao si tako zlokobno. Kako mogu da znam da me nee spaliti u figuri
od prua ili strpati u kazan ili udaviti u oblinjoj movari sa zlatnim uetom oko vrata?
Ne bacam vredne stvari poput zlatnog ueta, nemam toliki kazan i nikada nisam video
figuru od prua. Sem toga, ini se da o budunosti zna manje od bilo kog od nas. Ne
verujem da bi mogla biti dobar znamen. Ubistvo vepra je bio znak neke druge svrhe. Nije
mi jasno kakve.
Zbog toga me lei?
Leim te da ne bih morao da dolazim peke iz Tiranena.
Nema konja?

Iz sedla ne mogu videti ono to me zanima.

ta gleda?
Paprat i cvet, biljku i izvor. Lekovite trave.
Bila je daleko od rimske medicine, trave su bile najbolje to e dobiti. Sem toga,
raspitae se o Holu. U tom sluaju, hajde.
Kalinov medicinski pristup pokazao se nenijim no to je oekivala. Naloio joj je da
otkopa tuniku na suncem okupanom tremu. Brzo je ispitao modrice dok je ona smerno
pokrivala rukama osetljiva mesta. Neno ju je dodirivao, mumlajui opaske o njenom
napretku, zatim se okrenuo dozvoljavajui joj da se obue.
U kolibi je stajalo uzdignuto ognjite. Kalin je prodarao ar, dodao uglja i stavio vodu
da prokljua. Zatim je otvorio torbicu.
Prvo, Savijina poiljka. Dao joj je okruglu vreicu. ealj, nale za kosu, malo
parfema. Rekla je da e te to podsetiti na Rim.
Valerija je bila oduevljena. To e me vratiti u ivot! Drala je nepoznati predmet
prijatnog mirisa. ta je ovo?
Sapun. Pravi se od ivotinja i isti kou. Meamo ga sa jagodama.
Od kojih delova ivotinja?
Od masti.
Fuj! ispustila je komad sapuna.
Mnogo je bolji od rimskih ulja.
Ne verujem.
Ne mora da ga grebe s koe. Samo ga spere vodom.
Kako onda skida troku?
Odlazi sa sapunom i vodom, u trojstvu.
Sumnjiavo je posmatrala braonkasti komad sapuna. Zbog ega nije prihvaen u
Rimu?
ivite u primitivnom svetu, gospo. Sad je on nju zaikivao.
ta jo ima za mene traila je. Volela je poklone.
Ovo je od Ardena. Odmotao je neto nalik sjajnoj vodenoj zavesi. Zanemela je. Bila je
to smaragdnozelena tunika koja joj je sezala do lanaka, od debele i fine svile kakva se
mogla nai samo na najboljim rimskim pijacama. Ovakav primerak je vredeo mnogo,
otprilike njegova teina u zlatu, i mogli su da ga priute samo najbogatiji. Kao to zna,
dolazi iz krajeva van tvog carstva. Prela je mnogo hiljada kilometara u karavanima.
Neobino je otporna i topla.
Kako je meka pod rukom!
Rekao je da e ti ublaiti bol od modrica.
Privila je tkaninu uza sebe. Tako je meka, na tako surovom mestu.
Da li je zaista toliko surovo, Valerija? Dao joj je uvojak uvezan vlatima trave. Ovo je
od klana, odseen je sa grive konja kog si jahala u lovu. To je obeanje da e ti pronai
drugog.
Bila je iznenaena i polaskana. Nadam se da u sledeeg bolje uvati.
Oigledno je da voli konje kao Morigana.
Ponovo to ime. ta je va poklon, svetenie?
Moje znanje. Odvezao je zamotuljak trava. uma uravnoteuje sve stvari, zbog toga
je vena. Za svaku nevolju ima leka. Sve to je tebi i Holu potrebno za oporavak, gospo,
nalazi se u umi. Izmrvio je lekovite trave u kljualu vodu. Oboje ste mladi i snani, ali
ovi lekovi e ubrzati ozdravljenje. Odneu mu napitak kad bude bio spreman.
Kolibu je ispunio snaan miris. Kako bira travke?

To znanje stie iz tame vremena. Stariji ue nove narataje. Ne beleimo predanja na

mrtve tablice; nosimo ga u srcima, pevamo istinu poput ptica. Svaka generacija obnavlja i
nadograuje staro znanje. Posluio ju je ajem.
Generacija druida?
Tako je. Mi smo iscelitelji, uvari ceremonija, kao i seanja i znanja.
Zaboravio si na rtvovanja.
Mudar ovek vraa svetu deo onog to od njega prima. Arden mi je pokazao iarke
koje si donela.
Od kamenog bora? Gde su?
Spalili smo ih u ast Dagde, malo pre tvog zarobljavanja. Stresla se na pomisao o
tome. Njena ponuda bogovima upotrebljena protiv nje? Smatrala je da je Arden poinio
vrhunsko svetogre. Sada terate narod u rat.
Kalin je odmahnuo glavom. Rata e biti, ali ne zbog nas. Jo nismo dobili odgovarajui
znak. Druidi samo daju ratnicima snagu hrasta podseajui ih na stara znanja. Oni znaju da
je va zid ogreenje o sile prirode koje mora biti uniteno. Da li e tvoj mu i njegovi
vojnici nestati s zidom ne zavisi od nas ve od njih. Mi smo orue bogova.
Vaih bogova.
Bogova Britanije. Rimski tonu u zaborav, po vaim hramovima raste korov, verovanja
vam se menjaju istom brzinom kao i imperatorkina frizura. Naa traju.
Pijuckala je aj i olakanje se razlilo izubijanim telom. Ipak i pored oigledne
samouverenosti, morate da me drite u zarobljenitvu, kao bespomonu zatoenicu.
Nasmejao se. Koliko si zaista bespomona, ubico veprova? U kojoj meri si liena
slobode kad je konopac pokretnog mosta u tvojoj a ne u mojoj ruci? Ovde te, kao to oboje
znamo, ne dre lanci i reetke?
ta onda?
Mukarac koji te je zarobio, naravno.
Misli na Ardena. Ja sam njegova zarobljenica.
Ne. Hou da kaem da je on tvoj zarobljenik. Nee otii dok se ne doepa njegovog
srca.
Nakon Kalinovog odlaska, Valerija je ponovo razmiljala o bekstvu. Htela je da mu
dokae da nije bio u pravu. Nije htela da eka dolazak raspoloenog i bezbrinog Ardena
Karataka! Bio je lopov, uhoda, izdajnik, ubica i varvarin. Kako je mogao uopte da pomisli
da je mogla imalo mariti za njega i njegova oseanja. On ju je oteo! Poremetio je sve njene
planove! Svojom bezobzirnou je sruio sve njene snove o domu, karijeri, deci i prestiu!
Morala je da se poslui Ardenom kao to se on posluio njom, morala je da ga prevari kao
to je on prevario nju, sve to koristei se njegovim slabostima.
Uinie to tek kad duhom bude bila spremna. Ima jo da ui. Jo uvek se oseala dobro
u ovom izolovanom utoitu, bezbrina u prijatnom okruenju.
Arden je stigao u sumrak. Nebo iznad okolnih brda dobilo je rozikastu nijansu, a jezerce
boju rastopljenog stakla. Likovao je zbog dve patke koje je strelama oborio u letu. Pogodio
sam ih u krilo, grudi i vrat. Druga strela je bila sluajan pogodak. Evo i divlje argarepe i
hleba iz Tiranena. Doneo sam vina, ukradenog od Rimljana.
Stomak joj je krao i zajedno su pripravili jednostavan obrok. Dok je on istio ptice, ona
je zapalila vatru i skuvala argarepu. Zatim je nabila pticu na raanj. Pekla se dok je mast
kapala na ugalj proizvodei plamike. Arden joj je pomagao, kreui se oko nje i
opkoljavajui je kao ivi zid.
Smrklo se i upalila je lampu.
Njen otmiar ili uvar - nije vie bila sigurna u to ta je - doneo je vina u konoj meini i

pokazao joj je kako se pije direktno iz nje. Nasmejala se i prosula neto tenosti po bradi.
Ovakav zajedniki ivot bio je karakteristian za nie slojeve. Majka bi bila zgranuta
njenim ponaanjem, ali Valerija je u njemu silno uivala. Bili su sami u divljini, ali ipak ne
sasvim sami: imali su jedno drugo. Nije smela da zaboravi da mu ne sme verovati. Imala je
posla s varvarinom. Sprijateljila se s njim kao i s Brisom.
Sluala je i oseala blagi apat svile po telu. Znala je da moe videti krajeve tunike ispod
galske odee. Nije govorio o poklonu, a ona je bila suvie stidljiva da mu se zahvali.
Moe da hoda, prokomentarisao je.
Mogu da hramljem.
Savija sumnja u to da te muim. Sutra u dovesti konja, pa emo odjahati zajedno do
Tiranena. Uskoro e sastanak klanova kojem moram prisustvovati, a ti si ve dovoljno
snana da se moe tamo oporavljati.
Osetila je snano razoarenje. Zavolela je tiinu jezerceta. Prijalo joj je Ardenovo
drutvo, daleko od pretrpane planinske utvrde. Ipak, morala je to pre da ode na mesto gde
je mogla biti pronaena i spasena. Planirate druge otmice?
Nije reagovao na provokaciju. Severom krui neprijatna glasina.
Kakva glasina?
To te se jo uvek ne tie.
Zna li neto o mom muu? pitala ga je ozlojeena njegovim nepoverenjem.
Rekao sam ti da nee preduzeti nita protiv nas.
Mark te se ne boji. Insistirala je na tome ne znajui zato.
Ne eli da ti se ita desi, ali vodi rauna i o sebi. Do god si iva, on ostaje na poloaju.
Ako umre, njegova budunost je u opasnosti. Zarobivi tebe, zarobili smo i njega.
To ju je rastuilo. Obruio si se na enu da bi pobedio mukarca?
Kakav je to mukarac kada ga je tako lako pobediti.
Na to nije imala odgovora.
Da li su moj klan i ovo jezerce stvarno tako loi? nije odustajao.
Ovo nije moj dom.
ta ako jeste?
Otkrio je svoju slabost pa je morala da ga napadne. Zna da se ovde nikada neu
odomaiti. Nikada ti neu pripadati. Eto. Izrekla je to.
Keltske ene nikome ne pripadaju. Tebi je, ipak, mesto ovde, meu slobodnim ljudima.
Oputena si, to je oigledno. Znam da nemamo luksuz na koji si navikla, ali nas krasi
odvaan duh. Imamo jedno drugo.
Kao i Rimljani.
Cenim tvoju lojalnost, ali mora biti realna. Tvoj mu se moda brine za tebe, moda se
stidi zbog zarobljavanja, moda mu nedostaje tvoje drutvo. Ali nee rizikovati karijeru
zato to te ne voli.
Ne zna ti njegovo srce!
Znam koliko je tvoje prazno. On te ne voli zato to ti njega ne voli.
To je tvoja zlobna pretpostavka!
Zbog ega te jednostavne istine tako teko pogaaju? Nisam te oteo, spasao sam te iz
ugovorenog braka sklopljenog zbog zadovoljenja rimske ambicije.
Oekuje da ti se zahvalim? Gorela je od gneva.
Uiva na ovom jezercetu. itam ti to na licu.
Okrenula mu je lea. Ovo je veera, a ne ivot.
Ponekad je veera sve to ti ivot moe pruiti. Priao joj je blie i lagano je dotakao
po ruci. Zadrhtala je. Hajde, i sama zna, drao sam te kao malo vode na dlanu. Veerajmo

bez svae, pustimo da se Zid neko vreme brine sam o sebi.

Jednostavan obrok je prijao njenom izgladnelom telu. Kako takva veera moe imati
bolji ukus od raskonog banketa? Kako se gruba koliba po udobnosti moe takmiiti sa
rimskom vilom? Neko vreme su govorili o prostim stvarima, lovu, konjima i istoriji klana,
putajui da vino otupi elje i razoarenja.
Konano su odgurnuli hranu. Lenjo ju je posmatrao, zadovoljan prilikom da upija njene
crte pod svetlou svee. To joj je laskalo i inilo nervoznom. Jo uvek je liila na modru
kruku. elela je da bude lepa, ali istovremeno je elela da je ne gleda. Zarekla se na
vernost Marku! I pored toga, htela je da je Arden poeli ako ni zbog ega drugog ono da bi
ga pobedila.
Bila je tako rastrzana.
Pretvara se da zna mnogo o ljubavi, konano je rekla.
Lukavo se nasmeio. To je zato to sam voleo, znam koliko moe biti strana stvar za
kojom sve mlade ene eznu.
Shvatila je. Govorio je o nekadanjoj ljubavi. Kada se to dogodilo?
Davno, kada sam se borio u rimskoj vojsci. Pogled mu je bio zamuen seanjem.
Ispriaj mi to, molim te.
Odmahnuo je glavom. Nikom to nisam ispriao. U pitanju je gorka a ne slatka
pripovest.
Mora mi je ispriati.
Zato?
Mora da mi veruje.
Zainteresovao se. Zbog ega moram da ti verujem?
Zato to ja moram tebi da verujem. Sami smo, hiljadama kilometara od Rima.
Kalin je rekao da jedno drugog drimo u zarobljenitvu. Znao je o emu govori: to je
cena prijateljstva, ili neeg dubljeg. Neko vreme je razmiljao, zatim je rekao. Zvala se
Alesija.
Lepo ime.
Ne mogu rei zato mi je privukla panju. Promarirao sam pored hiljadu ili deset puta
toliko ena pre no to sam je video. Bila je lepa, po lepoti se mogla ravnati s tobom, ali to
ne objanjava u potpunosti moja oseanja. Video sam i druge, jednako lepe i pametne ene.
Bio je to poseban trenutak, krajnje intenzivan. Jedan pogled na nju naterao me je da osetim
kako postupam po boanskom naumu. Da li si ikada iskusila neto slino?
Ne.
Sunce na smiraju obojilo je oblake pored Dunava. Oni su pocrneli, a rimska obala se
prelila zlatom. Alesija je nosila vodu, uspravnih lea i uzdignute glave. Na glavi je imala
krag, svetlost ju je inila bledom i prozranom. Seam se njenim sitnih i opreznih koraka,
tanke siluete, elegantnog i ednog dranja. Proao sam kraj nje bez zaustavljanja. urio sam
da kupim vina za drugove, ali neto me je nateralo da se osvrnem.
Zaljubio si se. U glasu joj se oseala zavist.
Nismo razmenili ni re, ali ipak sam izgubio glavu. Nisam hteo samo da je imam, ve i
da je upoznam, zatitim, da pridobijem njenu ljubav.
Valerija je progutala knedlu.
Uzvratila mi je pogled, nastavio je, time su nae sudbine bile zapeaene.
Gde je sad ta ena? Jo uvek nije mogla to da ga pita. Zbog ega si stupio u armiju?
Moja porodica je bila imuna i uspela je nekako da doe do deliminog sporazuma s
Rimljanima. Imali smo posede juno od Zida. Okuali smo tvoju civilizaciju, ali ona nas je
bacila u dugove. Uhapsili su oca, zbog neplaanja poreza, i oduzeli zemlju. Otili smo u

Rim traei pravdu. Tamo su ga ignorisali, pa se razboleo i umro. Majka je umrla od tuge.
Obuzela me je elja za osvetom. Stupio sam u legiju.
Stupio si u slubu carstva koje si mrzeo?
Nisam ga mrzeo, ne u poetku. Bio sam mlad, mislio sam da je moda u pitanju oeva
greka, da je propao zato to nije u dovoljnoj meri bio Rimljanin. Polatinio sam ime u
Ardentije i posluno marirao gde god bi me vojska poslala. Sve rimsko mi se s poetka
inilo velikim. uo sam urlik mase u Koloseumu. uvao sam generale koji su obedovali u
vilama italijanskih milionera. Cunjao sam dokovima Ostije kroz koju prolaze sva blaga
ovog sveta. Prvi utisak je odgovarao tvom miljenju da je Rim univerzalan, vean i
neophodan. Te istine su zvuale lano u njegovim ustima.
Doneo je mir itavom svetu.
Kao i ropstvo, siromatvo i ispraznost. Stvorio je gradove tako velike da se ne mogu
sami ishraniti. Nametnuo je poreze koje niko ne moe platiti. Vojniki ivot je bio
nemilosrdan. Rimljani koje sam sreo bili su mekuni, iskvareni ljudi neskloni borbi i bez
ikakvog znanja o narodima kojima su vladali. Prikupljali su danak u krajevima koje nisu
znali da imenuju.
I pored toga si primao njihovu platu, nosio njihovu odeu i spavao u njihovim
barakama.
Neko vreme. Poeleo sam slobodu im sam nauio dovoljno da vas pobedim.
Hteo si da napusti vojsku sa Alesijom, posle dvadesetogodinje slube?
Ne, Alesiju sam poeleo odmah, im sam je video na travnatim obalama Dunava. Nije
mi bilo stalo do onog predela izmeu enskih butina koji su vojnici kupovali za novi, ve
do nje. Samo je ona mogla da mi olaka samotniko bivstvovanje u legiji. Pronaao sam
njenog vlasnika, Kritona, tavitelja koe, i poeo cenjkanje za njenu slobodu. Pratio sam je
do pijace i pored reke, nalazei prilike da s njom popriam i ponesem joj stvari. Gajila je
nadu, ali strahovala je od razoarenja. Priao sam joj o ovdanjem nainu ivota, kako se
leti sunce zadrava na nebu polovinu noi i kako su zimi zvezde guste kao sneg. Rekao sam
joj da nas u granicama carstva nikada nee smatrati sebi ravnim, za njih u uvek biti stranac
a ona rob, ali da ovde moemo zapoeti slobodan i srean ivot.
Poverovala je u to?
Njen pogled, Valerija! Kako bi zaplamsao pri pomisli na budunost!
Nije rekla nita. Da li je ona bila zamena za tu robinju? Da li je oteta da bi zamenila
uspomenu?
Prevideo sam ljubomoru centuriona Lukula, mog zapovednika. Mrzeo je sreu zato to
za nju nije bio sposoban. Bio je svinjolik, posedovao je ivotinjsku lukavost kakva je
cvetala u vojsci. Uveo je gnusni oblik mita: traio je da mu vojnici daju deo plate da bi ih
putao na odsustvo. Tako su njihove porodice, usevi i finansijsko stanje postali taoci
njegove pohlepe. Bio je prevrio svaku meru, pa su me ostali nagovorili da se poalim
zapovedniku kohorte. Lukul je bio ukoren, plata mu je bila smanjena, a njegova mo
zauzdana. Postao sam heroj dana. Drugovi su to brzo zaboravili, ali Lukul nije.
Ti si idealista! Arden je bio od onih ljudi koje je moj otac politiar oduvek prezirao.
Senator je govorio da carstva opstaju prilagoavajui se i da pravednici proizvode patnju.
Duboko u sebi, Valerija se nije slagala s tim. Mislila je da ljudi moraju verovati u neto. Da
je to javno iskazala, otac bi je smatrao lakomislenom.
Dato mi je da stvari jasno sagledavam, nastavio je Arden, to je prokletstvo. Bilo
kako bilo, pria o mojim planovima s Alesijom stigla je do Lukula, kao to se i dalo
oekivati. U armiji nita ne moe ostati tajna. Vest da e bundija Ardentije potroiti itavu
uteevinu da bi otkupio i oslobodio robinju jako je iznenadila mog zapovednika. Naterala

ga je da se ozbiljno zamisli. Otiao je Kritonu i podmitio ga da mu kae kada i kako sam

planirao da kupim devojku. Otiao je u topolski gaj gde je ekala Alesija. Stigao je pre
mene. Uhvatio ju je, zarobio rukama, izbievao, silovao i nagrdio vatrom - samo da bi se
meni osvetio.
O, Ardene...
Obesila se od sramote. Stigao sam sa venanim poklonom i zatekao le. Glas mu je
treperio.
Kakvim poklonom?
Borio se s oseanjima, skrenuo je pogled. Svilom koju nosi.
Zarumenela se, uznemirena poklonom. Uasnuta. Polaskana. Zbunjena. Gorela je od
unutranje vatre.
Dobio sam je za zasluge u boju. Do sada nisam sreo nikog dostojnog da je ponese...
Ardene...
Ni trenutak se nisam dvoumio u pogledu identiteta njenog ubice. Prekinuo ju je.
Liio je na novajliju koji je trenirao u dvoritu Petrijane, spustio je tit i otkrio srce.
Znai, ubio si ga.
Nijedan ovek nije dotad pobedio Lukula u potenoj ili prljavoj borbi. Pronaao sam ga
iste noi, oteo no koji je krio iza lea i zadavio golim rukama. Ubio sam i Kritona, a onda
sam uzeo Lukulov mito i novac koji sam platio za Alesiju i razdelio ga prosjacima. Bacio
sam rimski oklop u reku i preplivao u Germaniju. Nekako sam stigao ovamo.
Da bi druge zarazio osvetom.
Da bi ih upozorio na opasnost koja preti od Rima. Oduzeo mi je oca, majku i enu koju
sam voleo. Zbog toga sam zarobio tebe.
Da bi se osvetio carstvu, proaptala je.
To je bio moj prvobitni motiv.
Skrenula je pogled. Ne sme da popusti pred njegovim armom. Ali ne misli valjda da
odstrani sve rimsko iz Britanije zbog... Pokazala je rukom po kolibi. Ovog.
Ovo je sve to mi je potrebno.
Osim vina koje si doneo. I ja isto potiem iz carstva koje prezire. Ako je Rim tako
bezvredan, zbog ega varvari nastoje da ga opljakaju? Ako preterate u pustoenju, gde e
vai sinovi i keri nabavljati svoja dobra?
A ako vi Rimljani osvojite sve, od koga ete uiti sem od samih sebe? Zato jedna
nacija eli da poseduje itav svet?
Svet sada pripada toj naciji!
Ne i moj svet. Ne i moj ivot.

XXX

ada sam ponovo video Saviju, shvatio sam da se na odnos na suptilan

nain promenio. U meuvremenu sam naredio da je premeste u bolje
odaje i tiho sam se raspitao o njenoj ceni. Bila je niska, kao to sam i
oekivao. Vesti o mom interesovanju nekako su stigle do nje. Sedela je ispred mene
naoruana novosteenim pouzdanjem.
Sigurno je da nismo liili na gospodara i roba, ispitivaa i svedoka, ve na
privremene saveznike zainteresovane za to da shvate ta se dogodilo na
Hadrijanovom zidu. Ova pretpostavka jednakosti nije me preterano uznemiravala.
Znao sam da jedva ekam da se naem u njenom drutvu. Ta ena je najblia
Valerijinom srcu, to znai da je od vitalnog znaaja za uspeh izvetaja. U njenom
drutvu sam oseao udno zadovoljstvo, kao da smo stari znanci. Pomalo je
oslabila od naeg poslednjeg susreta na nain koji je prijao oku; u stvari, uoio
sam privlanost koja mi je ranije bila promakla. Bila je to uzviena lepota dobre
majke ili dugogodinje drubenice. Palo mi je na pamet da lepota neke osobe raste
sa naklonou posmatraa. Da li je mogue da oseam neto prema ovoj eni? ta
to govori o mojim usamljenikim navikama? Lutao sam rimskim svetom i upoznao
hiljade ljudi. Prema kome, posle svega, oseam bliskost? To pitanje mi je u
mladosti zvualo trivijalno. Dobilo je na znaenju u zrelim godinama.
Mirno je sedela ispred mene, znajui da izmeu nas postoji preutno
razumevanje. Moda misli da mozaina pripovest koju sklapam utie na mene.
Sigurno je da sam poeo bolje da shvatam Britaniju i da nisam vie onaj isti,
skeptini Rbnljanin kakav sam bio kad sam doao ovamo. Otar miris spaljenog
hrastovog gaja i mousni zadah mrtvog vepra podstakli su mi matu. Ono to
izdaleka izgleda neobjanjivo zna biti jednostavno ako se smesti u odgovarajui
kontekst. Delimo istu priu, ona na osnovu iskustva, ja na osnovu razumevanja. i
vezani smo onim to se dogoililo i onim to e se tek dogoditi.
Ljubazno sam je pozdravio i ispriao ono to sam doznao od druida Kalina, koji
je leio Valerijn na jezercetu. Zamolio sam je da razmisli o zatoenitvu u
Kaledoniji u klanu Ardena Karataka, princa Atakota. ta se dogodilo izmeu
keltskog ratnika i Rimljanke otete neposredno posle venanja?
uo sam za lov na vepra, na primer. Da li je to promenilo stvari?
Promenio je Valeriju. Savija me je s nadom posmatrala.
Kako? Bio sam ljubazniji nego prilikom prvog susreta.
Za dlaku je izbegla smrt, to ju je uinilo ivljom no ikad. Videla sam ogromnu
zver koju je ubila kada su je doneli u Tiranen za gozbu. Bila je tako teka da su je
vukli konji a ne ljudi. Rimljanka je ipak uspela da ga ubije.
Kelti su bili impresionirani?
Kelti su to smatrali znamenom. Kad je dojahala s jezerceta s Ardenom i prola

izmeu drvenih kula kroz kapije Tiranena, klicali su joj kao Amazonki. Za njima je
jahao Hol, u zavojima i sa imobilisanom nogom. Svi su znali da mu je spasla ivot i
pomagala u leenju. Glasno je slavio njena dela. Kasije, njen nekadanji
telohranitelj, predao joj je uglaane kljove da ih nosi oko vrata. Izgledala je
zapanjujue harizmatino. Osetila je dra varvarskog naina ivota.
To joj se dopalo.
Kasnije mi je rekla da nikada ranije nije spoznala takav strah i toliko
oduevljenje kao kad je shvatila da je preivala. Opinila ju je i koliba na jezeru u
kojoj se leila.
Stigla je s Ardenom, da li su bili zajedno?
Ne. I dalje je bila estita udata ena. To je bilo oigledno iz njegove
nezadovoljene udnje.
Bila je odana muu?
Odanost je sve. Pitanje je u kojoj meri je on bio odan njoj.
Vie se nije nadala spasenju?
Savija je na trenutak razmislila. Mislila je da su spasioci digli ruke od nje. Obe
smo to bile zakljuile, gospodaru. ekale smo zavijanje keltskog roga koji bi
upozorio na dolazak njenog mua u zlatnom oklopu, reenog da je oslobodi ne
alei sebe. Tako to biva u antikim pripovestima, kao u onoj koja opisuje
Agamemnonovo putovanje za Troju i borbu za povratak otete Jelene. Dani su
prolazili bez vesti o pregovorima. Zatim nedelja za nedeljom, pa mesec za
mesecom. Nismo znale za deavanja u carstvu, niti za to da Galba potpiruje
Markove strepnje. To smo doznale tek zimus.
Valeriju je, uprkos ednosti, morila sumnja.
Oseale smo se naputeno.
Naputeno i odomaeno, rekao bih. Kakav je bio va ivot meu Keltima?
Bio je jednostavan. U Rimu se sve svodilo na strategiju: brak, karijera, deca,
dogovori, kua, susedstvo, zabava. Napredovanje u ivotu merilo se novcem i
statusom. Varvari, nasuprot tome, ive kao ivotinje ili deca. Bilo je teko naterati
ih da se neemu posvete sutradan, da ne govorimo o sledeem mesecu ili godini.
Vreme tamo nema veliki znaaj. Zakaete sastanak, a u zakazani as niko ne doe.
Pojave se s nekoliko sati zakanjenja bez izvinjenja. Oni su vete zanatlije koji
mogu od drveta da naprave poemu, ali popravku krova koji prokinjava odlau
nedeljama.
Sigurno vode rauna o godinjim dobima.
To je posao druida. Svetenici posmatraju sunce i zvezde govorei im kad da
seju i anju. Bave se i odgonetanjem budunosti.
Prinoenjem krvnih rtava?
ivotinja. Iako ne sumnjam u to da im za tu svrhu mogu posluiti i rimski
zarobljenici.
Da li je primicanje rata bilo oigledno?
Napad na gaj je uznemirio plemena, ali Zid je jo uvek bio suvie snaan, a
varvari podeljeni. Ardenov cilj je bio ujedinjenje Pikta, Atakota, kota i Saksonaca
u veliku jedinstvenu armiju, ali suoio se sa nepremostivim preprekama. Nije bilo
strategije. Arden je razumeo potrebu za planiranjem poto je iveo meu
Rimljanima, ali imao je tekoa da je predstavi svom narodu. Za njih je vreme
imalo krunu putanju. ivot smatraju veoma kratkim.
Prilino besciljno postojanje.

Nije besciljno. ive za danas ne razmiljajui o sutranjici. To nije neprijatan

nain ivota. Sreu vrednuju na osnovu oseanja a ne dostignua. Domovi su im
grublji nego kue za siromane u Rimu, nemaju dobrih kupatila, gruba odea iritira
kou, jedu jednostavnu hranu, misli im slobodno lutaju, u trpezariji bi radije videli
kravu nego aristokratu. Ipak, zato u Tiranenu ima vie smeha nego u Petrijani ili
rimskoj kui senatora Valensa? Nemaju mnogo pa se manje brinu kako da to
sauvaju. Manje su podloni grenoj oholosti poto imaju malo stvari na koje su
ponosni.
Valerija je sigurno eznula za rimskom udobnou...
Varvarsko okruenje je otupelo i nae brige. Nikada pre nisam videla toliko
cvea i ptica kao tog leta. Uivala sam u kii koja nas je osuivala na boravak u
zatvorenom prostoru i u suncu pod kojim snio lutali poljima. Valerija je gotovo
svakog dana jahala novu, poklonjenu kobilu. Brisa ju je uila gaanju lukom i
strelom. Ratnica je uzela gospu pod svoje okrilje. Uspostavila je s njom blizak
odnos za koji nije znala jo od smrti svoje brae. Valerija je nauila jo keltskog a
Brisa neto latinskog. Toliko smo zavisile od otmiara da smo razvile udnu
naklonost prema njima proizalu iz prirodnog potinjavanja deteta roditelju, roba
gospodaru ili legionara centurionu. Jo uvek smo oekivale spasenje i povratak,
naravno, pa smo boravak u Kaledoniji smatrali privremenim. Sve je podsealo na
san.
Varvari su prema vama bili ljubazni?
Ponaali su se kao i drugi ljudi. Neki su bili ljubazni, neki vulgarni. Niko nas
nije maltretirao sem Ase. Ona nije podnosila Valeriju, stalno je izvodila sitne
pakosti. Jednom je postavila iak ispod sedla, pa ju je konj zbacio. Kuka bi sipala
so u med ili sire u vino. Bavila se sitnim pakostima i krupnim ogovaranjem.
Valerija je to teko podnosila, ali njeni protesti nisu popravili stvar.
Zbog ega ju je Asa mrzela?
Volela je Ardena. On je, meutim, u potpunosti zanemario njeno postojanje.
Bio je zaslepljen Valerijom. Ona je znala za to. Malecka je jo od malena umela da
manipulie ljudima i isteruje svoje. Flertovala je s njim, naporedo sa isticanjem
brane estitosti. Uivala je u njegovim patnjama pravei se da ih ne primeuje.
Naloio je svima da je ostave na miru, pa se oseao obaveznim da i sam tako
postupi, bojei se da e oskrnavljena izgubiti na vrednosti kao talac. Ipak, muio
se. Iako je mrzeo Rim, smatrao ju je egzotinom, privlanijom od kaledonijskih
ena. Mislim da je teio Rimu s istom energijom s kojom je hteo da ga razori:
mrnja i oaranost su delom poticali iz svesti o inferiornosti. Nije bila ravnoduna
prema njemu to je dodatno pogoralo stvar. Pokuavala je to da sakrije, ali
neuspeno. Svi su znali.
Bio joj je blii po godinama od mua.
Bio je zgodan, smeo i dominantan. Svaka ena bi osetila marce prolazei kraj
njega. Pripadali su jedno drugom, kao polovine podeljenog novia. Ako
zanemarimo politiku, bio je u dovoljnoj meri Rimljanin da je mogao da shvati njen
svet, a ona je bila dovoljno divlja da razume njegov. Ipak su se drali podalje jedno
od drugog kao da e sagoreti ako se dodirnu. Oboje iu bili opsednuti strau to je
zabrinulo ratnike. Savetovali su ga da odvue rimsku lisicu u krevet ili da je se
zauvek rei.
ta si joj ti savetovala?
Da ostane verna Marku, naravno. Ali kako njega nije bilo, i kako niko nije

dolazio, videla sam u kakvoj je nedoumici. Svake veeri bismo obilazile palisade i
posmatrale okolinu u potrazi za spasiocima. Ona zapravo nikad nije ni bila u
braku; njen mu je bio nepristupaan ovek. Varvarin je bio stalno pokraj nje.
Savetovala sam je da ostane verna dunosti, ali kriom sam se pitala gde je njena
srea? Otila sam Kalinu.
Kakav li je to susret bio? Hrianka i keltski mistik.
I ranije smo razgovarali. Bojao se mog boga zato to se ja nisam plaila
njegovih. Rekla sam mu da su stari bogovi mrtvi i da e i sam to uvideti ako pokua
da napadne Zid. Rim uiva zatitu Isusa kog je nekada raspeo. Moja upozorenja su
ga onespokojila. Razumeo je rtvovanje ljudi bogu, ali rtvovanje boga ljudima - u
to je, govorio je, bilo gotovo nemogue poverovati. Kako ljudi mogu poi za takvim
besmislicama? Zatim sam mu opisala kako su hrianski muenici zauzvrat
rtvovali sebe. Bio je oaran Rimom koji je jedva mogao da pojmi, a ja sam se
zanimala za travke i korenje kojima je terao bolesti i leio rane.
Sprijateljili ste se?
Savija se nasmejala. Nadala sam se da me tako nee rtvovati!
Osmehnuo sam se. Nisam prvi mukarac kojim Savija manipulie. ta je
predloio Ardenu i Valeriji?
Proslava nove godine organizuje se odmah poto lie opadne s drvea. Kelti
raunaju novu godinu od kraja etve i poetka zime; zovu je Samhain. Veruju da se
te noi bude duhovi predaka da bi hodali s njima i da festival daruje udne moi i
retke slobode. Centralni dogaaj je ritual plodnosti u kojem uestvuju dva keltska
boanstva - muko Dagda i ensko Morigana. Svake godine, za tu ulogu se biraju
drugi mukarac i druga ena. Kalin izvlai dobitnike.
Odluio je da izabere Ardena i Valeriju.
Rekao je da ta no pripada onom a ne ovom svetu, da je ono to se moe
dogoditi izmeu njih na Samhain u rukama bogova, van domaaja ljudi.

XXXI

amhain je bila prva no zime, kraj i poetak keltske godine, i zato no van
normalnog vremenskog ciklusa. Svet bi stao, mrtvi bi ustali da igraju po uskim i
dubokim dolinama, stvarnost bi postala san. Valerija nije ni sanjala da e tako dugo
ostati u Tiranenu, niti da e poprimiti toliko od tog sveta.
Dugo severnjako leto prolo je bez ijedne vesti o spasenju. Provodila je dane ekajui
zakasneli sumrak i odlazak na spavanje. Zora bi se zarumenela na istoku iako se zvezdani
tokovi ne bi estito ni obrnuli. inilo se kao da se no nekako ukida. Stoka se gojila, usevi
sazrevali, klan je na vrhuncu leta proslavio svetkovinu boga Luga Viestruko Nadarenog.
Valerija nikada nije provodila toliko vremena napolju. Navikla se na vremenske prilike i
krepila se mirisom mora i sena. Jahala je, druila se, etala, tkala, ekala i nauila vetine
koje patriciji nikad ne naue u Rimu. Bivstvovala je u bezbrinom zatvorenitvu liena
prolosti i budunosti. Dok je bila zatoena, najvei deo svakodnevnih briga je nestao,
isprva zbog njene bespomonosti a kasnije zbog oklevanja da prizna i suoi se sa
konfuznim oseanjima.
Bilo je lake prepustiti se struji.
Noi su postale due, sunce je klizilo ka jugu, i dolo je vreme za etvenu svetkovinu,
skup posveen jesenjoj ravnodnevici. Svi pripadnici klana, od deteta do poglavice,
uestvovali su u velikoj etvi - ni zarobljene Rimljanke nisu bile poteene ove obaveze.
U zoru, Valerija i Savija su se nale sa ostalim enama na obodu itnog polja. Na
ramenima su nosile vree a za pojas kone meine sa izvorskom vodom. Zaule su bubanj i
flautu, razlegla se pesma.
Stroj ena je zaao u polje. Ispruile su ruke kidajui zrelo, otro klasje obamrlim
prstima. Kroz prstenje od sjajnog metala, zrna itarica su kao novii padala u vree
proizvodei prijatno utanje. Ljuljale su se tokom rada, igrajui lagani ples u plavim, utim
i crvenim tunikama. Kretale su se poljima kao areno jato ptica pevaica. Mukarci su ili
za njima u liniji, ritmiki zamahujui srpovima sekui stabljike za zimsku slamu i seno.
Mievi su beali iz strnjika, a odozgo su ih posmatrali i lovili sokolovi.
Valerija je prvi put njela hleb koji e jesti. ene su u podne zasele u hladovinu,
avrljajui i jedui hranu koju su iz koliba donela najmlaa deca. Rad ju je nainio delom
drutva. Uivala je u nepoznatoj i novoj druini, stvorenoj zajednikim naporom. Kraj dana
je doekala sa utrnulim i izranavljenim rukama, ukoenim leima i bolnim stopalima, ali
uprkos tome, osetila je kako joj stomak ispunjava prijatno oseanje kad je vreu sa
zrnevljem ispustila kroz rupu na skladitu. Potraila je Brisu da s njom podeli veselo
raspoloenje.
To je za tebe novina, gunala je ratnica, masirajui stopala. anjem od kad sam
prohodala. Radije bih vebala gaanje lukom i strelom.
Zajedniki rad je zapanjujui oseaj. Rim je pretrpan to onemoguuje zbliavanje s
nekim.

Govori besmislice.
Gradovi su ponekad takvi.
Nikad nisam bila u gradu, a ako je suditi po tvom opisu, ne alim za tim.
Valerija je jela kao vuk, ali nije dobijala na teini. Koa joj je poprimila, ovde
uobiajenu, ali inae skandaloznu smeu boju; organizam joj je ovrsnuo. Primeivala je
stvari koje ranije nije opaala: krivinu u travi ibanoj vetrom koja je znaila prestanak kie i
nailazak sunca, zatim progresivnu seobu ptica, gustinu rose, dvostruki polumesec dubljeg
traga u blatu, utanje kie po slami. Arden ju je posle etve poveo na jahanje po visoravni
ibanoj vetrovima koji na vrhovima nisu ostavili nita sem golih stena s kojih se nizbrdo
sputao liaj kao prosuta boja. Sa uzvisina se pruao beskrajan pogled, ali Zid nigde nije
mogao da se vidi! Zatim ju je vodio dole, u uske senovite doline na pecanje. Uhvatila je
nekoliko riba, sjajne krljuti i razigranih miia.
Nijednom je nije dodirnuo, ali nije skidao pogled s nje.
Bila je opsednuta njime.
Brisa je nastavljala sa lekcijama iz gaanja. Vrhovi Valerijimh prstiju ogrubeli su od
povlaenja struna na luk. Gaala je dovoljno dobro da pogodi metu. Jednom je na livadi
njena suparnica Asa spustila korpu od prua na zemlju. Valerija ju je impulsivno probola
strelom i zakucala korpu za zemlju nateravi muiteljicu da poskoi. Rimljanka nije rekla ni
re, ali poruka je bila dovoljno jasna. Postala je opasna.
Asini napadi su prestali.
U brdskoj utvrdi, Valerija je tkala tartan6 na klanovskim razbojima i menjala recepte sa
tamniarkama. Nou je sluala sage o bogovima i herojima, a ona im je priala o Herkulu i
Odiseju i Jupiterovom panteonu.
Za vreme etvene svetkovine, ivotinje su dolazile sa udaljenih panjaka u zimske tale.
Povre je kiseljeno a meso soljeno. Voe je ostavljano u iroke buradi. Novo pivo je vrilo u
bavama koje su mirisale na slad i jeam. No je savladavala dan, stigli su prvi mrazevi i
otar vetar, a lie je padalo s drvea kao kia. Ovde je dah zime bio dublji i postojaniji
nego u Italiji. Spremala se na nailazak otre zime oajniki se nadajui spasenju. Doao je i
kraj jeseni i poetak zime, Samhain - vreme kada mrtvi ustaju a kraljevi vilenjaka
iskrsavaju iz svojih mogila - kada klan proslavlja Novu godinu.
Klanska lutrija joj je dodelila centralnu ulogu na sveanosti.
Svaka devojka je, po Kalinovom nareenju, isplela razliito obojenu kianku. Brisa je
nauila Valeriju ivopisnom keltskom dizajnu sa mnogo afrona i kobalta. Dok su tkale,
Rimljanka je priznala sebi da se samo formalno moe smatrati zatvorenicom; mogla je da
odjae kad god je htela okvirno znajui gde se nalazi Zid. Ipak, injenica da je Mark nije
spasao, ciklus godinjih doba i interesovanje za Ardena udruili su se spreavajui je u toj
nameri.
Jo uvek je prikupljala podatke o Keltima!
Jo uvek je eznula za otmiarem.
Njen venac je odnet sa ostalim u pokrivenoj korpi od prua.
Tri noi pre Samhaina, Kalin je stao pred klan da izabere enu koja e igrati ulogu dobre
i strane Morigane. Izvukao je Valeriju.
Iz gomile se podigao zbunjeni amor.
Ona ne veruje u boginju koju predstavlja! protestovala je Asa.

Tartan - kotsko areno karirano sukno, sa karakteristinim uzorkom za svaki klan

Kako Rimljanka moe igrati Kelta? dodao je Luka.

Kalin je s razumevanjem sluao zamerke. Valerija je bila uasnuta izborom; planirala je
da ceremoniju posmatra iz najdublje senke! Zato je sudbina njoj dodelila sredinju ulogu?
Pogledala je sluavku. Savija je izbegavala da je pogleda u oi.
Boginja je vodila moju ruku, rekao je Kalin. Ove godine, iz nama neznanih razloga,
Morigana je odluila da je igrom predstavi Rimljanka.
Valerija nije imala kud. Novoukazana poast izdvojila ju je od okoline taman kad je
poela da se uklapa. Plaila se da se ne obruka na paganskom festivalu ili da ne podstakne
neiju ljubomoru.
Brisa je pokuala da je razuveri. Morigana e te zaposesti i voditi. Ukazuje ti ovu ast
zbog vepra.
Mora mi rei ta da radim!
Pitaj boginju.
Tebe pitam!
Smiri se. Doi u vee pre Samhaina pa emo raspraviti stvar.
Brisa je dola u obeano vreme i zatekla Valeriju kako zabrinuto elja kosu pred
ogledalom od uglaane bronze.
Ne elim da igram tu ulogu, Brisa.
Kalin veruje da si dodirnuta magijom. udno je, kao to je Asa primetila, to je boginja
ba tebe izabrala. Moda eli da razume kaledonijske obiaje, ako se ikad vrati na tvoj
zid.
Vratiu se! Uskoro! Moram to uiniti.
Ipak, da li e?
Valerija vie nije bila tako sigurna. Tiranen je bio sirovo mesto: sobe hladnije, dvorite
blatnjavo, hrana jednostavnija, razgovori manje duhoviti i prostiji. Nedostajale su joj mnoge
stvari. Ipak, spali su i svi okovi koji su je sputavali u preanjem ivotu. Oseala se
sjobodnom kao nikad pre. ena je ovde imala ravnopravniji poloaj. ivot je bio manje
proraunat. Prijateljstvo jednostavnije. Zadovoljstvo bre. Brige manje komplikovane. Ali
to ipak nije bila ona. Da li je ba tako?
Sluaj. Brisa je drala paljivo odabranu i uglaanu jabuku. Da bi crpla iz
Moriganine magije, potrebno ti je voe bogova. Zaseci je bodeom da bi otkrila budunost.
Budunost? Za nju sam ve platila u Londinijumu, malo toga se obistinilo.
Budunosti ponekad treba vremena. Prerei je.
Valerija se, oklevajui, dala na posao.
Ne tako! Unakrst, celom otricom.
Zasekla ju je horizontalno, kako joj je reeno. Brisa je pokazala na petokraku zvezdu u
sreditu raspolovljene jabuke. Evo zemaljskog voa u kojem se odraavaju zvezde. To je
jo jedan znak da su sve stvari povezane. Vidi li to?
Da.
Zagrizi je posmatrajui ogledalo. Legenda kae da e preko ramena videti sliku
budueg mua.
Budueg mua?
To je keltski obiaj.
Brisa, ja imam mua.
Zato okleva? Zagrizi.
Valerija je prinela jabuku usnama. U ogledalu nije bilo nikog sem nje i ratnice, naravno.
Marka nije bilo, kao ni itavog leta. Nema mua. Zar je boginja to htela da kae? Zagrizla
je. Nita ne vidim.

Progutaj je.
Posluala je. Voe je bilo jedro i slatko. Zatvorila je oi pokuavajui da dozove lik
supruga, vojnika. Na svoje iznenaenje, dobila je nejasnu Markovu sliku. Seala se
njegovog tupog prisustva vie nego njega samog. To je bilo udno...
Valerija? Bio je to muki glas.
Usplahireno je otvorila oi.
U ogledalu je videla neiji lik, ali to nije bio Rimljanin. Nervozno se promekoljila u
stolici.
Arden.
Zaustio je neto da kae, ali zaustavio se suoen sa njenim zabezeknutim izrazom.
Primetio je kako dri neto sjajno u ruci.
Nisam hteo da vas iznenadim, rekao je, delujui krajnje zbunjeno. Doao sam da
razgovaram o Samhain. Za klan je veoma vano da sve proe kako treba. Kako se osea?
Valerija se uzbueno okrenula.
Brisa je tiho progovorila. Sve je u redu, Ardene Karatake. Valerija e dobro odigrati
svoju ulogu. Idi sad, uradio si ta je trebalo. Videemo se kod vatre.
Valerija nije htela da pogleda za njim. Ispustila je ono to je drala, zagrienu polovinu
jabuke. Otkotrljala se ispod stoliice.
Brzo je nestao.
Videla sam njega, proaptala je Valerija.
Videla si ono to je Morigana elela da vidi.
Trebalo je da se svetkovina odri u pono na panjacima ispod tvrave. Za to vreme,
legije mrtvih e biti na banketu u Velikoj kui, jer te noi dolaze iz carstva Tirnan Oga da
obeduju kao da su jo uvek ivi. ekaju ih posluavnici od hrastovine, noevi i kalajski
pehari postavljeni u urednim redovima. Pehari su puni mleka a posluavnici jabuka i
snopova jema. Klupe su prazne, senke duboke. Ako mrtvi zaista dou - u jedinstvenoj noi
izmeu prolosti i budunosti u kojoj vreme gubi smisao i u kojoj se moe sagledati
budunost - oni e se gostiti u Tiranenu ostavljajui ive, koji igraju na livadama, na miru.
Klan je napustio tvravu u povorci, silazei ka velikoj lomai koja e im obezbediti
sigurnost. Svaki trei ovek je nosio baklju, a ovaj svetlosni mar je podsetio Valeriju na
njeno nepojmljivo davno obavljeno venanje. Kako su dva sveta bila razliita, a u osnovi
slina! Umesto ukoenih konjanika du puta, prolazili su kraj svetiljki od roga postavljenih
na stubove; svaka od njih je bila izrezbarena u obliku lica, veselog ili stranog. Svee su ih
osvetljavale jezivim sjajem. Niz svetiljki je liio na roj narandastih svitaca ili viticu
usijanih lososovih jaja.
ta ove prikaze predstavljaju? pitala je Valerija Brisu dok su hodale zajedno. Ispred
njih, Savija se usput krstila.
Lampe su noas nai straari, osvetljavaju nam put do Samhaina i teraju lutajue
duhove. Zadatak im je da nas sreno dovedu do sledee godine koja dolazi u zoru, kada
stara vetica Kaileah udara po tlu ekiem, nakon ega ono postaje tvrdo od mraza.
Mi Rimljani verujemo da godina poinje u prolee.
Kelti veruju da prolee poinje trijumfom zime. Smrt je neophodan preludij roenja,
kao to je tama vesnik dolazeeg sunca.
Te noi je stegao mraz. Na nebu se uzdizao pun mesec i njegova svetlost je isticala
oblike okolnih brda. Veliko drvee je dizalo ogromne, svijene grane ka nebu; svet su
napustile sve boje. Valerija je zavolela umu, ali ove noi je zamiljala lutajue duhove

izmeu stabala i zjapee stenovite dolmene7 iz kojih kuljaju horde ubijenih ratnika. Starice
e se ponovo roditi kao mlade device. Svi e krenuti preko istina ka maglom prekrivenoj
tvravi na brdu, gde e zauzeti mesta za stolom da se ove noi goste u svetu ivih.
Stresla se i obavila ogrta vre oko sebe titei se od hladnoe.
Kelti su marirajui pevali kienu pripovest o legendarnom poglavici koji je hteo zlato
zmaja Brengata i kraljici ratnici koju je izbavio iz zmajevog legla. Zatim pesmu zahvalnicu
bogovima koji su klanu darovali jo jednu godinu, jo jednu etvu, jo jedan ivotni ciklus.
Usledila je vesela pesma o devici Roveni, tako lepoj i izazovnoj da je namagarila tri
oveka, poklonivi ljubav etvrtom.
Na istini se uzdizala ogromna gomila drveta, spremna lomaa. Procesija je okruila
lomau, svi su stali i pogledali na brdo i Tiranen. Gurn je na svetkovini Luga prestao da
bude deak i postao mukarac; to ga je sa etrnaest godina inilo najmlaim ratnikom u
klanu. Zbog toga je ostao u utvrdi, gledajui odozgo na njih. Polagao je test mladalake
hrabrosti, u sluaju bliskog susreta sa duhovima. Na dogovoreni znak, uputio se ka praznoj
Velikoj kui; dlake su mu se kostreile na vratu i zebao je od neobine hladnoe. Vatra je
plamsala odajui nedovoljno toplote, senke su plesale po visokoj tavanici. Uronio je baklju
u plamen ognjita i s olakanjem jurnuo iz naputene brdske tvrave ka saplemenicima u
podnoju. Posmatrali su kako plamen deakove baklje opisuje zlatni filigran na crnoj
pozadini noi, to ih je podsetilo na najlepa dela keltskih zanatlija. Mladi je upao u njihov
krug, zadihan i s pobedonosnim izrazom na licu. Mlada Alita ga je ve gutala poudnim
pogledom. Gurnuo je baklju u osnovu drvene piramide i vatra se rasplamsala popevi se
zaas do vrha.
itav klan je podigao ruke i zapevao pesrnu o odlazeem i dolazeem suncu dok su
plamenovi lizali hladno nebo.
Ponovo je zavladala tiina. Kelti su napeto ekali dok ih je s jedne strane prijila vatra a
sa druge ujedala nastupajua zima. Krug se rastavio proputajui Kalina. Druid je spustio
kapuljau, oi su mu plamtele, a u rukama je nosio uzdrhtalu ivotinju.
Bila je to ovca, crna kao zimska no.
Druid je stao usred kruga, a iza njega je urlao plamtei stub bacajui silne varnice. Lice
mu se kupalo u znoju; zagrmeo je dubokim i postojanim glasom. Ko govori u ime klana
Karataka, plemena Atakoti iz kaledonijske alijanse?
Ja! odgovorio je Arden. Stajao je uspravno, s maem o pojasu, zabaenog ogrtaa,
zaeljane kose i otvorene tunike sa zlatnom ogrlicom oko vrata. Ja sam poglavica ovog
klana, potvren u borbi i izabran glasovima svih.
Da li tvoj klan ceni ono to im daju bogovi ume i vode, poglavico Karatake? Da li u
srcima gaje poniznost i zahvalnost?
Klan se zahvaljuje dobrom bogu Dagdi, poznavaocu svih vetina i svaijeg srca,
davaocu etve bez ije pomoi ne bismo preiveli predstojeu zimu.
Ko govori u ime velikog boga Dagde?
Ja, odgovorio je Arden.
Da li e bog prihvatiti rtvu Kaledonjana?
Bog je zahteva, bog je trai.
Kalin je zaprepaujuom snagom podigao uzdrhtalu ovcu iznad glave. Kelti su
odgovorili klicanjem. Druid je spustio ivotinju u suvu travu kraj svojih nogu. Blesnuo je
zlatni bode.
Prihvati neto od blaga kojim si nas obdario, Dagda! Otrica je prodrla u telo rtve;
7

Megalitski spomenik

ovca se ritnula i umirila. Iz nje je izronio okrvavljeni no. Kalin je okrenuo ivotinju i
preciznim pokretom joj prerezao vrat. Lagano je obiao oko vatre opisujui pravilan krvavi
krug.
Stigao je na polazite i bacio leinu u vatru.
Gomila je odgovorila monim urlikom. Dagdi i svim bogovima!
Otar miris upaljene vune i mesa oznaio je poetak ceremonije.
Plemenici su peharima zahvatali kiselkasto-slatku medovinu iz kazana; inije od ljudske
lobanje ile su od usta do usta. Pilo se vino, kupljeno ili ukradeno od Rimljana. Toilo se
pivo iz hrastovih buradi. Otkrivene su jame i meso izvaeno iz pueeg lia. Prasetina i
govedina su nabadane na noeve, a masni ostaci ieni vruim hlebom. Bilo je svee
ubranih jabuka, kasnog jesenjeg zelenia i medenih kolaa. Sve je prodirano pod
meseinom, zvezdama i iskrama gigantske vatre. Smeh je tvorio bele oblake u noi.
Povremeno bi neki pogled odlutao ka tvravi na brdu i mranoj gozbi koja se tamo odvijala.
Arden je izbegavao Valeriju, ali stalno ju je posmatrao: dok jede s ostalima, dok dobija
poljubac u obraz ili veselo odgovara na uvredu dobijenu na raun svog rimskog porekla.
Kretala se obavijena tihom aurom kao boginja koju e predstavljati. ta je mislila o njima, u
dubini srca? ta e uiniti kad njen mu bude doao po nju, to se jednom mora dogoditi?
Nije se odvajala od ae. Nauila sam da cenim medovinu i pivo, priznala je Valerija
Saviji, motrei Ardena ispod oka.
Ne pij mnogo da ne zaboravi ko si.
Svetkovina je odmakla. Brisa je prila Valeriji dodirnuvi je po ruci. Dolo je vreme da
se udalji od bune gomile. Ardena nigde nije bilo. Veselje i gozba su se nastavili u
njihovom odsustvu. Na vatru je baeno jo cepanica. Konano se oglasio dugi potmuli zov
roga koji je odjekivao preko panjaka. Pripito mnotvo je umuklo.
Kalinov glas je odjeknuo iz mraka. Napraviti mesta dobrom bogu Dagdi!
Oglasila se muzika, udarci bubnjeva i piska gajdi; mukarci i ene su trupkali nogama
njiui se u njenom ritmu. U tami se pojavio jelen s raskonim rogovima, njukom, ramena
pokrivenih nabranom jelenskom koom. Bio je to dvonogi jelen, ovek ali ipak drugaiji od
oveka, brz i snaan. Poskakivao je, zaustavio se, oklevajui je poao napred, opet se
zaustavio - podigao je glavu, prepoznao je vatru i klan s kojim se susretao svake godine nastavio je sa poskakivanjem. Iz proreza na glavi posmatrale su ih plave ljudske oi. udno
bie je ljuljalo rogovima gore-dole kao jelen u teranju.
Traio je drubenicu.
Dagda! zaorio se pokli iz mnotva grla. Gospodar svih bogova
Jelen je igrao oko vatre, obiavi je tri puta. Rog se ponovo oglasio.
Morigana, vladarka konja, slobodno luta panjacima, povikala je Brisa. Evo je,
prilazi vatrenom krugu!
Boginja je nahrupila u krug kao da je gurnuta, zaustavivi se nadomak plamenova.
Boginja konja se osvrtala oko sebe kao da je zbunjena i omamljena. Uistinu je bila i jedno i
drugo. Imala je konjsku glavu i dugu, razigranu grivu. Nije imala ogrta ve laku haljinu sa
izrezom, pa se svako mogao diviti njenoj boanstvenoj figuri. Vitke, miiave noge
ocrtavale su se u odsjaju gigantske vatre. Zlatan pojas je krasio njen vitki struk, a krajevi su
visili padajui u tamni procep izmeu vrstih butina. Boginja-poni je trala tamo-amo.
Pokuala je da pobegne, ali u tome ju je spreavala nasmejana gomila. Odustala je od tog
nauma i zaigrala lako i bezbrino kao drebica oko plamenog tornja. Rogati jelen ju je
pratio zaostajui pola kruga; bubnjevi su bre udarali a gajde zavijale bliei se nekoj vrsti
klimaksa.
Morigana, vladarka konja! Njen trbuh obeava dolazak prolea!

Boginja je, beei od odluujueg dogaaja posle kojeg nema povratka, nastavila da
skakue. Ponekad bi zastala, dozvoljavajui Dagdi da joj se priblii, da bi onda ponovo
zaplesala. Igrali su okolo. Dagda je hitao i zaostajao glumei nestrpljenje, a Morigana se
izvijala otkrivajui vitke butine. Znojili su se, zagrejani od napora dok ih je nona
sveina hladila.
Bubnjevi su, potpomognuti trupkanjem i pljeskanjem, tvorili buku slinu zagluujuoj
grmljavini. Ritam se ubrzavao a Dagda pribliavao boginji ija plodnost je u novoj godini
imala doneti klanu svetlost i hranu. Kretala se sve sporije usled iscrpljenosti. Ponekad bi se
osvrnula ka uzbuenom jelenu. Pokreti su joj postali teniji i zavodljiviji. Poistovetila se sa
kostimom. Ljuljala je bokovima u ritmu muzike i skakutala bosa po vatrom oprljenoj travi.
Znojem natopljena tunika isticala je iljate bradavice i neopisivu geometriju bedara. Mono
miije je igralo na jelenovim obnaenim rukama, a ogrlica od kosti tresla mu se o vratu u
ritmu bubnjeva.
Uhvati je, dobri boe! Obezbedi nam kraj zime!
Jo uvek mu je izmicala. Izgledalo je da se napeti ples nikada nee okonati.
Dagda se iznenada zaustavio, unuo i okrenuo; skakutao je oko vatre u obrnutom
smeru. Naleteo je na iznenaenu i zbunjenu Moriganu pre no to je shvatila da je promenio
pravac. Zgrabio ju je, i zaigrali su krunim, omamljujuim pokretima. Posmatrai su videli
dve ivotinje priljubljenih njuki. Rogovi jelena su kao grane golog drveta sezale ka
mesecu. Uhvatio ju je! Da li mu je dozvolila da je uhvati? Boginja se iscrpljeno zateturala,
jelen ju je podigao u naruje i konjska glava je pala na zemlju. Valerija se susrela sa
njegovim zamagljenim, blagim pogledom.
Kelti su zaurlali.
Jelen je pojurio u tamu, nosei je u rukama.
Savija je zaplakala.
Ardenov konj je ekao. Odbacio je masku i rogovi su se zakotrljali po panjaku. Podigao
je Valeriju u sedlo i skoio iza nje. Preuzmimo na dom od mrtvih, proaptao je. Pohitali
su uz liniju groteksnih treperavih svetiljki dok se mesec bojio u narandasto hitajui ka
zapadu. Ostatak klana je sa panjaka u podnoju posmatrao konja kako galopira zavojitom
svetlosnom trakom, sve dok konano nije nestao u tvravi.
Tiranen je bio tih i mraan. Arden je skliznuo s konja i prihvatio Valeriju. vrsto ju je
drao hodajui po smrznutom blatu. Hitao je ka Velikoj kui gde su se gostili mrtvi. Buno
je otvorio vrata sa samopouzdanjem najmonijeg boanstva. Sa zadovoljstvom je video da u
peharima nema mleka i da su jabuke i jeam nestali sa posluavnika. Preci su zadovoljeni.
Duhovi su otili.
Doneo ju je do ognjita i izmom ugurao novu cepanicu u vatru. Proao je kroz
tapiseriju s krilatim pticama do odaje koju nikada ranije nije videla.
Tu su bile zavojite otre stepenice, sa ogradom u obliku zmije, koje su vodile do
platforme za spavanje. S malenih prozora pucao je pogled na vresita i zvezdama obasjane
srebrne planine. Valerija se ljuljala u njegovom naruju ne znajui da li je boginja ili
smrtnica, iva ili mrtva, da li je budna ili sanja. Arden ju je poloio u postelju na gomilu
medveeg i lisijeg krzna, zatvorio je vrata i podloio vatru u ognjitu. Zbunjeno ga je
posmatrala, znala je samo da mora dobiti Dagdine ruke, grudi i srce.
Kleknuo je i proaptao. Sruimo Zid, Valerija.
Uhvatio ju je za ruku i neno skinuo srebrni venani prsten sa znakom Fortune, boginje
sree. Zaboravila je na njega. Pokazao joj je bro sa vodenim konjicem, koji je davno
izgubila u umi. uvam ga od naeg prvog susreta. Na Samhain emo ih spojiti u zlatnom
peharu.

Prsten i bro su zazvonili udarivi o dno pehara.

Drhtala je. Ne znam gde sam. Ni ko sam.
Ti si jedna od nas.
Priao joj je, topao i usplamteo od elje, poljubio ju je neno, kao niko pre njega.
Iskazao je udesnu nenost umesto divljeg zverinjeg ara; razumeo ju je i obasuo nenim
milovanjima, poljupcima i kaskadom umirujuih rei. Topila se iznutra.
Bila je lepa no to je mogao da zamisli. Divio se njenim uzdignutim i punim grudima,
ruiastim bradavicama, zaobljenim bokovima koji su ga podseali na krivine uglaane
jabuke koju je nedavno ispustila iz ruke.
Telo mu je bilo vrelo i vrsto kao sandalovo drvo, i dok su nastavljali da se ljube, rasla
je njegova strast i elja za njom.
Otvorila mu se kao cvet.
Bogovi su se spojili i kriknuli u asu kad je mesec na zalasku poslao poslednje zrake
kroz navuene kapke. Istok se zarumeneo obeanjem, a poslednja groteskna lampa u
svetlosnom nizu titrajui se ugasila.
Nova godina je stigla.

XXXII

alerija se probudila sredinom popodneva u bitno drugaijem svetu, punom

obnovljene magije. Protegla je sanjivo telo nasred toplog krznom obloenog
gnezda. Oseala se umorno, namireno i oputeno. Plovila je na talasima
zadovoljstva, praenog neobinom kombinacijom iscrpljenosti i ispunjenja! Nije ni znala da
tako moe da se osea. Bia su im se burno spojila, svaki nerv je plamteo, i leala je u
vlanom i blistavom svanuu uivajui u plodovima silne i divotne oluje.
Vodila je ljubav sa Ardenom dobar deo jutra pre no to su iscrpljeni pali u san. U
jednom trenutku se probudio, neno je poljubio i otiao za neodlonim poslom. Ostala je da
lei okruena ljuturom vreline i mousa, mekoljila se, sanjajui umske bogove, zdepasti
mesec i sjajne zvezde zimske noi. Probudila se kao posle arolije. Samhain je bio stvarno
magino iskustvo!
Setila se ko je i gde je pa je zadovoljstvo izbledelo pod naletom krivice.
Izdala je mua.
Sve se okrenulo naopako. Zaljubila se u oveka koga je nekada smatrala opasnim i
neotesanim varvarinom, nepojmljivo drugaijem od mukarca zbog kog je proputovala vie
od hiljadu i po kilometara. U ovom zdanju od brvana oseala se vie kod kue nego u
zapovednikovom domu, koji je podseao na Rim. U divljini je uivala vie slobode i
autoriteta, nego u civilizaciji. U siromanom plemenu je stekla vie moi nego u Rimskom
carstvu. Prihvatila je sve od ega je nekada zazirala postavi srenija no ikad.
Kako ivot zna biti udesan!
Strahovala je od susreta sa Savijom. Slukinja e joj nesumnjivo itati lekcije o
hrianskoj ideji greha.
Gde je Arden? Najednom se osetila usamljenom usred lavine sumnji. Zbog ega ju je
ostavio kao Mark? Zar tako postupaju svi mukarci? I zbog ega joj je srce tako naglo i
jadno zbunjeno? Kakvu kaznu su joj bogovi namenili?
Ustala je, puna nemira i zlih slutnji. Znala je da je neto polo po zlu. Nije smela da
plee kao keltska boginja, bez obzira na to kako je uzbuujue to moglo biti. Bilo je
pogreno lei u postelju Ardena Karataka, zakletog neprijatelja Rima. Ipak je uivala u
seanjima na njegove as nene, as snane zagrljaje.
S Markom nikada nije spoznala strast i ekstazu kakvu je osetila s Ardenom. Mutilo joj
se u glavi i od same pomisli na prethodno vee. Da li je najlepi trenutak njenog ivota bio
greka? Ili predskazanje budue sree?
ta ako zatrudni, na ovom skrovitom mestu, daleko od mua?
Da li e Mark ikad doi po nju?
Pod pokrivaima je bilo toplo, ali u sobi je bilo hladno. Nebo se pokrilo oblacima. Ve
se smrkavalo i oseala se blizina duge zimske noi. Pogledala je kroz prozor i videla oveka
kako vodi neobine konje ka tvravskom koralu. Ko bi kretao na put krajem godine ili,
tanije, poetkom sledee? S kuhinjskih vatri dizao se dim, ula je vrisku dece i kvocanje

kokoi. Sve je bilo kao i obino a ipak nestvarno, kao da posmatra odraz sveta u ogledalu.
ivot joj se nepovratno izmenio.
Brzo se obukla i pourila niz stepenice. Velika kua je bila spremna za veeru. Valerija
je shvatila koliko je gladna. U Rimu nikada nije bila izrazito gladna, ali to joj se ovde,
uprkos jednostavnoj hrani, stalno deavalo. Nije se promenio samo njen um, ve i telo,
oseaj ukusa i ulo mirisa. Koliko je dezorijentisana, kao da je jo uvek pijana!
Zamalo se sudarila sa Asom. Crvenokosa ratnica ju je posmatrala sa zaviu. Promenio
se Valerijin poloaj u klanu. Predala se poglavici i stekla njegovu mo, pa je Asa
pokazivala bezuslovnu poslunost dresiranog psa. Ovi ljudi znaju samo za ekstreme:
hvalisavi su u pobedi, nemoni u porazu.
Gde je Arden? pitala je Valerija.
U kolibi Saveta sa posetiocima. Nije propustila da je pecne. Tamo niko ne sme da ga
uznemirava.
Koliba Saveta je bila jedna od brojnih okruglih zdanja u tvravi. Koriena je za
sastanke i rasprave koji su zahtevali privatnost. Konji koje je Valerija ugledala sigurno su
pripadali drugom poglavici. Kakav posao su mogli imati u zoru keltske Nove godine?
Saznae od Ardena.
Gde je Savija?
Ko zna? odgovorila je Asa. unja se kao guter od kamena do kamena.
Valerija je navukla ogrta i izala. Nosila je visoke keltske izme iako se glib smrzao.
Kaileah je sino dobro udarila batinom. Pokriva oblaka boje kaljenog gvozda gotovo je
dodirivao krovove. Dahom je pravila kratkovene oblake pare. Potraie sluavku, svoju
drugu majku, i objasnie joj ta se dogodilo. Traila je, nesvesna toga, robinjin blagoslov.
Nije je bilo kod kapija, niti kod bunara. Da nije kod korala? Prila je konjima i videla
sedla novopridolih ivotinja poreana po ogradi. Htela je da ode, ne naavi nikog, kad se
iznenada zaustavila.
Bila su rimska.
Ukrasni novii i ugao pod kojim su rogovi trcali iz koe inili su ih prepoznatljivim.
Konji su doli s one strane Zida.
Srce je preskoilo otkucaj. Da li je Mark tu, da li u ovom asu pregovara o njenoj
slobodi? Da li se zaljubila u Ardena Karataka samo da bi ga napustila nakon plaenog
otkupa?
Napustie ga, naravno, zbog odanosti prema muu!
To e morati da uradi, iako nije htela.
Prila je ogradi korala zagledavi se u konje.
Rzali su, etajui tamo-amo, u strahu da e krenuti na put pre no to se valjano odmore.
Nije htela da ih uznemiri, ve samo da vidi da li moe...
Zna li iji je onaj crni?
Okrenula se. Bila je to Savija, koja je pokrila lice kapuljaom. Prikrala se Valeriji od
pozadi.
Hajde, pogledaj, nagovarala ju je slukinja.
Crni? Da, eno ga, velik i ponosit, uzdignute glave, rairenih nozdrva. Galba!
Da, gospo, Galba. Ili bolje rei, Galbin konj.
Da li je i stariji tribun ovde?
Lii na avolovu inkarnaciju.
ta trai ovde?
Verovatno pregovara o naem osloboenju.
Posle toliko vremena?

Pustie nas pre no to se desi neto gore. Pre no to zaboravimo odakle dolazimo i kuda
idemo.
Valeriji je najedanput bilo loe. Da je tu bio Mark, ne bi znala ta osea. Ovako, zar e
se vratiti na Zid u Galbinoj pratnji...
Zato sad? Zato ba on?
Ne znam. Ali, poto se ovo tie tvoje sudbine, predlaem da uradimo ono to mi robovi
najbolje znamo: da prislukujemo. Iza kolibe je plast sena gde se dve ene mogu sakriti dok
gvirkaju kroz rupu u zidu.
Rupu?
Savija je podigla tap. Napravila sam je im sam videla Galbu kako jae kroz kapiju,
drzak kao imperator i divalj kao vuk.
Vrata su uvala dva rimska konjanika. Valerija ih je prepoznala po dranju. Bili su to
Galbini najodaniji dekurioni. Trei je bio iza kolibe i ubijao se od dosade. Progurale su se
kroz seno, i nije ih video iako su bile na nekoliko koraka od njega.
Iz Savijine pukotine na zemljanom zidu pruao se dobar pogled na Ardena i Galbu.
Sedeli su oko male vatre, sa peharima u rukama. Ponaali su se usiljeno ljubazno kao
saveznici koji nikad nisu bili prijatelji. Iza njih je u irokoj odei sedeo Kalin koji je sluao
svaku re.
Na Rimljaninovim izmama je bilo blata, tunika mu je bila mokra od znoja, to je
svedoilo o napornom i dugom jahanju. Galba je delovao veoma ozbiljno. Arden je imao
slian izraz. Nean i strastven ljubavnik od prethodne veeri ustupio je mesto ratniku. Bio je
nenaoruan, ali napet, budan i ratoboran.
Da li si doao zbog ene? progovorio je Arden ravnim tonom.
Koje ene? Galba je za trenutak zvuao kao da ne zna o kome varvarin govori. A,
znam o kojoj pria. Naravno da nisam.
Arden je zadrao bezizraajni izraz. Ne zaboravite da je ona na talac u sluaju
napada.
Galba je klimnuo. Mark Flavije je u ozbiljnim nevoljama. Ja se pravim da ne znam
nita o njenom kretanju, dok on zazire i od slanja izvidnice. Pati zbog svoje pasivnosti, kao
i zbog neodlunosti da ita preduzme. Koleba se, premilja, krivi mene ignoriui pisma iz
Rima. Kakva je to kukavica! Vojvoda mu je dao dovoljno vremena i uskoro e ga smeniti,
siguran sam u to. Ali dogaaji na kontinentu ukazuju na to da nemamo vie vremena.
Kako to misli?
Hoe da me premeste. U Galiju ili paniju.
Tebe?
To je prefektovo maslo. Nikada mi nije verovao. U tajnosti me krivi za otmicu supruge.
Nikad nije mario za to to sam izgubio etiri dobra vojnika koji su poginuli pokuavajui da
je spasu.
Od otmice koju si tu upriliio, Brasidije.
Na tvoj predlog, Karatake.
Nisi nas upozorio na to da e ta etvorica krenuti za njom.
Slegnuo je ramenima. Nisam ni znao. Pogodilo se da je te noi na kapiji deurao
savesni duplikarijus. Kada pokuaj spasavanja nije uspeo, morao sam da ga kaznim zbog
zanemarivanja dunosti. Glumio sam iznenaenje.
Arden je radoznalo posmatrao tribuna. Okrutnost ti ne pada teko, zar ne? inilo se da
tek sada shvata narav oveka s kojim je godinama saraivao.
Nemam problema sa efikasnou, naroito kad mi na ruku idu ljubomore i strasti
inferiornih osoba. Mark me mrzi zato to sam o voenju Petrijane zaboravio vie no to e

on ikad nauiti. Plai me se i zavidi mi. Pokuava da me se otrese. Prilike se menjaju pa je

vojvoda spreman da ga saslua.
Kakve prilike?
Galba se nagao unazad, uivajui u vestima koje e im saoptiti. Imperator je
bolestan.
Valentinijan? Boluje ve godinu dana.
Sad je nadomak smrti. Podelio je dvor inaugurisanjem svog sina Gracijana na poloaj
koimperatora. Germani vide u tome svoju ansu. Deak je pod uticajem generala koji mu
pune ui besmislicama. Vojska se premeta u Galiju za sluaj invazije ili graanskog rata.
Kako to utie na nas?
Biu premeten zato to deo vojske naputa Britaniju.
Zavladala je tiina. Kalin, koji je dotad bio tako miran da je Valerija pomislila da spava,
namah se uspravio.
Iz kog dela Britanije? pitao je Arden tihim i napetim glasom.
Sa Zida.
Kelti su prevakavali novost. Toliko e rizikovati?
Vojvoda misli da je to ludost, ali zapovednici sa juga su uticajniji pa nee dirati njihove
ljude. Delovi este pobedonosne bie povueni na kontinent. Tome je doprineo i Mark
tvrdei da je svojim ispadom i spaljivanjem gaja umanjio anse za pobunu na severu. ak je
i zatoenitvo svoje ene naveo kao jedan od dokaza stabilnosti! Petrijanska konjica e za
nagradu biti desetkovana i zaduena za kontrolu dvostruko vee duine zida.
Toliko nas potcenjuju?
Zna bolje nego ja da plemena i klanovi nikada nisu saraivali. Rimljani veruju u to da
vas mogu izblefirati dok pitanje nasledstva ne bude bilo reeno. Smatraju vas budalama,
Ardene Karatake.
Arden se jetko nasmejao. Nadam se da ete ih ohrabriti da ostanu u tom uverenju,
tribune.
Neka se nose sa svojim premetajem na kontinent! Nisam vie mlad, suvie sam uloio
da bih napustio Britaniju. Bogova mu. Posvetio sam ivot Britaniji, prolivao krv i znoj i
zauzvrat dobio drugorazrednu ulogu. Pokuao sam da saraujem sa tim prefektom i
zadovoljim njegovu razmaenu kuku, ali oboje su me odbacili. Doe mi da prihvatim
premetaj u Galiju i ostavim Marka Flavija da se suoi sa posledicama svoje gluposti i
ispri u nekoj od vaih figura od prua.
Vie ne spaljujemo ljude, Galba.
teta. Ubedio sam ga da je to va obiaj. Iako bi takva vatra mogla zadovoljiti moja
oseanja, ne bi mi pomogla u postizanju ciljeva. Sluaj me. Carstvo je slabo i razjedinjeno.
Ima ansu kakva se ukazuje jednom u ivotu: da otme Britaniju iz rimskih ruku. Ujedini
plemena, navali na Zid, proi e kao noem kroz sir. Pljakaj sve na ta usput naie,
osvoji Londinijum i proglasi se za kralja.
On je izdajnik! prosiktala je Savija u senu. Valerija je utinula sluavku za rame.
Straar ih nije uo.
Pomoi e nam u tome? pitao je Arden.
Pobrinuu se za to da vam petrijanska konjica ne prui jak otpor.
Arden je dodao ugalj u vatru. ta trai zauzvrat?
Moje malo kraljevstvo, naravno.
Na Zidu?
Juno od njega, u oblasti plemena Brigante. Znam te ljude, spreiu ih da se okrenu
protiv vas, Atakota. Rei u vam kako da potuete legije. elim severnu Britaniju i

etvrtinu zlata koje ete opljakati u Londinijumu.

Ne brine za svoje vojnike?
Oni do kojih mi je stalo ostae sa mnom.
Utihnuli su, razmenjujui poglede. Nuda ih je spojila a iskustvo nagonilo na oprez.
Kako da znamo da govori istinu?
Vesti o imperatoru nisu tajna, kao ni pokreti trupa, rekao je Galba. Pitajte saveznike.
Ispitajte uhode. Potvrdie vam moje rei. Veruj mi, Karatake, nekada sam ti se svom
snagom suprotstavljao. Ali nauio sam da u carstvu najbolji ljudi bivaju zaobieni i
nenagraeni. Prezirem Marka Flavija, prezirem rimsku kurvu koja je dozvolila da je
iskoristi zbog napredovanja. elim da izgradim...
Prestani tako da je zove. Bilo je to jasno upozorenje.
ta kae?
Ne zovi Valeriju kurvom.
Galba je iznenaeno zastao. Zatim se nacerio. A, jasno mi je. Mala lepotica je i tebi
zavrtela mozak. Zato me to ne udi? teta to prvobitan plan otmice skovan pre venanja
nije uspeo. Da si je zaskoio dublje u umi, ne bismo stigli da je spasemo pa ti brani zavet
ne bi stajao na putu.
Valerija se ugrizla za jezik. Galba je sve vreme planirao njenu otmicu? Od poetka je
urovao sa banditima? Naravno! Kelti su samo tako mogli znati gde e je i kada zatei.
Kako bi inae znali da jae konja? Ubedio je Klodija da joj bude jedini pratilac. Da li je i Tit
bio umean?
Bogovi rade na nain neshvatljiv ljudima, rekao je Arden. Da sam je tada oteo, Mark
bi verovatno ostao bez nametenja pa bih se borio s tobom, Galba.
Pravo veli. Ipak, venanje...
Prazni zaveti nemaju snage. Ona ivi s nama.
Tribun je odmahnuo glavom. Dok ne dobije ansu da te izda. Probudi se, ovee!
Spavaj s njom ako eli, ali ne zaboravi da je Rimljanka. Visokorodni patriciji ive od
spletki.
Mislim da se o njoj vie ne moe govoriti kao o Rimljanki.
Naivan si.
Gledaj. Vidi ta mi je dala. Arden je izvadio neto malo iz depa. Valerija se ukoila;
osetila je kako je i Savija isto uinila.
Bio je to njen prsten. Onaj koji joj je Mark dao prve brane noi. Zaboravila je da mu je
dopustila da ga skine za Samhain i stavi u zlatni pehar.
Galba ga je prepoznao. Bogova mu, odvukao si je u postelju, zar ne? Tamo te je
izludela! Da li je dobra koliko i lepa?
Zavei, traka svinjo, ili odavde nee otii iv. Ovo je bila nedvosmislena i
smrtonosna pretnja.
Galba je podigao ruke u gestu lanog izvinjenja. Hteo sam da kaem da je naoita.
Hrabrija je od veine mukaraca.
Koliko mukaraca je zaista hrabro? Tribun je s interesovanjem posmatrao prsten. Ne
zanima me ta e s njom initi. Voleo bih da dobijem ovaj prsten, dobro bi mi doao na
lancu s trofejima. Valerija je ula zveckanje sa Galbinog irokog pojasa.
Ti si jedno kopile, Brasidije.
Ja sam borac za opstanak. Uskoro e upoznati njenu istinsku prirodu. Ne pravi budalu
od sebe.
Ti si budala, Galba. Nikada nisi voleo.
Otkud zna da nisam? Iznenadio ga je tribunov povreen izraz. Ko je, stvarno, znao

neto o Galbinoj prolosti?

Ne znam, sloio se poglavica.
Ali znam da volim tu enu. Galba je prsnuo u smeh. Pretvarao se. Ljubav, ljubav!
Poteno. Hriani samo o njoj priaju.
To je mona sila.
Tako je. Ponovo se nasmejao. Uskoro e joj ubiti mua!
Savija je iskoristila glasan Galbin smeh i odvukla Valeriju dalje od kolibe. Udaljile su se
ostavivi mukarce da veaju do duboko u no.
Svi mukarci su vas izdali i napustili, gospo, besno je aputala robinja. Udali ste se
zbog novca, radi ouvanja oevog poloaja, napustio vas je mu, zavedeni ste, ismejani, i
sada protiv vas kuju zavere.
Gde je Arden kog sam upoznala prole noi? tugovala je Valerija. Naveliko uruje sa
Galbom! Mukarci se slue ljubavlju kao monetom za potkusurivanje!
Savija je uzdahnula. Ko zna ta on misli? Dala si mu prsten?
Stavila sam ga u pehar, samo na trenutak. Da li je prola no bila varka, Savija?
Prolazni dogaaj.
Mislila sam da mi se ivot iz korona izmenio.
Zar isto ne misli svako mlado srce?
Promrmljala je. Ne znam u ta vie da verujem.
Veruj u zakon i dunost, gospodarice. Kada te mukarci iznevere, to se pre ili kasnije
mora dogoditi, ostaje ti samo dunost.
Uunjale su se u svoje odaje. Valerija je prolazila kroz muan period. Ono to je prole
noi izgledalo nezamislivo daleko - Rim! - sa Galbinim dolaskom je buno nahrupilo u njen
ivot. On je izdajnik! Neprijatelj njenog mua! Saveznik njenog ljubavnika! A to Ardena
ini...
Bacila se na postelju. Kome pripada njeno srce?
Kome je odana?
uvaj se onoga kome veruje, rekla joj je gatara u Londinijumu. Veruj onome od koga
zazire. ta to znai? Ko je ko, ko je na ijoj strani?
Nije mogla da zaspi, morila ju je neodlunost. Konano je navukla ogrta i izala
napolje. Bilo je kasno uvee. Galbini konji su jo uvek ekali. Signalne vatre su ve
plamtele po okolnim brdima. Glasnici su prezali konje i hitali na sve strane sveta. Povoljna
vojna situacija nee dugo trajati. Arden e sazvati skup klanova i povesti mar na Zid. Na
Rim. Stradae hiljade. Meu njima e, najverovatnije, biti Mark i Arden.
Varvarski plan se zasnivao na iznenaenju. Ako stigne do Marka pre no to severnjaka
plemena napadnu, on e upozoriti vojvodu. On e poslati pojaanja. Kelti nee imati druge
do da odstupe suoeni sa rimskom moi.
Mark e biti spasen. Arden e biti spasen.
Vratie se svom muu. Tome bi trebalo da tei, zar ne? To joj je dunost nalagala.
Dunost! Koliko puta je bila ukorena zbog te rei! Sad je razumela njen znaaj.
Povinovae joj se i spae ivote dva mukarca do kojih joj je najvie bilo stalo, spae
Rim. Ipak e tom prilikom ostaviti za sobom najsrenije trenutke u ivotu.
Zato je njeno srce nakon pravilne odluke tvrdo kao kamen? Zato osea da i ona
uestvuje u izdaji?
Nije htela da napusti Ardena. udela je za njegovim dodirom. Morala je da stigne do
Zida pre Galbe i da uzbunu.
Pozvala je Saviju.

XXXIII

alerija te je ostavila za sobom? To me je iznenadilo. Savija je stalno

nastojala da se prikae kao njena najpoverljivija drubenica. Odluka da
odjae sama inila se udnom. Osetio sam saoseanje sa usamljenom
robinjom koja je ostala sama i nezatiena kao naputen pas.
Bio je to jedini nain da se odloi poetak potere, precizno je objasnila
Savija. Nije saaljevala sebe, oseala je da ima moju podrku. Iskrala se iz
tvrave na brdu tik pred zoru kao i prethodnog puta. Meseci provedeni u Kaledoniji
omoguili su joj bolju orijentaciju. Arden se kockao nadajui se da e pridobiti
njeno srce pre no to ona sazna kako da pronae put ka Zidu, ali nije raunao na
lojalnost. Morala je da stigne u Petrijanu pre Galbe.
Nekako si ih ubedila u to da je ona jo uvek u Tiranenu?
Pretvarala sam se da je Valeriji pozlilo posle Samhaina i da se brinem u njoj.
Pomogla mi je injenica da je spavala sa Ardenom. ene su oklevale zazirui od
njene novosteene moi i poloaja. Objasnila sam im da je gospodarica dodatno
potresena injenicom da je u braku. Rekla sam im da joj je potrebno vreme da u
samoi razmisli o svemu.
To je upalilo?
Obmanjivala sam ih jedan dan. Dovoljno da je vie ne mogu stii.
Da li je Arden pokuao da je vidi?
Bavio se ratnim pripremama. Ipak je naao vremena da je poseti. Bio je
zaljubljen. To se moglo zakljuiti po njegovom licu i dranju.
Slatka opijenost, dodao sam.
Dobro reeno, inspektore. Verovatno govorite iz sopstvenog iskusim, zar ne?
To iskustvo sam uvao duboko u sebi, neprijatno seanje na nadu i bol. Viao
sam to kod drugih mukaraca. Podsetio sam sebe da autoritet plaam samoom:
nisam smeo da priznam slabost, niti da pokaem brigu. Pretpostavljam da u meni
prebiva neki Galba. udi me da je prihvatio tvoja objanjenja.
Bio je zbunjen i povreen njenim odbijanjem da ga vidi. Rekla sam mu da je i
ona zbunjena. Mukarci esto prihvataju ovo objanjenje zbog niskog miljenja o
enama i visokog miljenja o sebi.
Nisam hteo da je ispravim.
Bio je veoma zaposlen. Zimi se ne ratuje. etva je bila gotova pa su se
mukarci brzo okupili. Ako su varvari eleli da iskoriste rimske slabosti, morali su
da napadnu pre no to na Zid stignu pojaanja ili pre nego to zima postane suvie
jaka. Hteli su da napadnu svuda odjednom i razvuku posadne trupe. Poglavica koji
se prvi probije imao je zadatak da napadne Rimljane na sledeoj taki napada.
Reklo bi se da poznaje strategiju.
Kelti ne zapovedaju, oni vode. Arden je morao da iznese plan pred skupom u

Velikoj kui ako je hteo da iko poe za njim. Nije strahovao od toga da li e
njegove rei stii do Rimljana. Najvaniji podatak je bio gde i kada e doi do
napada.
Naravno. Varvari su, ipak, pokazali vie lukavstva i organizacije nego to sam
oekivao. Njihove poetne uspehe mogao bih da pripiem dobroj strategiji a ne
rimskim zaevicama.
Slegnula je ramenima. Hrabri su i mudri. Ali kao armija...
Neorganizovani ?
Nezavisni, individualci. Nastupaju u grupi, ali svaki ratnik je u srcu general.
Ne tuku se za carstvo ve za sebe. Ne za pobedu ve sa slavu. Ne za zemlju ve za
plen. Sluala sam kako se hvaliu dok otre oruje i proveravaju titove. Svi su hteli
da postanu heroji.
Zbog toga ih Rimljani uvek tuku.
Zbog toga uvek gube bitke a nikada ne bivaju pokoreni.
Razmiljao sam o ovoj tvrdnji. Zatim: Kako su otkrili da je nema?
Asa je bila sumnjiava, uunjala se dok sam spavala. Digla je uzbunu. Stigli su
ratnici sa isukanim maevima i izvukli me iz postelje.
Sigurno si bila uasnuta.
Plakala sam i molila za milost. Priala je o ovome bez stida. Robovi su, za
razliku od gospodara, mogli iskrenije da se izraiivaju. Opet sam joj zavideo.
Da li si im rekla da je Valerija otila da upozori Marka?
Rekla sam im da je otila bez pozdrava. Naznaila sam da je otila muena
sumnjom, postupajui protiv svog srca. Arden mi je moda poverovao, ali ostali
nisu. Galba je predloio da me peku na ranju dok ne kaem istinu.
Ipak si ovde, neoprljena.
To je bila jadna ala pa je izazvala jadan osmeh.
Arden me je spasao. Rekao je da, iako je krenula da upozori vojsku na Zidu,
Rimljani nee imati vremena da dovuku pojaanja, i da e ih uzbuna zbog
predstojeeg napada samo izmoriti. Podsetio ih je na to da se zakleo da mi nee
nauditi i da ima nameru da odri re. Ljudi su gunali, ali niko mu se nije
usprotivio. Smatrali su da je u svemu razuman sem u sluaju Valerije. Ta injenica
je postala deo klanovskog ivota. Galba se uputio ka Zidu, a Kelti su ubrzali
pripreme.
Kalin je tolerisao i pothranjivao njegovu opinjenost. ta je rekao?
Predskazao je budunost. Isekao je oviju utrobu tragajui za znacima. Bacio
je kosti sree. Pogledao je u jedan od izdubljenih kamenova, Kik Stan. Rekao je da
je Valerijin odlazak znamen koji su ekali i da e konaan sukob poeti nakon
njenog povratka na Zid. Predvideo je veliku bitku, propast kaledonijskih
neprijatelja, okonanje mranog vremena i restauraciju starih obiaja.
Da li si mu verovala?
Nisam elela, ali zabrinuo me je njegov pometeni izraz. Proroci koji govore
narodu ono to narod eli da uje jesu prevaranti, zato to budunost nikada nije u
potpunosti srena. Oni koji priznaju nevolje zvue mnogo ubedljivije. Video je neto
to ga je zbunilo. Za vreme mara na jug ukazala mi se ansa da ga o tome ispitam.
Rekao mi je da nije video samo hrast ve i krst. Pitao me je za mog boga;
interesovalo ga je kako je sveti ovek poput Isusa posle neslavne pogibije postao
tako jak.
Plaio se hriana?

Vie nego legionara, rekla bih. Kalin je doiveo prokletstvo oveka koji isuvie
zna.
Napad na Rim je bila ludost. Zvuao sam arogantnije no to sam se oseao,
ali radilo se o uverenju zasnovanom na hiljadugodinjoj istoriji, aroganciji s kojom
se Rimljani raaju. Savija me je s nevericom posmatrala. Varvarske horde su
odbaene, zakljuio sam.
A vi jo uvek pokuavate da za sve okrivite mladu enu. Govorila je prekornim
tonom.
Zbog njenih zavodnikih sposobnosti, pravdao sam se. Odbila je Galbu. Bila
je neverna suprugu. Slomila je srce ljubavniku.
Oni su je napustili i izdali, usprotivila se Savija. Samo je pokuala da ih
spase od njih samih.
Razmislio sam o tome. Robinja je bila isuvie lojalna gospodarici, ali
zaintrigirala me je svojim gleditem. Sigurno je da sam zainteresovan za Saviju,
onoliko koliko ovek moe biti zainteresovan za neku enu.
Izazivala je nelojalnost, insistirao sam.
Savija je odmahnula glavom. Jedino je ona bila lojalna. Pokuala je da ih
spase...

XXXIV

estanak Rimljanke je propraen bubnjevima i signalnim vatrama. Zid je bio

slab i Valerija je nosila upozorenje. Plemena moraju napasti pre no to se
Rimljani pripreme. Galba je sa vojnicima urno izjahao iz Tiranena. Pratila ih
je kakofonija keltskih ratnih rogova. Bio je to poziv odsutnim ratnicima da se vrate i ukljue
u ratne pripreme. Izjahao je i mladi Gurn koji je nosio poziv Piktima i kotima da se
pridrue Atakotima u velikom napadu. Vojska se dizala na severnim granicama carstva, ne
samo u Kaledoniji ve i na obalama Erina, Frizlanda i Germanije. Dugi brodovi su porinuti
u hladno zimsko more, iz tala su izvedeni konji, rairenih nozdrva. Vatre su gorele na
svakom brdu. Ratnici iz stotine brdskih tvrava uljili su oklope, otrili maeve i vrhove
kopalja, skupljali strele, pritezali tunike tetivama branei se od otrog mraza, uvrivali
sekire, ojaavali buzdovane i pakovali hleb, sueno voe i meso u svijene ogrtae. Svuda se
oseala velika energija; odasvud su dopirali uzbueni, nervozni glasovi. Samo je Brisa,
devica-ratnica, pristupala pripremama u alobnom raspoloenju.
Mislila sam da je postala jedna od nas, tugovala je. Smatrala sam je Moriganinom
izabranicom. Gorko je patila zbog nestanka svoje prijateljice. Otila je bez pozdrava.
Varvarski klan je u pohod iao bez prtljaga, zaprega i teke artiljerije rimske armije. Bili
su slabije disciplinovani, ali manje optereeni. Arden je poao iz Tiranena na elu
kombinovanog kontigenta od stotinu ratnika i jo stotinu ena, dece i staraca koji e
pomagati u kuvanju, ienju i skupljanju plena. Razlili su se s brda u neurednoj formaciji
nalik vodi koja slobodno tee traei sebi put, brzo i oportunistiki. Nekolicina najbogatijih
i najplemenitijih jahala je na bojnim konjima. Arden je raspolagao znaajnim imetkom, ali
na jug je poao kao i veina ostalih - peice. Svako je nosio najbolje oruje. titove su
zabacili na lea, a preko ramena su prebacili koplja na ijem vrhu se klatila vrea sa
zalihama; nosili su meine s vodom i ogrtae neophodne u dugim zimskim noima. Oruje
je bilo neujednaeno kao i njihovi vlasnici, meavina lepo ukraenih kopalja, maeva,
sekira, buzdovana, praki, lukova i lestvi. Lovaki psi su jurili ispred i oko povorke, deca su
se vukla za odraslima uvajui nekoliko koza i ovaca koje su bile pokretne zalihe hrane,
kokoke su kokodakale iz kaveza od prua na enskim leima. Visoka trava je bila
smrznuta i liila je na staraku bradu; potoii su tekli izmeu sveih slojeva leda sivkasti
kao rastopljeno olovo, u senci borova i jela izmeu snegom pokrivenih brda. Blato na
stazama se stvrdlo proarano vodenim kristalima, a nebo je liilo na zlokobnu tamnu
zavesu.
Sa grebena na greben, oblaci dima od signalnih vatri putovali su u sivo nebo, pozivajui
klanove u rat. Druid Kalin je koraao posred najvee grupe vojnika. Bio je tako
neraspoloen da je krio lice ispod polunavuene kapuljae. Na pleima je nosio teret
budunosti na kojem mu nijedan ratnik nije zavideo: lake je bilo iveti za dananji dan.
Pored njega je na poniju jahala osloboena Rimljanka koju je gospa bila napustila, biva
robinja Savija. Gledala je s podjednakom tugom na ovu nadiruu ljudsku plimu.

Ardenov neveliki kontigent vijugao je ka jugu kao duga braonkasta zmija, a usput se
uveavao meajui se sa novim grupama kao reka s pritokama. Susreti su liili jedni na
druge. Na grebenu bi se isprva pojavila usamljena prilika koja bi posmatrala armiju u
prolasku pozdravljajui je ogledalom, ako je bilo sunca, ili zastavicom ako bi zvezda zala
za oblake. Za njom bi se pojavile i druge glave. Odozdo je izgledalo kao da niu iz zemlje:
dve, est, desetak, sve dok horizont ne bi ispunio stroj ratnika poreanih kao za smotru.
Podigla bi se velika vika, odozgo i ispod, meavina pozdrava i podrugljivih uvreda. Svaka
druina se hvalila najhrabrijim ratnicima, najotrijim seivima, najlepim enama,
najokretnijim konjima, najizdrljivijim psima i najvetijim voama. Zatim bi se pridolice
stutile niz brdo kliui pozdrave, maui kopljima, bojnim sekirama, maevima i
lukovima. Sudarili bi se s Ardenovim ljudima, pa bi nastalo grljenje i dobronamerno
kokanje, a zatim bi zauzeli mesto u narastajuoj vojsci koja je marirala ka Zidu. Ovo se
nije dogaalo samo na Ardenovoj stazi ve i u pet-est drugih dolina koje su se sputale sa
kaledonijskih planina ka britanskoj granici. itav sever se uzbunio; svaki ma i svako
koplje krenuli su ka rimskoj utvrdi. Eno Kalda Dvostruke Sekire sa istoimenim orujem na
leima, na elu dvadeset konjanika i pedeset peadinaca. Kod bukovog gaja ekao ih je Ruf
Braks i etrdeset ratnika od kojih su desetak bili strelci. il Daren i Soren Longsvord
pridruili su se povorci sa svojim klanovima; zatim i Oven Spirponi, najbolji rva severa sa
gvozdenim maljem preko ramena. Pridruila im se i Hrabra Brigantija sa novim, divno
ukraenim maem. Ponosno je galopirala dok joj se duga kosa vijorila kao crveni steg.
Horda je uskoro brojala vie od hiljadu ljudi, zatim dve hiljade, ne raunajui hiljadu
pratilaca iza njih. Jo uvek su navirali sa brda kao erupcija snage i strasti sposobna da srui
Hadrijanovu kamenu barijeru i nanovo ujedini ostrvo.
Ima vie kopalja nego kaledonijskih zvezda, poverio je Luka Brisi.
To je vailo za kontigent Ardena Karataka. Ka jugu su marirale i druge armije. Flote
iskusnih moreplovaca jezdile su ka junim obalama Britanije i renim uima Galije. Dugi
meseci pregovora, pretnji i obeanja konano su urodili plodom. Varvari su prvi put
napadali usklaeno. Nikada nisu imali takvu brojanu prednost. Nikada nisu napali toliko
ciljeva istovremeno.
I nebo im je ilo na ruku. Vetar je gonio mrane oblake na jug, ka Zidu. Kia i susneica
udarale su ih u lea, a Rimljane u lice.

XXXV

alerija je sad znala put. Vremenom je povezala istaknute orijentire sa putanjom

sunca. Znala je koji put vodi do Zida. Iskrala se iz Tiranena neposredno pre
zore, osedlala kobilu vezanu u dolini ispod tvrave i krenula ka jugu. Usput je
plakala obuzeta tugom. Znala je da varvari ne mogu da pobede; Rim je isuvie jak. Arden je
neoprezno postupio kujui zaveru sa Galbom. Mora se odrei jedinog oveka koga je ikad
istinski volela da bi ga spasla. Onemoguie napad tako to e upozoriti Rimljane.
Odjahae do Zida. Vratie se muu. Vratie se i kajae se itavog ivota kao to je Galba i
prorekao.
Bogovi su bili okrutni. Savijin novi bog pokazao se podjednako ravnodunim na njene
molitve kao i stari.
Jezdila je visokim grebenima i pustim movarama da bi izbegla poteru. Jahala je itav
dan i itavu samotnu no. Ovaj put nije zaboravila da ponese odgovarajuu odeu, hranu za
sebe i ovas za konja. Ipak je plaala danak uzbuenju i nedostatku odmora. Pejza je bio siv
i neveseo, otar vetar je duvao po smeim vresitima. Jednom je izdaleka ula urlanje
vukova.
Stalno se osvrtala za sobom u strahu od potere. Napetost ju je polako nagrizala.
Sledeeg jutra, odspavala je dva sata u gaju golih breza, zamotana u ogrta. Probudila se
i zagledala u miran i oblaan dan, bez sunca i senki. Kretala se na osnovu novosteenog
oseaja orijentacije u prirodi. Meseci provedeni meu Keltima dobrano su ga izotrili.
Visoravni su joj bile za leima i znala je da ide u dobrom pravcu. Zaobilazila je puteve i
staze. Krivudala je osetno produujui put.
Popodne drugog dana poeo je da pada redak sneg; niz obraze su joj potekle malene
pahulje umesto suza. Bila je suvie umorna da hi se divila okolini koju je u meuvremenu
zavolela. Vlaan sneg je natapao ogrta, ometajui joj vidik. Valerija je tupo zurila u jasan
trag kopita koji je ostavljala za sobom u snegu, prelazei preko tresetita. Sneg je prestao
dolaskom mraka, a tanki beli pokriva ublaio je tamu pomaui joj u kretanju.
Istovremeno je bio prokletstvo i blagoslov. Bilo joj je hladno i oseala se usamljenije no
ikad. Lutala je po razmeu dva sveta.
Broj farmi se poveavao kako je odmicala na jug. Ponekad bi u movarama ula lajanje
pasa ili slab zvuk ljudskih glasova iz okolnih udolina. Odmah bi se umorno i nevoljno
udaljila. Zaobilasci su je nagonili na to da jae kroz iblje i movaru ili da se uspinje na
strma brda. To je znailo da e izgubiti dosta dragocenog vremena, ali nije smela da dozvoli
da bude zarobljena. Konano je izbila na blatnu pustaru. Bre je napredovala. Ispred nje se
prualo prostranstvo zaobljenih brda; hladni severac joj je duvao u lea. itavo telo ju je
bolelo, a zadnjica i butine su joj otekli. Klatila se u sedlu od iscrpljenosti. Nita nije moglo
da je sprei da nastavi dalje.
Ujutro treeg dana svanula je sivkastoplava zora, a nebo su prekrili oblaci. Konano je
ugledala bledu liniju Zida! Izgledao je beskrajno. Pruao se grebenom kao veliki beli crv.

Oznaavao je granicu rimske Britanije penjui se na visove i silazei u dolinu. Kako su

Kelti mogli da oekuju pobedu nad civilizacijom sposobnom za ovakvo graevinsko
dostignue? Kako Rim moe pronai dovoljan broj vojnika da ga brani kako valja? Videla
je legionarske zastavice kako se vijore iznad tvravica gde su straarili i iveli vojnici,
izolovani, svladani dosadom, posvaani, kockali su se i snevali premetaj. Nije znala ta je
eka.
Kako e je Mark primiti?
Kako e ga ona doiveti?
Stigla je do Zida na njoj nepoznatom mestu.
Talasasta, vetrom iibana brda ustupila su mesto vlanoj dolini punoj manjih jezera i
movara. Rimljani su utvrdili strme vulkanske litice na suprotnom kraju movare
onemoguivi napad ili neopaeni prilaz. Kakav pogled puca s te litice! Da li su tvorci
gigantske prepreke nekada stajali na njemu, ponosno zamiljajui liniju koju e povui po
devianskom reljefu? Zakljuila je, uprkos iscrpljenosti, da Petrijana mora leati na zapadu.
Krenula je lagano u tom pravcu kreui se paralelno sa utvrenjem. Oseala je kako
ivotinja pod njom drhti od umora.
Odvedi me do Zida, aputala joj je, pa e dobiti hrane i odmora. Samo do Zida, gde
e postati rimski konj. Tamo e napokon predahnuti.
Posle tri kilometara, zemljite ispred Zida uzdiglo se iz movara i postalo vre.
Uputila se ka tvravici kakvih je du Zida bilo osamdesetak, na kilometar i po razdaljine.
Izgledala je pusto. Na bedemima nije bilo radoznalih glava pod lemovima. Nije ula trube.
Prepreka je, izbliza gledano, delovala jo neprelaznije. Jarak u obliku slova V
naglaavao je visinu bedema. Na etiristo koraka od jarka, to je bio domet balista, nije bilo
zelenila. ak se i Rimljanka oseala golo i nezatieno prelazei poslednji deo puta. Znala
je da je posmatraju iako nije videla nikog.
Iz tvravice se dizao pramen dima sa kuhinjske vatre, ali jo uvek nije videla straare.
Zavukli su se u barake zbog hladnoe. Odsustvo vidljivih vojnika navodilo ju je na pomisao
da utvrdom patroliraju duhovi, ali ne, to je bilo razmiljanje pogodno za Samhain, ovo je
rimska granica: zid od kamena, discipline i krute realnosti.
Bilo je suvie rano.
Ima li koga? povikala je preko jarka i mosta.
Nije bilo odgovora. Miris doruka je dopro do nje i voda joj je pola na usta.
Valerija je sjahala s kobile koja je odahnula sa zahvalnou. Lagano je posegla za
kopljem privrenim za zadnji deo sedla. To je bio Holov poklon, njime je ubila vepra.
Oruje joj je predato kao priznanje za pokazanu hrabrost i nije htela da ga ostavi u
Tiranenu; podsealo ju je na divalj, pohotan, sirov, smrdljiv, ivopisan i prisan svet koji je
ostavila za sobom. Podigla je koplje radi probe i ruke su reagovale iznenaujuom i
neuobiajenom snagom. Naciljala je na okovana hrastova vrata. Hitnula je oruje.
Zabilo se u drvo. Drka je podrhtavala nakon udarca, koji je silno odjekivao s druge
strane kapija. Hej! Otvorite vrata!
Udarac koplja je izazvao psovke i topot koraka. Ko je tamo? neko je besno povikao.
Podigla je pogled. Rimski peadinac se naginjao preko bedema. Ova kapija je zatvorena za
putnike, varvarine! rekao je na keltskom sa latinskim naglaskom. Idi do Esike ako eli
da proe! Dorukujemo!
Molim vas! Ja sam Valerija iz kue Valensa, ki rimskog senatora i ena zapovednika
petrijanske konjice! Isuvie sam iscrpljena da bih bilo gde ila! Pobegla sam
Kaledonjanima!
Gledali su je u neverici. Ti si ena?

Shvatila je kako izgleda: nosila je keltske pantalone i blatnjave izme, kosa joj je bila
zataknuta pod vunenom kapom, ogrta je skrivao sve obline. Od glave do pete bila je
pokrivena blatom i prljavtinom, granicama i liem. Upravo je hitnula i koplje.
Posle dve noi i tri dana jahanja izgledam kao svinja, ali ispod svega to vidite jeste ki
Rima! Molim vas, otvorite pre no to padnem u nesvest!
ula je glasne naredbe i dobovanje peadijskih izama ojaanih klincima. Kapija je bila
otvorena i odkrinuta ka unutra; zakripala je od neupotrebe. Ula je u malo utvrenje, a za
njom je nestrpljivo krenuo izgladneli konj. Nali su se u dvoritu ispunjenom vojnikim
barakama, a na drugoj strani videla je kapiju. Ulazi su bili zamke. Ako bi napadai svladali
prvu kapiju, uli bi u malo dvorite i suoili se s drugom. Za to vreme Rimljani su mogli da
ih gaaju sa visokih bedema sa sve etiri strane.
Varvari nisu imali anse bez Galbine pomoi.
Vi ste zaista gospa Valerija? pitao je dekurion. ena je izgledala uasno. Bila je
prljava u licu, crvenih oiju od nespavanja i oaja, kosa joj je visila u masnim
pramenovima. Izgledala je zaposednuto.
Dola sam da vas upozorim. Zid e biti napadnut.
Zatim se sruila.
Valerija je stigla do Hadrijanovog zida petnaestak kilometara istono od Petrijane.
Osvestili su je i smestili u postelju uprkos njenim estokim protestima, poto nije bila u
stanju da nastavi put. Signalne zastavice poslale su poruku njenom suprugu dok je ona
dremala. Nedugo zatim stigao je odgovor: Poaljite mi je. Probudili su je poetkom
popodneva i odveli do koije. Nemo je stajala u vozilu, prljava, upletene kose, otupela od
emocionalne iscrpljenosti, bez nakita. vrsto se uhvatila za ogradu koije.
Kako se oseate? sumnjiavo ju je pitao voza.
Vodi me kui.
Voza je pucnuo biem, krenuli su, postepeno poveavajui brzinu. Vetar joj je
pomogao da se razbudi. Prolazila je pored niza tvavica, postavljenih na svakih kilometar i
po. Ponirali su u udoline i peli se na panoramske litice. Posle jednog sata doli su do rene
doline iza Petrijane. Proli su pored Falkovog i Lusindinog doma, gde se udala, preli su
reku i krenuli niz zavojiti put kroz selo. Poznati prizori su pokrenuli poplavu seanja i jo
vie emocionalne konfuzije. Uli su na junu kapiju kroz koju je prola prve brane noi ponovo je stajala na koiji, ne znajui ta da oekuje od supruga. Kao da je njen ivot iao
ukrug, ponavljajui se. Straa je trubama objavila uzbunu. Nali su se u poploanom
dvoritu tvrave, ljudi su uzvikivali, konji su frktali i trupkali kopitima, a oni u talama rzali
u odgovor. Zapljusnuo ju je poznati miris umura, staja, ribljeg ulja i maslina.
Vratila se.
Shvatila je da je zaboravila Holovo koplje.
Smrklo se. Mark je stajao kao statua na stepenicama ispred kue. Nije se micao, ekao je
da ena krene ka njemu. O emu razmilja? Nesigurno je sila s vozila i ukoeno krenula ka
njemu, trpei poglede straara na sebi. Nije bilo pozdrava. Niko nije ponudio pomo. Stala
je na dva koraka od mua i pogledala nagore. Poloaj mu je omoguio dominaciju.
Iznenadio ju je mukim autoritetom tako primetnim u dranju i pokretima. Susrela se sa
bespogovornom nadmoi koju Arden nikad nije ispoljavao, ak ni kad je bila obina
zatoenica. Koliko su se ta dva sveta razlikovala!
Vratila sam se, Mark. Drhtei je ekala da je zagrli.
Odevena si kao mukarac. To nije bilo pitanje.
Odevena sam za jahanje.

Odevena si kao varvarin.

Jahala sam tri dana i noi da bih dovde stigla.
Tako sam uo. Dobro. Skrenuo je pogled kao da ne moe da se suoi s njom. Da li se
stideo zbog njenog povratka? Da li se ljutio zbog njenog odsustva? Nisam znao da li si
iva. Govorio je ravnim tonom.
Udahnula je vazduh i izrekla ono to je pripremala. Pobegla sam da bi te obavestila o
predstojeem ratu. Moe ga spreiti ako deluje brzo. Plemena se u ovom asu okupljaju.
Odakle si pobegla?
Iz brdskog utvrenja Ardena Karataka, oveka koji nas je obavestio o druidima u gaju.
Svi igraju dvostruku igru, muu, Petrijana je u opasnosti.
Svi? Usne su mu se iskrivile. Nisam tako mislio dok nisam preuzeo dunost.
Tek joj je tad, kao da suspree oaj, pruio ruku koju je ona zahvalno prihvatila. Moda
je oklevao zbog uroene stidljivosti. Zaboravila je koliko Mark zna biti tih i nepristupaan.
Tako je drugaiji od Kelta! Tako drugaiji od Ardena. Hodi unutra, eno, okupaj se,
najedi, zatim e mi ispriati ta zna.
Topla kua se zatitniki obavila oko nje kao staro ebe. Shvatila je koliko ezne za
rimskim kupatilom i rimskim nainom ivota.
Sigurnost: Stabilnost! Predvidljivost! udela je da se preda redu. Nametaj i arhitektura
su je podseali na zemlju porekla kojoj nesumnjivo pripada. Iznenadila se zbog
neoekivane nostalgije prema carstvu. Bila je to omamljujua privlanost, koja ju je
potpuno zbunila.
Kom mukarcu pripada?
Na kojoj se strani zida njeno srce osea kao kod kue?
Mark je s odvratnou posmatrao njenu odeu. Idi, zbaci to ubre sa sebe i operi se.
Naredio sam Marti da spremi kupatilo. Zatim emo razgovarati o tvojoj avanturi.
Mora odmah da uzbuni garnizon! Poalji poruku vojvodi!
Ljudi su ve spremni. Prvo se operi, tako e se smiriti. Ima dovoljno vremena da se
uredi, robovi spremaju obed.
Mark, ne razume...
Razumem, eno. Razumem da eli da se oslobodi tih krpa i obue odeu koja
odgovara rimskoj matroni. Poi, sad! To je bilo nareenje.
Otila je u kupatilo u zadnjem delu kue ne traei pomo robinja. Njihove usluge su joj
se inile nepotrebnim. Bacila je odeu, natopljenu snegom i znojem daleko u oak zbog
neprijatnog mirisa. Imala je neto oko vrata. Shvatila je da jo uvek nosi veprove kljove. ta
bi Mark pomislio? Hoda okolo okiena kao divljak! Verovao je da se varvari ne peru i da je
na njoj prljavtina stara est meseci. Nije ni udo to je bio tako odbojan. Kupala se sa
zadovoljstvom ali kratko, jer nije mogla da uiva koliko je htela. Nije imala vremena, ak ni
za minku. Zlatnim prstenom je privrstila kosu iza lea i izabrala je prostu, bezlinu i
neinteresantnu vunenu stolu. Nee sa suprugom voditi ljubav! Pola sata nakon to je
napustila Marka halapljivo je jela izgladnela posle naporne avanture.
Imae Savijinu zadnjicu, ukorila je sebe, ako ovako nastavi. Ipak, napori su joj samo
razvijali miinu masu. Pretpostavljala je da suprug nee biti oduevljen kad bude saznao za
njenu novosteenu kondiciju. Izgubila je dosta od svoje enstvenosti.
Mark ju je nemo posmatrao dok je jela, odsutno vaui hranu. Kao da je pokuavao da
donese neku odluku o njoj. Oseala se nelagodno zbog sve naglaenije hladnoe. Zato je
tako dalek?
Mark, Kelti se skupljaju, kreu u napad na tebe, ponovo je pokuala.
Tako veli, rekao je, kao da govori o vremenskim prilikama.

ula sam kako raspravljaju o tome u brdskoj utvrdi Ardena Karataka, poglavice koji
me je zarobio.
Uhodila si ga.
Zbunila se, to je vie liilo na optubu nego na pohvalu.
Sa Savijom. Posumnjale smo da se neto vano deava, sakrile smo se u seno i sluale
njihov razgovor. Zastala je, tragajui za diplomatskim nainom da saopti sledeu
informaciju, ali na kraju je odustala. Stariji tribun nije samo grubijan, ve i izdajnik. Arden
kuje zaveru sa Galbom.
Zaista? Mu je govorio blagim tonom.
Brasidije je dojahao sa nekoliko vojnika na sastanak sa varvarima. Rekao im je da e
biti premeten u Galiju, da je u toku kriza zbog carskog naslea i da su vojnici povueni sa
Zida zbog mogueg graanskog rata na kontinentu.
Mark je utao. Valerijin nemir se pojaao. Koliko je ve toga znao? Zar je uzalud
besomuno jahala da ga upozori?
Varvari planiraju da okonaju vlast Rima u Britaniji, nastavila je. Ako dovue
pojaanja s juga, moe da sprei njihov napad. Tako bi, verovatno, osujetio njihovu
akciju.
Gledao je tapiseriju s prizorom bitke koja je prekrivala mural. Gde je Savija?
S obzirom na vanost vesti, ovo je bila udna digresija. Ostavila sam je za sobom da bi
odloila polazak potere.
Kelti su je oslobodili, zar ne?
Da, ali ona nije prihvatila takvu slobodu..
ta su s tobom uinili?
est meseci su me drali kao zatoenicu...
Prekini, naredio je ledenim glasom.
Ovo ju je zapanjilo. Mark? ta nije u redu?
Prekini s laima. Dovoljno si me ponizila.
Laima?
Nisi uhodila Ardena Karataka, zar ne?
Jesam!
Ovo ti je rekao u postelji?
To nije istina!
Nije? Odgovori mi na sledee pitanje. Jesi li ili nisi spavala sa tim nedostojnim,
izdajnikim, spletkarokim magarcem od otmiara?
Kako je znao? Nije mogla da prozbori ni re.
Ustao je, nadnevi se nad njom kao stub ponienja i besa. Jesi li me ili nisi osramotila i
unitila u oima svih potovanja vrednih Rimljana i Rimljanki?
Kako moe da pria takve stvari? Ostala je bez apetita.
Jesi li ili nisi igrala ulogu paganske boginje, pleui na rtvenoj ceremoniji, jahala i
lovila kao mukarac, radila u polju kao seljanka jela kao Hun osramotivi porodino ime za
stotinu generacija. Glas mu je bio sve jai.
Zaplakala je, besna zbog svoje nemoi da kontrolie oseanja. Dojahala sam ovde da te
upozorim...
Dojahala si ovamo da bi me izdala!
Ne, Mark, ne! Sve si shvatio pogreno!
Gde e Karatak napasti, Valerija?
Ovde!
Znai da svoje snage treba da koncentriem ovde, na najjai deo zida?

Tako je, tako je! zajecala je. Ovde! To je moje miljenje. Krenuo je u napad, elim
da ti spasem ivot...
iji ivot spasava, Valerija?
Nemo ga je posmatrala, ne shvatajui ta govori.
Svog mua?
Klimnula je.
Ili ljubavnika?
Mark, molim te...
Nisi jahala dovoljno brzo. Galba je stigao pre tebe.
U oajanju je sklopila oi. Ne sluaj ga! On je tvoj neprijatelj!
Pretekao te je i ispriao mi za tvoj sraman odnos sa varvarinorn. Dopala ti se grubost
tog Karataka, Valerija, razbojnika okienog imenom uvenog rimskog neprijatelja? Uivala
si u njegovoj sirovosti?
Mark, ne veruj...
Zar ne treba? Brasidije! zaurlao je pozivajui ga.
uo se topot izama po kamenom podu zapovednikove kue. Uao je Galba pod
oklopom, s pripasanim maem i lancem s prstenovima koji mu je zveckao za pojasom.
Zauzeo je stav mirno. Da, zapovednie? Nije bio iznenaen.
Da li je ovo ena o kojoj su ti priali u tvravi Ardena Karataka?
Ba ta, zapovednie.
ena koja je pobegla iz moje kue usred noi na sastanak sa tribunom Klodijem?
Ista, zapovednie.
ena koja je osramotila Rim postavi ljubavnica jednog varvarina?
Galba je pognuo glavu. Tako sam uo, zapovednie.
Ko ti je to rekao?
Arden Karatak. Hvalisao se obljubom senatorove keri.
Da li je to hvalisanje podrao nekim dokazom?
Imao je trofej, zapovednie.
Da li bih ja prepoznao taj trofej?
Dali ste ga svojoj nevesti prve brane noi.
Misli na venani prsten? Kako da znam da govori istinu?
Doneo sam ga sa sobom. Ovde je. Galba je izvadio neto iz vreice za pojasom. Bacio
je sitan predmet na sto ispred prefekta. Bio je to prsten sa likom Fortune.
Da li ga je Arden dao Galbi da bi je izdao? Srea ju je svakako napustila.
To nije tano! estoko je protestovala. Galba je doao u Tiranen da bi se dogovarao
sa Ardenom. Od poetka kuje zaveru da bi te izigrao i upropastio, Mark...
Odgovori mi! Da li si spavala sa tom kaledonijskom ivotinjom?
On nije ivotinja.
Odgovori mi!
Glas joj je bio tih. Da. Pokuala je da objasni. Bili smo pijani posle ceremonije, to je
bila beznaajna stvar, pourila sam da te upozorim...
Nije to bila beznaajna stvar! Udario je pesnicom o sto tako snano da se ploa
ugnula. Valerija se skupila, bojei se batina. Razbesneo se. Bogova mi, ve si me izdala!
Iako se naa brana postelja jo nije ni estito ugrejala!
Ne razume. Bila sam zatoenica...
Pojavila se Marta privuena bukom. Lutala je pogledom od jednog do drugog
aristokrate, sa znatieljnim i samozadovoljnim izrazom na licu. Vesti e se proiriti
tvravom za manje od sata.

Napolje! Mark se izdrao na nju.

Robinja je nestala.
Prefekt se okrenuo ka supruzi. Ipak si nekako uspela da pobegne, izbegne poteru
divljaka i stigne do Zida. Na vreme da me posavetuje kako da rasporedim snage pred
predstojei napad.
Da te upozorim!
Upozorio me je Galba Brasidije.
Izdajnik!
Na agent, Valerija. Godinama se nadmudruje sa Karatakom. Puni varvarinovu glavu
budalatinama i kontrolie Kelte s one strane Zida. Ne zna nita o dogaajima u tvravi,
niti moe da sudi o dogaajima na granici.
Njegov prezir ju je acnuo. U njoj poeo da se rada bes. Zar imperator nije bolestan?
Zar monici ne biraju izmeu njega i njegovog sina?
Mark nije odgovorio.
Zar trupe nisu poslate na kontinen?
Pa ta?
Preti ti opasnost!
Od tebe! Ti si me izdala!
Bila sam zbunjena! Vratila sam se...
Da bi me izdala lanom priom!
Ne!
Karatak te je poslao da me prevari priom o napadu. Da me obmane pogrenom
informacijom. Hteo bi da ga ekamo na jednom mestu dok on bude udarao na drugo. Sve je
lepo objasnio starijem tribunu Galbi Brasidiju.
Ne... Zagrcnula se.
Iskoristio te je, Valerija. Karatak te je zaveo i nagovorio da izda Rim. Da pripremi
muevljevu smrt. Da za raun neprijatelja poseje konfuziju...
Oajniki je odmahnula glavom.
I provali Zid.
Galba je sve izokrenuo.
Postavio je zamku, tebi i Karataku. Ve si upala u nju.
Valerija ga je posmatrala s nevericom.
Pobediemo Kelte ako ih spremno doekamo, grmnuo je Galba. Bilo je teko
namamiti ga u odsudnu bitku. Uverio sam Karataka u to da u mu pomoi da prodre preko
Zida. Zaustaviemo ga kad to bude pokuao i onda emo ga unititi.
Vidi! povikala je Valerija. Galba hoe da propusti Karataka preko Zida! Pusti me da
odem Ardenu, Mark! Krvoprolie se jo moe izbei! Upozoriu ga, niko ne mora da
umre!
Mark se nasmejao, gorkim smehom oveka suoenog sa unitenim brakom i politikim
poloajem. ena ga je osramotila iako je od njega dobila samo ljubav i ast. Imao je samo
jo jednu ansu - pobedu u bici.
Da te pustim Ardenu? ali zbog odluke da napusti njegovu brdsku tvrdinu. Izdala si
rimsku dravu i unitila na brak. Posle bitke u se pobrinuti za tebe na valjan nain, u
skladu sa drevnim zakonom.
Drevnim zakonom?
Rimski suprug ima pravo na razvod i na kanjavanje supruge. Po reima Katona,
Avgusta i Konstantina, on sme da oduzme ivot preljubnici ako ova poini teko sagreenje.
To ti je poznato. Reskirala si smrt kamenovanjem, utapanjem ili beenjem.

Od straha joj se smrklo pred oima.

Ovo nije mogue.
Mark...
Moda e posegnuti za bodeom ili otrovom da se spase bruke, ali neu ti pruiti
takvu priliku. Konanu odluku u doneti posle bitke, a dotle e biti pod straom u svojim
odajama. Iz njih e izai samo da bi posmatrala muenje i smrt tvog varvarskog
ljubavnika.

XXXVI

onovo sam se, kao i na poetku istrage, oslonio na otro i vojniki precizno
seanje centuriona Longina. Dohramao je na takama. To je bio dobar znak iz
kojeg sam zakljuio da infekcija iz smrskanog stopala nije zahvatila ostatak
noge. Setio sam se izazova koji mi je uputio prilikom prvog razgovora. Traio je da
razumem Hadrijanov zid. Da li sam danas ita blii tom cilju?
Sve estitke, centurione. Rekao bih da se oporavljate.
Prestar sam za oporavak. Najvie to se od bojnog konja moe oekivati jeste da trpi.
Tako ja trpim bol iz prokletog stopala, trpim sporost vojne birokratije ekajui na penziju.
Trpim nevete negovateljice i sluam masne dekurionske viceve koje sam prvi put uo pre
dve decenije.
U tom sluaju, razgovor sa mnom moe biti poboljanje.
Lukavo se nasmejao. Kada vam druenje sa carskim inspektorom postane zabavno, to
je pouzdan znak propasti. Vreme je za odlazak iz Ebarakuma.
Na farmu?
Ne pitajui za odobrenje, sruio se u stolicu. Od toga nema nita, ne mogu da je
obraujem, ne kao bogalj. Prodau je. Stari truba Decin dri radnju za opravku tokova i
ponudio mi je da radim na opravci delova koji se mogu obraivati sedeki. Piemo,
psovaemo i prdeemo zajedno borei se protiv samoe. Nije to loa sudbina.
Zalazak sunca, zalazak sunca. Svako zna da e jednom stii na kraj puta, zato se onda
valjano ne pripremamo za taj as? Za vojnika, junaka pogibija esto zna biti bolja sudbina
od penzionisanja. Ipak, da li u ikad biti spreman za junaku smrt? Vi ste hrabar ovek,
centurione.
U vojsci nauite da radite ta se mora. Neki to posle krste hrabrou. Protegao je
povreenu nogu.
Zapisao sam da je ovekov profesionalizam vredan svakog potovanja. On je olienje
Rima. elim da mi pria o varvarskom napadu. Poznat mi je ishod bitke, naravno, ali ne i
njen tok. Da li je Galba bio u savezu sa varvarima? ta je nameravao?
Longin je malo razmislio. Galba je bio u savezu sa samim sobom.
Nije propustio Kelte preko Zida?
Jeste, nego kako! Smislio je veliki plan. Galba je znao da je Valerija svojim
povratkom, iako baena u tamnicu, posejala seme sumnje i konfuzije u muevljevom srcu.
Smislio je plan bitke koji je, na prvi pogled, odgovarao svim zahtevima struke.
Sloio si se s tim planom?
Kao i svi oficiri, ukljuujui i Marka, zato to je izgledao sjajno. Imao je samo jedan
propust. Otkrili smo ga tek kad smo zametnuli boj.
Kakav propust?
Nasmejao se. Bilo ih je previe.
Znai, to nije bila Valerijina krivica. Greku treba traiti na visokom nivou carske

politike, u rasporedu legija i u ujedinjenju varvarskih plemena.

Longin je protresao glavom. Nije bio ovek sklon oprotaju i zaboravu, naroito posle
iskustva sa smrskanim stopalom. Nije bio sklon pravdanju vojnih neuspeha ljudskim
propustima. Ta ena je dovela Marka. Prefekt je izazvao rat i pokuao da premesti Galbu.
Oarala je varvarina Karataka. Galba nas je sve nadmudrio.
Uzdahnuo sam. On bi se lepo snaao na carskom dvoru. Bila je to neprilina opaska
pred strancem, ali nisam mogao da joj odolim. ovek ili kuje planove za opstanak u Rimu,
ili vegetira na njegovim granicama, poput mene. Iz te perspektive, moj posao lii na
skrivanje. Galba je, nasuprot tome, uivao u ivotu na obodu. ta je hteo Mark?
Mislio je kako da dobije bitku i stekne slavu. U tome se sastojala genijalnost Galbinog
plana. Karatak, Mark Flavije i Galba su mislili da se nalaze na putu ka pobedi.
To je bila zamka za Ardena i Marka.
Delo Galbe Brasidija. Longin se neveselo osmehnuo. Jahao sam sa Markom, bio
sam oevidac. Bitka je divan spektakl dok se ne okona i dok se ne osvrnete oko sebe
udiui zadah mrtvaca i sluajui krike ranjenika.
Pogledao sam u ranjeno stopalo. Da li si vritao?
Misli li da se toga seam?
Neko vreme smo utali. Vie nisam mogao da poriem jaz na koji je ukazao prilikom
prvog susreta. Isti jaz deli device i kurve, igru i rad. itav radni vek proveo sam meu
vojnicima, ali uvek sam stizao nakon dogaaja: ispitivao sam odluke, tragao za motivima,
donosio sudove o dogaajima koje nisam razumeo.
Kakva je bila korist od mojih izvetaja?
Kako izgleda priprema za bitku? nepromiljeno sam pitao.
Longin je strpljivo odgovarao na moja pitanja. Znao je da se trudim da razumem
dogaaje. Kao molitva, odgovorio je. Pored toga to se molimo, to ine svi razumni
ljudi, priprema za borbu je svojevrstan ritual, neka vrsta meditacije. Ne znam kako drugi to
rade, ali moj um je tada ispunjen. Zatim, naotrim oruje. Skromno prezalogajim, zbog
brzine i da bih spreio infekciju ako me rane u stomak. Skupim i ohrabrim ljudstvo,
pregledam ih, i u glavi ponovim sve to moramo uiniti kao jedinica i ja kao pojedinac ako
se naemo u otvorenoj borbi: svaki napad, svaku odbranu i svaki trik koji sam ikada nauio
i primenio. Odsanjam bitku pre nego to se dogodi. Sluam zlokobno klizanje otrica iz
kanije, miriem nauljeno gvoe izglancano konom krpom. Tiho govorim.
Ne plai se?
Svaki razuman ovek se plai. Vojnici su davno odabrali svoju sudbinu. Suvie su
zauzeti nastojanjima da opstanu da bi dozvolili strahu da ih nadvlada. Sem toga, ima
prijatelje s kojima deli sudbinu. To je prijateljstvo koje civil teko moe pojmiti. ivot vam
zavisi od drugih ljudi, ima neke gorko-slatke ljubavi u tome.
Ljubavi? U bici?
Sutina rata nije u mrnji, inspektore. Ve u zajednitvu.

XXXVII

id Karatake! Gazili su zemlju otvrdlu od mraza. Na povrini plitke reice

Ilibrijum koja je krivudala u ravnici ispod Hadrijanovog zida formirao se tanak
sloj leda. Sivi oblaci su krili zvezde, a zora je donela nekoliko ratrkanih pahulja
koje su se lepile i topile na smeoj travi. Zid se polako materijalizovao pred njima; izranjao
je iz magle kao lea nekog golemog morskog udovita. Njegova nazubljena grbina
prostirala se preko itavog horizonta. Na bedemima su nazirali glave tek nekolicine rimskih
straara; nije bilo traga koncentraciji veeg broja ljudi, ba kako je Galba i obeao.
Divno jutro za borbu, primetio je Luka proteui se i stenjui; dah mu je tvorio
maglene oblaie. Jutro kao stvoreno za jahanje i lov.
Moemo li da ih pobedimo? tiho se zapitao Arden.
Luka ga je prekorno pogledao. Pravo vreme za postavljanje tog pitanja.
Niko na svetu nije izvojevao trajnu pobedu nad njima.
U bici nema mesta sumnji.
Svako sumnja.
Ali pravi ljudi ne govore javno o svojim sumnjama. Rimljanka te je liila sigurnosti,
Ardene, i nee je povratiti ako je se ne doepa. Prei preko tog Zida i pronai je. Ubij je
ili oeni, ali rei taj problem jednom za svagda.
Tako je, jednom za svagda. Da li e je nai? Ako i uspe, ta e mu rei? Da li je
pobegla od njega ili od ovog rata? Takve nedoumice su bile korisne koliko i pljuvanje po
vatri.
Razmotrio je strategiju. Na svakih kilometar i po du zida postojale su po dve kapije
koje su se morale savladati. Jedna se jasno videla, dok se druga otvarala sa severne strane
na drugoj strani malog utvrenja koje je trcalo iz Zida kao izraslina. Kada budu savladali te
dve kapije, itava Britanija e im biti nadohvat ruke. Poi e...
Druidi kau da je rimsko doba na izmaku, nastavio je Luka. Nikada nisu bili slabiji, a
mi smo jedinstveniji nego ikad. Brini ako eli, ali ja u veeras jesti iz rimskog posua.
Arden je prolo kroz glavu da tolika samouverenost vodi propasti.
Bolje je brinuti se.
Konjica je spremna. Keltska aristokratija se sabrala u rezervi, glave su im krasili
fantastino ukraeni lemovi, stezali su maeve prekrivene runama i koplja izrezbarena i
okovana zlatom.
Da, sve se odvija u skladu s Galbinim obeanjem.
Znai, kucnuo je as. Karatak je bio najbolji poznavalac i potovalac rimske ratne
vetine, s one strane Zida. Zbog toga je toliko zazirao od nje. Niko nije imao vee
pouzdanje u keltsku hrabrost od njega. Njegov klan je bio nezaustavljiv u juriu.
Ove dve sile e uskoro zametnuti boj.
Arden je nosio verini oklop, ali odbacio je lem; eleo je isto vidno polje. Neki od
njegovih peaka odluili su da se bore bez zatite. Strpljivo su ekali gotovo nagi ispod

ogrtaa na jutarnjoj hladnoi, ljuti i opasni kao vuci. Muvali su se u stotinama, motrei na
kamenu prepreku gladnim oima grabljivaca. S njima je bio i bivi gladijator Kasije. iveli
su za rat.
Nedaleko od njega, stajali su strelci. Nosili su lukove visoke koliko i ovek prosenog
rasta. Mogli su da ubiju neprijatelja sa razdaljine od tri stotine koraka. Oni e strelama
pokrivati juri. Svaka strela je paljivo izdeljana u dugim zimskim mesecima, krtena
imenom i snabdevena malim gvozdenim vrhom sposobnim da prodre kroz oklop. Negde
meu njima bila je i Brisa. Arden je bio siguran u to da e njena strela pogoditi metu pre
bilo ije druge.
Pogledao je kote koji su doplovili iz Erina. Domarirali su prole noi, obojeni u plavo
i opremljeni za rat, nemilosrdni i nestrpljivi da zametnu boj. Prvi put e se boriti zajedno,
rekli su mu da su eljni rimske krvi. Hteli su da osvete svog princa Odokulina od Dal
Riasta, ubijenog u rimskom zarobljenitvu.
Zavideo im je na nepokolebljivoj reenosti.
Kucnuo je as davno oekivanog obrauna a on, zaudo, nije oseao uzbuenje. Svet je
liio na dolinu pepela i sve je imalo ukus peska. Otvorio je srce dvema enama, i oba puta
doiveo je da mu srce bude isceeno kao krpa, ranjeno, bez kapi krvi. Mislio je da je nakon
Alesije tuga u njemu usahla i da vie ne moe biti tako povreen. Bubnuo je s hrasta i
suoio se sa Valerijorn na zaprezi,- uplaenom, hrabrom i dovoljno pribranom da upotrebi
bro i zbaci ga s konja. Odonda je bio izgubljen.
Lovio ju je, uhvatio i uveo u svoj svet. Napustila ga je, vrativi se muu ba kad mu je
bila nepotrebna, ba kad joj je najvie verovao. Odabrala je prazan brak umesto ljubavi!
ak je i venani prsten ponela sa sobom. Odjurila je da upozori Rimljane i pripremi njegov
poraz. Ta izdaja ga je dotukla i eleo je da umre.
Pre toga e uiniti sve to je u njegovoj moi da naudi Rimu.
Zatim e umreti sa keltskim borbenim zovom na usnama.
Stvarno ih mrzi, Ardene, zapazio je Luka. Po tome se razlikuje od nas, koji elimo
zlato, vino, svilu, pamuk i konje.
Ja ih poznajem, to menja stvar.
Okrenuo se i poao ka Saviji, koja ga je od naputanja Tiranena, nesigurna u svoju
bezbednost, pratila kao pas. Podnosio ju je, jer ga je iz neobinog razloga podseala na
Valeriju. Prenela je neto svoje snage na devojku. Svaki dobri Rimljanin odabrao bi dunost
pre ljubavi, rekla mu je. Svaki Kelt bi odabrao strast, odvratio je.
Gde e biti tvoja gospa?
U Petrijani, pretpostavljam. Posmatrala ga je s tugom na licu. Znala je da mu je
Valerija slomila srce, ba kao to je on slomio njeno ovim besmislenim ratom.
Ako prodremo preko Zida i svladamo garnizon, elim da je pronae, zatiti i dovede
meni.
ta e joj se onda dogoditi?
ta e joj se dogoditi? Nije znao. Plaio se tog trenutka istovremeno udei za njim. Bio
je rastrzan izmeu straha i nade. Tada e mi ma biti crven od krvi, ruke umorne od
ubijanja. Zagledau se u njene oi i srce - pogledau enu koja me je ostavila nakon
arobne noi - pa emo zajedniki odluiti o naoj sudbini.
Savija je sklopila oi.
Dolo je vreme da povede trupe u napad.
Priao je Kalinu koji je ekao u prednjim redovima drei crnu palicu u obliku gavrana.
Videvi ga, varvari su ustali kao jedan; velika vojska se digla sa smrznute zemlje kao
bogati, smrtonosni rod smrti.

Kako je vojska koja je izranjala iz magle mogla izgledati onima na Zidu?

Bili su spremni.
Karatak je podigao ma, okrenuvi se ka svojim ljudima. Nije sumnjao u njihovu
hrabrost. Za Dagdu! povikao je. Krik je zaplovio zimskim vazduhom.
Kalin je podigao palicu. Za bogove hrastove ume!
Ratnici su odgovorili pokliem. Za Dagdu! Uzdignuta koplja su liila na vetrom
ustalasano polje itarica, a urlici na glas vujeg opora.
Za sveti gaj!
Vratni lanci i srebrni povezi za ruku blistali su u bledoj svetlosti zore, kao i miii
premazani mau zbog zimske hladnoe. Dunuli su u mone keltske rogove doprinosei
graji. Buka je liila na zagluujue gakanje gigantskog jata gusaka.
Dolazimo, poruivali su rogovi. Zaustavite nas ako moete.
Zatim su jurnuli, tvrda zemlja je tutnjala pod njihovim nogama.

XXXVIII

elti su juriali ka Zidu, kao neizbrojivi opor, lomei tanak led Ilibriuma na
svom putu preko pliaka, i vikom su prkosili jetkoj hladnoi. Onda su grunuli
na udaljeni nasip pentrajui se ka Zidu kao penuavi talas. Dvadesetorica su
nosila zailjeno borovo deblo, veliki ud osvete, da bi razbili kapiju. Desetine su mahale
kukama privezanim za dugu uad.
Na bedemima iznad kapije mogla se videti aica Rimljana koja je unezvereno trala
pozivajui na uzbunu. Truba se razlegla. Strele su poletele ka napadaima; veina je udarala
o titove a ostale su zavravale u mraznom tlu. Jedna je udarila u telo, ratnik je zakrkljao i
pao. I drugi Kelt je dobio strelu u oko, trgao se i zavritao. Zauo se udarac i zlokobno
itanje u hladnom vazduhu. Velika strela iz zapete baliste uletela je u varvarski jurini talas
i udarila u mnotvo ruei ih kao glinene krage, cepajui im titove silnim udarcem.
Poelo je.
Napadai su urlali i odapinjali strele. Meu strelcima je bila i Brisa. Jedna strela iz kie
varvarskih projektila pogodila je rukovaoca katapulta ravno u grudi i ratnik je pao na lea.
Na bedemima vie nije bilo rimskih glava.
Ciljajte brzo! vikao je Arden. Ne dajte im vremena da se organizuju!
Jednog Rimljanina je strela pogodila u grlo, zakrkljao je, posrnuo preko zida i pao u
jarak u podnoju. Poglavica je urliknuo i jurnuo napred. U trenu je Rimljaninu odsekao
glavu bacivi je niz obalu ka reci. Kotrljala se odskakujui kao lopta. ene iz plemena
Atakoti potrale su da je uhvate, a onda su zaigrale pokraj Ilibrijuma drei je visoko.
Rimska strela je oborila glavoseu.
Balista se ponovo oglasila, ali ovaj put ciljala je visoko. Strela je proitala iznad glava
napadaa iz prvog talasa.
Gaaju nas. Bezbedniji smo u podnoju Zida!
Strele branilaca su se proredile, sve ree su pogaale. Kad god bi se neki Rimljanin
pojavio na bedemu da odapne strelu ili baci kamen, postajao je meta za pet-est strela od
kojih bi bar nekoliko pronale cilj. Neko je bacio kuku koja se zakaila za branioca
povlaei ga preko bedema. Druge kuke su se zakaile za bedem i varvari su poeli da puu
uz kamenu prepreku.
Ispred kapija je bila neraiena gomila zemlje i otpadaka, pa su Kelti sa ovnom lako
preli preko nje i udarili stablom o vrata. Snani udar je odjeknuo pod kamenim svodom i
itava utvrda se zatresla. Hrastova vrata su zlokobno zakripala. Usledio je jo jedan udar,
pa jo jedan; ovan je udarao ujednaenim ritmom uprkos kopljima i strelama koje su
dolazile odozgo.
Nastavite s paljbom! Odapinjite strele! Bacajte kuke!
Kuke su letele kroz zimski vazduh, a konopci su visili po bedemima kao gusta loza.
Rimljanin se nagao pokuavajui da ih posee maem i Brisa ga je pribrano pogodila
strelom u uvo. Zavritao je i nestao. Jedan, drugi pa trei Kelt uspeo se na zid borei se sa

braniocima. Varvari su se kao muice verali po zidu na desetak mesta. Branioci su pruali
oajniki otpor.
Ovan je postojano udarao, i konano je poprena greda popustila, raspavi se u kiu
iveraka. Varvari su preskakali odbaenog ovna. Nekoliko legionara je pokualo da zaustavi
plimu, ali mnogobrojniji napadai su ih brzo posekli. Rimljani na bedemima jednostavno su
okrenuli lea i pobegli na istok i zapad du barijere. Kelti su se uspeli uz uad i poskakali u
dvorite utvrenja. Opustoili su barake. Arden je poveo veliku grupu ratnika ka irom
otvorenim kapijama na suprotnoj strani dvorita i vojnoj zoni koja se nalazila iza.
Probili su Hadrijanov zid! Bilo je lako kako im je Galba i obeao; proli su ga kao to
ma prolazi kroz pergament. Ispred njih je bio zemljani nasip fosatuma a iza njega sva
blaga Britanije. Prvi varvari su ve mileli istinom izmeu Zida i nasipa, dok se glavnina
tiskala prolazei kroz tvravicu.
Galba je smrknuto posmatrao nadiranje napadaa iz skrovita na vrhu zemljanog nasipa,
tri stotine koraka od njih. Varvari su navaljivali kao besne pele, polugoli i pobedniki
raspoloeni, i samo je Galbina gvozdena volja obuzdavala konjicu da ne pojuri na njih.
Njegovi ljudi su premirali od nestrpljenja da jurnu u pomo drugovima koji su primili prvi
udar, ali zapovednik ih je drao pod kontrolom.
Proliete krv, obeao im je. ekajte moju komandu.
Kucnuo je as. Kliznuo je niz nasip i pojahao Imperijuma, crnog pastuva, uzdrhtalog od
nestrpljenja. Stotinu konjanika sledilo je njegov primer i za tren su se nali u sedlima,
stiskajui duga koplja. Za pojasom mu je zveckao lanac sa trofejnim prstenjem; jednom
rukom na kojoj je imao rukavicu drao je uzde, drugom je drao nemilosrdnu spatu za drku
nainjenu od izrezbarene kosti palog neprijatelja.
Ne zaboravite! Karataka hou ivog!
Uspeo se na rub travnatog nasipa, pribrano brojei varvare, ekajui pravi trenutak.
Iznenada se pojavio podseajui na mramornu skulpturu.
Sad! konano je povikao.
Iz pozadine je odapeta zapaljena strela koja je preletela nasip zaplamtevi iznad Zida,
to je bio dogovoreni znak. Sa obe strane Zida, na razdaljini od petstotinak metara od palog
utvrenja, dve centurije rimske peadije izale su iz skrovita i krenule dva metra irokim
zidom. Iznad njih se dizala uma kopalja. Jedinice su, tiho i brzo, trale du Zida ka
tvravici koju su Rimljani upravo bili napustili. Peadijske izme s klincima dobovale su po
kamenu. Pojavili su se i brojni strelci koji su se rairili po Zidu gaajui varvare ispod
njega. Zamka je bila preskoena.
Mali broj Kelta uoio je opasnost. Brisa je hitnula strelu na nadolazee Rimljane, ali ona
se bezopasno odbila o zid titova. Dok je razoarano posmatrala uinak svoje strele, rimska
joj se zabila u rame i pala je slomivi luk. Borila se s bolom proklinjui sudbinu.
Ardenova elna jedinica nije uoila rasporeivanje sveih rimskih snaga po Zidu iza
njih. Trali su izmeu Zida i nasipa, bez ikakvog reda. Poglavice su zaludno vikale,
pokuavajui da ih nateraju u urednu formaciju. Koliko puta im je govorio o znaaju
discipline? Mislili su da je borba gotova.
Ne jo, govorio je Galba posmatrajui raspad njihovih redova. Ne jo...
Dve kolone Rimljana u juriu preko Zida spojile su se kod utvrenja uz silan tresak
razbivi aicu Kelta koji su se zatekli na bedemima izmeu njih. Koplja su se zarila u tela.
Kaledonjani su padali kao unjevi, dok su se preiveli u neredu povlaili niz stepenice.
Vikali su, pokuavajui da opomenu Ardena i njegove ratnike na novu opasnost, ali bilo je
suvie kasno. Rimske kolone su se srele iznad gomile tela iznad zasvoene spoljne kapije.
Posle serije odsenih komandi, vojnici su izneli teke glinene krage. Iz njih je potekla crna

tekuina kroz otvore u kamenu i poprskala Kelte koji su se zbunjeno tiskali u prolazu ispod
njih.
Varvari su se uspaniili.
Pojavila se baklja i lepljiva tenost je zapaljena. Grka vatra!
Prolaz je zaplamteo, pretvorio se u zadimljeni pakao, i svi ratnici koji su pokuali da se
kroz njega probiju bili su zahvaeni plamenom. Zapaljeni ljudi su pojurili nazad ka reci,
oekujui spas. Goreli su dok je borbeni ar Kelta jenjavao.
Sa utvrenja je ponovo krenuo disciplinovan i precizan dad rimskih projektila. Varvari
su jedan za drugim padali u agoniji; druidske amajlije su bile nemone da ih zatite od
rimskih strela od jasenovine. Legionari su stigli do baliste iz koje su za as poleteli teki
projektili, od kojih je svaki obarao pregrt napadaa kao zamah dinovskog srpa. Rimljani
su pojurili ka zadnjem zidu tvravice zatvorivi drugu kapiju, odsekavi odstupnicu
Ardenovoj varvarskoj druini.
Keltska armija je bila podeljena na dva dela. Zid je bio zatvoren, spoljni portal je goreo,
unutranji je bio zabravljen, a bedemi naikani vojnicima. Karatak i dve stotine ratnika
ostali su na junoj strani Zida, u klopci.
Unitite ih! zaurlao je Galba.
Zaula se jeka truba, i rimska konjica je naglo izbila preko zemljanog nasipa kao to
mrtvi iskau iz zemlje na Samhainsko vee. Upotrebili su nagib anca da bi ubrzali juri na
opkoljene neprijatelje.
Izdaja! povikao je Arden. Bilo je prekasno.
Zauo se silan tresak i jeka rascepanih titova kad su se konjika koplja sudarila sa
keltskom peadijom. Odasvud su dopirali krici proburaenih ljudi i ranjenih konja. Stariji
tribun je spatom probijao sebi put kroz borbenu vrevu, nagonei konja ka Ardenu.
Zapamtite, hou ga ivog! Mrtav mi nije ni od kakve koristi!
Opet su se zaule trube, zatim i poklici Rimljana na Zidu.
Iz ume na severnoj strani Zida izronio je Mark sa dve stotine konjanika. Napali su drugi
deo keltske armije. Ba kad se Galba ustremio na neprijateljske snage na junom delu Zida,
Mark se ustremio na preostali deo na severnoj.
Lucije Mark Flavije ija je ena amila u zatvoru a karijera bila verovatno nepovratno
unitena poao je u boj reen da stekne slavu. Ovenae se vojnikom slavom, ili e izgubiti
ivot. Rim je izgraen na krvavim osvajanjima. Istorija je pokazala da pobeda u borbi moe
izgladiti svaku bruku i izbrisati svako ponienje. Rim je izgraen na rtvi. Pali ratnik bi bio
obasut svim poastima koje je za ivota izgubio.
Ovo je bio njegov as iskupljenja.
Mark je u sumrak prethodne noi izjahao iz Petrijane na elu svog odreda. Njih dve
stotine je krenulo u hrabar obuhvatni manevar preko neprijateljske teritorije da bi iznenadili
varvare napadom iz pozadine. Nakon njihovog odlaska, garnizon je gotovo ostao bez
vojnika i kilometri Zida ostali su bez odbrane. Galba je ubedio prefekta da se izloi ovom
riziku, uveren u to da e varvari napasti na mestu dogovorenom sa Karatakom. Kako bi se
Petrijana, inae, mogla suprotstaviti tolikom broju?
Neto pre jutra, rimska konjica se skrila u bukovoj umi na severnoj strani Zida. Odatle
je posmatrala napad, nestrpljivo ekajui Galbin signal, plamteu strelu. Keltska armija je
bila razdvojena kao to je tribun i obeao. Marku se ukazala ansa da uniti njen zadnji deo.
Ako im poe za rukom da skre neprijatelja i ubiju Karataka - odnee Valeriji njegovu
okrvavljenu, prljavu glavu - moda e uspeti da spase neto od svoje karijere i braka. A ako
umre pokuavajui, i tako e pronai mir. ivot mu je u poslednje vreme ionako postao
teko podnoljiv teret bez trunke zadovoljstva. Otmica njegove ene bila je ponienje a

njena nevera strana izdaja. Situacija na Zidu se izmakla kontroli. Njegova budunost se
uruila pod teretom nesporazuma i optubi.
Danas e podmazati ma krvlju Kaledonjana, Pikta, Atakota, kota i Saksonaca. Vratie
im koliko moe za pretrpljene nevolje. Uinie to, ili e umreti pokuavajui.
Udariemo ih u lea! povikao je. Za Marsa i Mitru, juri.
uma je eksplodirala; stroj rimske konjice je iznikao meu drveem, sa titovima u levoj
i dugim kopljima u desnoj ruci. Tutnjali su po zamrznutom tlu tvorei zvuk slian
uroenikim bubnjevima. Stotine Kelta pred njima zbunjeno je milelo ispred Hadrijanovog
zida nakon to su odstupili od zapaljene kapije. Zaorili su se uzvici upozorenja, i ratnici su
se okrenuli uasnuto posmatrajui konjiki juri u pozadini. Svako se dvoumio da li da se
bori ili da bei.
Gde da bei? Sa Zida iza njih pljutala je kia strela.
Markova linija se irila i svaki vojnik je birao cilj.
Mnogi Kelti su prkosno urlali, trei ka novoj pretnji sa fatalizmom na smrt osuenih.
Neki su podigli titove, pretei maui maevima. Taktiki beznadeni poloaj davao im je
manijakalnu hrabrost. Tukli su se kao hrabri pojedinci, to e, Rimljani su to dobro znali,
ubrzati njihovu propast. Borili su se kurano, ali ne i promiljeno. Mark se nadao da e ih to
unititi.
Konjica je prvo pregazila neto pratilaca i ranjenike u zadnjem delu varvarske mase.
rtve su uasnuto vritale dok su kopita udarala po njima. Stigli su do razuenog stroja
prkosnih ratnika, podignutih titova i spremnih sekira. Nekoliko strela je pogodilo cilj
izbacujui Markove ljude iz sedla. Brisa je izvukla strelu iz ruke i pronala slobodan luk.
Ne obazirui se na krvoliptanje iz svee rane, ispaljivala je strelu za strelom u nadirui
talas.
To nije bilo dovoljno. Rimljani su ih jednostavno pregazili. Videla je sev konjskog
mesa, vrtlog kopita, i ve sledeeg trenutka pala je na tle, bez svesti. Usledio je jo jedan
omamljujui sudar, nalik udaru groma. Dve armije severno od Zida pomeale su se kao i na
junoj strani. Duga koplja probola su Kelte koji se nisu dovoljno brzo sklonili. Konji su
njitali i propinjali se, a oko njih ljudi su padali kao lutke. Konjica je silinom i teinom
rasturila varvarske redove. Rimljani su zadovoljno klicali, okrenuli su konje hvatajui se
maeva. Otrice su se dizale i sputale u nemilosrdnom ritmu, kao poluge primitivne
maine.
Mark je veto vodio konja kroz borbeni mete, koji mu se inio manje uasnim nakon
iskustva u hrastovom gaju. Fintirao je, pravei se da e obojenom varvarinu sa dvoseklim
maem prii sa desne, zatim je hitro okrenuo konja napadajui iznenaenog protivnika s
leva. Prefektov tit se naao na pravom mestu da prihvati varvarinov udarac dok je spata
opisivala iroki smrtonosni luk. Drak je zadrhtao dok je otrica prodirala kroz miie i
kosti. Varvarin je kriknuo i pao. Mark ga je zaobiao nagonei nekolicinu varvara u hladnu
reku kopitama besnog konja, pregazivi neke usput. Video je kako koplje pogaa mladog
konjanika u lea, obarajui ga s konja, i ve sledeeg trenutka drugi konjanik je odsekao
glavu ratnika koji ga je hitnuo.
Rimljani sa Zida gaali su strelama, hrabrei drugove. Na obe strane, rimska konjica je
sekla razbijene napadae. Kelti e se uskoro predati i zavriti u ropstvu. One koje tako ne
postupe eka sigurna smrt. Neki od demoralisanih varvara potraili su sklonite meu
zadimljenim ruevina kapije, da bi ubrzo pali pod kiom projektila koje su legionari bacali
odozgo.
Pobeda! Mark Flavije! povikao je centurion Longin. Imamo ih!
Ponovo je odjeknuo zov keltskih rogova.

Vie od hiljadu mukaraca i ena krenulo je za Ardenom Karatakom u napad na ono to

se smatralo slabo zatienim kapijama. Ta hiljada se nalazila u oajnom poloaju,
razdvojena i suprotstavljena malobrojnijoj ali daleko disciplinovanijoj i bolje rasporeenoj
rimskoj sili. Stotine su ve bile mrtve ili ranjene, i izgledalo je da ih oekuje neminovno
unitenje.
U oblinjoj vododerini ekalo je jo hiljadu keltskih vojnika, ukljuujui i gotovo sve
konjanike, najbolje i najopremljenije varvarske ratnike. Galba nije ispriao Ardenu o zasedi
koja ga eka nakon prelaska preko Zida, ali varvarina je obavestio o Markovoj obilaznoj
akciji, objasnivi mu da prefekt namerava da ga zaskoi s lea. Juri petrijanske konjice sa
severa nije bio iznenaenje.
Trupe ispred zida bile su mamac. Kelti su reili da rimskoj zamci suprotstave sopstvenu.
Iz ume su izjahali varvarski jahai divlje juriajui u lea prezaposlenoj rimskoj konjici, a
za njima su stupale stotine sveih peaka. Opkolie petrijansku konjicu ba kako je ona
planirala da opkoli njih.
Vojnici na Zidu su vikali upozoravajui konjanike na novu opasnost, ali vei deo
Markove konjice u aru borbe prevideo je upozorenje. Trenutak pre no to su se keltski
jahai sruili na Latine, zaorio se divlji bojni pokli, gromki poziv starim bogovima jeziv
kao smrt. Obruili su se na neprijatelja kao lavina, obarajui Rimljane sa bojnih konja ne
dajui im ansu da se okrenu i pobegnu.
Varvarski peaci, pregaeni rimskom konjicom, bez oklevanja su se bacili na zbaene
jahae posekavi ih u trenu.
Siloviti napad je saterao Markovog konja u ledeni i krvavi Ilibrijum. Nije znao ta se
deava. Odakle su se pojavili ovi varvari? Pobeda je, samo trenutak ranije, bila na domaku.
Ve sledeeg momenta, konjica se davila u moru Kelta; strele i koplja su zvidale kraj
konja koji su alosno vritali rasparanih trbuha. Do malopre demoralisani varvari vitlali su
orujem edni osvete. ak su se i neki ranjenici dizali sa zemlje kidiui na Rimljane.
Mark, moramo se povui! povikao je Longin. Okrenuo je konja spreman za beg. U
tom asu, pored njega je projezdio crvenokosi poglavica sa rogatim lemom. Zamahnuo je
dvoseklom sekirom, obarajui ivotinju i njenog jahaa u hladnu vodu. Pali su, diui oblak
kapljica.
Longin se upinjao da se oslobodi umirueg konja, iskobeljao se i popeo uz obalu, buno
pljuskajui. Ostao je bez spate. Varvarin je ponovo navalio na njega, promaio ga, ali ga je
dohvatio po stopalu. Povreeni Rimljanin je zavritao, skotrljavi se nazad u vodu. Iz rane
je tekla crvena struja.
Mark je dojahao do varvarina odsekavi mu desnicu. Krv je jakim mlazom potekla iz
preseene arterije. Kelt se zaneo, nagnuo i pao iz sedla.
Prefekt je skoio s konja i dohvatio gotovo udavljenog centuriona. Vukao je Longina
preko Ilibrijurna ka Zidu. Bitka se pretvorila u nonu moru. Njegovi ljudi su ostali bez
konja. Zastave petrijanske konjice padale su kao poseena stabla u uzavrelu gomilu Kelta.
Ratna srea se okrenula. Strele su svuda padale. U itavoj zbrci i gunguli, niko nije znao
koga gaa, samo je pljutalo.
Njegov naputeni konj Homer pao je pogoen kopljem u slabine, a s njime je nestala i
poslednja nada u beg. Moramo prii Zidu! Tamo nas eka pomo!
Poneo je ranjenog Longina uz krvavu padinu. Hodao je po keltskim i rimskim leevima.
Centurion je ostavljao crveni trag, krv mu je kapala iz poluodrezanog stopala. Nekoliko
Rimljana je videlo ta zapovednik pokuava, pa su napravili zatitni prsten oko njega, ali je
to samo privuklo neprijateljsku vatru. Vojnici su padali pogoeni strelama.
Mark je vukao Longina jednom rukom, a drugom je sekao. Dobio je udarac u butinu i

posrnuo, mutno shvatajui da je ranjen. udilo ga je to ne osea bol. Stenjao je od napora.

Konano se naslonio na Hadrijanov zid. Konjanici su se srano borili sa Keltima koji su
se sklonili u prolaz. Obema stranama je bilo potrebno sklonite.
Gde je Galba? Zato im ne priskae u pomo?
Kelti su ponovo juriali uz padinu. Dolo je vreme da se stane pred njih. Mark je, ne
obazirui se na centurionove proteste, gurnuo Longina u prostor iza razvaljene kapije, a
zatim se okrenuo da se suoi sa neprijateljima. Neto ga je otro zaseklo postrance, vrh
neijeg koplja. Strela mu se zabila u rame. Zateturao se unazad.
Umirem, prolo mu je kroz glavu.
Ta misao ga je obdarila nepojmljivim mirom.
Setio se Kelta u gaju, privezanog za drvo. Taj nije hteo da umre leeki.
Probio se napred i doepao ueta koje je visilo sa kuke, prerezao ga je. Zatim se vratio
do pocrnelih, pueih kapija. Gubio je krv, vid mu se mutio. Nije imao mnogo vremena.
Neka me neko vee! zaurlao je. Neka me vee da mogu umreti kao ovek!
Kao da su razumeli ta govori, Kelti su za trenutak ustuknuli. Sitne ruke su zgrabile ue
i konopac se zategao oko prefektovih grudi. Zahvalno se oslonio na njega putajui da
poslednja snaga potekne u ruke. Za trenutak je skrenuo pogled u elji da se nemo zahvali
dobroinitelju, i bio je iznenaen kada je ugledao enu - nije ga iznenadio samo njen pol
ve i injenica da je poznaje.
Savija?
Bila je to drubenica njegove ene. Oi su joj bile razrogaene od straha, ali odluno
stisnute usne govorile su o naklonosti koju je oseala za njega. ta radi ovde, usred krvavog
bojita?
Zbogom, Mark.
Da li halucinira?
Dovri ga, Kasije! uo je Mark varvarske povike. Dovri Rimljanina i dokai da si
zasluio slobodu! Potom ga je neto hladno pogodilo postrance i ostao je bez daha. Ubod
maa.
Valerija! Nije ni znao da mu je to bio poslednji povik.
Jo nekoliko udaraca i bio je mrtav.
***
Arden se hrabro borio u klopci sa june strane Zida. Bacio se ispod konjanikog koplja i
zamahnuo maem ka konjskom kolenu. Seivo je preseklo pa je ivotinja pala u agoniji,
poklopivi jahaa. Pre no to je mogao da se izvue, poglavica je zario otricu u
Rimljaninovo grlo. Okrenuo se i zasekao po leima drugog jahaa, i ovaj je pao, urlajui od
bola. Umirio se kad su ga dva varvarska ratnika probola kopljima.
Rimska strela je pogodila jednog od ratnika u grudi, zaustavivi ga u mestu, dok je
koplje oborilo drugog. Njegovi ljudi su se svuda povijali pod napadom konjanika padajui
kao snoplje. Galbina konjica je na svojoj strani imala visinu i stotine kilograma konjske
teine, a strele sa bedema desetkovale su Ardenove ljude odostraga. Bio je to okrutni
masakr ba koliko i odvratno izdajstvo.
Povlaenje! Okupite se kod Zida!
Varvari su poeli odstupanje ka junoj kapiji tvravice kroz koju su izjurili pre samo
pola sata. Bilo je to mukotrpno povlaenje u pravcu kie strela. Naili su na zatvorena vrata.
Ratnik za ratnikom bi jeknuo i pao, pogoen pre no to bi i stigao da ukrsti koplje sa
rimskom konjicom. Konji su nasrtali, nabijajui Kelte u gustu gomilu u kojoj nisu mogli

zamahnuti maem. Nabadali su ih na koplja kao skiee svinje, pritisnute umiruim

saborcima. Neki su sami zabijali noeve u srce, birajui smrt umesto ivota u ropstvu.
Nijedna strela nije pogaala Ardena, sva koplja su ga zaobilazila. Da li su ga to bogovi
titili?
Ne, nego Galba, koji se upinjao da stigne do njega. Ne zaboravite, taj mora ostati iv, a
onaj ko ga bude ubio, umire sledei.
Kakva sloena zavera ga je dovela u ovaj poloaj? ta se desilo sa Atakotima i Piktima s
druge strane Zida? Zbog ega ne pristiu u pomo? Zato Galba nije odvukao Rimljane na
drugu stranu, kao to je obeao? Brasidije ga je izdao, ba kao i ona ena! Da li su radili
zajedno? Arden je oajniki zgrabio odbaeni lem zavitlavi ga na starijeg tribuna i
pogodivi ga u rame.
Ako nita drugo, povee prokletog Traanina sa sobom. Jurnuo je napred.
Galba je prihvatio izazov. Crni konj je krenuo na Karataka. Kelt je planirao da udari
ispod konjskog trbuha, obori tribuna iz sedla i dovri ga na tlu. unuo je spremajui se za
napad kad je video kako Galba ne vadi ma ve neto drugo. ta? uo je siktanje i zuj.
Pucnuo je bi i obavio se oko Ardenove nadlaktice, oborivi ga na kolena.
Sada! Mrea! Neto mu je palo preko ramena. Dva vojnika su bacila gladijatorski
rekvizit kao da su u areni. Pokuao je da se podigne, ali zategli su mreu pa je ponovo
izgubio oslonac.
Daj mi ansu da se borim! povikao je.
Odgovorio mu je grubim smehom. Vidite li tetovau! Imamo dezertera!
Kroz mreu je posmatrao kraj poslednjih ratnika koje je poveo preko Zida. Koplja su ih
probadala, strele obarale, a kamenje im se obruavalo na glavu. Luka je pao, krvarei iz
dvadeset rana. Kelti su pevali pesmu smrti, pokuavajui da povuku to vie Rimljana za
sobom.
Neto ga je pogodilo u glavu i zavladao je mrak.

XXXIX

ir se spustio na bojno polje. Rimljani su odneli pobedu juno od Zida.

Galbina konjica je savladala Kelte koji su provalili kroz kapiju ubivi ili
zarobivi sve do poslednjeg. Arden Karatak je bio onesveen i okovan.
Svezali su i prkosnog, mravog druida koji je pao kao rtva zavere koju je sam smislio.
Kalina, kako su ga varvari zvali, pretukli su i uvezali od glave do pete da bi zauzdali
njegovu magiju. Od sad e obavljati sveteniku dunost u tamnicama Ebarakuma!
Rimljani su pljuvali i vreali nemonog zarobljenika, vidno zazirui od njega.
Keltska konjica je trijumfovala na severnoj strani Zida. Markove snage su nadvladane
silnom mnoinom neprijatelja. Zapovednik i veina odreda pali su u boju, izuzev aice
koja se probila do spaljene kapije pod zatitu Rimljana na tvravi. Longin je preiveo, ali
cvet i sr petrijanske konjice je uniten. Njegovi saborci su izginuli.
Trijumfalno urlajui i cvilei od tuge, Kelti su se povukli meu drvee daleko od Zida,
ponevi najvei broj mrtvih sa sobom.
Ogoljena tela Rimljana ostavljena su da lee u izgaenom smrznutom blatu. Sneg je
poeo jae da pada, prekrivajui bojite.
Unutranja kapija tvravice zatvorila se iza Ardenovih ratnika, onemoguavajui im
bekstvo. Pobednici su naslagali njihova tela na kapiju kao hrpu vetrom nanesenog lia. Iz
gomile su trcale strele, a ispod nje je tekla reka krvi. Galba je naredio da se leevi povuku
u stranu i kapija otvori. Na donjem delu ostale su krvave mrlje. Teka vrata su se otvorila
otkrivajui klanicu u tvravskom dvoritu. Galba je trijumfalno ujahao, okruen telima onih
koji su ivotom platili njegov trijumf. Obilazio je rimske leeve, gazei keltske.
Sa kapija na drugom kraju dvorita zapahnuo ih je miris pepela i izgorelog mesa. Kroz
zasvoeni prolaz videlo se drugo bojite, prekriveno mrtvim Rimljanima i bojnim konjima.
Iz daljine, kroz sneni pokriva, ulo se alobno udaranje keltskih bubnjeva.
Galbin izraz je odavao kontrolisano zadovoljstvo. U potpunosti je ostvario svoj naum.
Bio je spasilac Rima.
Preiveli iz obuhvatnog napada petrijanske konjice sedeli su naslonjeni na kameni zid.
Bilo ih je desetak. Bili su blatnjavi, poprskani krvlju i iscrpljeni. Sada su bili njegovi.
Mark Flavije? pitao je preivele.
Pokazali su ga. Umro je herojskom smru. Na nogama.
Prefekt je visio o uetu svezanom preko grudi, brada mu je visila, oi su mu bile
zatvorene, ruke obeene, a jedno stopalo mu je bilo neprirodno okrenuto unazad. Galbino
lice nije odavalo emocije. Zaista, sahraniemo ga uz poasti.
Tribun je procenio da Kelti nee ponovo napasti. Nee ih biti neko vreme, to e mu
omoguiti da dovri plan. Varvari su obezglavljeni, a voe su im pohvatane. Pobedio je.
Ovog jutra je stekao sve! Prefekt je mrtav, Karatak je u lancima, ena je utamniena i
bespomona - pripadaju mu svi plodovi pobede. Posetie rimsku lepoticu i...
Iz tame mu se obratio poznati glas. ta je bilo s Valerijom?

Iznenaeno se trgao. To je bila njena robinja, Savija! Sedela je sa ostalima oslonjena na

pocrneli kameni zid zasvoenog prolaza. Drhtala je pod ogrtaem, lica pocrnelog od garei.
ta radi ovde?
Ustaj, eno.
Poznata figura se uspravila. Bila je neto mravija, klatila se od iscrpljenosti, i zadrala
je isti, glupi kravlji izraz. Iskazivala je pseu odanost koju je prezirao. Ja sam gospina
drubenica, nepotrebno ga je podsetila.
ta radi ovde, sluavko, usred krvavog bojita?
Sledila sam Kelte nadajui se da u pronai Valeriju. Napad me je poneo...
Valerija je u zatvoru. Pokojni suprug ju je zatoio zbog preljube.
Savija ga je odmerila s tugom u oima, ali bez iznenaenja. Znala je. Znala je da je od
poetka sve isplanirao. Moda bi trebalo da je pregazi i zavri s tim, ali ne, zato bi strepeo
od jedne robinje? Sem toga, ova kvoka moe ubediti Valeriju da prihvati jedino to joj se
nudi. Savija je, kao i bilo ko drugi, mogla da bude iskoriena. To znai da je tvoja
budunost u mojim rukama.
Ubie i Valeriju? tiho mu se obratila.
Galba joj je priao da ga niko drugi ne bi mogao uti. Nagnuo se, onako poprskan krvlju
i smrdljiv od znoja. Oiljak na bradi je zevao kao duboki kanjon. Sluaj me, robinjo,
grubo je proaptao. Tvoja gospodarica ima samo jednu ansu. Samo jednu. Ako mi
pomogne, ja u ti pomoi. Ako mi se suprotstavi, unitiu te, ba kao to sam unitio sve
koji su mi stali na put. Da li me razume?
Nemo je klimnula.
Samo ja mogu spasti Valeriju. Slae li se?
Savija nije nita rekla, samo ga je zaueno posmatrala.
Poi. Posetiemo tvoju gospodaricu.
Galba je utrao u zapovednikovu kuu kao ovek koji ju je nekada smatrao svojom. Crni
bojni plat je leprao za njim naglaavajui uurbanost. Za njim je kaskala Savija. Doao
sam da vidim Valeriju! Robovi su mu se sklanjali s puta, uplaeno gvirei iz pokrajnjih
prostorija. Na koi je imao mrlje od neprijateljske krvi. izme su mu bile blatnjave. Na licu
mu se ogledao zlokobni trijumf. Delovao je energino. Marirao je ka spavaonici,
Valerijinoj tamnici, ujednaenim korakom tutnjei kao veslaki bubanj na galiji. Spata mu
se ljuljala u ritmu koraka, a prstenje za pojasom zveckalo pesmu pobede. Dva vojnika pred
spavaonicom stala su mirno.
Otvorite vrata!
Postupili su po nareenju i vrata su se otvorila na unutra.
Valerija je ustala, zauvi buku, i oslonila se leima uza zid, nemona da sakrije brigu.
Pitala se ko e otvoriti vrata, ko je preiveo bitku. Ukoila se videvi Galbu. Uao je unutra.
Nozdrve su mu se nabrale. Soba nije imala prozor, a unutra je bilo zaguljivo od
ustajalog vazduha. Usamljena uljna lampa stvorila je dimnu izmaglicu. Iz none posude
irio se neprijatan, otar miris. Usled zabrane pranja, Valerija je ponovo izgledala
zaputeno; oi su joj bile crvene od plakanja a odea neuredna. Nije liila na Rimljanku.
Uivala je u toj injenici.
Kakve vesti nosi? proaptala je.
Zatvorite vrata, naredio je Galba straarima ispred prostorije.
Vrata su se zatvorila za tribunom i Savijom, ostavljajui trojku u pomrini. Valerija se
zagledala u Saviju, traei ohrabrenje, ali slukinja se naslonila na vrata, sklopljenih oiju i
tunog lika.
Mu ti je mrtav, rekao je Galba.

Valerija je zastenjala, pognuvi se kao da joj neko zario no u stomak.

asno je poginuo, borei se s Keltima. Goree sa mojim ratnicima na pogrebnoj
lomai.
Duboko je udahnula. Njegovim ratnicima.
Galba je odmahnuo glavom. Ne, mojim. Nikada nisu bili njegovi, znao je to.
Samo okrutan ovek moe izrei tako neto, Galba Brasidije.
Ti si neverna ena.
Ti si neveran!
Ja sam vojnik, gospo, koji je upravo dobio rat. Uivam u potpunom trijumfu.
Tupo ga je posmatrala. Kelti su, znai, izgubili?
Naravno.
A, Arden?
Karatak je u lancima. Pogubie ga na moj znak.
Naslonila se na zid. Prolo je samo nekoliko dana od kad je na Samhain spoznala
vrhunsku sreu. Odonda za nju plaa, i to ivotom koji je postao nona mora. Pokuala je
sve da ih spase, ali nije uspela ak ni sebe.
Da mi je data zasluena komanda, do ovog rata ne bi ni dolo, nastavio je Galba.
Kelti se ne bi usudili na ustanak. Stotine valjanih ratnika danas bi bilo u ivotu. Ti si
pokrenula ovaj sled dogaaja, gospo. Umalo si unitila Zid.
Valerija je tupo zurila pored njega u Saviju. Otkud ti ovde?
Ne znam. Pronaao me je meu preivelima i doveo ovamo.
Ovde je da bi ti pomogla da se urazumi, rekao je Galba. Mu ti je mrtav a ljubavnik
zatoen, ostala si bez iije zatite. Tvoja porodica je hiljadama kilometara daleko u Rimu,
ocu vie ne moe biti od koristi. Mogu te upropastiti skandalom, postae udova bez
budunosti, preljubnica koja je spavala sa varvarinom. Ostatak ivota provee u
siromatvu i sramoti.
Gledala ga je s nevericom. Zbog ega me toliko mrzi?
Mrzim tvoj stale, gospo. Mrzim njihovu pretencioznost, nezasluene privilegije,
uobraenost i bogatstvo. ive iza mog tita, mislei vie o psima lutalicama nego o ljudima
kao to sam ja.
Rim te je nagradio karijerom i poloajem...
Od Rima nisam dobio nita! Nita! Sve to imam, dugujem sebi!
Nikad nisi imao ansu...
Umukni! bio je to krik. Od sad pa nadalje, obraae mi se samo kad ti to dozvolim,
ili u ubiti boga u tebi!
Nije uspeo da je uutka, samo je podstakao njen bes. Govoriu s tobom kao sa
provincijalcem, to si bio i to e zanavek ostati... Udario ju je ivotinjskom snagom,
bacivi je ka zidu. Odbila se i skliznula dole, krvavih usta. Savija je vrisnula, ali nije se
makla, plaei se batina.
Sluaj me dobro, zareao je Galba, nadnosei se nad Valerijom. Ima samo jednu
ansu da povrati ugled. Jednu da povrati ivoti Mogu da pustim glas o tvom bludnienju,
o poniavajuem optenju s varvarinom. Ili... mogu da te spasem i ojaam tvoj ugled jednim
potezom.
ekao je da ga pita, da proape kroz rascepane usne. Koju?
Da se uda za mene.
Smesta je prostenjala. Mora da se ali?
Odmahnuo je glavom. Ovome pristupam ozbiljno, kao bilo kojoj bici. Udaj se za mene,
Valerija, i skandala nee biti. Udaj se za mene, i odbrani sebe i svoju porodicu od sramote!

Ti si provincijalac!
to su poreklom bili i mnogi imperatori. Udaj se za mene, pa u postati deo
patricijskog stalea.
Da bi bre napredovao!
I ti e sa mnom napredovati. Uivae u mojim dobicima. Ja sam, za razliku od tvog
pokojnog mua, veoma sposoban, nedostaje mi samo plemenito poreklo. Ti potie iz
patricijske loze, ali ensko si. Nismo toliko razliiti. Zajedno moemo daleko dogurati.
To je ludost.
To je tvoj jedini put.
Nikada neu spavati s tobom! To sam ti ve rekla!
Ja sam taj koji moda nee eleti da spava s tobom. Hou brak a ne ljubav. Saveznitvo
a ne seks. Zadovoljiu se u drutvu drugih ena. Uzeu te samo ako mi se to prohte. Ali,
uzeu te, kad god poelim, poto kao mu na to imam pravo.
Ne pristajem.
Radije bi se izloila javnom ponienju kao preljubnica i izdajnik?
Radije bih zadrala samopotovanje i slobodu.
Ne misli na slobodu, gospo. Ovde e istrunuti.
Ne bi se usudio, ja sam senatorova ki!
Kad do tvog oca stigne glas o tvom ponaanju na granici, odrei e te se da bi spasao
svoju kou. Zna to bolje od mene.
Ne poznaje ti moga oca.
Znam da te je prodao mediokritetu da bi unapredio sopstvenu karijeru.
Odmahnula je glavom sa novosteenom reenou. Odgovor je ne, Brasidije.
Tako znai. Klimnuo je. Zadrala si neto ivotnog ara. Da li si ga nala severno od
Zida?
Napolje. Ostavi me na miru.
Ako me odbijes, osudie i Rim na propast.
Rim?
Ako odbije da se uda za mene ako mi uskrati zaslueno napredovanje, otvoriu vrata
Keltima. ula si ta sam obeao tom kretenu, Ardenu. Ovaj put u to i uiniti, udruiu se s
varvarima. Gledau spaljeni Londinijum, proglasiu se kraljem.
Lovie te i obesie te ako se usudi na tako neto.
Bio bih mali ovek, patuljaste ambicije, ako to ne bih pokuao.
Shvatila je da misli ozbiljno. Rizikovae. Poludeo je od razoarenja. To je bio problem
Rima, a ne njen. Ba me briga. Neu se udati za tebe, Galba. Jednom sam se udala za
oveka koga nisam ljubila. Neu se udati za onog kog mrzim.
Hoe. Delovao je sigurno. Ima jo jedan razlog za to. Ako odbije da se uda za
mene, rimska kurvo, osudie na smrt onog kog zaista voli.
ta hoe da kae? proaptala je, znajui ta mu je na umu.
Arden Karatak je poznat, s pravom ili ne, kao rimski agent. U neku ruku je radio za
mene. Mogao bi, prema tome, biti poteen. Spreman sam da to uinim ako se uda za
mene. Ali ako odbije...
Ubie ga. To je bio apat.
Raspeu ga iznad bedema Petrijane.
To je neljudski! Razbesnee hriane! Taj metod se odavno ne koristi!
Ja u ga iskoristiti, umirae danima. Svezau te za katapult nedaleko od njega, odakle
e posmatrati njegove patnje.
Pokrila je lice rukama.

Ne volim te, niti u te ikada voleti, nastavio je. Potrebna si mi. Udaj se za mene,
Valerija, rei dva problema. Usprotivi mi se, pa u unititi tebe, Ardena Karataka i rimsku
Britaniju.
Savija je zaplakala.
Galba se nacerio. Pomisli na sve bogove. Pomisli na sve druide. Pomisli na sve
svetenike, a zatim na mene, koji ne veruje ni u jednog od njih, i shvatie da sam ja
pobedio.
Zato me ne ubije i oslobodi ga? izgovorila je pitanje jedva ujnim apatom.
To bi bilo suvie lako. Preao je rukom preko pojasa, koji je zazveckao.
Savija je posmatrala kako prstenje palih ratnika igra na lancu.
Usplahirena robinja je zatekla tihi mete u Falkovoj i Lusindinoj kui. Bila je pono,
seoske predele rimske Britanije prekrivao je mrak, ali ovde su lampe gorele a robovi jurcali
okolo nosei zaveljaje u zaprege. Konji su opremani, vatra je gorela u dvoritu hranjena
otpacima i ostacima pokustva. Porodica se spremala za beg.
Ko ide? ta elite? bio je to Galen, Falkov sluga. Stajao je na ulazu u vilu sa isukanim
maem.
alje me gospa Valerija. Moram da vidim centuriona Falka.
Savija? mirkao je u mraku. Zar ti nisi zarobljena u Kaledoniji?
Vratila sam se se, iskoristivi borbeni mete. Prisustvovala sam bici na Zidu. Molim te!
Gospodarica mi je u opasnosti.
Kao i svi ostali. Rat besni svuda okolo. Gospodar nema vremena za tebe.
ta se deava? Gledala je iza njega na uurbano pakovanje. Da li Lusinda odlazi?
Rim je pobedio.
Dobio je bitku, ali ne i rat. Zid je probijen na nekoliko mesta i svakog sata stiu sve
gore vesti. Vojvoda je nestao. Nemamo posla samo sa Piktima i Atakotima. Napadaju nas i
koti, Franci i Saksonci. Gospodarica bei za Ebarakum. Moda i za Londinijum.
Dola sam da bih spreila poraz! Gospa Valerija je u opasnosti, kao i tvrava i svi u
njoj! Moram da porazgovaram s Falkom o Galbi!
Nema on vremena za Galbu, kao to ni Galba nije imao vremena za prefekta,
otpljunuo je Galen. Gospodar je umoran od izdaje. Postali smo podeljeni i mlitavi, svaki
oficir vue na svoju stranu. Ako Kelti ponovo navale, gospodar ne moe da garantuje za to
kakav e biti ishod.
Upravo to elim da raspravim s Falkom! Traim rimsku pravdu!
Pravdu? Nasmejao se. Teko e je nai ovih dana.
Radi se o ubistvu. Ubistvu njegovog roba, Oda.
Odo? To je stara pria, odavno zaboravljena. Galen je ipak pokazao radoznalost.
Ne, druidi su ga iskopali i odneli na sever. Tom prilikom je poslednji put progovorio,
imenujui ubicu. To nije bio mladi Klodije, kao to su svi verovali.
ta hoe da kae?
Da Petrijana pada u ruke oveku koji nije samo nemilosrdan ve je i zloinac. Tvoj
gospodar je pravedan. Dozvoli mi da mu objasnim.
Pronali su centuriona u uredu gde je objanjavao nadzorniku da treba da otera stoku u
oblinje ume. Uzbuena Lusinda je trala iz sobe u sobu, izdajui nareenja kao general.
ta je? brecnuo se Falko na Galena.
Ova robinja ima hitne vesti o Odou.
Hitne? Britanija je napadnuta. Odo i njegov ubica su odavno pokojni.
Greite, centurione, progovorila je Savija. Dola sam zato to ste jedina nada za moju

gospodaricu. Seate li se drke noa kojim je ubijen va rob...

Da, bio je deo mog pokustva i njime se sluio tribun Klodije.
Kao i svi drugi gosti, ukljuujui i Galbu.
Optuuje novog zapovednika? Odo i Galba nisu bili u svai.
Ubio je Oda da bi osumnjiio Klodija. Da bi izazvao napad na gaj. Da bi naterao gospa
Valeriju da se nae na mestu sa kojeg e biti oteta...
To je apsurdno!
Stariji tribun te je osramotio navodei te na pogrean trag, centurione.
Falko je pokazao nestrpljenje. Ne volim Galbu Brasidija, ali ti nema dokaz.
Nemam, sem ako mrtvac nije progovorio.
ta?
Znate li da su Kelti iskopali Odovo telo?
Postoji izvetaj o tome.
Odneli su ga na sever i vratili kotima. Druid Kalin je nadgledao ovaj poduhvat. Na
severu sam se susrela s njim. Sada je zarobljenik, posetila sam ga, i tom prilikom mi je
ispriao udnovati dogaaj. Kada su okupali i pripremili telo jadnog Oda za ukop, otvorili
su mu usta da bi stavili novi, ali tamo su neto zatekli.
ta su pronali?
Pokazala mu je ratniki prsten, od masivnog zlata s crvenim kamenom. Da li ga
prepoznajete?
Falko je delovao zbunjeno. Poznat mi je iz prepada koji smo uinili da bismo pomogli
starom Katu. Galba ga je uzeo od poglavice kota kog je pogubio. U toj borbi je zarobljen
Odo.
Ako prebroji prstenje na Galbinom pojasu, videe da jedan nedostaje.
Pa?
Odo ga se sigurno doepao u samrtnom asu.
Uhvatio je Galbu za pojas?
Prstenje se rasulo na sve strane. U mraku i urbi zbog priprema za svadbenu procesiju
Galba nije mogao da nae jedan. To je uspelo tek druidu Kalinu koji ga je naao u
pokojnikovim ustima. Rob je imenovao ubicu.
Falko se smrkao. Znai, Galba nas je lagao optuujui nesrenog, mladog Klodija.
Uzdahnuo je. Pa, od kakve je to sad koristi, usred opte katastrofe? On je samo jo jedna
rtva. Gubio je interesovanje. Galba je zapovednik. Ako mu se usprotivim, uhapsie me,
ili jo gore, poslae me u boj iz kojeg se neu vratiti. Mogu samo da sauvam ono to
imam.
Neto ipak morate da uinite, centurione. Pre no to se Galba oeni udovicom palog
zapovednika, Marka Flavija.
eni se Valerijom?!
Uinite neto pre no to zavede tiraniju na Zidu koji je vaa porodica generacijama
branila. Pre no to izda jo armija, kao to e sigurno uiniti. Pre no to vi i poslednji ostaci
petrijanske konjice padnete kao rtva njegove neutoljive ambicije.
ta, robinjo?
Pomozite mi da oslobodim Ardena Karataka. Neka on postane orue rimske pravde.

XL

enanje Galbe Brasidija, starijeg tribuna i de fakto zapovednika petrijanske

konjice - branioca carstva, pobednika u trinaest bitaka, ubice svih svojih
protivnika i graniara - i gospa Valerije, udovice prefekta Marka Flavija i keri
Rima, nije zamiljeno kao formalna svetkovina. Ranjena ali jo uvek opasna varvarska
armija boravila je u umi s one strane Zida. Signalne vatre su javljale o neprekidnim
napadima, okrajima i probojima prepreke duge sto dvadeset kilometara. Na severu je
plamteo ustanak i itavoj Britaniji je pretila opasnost. Galba je trijumfovao, ali naredba za
premetaj na kontinent jo uvek je vaila. Pitanja carskog naslea i rata s varvarima bila su
daleko od reenja. Garnizon je bio drastino smanjen. Srea se svakog asa mogla
preokrenuti. Nastojao je da u tiini praskozorja usred iscrpljenog garnizona pobedi i
poslednjeg protivnika. Hteo je da je pokori enidbom, zauvek je vezujui za sebe. Trebala
mu je politika podrka koju je donosila u miraz.
Sve je spremno, moemo da ponemo, promrmljao je. Gde je debela slukinja, sad
kad treba da ti pomogne?
Smrknuta Valerija je sreivala haljinu koju je nosila na venanju s Markom, samo est
meseci ranije. Galba je zahtevao da je odene i ovom prilikom.
Mislim da ne eli da prisustvuje ovoj ceremoniji.
Ne odobrava je?
Ve due vreme ne odobrava moje postupke.
Nacerio se. Imamo bar neto zajedniko.
Galba je naredio da probude Siksta, vojnika koji je prvi put venao Valeriju. Voleo je
simetriju u osvajanju. ovek je bio sanjiv, neraspoloen i zbunjen. U nedavnom sukobu
zaradio je ozbiljnu rasekotinu preko oka. Jedna strana lica bila mu je purpurna i crna, i
inilo se da ne vlada sobom u potpunosti.
elim da ponovo obavi venanje, Sekste, kratko mu je naredio Galba. Venae
gospa Valeriju i mene.
Sekst je zatreptao. Ali gospoa je ve udata.
Mu joj je mrtav, budalo.
O. Da. Protresao je glavom, kao da eli da razbistri misli. Kada e se obaviti
ceremonija?
Sada, tupoglava nitarijo! Sada! Rat je u toku!
Sada? Iako se ratuje?
Da, sada. Glas mu je zvuao kao reanje.
Ovde? U ovoj kui? Bili su u triklinijumu, trpezariji zapovednikove kue. Valerija je
stajala bleda i ukoena, a Galba je nosio neuredan verini oklop preko jednostavne vunene
tunike, spreman za borbu ako varvari krenu u napad. Za pojasom mu je ponovo visilo
etrdeset prstenova, a zbirku je upotpunio venanim prstenom mrtvog zapovednika,
Valerijinim svadbenim darom. I robinja Marta je, na tribunovo perverzno zadovoljstvo,

prisustvovala dogaaju u svojstvu svedoka. Bliila se zora, petao je kukurikao u selu izvan
tvravskih zidova. Uljne lampe su odavale slabu, dimljivu svetlost. Nije bilo gozbe, ni
ukrasa, niti zvanica, ve samo mural sa prikazom rimskog trijumfa nad keltskim koijama,
koji je Galba otkrio kidajui Valerijinu tapiseriju. Prijao mu je pogled na surovi prikaz
trijumfa.
Da, ovde, sem ako ti to nije po volji.
Moe ovde, sloio se Sekst, osetivi zapovednikovu nestrpljivost. Trljao je ranu na
obrvi. Ovo je sjajno vreme za venanje.
Samo pouri, obavi to bez odlaganja.
Sekst je bacio pogled okolo, traei savet. Kog boga emo koristiti?
Dobrog boga Dagdu, iznenada je progovorila Valerija. Boga ume.
Vojnik je zbunjeno zatreptao.
Rimskog boga, budalo, ispravio ga je Galba. Ne sme biti svetogra, nieg to bi
kasnije dovelo brak u pitanje. Jupitera. Jupiter i kola. Zar to nije rimski obiaj? Marta,
imamo li kola?
Ne ba, gospodaru.
Onda Marsa, boga rata.
Venanje nije rat, tribune, prigovorio je Sekst.
Ovo jeste.
Poslao je Martu da donese Marsovu figuru iz nekadanjih Galbinih odaja. Sekst je uzeo
votane tablice i napisao nacrt blagoslova da se ne bi zbunio pred zapovednikom.
Dok su ekali, mladoenja je priao mladi. Reio sam da te uzmem, rekao joj je
promuklim glasom. Uzimau te dok ne dobijem sina i ispunim branu dunost.
Neu uivati u tome, niti u tebi pruiti ikakvo zadovoljstvo.
Neu ni ja. im bude poela da se goji u trudnoi, odbaciu te od sebe zauvek. Ako
se neki mukarac usudi da te dotakne, ubiu vas oboje.
Sklopila je oi. ta e biti s Ardenom?
ivee, ali skonae kao rob.
Ako ne odri re i ne potedi ga, ubiu te sopstvenim rukama.
Nasmeio se. Ne sumnjam u to da hoe, ako ti se za to ukae prilika. Ali ja nikom ne
dajem priliku.
Marta je donela malu glinenu figuru Marsa. Sekst ju je stavio u alkov na zidu pored
svee. Galbin bog, primetio je vojnik.
To je ma, spata, ispravila ga je Valerija, seajui se tribunovog komentara u
Londinijumu od pre mnogo meseci.
ta?
Rekao nam je da potuje ma.
Dosta! Dosta! Poinji!
Sekst im se obratio. Dajte jedno drugom ruku.
Nije htela da ga poslua.
Ne oklevaj, Sekste!
Zato ti ne daje ruku?
Galba ju je zgrabio za ruku, viknuvi na njega. Poinji!
Vojnik je duboko udahnuo. Vrlo dobro. Pozivam Marsa za svedoka...
Nije odmakao dalje. Neto veliko i teko uletelo je kroz vrata i uz tresak udarilo po
najveem stolu, nateravi sve da poskoe. Klizalo se i stalo, tupo sijajui.
Pogledajte zaueno je rekao Sekst. Galbin bog.
Bio je to Galbin konjiki ma bez korica, prepoznatljiv po beloj drci, zlatnoj jabuici i

iskrzanoj otrici. Iz potovanja prema obiajima i sopstvenom venanju, obesio ga je o klin

na ulazu. Ipak, bio je ovde, izazovno baen u trpezariju.
Za njim se pojavio centurion Falko, u oklopu sa isukanim maem.
Zvanice su se ukoile na svojim mestima.
ta je ovo, Falko? zareao je Galba, iznenaen ovim upadom. Zar ne vidi da se
enim?
Trebae ti ma, tribune. Arden Karatak je pobegao.
Valerija je zastenjala, otevi se iz Galbinog stiska.
Pobegao? Kada?
Malopre. eka u hodniku da te ubije.
ta! Kako je dospeo tamo?
Ja sam ga pustio.
Galba je lagano shvatao i natutio se kao olujni oblak. Izdao si me, Falko.
Ti si izdajnik, Galba Brasidije, dopustio si da odred petrijanske konjice bude poseen
ispred Zida zajedno sa tvojim zapovednikom. Organizovao si otmicu njegove ene. Ubio si
roba Oda i bacio krivicu na drugog vojnika, gurnuvi ga u smrt. Ako te Karatak ne ubije, ja
u se potruditi.
Jesi li lud? Onaj mali klovn je ubio Oda, ne ja!
Zato je, Galba, moj rob imao ovo u ustima?
Falko je opet neto bacio; ovaj put to je bio manji i svetlucaviji predmet. I on je udario u
sto, odskoivi da bi se napokon zaustavio. Bio je to prsten od tekog zlata sa crvenim
kamenom.
Tribun je zaprepaeno zatreptao, prepoznajui sopstvenu taktiku upotrebljenu protiv
Valerije.
Seam te se sa ovim trofejem na krvavom prstu posle bitke sa kotima koju smo
vojevali za raun Kata Kuneda, rekao je Falko. Ne seam se da sam ga video posle
venanja. ta je traio kod mrtvog Oda, i zato nije na tvom pojasu?
Galba je nevoljno spustio pogled. im je to uinio, Valerija i Sekst su se udaljili od
njega. Najedanput je bio sam.
Skinuo ti ga je s pojasa, zar ne? Imenovao te je iz groba.
Bogova mi, i tebe u pogubiti, Galba je tiho promrmljao. Pokajae se to si me
izabrao za neprijatelja. Pljunuu na tvoj le i uzeu ovu kurvu!
Nee, Galba, hladno mu se obratila Valerija. Ako ubije Ardena i Falka, ubiu se.
Okrenuli su se u pravcu odakle je Falko doao, traei Karataka. Marta je iskoristila
priliku i utekla napolje da podigne uzbunu.
Arden je ekao Galbu u prostranom ulaznom hodniku. Stajao je nepokretan kao statua,
oslonjen na dugi keltski ma. Podsetio je Valeriju na uasan trenutak kod Bormovog izvora
kad je mladi Klodije pojurio da je spase i pao pod otricom maa oveka koga je, u
meuvremenu, tako oajniki zavolela. Jedva je disala.
Da li e Arden pobediti? Galba Brasidije nije Klodije. Niko ga nikad nije pobedio u
boju. Bio je nenadmaan maevalac. Traanin je neustraivo koraao sa isukanom spatom.
Na rukama su mu igrali miii, torzo mu je bio zategnut, stav odluan, i gledao je
neprijatelja mrkim, preteim pogledom. Da li e Kelt pasti lako kao i ostali protivnici?
Arden je nasuprot tome izgledao umorno i prljavo, u odrpanoj tunici u kojoj je provodio
tamnike dane. Poglavica je na zglobovima i lancima imao tragove okova, telo mu je bilo
izgrebano a kosa masna griva. Sijao se samo visoko uzdignuti ma i plave oi koje su s
ledenom mrnjom posmatrale Galbu. Taj pogled se razlikovao od bilo ega to je Valerija
ranije videla u njegovim oima; nije ga zapazila ni u prethodnim borbama. U njemu nije

bilo samo mrnje, ve i krajnje reenosti. Nevoljno se stresla.

Znai, ispuzao si iz svoje rupe, Britone, zareao je Galba.
Oslobodio me je Falko, pravdajui se potrebama ispitivanja. Arden je bacio kratak
pogled na Valeriju. U oima je imao meki pogled i razumeli su se bez rei. Zatim je
usredsredio svoj ledeni pogled na omraenog protivnika.
Galba se nacerio. Da si me pustio da oenim tvoju kurvu, ostavio bih te u ivotu,
Karatake, moda bih te uinio i manjim kraljem. Uvek sam bio tvoja najbolja ansa.
Laganje ti je prelo u naviku.
Rekao sam ti da u te propustiti kroz kapiju! Nisam ti rekao ta te eka na drugoj
strani. Nacerio se. Igrao sam se s tvojim snovima o nezavisnosti, Britone. Ja sam ti
usadio te snove.
Vidim da te ne mogu u potpunosti ubiti, Galba. Ve si polumrtav, truli iznutra.
Opstaje zahvaljujui samosaaljenju, ali ono malo ivota to si u sebi imao odavno te je
napustilo.
Mogu da te ubijem, varvarine. To u i uiniti!
Galba je poskoio i seiva su im se ukrstila u mranom ulaznom holu. Na sve strane su
vrcale varnice. Miice su im se napele, gurali su se ispitujui snagu, zatim su se odvojili uz
stenjanje, odskoivi unazad, sa boljim uvidom u protivnikove moi. Oprezno su kruili,
traei slabosti i greke.
Nisi se ni udesio za venanje, rekao je Arden, okretno poskakujui po podnim
daskama. Rekao bih da si strepeo od njene otrice.
Galbini krugovi su bili krai i solidniji, gard je drao visoko. Moda mi je instinkt
doapnuo da se odenem za rat. Uvek sam imao bolji instinkt od tebe. Galba je napao,
ubadao spatom i uzmicao neverovatnom brzinom. Arden nije uspeo da se zatiti, seivo je
zaparalo tkaninu ostavivi krvavi trag na Britonevim grudima. Valerija je kriknula,
pokajavi se istog trenutka.
Varvarin je odskakutao natrag, a Galba ga je sledio u stopu. Slab ti je oklop, mome!
Okrvavljena tunika je visila na Ardenu.
U tom sluaju, boriu se u oklopu svojih predaka. Boriu se sa titom bogova i hrasta.
Slobodnom rukom je zgrabio tuniku, vukao je i uvrtao dok se nije pocepala i pala; ostao je
nag. Ovako je moj narod prvi put poao u borbu sa Rimljanima, ubico, ovako emo nas
dvojica voditi zadnju bitku. Telo mu je bilo vitko i lepo oblikovano, stav istovremeno
izazivaki i uvredljiv, to je bila stara taktika Grka u Olimpiji i Gala u juriu na Cezara.
Galba se nacerio. Otii e s ovog sveta onako kako si na njega doao!
Tribun je ponovo napao i promaio. Arden je ispustio visok, treperav krik koji je
odjeknuo prostorijom, jezivo podseajui na pradavna vremena i drevne bogove.
Daaaaagdaaaaa! Zatim je podigao dugi ma i drao ga s obe ruke navalivi na protivnika
svom snagom. Divlje je nasrtao na Galbu; otrice su vitlale tako brzo da su tvorile blagi
povetarac koji je Valerija oseala na obrazima. Namirisala je i znoj boraca u zatvorenoj
prostoriji. Napetost ju je guila. Traila je oruje kojim bi okonala sebi ivot u sluaju
Galbinog trijumfa.
Maevi su plesali, sudarajui se kao razigrani svetlosni zraci; udarali su i parirali tako
brzo da ih oko nije moglo pratiti; sve je liilo na lepet krila krupnog grabljivca. Oba oveka
su stenjala, duboko diui.
Konjiki oficir je pokuavao da prodre ispod Ardenovog garda ba kao to je varvarin
prodro ispod Klodijevog, ali estina Ardenovog napada nije mu to dozvoljavala. Varvarsko
oruje je bilo due i tee i moglo je da raspara oveka na dva dela. Tribunovi zglobovi su
oticali od siline udaraca. Galbin ma je podrhtavao, a delii metala su leteli sa ivice kao

vatrene iskrice. Tribun je krkljao i povlaio se; poeo je da stenje, oblio ga je znoj, i postalo
mu je jasno da ovo nee biti lako ubijanje na kakve je dotad bio navikao.
Nosi na leima teret ubistava, izazivao ga je Arden. iti kao baba.
Galba je poeo da skrauje krugove. Poglavica je odgovorio premetajui napade na
drugu stranu, pa je Galba morao da se povlai u drugom pravcu. Arden je zatim promenio
stranu jo jednom, pa jo jednom. Tribun se naao pritenjen u oku, obasut neprestanom
kiom udaraca.
Proklet bio!
Ardenovi napadi su bili neumorni i uporni. Valerija se setila rimskog regruta koji se
iscrpeo na vebalitu garnizona, strahujui od toga da e se isto dogoditi i ovde. Ipak, nije
bilo usporavanja, niti predaha. Galbi se nije ukazivala ansa za provlaenje. Umesto toga,
Traanin je padao sve nie, savijajui se pred elinim baraom. Njegova spata je stalno
igrala oko Ardenovog tela nikada ga ne pogaajui.
Uasnuti Galba je shvatio, u ta mu je bilo teko poverovati, da je Arden jai. Umorie
se, ubre! stenjao je, kao da e se pretnja ponavljanjem obistiniti. Deavalo se suprotno.
Zidovi u uglu sobe udarali su Galbu u lea, ograniavajui mu pokrete. U vojnikovim
tamnim oima prvi put se pojavio strah. U ovom napadu bilo je neeg natprirodnog,
pomislio je, suoen sa dotad nevienom kombinacijom snage i estine. Postoje li bogovi?
Da li ih je ova varvarska vucibatina nekako dozvala? Da li je ona debela krava Savija
dozvala svog?
Dolo je vreme za oajniki pokuaj.
Kada je Arden zamahnuo, Rimljanin se sagnuo na stranu, rtvujui ravnoteu da bi
zbunio Kelta. Vrh varvarinovog maa udario je u zid zasekavi ga uz otar zvuk. Slomljeno
pare je poletelo unazad za dlaku promaivi Ardenovo lice. Malter je eksplodirao u
oblaiu dima. Galba je kolenom udario u pod, ali uspeo je da ga u padu ubode spatom u
butinu. Seivo je prodrlo nekoliko centimetara. Arden se spasao skokom unazad, zatim je
pao na lea.
To je bilo dovoljno!
Galba se u trenutku podigao, brz kao maka. Zamahnuo je maem iznad glave. Bio je to
zavrni udarac koji bi raspolutio oveka ispod njega. Spata je zazvidala kao da proseca
sebi put kroz vazduh. Arden se ipak u poslednjem trenutku okrenuo i smrtonosni udarac ga
je promaio za dlaku. Seivo se zarilo u drveni pod. Ostalo je tamo, zaglavljeno.
Galba je sa udnom hladnoom shvatio da je ponovio greku nainjenu u borbi sa
poglavicom kota. Ardenov dugi ma je zasekao Traaninov lanak horizontalno kao srp,
presekavi mu tetive.
Brasidije je zaurlao od besa i posrnuo, oslonivi se na svoj ma.
Pukao je na dva dela, neto iznad vrha.
Podigli su se, obojica su hramali, oajniki nastojei da privedu borbu kraju. Galba je
uspeo da napadne Ardenovo grlo pre no to je Kelt podigao gard.
Ma je prohujao na prst od varvarinovog vrata zato to se Traanin nije prilagodio
skraenom seivu. Promaio je, zatim je povreeni lanak popustio pod njim.
Plutonovih mi...
Psovku je prekinula otrica Ardenovog okrnjenog maa koja se spustila i zarila u mesto
izmeu vrata i glave, prodirui uz potmuli metalni zvuk kroz Galbino rame, grudi i verini
oklop. Udarila je kao sekira u panj, i tribun je zadrhtao dok se snaga udarca irila svakim
delom njegovog bia podseajui ga na zaboravljenu smrtnu prirodu. Ispustio je ma.
Arden je oslobodio okrvavljenu otricu, grudi su mu se uzdizale i sputale, ruke
podrhtavale. Pogledaj moju enu poslednji put, rimska svinjo.

Zatim je zamahnuo s leva nadesno, ulo se krckanje kime, i odsekao je Galbinu glavu.
Ona je poletela i udarila o zid sa zaprepaenim izrazom na licu. Udarila je o tle kad i
ostatak Galbinog tela, iz kojeg je tekao jak mlaz krvi.
Glava se okretala u oku kao isputeni lonac.
Varvarin je posrnuo unazad, telo i miii su mu divlje podrhtavali od iscrpljenosti, a
veliki ma trepereo u vazduhu.
Ardene!
Ispustio je oruje i pao u Valerijino naruje.
Dok je nagi i okrvavljeni varvarski poglavica stenjao borei se da povrati dah, po
zakljuanim vratima vile dobovali su tupi udarci rimskih vojnika koje je Marta uzbunila.
Otvaraj!
Taj zvuk je, dotad nepokretnom Falku zanesenom posmatrau fascinantnog duela,
posluio kao poziv na akciju. Ovamo! povikao je. Na krov!
Saekaj. Arden se oteo Valeriji, unuo i podigao neto, da bi je odmah zatim uhvatio
za ruku. Ritmiki udarci su progonili begunce dok su se peli stepenicama ka krovu. uli su
kako vrata poputaju.
ta sad? pitala je Valerija kad su stigli do krovnih greda. Bili su u klopci.
Preko krovova do bedema! objasnio je Falko. Na drugoj strani vas eka konj.
Konj? pitao je Arden.
Za to su se pobrinuli moji robovi koji, ini mi se, imaju prijatelje u vaem narodu.
Rei je propratio sumornim, alobnim osmehom.
Ti si Kelt, Falko?
Granice lojalnosti su postale nejasne. Ko jeste a ko nije Rimljanin? Ko je Briton a ko
osvaja. Ta pitanja danas reavamo u borbenom meteu.
Falko je ramenom razbio krovni pokriva, glineni crep se slomio, kliznuo i pao na
plonik, i ostala je rupa kroz koju se Arden iskobeljao na klizavu krovnu povrinu. Oko
pojasa mu je visila labavo svezana tunika. uli su tresak razvaljenih vrata, povike rimskih
vojnika i iznenadnu tiinu nastalu posle otkrivanja obezglavljenog tela Galbe Brasidija.
Gde je njegova glava?
Idite! poruio im je Falko. Zadrau ih. Jarak je pregraen i ispunjen kinicom radi
odbrane. Ublaie vam pad.
Ubie te, centurione.
Ne, ja sam jedini preostali oficir. Prebacite se preko Zida, i vie nee brinuti o vama,
ve o svom opstanku. Pourite! Nestao je reen da zaustavi vojnike koji su jurcali
stepenicama.
Begunci su se obazreli oko sebe. Na krovu je bilo hladno i isto. Izlazee sunce je bojilo
istoni deo neba u crveno, nagovetavajui dolazak novog dana, i sa svakim trenutkom
provedenim na krovu bili su sve uoljivija meta. uli su prepirku u kui ispod njih i Falkov
glas se jasno isticao. Bilo im je jasno da nemaju mnogo vremena.
Arden je zgrabio Valeriju za ruku. Moe li da skoi?
Udahnula je vazduh, i sa njim dodatnu hrabrost. Vie te neu ostaviti.
Tri, to bre moe!
Trali su po crepovima, ivicom krova ispod kojeg je zevala jama bezdanica. Zakoraili
su u prazninu i pali na slamnati krov na drugoj strani sokaka, uli su besno rzanje konja u
stajama ispod njih. Olabavljeni crepovi su klizali sa zgrade i buno padali na plonik,
razbijajui se. Vojnici su vikali. Ustali su i potrali ka vrhu tale, a zatim su oslukivali
muzikalni govor zbunjenih, pospanih straara.
Jo jedna ivica, jo jedan hrabar skok, ovaj put na tendu od nepromoivog platna s koje

su pali na gomilu sena. Arden ju je podigao pre no to je dola sebi i zajedno su preskoili
nisku ogradu i potrali ka kamenim stepenicama koje su vodile na vrh zida.
Svet je promicao u magnovenju.
Odnekud je iskrsao neodluni dekurion, prepreio im put, oajniki steui ma. Arden
je bio nenaoruan! Rimljanin je iznenada prepoznao Valeriju i spustio oruje.
Prepoznala je Tita, vodia u umi, koga je Galba odavno bio unapredio. Izbegavao je da
je sretne nakon zasede. Sada je postieno oborio glavu.
Jednom sam vas izneverio, gospo. Neu to i drugi put uiniti.
U trku mu se zahvalila, i jurnuli su uz stepenice na bedem sa kojeg se pruao pogled na
osvetljenu divljinu.
Kaledonija! Sloboda!
Eno su! Zaustavite ih!
Strela im je prozujala pored glava, zatim jo jedna. Topot izama je odjekivao
dvoritem, konj je rzao, truba je oglaavala uzbunu.
Sad! Arden joj je vikao u uvo. U vodu!
Ne jo! Moramo da ih usporimo!
Oslobodila se njegovog stiska i dohvatila oruja s gomile. Jo jedna strela je prozujala
opasno blizu. Uzela je luk i hitro zategla oputu. Radila je po Brisinim uputstvima. Svom
snagom je nategla tetivu, naciljala i pustila strelu. Iz mraka se zaorio krik praen uzvicima
upozorenja. Sledea rimska strela je prola daleko od njih.
Sada! sloila se.
Bacio ju je sa ivice zida.
Srce joj je stalo dok su tonuli u prazninu. Videla je odsjaj vode. Lagano se okretala
nazad, gledajui glave pod lemovima koje su se pojavljivale na ivici zida traei ih, a
zatim su buno udarili u vodenu povrinu i, trenutak kasnije, u blatnjavo dno.
Odskoili su nagore pre no to je i stigla da valjano oseti dodir hladne vode. Teturali su
se uz blatnjavu obalu. Vode je bilo dovoljno da im ublai pad.
Gde su? vikali su vojnii. Senke su ih za trenutak sakrile. Nasumino hitnuta strela
zabila se uz mljackavi zvuk u glib. Zakotrljali su se niz brdo, uspravili i potrali daleko od
belog zida. Arden ju je vrsto drao za ruku. Valerija je donela neopozivu odluku i oseala
se dobro zbog toga. Ovaj put je znala da je potpuno u pravu.
Konj je zanjitao. Ovamo! neko ih je pozvao.
Bio je to Galen, Falkov rob, koji se odunjao preko Zida kad je njegov gospodar
oslobodio Karataka. Pronaao je varvare i zabrinutu Brisu, koja je iz nedavne bitke izala
zavijene glave i ruke, i ona im je pozajmila konja.
Poglavica se vinuo na lea pastuva, a zatim podigao Valeriju posadivi je iza sebe. Iako
bez daha, iscrpljena i omamljena, oseala se pobedonosno kao nikad u ivotu. vrsto se
drala za svog oveka kao za drvo u oluji. Brisa je bila na drugom konju.
Poi s nama mome! Arden je pozivao Galena. Doi u slobodu.
Leei na zemiji da bi izbegao prepoznavanje i rimsku vatru, rob je odmahnuo glavom.
Proveu ivot uz gospodara. Jaite brzo. Neka vam bogovi budu u pomoi!
Nedaleko od njih, zabola se strela iz visine. Doletelo je jo mnogo njih. Bili su veoma
daleko, ali Rimljani su pokuavali. Vojnici su zatezali balistu.
Uskoro! poruio im je Arden. Britanija e uskoro biti slobodna!
Recite Saviji da je volim! dodala je Valerija, drhtavim glasom.
Podbo je konja i jaui kao vetar zamakao meu drveem.
Jednom rukom je drao konja za grivu, upravljajui ivotinjom.
U drugoj je drao vlanu, krvavu glavu i duu Galbe Brasidija.

XLI

opustio si da pobunjenik ubije tvog pretpostavljenog i otme ker Rima?

Postavio sam ovo pitanje Falku vie s dozom neverice nego sa stvarnim
iznenaenjem - na kraju krajeva, sakupljene informacije su me dovele do ovog.
Ipak, kako u ovo objasniti u izvetaju Senatu? Razbojnik-dezerter je pobegao,
aristokratkinja nestala, stariji tribun poginuo. Svima su puna usta religije u dobu kad nita
nije sveto.
Falko mi je odgovorio ne pokuavajui da se pravda. Moj pretpostavljeni, Mark
Flavije, koji se oenio u mojoj kui, bio je ve mrtav zbog izdaje. Valerija je bila udovica,
Galba ubica. Nije me se plaio. Zato bi? Sve najgore ga je ve bilo snalo. Imanje mu je
spaljeno u pobuni. Robovi su se rasprili. Stoka pojedena. Zid je buan kao sito, oteen i
branjen s polovinom potrebnog ljudstva. Carstvu su bili potrebni ljudi kao to je Falko vie
no to je njemu trebalo carstvo. Trebali su mu takvi ljudi vie od mog izvetaja.
Siguran sam u to da vidi s kakvom se katastrofom ovde borim, nevoljno sam
progunao.
Imperator je povukao trupe iz Britanije, izazivajui varvare, a ne ja. Galba je rtvovao
polovinu petrijanske konjice zarad sopstvenih ciljeva. Nije hteo da oeni Valeriju, ve da je
uniti, onako kako se on smatrao unitenim. Prestao je da bude vojnik i postao je
oportunista. Zasluio je da umre.
Pogledao sam napolje, na prokleto sivo nebo. Odluila je da ode na sever i posle
Galbine smrti.
Vie se nee vratiti.
Klimnuo sam. itav ivot sam posvetio odranju rimskih zidova. Zato me ne vrea
injenica da ni ovaj, dug sto dvadeset kilometara, sazdan od milion kamenova nije
neprobojan?
,.ta se desilo nakon njihovog bekstva?
Vojna situacija je ve bila kritina. Jedan od kaledonijskih poglavica, Torin, probio je
zid na istoku i nadirao ka Ebarakumu. koti su se iskrcali na zapadnoj obali, Saksonci na
istonoj. Bili smo desetkovani, imali smo mnogo ranjenika, i pretila nam je opasnost da
budemo odseeni. Povukli smo se ka Ebarakumu, a usput smo uli da je vojvoda stradao.
Krenuli smo za Londinijum, povevi zarobljenog druida sa sobom. Dva dana se za nama
vio dim iz zapaljene Petrijane.
Gde su bile june legije?
Bile su neodlune i zaplaene, prezirno je zakljuio Falko. Poharan mu je dom, pa je
i njegov odgovor bio proet gorinom. Nita se nije dogodilo dok se ostaci garnizona sa
Zida nisu okupili u Londinijumu. Tek tada su druge dve legije krenule u pomo. Dotad su
varvarski napadi izgubili na snazi. Uspeli smo da uhvatimo u zasedi neke njihove odrede
koji su zali duboko na jug.
Zar Karatak nije sanjao o izgonu Rimljana iz itave Britanije?

On je bio samo jedan od pobunjenika. Sanjar. Nisu imali kralja, ve savet.

Prekomorske pljakae je zanimao samo plen. Karatak je razumeo kakva vrsta organizacije
je potrebna za uspean otpor Rimu, ali ostali nisu. Reeno je i pitanje carskog naslea.
Teodosije se iskrcao sa sveim trupama pa su varvari potisnuti severno od Zida.
Carstvo je ponovo spaseno.
Netremice me je posmatrao. Da. Ali na koliko dugo, inspektore Drako?
U nastojanju da ouva granice, carstvo se vekovima oslanjalo na ovakve ljude, a ak je
i takav ovek izgubio hrabrost. Skrenuo sam pogled. ta namerava?
Obnoviu farmu, najbolje to mogu. Ne elim da se dalje borim. iveu pored Zida,
kao i generacije pre mene, i nagodiu se sa onim ko na kraju prevlada. Nekada smo upirali
poglede samo na jug. Sada gledamo i na sever.
Ali na severu nema nieg! To je izletelo iz mene u naletu frustracije i ticalo se
sredinje misterije ove istrage. Sever je divljina! Zato je otila na sever?
Zato to je pun slobodnih i vrstih ljudi, neiscrpne energije. Jednog dana e prei Zid i
nastaniti se na ovoj strani, a to e znaiti dolazak drugaijeg sveta.
Proroanstvo je zvualo zlokobno iako je bilo izreeno odmah nakon rimske pobede.
Na trijumf je bio toliko krvav i mukotrpno steen da je iscrpeo provinciju. Nije se radilo o
tome da li ljudi mogu ouvati granice carstva, ve o tome da li hoe to da uine. Stari
bogovi su gubili uticaj; novi, taj jevrejski mistik, bio je bog ena i robova. Vie mi se
dopada zov keltskih boanstava: Taranisa, Esusa i dobrog boga Dagde. To su bogovi saga i
mukaraca.
Jednog dana, zakljuio sam. Jednog dana.
ta vi nameravate, inspektore Drako? Otputovaete na toplije mesto i napisaete
izvetaj?
Pretpostavljam, odgovorio sam bez razmiljanja. Zaista, ta u raditi? O emu u
izvestiti? Carski sud i senator Valens ve znaju za varvarsku zaveru i upravo okonani rat.
Moj zadatak je da objasnim neto mnogo neopipljivije: ensku strast i muku udnju.
Mogu sve saeti u dve rei: zaljubila se. Ali u ta ili koga? U mukarca? Ili predeo van
opresivnog i zaguljivog carstva?
Ali tek kad zavrim posao, dodao sam. Tek kad budem razumeo.
Nasmejao se. Biete prvi koji je razumeo Britaniju i Zid, inspektore. Ako tvrdite da
razumete mlade ene, obian ste laov.
Otpustio sam ga, eljan samoe.
Misli su mi bludele, a u pozadini sam uo teke korake vojnika u hodniku. Moj svet mi se
najednom uinio umornim, prepunim drevnih obiaja i ubualih zakona. Rim je star,
gotovo neshvatljivo star. ena za kojom tragam jeste mlada i nalazi se na potpuno novom
mestu. ta, uistinu, ak i sad, znam o njoj?
Iznenada sam se suoio sa dubinom sopstvene samoe.
Poslao sam po Saviju.
Tiho je ula i sela. Osetila je da se kraj istrage primakao i da u uskoro krenuti dalje.
Kakva e biti njena sudbina? I pored tih pitanja, bila je mirna. Nestalo je one nervoze koja
je bila prisutna pri prvim susretima. Kao da misli da razumem vie nego to sam toga
svestan.
Zato nisi pola s njom? pitao sam je.
Osmehnula se. Skoila sa Zida?
Mogla si da iskoristi guvu. ta god Karatak govorio, ona je jo uvek tvoja
gospodarica.
Pokuala sam, inspektore. Uhapsili su me u pono dok sam pokuavala da otvorim

kapiju. Naterali su me da kuvam u logoru, poveli me onda za Londinijum, a zatim ovde.

Kao drubenica senatorove keri, nisam bila obina robinja. Mislili su da e doi po mene.
Mislili su da u im biti od koristi.
Da u te ispitati pre no to sastavim izvetaj.
Klimnula je.
Kako je tamo?
Nakrenula je glavu razmiljajui o odgovarajuem odgovoru. Bedno. Ipak, vazduh je
nekako istiji. Srea dostupnija.
Odmahnuo sam glavom. Ne razumem ta se deava.
S carstvom?
Sa itavim svetom.
Klimnula je, pa smo neko ure me proveli u tiini. Bila je to neobino prijateljska i
prijatna tiina. inilo mi se da komuniciramo bez rei. uo sam da slini vid komunikacije
karakterie parove koji su mnogo vremena proveli u braku. Konano je progovorila.
Mislim da Hrist dolazi, gospodaru. Dolazi svuda. Njegov dolazak se ostvaruje na
misteriozne naine. Svetenici kao to je Kalin oseaju novi vetar, ba kao i vi. Druidsko
vreme je na izmaku. Svet je zadrao dah.
Ve hiljadu godina, vetrovi duvaju protiv imperije.
Svako drvo mora pasti.
Okrenuo sam se i zagledao u nju. ta da radim, Savija? Prvi put sam robinju oslovio
po imenu. Osetio sam jak ali ne i neprijatan ukus u ustima. Kako da shvatim ove
dogaaje?
Pronaite je, gospodaru.
Ne zovi me gospodarem niti inspektorom.
Dugo me je posmatrala, dubokim i prijatnim pogledom. Pronai je, Drako.
Naravno. Ako elim da razumem zidove carstva, moram prei na drugu stranu. Moram
videti novi svet koji kao plima pritiska nae obale. Moram razgovarati sa jedinim akterom s
kojim nisam kontaktirao - sa tom enom, Valerijom.
Hoe li me voditi?
Kalin i ja.
Druid?
Umire u tamnici usled nedostatka svetlosti, vene kao cvet. Oslobodi ga, Drako. Povedi
nas sa sobom. Garnizon jedva eka da ga se rei. Bie nam vodi i garancija bezbednosti.
Bila sam prestravljena prilikom prvog putovanja severom, ali drugde nee nai odgovor
na ono to se deava s carstvom.
Star sam, Savija.
I ja sam stara. Ali ne toliko da prestanem sa potragom za novim stvarima. Zastala je,
oklevajui da otkrije sve motive. Hou da odem na sever da bih vie govorila o Hristu.
Osetili su njegovu mudrost. To moe okonati njihove podele i okrutne obiaje.
eli da propoveda svoju veru. Ti... Hteo sam rei robinja, ali ugrizao sam se za
jezik. ena.
Da. elim da poem s tobom. Rekla je ono to sam ve znao, ali ipak su me promeli
marci. Ko je, ikada, poeleo da poe sa mnom? Svi su zazirali od mog dolaska, a moj
odlazak pozdravljali s olakanjem.
Poi e kao slobodna ena, a ne kao robinja, rekao sam priguenim glasom.
Karatak ti je poklonio slobodu u severnim krajevima. Tako u i ja postupiti.
Znam. Shvatio sam da je ovo ekala od samog poetka. Znala je da u se inficirati
priama o slobodi.

ta misli, ta u tamo nai? pitao sam je.

Sebe.
Ne, ne, to je nemogue. Sever! Moram da napiem izvetaj za imperatora.
Ipak, ne mogu to da uinim pre no to budem spreman. Prvo moram sve da razumem.
Postalo mi je jasno da sam odluku davno doneo, tokom razgovora i putovanja, i doneo
sam je zbog iskvarenosti carskog suda koji predstavljam.
Gde je sad ta Valerija? S koje kule posmatra? ta vidi? ta ui?O emu razmilja?
Senatorova ki!
Idemo na sever, sutra polazimo.
Moramo nai isto to i ona.

EPILOG

rideset i devet godina nakon bitke na Zidu, poslednjeg dana leta gospodnjeg 406.
reka Rajna se smrzla tokom najhladnije zime koja se pamtila dotad. Stotine
hiljada Vandala, Alana, Sueva i Burgunana izali su iz uma Germanije i preli
preko tvrdog ledenog pokrivaa u Galiju.
Doekala ih je slaba i utuena rimska i franaka armija, ali brzo se razvejala pred
nadiruim mnotvom. Svet je posle toga bio otvoren za pljaku.
Neki od varvara su osnovali nova kraljevstva u Galiji. Drugi su udarili na jug u Italiju,
paniju i Afriku. Godine 410. gotski voa Alarik pljaka Rim. Bio je prvi koji je osvojio
grad za poslednjih osam vekova.
Iste godine, britanska provincija alje oajniku molbu imperatoru Honoriju, traei
vojnu pomo u borbi protiv varvara.
Cezarov naslednik u odgovoru poruuje kako ostrvo mora da se osloni na sopstvene
snage.
To je bila zadnja poruka koja je stigla iz centra carstva.

Balkandownload

adrijanov zid je delo napisano na osnovu stvarnih dogaaja. Godine 367.

stvarno je dolo do Velike varvarske pobune koja je uzdrmala severnu
Britaniju iako su detalji tog sukoba nepoznati. Postojala je uvena konjika
jedinica u Petrijani. U etvrtom veku dolo je do velikog stihijskog meanja plemena u
seobi, religija, verovanja, novih ideja i starih nezadovoljstava kako u rimskoj Britaniji tako i
u itavom carstvu. Iznad svega, uzdizao se Hadrijanov zid, jedna od najznamenitijih
ruevnih posetnika na dane prohujale rimske carske slave. Neko je napisao da je etnja du
nekadanje barijere najbolja peaka tura u Britaniji.
Uprkos slavi koja okruuje ostatke utvrenja proglaene za zatienu svetsku kulturnu
batinu, na mnoga pitanja vezana za Hadrijanov zid danas nemamo odgovora. Od njega su
najveim delom ostali samo temelji poto je stotinama godina korien kao majdan kamena
za nove graevine. Iz ostataka se moe izvui zakljuak da je bio irok od dva do tri i po
metra. Veina istoriara veruje - na osnovu rudimentarnih ostataka stepenita na jednom
mestu ili neophodne visine da bi se dostigao vrh mosta na drugom, i slinih posrednih
dokaza - da je Zid u proseku bio visok etiri do pet metara. Dimenzije su varirale od prirode
terena. Ovo ne ukljuuje zatitni zid iza kojeg su stajali vojnii, to je sa keltske strane
dodavalo jo oko metar ionako impozantnoj visini. To su samo pretpostavke. Iako u
Njukaslu postoje rekonstrukcije kula i kapija, kao i brojni crtei, ne treba zaboraviti da se
radi o nauno utemeljenim matarijama izvedenim na osnovu rimske arhitekture u drugim
delovima carstva i nekoliko grubih prikaza Zida pronaenih na rimskoj posudi i peharu.
Najjednostavnije reeno, danas ne znamo kako je Zid spoetka izgledao, niti kako se
menjao tokom tri veka trajanja. Opis u belo obojene strukture u romanu zasniva se na
ostacima krea na pojedinom kamenju, ali istoriari ne znaju da li je Hadrijanov zid bio
obojen itavom duinom - iako su rimske graevine esto bojene ivim bojama. Znamo da
je zapadna polovina u poetku bila od nainjena od busena da bi kasnije u najveoj meri
bila zamenjena kamenom.
Nema pisanih svedoanstava o napadima na Zid iako ih je moralo biti. Kao prepreka i
dominantna graevina, morao je da igra ulogu u povremenim sukobima kao to je bio
ustanak iz 367. poto je svaka osvajaka armija morala da ga pree. Ima malo dokaza o
paljevini i unitavanju koji su se morali dogoditi nakon napada nalik onom u Alamu. Da li
je Zid odoleo svim napadima? Da li se preko njega tako lako prelazilo da napadai nisu
ostavili traga? Ili je vreme izbrisalo sve tragove davnih bitaka?
Strunjaci najmanje znaju o nainu na koji je Zid funkcionisao. Izgleda nemogue da je
pet hiljada rimskih vojnika koliko ih je bilo na Zidu u svako doba - rastegnutih na
osamdeset rimskih milja ili dananjih sto sedamnaest kilometara - moglo da odbije dobro
organizovani napad na bilo kojoj taki. Bili su suvie razvueni. ta je, u tom sluaju, bila
svrha Zida? Da li je bio vidljiva granica civilizacije? Da li je sluio za kontrolu trgovine i
seoba, kao neka vrsta ondanje Gvozdene zavese? Da li se od putnika proputenih kroz
kapije ubirao porez i naplaivale usluge? Moda je Zid sa tvravama bio meavina svih
navedenih stvari, fizika i psiholoka barijera? Jedino to moemo sa sigurnou zakljuiti
jeste da je donekle titio rimsku Britaniju od napada i invazija razdvajajui razliite kulture

na severu i jugu. Istorijska podela izmeu Engleske i kotske (Britanije i Kaledonije u ovoj
knjizi) rezultat je postojanja Zida.
Rimljani najverovatnije utvrenje nisu zvali Hadrijanovim zidom. Ne znamo kakvo
ime su joj bili nadenuli. Graevina danas nosi ime po energinom, darovitom,
ekscentrinom, velikodunom, nemilosrdnom, snanom i pohotnom imperatoru to nije
pogreno. Zid je zapoet tokom Hadrijanove vladavine, posle njegove posete britanskoj
provinciji. Scena opisana u uvodu stvarno se mogla dogoditi. U rimskom utvrenju
Vindolandu pronaeni su ostaci drvene palate od pedeset soba napravljene za vreme
Hadrijanove posete Britaniji. Arheolozi misle da je napravljena za smetaj njegove svite.
Moemo samo da nagaamo ta je imperator tom prilikom rekao ili naredio, jer jedino
sauvano knjievno svedoanstvo o izgradnji Zida potie iz kasnijeg perioda, etvrtog veka.
Napisao ga je carski istoriar Elije Spartijan: Nakon to je, manirom monarha, reformisao
armiju u Galiji, Hadrijan kree na put u Britaniju, tamo ispravlja mnoge greke i prvi podie
zid dug dvanaest kilometara da bi razdvojio Rimljane od varvara.
Ovo nije jedini starinski spis na koji sam se oslanjao. Mnogi rimski aforizmi citirani li
romanu preuzeti su iz istorije, Florova poema iz prologa lii na onu koja je sauvana do
dananjih dana. Kao poema imperatora Julijana o sumnjivim kvalitetima britanskog piva
koju Klodije citira na venanju.
Rimljani su znali za postojanje velikih civilizacija na istoku, u Indiji i Kini, poto su sa
obe odravali trgovake kontakte: Valerijina svilena haljina je dola iz Kine, odakle je Rim
redovno uvozio luksuznu robu. Istoriari misle da je mogue da je Hadrijan uo za Veliki
kineski zid, koji je izgraen tri veka pre Hadrijanovog. Da li je Kineski zid inspirisao ideju
o zatiti rimskog carstva stalnim utvrenjima? To ne moemo znati.
Jedan od izazova pri pisanju romana bilo je prevladavanje predrasuda koji su Rimljani
gajili prema svetu van svojih granica, to je iziskivalo prikazivanje keltskih plemena u
boljem svetlu od onog u pristrasnim rimskim izvorima. Prvo i pre svega, re varvarin nije
za Rimljane znaila divlje, prljave i neprilagoene ljude kakvi se mogu videti u
holivudskim filmovima. Tanije reeno, znaila je autsajder. Koriena je kao pomalo
peorativan naziv za Kelte i Germane. Nema sumnje u to da je sredozemna civilizacija
vekovima bila ispred severnih naroda, u vojnom i kulturnom pogledu, ali radilo se o
nadmoi izvojevanoj boljom drutvenom organizacijom a ne tehnologijom. Rimljani su
negovali vrhunsku disciplinu, raspolagali su vekovnim iskustvom u vojnoj strategiji i
vladanju pokorenim narodima. Kelti nisu bili loiji u obradi zemlje; imali su podjednako
vete zanatlije, estoke borce, kao i sloeni religiozni panteon i raskonu usmenu tradiciju.
Rimljani su od njih pozajmili neke tehnike oranja, obrade metala i izrade zaprega. Usvojili
su dosta keltskog oruja. Pomenuta plemena su bitno zaostajala za Rimljanima na polju
pisma, taktike, strategije, arhitekture, inenjerstva i drevne artiljerije, ali nisu se urila sa
usvajanjem novotarija. Sporo irenje ideja u drevnom svetu - ukljuujui i hrianstvo jedna je od najtee pojmljivih injenica o starom svetu za ljude dananjice naviknute na
masovna sredstva komunikacije i stalne promene.
Kelti su bili drevni narod, ija se kultura razvijala na podruju od Crnog mora do Irske.
Poharali su Rim u ranim danima njegove istorije, a u jednom trenutku su vladali i severnom
Italijom. Rim ih je na tom podruju pokorio neto pre punskih ratova sa Kartaginom.
injenica da su ostaci ovog naroda pronali utoite u Velsu, Irskoj i kotskoj nije u
kontradikciji sa injenicom da su se odupirali Rimljanima due od osam vekova. Prikazi
kojima raspolaemo u potpunosti potiu iz latinskih izvora, a neki - kao to je Cezarovo
svedoanstvo o osvajanju Galije - jesu delom istorija delom politika propaganda. S
obzirom na neverovatnu lepotu dostupnih keltskih rukotvorina, opisi varvarstava

nerimskih autsajdera moraju biti primani sa oprezom. Ne moemo rei sa sigurnou da li

bi Rimljanka iz vieg stalea poput Valerije prihvatila keltsku kulturu, ali to je svakako
interesantna tema za raspravu. Poznato je da su na Divljem zapadu beli zarobljenici
indijanskih plemena esto ostajali da ive sa otmiarima nakon to bi ih konjica spasla. U
romanu sam prikazao pomalo slinu situaciju. Ne treba zaboraviti i to da je Zapadno rimsko
carstvo palo pod naletom prezrenih varvara, iz razloga o kojima se jo uvek ivo raspravlja.
Iako je pad carstva po mnogim parametrima bio civilizacijska katastrofa, istovremeno je
raistio naslage fosilizovane klasine mediteranske kulture. Mrani srednji vek, ma kako
teak ivot u njemu bio, jeste bio neophodan preludij pre raanja nove svetlosti iz braka
severnjake energije i junjakih ideja.
Nijedan od likova u romanu nije zasnovan na stvarnim istorijskim akterima, sem
nakratko pomenutih visokih dravnih zvaninika, imperatora Hadrijana i njegovih
guvernera, imperatora Valentinijana, vojvode Fulofauda u Ebarakumu (dananjem Jorku), i
Teodosija, rimskog generala koji se 367. iskrcao sa pojaanjima odbacivi ustanike preko
Zida. Da li je Valerija ubedljiv lik? Da li je na tako udaljenom mestu kakav je bio
Hadrijanov zid bilo rimskih ena?
Odgovor je zasigurno potvrdan. Izuzetno je vano otkrie svitaka u rimskom skladitu
oruja u tvravi Vindolandu, negde na sredini Hadrijanovog zida, meu kojima je bilo i
pisama napisanih enama oficira iz oblinjih tvrava. U blizini zapovednikove rezidencije
pronaene su deje cipelice, pa znamo da su zapovednici iveli sa porodicama tokom
uobiajene trogodinje slube. Julija Lusila je bila senatorova ki udata za vrhovnog
zapovednika u Haj Roesteru. Iako je Rim, uopteno govorei, bio patrijahalno drutvo,
zasnovano na vojnoj moi, gde je ena bila zakonski podreena muu, ene iz vieg stalea
nisu bile bez obrazovanja. Vodile su udoban ivot i ponekad raspolagale znaajnim
politikim uticajem posredstvom partnera.
Iako vojnicima niim po inu od centuriona zvanino nije bilo dozvoljena enidba sve
do edikta iz 197 - promena je usvojena da bi se izalo na kraj sa opadajuim brojem regruta
- postoje dokumenti iz kojih je jasno da su jo pre toga uz legionare ile i nepriznate
supruge. Bilo je i bordela, a muko-enski odnosi su bili komplikovani kao i danas. I
povrni uvid u sauvanu rimsku korespondenciju svedoi o tome kako se ljudska priroda,
uprkos tehnolokim promenama u prethodna dva milenijuina, nije mnogo promenila.
Iako su filmovi i knjige stvorili sliku Rimskog carstva na svom vrhuncu, neverovatno
dugo postojanje Rima ukazuje na to da su nas arheolozi snabdeli sa nekoliko snimaka iz
starog albuma ije su stranice najveim delom izgubljene. Period od legendarnog osnivanja
Rima pa do Alarikovog pljakanja grada 410. godine posle Hrista pokriva zapanjujuih
1163. godina. Moemo dodati jo hiljadu godina zahvaljujui otpornou Vizantijskog
carstva na istoku. Od ubistva Julija Cezara do dogaaja opisanih u ovoj knjizi prolo je 411.
godina, to je dui period od osnivanja engleske kolonije u Demstaunu do dananjeg dana.
Iako je u to doba ritam drutvenih i tehnolokih promena, meren dananjim standardima,
bio neshvatljivo spor, promena je ipak bilo. Rim iz Hadrijanovog zida razlikovao se od
Rima iz filmova kao to su Kleopatra, Spartak i Gladijator.
iroka rasprostranjenost fleksibilnijeg verinog oklopa i mobilnost konjice nagovestili
su odeu i oklop ranog srednjeg veka, to je jako razliita oprema od one koju pripisujemo
klasinom rimskom vojniku. Konji su rimskoj armiji dali mogunost presretanja brzih
varvarskih pljakakih druina. Visina konja je znaila da je kratki gladijus postepeno
istisnut duim, pljosnatijim maevima, koji su evoluirali u konjiku Galbinu spatu i oruje
nalik eskaliburu. Danas ne moemo sa sigurnou rei kada su se ove promene desile. Naa
mentalna slika je zamagljena zato to drevna literatura i arheoloki izvori naglo presuuju u

periodu oko 200 godina posle Hrista. Druga polovina etvrtog veka suoava autora sa
gotovo potpunim odsustvom detalja to ostavlja mnogo mesta spisateljskoj mati. Nekoliko
sledeih vekova u Britaniji - verovatno vreme kralja Artura, ako je takav ikad postojao - jo
su maglovitiji.
Znamo da je Hadrijanov zid tri veka bio reenje za sve vei vojni i tehnoloki problem s
kojim se Rim neprestano suoavao: odbrana pet i po hiljada dugog i dve hiljade osamsto
kilometara irokog carstva. Uprkos neverovatnom graevinskom dostignuu, izgradnji
preko sedamdeset sedam hiljada kilometara rimskih drumova, transport je u drevna
vremena bio izuzetno teak. U vreme Valerijinog putovanja, uzengije jo nisu bile
izmiljene, za potkovice se gotovo nije znalo, zaprena kola nisu imala nikakvo sredstvo za
ublaavanje truckanja, a konjske snage - konji, mazge, magarci i volovi - traili su hranu.
Praktina granica ekonomski isplativog transporta od vodenih puteva bila je sto dvadeset
kilometara, to nam objanjava zbog ega je carstvo opkoljavalo Mediteran i zato su
najvaniji gradovi graeni na najveim plovnim putevima kao to su Dunav, Rajna, Sena i
Temza. I pored toga, kopnena masa carstva bila je jednaka veliini dananjih Sjedinjenih
Drava. Hadrijanoyo revolucionarno reenje sastojalo se u zaustavljanju ekspanzije
karakteristine za njegove prethodnike i ustanovljavanje granice koja je mogla da se brani.
U Britaniji je to bio Hadrijanov zid, u Germaniji palisada od brvana duga trista ezdeset
kilometara izmeu Dunava i Rajne, a u severnoj Africi i Arabiji niz tvrava u besputnoj
pustinji. Rimljani su, gde god je to bilo mogue, koristili reke, kanjone i grebene za jaanje
odbrambenih poloaja. Vrtoglavi klanac blizu izvora reke Eufrat na Bliskom Istoku jedna je
od takvih prepreka. I pored toga, rimska armija od nekih 300.000 ljudi nikada nije imala
dovoljno vojnika da vrsto brani sve granice. Kako je vreme prolazilo, Rimljani su morali
da regrutuju sve vie pokorenih varvara u svoju armiju da bi odrali njen broj. Novi ratnici
su donosili nove metode, kao to su teka konjica i dugi maevi. Iako su utvrenja tvorila
jasno odreenu granice, odluna varvarska horda mogla je relativno lako da probije
razvuene odbrambene linije. Reenje je bila peadija sposobna da brzo marira mreom
rimskih puteva do ugroenih taaka, ili konjica koja je mogla satrti napadae. Oigledna je
analogija izmeu petrijanske i amerike konjice koja je patrolirala Divljim zapadom.
Hadrijanov zid nije bio samo neprelazna barijera ve i baza za patroliranje.
Iako je Petrijana mogla biti stvarna tvrava, u mati sam je premestio sa verovatnog
mesta postojanja u ravnici nedaleko od dananjeg Karlislea (Ukselo duruma), gde je konjica
najefikasnija, na upeatljivije, izmatano mesto na brdu pored reke - to je poloaj
pozajmljen od rimskog utvrenja blizu dananjeg Birdosvalda koje su Rimljani zvali Bana,
i onog blizu Korbrida, zvanog Onum. Ardenovo utvrenje Tiranen ne zasniva se na nekoj
specifinoj keltskoj brdskoj tvravi, ali po nacrtu je tipino za ona koja se mogu nai u
Britaniji, a teren oko nje je tipian za kotsku divljinu severno od Hadrijanovog zida.
koti su u to doba dolazili sa ostrva koje su Kelti zvali Erin a Rimljani Hibernija, a to je
dananja Irska. Kasnije su dali ime kotskoj tokom neprestanih upada i povlaenja koja su
od Velike Britanije napravili meavinu keltskih, vikinkih, nemakih, francuskih, irskih i
rimskih osvajaa, lonac za topljenje sazdan od maeva i krvi. Tako je daleko i drevno
Rimsko carstvo posadilo seme za nicanje kasnijeg i veeg. Iako Hadrijanov zid nije zauvek
trajao, politike granice koje je definisao kao i neuhvatljivi san koji je predstavljao - o
stalnoj sigurnosti, iza nekakve neprobojne prepreke - opstaju meu nama do dana
dananjeg.