Analiza najvanijih faza I odlike drutvenog razvoja azijskih

zemalja: Kina - period posle socijalistike revolucije

Republika Kina (od 1912. do 1949.godine)
Republika Kina je osnovana 1. januara 1912, oznaivi kraj carske Kine. Sun Jat Sen,
voa stranke Kuomintang, je proglaen za privremenog predsednika Republike Kine.
Meutim, mesto predsednika je kasnije dato Juan ikaju, bivem generalu dinastije
ing, koji je obezbedio prelazak na stranu revolucije itave pekinke vojske. Juan se
1915. proglasio carem Kine, ali je bio primoran da abdicira i uspostavi republiku zbog
nepopularnosti, ne samo meu stanovnitvom, ve i meu redovima sopstvene
pekinke vojske i njenih komandanata.
Posle smrti Juan ikaja 1916, Kina je politiki izdeljena, sa meunarodno priznatom
ali praktino nemonom nacionalnom vladom sa seditem u Pekingu. Gospodari oblasti
su imali stvarnu kontrolu nad svojim teritorijama. Krajem 1920ih, nacionalistiki
Kuomintang, pod ang Kaj ekom, uspeo je da ponovo ujedini zemlju pod svojom
kontrolom nizom vetih vojnih i politikih manevara, poznatih pod imenom Severna
ekspedicija. Kuomintang je premestio glavni grad drave u Nanking i sprovodio
politiko tutorstvo, meufaza politikog programa Sun Jat Sena koji je uspostavio
Tri narodna naela za preobraaj Kine u modernu demokratsku dravu.
U praksi, politiko tutorstvo je znailo jednopartijsku vladavinu Kuomintanga, ali je
stranka politiki podeljena na rivalske delove. Ova politika podela je oteala ang
Kaj eku borbu protiv komunista, sa kojima je Kuomintang ratovao od 1927. u
Kineskom graanskom ratu. Kuomintang je u poetku uspeno vodio rat, posebno
nakon to su se komunisti povukli u Drugom maru, ali je japanska agresija i Sijanski
incident iz 1936. primorali inga da se suprostavi Japanu. Koristei haos u kome se
nala Kina, Japan je ve 1931. zauzeo Manduriju i uspostavio marionetsku dravu
Mandukuo, a potom postepeno irio svoj uticaj preko pro-japanskih oblasnih
gospodara.
Drugi kinesko-japanski rat (19371945), deo Drugog svetskog rata, proizveo je
nelagodan savez Kuomintanga i komunista. Japanska okupacija u severnoj Kini je
dovela do brojnih ratnih zloina poinjenih nad civilnim stanovnitvom; ukupno je
poginulo ak 20 miliona kineskih civila. Procenjeno je da je samo u Nankingu tokom
japanske okupacije masakrirano 200.000 Kineza. Japan se bezuslovno predao 1945.
Tajvan i Penhu su stavljeni pod administrativnu upravu Republike Kine, koja je odmah
proglasila suverenitet nad ovim ostrvima. Kina je izala iz rata kao pobednik, ali
opustoena i finansijski slomljena. Nastavak nepoverenja izmeu Kuomintanga i
komunista doveo je do nastavka graanskog rata. Godine 1947, stupio je na snagu novi

ustav, ali zbog stalnih sukoba mnoge odredbe ustava Republike Kine nisu nikada
sprovodene u njenom kontinentalnom delu.

Narodna republika Kina (od 1949. do danas)

Kineski graanski rat zavrio se 1949. Komunistika partija Kine je preuzela vlast nad
veinom Kine, sem Tajvana. Kuomintang se povukao na Tajvan i neka mala ostrva
Fudijana. Mao Cedung je 1. oktobra 1949. proglasio Narodnu Republiku Kinu. Taj
period se zove "Mao era". Mao Cedung se povukao sa pozicije predsednika Kine 1959.
posle nekoliko velikih ekonomskih neuspeha, kao to je bio socijalni plan Veliki skok
napred. Li aoi ga je zamenio, ali Mao je i dalje imao ogroman uticaj na partiju i
ostao je generalni sekretar KP Kine. Jedno vreme Kinom je upravljalo umereno
vostvo: Li aoi, Deng Sjaoping i drugi, koji su zapoeli ekonomske reforme. Mao
Cedung i njegovi saveznici su 1966. lansirali Kulturnu revoluciju. Prema miljenju
mnogih istoriara to je bio pokuaj da se oisti vostvo od umerenih elemenata. Maovi
sledbenici su to smatrali eksperimentom direktne demokratije i prvi pokuaj borbe
protiv korupcije i drugih negativnih uticaja na kinesko drutvo. Razvio se Maov kult, a
privreda zemlje je tokom tog perioda nazadovala. Dolo je do velikog nereda tokom
Kulturne revolucije, pa je predsednik vlade Dou Enlaj posredovao u smanjivanju
destruktivnosti i pomagao je umerene elemente. Dou Enlaj je inicirao normalizaciju
odnosa sa SAD, pa je Kina 1971. postala lan Saveta bezbednosti OUN umesto Tajvana,
koji je do tada predstavljao Kinu. Bio je najblii saradnik Deng Sjaopinga i pomogao je
da se Kina nakon kulturne revolucije oslobodi radikalnih elemenata.
Posle Maove smrti 1976. Deng Sjaoping je uspeo da preuzme vlast od Maovog
naslednika Hua Guofenga. Deng nije nikad postao ef partije ili drave, ali je svojim
uticajem na partiju vodio zemlju putem ekonomskih reformi. Komunistika partija je
smanjila svoju sveobuhvatnu kontrolu. Rasputene su i zadruge, a seljaci su poeli
dobijati zemlju u zakup. Zbog toga je dolo do poveanja poljoprivredne proizvodnje.

Ekonomska istorija Narodne Republike Kine

Od osnivanja NR Kine 1949. do kraja 1978. godine, imala je plansku privredu
sovjetskog tipa. Nakon smrti Mao Cedunga 1976. godine i kraja Kulturne revolucije,
Deng Sjaoping i novo kinesko rukovodstvo poinje sa reformama ka stvaranju trine
privrede uz odreenu ulogu drave. Kolektivizacija poljoprivrede je naputena,
zemljini posedi su privatizovani a trgovina sa inostranstvom je postala glavna
orijentacija drave, zbog ega su stvorene Posebne privredne zone. Neefikasna
dravna preduzea su restrukturisana a neprofitabilna su odmah zatvorena to je
dovelo do velikih otputanja radnika. Za dananju Kinu je karakteristino postojanje
trine privrede zasnovane na privatnom vlasnitvu, i ona je jedan od najboljih
primera dravnog kapitalizma. Drava i dalje ima glavnu ulogu u stratekim
privrednim granama kao to su energetika i teka industrija ali se broj privatnih
preduzea I dalje poveava velikom brzinom.
Od poetka ekonomske liberalizacije 1978. godine, Kina ima jednu od najbre rastuih
privreda sveta. Rast njene privrede uglavnom se zasniva na investicijama i izvozu.
Visoka produktivnost, niski trokovi rada i relativno dobra infrastruktura omoguili su
joj da postane svetski lider u proizvodnji. Meutim, problem kineske privrede je
neefikasno korienje velike koliine energije to je doprinelo da 2010. godine Kina
postane najvei potroa energenata na svetu. Septembra 2013. Kina je postala
najvei uvoznik nafte na svetu, dok za podmirenje vie od 70% potreba za energijom i
dalje koristi ugalj. Poetkom druge decenije 21. veka, stopa rasta kineske privrede
poela je da se smanjuje, emu su doprineli problemi na domaem tritu kredita,
smanjena tranja za kineskom robom u svetu i svetska ekonomska kriza.
Kina je lanica Svetske trgovinske organizacije i zemlja je sa najveim obimom
spoljne trgovine.

Nauka I tehnologija
Kina je bila svetski lider u nauci i tehnologiji do Ming dinastije. etiri velika otkria
Kine: pravljenja papira, kompasa, baruta i tamparstvo su se proirile irom Azije i
Evrope.
Graanski rat u Kini se zavrio 1949. pobedom Komunistike partije, a napori da se
organizuje nauka i tehnologija bili su zasnovani na modelu Sovjetskog Saveza.
Kulturna revolucija (1966-76) imala je katastrofalan uticaj na kinesku nauku

istraivanja, jer su naunici bili proganjani a ulaganje u istraivanja i obrazovanje je

bilo redukovano. Nakon smrti Mao Cedunga 1976, ulaganje u nauku i tehnologiju je
drastino poveano jer je preovladalo miljenje da je to stub modernizacije, a
zapoela je i reforma obrazovnog sistema.

Razvoj NR Kine
Mao Cedung je smatrao da se stanje Kine moe poboljati promenom naina ivota na
selu. Drava je konfiskovala gazdinstva od feudalaca I bogatih poljoprivrednika koji su
svoje posede stekli u kapitalizmu.
Ruralno trite je brzo postalo ivahno mesto ekonomske I socijalne razmene jer su
zanatlije I poljoprivrednici stekli veu slobodu I vlast nad svojim proizvodnim
aktivnostima. Komunisti su nali sebi drugaiju ulogu - teili su tome da se vie
infiltriraju u selo I da bolje razumeju potrebe njihovih ljudi. Posle izvesnog vremena
nije postojalo selo koje nije imalo svoje stranake kadrove ili svoje predstavnike koji
su bili u bliskoj saradnji sa udruenjima seljaka.
Vlada je koristila strategiju da vojnike koji su bili peadija u Revoluciji iskoristi da
podstakne veu saradnju medju poljoprivrednicima, ukljuujui formiranje timova za
uzajamnu pomo, za marketing, za izradu novih I boljih sistema za navodnjavanje u
kojima je esto uestvovala I tadasnja policija. To je sve organizovano jer se
Komunistika Partija Kine bojala spoljnih intervencija u cilju poboljanja privrede jer
je Rusija imala loe iskustvo sa tim.
Jedan od najvanijih rezultata do kojih je doslo je znaajno smanjenje gladi I
pothranjenosti kod ljudi koji su iveli na selu.
Jednostavno ukljanjanje feudalaca I onih koji zavise od njih oslobodilo je ogromnu
koliinu resursa koji su se mogli bolje upotrebiti odnosno alocirati u budui proizvodni
potencijal. Feudalci nisu ulagali ni u kakve investicije u selima, nisu bili produktivni a
uzimali su veliki deo "kolaa" I zato je odmah po njihovom uklanjanju dolo do
boljitka.
Drava je omoguila farmerima zagarantovan plasman svojih dobara. Upravo zbog
toga, drava je sebe dovela u situaciju da moe direktno da kontrolie cene I
raspodelu kljunih dobara to je prvi korak ka smanjenju mogunosti pojave cenovne
inflacije. Ovakav aranman nije uvek iao u korist ruralnim proizvoaima. Drava je
stekla ogromnu mo nad tritem I mogla je da diktira cene koje su proizvoai morali
da prihvate. Takoe, drava je imala monopol nad prodajom kljunih inputa od kojih

su proizvoai zavisili a bogatila se tako to je uslovljavala proizvoae da prodaju

svoje proizvode po niim dok bi drava kasnije to prodala po mnogo veim cenama.
Komunistika partija Kine je imala kontrolu nad prodajom veine inputa I autputa to
znai da su imali indirektnu kontrolu nad veinom privatnih firmi. Ovo je omoguilo
postojanost kako dravnog tako I privatnog vlasnitva u kapitalistikom sektoru.
Politika koju su promovisali stranaki lideri je tradicionalna marksistika teorija u
kojoj kapitalizam treba da bude u potpunosti razvijen pre bilo kakvog prelaska na neki
oblik zatvorene privrede.

U velikim gradovina Komunistika partija je imala odreeni patern u oduzimanju

odnosno konfiskovanju nekih banaka I industrijskih postrojenja od privatnika.
Radnicima su omoguili stvaranje sindikata koji su imali ulogu poboljanja uslova rada
radnika I svih predstavnika za pregovore I komunikaciju sa vrhom.
U sovjetskoj verziji "socijalizma" se smatralo da je javno vlasnitvo nad sredstvima za
proizvodnju dovoljan korak u ranim fazama tranzicije ka komunizmu, ali pravi potpuni
komunizam e morati da saeka do onog trenutka kada e proizvodne snage biti
dovoljno napredne da dozvole radnicima da sami kontroliu svoje profite. Drava bi,
prema zvaninoj ideologiji preuzetoj od boljevika, trebalo da koristi svoju kontrolu
nad dravnim profitom za finansiranje izgradnje zemlje I za uspostavljanje uslova koji
su potrebni za eventualni prelazak u komunizam. Drugom reju vlada je svoja
sredstva usmeravala na finansiranje vojske I rastuu birokratiju, na razvoj u pravcu
teke industrije, da usmere svoje resurse na privredno zaostale regione I podruja
koja su bila vie razorena posledicom gradjanskog rata.
U poslednjim godinama vladavine komunistike partije, nacionalnoj vladi je pridavalo
sve vee tekoe da finansira ogroman birokratski aparat, da hrani korupciju irokih
razmera I da obezbedi plate za nacionalistiku armiju. Vlada nacionalista je imala
reenje koje I nije bilo toliko povoljno za zemlju a koje je podrazumevalo tampanje
sve vie novca to je dovelo do hiperinflacije. Situacija je jos vie osiromaila ivot u
gradovima pa je komunistika partija odluila da ne pravi istu greku.

Pokuaj planiranja kineske privrede (1953.god) u celini je izgradjen uz snanu podrku

I ogroman uticaj sovjetskih savetnika. Plan je u velikoj meri zasnovan na sovjetskom
modelu ekonomskog razvoja sa jakim naglaskom na velika industrijska preduzea,
rudarstvo I saobraajnu infrastrukturu.

U cilju finansiranja ovog plana bilo je neophodno da se znaajne koliine iz drutvenih

resursa (sirovine, vozila...) prebace iz svojih postrojenja upotrebe za izgradnju novih
fabrika I infrastrukture. Ovo je rezultiralo nagli pad proizvodnje u odredjenim
sektorima. Vlada je to opravdala malom zrtvom koja je morala postojati radi
stvaranja dobre ekonomske baze. To su nazvali trade-off (napravili su pad proizvodnje
dobara radi oporavka teke industrije)

Moderna era
Posle kulturne revolucije, Kina je brzo postala jedna od svetskih vodeih tehnolokih sila. Na
nauku i tehnologiju se gleda kao bitnu stvar za postizanje ekonomskih i politikih ciljeva, a
smatra se da je to i izvor nacionalnog ponosa do nivoa da se to opisuje kao tehnonacionalizam.
Kina je brzo razvila obrazovni sistem u kome je naglaen znaaj nauke, matematike i
inenjeringa. Kineske kompanije poput Huawei i Lenovo su svetski lideri u
telekomunikacijama i raunarstvu, a kineski superraunari se redovno rangiraju meu
najjaima. Kina je takoe i najvei investitor u tehnologije obnovljive energije.
Kineski kosmiki program je jedan od najaktivnijih u svetu i vaan izvor nacionalnog
ponosa.Prvi satelit iz Kine je lansiran 1970, a 2003. Kina je postala trea drava koja je
samostalno poslala ljudsku posadu u svemir. 2008. godine Kina je izvela prvu misiju u kojoj je
izvedena prva aktivnost van rakete u engdou 7 misiji. 2011. je lansirana prva kineska
svemirska stanica Tiangong-1, kao prvi deo izgradnje velike svemirske stanice sa ljudskom
posadom do 2020.

LITERATURA:
http://sh.wikipedia.org/wiki/Kineska_revolucija_(1949)
http://hr.wikipedia.org/wiki/Kineska_kulturna_revolucija
Chinese capitalism and modernist vision, autor S. J. Gabriel