Sultan

u Palermu

Tarik Ali

Prevela
Dijana Radinovi
4 5

Naslov originala

Tariq Ali
A Sultan in Palermo

Copyright 2005 Tariq Ali Meri-Kej i Semu

Translation Copyright 2010 za srpsko izdanje, LAGUNA
6 7

Sadraj

Renik 9

sikilija 11534.
1. Idrisijeva razmiljanja o poecima
i sluajnim susretima. Prvo sastajanje s Ruerijem. 13
2. Brani ivot i porodina nedotupavnost. Idrisi
osujeuje nameru svojih keri da oklevetaju mueve
i izdaju ih, ali je reen da obrazuje svoje unuke. 35
3. Sikilijsko aputanje. Sultan u palati izvetava Idrisija
o tome kakva sudba eka Filipa al Mahdiju. Posle susreta
s Majom i Elinorom Idrisi zaboravlja na sve drugo. 51
4. Mafil u damiji Ajn al ifa u Palermu. Filip je uveren
da baroni i biskupi spremaju pokolj ili, mogue, dva. 69
5. Emir od Sirakuze prireuje veeru
na kojoj se otvoreno govori o pobuni. 85
6. Ljubav i potajno venanje u Sirakuzi. Pesnitvo Ibn
Kuzmana. Elinora postavlja brojna pitanja, a Balkida slua. 100
8 Tarik Ali 9

7. Idrisija preplavljuju uspomene na zaarano ostrvo.

Prvi susret sa tienikom, koji otvoreno zagovara
pobunu protiv Palerma. 116
8. Sikilijske sestre. Maja i Balkida raspravljaju o
prednostima ivota sa mukarcima i bez njih. Otkrivaju
se tajne. Sklapa se dogovor da se uzme Idrisijevo seme. 134
9. Idrisi razmilja o pobuni i biva iznenaen u snu.
Seme mu se uzima vie puta. 142
Renik
10. Razgovor o teologiji star dvadeset i est godina u kojem
Rueri i Idrisi porede dobre i loe strane svojih religija. 170
11. Suenje Filipu. Emir od Katanije gromko prdne
za vreme tuiteljevog izlaganja. 175
Al Andaluz islamska panija
12. Idrisijeva ljubav prema Balkidi i njene posledice. 186
emir vladar, zapovednik
13. tienik oslobaa selo i vodi bitku sa langobardskim
emir al kitab vladar knjige
varvarima. Slatki ukus pobede. ivot i usud. 201
emir al bar zapovednik mora; odatle je izvedena re admiral
14. Dve trudnoe, a Idrisi otkriva neobian lek
za kaalj i prehladu. 215 Alahu ekber Alah je najvei
15. Ruerijeva smrt. Idrisi dvaput postaje otac. San o Sirakuzi. 223 Atrabanai Trapani
Balansija Valensija
16. Prolee u Sirakuzi. Dobra i loa poezija. Oevi i sinovi. 241
irent Agriento
17. Pokolj u Palermu. Idrisi odluuje da se nikad vie
ne vrati u taj grad. Odlazi za Bagdad. 261 Garnata Granada
habibi ljubavi; hey, baby! nije odatle izvedeno
hamam javno ili privatno kupatilo
Luera 12501300.
Ifrikija severna Afrika
Epilog 275
Ibilija Sevilja
didu deda
O autoru 281 hutba propoved petkom u damiji
10 Tarik Ali 11

Lanbadua Lampeduza
Malaka Malaga
Marsa Ali Marsala
mafil skup, sastanak, na koji se obino dolazi po pozivu;
re mafija nije izvedena iz nje
kadija glavni sudija u muslimanskim gradovima, sa ogrom
nim ovlaenjima za ouvanje reda
Kurlun Korleon e Sikilija
Kurtuba Kordova
11534.
Sikilija Sicilija
12 13

Prvo poglavlje

Idrisijeva razmiljanja o poecima i sluajnim susretima.

Prvo sastajanje s Ruerijem.

Prva reenica je presudna. Znao je to po oseaju, a

i iz prou avanja starih rukopisa. Koliko su dobro u
starini to shvatali, kako su paljivo odabirali uvod, s kakvom
li su lakoom dalje pisali nakon to bi se jednom odluili.
Odakle poeti? Kako zapoeti? Zavideo im je na izborima
koje im je pruao njihov svet, na mogunosti da potrae
saznanja gde god da su se mogla pronai.
Majka ga je nau ila da sledbenici nebeskih knjiga,* koji
tvrde da je sve znanje iz vremena pre njihovih proroka
nitavno, otkrivaju sopstveno neznanje. Ispriala mu je kako
su, kad je grad zauzeo naroiti soj Poslanikovih ratnika
ljudi koji su se vie bojali znanja nego smrti njenog dedu,
uglednog matematiara iz Kurtube, javno izvrgnuli ruglu i
pogubili ga, zajedno sa jo osam nauenjaka. Zeloti koji su
ubijali u ime vere svet iz drevnih vremena nazivali su dobom
neznanja, svet u kojem ljudi behu neopt ereeni potrebom

* Po islamu, naziv za nemuslimane, poglavito hriane i Jevreje, koji su pri

mili boansko otkrovenje kroz svete spise. (Prim. prev.)
14 Tarik Ali
da veruju u jednoga boga. Kako li mora da su bogohulili do
mile volje! Svet bez otpadnika. Osmeh mu ozari lice pre no
to se opet smrailo.
Za razliku od nas, pomisli on. Nama je sueno da se uda
vimo u vrtlogu venog ponavljanja. U ime Alaha milostivog,
samilosnog i Muhameda, njegovog poslanika i pravog vero
vesnika. Jedina je uteha to to su bogohulni nazareni bili
mnogo gori. Kako je Alah mogao biti otac jedino Isi? Kako je
Svemoni mogao stvoriti samo jednog sina? I zato su naza
reni izmislili tu neistinu? Razlog tome morao je biti to to su
vremenski bili blii Rimljanima i njihovim bogovima. Da bi
privukli ljude da se preobrate, morali su da ubace malo ari
u svoju veru. Kako je alio to nisu zadrali stare bogove, ili
bar najbolje od njih. Zevs je mogao biti Isin otac, ili Apolon,
Arej ili Posejdon ne, ne Posejdon. Ba je glup. Merjema je
ivela daleko od mora, a Jusuf nije bio ribar. Moda je hromi,
pohotni Hefest prodro Popeo se na palubu kraljevskog
broda i nekoliko puta duboko udahnuo. Proiavanje plua losti, a ne o budunosti. I tako bi bilo i sa njim da ne bee
morskim vazduhom postalo mu je obred. Nasmeio se. Sunce
je bilo na zalasku. More jo bee mirno. Ako bude Posejdo
nova volja, nee se vie dizati oluja dok ne stignu u Palermo.
Ovo mu je bilo poslednje putovanje pre nego to dovri
knjigu. Brod je dvaput obiao ostrvo i on je proverio svaki
detalj na svojoj mapi Sikilije poredei je sa stvarnom oba
lom. Povremeno su pristajali da uzmu pitke vode i hrane i
sveeg bilja koje mu bee neophodno da ispita svoje lekove.
Idrisi bee i geograf i lekar. Iako je putovanje trajalo manje
od mesec dana, bio je umoran. Spavao je vie nego inae i
uglavnom se u snovima vraao u detinjstvo usnio bi majku
kako posmatra zvezde, kaldrmisane ulice Nota, stabla pogo
ena gromom, ene kako muzu krave i koze, oevo boginjavo
Sultan u Palermu 15
lice ali kad bi otiao na popodnevni poinak, uporno je
snevao Maju, i to obino isti san, gotovo neizmenjen. Leali
su nagi u zagrljaju posle milovanja. To je uvek bilo u haremu
u palati, u njenim odajama, pred kojima su stajali evnusi. I
nita se vie nije deavalo. To mu je ponavljanje toliko dosa
ivalo da je pomiljao ak da ode kod tumaa snova, ali bi
ga neto uvek spreavalo.
Prole je noi, po prvi put, sanjao neto drugo. Usnio je
da je ratnik usred bitke, ali kad se probudio, nije se seao ko
mu bee neprijatelj. Upravo je razmiljao o tome dok je sta
jao na palubi i gledao kako more menja boje, pitajui se bi li
valjao emu kao vojnik. Bio je srednjeg stasa, nenih crta lica
i meke, svetle koe, kao da mu je pol odreen u poslednjem
trenutku. Lice mu je pocrnelo od sunca, pa mu je bela brada
jo vie dola do izraaja. Uredno je bila potkresana, po ugle
du na uenjake iz Kurtube. Bilo mu je pedeset i osam godina;
ono ivotno doba veinu ljudi nagoni da razmiljaju o pro
ispunjen silnim gnevom za koji su samo njegova dva najblia
prijatelja znala, no ak ni oni nisu shvatali ta mu je uzrok.
Za sultana i dvorjane u palati u Palermu, on je bio znaajan
uenjak i ovek blage naravi. Nisu ni slutili ta se krije ispod
njegove maske niti da u sebi besni zbog najneobinijih stva
ri. Jednom se prilikom njegov najbolji prijatelj Ibn Hamid,
moren tekim brigama, zagledao u nebo i promrmljao: O
poezijo zvezda, a Idrisi je na to odgovorio ljutitim tonom,
i odrao mu predavanje od astronomiji i kretanju Zemlje.
Je li primetio kako se svake noi kretanje ponavlja? Stari su
pokuali da prodru u tajne neba, ali nisu uspeli. Ako je istina
ono to on veruje, onda Kuran grei, a ako Kuran grei, ko
je poinio greku? Alah ili njegov poslanik? Ibn Hamid se
16 Tarik Ali
pobojao da e mu prijatelja optuiti za bogohuljenje i posa
vetovao ga da takva pitanja prepusti budunosti.
Idrisi ga je na to samo srdito pogledao i nije hteo s njim
da razgovara narednih nekoliko dana. A sad je i Ibn Hamid
napustio ostrvo, pa je njegov prijatelj ostao usamljeniji no
ikad. Pale su teke rei, a Idrisi je optuen da prua pomo
strancima to su zauzeli ostrvo. Moda je, pomisli Idrisi, i
sam trebalo da ode i otpone ivot u Ifrikiji ili moda Bagda
du, gde je kalif bio zatitnik mislilaca i pesnika. Ali ivot mu
je izmenio jedan sluajni susret posle kojeg mu je ponuena
sloboda kakvu nije ni zamiljao da je mogua.
Misli mu odlutae do jednog predveerja kad je radio u
biblioteci palate sultana Ruerija u Palermu. Dobio je poseb
nu dozvolu da to ini i oduevljavao se poput deteta sa sva
kim novim otkriem. Setio se uzbuenja koje ga je obuz elo
pre gotovo dvadeset i sedam godina kad je prvi put ugle
dao rukopis starog Grka Al Home. Je li ovo moda delo o
kojem je njegov pradeda po ocu govorio pre mnogo godina
u Malaki? Njegov je deda preneo predanje sinu, a on je jo
mogao da uje buan, pomalo uzrujan glas svoga ostarelog
oca kako pripoveda priu prekidajui je da iupa sede dla
ke iz jo tamnosmee brade. Priao mu je kako su kadije,
plaei se snage poezije i njene moi da zavede pravoverne,
donele odluku da smeju postojati samo tri primerka prevo
da na arapski kako bi teolozi mogli da prouavaju paganske
religije koje su dovele do doba neznanja u Arabiji u vreme
kad je Poslanik roen.
Zadatak je poveren dvanaestorici ljudi, najvetijim prevo
diocima sa starogrkog. Preveli su Galenova i Pitagorina dela,
Hipokratova i Aristotelova, Sokratova i Platonova, pa ak i
komedije Aristofanove. Sva ta dela uvala su se u bagdadskoj
Sultan u Palermu 17
biblioteci. Ali iako behu briljivo odabrani i ljudi od povere
nja sa slubom u palati, prevodiocima nije bilo dozvoljeno da
proitaju celo delo. Kaligrafi koji su prepisivali zavetovali su
se na utnju. Budu li bilo kome otkrili prirodu svoga posla
a u to su spadale i njihove ene i ljubavnice smesta e ih
stii kazna, a delatova sablja e im brzinom munje odrubiti
glavu i rastaviti je od tela.
Njegov se otac nasmeio. U naem svetu pretnje nikad
nisu vredele. Mogue je da bi kaligrafi, da im nita nije
kazano, prepisali dela i preli na sledei zadatak. Iako im je
opasnost budila znatielju, njih jedanaestorica prihvatila su
kadijinu zabranu kao nepovredivu, ali je dvanaesti uspeo da
prepie polovinu prvog pevanja i vei deo drugog, i poslao to
porodici u Damasku. Njegov sin, takoe prevodilac, doao je
da radi u jednoj koli u Toledu. Oenio se enom iz Kurtube.
Njen je unuk pronaao nepotpuni rukopis u jednom starom
kovegu, skriven pod Kuranom, i dopustio je mome pradedi
da ga proita u njegovoj kui. Tako su nai preci saznali da je
grka knjiga pohranjena u tajnim odeljcima palermske bibli
oteke. Da bi pristupio skrivenim odeljenjima biblioteke, svaki
je uenjak morao za to dobiti naroitu dozvolu od kalifa.
Za vreme prve godine provedene u biblioteci stare palate
u Palermu, to bee najdue putovanje na koje se njegov um
ikad otisnuo, sluajno je naiao na tajni odeljak, te je oba
vestio o tome komornika, a ovaj svoga gospodara. Sultan
Rueri je prekinuo obed i odjurio u biblioteku. Idrisi, koji se
tad prvi put sreo s nazarenskim vladarom, objasnio je otkud
toliko ushienje. Sultan nije uo za Al Homu, ali je izrazio
svoju nameru da smesta lino proui rukopis. Nije savre
no govorio arapski jezik, ali ga je dobro itao. Komornik je
uzeo rukopis i poao da izae iz biblioteke, ali ga je sultan
18 Tarik Ali
zadrao. Opazivi razoaranje na licu mladog uenjaka, nalo
io je komorniku da pronae najbolje kaligrafe u Palermu
i uposli ih. eleo je da ga po povratku iz Nota doeka novi
prepis. Potom se okrenuo ka mladiu s turbanom, koji zau
zeo skromno dranje.
Ime?
Muhamed ibn Abdalah ibn Muhamed al Idrisi, Vae
velianstvo.
Uitelju Idrisi, nakon to obojica paljivo iitamo ovo
delo, zajedno emo o njemu raspravljati. Da uporedimo
saznanja koja smo iz njega stekli. Ako li je jezik prevoda
preteak, pozvau Ahmeda iz irenta.
Posle est nedelja, pozvan da izie pred Ruerija, mladi je
uenjak naizust nau io neke stihove iz Al Hominog dela.
Ne razumem zato je ovo delo toliko uznemirilo teologe.
Mislim da im je bilo nedopustivo meanje ljudi i bogo
va, zapovednie mudrih. A bogovi predstavljeni u likovima
mukaraca i ena behu im neprihvatljivi. Ne vidim drugog
razloga sem tog.
Ali to je upravo najlepe u delu. Njihovi bogovi imali
su uea u svemu to se zbivalo u ratovima, poplava
ma, nesreama, pustolovinama na nebu i na moru, u poro
dinim svaama, roenjima, venanjima, smrti, ponovnim
roenjima. ta misli, bi li ena Odiseja moreplovca, koja je
odolevala ovozemaljskim proscima, podlegla arima boga?
udi me da nijedan nije pokuao. Moram naloiti da se delo
smesta prevede na latinski ukoliko rukopis ve ne postoji.
Hoe li mi se raspitati za to? Ako postoji samo u Vatikanu,
Sultan u Palermu 19
onda emo morati da ga prevedemo. Fratrima se nee dopa
sti nita vie nego kadijama. ta ti se u delu najvie dopalo?
Jesu li to lukavtine ena? Ili strah od nepoznatog? Ili ivot
kao beskrajno putovanje prekidano ispitima izdrljivosti?
Sve mi se dopalo, Vae velianstvo, ali mi je neto drugo
privuklo panju zadivio me je Al Homin oseaj za geo
grafiju. U drugom delu on opisuje nae more i naa ostrva
i zemlje i drvee. U stara vremena ljudi nisu putovali toliko
kao mi. Veina ih je sahranjena u selu u kojem su roeni. Al
Homa im je kazao da postoji i drugi svet izvan njihovih sela
i ostrva. U Menelajeva usta on stavlja sledee rei:
Kiprom i Fenikom zemljom i Egiptom ja se potucah,
Etiopljane videh, Sidonce, u Erempsku zemlju i u Libiju stigoh.*
A jednooki dinovi i napasnice to navode brodove da
se nasuu nedaleko od ovih obala?
Prolazni nestaluci, uzvieni sultane, samo toliko. To
otkriva snagu pesnikove mate i nita vie. Ono to je, po
mome miljenju, zaista izuzetno u ovom delu jesu gotovo
potpuno tani opisi postojeih stvari. Posetio je nae ostrvo
i nazvao ga Skila. Ubeen sam da je Al Homa sigurno bio
moreplovac. A borio se i u ratu. Ipak, njegovo sjajno pam
enje dolo je do izraaja u kartama njegovih putovanja.
Komornik mi kae da si i sam kartograf.
Idrisi se pokloni.
Kad zavri rad u ovoj biblioteci, elim da me obavesti
o svim svojim otkriima.
Narednih trinaest meseci Idrisi je napustio sve ljubav
nice, prijatelje, ake u potrazi za istinom. Sultan mu je
* Homer, Odiseja, preveo Milo uri. (Prim. prev.)
20 Tarik Ali
dao punu slobodu u svojoj biblioteci te je, osim to je jeo i
obavljao telesne potrebe koje je hrana neminovno povlaila
za sobom, svaki dan provodio udubljen u rukopis. Evnusi
iz palate esto su ga oslovljavali sa Abu kitab, otac knjige.
Kasnije, kad je postao pouzdani sultanov poverenik, njegov
visoki poloaj zahtevao je najviu titulu sad su o njemu
govorili kao o emiru al kitab.
Ti meseci u biblioteci behu isto zadovoljstvo. Al Homa
bee tek poetak. Posetie Itaku i druga ostrva u potrazi za
tragovima. esto se pitao je li Al Homa sam napisao tako
divna dela ili je prie nasledio i samo ih obavio svojim boan
skim platom. I kako je udesno bilo otkriti kako je samo
nekoliko pokolenja nakon njegove smrti Ksenofan osudio
Homera jezikom koji kao da je odjek rei dananjih teolo
ga: Svaki in koji je ljudima na sram i na osudu kao kra
sti, preljubnik biti, jedan drugoga varati, i Homer i Hesiod
bogovima su dodelili.* I jesu li pripovedai iz Bagdada koji
su sastavljali prie Hiljadu i jedne noi imali na umu Odiseja
dok su smiljali sopstvene pripovesti o Sinbadu moreplov
cu? Ta su pitanja, pa ak i sam Al Homa, ubrzo zaboravljena
kad su druga blaga, blia njegovim preokupacijama, poela
da iskrsavaju.
itanje Herodota, Aristotela, Galena, Strabona i Ptole
meja u arapskom prevodu bilo je nalik otkrivanju dalekih
zemalja poznatih iz pria putnika. Uitelji su ga upoznali sa
grkim velikanima, ali bio je premlad da bi ih u potpunosti
razumeo. Znanje mu je ostalo polovino sve dok sam nije
poeo da prouava njihove spise. Ptolemejeve ideje jo su mu
odzvanjale u mislima poput melodije daleke svirale.
* Prevod preuzet iz: Herman Dils, Predsokratovci, grupa prevodilaca.
(Prim. prev.)
Sultan u Palermu 21
Jednoga dana naiao je na anonimni rukopis koji ga je
oduevio. Ko je bio tvorac Biblioteke? Jo je pamtio prvu
reenicu: Nebo je prvo vladalo celim svetom. Evo prie o
bogovima i o tome kako su naselili svet ljudima, i premda
nije tako stimulativna poput Ptolemeja ili Strabona, ipak
je mnogo uzbudljivija. Tu je proitao o Heraklovoj krat
koj poseti Sikiliji. Nebo je prvo vladalo celim svetom. Ta mu
reenica nije izlazila iz glave. Zato bi on morao da pone
sa U ime Alaha milostivog ba kao i svi drugi uenjaci iz
njegovog sveta? Zato?
Za vreme te prve godine u biblioteci, sultan ga je esto
pozivao u svoje odaje i pomno ga ispitivao o onome to ita.
Rueri nije bio krupan ovek, ali je imao neobine pokrete,
a kad bi se uzbudio, razmahao bi se rukama poput jedara u
oluji. Njegova srdana dobrodolica ganula je Idrisija.
ta e uiniti sa tolikim saznanjima, uitelju Idrisi? Moe
poduavati svoju decu i moju, no hoe li te to zadovoljiti?
Idrisi se setio svoga zabrinutog, skruenog osmeha kad
mu je poverio svoju nameru. Ako mi sultan dopusti, voleo
bih da napiem optu geog rafiju. Napraviu kartu poznatog
nam sveta i istraiti zemlje koje su nam jo nepoznate. To
e biti od koristi naim trgovcima i zapovednicima brodova.
Ovaj veliki grad sredite je sveta. Trgovci i putnici zastaju
ovde na putu za istok ili zapad. Mogu nam pruiti mnogo
podataka.
Sultanovo zadovoljstvo bilo je oito. Poslao je po komor
nika i naloio mu da se pobrine da Divan odsad svakoga
meseca isplauje nauenjaku i uitelju Muhamedu al Idrisiju
svotu od deset tari, i da mu se obezbedi smetaj blizu palate.
Kad se komornik naklonio i hteo da se povue, Rueri se
dosetio jo neega.
22 Tarik Ali
A bie mu potreban i brod, spreman da zaplovi bilo kud
po njegovoj zapovesti. Pronai mu pouzdanog zapovednika.
Idrisi je pao na kolena i poljubio ruke svoga dobroinite
lja. Bio je ushien Ruerijevom velikodunou, ali nemalo vanje mladih prineva. Te je mladie sam paljivo izabrao,
zabrinut kako e to biti prihvaeno izvan palate. Mogao bi
neometano da nastavi svoj rad, ali veina njegovih prijatelja
poee da ga gleda s podozrenjem. Svakog petka uvee, kad
bi grad utonuo u san, mala skupina pesnika, filozofa i teologa
sveukupno njih tridesetorica okupljala se u maloj odaju
u sreditu damije Ajn al ifa. Sve dok mafil ne bi prekinuo
mujezinov jutarnji poziv na molitvu, razgovaralo bi se o pita
njima koja su se odnosila na potrebe zajednice pravovernih
na ostrvu. Dosad su ga prihvatali kao jednog od svojih, ali
koliko e to potrajati?
Rueri nije krio svoju naklonost. Poput svoga oca, i on
je bio sklon da zanemari papu i oslanja se umesto toga na
odanost svojih podanika muslimana. A oni su znali da im
sultan Rueri, da je samo do njega, nee nauditi. Njegovi su
mu baroni i biskupi punili ui otrovom. Bili su reeni da ili
preobrate sve pravoverne ili da ih oteraju s ostrva. Po bazari
ma u Palermu, Kataniji i Sirakuzi kolale su prie da engleski
fratri, na papin nagovor, savetuju Ruerija da oisti ume i
doline od pravovernih i pridrui se svetim krstakim poho
dima protiv sledbenika lanoga proroka. Prema nekima,
ve je razraen podroban plan da se Noto spali do temelja,
a da se preiveli ivi zakopaju. Glasine su obino poticale iz
same palate. Svako dete u Palermu znalo je da nema te tajne
u palati koju evnusi nisu doznali.
Ali bilo je takoe i drugih glasova, jer na dvoru nije pre
ovladavala nijedna struja. Rueri je, naprotiv, vie bio sklon
svojim savetnicima muslimanima. Junis al ami, njegov stari
Sultan u Palermu 23
uitelj iz Nota, uenjak i mudrac koji ga je poduavao arap
skom, astronomiji i algebri, bee duboko uvaavan. Jo je
iveo u palati i nadgledao tri uitelja zaduena za obrazo
ali nikad nije bio zadovoljan njima i esto ih je otputao uz
sonu psovku i sam nastavljao. Deaci bi se na to kikotali i
sve to preneli ocu, znajui dobro da e mu biti milo da to
uje. Kako se prialo po palati, Rueri nije donosio nijednu
vanu odluku a da se prethodno nije posavetovao s Junisom,
ali glasine su, kako e vam svaki evnuh rei, pouz dane samo
onda ako im je izvor dobar.
Sunce je postalo prejako za Idrisija. Spustio se niz mer
devine i vratio u svoju kabinu. Uzdahnuo je kad se spustio
na meke jastuke, postavljene naroito u tu svrhu da mu se
zadnjica potedi neudobnosti grube drvene klupe prikucane
za pod. Ponovo se zagledao u obiman rukopis to je leao na
stolu pred njim. Da, knjiga bee gotova, osim prve reenice.
Nekoliko nedelja za vreme ovog putovanja a predoseao
je da e mu to biti poslednje s mukom je smiljao prve
rei. Neodlunost mu je otupela mozak. Bio je toliko uve
ren da ga mui poetak da nije uopte ni pomiljao da bi to
zapravo mogao biti svretak. Naposletku, radio je na ovom
rukopisu gotovo jedanaest godina. Postao mu je zamena za
sve. Za njegovog prijatelja Ibn Hamida, iji su mu prekori
jo odzvanjali u mislima; za njegovu enu Zejnebu, koja ga je
ostavila samog u Palermu i vratila se svojima u Noto odvevi
njihove dve keri; a, iznad svega, za njegovog mlaeg sina,
ljubimca Valida, koji se ukrcao na trgovaki brod to je plo
vio za Kinu i, bez rei i pozdrava, nestao iz njihovog sveta. Da
ga carinik nije video kako se ukrcava na brod, ne bi ni znali
kud je otiao. To je bilo pre petnaest godina. Od tog dana
24 Tarik Ali
nita vie nisu uli o Validu. Zejneba je optuivala mua da kanjen. Ta mu misao izmami osmeh. Talasi pod njim kao
je zanemario momka. Idrisi ju je poslao na imanje na selu.
Provodi vie vremena sa sultanom u palati nego sa svo
jom porodicom. Moda bi mogao da te smesti u neku odaju
u haremu.
Iz tog razloga, knjiga je postala skladite svih njegovih
oseanja. Ali i ona e ga sad napustiti i, premda on nije bio
svestan toga, to bee pravi uzrok njegovoj seti. Ne uvodna
reenica. Ona bee samo izgovor da odloi rastanak. um
vode to je blago zapljuskivala trup broda bee umirujui, i
on je znao da ne moe vie da odugovlai. Uskoro e ugle
dati minarete. Uzeo je fino naotreno pero i umoio ga u
mastionicu.
Ako uini ta mu razum nalae, napustie stari nain i
posle utke trpeti pokude koje e neminovno uslediti. Mno
gi njegovi poznanici, od kojih su mu neki bili dragi, njegov
e odabir shvatiti kao potvrdu svojih sumnji da je on zaista
izdajnik, otpadnik koji je u potaji odbacio svoju veru i pro
dao se sultanu hrianinu. Mogao bi da im odgovori reima
kako je njegov otac tvrdio da je direktni potomak porodice
Poslanika. Ali to tvrdi na hiljade njih, odvratili bi mu oni. Svi
znaju da Poslanikova porodica nije bila toliko velika.
Moda bi trebalo da ostane veran tradiciji i otpone na
starinski nain, hvalei milostivost Alahovu, nepokolebljivu
odanost Poslanikovu, nepristrasnost i pravinost sultanovu i
tako dalje. Tako bi svi bili zadovoljni, a on bi bio slobodan da
pone rad na drugoj knjizi. Ali zato bi on i njemu slini bili
osueni na veno ponavljanje? Odgovor na to pitanje i dalje
nije pronalazio, pa je poeo da se etka po kabini usredsreen
na tu unutranju buru. Moda e, samo ovaj put, iznenaditi
sve. Zapoee u ime Satane, koji se usprotivio, prkosio i bio
Sultan u Palermu 25
da su podsticali na jeres. aputali su: Uini to. Uini to.
Uini to. Ali kad je prislonio uho na pregradu da ih bolje
uje, zautali su, te ga opet skoli neodlunost. Bio je besan
na svoj svet i na sebe.
U prolosti, puko posmatranje linija obale, njihovo crtanje
u belenici i proveravanje je li mapa pribodena iodama za
sto tana bee dovoljno da mu skrene misli. Ovo mu je bilo
tree putovanje oko ostrva. Kad bi samo mogao da nacrta
kartu celog sveta na taj nain umesto to se oslanja na prie
trgovaca i moreplovaca, koji su esto protivreili jedni drugi
ma opisujui oblik Kine ili donjeg dela Indije. udno kako su
esto odabirali sasvim razliito voe da bi opisali istu oblast.
Malo ostrvo kraj Kine postalo bi lii ili jabuka, a donji deo
Indije mango ili kruka.
S vremena na vreme, vie bi od svega poeleo da leti, lebdi
iznad mora poput sokola. Zato Alah nije stvorio dinovske
ptice to bi mogle da vuku koiju preko neba? Tad bi mogao
da posmatra zemlje i mora pod sobom i popravi svoje kar
te. Sve bi bilo tako jednostavno. Ili kad bi mogao da jae
dinovskog sokola dok prelee kontinente. Tek bi onda sa
sigurnou mogao znati da je njegova karta prava slika sve
ta. Poznavao je konture ovog ostrva poput sopstvenog tela.
Ponekad je njegova mata davala ljudsko oblije krajoliku
vienom s mora katkad nekog drevnog, srditog boga, ali
najee ene. Povremeno bi ga posmatrala nalaktivi se, a on
bi se nasmeio njenim grkim oima, divio se njenoj sjajnoj
damaskoj kosi u kojoj su blistale zvezde i to je menjala boje
na suncu. Kako se brod kretao, uvideo je da ona zapravo ne
gleda u njega. Oi su joj bile uprte u pravcu Ifrikije.
26 Tarik Ali
Onda bi i on sklonio pogled i zapitao se koliko e vre
mena proi dok ne naie na novu miljenicu. Ako je dobro
procenio, za dan i po stii e do severnog vrha ostrva. Proli
put more se uzburkalo i usporilo im plovidbu. Posle tri dana
ugledao ju je, prekrasnu ratnicu, uspravnu, gnevnu i preteu,
drugaiju od uvenih sirena iz Al Hominog speva. Nisam
ja neprijatelj, aputao bi dok bi brod tuda prolazio. Ja sam
kartograf. elim da sauvam, a ne da unitavam. I ona bi
ga prezrela, pa bi se on razoaran okrenuo talasima da im
se poali. Ali na ovom putovanju nije ispoljio ni najmanje
zanimanje za te svoje stare prijateljice. Nije se ak ni trudio
da gleda u ene dok je vetar odnosio brod dalje od njih. Bio
je rasejan.
Stariji lanovi posade, ukljuujui tu i kuvara prosede
kose, putovali su s njim mnogo puta. Znali su njegova raspo
loenja, razumeli njegove strasti i potovali njegovu opsesiju
da nacrta kartu sveta. Opazili su njegove tune oi i pogled
to je bludeo kao da je vreme izgubilo svaki smisao. Razgo
varali su izmeu sebe o njemu. ta li ga to titi? Je li moda
neki jad srca? Mladi crnih oiju iz Nota? Nije valjda da jo
ezne za hurijom iz Palerma. Za Majom? Postali su uvereni
da samo Maja, ki trgovca, moe da objasni oaj u oima nji
hovog gospodara. Maja, koju je kartograf voleo vie od ikog
ivog na svetu i koju je eleo da uini svojom enom; Maja,
koja ga je teko izdala dok je bio na putovanju. Sultan ju je
pozvao i ona je od svoje volje pola s njim najpre u kraljevsku
lonicu, a potom u odaje harema u palati. Po kafedinicama
na bazaru poelo je da se pria kako je kartograf obuz davao
i krio svoju patnju od radoznalih oiju, ali ne zadugo. Bazar
je imao vanije brige od toga, pa slomljeno srce mladog kar
tografa nije zadralo panju ljudi vie od nekoliko sati.
Sultan u Palermu 27
Bio je to isti sultan Rueri za kojeg je Muhamed al Idrisi
napisao ovu knjigu. Dao joj je jednostavan naslov Nuzhat
al Muatak ili Opta geografija, ali Ruerijev stari uitelj
posavetovao ga je da bi moda podesniji naziv bio Al kitab
al Rueri ili Roerova knjiga, poto knjiga nikad ne bi bila
dovrena bez Ruerijeve novane pomoi. Suoen s takvim
predlogom iz samog sredita palate, ta je drugo mogao do
da se pokloni i prihvati ga? Idrisi je potisnuo gnev, ali dvorski
evnusi su se postarali da svaki trgovac na palermskom bazaru
sazna za ovu izmenu naslova. Bazar je pogreno verovao da
je Idrisi ponudio sultanu ari svoga tela. Novi naslov knjige
samo je potvrdio klevete. A svako je zainjavao priu pre no
to bi je preneo nekom drugom, pa je tako pria o vladarevoj
sujeti postala pravi ep sa mnogo slojeva u kojima je sledbenik
Poslanika duboko ponien, i to ne prvi put.
Predmet sve te panje poeo je da se pita jesu li nevolje
s novim naslovom prevazile one koje je imao s uvodnom
reenicom. Ve vie od godinu dana nou ga je morio san
koji se uporno vraao. Snevao je sultana Ruerija, odevenog
uvek u istu arenu satensku halju, kako polunag lei pod
limunom grana otealih od zrelih plodova. Rueri bi ustao,
zbacio halju i pokuao da obljubi sapetu srnu, ali trenutak
pre nego to e doi do spoja izmeu ljudskog i ivotinjskog
sveta, Muhamed bi se trgao iz sna sasvim izbezumljen. Ustao
bi iz kreveta, etao tamo-amo po hladnom mermernom podu
i promrmljao: Ne bi trebalo tako esto da te sanjam, a onda
popio malo vode da smiri razdraene ivce. Posle bi mu uvek
bilo teko da ponovo zaspi. Zato mu je taj san dolazio samo
kad je bio u Palermu? Nikad kad je bio na moru ili u poseti
porodicu u Notu, a ni u kui svoga dobrog prijatelja lekara,
28 Tarik Ali
Ibrahima bin Hije iz rienta. Jednom je pokuao da razgo
vara o tome s Ibrahimom, ali ovaj se nasmejao i time porekao
svako zanimanje za fenomen snova.
Ne jednom, pomislio je da poseti Ibn Hamuda, najbo
gatijeg trgovca svilom u kasru, koji je, u slobodno vreme,
tumaio snove i razvejavao strahove zabrinutih ljudi. Bio je
veoma traen i Muhamed je jednom doao ak pred njego
vu radnju, ali nije uao. Oprez mu je postao nepremostiva
prepreka. Bilo je suvie opasno. Ibn Hamud ne bi uspeo da
zadri san u tajnosti. Zaista, preuveliana verzija nala bi
put natrag do palate. Evnusi bi se kikotali i razgaljivali jedni
druge priom koja bi sa svakim prepriavanjem postajala
sve groznija. Potom bi je ti uvari harema ispriali naloni
cama, a jedna od njih bi nahukala nekog voljnog evnuha
da je apne sultanu na uho. Sultan bi se razljutio i to bi bio
kraj svemu. Svemu. Ne samo knjizi ve i piscu. A ako bi se
Rueri ba razljutio, postarao bi se da i evnusi postradaju.
Nije vredelo izlagati se tolikoj opasnosti.
Poslednjih deset godina svoga ivota Idrisi je utroio na knji
gu, ali kako se brod bliio Palermu, znao je da nee moi jo
dugo da odlae njen zavretak. Sultan e se rasrditi. eleo je
da proita knjigu pre nego to umre, a bolest ga je brinula.
A samo je Alah znao ta e se zbiti s ubogim kartografom
nakon smrti njegovog pokrovitelja. Ponovo je uo podruglji
ve oprotajne rei svoga najboljeg prijatelja Ibn Hamida koje
mu je uputio onog dana kad se ukrcao na brod za Malaku u
Al Andaluzu i zauv ek napustio ostrvo.
Sultan u Palermu 29
Poi sa mnom, Muhamede, kazao mu je pesnik. Ovde
e uvek biti samo setni prosjak u stranoj prestonici.
to bi se vie pretvarao? Zato ne bi napisao ono to eli?
vrsto reen, Muhamed al Idrisi se povue u svoju kabinu,
sede za sto i napisa jednu jedinu reenicu na prvoj strani
svoje opte geografije:
Zemlja je okrugla poput lopte, a vode prianjaju za nju
i opstaju na njoj kroz prirodnu ravnoteu koja ne trpi
promene.
Zavrio je. Ovo e biti uvod njegovog linog primerka
knjige. A to se tie ostalih, tamo e hvaliti Alaha, Poslanika,
sultana i svakog ko poeli da mu se laska. Ustupak, ali to ga
je ipak zadovoljilo.
Ponovo se popeo na palubu i duboko udahnuo morski
vazduh. Palermo je sigurno veoma blizu. Oseao je to po
zasienom povetarcu koji je nosio teke mirise bilja, cvea
i limuna. Dobro ih je poznavao i paljivo je popisao biljke
i drvee koje ih je isputalo. Nijedan od njegovih prijatelja
nije prihvatao da se razlikuju od mirisa sa drugih ostrva, a
lakoa sa kojom su se ti ljudi razmetali svojim neznanjem
silno ga je srdila. Imao je opsene beleke o bilju i cveu na
mediteranskim ostrvima, i posle godina istraivanja i puto
vanja, mogao je samo na osnovu mirisa i po mraku da odredi
koje je ostrvo u pitanju. Nasmeio se kad se setio jedne letnje
noi kad je leao na palubi ulo se jedino kako more bla
go zapljuskuje tvrdo smee drvo broda i gledao u zvezde.
Najednom je pirnuo lahor i nean miris preplavi mu ula.
Bila je to naroita vrsta majine duice i on je odmah znao
da se blie Sardiniji.
30 Tarik Ali
Miris Palerma bio je poput udarca bia. Gorkoslatke
uspomene na detinjstvo i mladost i dalje bi ga ponekad svla
dale. Razmiljanja mu je prekinuo jedan momi nije mu
moglo biti vie od sedamnaest-osamnaest godina, bronzane
puti i duge, zlatne kose koji mu je priao sa aom erbeta
od limuna i nasmeio se, otkrivi snenobele zube. Kako li
su mu samo tako isti? Bee mu drago to je Simeon pono
vo veseo, ali to nije bilo dovoljno da mu ublai griu savesti.
Zauvi njegove krike jedne noi, nita nije kazao i nije se
umeao, iako je dobro znao da bi njegov dolazak okonao
muenje mladia. Zapovednik broda vrio je drevni obred.
Ravnoduan prema Simeonovom bolu i krhkosti, nemilosrd
no ga je silovao. Droit ancien de marinier. A onda mu, bez
najave, suze linue niz lice kad je shvatio da misli na Valida.
ta ako je neki surovi kapetan silovao njega kao to su ovog
momka? Ba zato to mu sin nije bio tu, strana patnja ovog
mladia duboko ga je ganula.
Nedelju dana posle silovanja momak nije ni jeo niti svirao
frulu, niti se usuivao da pogleda u oi nijednog morna
ra, iako su neki i sami pretrpeli istovetno estoko muenje,
doiveli isti neizdriv bol, te bi imali saoseanja za njegovu
nepriliku. Drugi su se smejali i zaikavali ga, a momak se
s vremenom oporavio. Prvi znak da se vraa u koloteinu
svakodnevnog ivota bili su alobni zvuci njegove svirale u
suton, oprotaj od dana na izmaku. Malo kome nisu zasuzile
oi. ovek koji je crtao karte, izjedan griom savesti, zakleo
se u sebi da e pronai bolje mesto za tog mladia. Muhamed
ispi erbet, prui momku au i pogladi ga po mladoj glavi.
Jesi li ikad iao u Bagdad, gospodaru? Jesi li video Dom
mudrosti koji ima velike odaje odakle se posmatra nebo i
mnogo vie knjiga nego bibliot eka naega sultana?, upitao
Sultan u Palermu 31
ga je mladi. Kako izgleda grad? Je li istina to kau da je na
grad vei od Bagdada? Je li to mogue? A Kurtuba? Pozna
je dobro taj grad, je li, gospodaru? Hoe li se jednog dana
vratiti tamo?
Kartograf klimnu glavom, ali pre no to je stigao da mu
ita podrobnije kae, ugledali su minarete Palerma. Najed
nom je paluba bila krcata ljudima to su uzvikivali Alahu
ekber i Sikilija sana-halahu (Sicilijo, neka te Alah sauva!)
i spremali se za pristajanje. Skupina umornih mladia ija
su preplanula tela i ispijena lica svedoila o premoru od
celodnevnog rada spustila je jedra boje re i uvijala ih na
palubi. Posada je u sumrak zapevala tihu, setnu pesmu dok
su veslima uvodili brod u luku. Kapetan, eljan pohvale za
disciplinu svoje posade, priao je nauenjaku i poklonio se,
no Idrisi se nije obazirao na njega, jo elei da ga kazni za
silovanje mladia. Ali pisac opte geografije ponajvie je
bio obuzet nebom, jo jasnoplavim, i mesecom, koji je ve
izaao i sad se nadmetao za panju sa suncem na zalasku.
Sigurno je sedmi mesec u godini, razmiljao je on. Bio je
odsutan gotovo etiri meseca. Predugo. A onda se pred
njima ukazao grad.
Kako su se mornari bliili minaretima, zapevali su al
medina hama-halahu (Alah titi grad). Nasmeio se kad
je brod uao u luku; to bee bezizrazni osmeh, samo mu je
pogled malo smekao i nita vie. Veselio se povratku. Blagi
povetarac milovao mu je lice poput nenog Majinog dodira
i ruka mu se sama podie do lica da prizove uspomenu. Dole
ga je ekao amac da ga prebaci na kopno. Prolazei pored
posade, zahvalio je svakom od njih ponaosob. Suspregao
je uzdah kad su ga svilenim konopcem vrsto privezali za
stolicu i potom je spustili na amac. Rado bi se sam spustio
32 Tarik Ali
lestvama od ueta, ali kapetan je to zabranio. Kad je stolica
stigla do amca, amdije ga pozdravie sa Va salam
Bliei se obali, ugledao je poznata lica dvorjana poslatih
da ga doekaju. Znao je da ga, ispod njihovih osmeha i pre
glasnih povika dobrodolice, mrze jer uiva lak pristup palati.
A video je i sedu bradu Abdulkarima, jednog od komornika
iz palate, koji je vikao koliko su mu godine to doputale.
Pripremite se da doekate gospodara Ibn Muhameda
ibn arifa al Idrisija, koji se vratio kui s dugog putovanja u
potrazi za korenima znanja.
Kao to je to bio obiaj, i ostali su pozdravili bezbedan
povratak broda i putnika.
Nema boga sem Alaha, a Muhamed je njegov poslanik.
Dobro doao kui.
Jed koji je oseao u ovakvim prilikama u prolosti bi sti
alo prisustvo njegovog prijatelja Marvana, ije je nasmeja
no lice bilo dobrodolica koju je najvie voleo. Ali Marvan
je otiao s ostrva. Napustio je svoja imanja i svoje seljake u
Kataniji i pobegao u Al Andaluz, u grad Ibiliju. Tamo mu
je sultan Al Mutamid pruio zatitu i uposlio ga. Pisma su
povremeno stizala i u njima je uvek bila ista poruka. I Muha
med treba da napusti Palermo i vrati se u Dom islama. Nije
mu nijednom odgovorio i Marvan je prestao da mu pie.
Sad je bio sam.
eli li gospodar da ga nose ili da jae?, upitao ga je
Abdulkarim.
Je li mi tu konj?
Jeste.
Onda u jahati.
Sultan te veeras oekuje. Spremljena je gozba u ast
tvoga povratka.
Sultan u Palermu 33
A da nas je zadrala oluja?
Drugi mu glas odgovori: Dosad nikad nije. Uvek se vrati
predvienog dana, Ibn Muhamede.
Uenjak se osmehnu. I glas i lice behu mu mili. Bio je to
jedan Berber, Dauhar, oenjen Marvanovom sestrom.
Ima li vesti od Marvana?
ovek odmahnu glavom.
A ti? Jesu li tvoji dobro? Treba li ti ta? Doneo sam svilu
Marvanovoj sestri. Trampili smo se za hranu. Jedan trgovaki
brod iz enove bio je u nevolji.
ovek se nasmei.
A sad imam da te zamolim za jednu uslugu. Idi u palatu
i izvini se sultanu u moje ime. Kai mu da sam iscrpljen od
putovanja i da u samo zaspati na piru. Sutra u ga posetiti i
preneti mu sva nova otkria kako je traio. elim veeras da
budem sam. Moram neto da kaem zvezdama.
Dauh ar se zabrinuo i proaputao: To nije mudra odlu
ka. Sultan je bolan. Postao je nerazuman. Moe pogreno
protumaiti tvoje odbijanje da doe veeras u palatu. Oko
njega su fratri. Franaki i grki. Leinari. apuu lai sultanu
na uho. Optuuju nas da podstiemo na pobunu.
Idrisi odmahnu glavom. Nee se predomisliti. Njegovo
uzvieno velianstvo zna da sam mu ja najverniji od slugu,
ali putovao sam mnogo dana bez kupanja i neu izai pred
njega u ovako neprikladnom stanju. Posetiu sultana nakon
jutarnjeg namaza. Stavi to do znanja komorniku.
Dvorjani su nauli vei deo ovog razgovora i smekali se.
Ovog puta je preterao. Bie kanjen. Bili su reeni da stignu
do sultana pre Dauhara i prenesu mu svoju priu.
U pratnji jednog konjuara, Idrisi odjaha do svoje kue,
koja se nalazila odmah izvan kasra, blizu mora. Mogao je
34 Tarik Ali
da ivi unutar palate. Sultan mu je to nudio mnogo puta,
ali Idrisi je uporno tvrdio da mu je za razmiljanje potrebna
osama. Radio je na rukopisu u odajama kraj dvorske biblio
teke i esto obedovao sa sultanom, ali je odabarao da ivi u
jednoj skromnoj kui s pogledom na more, u etvrti Kalisa.
Nikad nije zaalio zbog te odluke. Stalan pogled na more
ulivao mu je spokoj. Mirno ili uzburkano i uspenuano, nika
da mu nije dosadilo uprkos brojnim putovanjima na koja se
otisnuo i oluja u kojima je umalo izgubio ivot. Kratko je
jahao do kue, ali je uivao u tome. Naleti onog istog vetra
koji je doveo brod u zaliv donosili su mirise bilja i divljeg
cvea i limuna. Ti mirisi su sa sobom nosili i bolne uspome
ne, ali oni ih potisnu.
Kad se pribliio stazi u podnoju brda, nazreo je svoju
kuu. Svaki prozor bee obasjan blagom svetlou svea i ulja
nica. Svetlost je sijala ak i na prozorima odaja iznad dvorita,
odaja koje su bile mrane od dana Validovog odlaska. Srce
poe divlje da mu tue i on gotovo nesvesno obode konja.
35
Drugo poglavlje
Brani ivot i porodina nedotupavnost. Idrisi osujeuje
nameru svojih keri da oklevetaju mueve i izdaju ih, ali
je reen da obrazuje svoje unuke.
Sluge su ga, ve po obiaju, ekale pred kuom sa
visoko podignutim bakljama da mu osvetle put.
Sjahao je s konja i rukovao se sa svakim ponaosob, ali pre no
to je stigao da ispita bilo kojeg od njih, panju mu privue
miris peene jagnjetine i sveih zaina, aroma sa posebnim
znaenjem. Odjurio je u kuu da vidi je li se to Valid vratio.
Ali doekae ga njegove keri, koje mu uzee i izljubie ruke.
Idrisi ih je obe zagrlio i neno poljubio u glavu.
Dobro doao kui, Abu Valide,* ree Samara, njegova
mlaa ki, a ria kosa presijavala joj se na svetlosti uljanica.
Otkud ti ovde, Samara? I ti, Sakina? Mislio sam da vam
je mati zabranila
Nisi video unuke tri godine, Abu Valide. Naa je majka
pristala da poemo na put.
On se zakikota. Mora da su je godine smekale. Deca,
spavaju li?
Njegove keri klimnue glavom.
* Abu Valid je zapravo otac Validov. (Prim. prev.)