Dobrica Eric Brojanice Iz Gracanice

Библиотека:
Посебна издања
Добрица Ерић
Бројаница
из Грачанице
Издавач:
КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
СРПСКОГ НАРОДНОГ ВИЈЕЋА
За издавача:
Др Момчило Вуксановић
Уредник:
Момир Војводић
Дизајн:
Баћко Ј. Милачић
Копјутерска припрема:
Драгица М. Додеровић
и Меша Таљановић
Штампа:
АППринт, Подгорица
Тираж
500
ДОБРИЦА ЕРИЋ
БРОЈАНИЦЕ
ИЗ ГРАЧАНИЦЕ
Са 1389 чворића
ПОВЕСНИЦА ЧАСТИ И БЕШЧАШЋА
Ново, измењено и допуњено издање

Штампано са благословом
АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ
МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО -ПРИМОРСКОГ
Г. АМФИЛОХИЈА
И са благословом владике
ВЛАДИКЕ ШАБАЧКО-ЗВОРНИЧКОГ
ЛАВРЕНТИЈА
ШТА ЈЕ СРПСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ
То је оквир у коме је икона Христова.
То је дом у коме је Христос домаћин.
То је школа у којој је Христос учитељ.
То је борба у којој је Христос војсковођа.
То је пост докле очи не постану два пута веће.
То је устанак против неправде са барјаком Христовим.
То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву,
срећа у побратимству, срећа у колиби и на престолу,
срећа у оба света у име Христа и Бога.
Владика Николај Велимировић
ЗАСТРАШУЈУЋЕ ЋУТАЊЕ
Наша генерација неће се толико стидети због злодела
злих и нечасних људи, колико због застрашујућег
ћутања добрих и часних људи.
Мартин Лутер Кинг
5
БРОЈАНИЦЕ
ИЗ ГРАЧАНИЦЕ
П оетска повест, ода мог рода

Со исплакана и неисплакана
У доба великих непогода
Лирска ниска, нанизана

Од росе, од суза и од крви
Из божурова и људских рана
На које се злодух острви
Од Старих Словена до наших дана
Тропар мом роду и одроду

Светим Прецима на небеском своду
Сербии Земљи и Господу!
7
1
БРОЈАНИЦЕ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ
Драги мој млади читаоче
Срби су сад на леденој санти
Овај запис је за тебе срочен
Читај пажљиво, живи и памти.
2
Пишем ти са сузом на лицу
Коју треба да увеличаш
Песмарицу и повесницу
Да лакше читаш, схваташ и причаш.
3
Причам ти причу о Космету
И не желим кроз ове ретке
Да призивам бес и освету
Већ истину и понос на Претке.
4
И ради вере у Богочовека
Који још с надом трага за Правдом
И који почетком овога века
Губи све битке са неправдом.
5
Сви Срби знају тужну реч Космет
Знају је већ и људи у свету
Па ипак, неће бити на одмет
Још мало речи о Космету.
6
Космет – Косово и Метохија
Српска читанка за све разреде
Ту смо рођени сви, и ти и ја
И чукундеда твог чукундеде.
8
7
Причам ти о српској колевци
У којој сада млад месец спава
У њој су одњихани сви наши Преци
У њој је одњихан и Свети Сава.
8
Косово је заветна реч
Моја и твоја прапостојбина
Ту чобанују Словени већ
Три хиљаде и више година.
9
Косово је добило име
По птици косу, каже предање
А Метохија је као презиме
И значи – Манастирско имање.
10
Овде су живели наши Пра-преци
Који су знали ватру да ложе
И да праве себи и својој деци
Руо од медвеђе и вучје коже.
11
Беху то полудивља племена
Старих Словена, прави планинци
Вешти ловци и риболовци
Добри сточари и ратници.
12
Били су снажни и високи
Ловили луком и стрелама
Златокоси и плавооки
Крали су мед дивљим пчелама.
9
13
Предање каже да су сишли
С Карпата, ради цветних ливада
И бистрих река, али ја мислим
Да су они ту одвајкада.
14
Молили су се богу Перуну
Спавали лети под липама
А зими на овчјој кожи и руну
У земуницама и колибама.
15
С вечери, кад се из планина
Ловци са добром ловином врате
Пекли су месо од дивљих свиња
И јели око велике ватре.
16
Стари су пили медовину
Млади се вијали по шумарку
Жене су сушиле међедовину
А деца ловила свице у мраку.
17
Пландовали су по ћувицима
Где Сунце доручкује и вечера
И ратовали с Византинцима
И варварима са севера.
18
У доба кад су многа племена
Примала веру и хришћанство
Постојбина Јужних Словена
Постаде велико хришћанско царство.
10
19
Стефан Немања разви заставу
И мачем који свуда засија
Обасја стару Рашку државу
И назва је по њој – Расија.
20
Словенски народ, који се расу
По земљи царској и монашкој
Прозваше Раци по граду Расу
Који и данас стоји у Рашкој.
21
Кад царев син, млади принц Растко
Оде у Свету Гору, тад и он
Синовима предаде царство
И поста часни монах Симеон.
22
Монах Симеон, већ сед и стар
На путу према небеском своду
Обнови Манастир Хиландар
И посвети га свом српском роду.
23
У Хиландару на Светој Гори
Српско звоно и данас пева
Благословено вино жубори
И православно сунце изгрева.
24
Из Хиландара Свети Сава
Пође по Србији да веру шири
Да исцељује и подучава
И завађену браћу да мири.
11
25
Претабанао Србију целу
С књигом у руци и крстом на челу
Отварао је болнице, школе
И отварао очи људима
Да се воле, да Бога моле
И гаје цвеће у грудима.
26
Отварао им прозоре – очи
На кућерцима пуним мрака
И пуштао у њих светлост белу
А изводио из дуге ноћи
Незнања – себре и властелу.
27
И учио их да се не боје
Мрака и мрачних сила свих врста
Које нигде и не постоје
Где има Бога и часног крста.
28
Лечио их је мелемима
Од лековитих планинских трава
Којих и сада свуда има
Куда је прошао Свети Сава.
29
На Космету, где божур мира
И рата цвета сваког пролећа
Хиљаде цркава и манастира
Саградише Серби кроз столећа.
30
Споменућемо најпознатије
Што се још крију од злих очију
12
То су најбоље српске тапије
На наше Косово и Метохију.
31
Пећка Патријаршија, Света Тројица
Дечани, Грачаница, Девич, Бањска
Ковиље, Соколица, Војсиловица
Богородице Љевишка и Хвостанска.
32
Од дивљих племена до племића
Вештих у лову и вичних слову
Словенска лоза Немањића
Разбокорила се на Косову.
33
На тој старој и светој лози
Што на Космету и сад ластари
Рођени су и стасали многи
Српски цареви и владари.
34
Велики Жупан, Стефан Немања
Творац државе српске и владар
Који подиже два света здања
Манастире Студеницу и Хиландар.
35
Његов син, Стефан Првовенчани
Што с круном уђе у песму и причу
Доби самосталност српске цркве
И сагради Манастир Жичу.
36
Стефанови синови, с десна и с лева
Браћа Радослав и Владислав
13
Сазидаше Манастир Милешева
У коме Бели Анђео пева.
37
Краљ Урош подиже Сопоћане
А краљ Драгутин, рањен у лову
Предаде круну млађем брату
Милутину, и лечећи ране
У молитвама и побожном страху
Сагради цркву у Старом Влаху.
38
Краљ Драгутин беше у праву
Јер краљ Милутин, та мудра глава
Прошири нову српску државу
Од Вардара па до Дунава.
39
Уз молитве Божјих пастира
Позлати крстове и кубета
Педесет цркава и Манастира
И Грачаницу – круну Космета.
40
Стефан Дечански, с тамом венчани
Подиже Манастир Бели Дечани
Који већ седам векова сија
Подно високих Проклетија.
41
Цар Душан, или Душан Силни
Ког послужише и мач и срећа
Учврсти границе царевини
Што никад не беше јача ни већа.
14
42
Цар Душан Силни, наш моћни владар
Био је висок кô див, громада
Млад је отрован и оплакан
Таква му беше и лична гарда
Покорио је цео Балкан
И стигô скоро до Цариграда.
43
Тада је Србија, и ово морам
Да кажем, да Срби не забораве
Излазила на три мора
Сада силази на три Мораве.
44
А чувени Душанов законик
Важи и важиће за сва времена
Као и његов духовни светионик
Свети Арханђели код Призрена.
45
Цар Урош Нејаки, последњи владар
Из лозе Немањића, не беше кадар
Да сачува очеву творевину
Велику српску царевину.
46
Распарчаше је разни варвари
И отпадници од српског царства
Самозване велможе и господари
Жељни владавине и богатства.
15
47
Њих већ скривају коров и трава
А Немањићи вире из цвећа
Жив је једино још Свети Сава
И све живљи је сваког столећа.
48
Дуж реке Ибра с обеју страна
Плави се Долина јоргована
Које засади краљ Урош млади
За своју жену, лепу Јелену.
49
Јелена Анжујска, српска краљица
Добротворка и господарица
Сагради бели дворац монашки
Манастир Градац у Старој Рашки.
50
Ту је држала Школу за жене
И подучавала у зимско време
Девојке и млађе жене са села
Да шију, пишу и спремају јела.
51
Кад је стигла с француског двора
И пројахала кроз овај крај
Замириса плава гора и она
Помисли да је дошла у рај.
52
Од Оца цара и Сина пастира
До дана кад нам је душа отета
Стотине цркава и манастира
Срушише уљези широм Космета.
16
53
Косово поље, српска баштина
И ризница бар десет столећа
Било је поприште још од давнина
Многих бојева и несрећа.
54
Најславнија је Косовска битка
Без пушке и топа, или кумбаре
Кад су мач, копље и сабља бритка
Скидали чалме и шубаре.
55
Турски цар Мурат доведе хорде
Паше, субаше и разне скитнице
У поље између две бистре воде
Између Лаба и Ситнице ---
56
И кнезу Лазару написа слово
Отровним пером – врхом од стреле
Да му преда кључе и хараче
Подруме, ризнице и житнице
Или да дође на Косово
Да сабљама земљу дијеле.
57
Пред Видовдан, после заклетве
И причешћа под липом у цвету
Код беле цркве Самодреже
Чији јаук се и сад разлеже
Српски Цар Лазар са војском крете
На Косово, на страшну жетву
Уз ону своју већ епску клетву.
17
58
Морам овде забележити
Кнежеву Реч, којом се храним
Господе, буди уза ме и Ти
Није важно и ја не марим
С коликом ћу се силом борити
Већ какве светиње од ње браним.
59
Трговци у граду Крушевцу
Распродаваху све из дућана
И склањаху старце, жене и децу
По шумским кућама и колибама.
60
Царица Милица је целога дана
Делила милостињу сиротињи
И сву ноћ клечала с монахињама
У Манастиру Љубостињи.
61
Те ноћи, кад није могло да сване
Зајеца свако црквено кубе
И загракташе злослутно вране
Онде где је сад царско турбе.
62
Те ноћи, кад је плакао Бог
Над главом сваког његовог раба
Бљештао је сребрни рог
Полумесеца кÔ турска сабља.
18
63
А кад освану тај судњи дан
И крв попрска ћилиме цвећа
Сунце утону у дубок сан
И не пробуди се пет столећа.
64
Сударише се крај реке Лаба
Уз бљесак, звекет и врисак страшни
Српски мач и турска сабља
Полумесец и крст часни.
65
Један цар је с војском бранио
Своју земљу и своје Сербе
А други цар је диванио
Под чадором и пио шербе.
66
Срба је било много мање
Ал Турци беху освајачи
Срби су бранили своје имање
А то у боју много значи.
67
И учини се са реке Лаба
Да ће цар Лазар да надјача
И да крива турска сабља
Узмиче испред српског мача.
68
И надбио би честити Кнеже
На челу својих перјаника
Да Вук Бранковић не побеже
С двадесет хиљада коњаника.
19
69
Погинула су оба цара
И многе паше и кнезови
Хиљаде себара и варвара
И многи српски витезови.
70
Падоше заједно Милан Топлица
И Иван Косанчић, детињих веђа
Паде у Лаб и дивна љутица
Чувени Срђа Злопоглеђа.
71
Падоше међу цветне латице
И многа имена неопевана
И крила Реље Крилатице
И челенка Мусић Стевана.
72
Паде у бразде тек узоране
Уз писку својих соколова
Бановић Страхиња, Страхињић Бане
Из малене Бањске крај Косова.
73
Попадаше и најлепши тићи
У овом низу богомданом
Цареви сестрићи, браћа Југовићи
Са старим оцем Југ-Богданом.
74
Само још Бошко Југовић, госпо
Оста да свети оца и браћу
На свом алату и са барјаком
Што ће нам лепршати у безнађу
Петстогодишњим ропством и мраком.
20
75
Тек кад стиже до цара Мурата
И ожалости турску царицу
И Милош Обилић паде с дората
Право у читанку, у песмарицу.
76
Да је турска хорда сазнала
Да јој цар издише испод чадора
Расула би се и разбежала
И не би стала до сињег мора
Једини турски султан,о бруке
Који не погибе од турске руке!
77
Кад и Обилић паде са ата
Са седамдесет и седам рана
Царев син Бајазит удави брата
И прогласи се за Султана.
78
Кад и цар Лазар паде у траву
Слетеше Анђели међу телеса
Пронађоше његову главу
И узнеше је на небеса.
79
А Вук Бранковић, то име мрско
Сачека да османлије оду
Па у расапу народа српског
Подиже себи деспотски престо...
21
80
И од тада се у српском роду
Бранковићи рађају често
Поготову с краја и с почетка
Двадесетог и двадесет и првог века.
81
Црквена звона у Паризу
Јављаху победу Христовог сина
Која је била веома близу
А стигла после петсто година.
82
Порастура се војска крвава
Уз псовке, клетве и јауке
И распаде се српска држава
На деспотовине и пашалуке.
83
У смирај дана и стравила
Које параху људски јауци
На разбојишту се појавила
Косовка девојка с кондиром у руци.
84
Загледала је мртве јунаке
Плашила звери и црне тице
Бацала поглед у облаке
И умивала сузама лице.
85
Скаменила се усред ливада
Међу коњима и коњаницима
Без глава, који више никада
Неће јездети у сватовима.
22
86
Расплела је дугачке кике
И посртала кроз јата врана
Појила умируће унесрећнике
И тражила свога драгана.
87
Најзад је подигла руке пут свода
Као да пред Божјим лицем сведочи
Несрећу и бол свог женског рода
Што капље у земљу кроз њене очи...
88
Од црних марама и туге људске
Намножише се вране и косови
А из крви српске и турске
Никоше косовски божурови.
89
Тако је Србија пала у ропство
Којим се нови султан закити
Ту страшну вечност српско потомство
Не сме никада заборавити.
90
Да спасе српски народ и веру
Царица Милица, уз црну свиту
Посла своју кћер Оливеру
Турском султану Бајазиту.
91
Скрхана косовском погибијом
И својим даром душманину
Сама пред целом рушном Србијом
Царица обуче тешку црнину ---
23
92
И са рођаком Јефимијом
Оде у манастир Љубостињу
Где кроз дуги пост и бденија
Поста монахиња Евгенија.
93
Тако несрећна српска принцеза
Постаде робиња турског Султана
Што јој посече најдража бића
Војводу Милоша, и оца - Кнеза
Лазара, ђеда Југ-Богдана
И девет ујака Југовића.
94
Турски Султан се не закити
Прелепом робињом као булом
Већ као ђулом и зумбулом
И поста њен роб и заштитник.
95
Беше му увек поред узглавља
Палила му је манган и лулу
И оста Ружа православља
У царском врту у Истамбулу.
96
Једне године, црне библијске
Као кад удари море о море
Тако се две силе азијске
Сударише код Ангоре.
97
Монголски Емир, Тимур Ленка
Порази Бајазита у страшној бици
И затвори га кÔ звер у кавез.
24
98
Тако понижен, сломљен и везан
Са круном од глогових грана
Султан не хтеде жив да сачека
Краљицу свога ђулистана ---
99
Која је дошла с голубом мира
Да моли милост од Емира
Већ разби чело о стуб кавеза
И потону у црвено море
Азијске крви код Ангоре.
100
А моћни Емир, који посече
Педесет хиљада заробљеника
Ослободи све Србе и рече
Да бољих ратника не виде никад ---
101
Од ових јунака од мегдана
Што су се тих крвавих дана
Борили на страни турског Султана
Под вођством Деспота Стефана.
102
Даде им оружје, коње, опрему
И пусти их да мирно оду
У своју постојбину поробљену
И да се боре за слободу...
103
Космет тек после Косовског боја
Прекрише чалме и шамије
А широм зелених перивоја
Забелеше се прве џамије.
25
104
Кажњавани и злостављани
Срби се скриваху по пећинама
Једни су на коље набијани
Други се привише под скут Ислама.
105
Трећи примише католичанство
И да би спрали ту своју мрљу
Обојише цело пучанство
Српским сузама и српском крвљу.
106
Да не мислиш да се лажи
Крију иза ових редака
Старе црквене књиге потражи
И крштенице наших предака.
107
Тамо ти пише ћирилично
Краснописом гушчијег пера
Име и презиме породично
Година рођења, место и вера.
108
Сенад И. Шарић, рођен на Цвети
Хиљаду осамсто деведесете
Србин, муслиманске вероисповести
Први син, девето Иброво дете.
109
Давор Павлетић из Зларина
Рођ. хиљаду деветстоте. Од старина
Србин, католичке вероисповести
Слави светога Валентина.
26
110
Вукан Војводић, Србин из Зете
Рођен хиљаду деветсто пете
И он и цела вамилија
Славе светога Василија.
111
Милош С. Ерић, седмо дете
Рођен хиљаду деветсто једанаесте
Србин православац, слави ( ко и ја)
Светог великомученика Евстатија.
112
Тек после Другог светског рата
Кад је надошла масонска плима
Прогласио их је велики тата
Јосип Броз – новим народима.
113
Потписао је лажне тапије
И пустио троглаву алу из мора
Кад год ожедни -- да се напије
Српске крви са три извора.
114
Од јединственог српског језика
Бистрог као поточић горски
Створена су још три речника
Недоношчета, кратковечника
Хрватски, бошњачки и црногорски.
115
Но да се вратимо у оне дане
Кад су се кезиле главе са коца
Људи су носили свилене чалме
Или свилени гајтан око грÒца.
27
116
Где год су турске чете застале
Ту су се џамије забелеле
Ту су српкиње закукале
Ту су српске главе летеле.
117
Уведоше и понижење
Над јадном рајом, над својим стадом
Прве брачне ноћи, уз звуке
Даира, ага да спава с младом
Због тога се многе младожење
Поодметаше у хајдуке.
118
Зулумћар се потом острви
На српске девојчице и дечаке
Чуо си за данак у крви
Што унесрећи многе мајке.
119
Отимали су мушку децу
И учили их у Стамболу
Да се клањају полумесецу
И да продају душу ђаволу.
120
Тако су постали јаничари
Бездушна људска чудовишта
Чије су сабље и ханџари
Утулили многа српска огњишта.
28
121
Само један, што се уздиже
До везира -- изненада
Дође у Босну и подиже
Мост на Дрини код Вишеграда.
122
Та творевина из давнина
Испод које се пенуша Дрина
Стешњена између кршних планина
У народу је најпознатија
По роману На Дрини ћуприја
Једног славног Вишеграђанина.
123
Под овим мостом ноћу се чују
Јауци давних несрећковића
А преко моста људи путују
Тужни због нових крвопролића.
124
На мосту с вечери ашикују
Букети цурица и младића
И песници песме казују
На рођендан Иве Андрића
А Срби, све три вере, поштују
Мехмед-пашу Соколовића.
125
Срби су градили своје беле
Цркве у беспућу и дивљини
Где турске чете нису смеле
Да привире ни лети ни зими.
29
126
У годинама без пролећа
Ти Божји двори, те баште рајске
Сачуваше их у сјају свећа
Од тешке таме овоземаљске
Која трајаше пет столећа.
127
Заклети цару и ханџару
Да светосавље обезглаве
Турци спалише на Врачару
Ћивот и мошти Светога Саве.
128
Дим од те ватре, што се још вије
И досеже до данашњег дана
Мирисао је широм Србије
Попут босиљка и тамјана.
129
Сад на том месту, на Божјем длану
Сја круна вере, части и славе
Највећа црква на Балкану
Православни Храм Светог Саве.
130
Ноћу док шетам око Храма
Видим на крсту и на кубету
Лик Светитеља у сузама
Што гледа на југ -- према Космету.
131
Спомињем овде и два племића
Несуђенога царевића
Деспота Стефана Лазаревића
Што нам је Слово љубве спевÔ
30
И Деспота Ђурђа Бранковића
Који сагради град Смедерево.
132
Деспот Стефан, витез миљеник
Војсковођа и сабља бритка
Био је вазал и штићеник
Свог зета, цара Бајазита.
133
Јездео је увек на челу
Своје коњице – у вихору
Сваке битке, сабље бритке
Против душмана својих душмана ---
134
И сањао да одапне стрелу
У царску круну на Босфору
Да ослободи и обнови целу
Царевину цара Душана.
135
Та сан-песма из дугог несна
Чија је поента мач и освета
И слобода српскога рода
Чуће се после много лета
Тек кад петсто пута процвета
Савина липа усред Космета.
31
136
Ђурђева жена, деспотица
Ирина, Гркиња и лепотица
Гонила је себре да граде
Утврђења од сурог стења
Понад амбиса и вододерина
И зато јој народ даде
Ружно име – Проклета Јерина.
137
И у та тешка и зла времена
С албанских кршева и бреговља
Посилазише дивља племена
Арбанаса у косовска поља.
138
Куповали су и отимали
Воћњаке, чаире и винограде
Пљачкали, силовали, убијали
И палили цркве, што и сад раде.
139
И Срби почеше да се селе
Са својих кућишта и ливада
Са свете земље Немањића
Према великој реци на север.
140
Носаху иконе, гоњаху стада
И слеђаху свог Патријарха
Арсенија Чарнојевића
И та сеоба траје и сада
И трајаће до последњег ића.
32
141
Бежећи са земље својих отаца
Пред равнодушним очима света
Милион Срба домородаца
Расељено је са Космета.
142
Захваљујући полумесецу
И турској сабљи на Космету
Досељеници су рађали децу
И насељавали земљу отету.
143
Ни после два српска Устанка
Када је Србија збацила ланце
Није престала косметска хајка
На Србе и друге неалбанце.
144
Први устанак подиже Ђорђе
Петровић, домаћин из Шумадије
Касније прозван Вожд Карађорђе
Који окади многе кадије.
145
Он растера турске дахије
Уз помоћ народа, Бога и мача
И ослободи маноге нахије
Од турског зулума и харача.
146
Ал турска сила и ордија
Удари опет у бубањ рата
И прогна црног Вожда Ђорђија
Преко Дунава и Карпата.
33
147
Стеван Синђелић у судњој бици
Цео Чегар у небо диже
Ту изгибоше многи устаници
А Турака пет пута више.
148
Турци у Нишу сазидаше
Ћеле-кулу од српских глава
Да непокорне Србе заплаше
Али она нам дух васкрсава.
149
А у Мачви, крај реке Дрине
Стојан Чупић, Змај од Ноћаја
Брањаше границу Отаџбине
Са хајдуцима свог завичаја.
150
Али Чупића издадоше
Бранковићи из Мачве срамно
Те Мачва и Јадар опет падоше
У турско ропство, тешко и тамно.
151
И о томе је испевана
Песмарица сва од бисера
Од српских суза и очаја
А споменућу и низ романа:
152
Хајдук Станко, Хаџи Ђера
Велики господар, Змај од Ноћаја
И Витезови Цара Лазара.
34
153
Филип Вишњић и други стари
Народни певачи и гуслари
Сачуваше нам језик и памет
И оставише нам у аманет
Повест о нама у песмама
Писану крвљу и сузама
И презимилу у гуслама.
154
Име Вук, што се све чешће чује
Још од Косовског боја нас боли
Те само један Вук заслужује
Да се спомиње и да се воли.
155
Тај Вук је скупио Народне песме
Сачинио нову српску азбуку
И језик, налик на жубор чесме
И зато певамо похвале Вуку.
156
Други српски устанак диже
Турски вазал и скутоноша
Милош Обреновић, што брзо стиже
До Господара -- Књаза Милоша.
157
Он диже барјак и крст на Цвети
Исука своју сабљу крваву
Која му се најзад посвети
И створи нову српску државу.
158
Књаз Милош има велику мрљу
Која му наружи име и престо
35
Попрска лице Вождовом крвљу
И због тога нас прати проклетство.
159
Књажев козбаша, што још корача
По гружанским пољима росним
Беше мој предак, Јова Добрача
Којим се ја много поносим
И чије ордење у срцу носим.
160
И Вожд је био крвава руха
Плахе нарави и брзе руке
Убио је свога очуха
И брата, и многе Србе и Турке.
161
После тога, на правди Бога
Краља Михаила, сина Књаза
Милоша и Књегиње Љубице
Стиже опленачка казна
Крвава рука краљоубице.
162
Стиже га клетва из Тополе
Иако није згрешио ништа
Обнављао је цркве и школе
Градио прва позоришта...
163
Вождовци једне ноћи побише
Све Обреновиће, и у насиљу
Отеше престо и створише
Своју краљевску династију.
36
164
Те руље бесколеновића
Ко звери пуштене из зверињака
Затреше лозу Обреновића
Све до последњег презимењака.
165
Кад су вождовци убили краља
Александра и краљицу Драгу
Прокључа гнев страних земаља
И Србија је била на прагу
Грађанског рата и суноврата.
166
Како летописац записа
Побиле су их арамије
Да искорене Књажеву сорту
Под вођством црнорукца Аписа
Бекрије, коцкара и кавгаџије
Који је стрељан на Солунском фронту.
167
Фењер који је подигла псећа
Рука једног краљевог момка
И тако знак за покољ дала
Нађе се после једног столећа
У руци његовог потомка
Чувеног српског генерала.
168
Да га не би стигла освета
Британског двора, нови краљ свети
Поклони рудно благо Космета
Енглеској краљици Елизабети.
37
169
Тај поклон, који важи и данас
Поништи црвени вожд, па и зато
Навуче и на себе и на нас
Срџбу запада, потом и Нато.
170
Краљевска лоза дала је више
Српских принчева Вождове крви
Ал само један од њих се пише
Златним словима: Краљ Петар Први.
171
Победио је двоглаву змију
Звану Аустроугарска монархија
Створио велику земљу Србију
И дао јој име -- Југославија.
172
Тиме је утулио славску свећу
Многим крајишким светосавцима
И донео јад и несрећу
Свим Србима православцима.
173
Колубарска и Церска битка
Кад су се подрињске чуке и њиве
Плавиле од мртвих швапских војника
Ко омлаћене презреле шљиве ---
174
Давно су ушле у историју
Ратовања, што многима смета
И проучавају се и данас
У војним школама широм света
Који бездушно лаје на нас.
38
175
Да наш Гаврило, син земље посне
Песник Слободе и Младе Босне
Због много војске и полиције
Није успео да налије
Самртну чашу немилом госту ---
176
Не би царевић Аустријанац
Отишао жив са Баш-чаршије
Чекао га је на једном мосту
Мухамед Башић, Младобосанац
С букетом ђула и јабукама
Крагујевчанкама у рукама.
177
Кад уби Принцип, наш луди брат
Принца Фердинанда на Баш-чаршији
Моћни Цар Фрањо објави рат
Краљу Петру и Србији
И потера нас у суноврат.
178
Тада су швапски завојевачи
И Хрвати у швапском шињелу
Спалили сва села у Мачви
И опустошили Србију целу.
179
У исто време бугарска војска
Која, иначе, од памтивека
Пустоши Србију с југоистока
Нападе Крајину Хајдук-Вељка.
39
180
Те православне србоморе
Због мора наше крви и суза
Нагнали бисмо у Црно море
Да не би Енглеза и Француза.
181
Хиљаде кућа и свећа славских
Утуљено је у том помору
И трипут толико по албанским
Ломивратима и Јонском мору.
182
О том мору, у ком постоји
Највећа српска костурница
Написао је Милутин Бојић
Чувену песму Плава гробница.
183
Још једно гробље, у коме труну
Српски ратници, близу је мора
Зејтинлик у граду Солуну
У Грчкој, где је и Света Гора.
184
Србија је земља без мора
А безброј Срба, што у вихору
Пређоше преко албанских гора
Потонуло је у туђем мору.
185
Српски народ ко да је проклет
Највеће светиње, којих смо жељни
Света Гора, а сад и Космет
Налазе нам се у туђој земљи.
40
186
Наша бивша словенска браћа
Огрезла у својој јереси
Нанела су нам много недаћа
А Грци, Румуни, Словаци, Чеси
Беху нам увек као браћа...
187
После четири године мрака
И битке коју Срби још бију
Српски ратници и Савезници
Вратише Сунце у Србију.
188
А на мегдану Кајмакчалану
Где сури орао још нешто тражи
Безбројни Југовићи и Обилићи
Остадоше на вечној стражи.
189
На брду патње, наде и жеља
Сахрањено је и Срце од класја
Великог српског пријатеља
Арчибалда Рудолфа Рајса.
190
После рата Краљ Петар није
Могао дати ратне пензије
Обогаљеним Ослободиоцима
Већ даде ордење и право свима ---
191
Да носе своје војно одело
И да и они и ближњи њини
У сјају ловорових венаца
Неометано просе по целој
41
Новокрунисаној краљевини
Срба, Хрвата и Словенаца.
192
Сада, када се Србија цепа
Српске војводе плачу на стени
Мишић, Бојовић, Путник и Степа
И многи јунаци безимени
У земљи или у морској пени.
193
Тако несрећни Срби нестају
На милионе у зле године
А рађају се и обнављају
На хиљаде или стотине.
194
Када би српска младост решила
Да роди по пет-шест младих Словена
Србија би нам се насмешила
Подмлађена и благословена...
195
У Аустрији – расрбији
На ливадама неког барона
Уместо оваца, коња и крава
Било је хиљаде црквених звона
Поскиданих са српских цркава
Које су виновници нашег расула
И ливница Грасмајер из Линца
Претапали у топовска ђула.
196
Недокађени представници
Наше цркве или државе
Решише и можда згрешише
42
Да се у тој истој ливници
Излију и прве звуке извију
И звона за Храм Светога Саве.
197
Још нешто сенку на наш Храм баца
Зашто Двор Светог Саве није
Грађен од мермера са Венчаца
Да нам се Душа развесели
Већ од мермера из Италије
Који је брушен у Дежели?
198
А од нашег белог мермера
Што пређе скоро целу планету
Саграђена је црква на Опленцу
И Бела Кућа у Вашингтону
Где нам се по новом бон-тону
Спрема црна тајна вечера
И нама и читавом свету.
199
И зато сада кад год чујем
Да Светосавска звона забрује
Изливена у Аустрији
Ја мислим да то јецају она
Претопљена црквена звона
Која су сејала смрт по Србији.
200
Наш тужни народ треба да слави
Бар сад, кад није пре жутог змаја
Заборављену Милунку Савић
Кремен девојку из рашког краја.
43
201
Преобучена у младића
Да скрије женски лик и лепоту
Прешла је сва крвопролића
Албански помор и голготу ---
202
И препливала онако крхка
Плаву гробницу и њену страоту
Од Драча до Валоне, Бизерте, Крфа
И била узор на Солунском фронту.
203
Благословена и Богом дана
Јунакиња многих мегдана
И видарица војничких рана
Прелетела је преко бездана ---
204
Легијом части овенчана
Златним крстом Светог Ђорђа
Ордењем Обилића и Карађорђа
И многим другим медаљама ---
205
И заблистала Судњег дана
У освит победе и слободе
Ко звезда на небу Кајмакчалана
О коме су се певале оде.
206
Сва је сијала од ордења
Кад се вратила са разбојишта
Задужила је поколења
Која сад о њој не знају ништа.
44
207
Хиљаду деветсто осамнаесте
У многим државама и армијама
На свих пет континената
Постројене су почасне чете ---
208
Пред седам милиона војника
Официра и државника
И славних ратних команданата
Са шајкачама на главама –
209
Прочитана је Похвала
Српској шајкачи и застави
И најодликованијем војнику
Четворогодишњег светског рата
Младој Српкињи Милунки Савић.
210
Када је Де Гол, наш пријатељ и
Наш поштовалац, полагао
Заклетву Богу и држави
Поред њега, по његовој жељи
Стајала је Милунка Савић.
211
Да ли је онај Сирак без душе
За ово знао када је слао
Бомбардере да пале и руше
Све што је Де Гол поштовао?
45
212
А хероина с највише медаља
Беше по својој слави јуначкој
Поштованија и од свог краља
Који јој даде кућу у Бачкој.
213
Постројићу крај Милунке Савић
Осмогодишњег Момчила Гаврић
Из села Трбушнице код Лознице:
214
Преживео је српску голготу
С ниском сувих рибица о врату
И постао на Солунском фронту
Најмлађи војник и поднаредник
На свету, у Првом светском рату ---
215
И младе енглеске видарице
Војничке анђеле и божице
Племенитости и храбрости
Које довезе савезничка флота
На разбојиште Солунског фронта
Где осветлаше ледено лице
Свог краљевства и своје краљице.
216
А на Гучеву, где голуб гуче
И где падаше киша оловна
Векује с тицама и свицима
Млада видарица и сапатница
Рускиња Дарја Александровна —
46
217
Која је тепала рањеницима
Што су млађани умирали
У њеном сестринском загрљају
Кад би знали Руси...кад би знали
Да л Руси бар за њен гроб знају?
218
На њих би могла да се угледа
Наша пасивна омладина
Што гледа грабеж и слуша лавеж
Паметна али непунолетна
Кратковечна и дугокоса
И дочекује свитања бледа
У кафићима и кафанама –
219
А не на параде поноса
Параде порока, греха и срама
Које скрнаве својим блудима
Све што је Божије у људима
Па се рђа хвата и по нама
А буђ по фрескама и иконама.
220
Наша Милунка Кајмакчаланка
Момак-девојче са девет рана
Сахрањена је у прошлом веку
У Алеји великана
Где се сада и нишчи саде.
47
221
Данас би се нашла у шипрагу
На Лешћу или на Орловачи
Или би скончала негде у Хагу
И била спаљена на ломачи
Нато-зла, лажи и неправде...
222
Други светски рат за планету
Човечанство ће дуго да памти
Трећи је почео на Космету
И ко зна кад ће, и где, престати.
223
У рату што букну шестог априла
Четрдесет прве, у прошлом веку
Кад је на Васкрс, изненада
Тешка немачка ескадрила
Срушила пола Београда
И спалила Народну библиотеку –
224
Хитлер је, мимо ратних правила
За сваког убијеног Немца
Стрељао по сто Срба, цивила
Међу којима су била и деца.
225
По седам хиљада завојевачи
Пострељаше у Шумарицама
У Краљеву и Драгинцу у Мачви
По хиљаду у безброј јама ---
226
А триста хиљада костура има
На Старом сајмишту, у Јајинцима
48
У Јадовну и другим базданима
Вечнаја памјат и мир костима.
227
По Крагуј-граду шири се фама
Проудворичке пропаганде
Због чега ми се, то међу нама
Неки моји земљаци гаде:
228
Елем, Немци су у Шумарицама
Стрељали само две три хиљаде
Недужних талаца Шумадинаца
А ми смо то тек сад сазнали
И мртви су нас значи лагали.
229
Све остале су пострељали
Љотићевци и партизани
Или су се стрељали сами
Сачувај, Боже, нас од нас.Амин!
230
На српски живаљ усред бездана
Пуцали су сви са свих страна
Стрељали су га, клали, вешали
Немци, Хрвати, Муслимани
Мађари и душмани стари Бугари
Бранили су га само Италијани.
231
Памтимо једног војника Шулца
Што је пред стројем разоружан
И стрељан – јер није хтео да пуца
У српски народ, ни крив ни дужан.
49
232
Једна Српкиња, песникиња
Која девује са музама
Подигла му је скроман споменик
У својој башти међу ружама.
233
Да споменем и цркву у селу
Драксенићу, коју је хорда
Усташа на Божић запалила
Пуну недужног српског народа.
234
Па тек литице око Зворника
Које скривају страшну истину
Са њих су звери људскога лика
Нагнале хиљаде Срба у Дрину.
235
Десет векова, а можда има
И више, широм Божије њиве
Врши се геноцид над Србима
И још су криви који преживе.
236
Много су цркава, пуних народа
Спалили и тако се кадили
Крсташи, Јенки, Швабе и Љаси
И наша братска кољачка хорда
Усташи црнокошуљаши
Не знам да су то Турци радили.
237
А она псина са брчићима
Умоболника, понос и дика
Плаве расе, нареди да се
50
По његовој вољи и жељи
Милион Срба заробљеника
Распореде по немачкој земљи.
238
Да гаје пчеле, воће и стоку
Да кољу свиње и месо суше
Да сеју, жању, да хране војску
И да чувају солдатуше.
239
После рата, патње и глади
Кад озеленеше жита озима
Много је црнпурасте полушвапчади
Скакутало по швапским пољима.
240
Њихови потомци беху с онима
Због којих српске мајке још плачу
Што су летели на фантомима
И бацали бомбе на своју браћу.
241
Елем, кад Шваба поче да хара
И да убира крвави данак
Срби убише свога џандара
И подигоше јулски устанак.
242
Из сваког луга, јарка и жбуна
Са три и без три скупљена прста
Заблистале су заједно круна
И звезда против кукастог крста.
51
243
То су четници и партизани
Браћа рођена, народно цвеће
Због којих неки наши бездани
Затворити се никада неће.
244
Четници су носили круне
Црне шубаре и браде бујне
А партизани -- титовке, шапке
И црвене звезде петокраке.
245
Партизани су били уз Тита
Четници око Драже, свог Чиче
О томе и једна и друга свита
Има сасвим друкчије приче.
246
Истина је да су четници
Пришли Швабама, да народ не гине
А Титови звездочелници
Одоше с народом у планине.
247
Савезници су слали оружје
И у долину и на планину
Само да српски помор продуже
Да луди Срби што више гину.
248
Да их буде све мање и мање
Да србосек што дуже жање
Да им се отме плодно имање
И право на радост и рађање.
52
249
Да се расрбе и да их нема
У Подунављу и Средоземљу
Кад нека нова западна неман
Крене на исток и руску земљу...
250
И кад је једног пролећног дана
Завршен четворогодишњи рат
Запамћен по злу и безакоњу
И слобода се запенуша ---
251
Уз песму наших партизана
И руских Козака и каћуша
Један партизански командант
Ујаха у Београд на белом коњу.
252
А четници се размилеше
По дубравама широм света
И многе мајке зацвилеше
Због победничких еполета.
253
За време ратне наредбе строге
Да се народу ништа не дира
Да се народна војска не брука
Комунисти су стрељали многе
Борце због кришке хлеба и сира
Због шљиве, јабуке, главице лука.
53
254
А после рата, те страшне раке
У доба глади и немаштине
Подгузичари неки кржљави
По наређењу свог друга Тита ---
255
Хапсили су и тукли сељаке
Најбоље српске домаћине
Што новој власти и држави
Нису могли дати дажбине
Товаре меса, масти и жита.
256
Тада је Тито стрељао Дражу
И бацио га у Бубањ поток
А Србима дао шарену лажу
И послао их на Голи оток.
257
Кад је стао пред своју јаму
Ђенерал Дража, каже ми кажа
Рече млађаном капетану
Који му клонуле руке одвеза ---
258
Упамти, синко, да Србија нема
Већих душмана од Енглеза
А Срби кажу, пресити рата
И од Шваба и Азијата
И зулумћара браће Бугара.
259
Комунисти су, пљунувши крст
Слали у своје чистилиште
Сваког на кога Броз пружи прст
54
А за то морско мучилиште
И пакао је -- рајски врт.
260
Тамо су многи и остали
На голој стени у морској пени
А неки су се ипак враћали
Стари, болесни и расрбљени...
261
У црне дане, кад је кнез таме
Дао нож сваком срболовцу
Покосиле су усташке каме
Милион Срба у Јасеновцу.
262
Да не страдаше, вечна им слава
Утројили би се и ту би сад
Био највећи српски град
Између Саве и Дунава.
263
Фабрика Солинген запалаца
Из домовине херр Јожеве
Хиљаду деветсто четрес и неке
Производећи криве ножеве
За клање Срба православаца
У Јасеновцу --- Србосеке.
264
Најбездушније србоубице
О вратовима, поред крстића
Носили су и огрлице
Од дечјих очију и прстића.
55
265
Доглавник Анте, то Срби памте
Посла Дучеу, своме идолу
Чинију пуну српских очију
Која му вазда беше на столу.
266
Те људске звери, праживотиње
Разбијачи дечјих лобања
Побили су и десетине
Хиљада Јевреја и Цигана.
267
Неке дечаке су издвајали
Њих су, ко некад турске паше
Покрштавали и припремали
За своје јаничаре – усташе.
268
Кољачи српске деце не крију
Да нису имали лепших озарја
Од шкриња пуних дечјих очију
Са Козаре и из Подкозарја.
269
Замишљам мајке у ужасу
Док су им мучили децу пред њима
Те бистре дечје очице сад су
Нова сазвежђа на небесима.
270
Како је Теби, Боже, у рају
У пределима свих предела
Док око Тебе лепршају
Тридесет хиљада слепих анђела?
56
271
У Доњој Градини, на ушћу Уне
У Саву, да се истина сазна
Једна топола труне и куне
Злочинце које не стиже казна.
272
То је проклета или света
Топлола ужаса, црна мумија
Под којом је још тада зачета
Ендехазија, сад Кроација.
273
Стотине хиљада недужних Срба
Однесе Сава и покри трава
Као лишће с јасика, врба
И топола нашег незаборава.
274
Та река Сава, којом још плове
Тегљачи мржње као и тада
Донесе поклане српске сватове
Повезане жицом, до Београда.
275
Младенце, кума, старог свата
Ручног девера, наконче голо
Барјактара са змијом око врата
Хармоникаше и сватовско коло.
276
Још су ту негде испод бетона
Где их је затрпо загорски ђаво
А Српска Суза, тешка сто тона
Поново плови низ Дунаво.
57
277
Сватови беху из Дубице
Онда Босанске, сада Козарске
Повампирене свадбоубице
Поново граде цркве усташке
У облику своје крваве значке.
278
Тако је црна хорда усташа
С бројаницама дечјих очију
Градила под Тополом ужаса
Свој самостан од српских костију.
279
То страшно стабло овде још траје
И кише не могу с њега да сперу
Доказе какав човек постаје
Кад изда своју изворну веру
Наук за нове нараштаје
И вечни споменик људождеру.
280
И у Бачкој су браћа Мађари
Следећи усташки закон и ред
Ловили Србе ко лешинари
И бацали их у Дунав, под лед.
281
Записано је да су усташе
Најцрња војска коју свет виде
Али не зато што се ничег не плаше
Већ зато што се ничег не стиде.
282
У једном граду пише и данас
Изнад великих црквених врата
58
Blagi Bože, sačuvaj nas
Od kuge, rata i Hrvata!
283
Усташе нам ископаше
Много више јама и рака
У другом рату, него раније
Све турске паше и субаше
За пет стотина година мрака
И отоманске тираније.
284
Плаветни Оче, ако нас волиш
И боравиш у нашим грудима
Како си могао да нам дозволиш
Да поверујемо таквим људима?
285
Никад се они, колико знамо
Не покајаше, не извинише
Но се ми њима извињавамо
За зла која нам починише.
286
На Васкрс, пред крај рата, по жељи
Јосипа Броза, Енглеске и САД
Наши савезници и пријатељи
Бомбардоваше наш главни град.
287
Дође нам Васкрс с црним гостима
Јата бомбардера ко јата врана
Са црним афричким пилотима
Побише хиљаде Београђана.
59
288
На једној бомби што није пукла
У тој пријатељској жетви и берби
Беше честитка, или пре брука
Sretan vam Uskrs, Serbi!
289
По наредби врховног команданта
И србомрза сличних њему
На крају тог бескрајног рата
Изгибе српска младост у Срему
У равници пуној крви и блата.
290
Команданти и генерали
Хтели су да крену на Јасеновац
На то највеће српско гробље
Да спасу преживело робље
Што је вапило у вапну, али ---
291
Главни командант, наш есесовац
Лукав и зао, то није дао
Већ је чекао, скроз огуглао
На српску свећу и несрећу ---
292
Да усташи заврше жетву
А будући светац узјаше метлу
И да напусте нови пакао
Над којим је и Бог заплакао.
60
293
Српске мајке, ко црне тице
Злосрећнице, памћење каже
Ишле су и по Срему да траже
Синове или њине гробове ---
294
И биле срећне, Боже ми прости
Кад би донеле бар њине кости
Неоплакане и неопеване
Да их у своја гробља сахране.
295
Да би и оне, кад све потоне
Окамењене у безнађу
Када празничка звона зазвоне
Могле бар негде да изађу
Из својих слепих и глувих кућа
Где се смркава и у сванућа.
296
Многи олоши и ништаци
Каквих и данас све више има
Постадоше поткожњаци
Комунистичким сатрапима.
297
По одобрењу свог бога Тита
Што српско село упропасти
Узимали су последње зрно жита
И последњу кашику масти.
61
298
А онда су на разне начине
Заталасали народну масу
Уништили српске домаћине
И основали радничку класу.
299
После четири године туге
Диже се наш народ полетни
Да гради фабрике, мостове, пруге
И пошумљава многе голети.
300
Додуше, било би добро и сада
Повести младе да брезе саде
По брежуљцима и паркићима
Да их не убија пука досада
И ноћни живот у кафићима
Где душа труне и пропада.
301
Створен је и Савез пионира
Да нам улепша срећно детињство
У југословенској Долина мира
Названој Братство и Јединство.
302
Плави воз нам је у те дане
Приближавао меридијане
А бели Галеб пуним једрима
Браздао мора и океане
Са голубовима у недрима.
303
Сврстани међу несврстане
У име мира, слоге и братства
62
Били смо свуда драги гости
Били смо главни међ спореднима
Под заставом равноправности
Били смо подмладак човечанства.
304
У то доба Јосип Броз Тито
Потписа Србима посмртно слово
И забрани са својом свитом
Повратак прогнаних на Косово.
305
Његови српски чанколисци
Послужитељи, трећепозивци
Млади сликари, глумци и писци
Будући славодобитници
И безимени непоменици ---
306
Бића с ђубришта и отпада
Каквих још више има и сада
(Част и чест часним изузецима
И међ мецима и међ жрецима) ---
307
На све што је та хуља дрска
Та жива биста која још блиста
Чинила против Срба и српства
У име Братства и Јединства
Додавали су још обилато
И водили нас у ово блато.
308
Тек по неко се при пићу дрзно
Да се успротиви злодуху, али
Тај би се брзо напрасно смрзо
63
У некој бари или ледари
Или на Јадранској магистрали.
309
Огрешише се и о Солунце
Што препешачише и препливаше
Преко планина и бездана
И донеше нам крваво Сунце
Са Проклетија и Кајмакчалана.
310
Да није било сељачке торбе
И шајкаче, наше амајлије
Која је пала на ниску грану
Не би било ни Србије
Ни Народно-ослободилачке борбе
Ни српске гробнице Југославије
Ни пампур-државица на Балкану.
311
Не би било ни транзиције
Ни демократске папазјаније
А нас би било много више
Били би раја ко и раније
Турске и Аустро-угарске Монархије
Како нам се и сада пише
Ако те подле писаније
Бог не поништи и не избрише.
312
Код нас не би ни било рата
Био је склопљен Мировни пакт
Да не би двадесет седмог марта
Кад смо уз жубор Волге и Темзе
И громке звуке Марсељезе
Посрљали у суноврат:
64
313
Боље рат - него пакт
Боље гроб – него роб
Тако нам би и пакт и рат
Тако нам би и гроб и роб.
314
Тек кад је почео грађански рат
У проклетој авлији Југославији
Који нам упали и утули
Многа огњишта и многе свеће ---
315
Наш понижени народ утуви
Да му је поново месец март
Донео много зла и несреће
Коју су нам, док смо дремали
Дуго и потајно припремали
Папин баштован и његово цвијеће.
316
Проминуло је тек десет лета
Од оне црвене јулске руже
До овог жутог и црног цвета
А чини нам се да много дуже
Боравимо у полумраку.
317
Нисмо знали док смо склањали
Срп и чекић и петокраку
Са грба, капе и заставе
Да ће нам цвеће доћи главе.
318
Кад се Броз пресели у Кућу цвећа
Помешаше се жалост и срећа
65
А мржња која одавно клија
Запали много задушних свећа
И братска држава Југославија
Постаде крвава авлија.
319
С њим у вези су и многе тајне
Белосветске и завичајне
Прича се да су била два Тита
Слична као два полубрата ---
320
Па Маршал после ослобођења
Миљеник многих покољења
Није био онај Тито из рата
Већ двојник врховног команданта.
321
Подвалила нам светска елита
Из дворца лордова из Маскрита
Римски папа и велики тата
Са Темзе, и мама с Рајне и Мајне.
322
Подметнули нам неког солдата
Што је за време Првог светског рата
Пуцао у Србе на Церу
Да нам убије душу и веру.
323
Да уништи на разне начине
Српске сељаке и домаћине
Да заблесави народне масе
Заставицама радничке класе.
66
324
Да рушни српски народ листом
Успава Братством и Јединством
И да нам на крају растури земљу
Најберићетнију у Средоземљу.
325
Ал часни крст нам све јаче зрачи
А и наш епски инат је јачи
Од лордова и других богова
Из Лондона и Вашингтона
Од свете столице и Ватикана
Марсеља, Беча, Хага и Бона ---
326
И неће дати да нам се смрачи
Небеско кубе сред бела дана
Боје црквених јоргована
Ни да нас моћна масонска чизма
Погази, покрсти и покризма.
327
Нагађања су, иначе, разна
Коме сад држе почасну стражу
У ледењаку на Сењаку
Ту нико није сахрањен, кажу.
328
Кућа цвећа или је празна
Или су у њу пренели Дражу
Из Лисичјег или Бубањ потока
Тито је склопио очне капке
У Ватикану код бившег папе...
67
329
Застудиле су широм видика
Злослутне речи бившег друга
Последњег југословенског председника
Који нам се свима наруга ---
330
И запечати узалудност
Јужнословенског братимљења
Ја сам извршио своју дужност
Југославије више нема!
331
Тада је почео грађански рат
Дежела је коло повела
Србосек се повампирио
Босански лонац прокључао ---
332
Западни ветар је зло распламсао
И све је кренуло у суноврат
У мржњу, у огањ, у пакао
Словенски род је крв проплакао.
333
А белосветски јуродиви
Који нас гурнуше стрмоглавце
У амбис што нам га ископа Апис
Окривише само нас, православце
Који смо били најмање криви.
334
Хтели смо да спасемо кућу
Коју су нам Преци саградили
Својим животима и својом смрћу
Окадили је и оградили ---
68
335
Граничницима од својих глава
И од глава својих злотвора
Од Ђевђелије до Триглава
И од Панонског до Јонског мора.
336
Од када је разапет Исус
Па до сада, по свим знацима
Највећи злочини извршени су
Над Србима православцима.
337
Ако Бог не одапне муње
У чељусти људским гресима
Доћи ће до велике сумње
И у божанство на небесима.
338
Комунизам је, иначе, чиста
Замисао Исуса Христа
Да сви будемо једнаки, исти
Исус је духовни комуниста
А пљунуше га баш комунисти.
339
Да су ставили крст на чело
А Исуса Христа у срце, знај
Човечанство би просветлело
И свет би био земаљски рај.
340
Комунисти су, као што знате
Јавно ружили Бога, лајали
На цркву и крст на сва уста
А тајно се крстили и кајали ---
69
341
А многе тобожње демократе
Јавно се крсте и славу славе
Иду у цркву погнуте главе
А не верују при том ни у шта...
342
Југославија, коју скућише
Српски опанак, гуњ и торбица
Кад браћа кућу раскућише
Постаде права српска гробница.
343
Тада се расу све што је српско
Испред мржње и каме братске
Из српских Крајина, које је дрско
Броз преиначио у Хрватске.
344
Кроз грмљавину хаубица
Кроз буку тенкова и бљесак мина
И хуку млазних авиона
Осу се лавина са планина ---
345
Осу се пола милиона
Динараца православаца
И неста крајишка голубица
Република Српска крајина.
346
Још гавранови лешинаре
С разним зверима месождерима
По Динари и око Динаре
И по Плитвичким језерима.
70
347
Бљесак и Олуја од тада
Не силазе с хрватског грба
Убијено је више хиљада
И прогнано триста хиљада Срба.
348
Туђмановцима су помагали
Најљући пси Заливског рата
Пензионисани генерали
И авиони Нато-пакта.
349
Нашем вођи су запретили
Ако подигне авијацију
Сручиће му се пројектили
На главу и на целу нацију.
350
Послушао је светске дебиле
Који су ипак скоро сто дана
И из близине и из далека
Сручивали бомбе и пројектиле
На Србију, Срце Балкана
Које још куца, пати и чека.
351
Чека можда новога Вожда
Да јој истера из авлије
Све дахије и кабадахије
Или Књаза, који надмудри паше
Који је облати, ал и позлати
Баштину коју нам сад распаркчаше.
71
352
Чека да роди цара Душана
Да, како гуслар рече, посече
Све главе евро-атланској али
И да преотме од душмана
Све што су јој они и њини вазали
Поотимали и распродали.
353
И дочекаће, по свим знацима
Јер коме је слобода слатка
Као Србима православцима
Томе је некад и вечност кратка.
354
Но да наставим крваву причу
И да се вратим до бившег Книна
Тамо где хрватски топови ричу
И где се рађа лијепа њина.
355
Осокољени усташки злодух
Окрвави крашке планине
И претвори се у пепелишта
Села и поља, и у егзодус
Српског народа из Крајине
Где ништа српско не оста.Ништа!
356
Олуја беше жестока, кратка
А српски живаљ у тој лавини
Као река без повратка
Ваљала се ка Посавини.
357
Погазили су тенковима
72
Недужни народ, младе и старе
Који су живели вековима
У залеђини своје Динаре.
358
Ноћу су опрали све друмове
Побацали жртве у вртаче
И онда позвали своје кумове
Северозападне посматраче.
359
А река нових Чарнојевића
Увијена у таму дубоку
Која се спасила крвопролића
Таласала се према истоку ---
360
И разлила се по Србији
Нежељној ових тужних гостију
Што их је чекала на литургији
С хлебом и сољу из очију.
361
Беше, додуше, и оних кућа
У Белом граду поред Дунава
Где се орила све до сванућа
Песма и свирка и пуцњава…
362
И сад, да своје злочине скрију
У слепој мржњи и бесу дивљем
Хрватска оптужује земљу Србију
За геноцид над Хрватским живљем.
73
363
А крв милион покланих Срба
У Доњој Градини и Јасеновцу
Још капље с бреза, топола, врба
У путир римском богомољцу.
364
Чупа косу старац из Книна
Коме су Бљесак и Олуја
Прогутали снају и сина
И три унучета ко три славуја:
365
Да свет има мрвицу части
Згрозио би се на оне хуље
И пљунуо би на знак усташки
Ко што се ја грозим и пљујем ---
366
И безбрoј Срба прогнаника
Који у бљеску книнске рације
На лицима својих крвника
Видеше лице демокрације!
367
То лице, с мржњом у очима
Коју је крио њин масон Јожа
Има и оца и поочима
С крстом и жезлом од истог ножа.
368
Они су првo убили Бога
У себи, па онда и човека
Бившег Србина, и због тога
Биће проклети на вјеки вјека!
74
369
Сви они Срби који се врате
У Кроацију, у пучанство
Мораће то скупо да плате
Покрштавањем, католичанством!
370
У њиној држави, нашој гробници
Што већ сад не зна шта ће са собом
Оданост Госпи и шаховници
Доказује се ножем и гробом.
371
Пре оног другог светског рата
Пре Јасеновца, маљева, врба
Било је у братској Хрватској
Више Срба него Хрвата ---
372
Било је педесет три посто Срба
А кад је Крајина пала у ропство
Остало их је једва три посто.
373
Где су сад оних педесет посто
Срба, прогнаних са кућишта
Ко ће да каже, а да не лаже
Ја кажем: Нигде, и ником ништа
У Јасеновцу, у Доњој Градини
У бескућништву и бестрагији!
374
Сад кажу преко наших медија
Да је усташка црна легија
Не спомиње се Нато-армада
Спалила стотинак српских кућа!
75
375
Треба да кажу стотинак села
Из једнога сам побјего и ја
Убила, кажу, двјеста цивила
И прогнала само петнес тисућа
Па то је трагикомедија!
376
Кога то они цвијећем ките
Из ове наше баште кржљаве
Умјесто да свој народ штите
И ово мало српске државе
Они нас пљују и негве нам кују
А туђа злодјела прећуткују.
377
Сви осјећамо како лаж базди
Смије ли неко да се одважи
И каже своме турбо-фолк газди
Да неће више да прича лажи!
378
Тако се јада брадато дете
Несрећној мајци Далмацији
Из које прогнаше више од триста
Хиљада Срба, чије ће клетве
Вечито капати по Кроацији
Која је једино етнички чиста...
379
Многи не знају, али ми знамо
Да нас све иста аждаја ждере
И да је у Босни страдао само
Један народ – Срби три вере.
76
380
Када убише босански Турци
На Баш-чаршији србима свата
По целој Босни плануше пуцњи
Четворогодишњег грађанског рата.
381
Загнојише се старе ране
Диже се сваки град и сеоце
И Срби решише да се бране
Да их не кољу опет ко овце.
382
И да освете све своје, знане
И незнане, чије су главе
Поразбијане и разбацане
Око Уне, Сане и Саве.
383
И око Дрине валовите
Чије се врбе поново ките
Капама, чалмама, шубарама
И црним тицама и марамама.
384
И да се, ако Бог да, а даће
После ове крваве хајке
Оделе од своје бивше браће
Која су се одрекла мајке.
385
Тако у крви која попрска
Босну и сва три њена лица
Роди се Република Српска
Божија ћерка и миљеница.
77
386
Због тога, на звук ђавољег рога
Франкештајнови праунуци
Подавише нам на правди Бога
Читаво стадо божјих јагњади
Двадесет новорођенчади
У породилишту у Бања Луци.
387
Био сам у том грађанском рату
Кад су свитала крвава јутра
А бивша браћа ложила ватру
Да гори Босна и споља и изнутра.
388
Ја сам певао и плакао
Песму сам вио а сузе крио
У крв, у смрт, у гореће куће
Бодрећи народ наш што је био
Пред уништењем ил васкрснућем.
389
Видех младиће опламењене
Тела без глава и без удова
И старе мајке окамењене
Између пет-шест младих гробова.
390
Босански Срби, по свим књигама
Беху власници две трећине
Земље Босне, и више, а после
Јавне Дејтонске тајне вечере
Где је договор признат троречно ---
78
391
Добише мање од половине
Ал сачуваше Дух своје вере
Крст, крсну славу, кадионицу
Цркву и Свету Богородицу
Нек им је срећно и дуговечно!
392
Кад куцну час да свак жигоше
И казни своје ратне злочинце
Коловође зла се опет дигоше
На православне прекодринце.
393
Раскопали су Сребрницу
Која је сада и наша рана
И претворили је у гробницу
Мртвих и живих Сребрничана.
394
Ту су и кољачи српске нејачи
Насера Орића бригадисти
А неки мртви на листама жртви
Сада су и на гласачкој листи.
395
Ал слепа правда није видела
Безбројне ћириличне посмртнице
И поклана и спаљена села
Око Братунца и Сребрнице.
396
Насеровце су тада штитили
Холанђани, Шпанци и Финци
Дању су заједно јели и пили
И шенлучили по Сребрници...
79
397
А ноћу се бригада цела
Провлачила кроз мрак и жице
И пустошила српска села
Око заштићене Сребрнице.
398
Три године је трајао помор
Па српски борци с разних ратишта
Нагнаше паликуће у понор
И осветише своја згаришта.
399
Тиме је светски творац несреће
Србе православце разоружао
И неће лако дати им цвеће
Које је шиптарима олако дао.
400
Ти творци кривде и неправде
Забранише им после тога
Мимо народа и мимо Бога
Грб и војску – чуваре наде
И српску химну Боже правде.
401
Не дају злотвори народа мог
Што дувају у ђавољи рог
С југа, запада и севера
Да се у песми помиње Бог
Српски народ, земља и вера.
80
402
Српске гробнице у Хрватској
И бившој Босни, над којима
Бог пали свеће, много су већа
Од оне у Сребрници...али ---
403
О томе ћути рушна мати
Ћуте Срби, Турци, Хрвати
Ћуте Уједињене нације
И нечастиве организације.
404
Докле ће о томе ћутати
Госпа Европа, која нам копа
Најдубљу гробницу безименицу
И мами Пресвету Богородицу
Хиландарску Тројеручицу
Да седне у њену грешну столицу?
405
Тако су Срби, који су скоро
Преполовљени у геноцидима
У овом веку с крвавом зором
Проглашени – геноциднима!
406
За злочине над српским народом
Које крију многи понори
Још нико није кажњен, господо
Чак ни злогласни Тачи и Орић.
81
407
Неки призори што у те дане
Окрвавише тв екране
И не добише ни покајање
Сад нас још више ужасавају.
408
Наши салонци и празнословци
Захтевали су да се забране
Приказивања ратних збивања
Због којих не могу да спавају.
409
Па зар се спава, браћо по вери
Зар не треба у злом окружју
Када се буде пси србождери
Да будемо браћа и по оружју.
410
У разним јамама безданицама
Труне још много српских лобања
А зла вила се острвила
Па само несрећне Србе прогања.
411
Та змијоглавка што нам крв попи
Рече за Србе, уз осмех тмурни
За најлепши народ у Европи
Да су ружни и некултурни.
412
Та госпа, верна Хагу и Хаду
Што ређа српске главе по плоту
Какав осећај има за правду
Такав има и за лепоту.
82
413
А и наш змијски сплет који сикће
На све српско немилице
Прећута печене српске младиће
Око Братунца и Сребрнице.
414
А прећута и не спомену
Ни црног Јована из Прибиловца
Коме су заклали сестру и жену
Сву дечицу и мајку и оца.
415
Те наше ругобе и слуге злобе
Не споменуше ни једном многе
Младе српске мајке којима
Братоубице из луднице
Повадише чеда из утробе
И напунише их мртвим псима.
416
Не споменуше ни једног брата
Од десеторице Видовића
Којима побожно одајем пошту
Њих обесише уочи рата
О једно дрво у Санском Мосту.
417
Уноћ се проломи небо и прва
Муња што севну из густе таме
Расцепи оно проклето дрво
На четворо до земље саме.
83
418
Тако то дрво бола и плача
У бљеску страшног небеског мача
Постаде и крст и крстача
Види Бог шта раде разбраћа.
419
А Шушњар, Сузара непребола
Где ћуте безбројне српске хумке
Оплакане и опеване
Памти тих десет апостола
И тако је уз српске јауке
Почело зло крај реке Сане.
420
Ти страшни јауци, што се разлежу
У васељени и нашој свести
Пореметили су равнотежу
Људског живота на планети.
421
А да су Серби то учинили
Згрозили би се људи по свету
И те слике би у црној свили
Обишле целу нашу планету.
422
Да ли ће српски род бити кадар
Да поврати подужи списак
Градова својих прадедова
Дубровник, Книн, Шибеник, Задар
Вуковар, Осјек, Брод, Пакрац, Сисак ----
423
Ливно, Бенковац, Купрес, Карловац
Дрвар, Петровац, Кључ, Сански Мост
84
Приштину, Обилић, Пећ, Исток, Хочу
И царску лавру и Свету кост
Српски престони стари град Призрен?
424
Да не спомињем гробља, светиње
Од Грмеча до Проклетије
Заточенике таме што чаме
Испод крваве натовске чизме.
425
А тек Крајине, српске хаљине
Динару на којој свиташе зора
Од Винковаца до Вировитице
Од Дунава до Јадранског мора.
426
Па Двор на Уни што бисер круни
И Плитвице, небеске витице
Свете Петке и Богородице
Хиландарске Тројеручице.
427
Сарајево, мали Цариград
Нажалост, више никада неће
Бити српско, и нема силе
Да наш крст врати и позлати
Зарасто у турско дрвеће
И Босфорску паучину свиле
Која се вије око Баш-чаршије.
85
428
Сад ћемо мало уназад поћи
У оне дане и оне ноћи
Кад нисмо знали шта нас све чека
И с каквим ће нам тицама доћи
Последње пролеће прошлога века.
429
Прво тровачи светосавља
Раструбише по целом свету
Да Србија злоставља и запоставља
Албански народ на Космету.
430
Беху то лажи и клевете
Јер Шиптари су имали своје
Школе, болнице, факултете
Библиотеке и богомоље.
431
Грађене су им и електране
Фабрике, градови, путеви, пруге
А Срби сад, у ледене дане
Живе у мраку и мру од туге.
432
Србија је чудна, луда држава
Дала је својим мањинама
Много већа уставна права
Него што има њена већина ---
433
Изворни Срби староседеоци
Православци и хиландарци
Домородци и државотворци
Код којих косовски дух закржљава.
86
434
Разне јуде са родне груде
Коју сад многи пацови глођу
Убијали су угледне људе
И оптуживали црвеног вођу.
435
Још су лагали по целом свету
Моћну мафију, своју братију
Да је Слободан Милошевић
Растурио Југославију
Да би створио Велику Србију.
436
А он је јео трулу јабуку
Сигуран у се и своје кљусе
Држао своју Јулку за руку
И призивао Правду и Русе.
437
Руски медвед, сибирски гризли
Још је дремао, мумлајући
У свом брлогу, у области
Болесних шума совјетске власти
И у црвеном полумраку.
438
А Правда је, у црној ризи
Сахрањивана у Белој кући
Уз невиђене војне почасти
У Заливу и у Ираку
И хуманитарне инвазије
Широм Балкана и Азије...
87
439
Морам да додам још мало рима
О нашим сепаратистима
Арбанасима који бораве
Око Бистрице, Лаба и Дрима
Око Ибра и Јужне Мораве.
440
Млади номади с доста врлина
И мана које чине човека
Посилазили пре сто година
Са својим стадима са планина
У плодна поља дуж бистрих река
У земљу српску од памтивека.
441
Чувају крда биволица
И стада коза и оваца
И купују за много пара
Земљу од Срба, Црногораца
И белосветских политичара.
442
Породиље шаљу у Врање
Лесковац, Прокупље, Ниш, Лебане
А после, кад та деца стасају
Ићи ће тамо и да гласају.
443
С благословом мајке и оца
Печалбаре по целом свету
И враћају се с врећама новца
Да купе земљу на Космету.
88
444
Новац им је и Бог и ђаво
Најважнија реч им је беса
Купују жене, правду и право
На српску земљу и небеса.
445
Оно што не могу ничим да купе
То отимају, пљачкају, пале
Па често, ноћу, уз реске пуцње
Плану српске куће и штале.
446
Орни за злочин и тиранију
Јер Шиптар значи – орао, соко
Сањају Велику Албанију
И боре се за њу жестоко.
447
Рађањем, новцем и варварством
Стварају своје велико царство
Тиранију од Скадра до Врања
А Србија све мања и мања.
448
Подмитише и политичаре
Непријатеље православља
И пријатеље наше старе
Да казне Србију што их злоставља.
449
Смислише лажи, злочине, па чак
И своје су убијали и тровали
Окривише нас за Маркале, Рачак
Само да би нас бомбардовали.
89
450
Тада нам Уједињене нације
Уведоше тешке санкције
И стегоше око наше нације
Троструки обруч изолације.
451
Похлепне на сребро и злато
Западне силе, жељне недела
Пустише с ланца звер звану Нато
Свог лажног Милосрдног анђела.
452
И тај анђео, с муњом у руци
Поби породиље на Бањици
Старце и децу у Сурдулици
Новорођенчад у Бања Луци
И спржи пун воз у Грделици.
453
У срамној, антиљудској блокади
Ти крвопилци, бездушна бића
Почупаше нам корење нади
Убише нам ројеве лептирића
Стотине новорођенчади
Стотине божијих анђелчића.
454
Тај чин, и злочин, што баца мрљу
На човечанство, није ништа
Ново, јер су тако и некад
Давно, праљудска чудовишта
Прождирала новорођенчад
И мазала се њиховом крвљу.
90
455
Тако је опет дошло до рата
За српску житницу и ризницу
Хиљаде бомби и граната
Паде на јадну Србијицу.
456
Средином века у сузама
Срби су спасили многе момке
Савезничке пилоте који
Беху са неба међу нас пали ---
457
А пред крај века, у доба срама
Де Бил је послао њине потомке
Да убијају потомке оних
Што су им претке спашавали.
458
И кад год бомбе или ракете
Погоде неке цивилне мете
Натов Бин Ладен, генерал Кларк
Главнокомандујући кепец и шкарт
Пљуне у лице целом свету
И прогласи колатералну штету.
459
Светски репортери и дописници
С благословом својих режима
Блатили су страшним лажима
Србију и српски народ, и зато
Нису ништа мањи злочинци
Него евро-атлански вукодлак Нато.
91
460
Ал нису само они лагали
И наши петоколонаши
Паразити и пантљичаре
Њима су помагали и нас љагали
Да и у несрећи што ушићаре.
461
Разглашено је у новинама
Широм планете, ако не знате
Тек две хиљаде и десетог лета
На запрепашћење часног света
Какве су све лажи о нама
Слали шпијуни и дипломате
Из нашег тамног вилајета
462
Кад је прекинут крвави ланац
Грађанског рата широм Југе
И утихнуло жуборење
Тросрпске крви кроз ждрело лавље ---
463
Још један славни мухамеданац
Прошав кроз векове таме и туге
Пронашао је своје корење
И вратио се у православље.
464
Дај нам, Господе, Свету тапију
И посеј цвеће по овом ђубришту
Да се сви бивши Срби напију
Водице на свом изворишту!
92
465
У памћењу ми још гори слика
И шири се широм земног жара
Деветнаест државника
Што нагрдише целу Европу
Као деветнаест лешинара
Растржу недужну антилопу.
466
Деветнаест моћних земаља
Удружише се на крају века
Против Правде и православља
И против Бога и Човека.
467
Прва жртва нато-убица
Што нису имали срце ни лице
Била је трогодишња девојчица
Милица Ракић из Батајнице.
468
Тако је невина крв покапала
Недужну земљу тица и цвећа
Што је преживела и преплакала
Све ужасе многих столећа.
469
У Хитлеровој расној грозници
Многи Срби су скупо платили
Саосећање са Јеврејима
И стрељани су због њих и с њима ---
93
470
А неки њихови сународници
Сад су нам лепо узвратили
Подршком Нато-злочинцима
Хитлеровим следбеницима...
471
Скоро три дуга црна месеца
Догађаху се ствари ванстварне
Убијани су људи, жене и деца
Рушени мостови, пруге, касарне.
472
Болнице, школе и обданишта
Претворише се у страшне ране
Бомбе су падале на вашаришта
На цркве, гробља и електране.
473
Српска војска је одолевала
Тим небеским и морским псима
Видљивима и невидљивима
И цела Србија је при том певала
На трговима и мостовима.
474
Деца се тако показаше
Као да за њих рат није ништа
Навијала су громко за наше
И нису хтела у склоништа.
475
Најдуховитији међу нама
Док је цела земља горела
Дадоше имена и сиренама
Једној Шизела, другој Смирела.
94
476
Обистини се страшно Креманско
Пророчанство: плану планета
И запали се цело пространство
Између космоса и Космета.
477
Гореле су летеће справе
Изнад насеља и бојишта
И падала су у дубраве
Печена људска чудовишта.
478
Тих бесаних и безданих ноћи
Зближише се људи с људима
И сви смо, из пркоса и немоћи
Носили Таргет на грудима.
479
Да би нас ућуткали и успавали
Творци нове светске визије
Срушише торањ на Авали
И зграду Српске телевизије.
480
При том шеснаест људи убише
Заплака и света Богородица
Унесрећише и у црно завише
Шеснаест недужних породица.
481
И ту почиње нова греота
Убицама је опроштено
За шеснаест људских живота
Убице не криви нико. Поштено!
95
482
Па сад не знамо да ли су криви
НеМилосрдници што их побише
Ил Срби који су остали живи
Што несрећнике не склонише?
483
А где да склониш, земљо моја
Цео свој народ са таргета
Од крилатих крсташа и каубоја
Плаћених убица и пробисвета?
484
Кад порасте, уз цвркут ласте
Наш нови торањ на Авали
И разнемушти овај чудесни
Видокруг плави поднебесни
Схватиће вандали кол`ко су мали
Кол`ко су бездушни, бедни и грешни.
485
Ја сам после бомбардовања
И отимања нашег имања
Бацио пасош и зареко се
Пред пријатељима и пред Богом
Да више нећу ступити ногом
На тло туђих земаља, па још
Држим тај завет и немам пасош.
486
Кад ми се прохте у смирај дана
Да видим градове наших душмана
Бон, Лондон, Њујорк, Париз, ја само
Прекорачам ћутке од Храма
Светог Саве до Калемегдана
И чини ми се да сам већ тамо.
96
487
Сав се најежим од латинице
И туђих натписа, што бљеште мрско
Нигде ни словца ћирилице
Нигде ништа наше, ни српско.
488
Гледам очима мутним и ћутим
А дође ми да режим и лајем
Јер усред српске престонице
Не препознајем, засењен сјајем
Накарађено и туђе лице
Моје Србије злосрећнице.
489
Да је Тесла, наш земљак, знао
Какво зло чека на крају века
Његов народ свуда у свету
Не би никада досањао
Ни дао свемирску моћ тиранину ---
490
Који ће му издалека
Упркос његовом аманету
Унесрећити Отаџбину
Као и целу нашу планету
Већ би отишао тада за свагда
Са Нијагариних водопада.
491
Сад и Хрвати и Бошњаци
С разлогом хоће да га присвоје
Јер знају, што тиме и признају
Да су по крви и Оцу и Мајци
И они Срби, ко и он што је.
97
492
Ми се дрзнусмо и срушисмо
Понос најмоћније нације
Међу краве, свиње и овце
Круну америчке авијације
Невидљивог, у Буђановце.
493
Срећан сам што сам једнога дана
Упознао скромног и дивног
Пуковника Дани Золтана
Који је видео невидљивог.
494
Он је са својим храбрим момцима
И с неколико старих ракета
Скроз избушио и срушио
Невидљивог у Буђановцима
Што је видела цела планета.
495
Парчиће од те летилице
Још купе Цигани и сељаци
По сремском пољу, тек узораном
Ко перје неке ђавоље тице
И продају их пазарним даном
У граду Руми на пијаци.
496
Тако на једној сремској њиви
Наш часни пуковник Золтан Дани
Подиже чудесни и невидљиви
Споменик нашој ПВ одбрани ---
98
497
И свим момцима и јунацима
Које ни Нато не поколеба
Неподмитљивим браниоцима
Наше Земље и нашег Неба ---
498
Од белосветског чудовиша
Које су бездушни родитељи
Наши пријатељи непријатељи
Назвали Милосрдни анђео
А право му је име - ђаво:
499
Он свет претвара у разбојишта
И свет га је већ цео презрео
А кажњен српски народ проклео
Дабогда изгорео усред пустиње
И потонуо у море сиње!
500
Многе клетве се већ остварише
У државама што су најжешће
Бомбама копале темељ Бон-Стила
Новог града где зацарише
Злодух и његове рођене сестре
Похлепа, мржња, кривда и сила.
501
Ако их вал не прогута морски
Подавиће се, силници, први
У својој незајажљивости
И туђим сузама, беди и крви.
99
502
Све ружне речи из свих речника
Сва глад за пљачком и богатством
Сулудих земаљских врховника
Сажете су у речи -- Хаг и Нато.
503
Не знам да ли је Золтан крунисан
Што је сломио крила зликовцу
И скинуо га са нашег неба
Само знам да је пензионисан
И сад је пекар – песник хлеба
У родном селу Скореновцу.
504
Његов хлеб, како се приповеда
Прија само добрим људима
А рђавима, кажу, приседа
И стоји ко камен у грудима.
505
Записане су звуком, пером
И сликом ове шеретске речи
Које је рекао пред камером
Буђановчанин Васа Беречки:
506
Док смо се ми мували туда
Моја ти се млекуља Дунда
До невидљивог догегала
И, да простиш, пустила сраћку
Да не кажем баш – побалегала
На олупину, и то на значку
Стока рогата, ди она зна
Шта је то F-117 А!
100
507
Док је над нама севао авакс
И урлало деветнаест урагана
Један наш лидер је тражио да нас
Бомбардују још месец дана.
508
Дика будућих капезелника
Орних за разне непочине
Које им зада њихов анђама
И вичан многим тајним радњама ---
509
Скиде звезду с градског звоника
Доваби сокола победника
Прогласи себе за атамана
И даде бившег председника
Нашим жрецима, својим газдама
На радост и жалост многих грађана ---
510
Да тако правдају своје злочине
Које су починили над нама
Ал помогоше му да почине
И да кроз сјај оде у бескрај
И то на ловоровим гранама
(Тешко кући и кућанима
Кад даду домаћина – душманима).
511
Будуђи жрец, што нам злурадо
Шиљаше поруке из даљина
Посматрао је Нато-торнадо
Из Беча, Бона и Берлина.
101
512
Њега су Нато авиони
Вазнели на почасно место
Ал дођоше му главе баш они
Што су га и дигли на престо.
513
Пола Србије, у паници
По наређењу свог Али Бабе
Из Ваљева -- буџе маљева
Утамничише перјаници
И каваљери жуте Сабље.
514
Куне старина чијег су сина
Раскомадали у хајци овој
Дабогда их стигла истина
Затрпана у Шилеровој!
515
Као власт, новац, моћ и све ресто
Што иде с њима или за њима
Тако исто доби и место
Међу заслужним грађанима.
516
Ружа на његовом гробу не вене
У сенци хумова славних умова
Заливају је чесме зелене
Које жуборе поред друмова.
517
Сад му се дижу споменици
И дају улице и булевари
Као некада Јосипу Брозу
А наши ратници злосрећници
102
Последњи Лазареви барјактари
Не доживеше ни цвеће ни бронзу.
518
Не дочекаше златно оредење
Ал дочекаше понижење
Да доушници и дезертери
Пљују на њих и борбу њину
Да их лове ко дивље звери
И шаљу на хашку гиљотину.
519
Пре њега један млади плебејац
Жељан почасти, славе и власти
Несвесно удари камен темељац
Наше омразе и пропасти.
520
Отворио је врата преврата
Ал и пут безвлашћу и безакоњу
И прочуо се надалеко
И сликао се на белом коњу
Ко легендарни генерал Пеко.
521
Развио барјак на Равној Гори
Сабрао милион добровољаца
Још се тај барјак тужно вијори
Над шубарама Равногораца.
103
522
Најчитанији писац у граду
И селу и на целом Балкану
Досањао је Српску гарду
Ал није био на мегдану
Сушта супротност змају Аркану
Задивио је све на дивану.
523
И у том заносу обећа пуку
Који му стави круну на главу
Да ће одсећи сваку руку
Која подигне турску заставу.
524
После промени гуњ и опанке
И преметну се у инсана
Па рече да иде међу Бошњаке
Да се бори против хришћана.
525
На жалост, никуда отишо није
Из своје баште копривлије
И није побего из Србије
Кад су запалацале змије.
526
Извршио је из заседе
Разочаран у народ цео
Више атентата на самог себе
Али ни један није успео.
527
Служио је црвене газде
Забо им Нож у леђа први
104
Љубио и неке руке што базде
На разне креме и помаде
Од српских суза и српске крви.
528
Дао би сад и барјак и славу
И све што стекосмо од постања
Само да своју боемску главу
Спасе од Хага и хашког пања.
529
Како шарена штампа пише
Он и његова заносна Ева
Ипак некако напабирчише
Тридесетак милиона евра
Ал не верујем ја све што чујем.
530
Тако сад мељу згубидани
Бивши четници и партизани
И беседници безнадежници
У малој безистанској воденици ---
531
Где светле ко у некој капели
Патријарх Павле, Гишка и Бели
И многи други пали анђели
Бесмртници и кратковечници.
532
Српска слога је плаха и кратка
А звук сирена се дуго разлеже
Бомбе су падале без престанка
Све чешће и све веће и теже.
105
533
Натов рекеташ Антихристари
Што пије српске сузе наштину
По Космету сад лешинари
И потуђује нашу баштину.
534
Тај криводелац и сатир
Са кукастим крстом о врату
Послат у Србију да склопи мир
Поставио је ултиматум:
535
Или – капитулација
Или ће за две-три недеље
НеМилосрдна авијација
Да збрише Србију са лица земље.
536
Тако је склопљено оно проклето
Примирије на земљи и у васељени
И Косово нам је опет отето
А Срби понижени и расељени
И тако је овај сатир и жбир
Добио Нобелов орден за мир!
537
Запаљено је и похарано
Стотине цркава, Божјих двораца
И безброј Срба поубијано
Пред лицем светских миротвораца.
106
538
Многе је појела косметска тама
Многи су бачени за вечеру
Псима, гаврановима, орлушинама
И рибама у Радоњићком језеру.
539
Само једну причу преносим
Из моје књиге о тим данима
Деца са златом липе у коси
Ал хашку правду то не занима.
540
Далеко негде испод свода
Где је Растко једном вечеро
Налази се дубока вода
Радоњићко језеро.
541
У том језеру живи ала
Каже стара гатара сова
Неман која је прогутала
Стотине Срба са Косова.
542
Та ала је, ко и све друге
Заслепљене мржњом и бесом
Имала своје газде и слуге
Што су је храниле људским месом.
543
Доводили су људе и жене
У сутон, када рибари оду
Везане жицом за камење
И бацали их али у воду.
107
544
Играли су се и крајцарице
Ко не донесе жуте парице
Из воде – иде али у раље
Ко их донесе, тај игра даље.
545
Једном су довезли из Тиране
И пустили из цистерне
Изгладнеле рибе пиране
У воду међу људе и жене.
546
За време тог језивог пира
Који су гледали орлови сури
Из језера, из црвеног вира
Искакали су људски костури.
547
А када страшна вечера мине
И тишина сиђе с брегова
Над црвеном гробницом сине
Млад месец и хукне стара сова.
548
Иза пшенице и кукуруза
Где је цар Душан једном вечеро
Постоји велика српска суза
Радоњићко језеро.
549
Неке цркве је срушила ала
С деветнаест глава, памти потомство
Ал много више је срушио Алах
Кад Света Земља паде у ропство.
108
550
И кад год оџа на минарету
Гракне, с љиљаном на рамену
По једно кубе на Космету
Нестане у диму и пламену.
551
Срећом, још доста храмова блиста
И стрепи да ће их, ко и раније
Скрнавитељи Исуса Христа
Испретварати у џамије.
552
Тако злодух пред нашим прагом
Потире свете Савине стопе
И непроцењиво европско благо
Уништава уз помоћ Европе.
553
Та плава псина што се острви
На наш народ још од давнина
Попила је више српске крви
Него вискија, пива и вина.
554
Ветар који кроз Ђердап свира
И Дунав што нам памћење спира
И разбија је о стене суре
Потире трагове Лепенског вира
Древне ризнице српске културе:
555
Повест о нама у пећинама
Од неолита па све до Тита
У које ово срамно столеће
Одлаже отпад и атомско смеће.
109
556
Да није југа и запада
Стамбола, Беча, Рима и Бона
И будућег Вавилона --- Лондона
Срби би мирно гајили стада
И било би нас сто милиона.
557
Германи, Хуни, Келти и Скити
Загорчаше нам и ово столеће
Да ли ће икада бити сити
Српских гробова и несреће
Небески народ ће им опростити
И сузе и крв, ал небо неће.
558
Не може наш Патријарх Павле
Преболети Пећку Патријаршију
И резервате и енклаве
Већ препушта своју парохију
Понижено Косово и Метохију
Митрополиту Амфилохију.
559
Једном кад сунце правде засија
И разгневи се матушка Росија
Усијаће се цела Азија
И следиће се Германија
Због свих својих инвазија
На православни делић света.
560
Из жарке и из хладне пустиње
Штрчаће минарети и кубета
Ко суви борови и чемпреси
С којих се круне вековни греси
110
И гложиће се Пророк и Папа
Око жезла липовог штапа.
561
Између царства суше и мраза
Почеће божје зрно да клија
И зазеленеће се нова оаза
Васкрсла Савина Земља Србија!
562
А Ти што лебдиш у бескрају
И све то гледаш из негдине
Опрости им опет, и ако знају
Шта су нам чинили и шта нам чине.
563
Највећи бандити и злочинци
Најзлогласније Овк-а бригаде,
Сад су челници и председници
Такозване косовске владе.
564
У арбанашким планинама
Међу леденим литицама
На којима су гнезда орлова
Постоји једна жута кућа ---
565
Где су Србима са Косова
Вадили срца, бубреге, плућа
И продавали их широм планете
Пред твојим очима, бездушни свете!
566
Тела су бацали дивљим зверима
И затрпавали булдожерима
111
И све то хашке звечарке знају
Ал само на нас палацају.
567
Боже, колико српских срдаца
Куца у грудима србомрзаца
Што нас распињу од давнина
На крсту, као и Твога Сина?
568
Мало нам се наде поврати
И светлости у дупље очиње
Кад Специјални изасланик
Савета Европе, мистер Дик Марти ---
569
Обелодани целом свету
Какве су злочине и непочине
Починиле под светским окриљем
Шиптарске банде над српским живљем
за време рата на Космету.
570
Свет сазнаде на крају баладе
Да је председник косовске владе
Био главнокомандујући
Терористичке црне бригаде
И главни хирург у Жутој кући.
571
Хашки џелати штите Хашима
Који је у зле косметске дане
Кад су престала звона да звоне
Са својим подрепашима
Продавао људске органе
112
Белосветским богаташима
И тако стицао милионе.
572
Шта ће сад рећи емисари
Вокнер, Кушнер, Антихристари
И многи други лешинари
Ратни профитери и зулумћари?
573
А Ingliš, France и наша стара
Душманка Dojčlanka, што нас омрази
Са светом, сада се тобоже кају
Иако све то одавно знају
Поцрвенели би им бар образи
Само да их оне имају.
574
Шта ће сад рећи сва та господа
Правдождерци и сузопије
Што су се налајали и налагали
И што су све то још тада знали?
575
Што су се крвавог ћара домогли
И што су подржали и потпомогли
Етничко чишћење српског народа
Са Косова и Метохије!
576
Чекамо само још да наш фини
Цветко Жутић, нарамкујући
Оде и да се лепо извини
Доктору Тачију и Жутој кући.
113
577
Папа и Пророк, који се кољу
Преко српских грла и вена
Грле се сад на Косову пољу
Крвавих руку до рамена.
578
Ако прождеру православље
Поклаће се две крволочне
И жедне звери у хемисвери
И једно ново, страшо поглавље
Човечанства -- тад ће да почне.
579
Кад се двоглави злодух острви
Огрезнуће пренасељена
Планета земља у људској крви
И згрозиће се сва васељена.
580
Наш вођа поста ратни злочинац
Што Срце Србије не даде али
А Анте Павелић и Алојз Степинац
Постадоше свеци што су нас клали.
581
Радован и Ратко, наши номади
Два моја тужна поноћна госта
Две српске сузе у Божијој бради
Они су све што још од нас оста.
582
Много ми јунака преостаје
Видим их где год да се окренем
Жао ми је и греота је
Што не могу све да споменем.
114
583
Споменуће их Бели Анђео
По њиним мукама и надама
Када их Господ Бог буде срео
На зимзеленим ливадама.
584
А споменуће и оне друге
Који су у страшним данима
Српског распећа, таме и туге
Држали здравице душманима.
585
Споменућу још и Милана
Тепића --- новог Синђелића
Српског јунака у планинама
Наше будуће историје ---
586
Коме пијемо задушне чаше
Што запали складиште муниције
И разнесе минама по нигдинама
И себе и многе црнокошуљаше.
587
Спомињем и рушне кринове
Мајке од Призрена до Санског Моста
Које дадоше младе синове
За слободу свом српском роду
А живот им сад пустиња поста.
588
Збележићу после њих само
Још једно светло име и лице
Веселина Шљиванчанина
Коме невесело наздрављамо
115
Чашицом ракије шљивовице
И чашом руменог причесног вина.
589
На несрећу и бруку нације
Закоровише се тих кишних дана
Разни медији сорошендији
И нечастиве организације
Гори од свих наших душмана.
590
Ти безличници и бесцветнице
Ти србопљувци и хуље дрске
Те нове чуме и утваре
Гладне и жедне несреће српске
Горе су него оне старе
Вукодлачице и вештичаре
Јер раде на вражји погон, на паре.
591
Старе су биле госпође виле
Крв су сисале појединцима
Понекад, ноћу, кад месец гране
И зато су вешане и спаљиване.
592
А нове сисају свима Србима
Сваког дана и сваке ноћи
И нико им не може ништа
Јер их штите и хране моћни
Крвопилци и врховници
Подземних стратишта и пацовишта.
593
Кад нас је Евро-атлански чопор
Напао са свих страна света
116
И сви смо били живи таргети
Из кукавичјег мућка-јајета
Испилио се и некакав Отпор
Свакој здравој људској памети.
594
Глава Отпора, вођа чопора
С којим се никад слагали нисмо
Уз шумор касног развигора
Остави опроштајно писмо.
595
Покајао се са судње гране
Што је водио уличну хорду
Шићарџије и шарлатане
У лажну борбу за слободу
И у најсудбоносније дане
Увећавао зло свом народу.
596
Кад мине ово раздобље тмурно
Схватиће берачи јоргована
Да Правда споро али сигурно
Стиже кроз маглу на светлост дана.
597
Даме из таме дигоше хајку
На отаџбинску дужност и војску
А доколичарке из кафића
И бесцветнице, већма без ића
Што уновчише њихову бољку ---
598
Обесмислише Српску мајку
И Стојанку, Мајку Кнежопољку
И епску Мајку Југовића
117
И Косовку девојку жалопојку
И Милунку Кајмакчаланку.
599
Ту су и многи домаћи странци
Сејачи лажи, мржње и зла
А најцрњи су браћа близанци
Б =52 и Б Ξ 92!
600
Од кад сунце греје са свода
Од кад се небо и вода плаве
Таквих одрода и мрзорода
Не беше у башти Светога Саве.
601
Мислим да већих грешника нема
Ни међу онима што горе у паклу
Њин газда, ђаво, за њих већ спрема
Нови казан и нову ватру.
602
Ратник с дрвеним ногама штака
Каже пред црквом Светог Марка
Да закон Књаза Милоша важи
Тамо њима би за такве лажи
Текло кроз грла, све жуборећи
Врело олово, ко што ће тећи!
603
Брате... вели њему старина
С белим штапом и црним наочарима
Даровима Бљеска и Олује
Брате, Бог све види и чује!
118
604
Кад нас сунце правде огреје
Заледиће се и југ и запад
И курве Европа и Азија
А ова наша њихова пашчад
Уваљана у катран и перје
Гореће на сред Теразија.
605
И о Књаза се ми огрешисмо
Памтимо само Вождову главу
За тај грех Бог нек му суди
Али при том заборависмо
Ко нам је створио ову државу
Ову Србију, без које не бисмо
Били ни Срби, ни Турци, ни људи.
606
Спомињемо га као ђилкоша
Коме је годила турска одећа
А много бања и светих здања
На њега нас свуда подсећа
И платани Књаза Милоша
Што шуморе већ два столећа.
607
Дао је Вуку торбу дуката
Да плаћа гусларе да му лелечу
Смрт цара Лазара и цара Мурата
Српско ропство и турску сечу
Наших кнезова и витезова
Да штампа Рјечник српског језика
И Српске јуначке пјесме у Бечу.
119
608
И да стави у хвалоспев дуги
И словима а и звуцима
Оба устанка, посебно Други
И сваку његову битку с Турцима.
609
А Вук написа Писмо Књазу
Које му умало не дође главе
И због којег по најљућем мразу
Побеже у Срем преко Саве…
610
Књаз, чији народ беше поробљен
После отоманске инвазије
Петстотина педесет лета
Разжестио је трговце робљем
Широм Европе и Азије
А Бога ми и широм света.
611
Опростио је хромом Вуку
И донео храбру и дрску
И крупну одлуку на своју руку
Која ожари и озари
Последњи робовласнички зловек
Сваки роб који ступи на српску
Земљу --- биће слободан човек!
612
Космет више не даје снагу
Србима да га бране и гину
Док труну у земљи или у Хагу
Злодух нам растура прапостојбину.
120
613
Са светињама, свештеницима
И божурима, Космет је рима
Последњим српским песницима
Живописцима и беседницима.
614
Бог нам га даде у прасвануће
Православља и Светосавља
Да буде наук и надахнуће
И песницима других земаља.
615
Ал злодух хоће да нам отме
Корен и стабло и плод из крошње
Да побрабоња Савине стопе
И поџамија цркве тамошње.
616
Стрепим да нам звер на умору
Гладна и жедна воде изворске
Не прождере и Свету Гору
И манастире фрушкогорске.
617
И панонско море што се сад оре
И жање и што полако клизи
Тамо куд желе туђи кадети
Наши подрепаши и чанколизи
Без трунке части и памети.
618
И моју белу петстолетницу
Утонулу у мир свечани
Заветни манастир Враћевшницу
Где смо сви крштени и венчани.
121
619
Бивши шибицар са асвалта
Краљ испирача белог злата
И власник облака – стармало дете
Рече уз бљесак фото-апарата ---
620
Да су српске комитске чете
Отеле Косово Шиптариме
Хиљаду деветсто дванаесте
После неког Балканског рата.
621
Само не рече та аветиња
Ко нам подиже широм Космета
Хиљаде православних светиња
Старих преко хиљаду лета?
622
Та црна овца и бела врана
Касније ће, на дну бездана
По жељи свог репатог творца
Покровитеља зла и зликовца ---
623
Свест кад му се већ буде смркла
Видети у тами жртве ко кривце
И тражиће јавно и немилице
Да и наш једини брод спаса Црква
Прогласи Србе за злочинце.
624
Његова истомишљеница
Дракулина кћи миљеница
Која већ десет година лаје
На српски народ, кажњен и издан ---
122
625
Сад тражи, у сјају пуног месеца
Да и у школи уче деца
Да је наш народ геноцидан
Трује нам будуће нараштаје
А народ ћути, бедом зазидан.
626
Наш народ што је столећима
Клан и убијан, на коље набијан
Вешан и печен на ражњевима
И преполовљен у геноцидима!
627
Понекад стабло изметне год
Мимо све друге здраве гододве
И воћка заметне фаличан плод
Који загади многе плодове.
628
Тако кад сване наопако
Оне којима Бог узме памет
И душа им омркне пуста
Ђаво уведе у свој вилајет
Да врши нужду на њина уста.
629
Доларољубци и родомрсци
Подлачићи и подлачице
Умоболници и двополници
Брозонова ванбрачна деца --
123
630
Острвише се, уз лаж и дрску
Злобу, и на Републику Српску
Ко вукодлачице и вукодлаци
У страшној ноћи пуног месеца.
631
Те бене, бездушне и бестидне
Дозлогрдиле и Мајци и Оцу
Огубавиле у мржњи братској
И збратимљене са срболовцима
Да жигошу Србе за геноцидне --
632
Знају, не знали за се, док лају
Да више Срба има у Јасеновцу
Доњој Градини, Шушњару, Прибиловцима
И разним јамама и вртачама
Него сад у Босни и Хрватској.
633
Кад неки кадет прекрши адет
Или му нешто фали у глави
Та млатишума и замлата
Оде приватно да тражи памет
У лудој кући великог брата.
634
Тамо још више поблесави
Поскида дроњке, проспе брабоњке
Окачи звоно око врата
И поклони се презреној дами
Што стече црну славу неславно
И придружи се групној помами
Која блати све православно...
124
635
И заборави у својој тами
Шта је наш народ рекао давно
Оно чега се паметан срами
Тиме се будала поноси јавно!
636
Болесни у души и мозгу
Свакаквим се бојама мажу
Плаше нас разним болештинама
Крсте се и моле се Богу
А раде што им ђаволи кажу
И покушавају да венчавају
Људе с људима, жене с женама.
637
Кад се педери осоколе
И лице части изгуби осмех
Момци и девојке који се воле
Служиће за укор и подсмех.
638
Скриваће своју љубав, скриваће
Срећу и здравље у својој кући
Венчаваће се, причешћиваће
И крштаваће децу кријући.
639
Зачарани од малих ногу
У овој антисрпској хајци
Намамљени на блуд и дрогу
И многи још у детињству – старци ---
640
Благо младима који могу
Да кажу: Хвала Господу Богу
125
Што наши најрођенији нису
Политичари и рекеташи ---
641
Криминалци и полицајци
Доушници и црнобелци
Празноглавци и дупедавци
Правдомрсци и криводелци
Дипломате и друге замлате !
642
Што им Бог није узео памет
А непоменик их размазио
Обезљудио и преобразио
У тајне јуде и јавне луде
Па да лају ко бесна пашчад
На своју земљу и своје људе.
643
Као што лају и пљују на нас
Б≡92, Блиц, Време, Пинк, Данас
Шта ли ће сутра и прекосутра
Тамо-они кад им одзвони
И свану нека друкчија јутра?
644
Тако и чуме из сорошуме
Среброљубице – србомрзице
Зла бића из праисторије
Што место срца имају змије?
645
Наш народ има о онима
Што саде тикве са ђаволима
Стару изреку: Кад-тад и њима
Доћи ће Мара са сватовима!
126
646
Две хиљадите, ако се не варам
Укрстише се ветрови љути
Скидосмо црвени домаћи јарам
А укошкасмо се у туђи – жути.
647
Црвена банда и жута мафија
Сучелише се на главном скверу
И тако је госпођа демократија
Ушла у Скупштину на булдожеру.
648
Стари алас, припит, какоће
За крмом крчме, бивше лађе
Која сад плови у безнађе
Онако како је ушла, тако ће
Ако Бог дадне, и да изађе!
649
Пре тога су по Шумадији
По турској калдрми и асвалту
Данима кружиле и трубиле
Цистерне будуће коминтерне---
650
Које су точиле бензин и нафту
А беше богме и џепарца
Свима што желе рад општег добра
Да дођу у Београд петог октобра
Да смакну црвеног жртвеног јарца.
127
651
За време ове нове поплаве
Што није ништа добро слутила
Руља је палила наше заставе
А туђим нам небо мутила.
652
Сјединише се скоро све странке
Око долара, фунте и марке
С којима је пред жути октобар
Стизао тајни торбар и гробар ----
653
С југа, севера и запада
Као на погреб и опело
У срце нашег велеграда
У сваки град и свако село.
654
Однесе вода понос мог рода
Сад нам се даје велика даћа
Јадна је срећа и слобода
Која се туђим парама плаћа.
655
Тај дан је ушао у читанке
У земљишне књиге и спискове платне
Опљачкане су све државне банке
И проглашене за приватне.
656
Предузећа су позатварана
И распродата за ситне новце
А хиљаде гладних грађана
Тек ће да лупају у шерпе и лонце.
128
657
А онај булдожер ради и сада
И преврће и руши наглавце
Све оно што је одвајкада
Красило Србе православце.
658
Нас, књижевнике и сликаре
Окачише о најниже гране
Књижаре претворише у месаре
А галерије у кафане.
659
Дрзнуо сам се да спасем Нолит
Највећег Југословенског издавача
Најбоље песнике и писце пробро
Гурао уз брег Сизифов камен ---
660
Ал, мада нисам био видовит
Схватих да ништа српско ни добро
Не може проћи испод тог мача
Који и сече и баца пламен.
661
Основали смо и Српску књигу
Уложили труд, наду, знање
Да нам памћење не отупи
Беше то дивна дангубица
У Руми, у башти сунцокрета.
129
662
На жалост, ево дајем на знање
Да ни једно наше издање
Ћирилично и без туђица
Министарство културе не откупи
За тих преступних десетак лета.
663
Творци од дара чаме у сенци
А тутумраци, блиски властима
И разни уметници сезонци
Будући амбасадори и академици
Безмудијалисти и масонци
Ките се похвалама и почастима.
664
Позориште је циркуска шатра
Филмска дворана пећина глуха
Прах и пепео зову се ватра
А лудило – просветљење духа.
665
Народни музеј већ дуго чами
Под кључем, па зли језици лају
Да ишчезавају слике у тами
И да га зато не отварају.
666
Раздомаћене филмаџије
И драмски писци алтернативци
Наши сатанци и полутанци
Дупедавци и дупелизци ----
667
Поизмишљаше, као што знате
Антисрпске сурогате
130
И драме – наше антирекламе
Које богато плаћају странци
И облатише своје занате.
668
А глумци што су оргијали
У антисрпским филмовима
И политичким стриптизовима
Олајавали и понижавали
Своју веру, земљу, заставу
И зато бакшиш добијали---
669
Тиме су признали, бедни и мали
Да би за ћемер злата продали
И Славски Колач и Крсну Славу
И Крст и Цркву и Државу
А за геј-имиџ и паспаљ бели
Христа би поново разапели.
670
Шта ли говори сва та господа
Својим родитељима, ако их има
Својој деци, и деца њима
Срећа је што многи од тих одрода
Неће ни добити Дар од Господа
Ни на Земљи ни на Небесима.
671
За крупне паре и ситну славу
Раскрунисаше громогласно
И нас, и Претке, и Светог Саву
И све што беше светло и часно
И гробове и колевке
И ниње и присно, на вјеки вјеке.
131
672
У том колу је и ту се школује
И дворска дандара и дилиндара
Најмизернији циник и мрачни
Пљувач светлоноша и маштара
Буелварски принц и пијачни
Таблофил Блебетислав Бачвара.
673
Тај људолики и људомрзи
Ванземаљац зна да се дрзне
Па до подне цео свет мрзи
Од подне и сам себе омрзне
Ко и сви они, што жељни славе
Не могу да одрасту и оздраве.
674
У излозима, где су светлела
Лица писаца и гореле зубље
Духа и ума – врхунска дела
Наше и светске литературе ---
675
Сад виси женско и мушко рубље
И скупоцена страна одела
Бунде, капути, чизме и ташне
У које озебли грађани зуре
Са улице, кроз снежне пахуљице
Обучени у кинеске јакне.
676
Где беху Бајке, Песме јуначке
Његош, Дучић, Змај, Андрић, Меша
Толстој и Шекспир, Иго и Гете
И други сужњи заборава ---
132
677
Сад стоји храна за псе и мачке
Висе череци сумњивог меса
Изнутрице и кобасице
Од лудих свиња, коња и крава
Дух нам је пао наглавачке
Као храм после земљотреса.
678
Доделише нам такозване
Уметничке, националне,
Пензије уз претензије
Да не блејимо, да не брстимо
Лишће и не пасемо траву
Да пуних уста лакше ћутимо
Пун трбух најбрже испразни главу.
679
Све док нам туђи свирци свирају
И водају нас по танком леду
Што се већ топи у зев Европи
Уста ће морати да бирају
Да л` ће да лају, или да једу.
680
А ово ново новинарство
Петпарачко и булеварско
Циркуско лице престонице
И ново демократско варварство ---
681
Угађа огавно и орално
Заморчићима капитализма
Антисрпско и антиморално
Наслађује се бедом што тресе
133
Смрдљиве вреће и најлон кесе
По ђубриштима посткомунизма.
682
Узалуд једни друге тешимо
Узалуд се стално јадамо
Гологлави и гологузи
Грешили смо и још грешимо
И кад све листа, ми опадамо
И гложемо се у каљузи.
683
Заборавили смо да се смешимо
Да уживамо, да се надамо
Да се радујемо бар ситницама
Око нас и у нама, рецимо ---
684
Лептирима, трави, птицама
Дечјем смеху и дечјој сузи
Куцању сата, куцању срца
Цветању воћа и рађању сунца.
685
Само ковачи сребра и злата
Наши спортисти у полету
Из љубави или ината
Досањаше снове звездане
Осветлаше нам образ у свету
И позлатише све наше ране
Сребро и злато које анђама
Односи с Косова – враћају нама
У златним и сребрним медаљама.
134
686
Посебно витез са Космета
Српски соколић, Новак Ђоковић
Наш барјактар и лична освета
Распамећеним главама света
Молитва и лек целе нације
Против радијације и глобализације.
687
Наша застава која се вије
Од континента до континента
И ведри небо изнад Србије
А мрачи мутна небеса света
Од Балтика до Атлантика
Од Босфора до Коралног мора.
688
Свет има седам милијарди
Житеља, а Башта просветитеља
Светога Саве --- седам милиона ---
689
А један млади и голобради
Србин, пореклом са Космета
Најбољи у свих седам милијарди
То је пораз и туга света
Тешка седам милиона тона!
690
Стрепим да се то Срце Српско
Благословено пред Пећким дверима
У ово време моралом крхко
Не нађе међу хашким зверима
Што врши овако часно и дрско
Геноцид над светским тенисерима.
135
691
Уместо војске што брани част
И достојанство родне груде
Намножише се у зао час
Разни зомбији, да бране власт
И кажњавају и пљачкају нас
Већ опљачкане и гoле људе.
692
Војни министар, понос и дика
Своје родбине и фолк тазбине
Фали се свима да Србија има
Седам хиљада спремних војника
На границама Отаџбине.
693
Ал не каже нам то војно лице
С подсмешком од ува до ува
Где су, и колике су, те границе
Кад их с толико војника чува?
694
Тај Трутко Жутко, с уважавањем
Марионета, фина, господска
Да не доби ово војничко звање
Не би ни знао шта је то војска.
695
Напокон рече са дна каљуге
Лижући шарени лилихип
Којим господар чашћава слуге
Кад им у мозак утисне чип ---
696
Да оно рогато и репато
НеМилосрдно чудовиште Нато
136
Није бомбардовало нас
Већ ону Србију и ону власт
И неки други народ, и зато
Србија треба да уђе у Нато!
697
Да искочиш из своје коже
Па да режиш, уједаш, лајеш
Шта смо Ти толико згрешили, Боже
Те нам овакве министре дајеш?!
698
А нови Барон Минхаузен
Наш гитариста, туш тамбураш
Што стаде на чело свога братства
И све под своју палицу узе
Одсвира на бис посмртни марш
Српској привреди и приреди
Банкротство целог нашех банкарства.
699
Похлепан на власт, славу и паре
Звезда кич штампе и ТВ екрана
Доведе безбројне стране банкаре
Да нас пљачкају до судњег дана.
700
Коловођа најмање странке
Дочепа се главне столице
И пресели све државне банке
У туђе приватне пљачкаонице.
137
701
Алави на мед и медовину
Распродадоше наше светиње
Дедовину и прадедовину
И преселише се на Дедиње.
702
Дође ураган и на Балкан
Тајфуни са свих страна света
Наш главни тајфун зове се тајкун
И растура нас већ десет лета.
703
Прво је био ништица, нула
Рибља икрица у мору бизниса
Мехурић неки нове амебе
Што нам, кап по кап, сву крв исиса
Ал брзо постаде страшна ајкула
Која прождире све око себе...
704
Србе сад криве и за злочине
Православци су увек кривци
Браниоцима Отаџбине
Суде уљези и злочинци.
705
Кад је сахрањен бивши председник
И подмићена младеж славила
Мимо Божијих и људских правила
Схватих да двоноги духовни бедник
Дотиче само дно ништавила.
706
Циркус радости уз тужне звуке
Посмртног марша…па ме не чуди
138
Ако је Господ Бог диго руке
Од земље и од земаљских људи.
707
Знао је сваки србоморац
Да и смрт може постати ода
И да одлази још један борац
За правду и право српског рода.
708
И њему беху сви људи исти
И њега су издале јуде
А убише га фашки хашисти
Јер нису могли да га осуде.
709
Ал осуди га Бог што у жару
Моћи – на Атос слете ко ђаво
И калуђерима у Хиландару
Рече: Другови монаси, здраво!
710
Тај наш пркосни и инокосни
Вођа што хтеде да нас сједини
Помагао је Србе у Босни
И кад је пала рампа на Дрини.
711
Властољубац и светска мета
Што рано дочека црне сватове
Зарати против целога света
И изгуби све ратове.
712
Сам у расапу и ужасу
Иако није љубио Христа
139
Дрзнуо се у судњем часу
Против доласка антихриста.
713
И због тога је платио главом
Што је и хтела шарена хорда
Раскомаданом српском државом
И понижењем српског народа.
714
Неблагородан и небогомдан
Последњи бранилац нашег Космета
Утамничен је баш на Видовдан
Две хиљаде и првог лета
И окривљен за све што су скривиле
НеМилосрдне западне силе.
715
Најомиљенији вођа свог доба
И најомраженији, све ми се чини
Умало не оста и без гроба
У отуђеној отаџбини
(На тај скрајнути гроб некада ће
Долазити и гладни и сити
На покајање и ходочашће).
716
То исто сад и Војводи раде
Марионете бујних перика
Ни њему нема правде ни наде
Код ледењака и неверника.
717
Пошто им је задо лекцију
Из права, правде и поштења
Коју ће, можда, уз корекцију
140
Проучавати поколења
Даће и њему инекцију
А онда гуд бај и довиђења!
718
Или ће Бог, кад види шта раде
Пустити с неба огањ и дажд
И црнорукце земаљске правде
Протерати из Хага у Хад.
719
Жути дадоше и његову главу
По заповести свог змијског цара
Да докажу да нисмо били у праву
Што смо се бранили од варвара
Да нас ољагају и оправдају
Злодела Милосрдног анђела.
720
Такав грех небо никад не прашта
Несрећној земљи што крије лице
Па сад српски народ испашта
И поболева од жутице.
721
Кад долијају шарени лисци
И пробудимо се из страшне јаве
А понижени српски ратници
Васкрсну из земље и траве
Њих ће будући живописци
Сликати с кружићима око главе.
141
722
Три месеца је неман бљувала
Отров по малој Божијој башти
Тиме је Србија сачувала
Велику Русију од пропасти.
723
На њу је била кренула ала
С деветнаест глава, то је сад јасно
Преко Косова и царских гробова
Кроз света пространства пророчанства
Ал ту је застала и посустала
За толики залогај, а сад је касно
На срећу целог човечанства.
724
Завршена је тајна вечера
Христова душа је разапета
И Космет постаде легло шверцера
Криминалаца и пробисвета.
725
Мултиетничко Косово води
Бој за независност дошљачкој раси
Ту ће сад живети разни народи
Шиптари, Албанци и Арбанаси.
726
А оно мало српске нејачи
Која пристане на ропске ланце
Чуваће белосветски отимачи
У резерватима ко Индијанце.
727
Тако краљеви блуда и дроге
И мафијаши, светски и наши
142
Уз многе злочине и пљачке многе
Провалише вековну брану
И озаконише из заклона
Мимо Божијег и људског закона
Своју државу на Балкану.
728
И тако Срби, народ најјачи
Што расу кости по Средоземљу
Створише државе својој разбраћи
А изгубише своју земљу.
729
Тек десет година потом, кад је
Једна чешка телевизија
Приказала филм о етничком
Чишћењу Срба са Космета ---
730
Свет виде истину, ал касно: град је
Већ диго Де-Бил, град зла – Бон Стил
Остварена је страшна визија
Рак, зачет у мозгу америчком
Метастазира на другој страни света ---
731
У Немањиној и Савиној земљи
Где се зла срећа често понавља
И где опет оргијају непријатељи
Истине, Правде и Православља.
732
А ми, поносни домородци
И барјактари бивше славе
Тужни сведоци и потомци
Стефана Немање и Светог Саве –
143
733
Окупљамо се, сребрне косе
Око клонуле српске заставе
У тесној Јоциној сојеници
Ко некад горски вуци ајдуци
У манастирској воденици ---.
734
И у Брациној Старој гаражи
И Друштву српских домаћина
Чији знак се поносно злати
На Игумановој палати
Где сваки човек може да сврати
И да с нама буде на стражи
Док не прође ова облачина ---
735
И док Правда не васкрсне – као
Што је и Христос васкрсао
И не засија њезино лице
Понад подмлађене Србијице
С круном од љубичице и ћирилице!
736
Европљани су некада давно
Ловили вештице и пропалице
Убице, лопове, жбире, лажове
И спремали им чемерику ---
737
Гиљотину, омчу, ломачу
Или су их везане јавно
Укрцавали у бродове
И прогонили у Америку.
144
738
Колико ли је, Боже, колико
Бродова пуних страшног семена
Прешло тих дана са разних страна
Преко мора и океана
У земљу залазећег сунца
Где суде револвер, долар и унца
Кад је сад моћна и зла толико?
739
Потомци тих грешних момака
Испунише прецима жељу
Потаманише домородце
Индијанце црвенокожце
И населише њихову земљу.
740
А потомци тих потомака
Отеше Косово нама Србима
И продадоше га Шиптарима
Које сад брижно штите и мазе
Због руде, дроге и војне базе.
741
Наш милетићевац, жива библија
Зубља части и родољубља
Због чега га се сатрапи плаше
Члан многих светских Академија
Наука и уметности, осим наше
Беседи преко месног радија:
742
Пети октобар, већ свима знан
Када се магла дигла и са нас
Испаде најцрњи српски дан
Од Косовског боја до данас!
145
743
А новокомпоноване демократе
Што с разних страна света дођоше
Пљују се, блате, граде палате
И растурају земљу на добоше.
744
Из целог света доводе купце
Продају земљу, воду и рају
А непокорне и земљољупце
Лове и хране хашку аждају.
745
Тамо им суде већ осуђени
И духом кљасти и губави
Кривдом озрачени и отуђени
Од Правде, Истине и Љубави.
746
У веку кока-коле и џеза
Рођен је анђео с ђавољим лицем
Извршена је замена теза
И проглашена жртва – кривцем.
747
Кријући вешто реп и рогове
Шпански луцифер чупа нам срце
Испира памет, соли мозгове
И спрема гозбу за србомрзце.
748
А Ти што судиш у бескрају
И све то гледаш из негдине
Опрости им опет, и ако знају
Шта су нам чинили, и шта нам чине.
146
749
Тражим за Космет што нам је отет
И за зло што нам се стално понавља
Божију Цркву – Републику Српску
Нојеву Барку Православља!
750
А оно дадино Недоношче
Мезимче Кена и Барбике
Дотрча од некуд са две-три бошче
И продаде три српске фабрике .
751
Па закрекета с ТВ екрана
Леп дан за Србију
А хиљаде Срба тог лепог дана
Проклеше и њега и транзицију.
752
И творце ове нове среће
Због које ће многи морати
Да пребирају канте за смеће
И купе оно што баце богати.
753
Ојађен народ ћути и трпи
Свезавши душу у слепи чвор
А Недоношче некако скрпи
Вилу на Брегу ко бели двор.
754
Радник без посла, распет на крст
Немаштине, на штрајку глађу
Одсекао је сам себи прст
И појео га у безнађу.
147
755
Треба и руку, и то десницу
Да отфикарим, али чиме ћу
Да ломим славски колач, чесницу
Да кадим гробове и палим свећу
Она је лупала у шерпицу
И призивала ову несрећу.
756
А оне пиштаљке и чегртаљке
С којима смо читавог лета
Излуђивали целу чаршију
Треба да позабадамо у дупета
Онима што су нам причали бајке
Па нека славе демократију!
757
Некада, давно, у доба тавно
Када су живели у шумама
И пећинама ко дивље звери
Људи су били људождери.
758
Данас у граду и у нераду
Где се геј спрема за параду
Због нових паша и локмаша
Многи људи у општој студи ---
759
Отуђени и осуђени
На немаштину, на глад и беду
Понижени и присиљени
Да пребирају смеће --- почеће
Поново једни друге да једу.
148
760
Некад су гладни пролетери
Певали деци успаванку
Што и сад понекад затрепери
Кроз неку нашу тиху паланку:
761
С Дона, Волге и Урала
Високо је засијала
Па на наше капе пала
Звезда црвена!
762
Нема Бога, нема краља
Бура их однесе
Пролетери свих земаља
Уједините се!
763
Сад ће, кад нас здруже недаће
А трутови поједу и мед и саће
Људи свих вера и невера
Што славе Бога или Алаха ---
764
Осам хиљада милионера
И осам милиона сиромаха
Запевати око солитера
Баладу нових пролетера:
149
765
С Рајне, Темзе и Хјустона
Из Марсеља и Охаја
Лете тице авиона
И носе нам страшна јаја
Из којих већ ниче цвеће
Болештина и несреће.
766
Сиромаси разних вера
Свикли на јересе
Пожутелих пролетера
Извињавајте се!
767
Пионирчићи Маршала Тита
Што се сад другим знамењем ките
Све раде јавно, ал испод жита
Споља Драже, изнутра Тите.
768
Поотвараше нам Мекдоналде
По целој Србији, што тужно гледа
Како јој трују старе и младе
Бизоновином из столетног леда.
769
Бивши црвендаћ, сад жути дека
У скупштини се лукаво смешка
Камери која не зна да слика
Прерушенога безбожника
И демократу што је на попу
Кренуо на пут у Европу.
150
770
Њега не може ништа да спасе
Од властољубља – осим крстача
Јер с годинама се све страсти гасе
Само је страст за власт све јача.
771
А роботица дундуљица
Алергична на часне и врсне
Сва је ко зрела бубуљица
Која ће сваког трена да прсне
И проспе свој отровни гној
По Скупштини ненародној.
772
Неки наши великаши
И државници кратковечници
Што мисле да већ машу крилима
Са анђелима и лептирима
Верују да су веома близу
Престоља на набеском своду ---
773
Јер њине жене, тужне и смерне
Које се лече у манастирима
Одевене у монашку ризу
Посветиле су душе Господу.
774
Научили разне враџбине
Од оних што нас пале и жаре
Продавци наше Отаџбине
Пуне властите буђеларе.
151
775
Дванаест посто тајкунима
Па јабланички рај Шиптарима
Па борска ризница Румунима
Па пиротски ћилим Бугарима.
776
Бачку нам већ прежају Немци
Срем Хрвати, Банат Мађари
А западни Шиптари – Словенци
Круже по Србији ко лешинари.
777
Они су почели крвопролиће
И побили мучки на спавању
Ненаоружане српске младиће
Регруте у Цељу и Крању.
778
Унесрећише и оне мајке
Чије их руке, црне и грубе
Пригрлише и отхранише
За време Хитлерове хајке
На словеначке родољубе.
779
Грејали су се и крај мог огњишта
И зато, ако некога то занима
Ја нећу купити никад ништа
У словеначким дућанима.
780
Жале се Вожду три седе главе
Код белог Храма Светога Саве
Неки челници и посланици
Министри, наркоси и многи ини
152
Грех је што нису у лудници
И казамату, већ у Скупштини.
781
Све ове вајне демократе
Што лако мењају и ћуд и длаке
Брзо се тове и богате
Пуно им дупе, а празне ћупе
Многе је ђаво довео право
Из магарећих у скупштинске клупе.
782
Онај Сатанић, што је постао
Министар спорта и просвете
Реформатор и изумитељ
Никад и нигде не би могао
Бити ни школски послужитељ.
783
Поквари младеж, па им идоли
Нису више наши јунаци
Просветитељи и звездочатци
Већ нафиксани и двополни
Топла браћа и криминалци.
784
Њега је Стипе Шувар послао
Да доврши његов посао
Да обесмисли и обрука
Светог Саву, Доситеја и Вука.
785
И да у школе убаци дрогу
И разврат, што је и учинио
Ал оде брзо, фала Богу
Као да никад није ни био.
153
786
Оде он, ал оста смеће
Које нам нагрди село и град
Ко кад ти твор прође кроз цвеће
Па после дуго осећаш смрад.
787
Замисли ти тог луцифера
Духовну ругобу и кепеца
Како га једном Шешељ очешља
Што нам умало не дође главе ---
788
Не даде нашим учитељима
Јеванђеље Светога Саве
Већ им понуди неког Бил Гејца
Америчког милијардера
Каубојчину и тајкунчину
Произвођача компјутера.
789
Срећом, кад оде онај буздован
Изгреја сунце у свакој школи
Дође млад, честит и образован
Министар просвете – и осоколи.
790
Он врати Светог Саву у школе
И врати школе Светоме Сави
И зато га и сада воле
Многи учитељи у држави.
154
791
Поштовао је Његошев завет
И Вуков савет, и није дао
Да му Солана посоли памет
Па зато није аванзовао.
792
Док су ти старци гајили наду
У Песму правде која нас лечи
Из многих речника на Западу
Избрисане су најлепше речи:
793
Правда, Истина, Љубав, Поштење
Слобода, Част, Јунаштво, Чојство
Без којих ни једно поколење
Не може подићи здраво потомство.
794
Уместо њих сада се скида
Полуговор из ружних цртаћа
Кул, супер, ћао,трип,дрога, сида
Гангстер, тајкун, бизнис,топла браћа.
795
Страшно оружје и страшне бољке
Којима нечовек земљу разара
Сабијају нам мозак у шкољке
Интернета и рачунара.
155
796
Још од оне рајске јабуке
И лукаве змије из Библије
Свет лебди између светла и мрака
Да би сад, најзад, пао у руке
Своје мафије и фамилије
Милијардера и манијака.
797
Триста снобова у Дворцу лордова
Где је богатство виза за чланство
Преузели су право богова
Да преуреде човечанство.
798
У свету који ће бити по мери
Ових зидара среће и туге
Живеће само милијардери
И њихове безличне слуге.
799
Робовласништво, срамно, и давно
Укинуто, светска братија
Поново уводи, али га јавно
Другчије зове – демократија.
800
Свет ће, нажалост, брзо пропасти
Јер се уз помоћ нечастивога
Земаљски олош дочепо власти
И преузео улогу Бога.
801
Планета Земља, коју Бог кади
И која је већ ко зрела диња
Храни око седам милијарди
156
Људи млеком из својих груди
И више милијарди животиња
Планета Земља је као мравињак.
802
Франкештајновци упорно раде
Да уз помоћ свог пријатеља
Ког ми зовемо и репати и куси
Сахране бар три милијарде
Старих, болешљивих, непожељних
И неподмитљивих житеља
Међу којима смо и ми и Руси.
803
Утискују нам бројке, чипове
Да раде с нама ко с машинама
Смишљају разне лажне грипове
Да би нас тровали вакцинама.
804
Тако ће они што су у стању
Да жању и на гробовима
Живети у раскоши и благостању
Са својим слугама и робовима.
805
Али ни с нама нешто не ваља
Кад смо једни другима мрски
Уместо оног усташког маља
Сада нас удара томахавк дрски
После маршала, добисмо и краља
Који не уме да говори српски.
806
Ал две гркиње, принцезе наше
Катарина и Јелисавета
157
Својим доброчинствима осветлаше
Потамнело лице бившег краљевства.
807
Молим све младе и старе људе
Да заједнички барјак развију
Да се изрукују и да изљубе
Своју несрећну Мајку Србију.
808
Понижена Србија јеца
Већ годинама, хоће да скапа
Што су је њена несложна деца
Довела до просијачког штапа.
809
Дај, Боже, Србима памет и слогу
И забрани им да се свађају
Сад, кад не могу ништа, бар могу
Да се воле и да рађају.
810
Кад би српска младост решила
Да рађа ко у стара времена
Србија би нам се насмешила
Подмлађена и благословена.
811
Да се сви Срби Косовари
На зов светог Дечанског звона
Врате у свој завичај стари
Било би их три милиона!
812
На југу сад од Врања до Скопља
Пирују творци нове државе
158
Гаји се мржња, дуван, конопља
И друго цвеће од којег ће
Многе душе да закржљаве.
813
Ветар што дува кроз безпућа
Разноси из баште Реџепове
Бели прашак у дечја плућа
А жути у људске џепове.
814
Споменик Косовским јунацима
Око којег смо гајили цвеће
Сад је у трњу и облацима
Јер ту се баца и пали смеће.
815
Шиптарска деца у пролеће
Кад ниче трава и пољско цвеће
Пробадају шиљатим прутевима
Корење младим божуровима ---
816
Да не израсту, већ да нестану
Око споменика на Газиместану
И тако врше кроз корење
Флорацидом –цветоистребљење.
817
Торнадо је отео нама
Божије поље са светињама
Утулио нам Божићне свеће
Осудио нас на распеће.
И дао њима Косово поље
Да руше гробља и богомоље
И уче децу да мрзе цвеће.
159
818
Крстоломац што оскрнави
Црквено кубе уз лавеж паса
Зачу лелеке звона у глави
И нестаде у црној дубрави
Свог лудила, без трага и гласа.
819
И пилот што је бацио бомбе
На воз пун деце у Грделици
Кад му је сванула ил смркла савест
Сурво се у неке катакомбе
На дивљем западу и при том паду
Мислио да узлеће у плавет.
820
Сама између сабље ислама
И католичке гује шарке
Србија би била Госпе Фадила
Да не би Цркве Православке.
821
А братска руска земља, илити
Мајка Русија, наш прапочетак
Кад год треба да нас заштити
Завуче главу ко ној у песак.
822
Само је пре много лета и зима
У оном Првом светском рату
Руски цар Николај Романов
Упутио Французима
И Талијанима ултиматум ---
160
823
Да одмах пошаљу своју флоту
И спасу српског краља и војску
Што умираше у ранама
По пустим морским обалама
Или ће склопити мир са Швабама.
824
Тек зором овог века што тече
Председник Путин запањи свет
Показа Србију прстом и рече
Онако козачки и донски – Њет!
825
То беше Божији прст и повод
Братска здравица која нас опи
Путоказ да јужни руски гасовод
Прође кроз Србију према Европи
И зрачак наде за наш препород.
826
Три лета потом наш млад министар
Са евро-азијским песком у оку
Уз ведар осмех и разум бистар
Подиже чашу према истоку.
827
И рече, окренув леђа фотељи
Да се чује до Брисла и Кремља
Наши највећи пријатељи
Јесу Руси и руска земља.
828
Због тога разни Гарганели
И незасити и немили гости
161
Што су нам много зала нанели
И оглодали нам земљу до кости
Поцрвенеше, позеленеше
И помодреше од пакости.
829
На Космету пре рата беше
Скоро милион Албанаца
А Срба око петсто педесет
Хиљада – староседелаца.
830
Три лета после бомбардовања
Шиптара има два милиона
Запосели су српска имања
И поскидали црквена звона.
831
Пресељени су из Германије
И целе Европе за невремена
У српске куће и авлије
У постојбину Старих Словена.
832
Тако се нечасна немачка сила
И кроз ове туђе сватове
Малој Србији осветила
За изгубљене светске ратове.
833
Та наша стара зла познаница
И наша туторка самозваница
Што прави од нас зомби-дебиле
Обећа нам Европу без граница ---
162
834
А удари нам нове границе
Барјактарке и перјанице
Злурадости, кривде и силе
Онде где никада нису биле.
835
Спрема се још да напујда псину
Своје вековне омразе -- сабласт
Да нам одгризе Војводину
И Стару Србију – Рашку област.
836
А онда ето азијског ветра
И кроз Рашку проћи ће Алах
И следбеница његова Зетра
Злогласна зелена трансверзала.
837
Кроз само срце Старе Србије
И нове Српске инокосне
Проћи ће пут до Баш-чаршије
И преко целе Шехер-Босне.
838
Ту ће се опет срести три Бога
И крв ће бризнути из сваке стопе
С југа ће потећи оружје, дрога
И болештине широм Европе.
839
Сви кривотворци, што се не боје
Бога, и многи недужни с њима
Погушиће се у смраду своје
Мржње и греха према Србима.
163
840
Светски природњак, наш Јосип Панчић
Славан по својој оморици
Волео је и хвалио Србе
И Срби се поносе њиме...
841
А неки његови даљи рођаци
И презимењаци, дегенерици
Бес и мржњу бљују кад чују
Српско име и презиме.
842
Једне године, уз земљотресе
С намером да нам утули лампе
Шарена дружина ипак донесе
Закон против слободе штампе.
843
Ућуткаће све ћириличаре
Што на сав глас лају на власт
А осоколиће латиничаре
Што славе нашу пропаст у сласт.
844
Крмар Радио – телевизије
Тог живописног жутог брода
Што као својина нашег народа
Плови са шареном посадом
И нашим стрпљењем и досадом
По митском мору капитализма ---
845
Визионар без визије
Постаде у речи и слици
164
У загађеној измаглици
Посткомунизма и мундијализма
Стипендиста Евровизије
И штројач српског патриотизма.
846
Сваког дана сликају ловце
На наше момке, на часне борце
На браниоце родне груде
И на нечасне домородце ---
847
А туђе уљезе и зликовце
Због којих наши грађани посте
Што нам се свете, ругају, чуде
Приказују као угледне госте
Чиниш велико и којекуде!
848
Кад су звери растргле јање
Појавише се разне враџбине
И ново уносно занимање
Велеиздаја Отаџбине.
849
Западни пси све тише реже
На мајку нашу што горко јеца
У време кад јој беше најтеже
Пљувала су је рођена деца.
165
850
Самопљувачи су метиљ промена
Казна за безверје и празноверје
У које и свет тоне све дубље
Они и нису вредни помена
Мада им следују катран и перје
За родомржје и среброљубље.
851
Постоји, срећом, и један Ханке
Што виде шире, дубље и даље
И згранут лажима и злочинима
Над Србима православцима
Пређе код нас у православље.
852
Има још часних људи у свету
Што воле и нас и ову планету
На којој човек све теже дише
И коју ће творци киселе кише
И разне духовне камиказе
Да унесреће и унаказе.
853
Малоумници у палатама
И у дослуху са злим дусима
Желе да увуку и нас у Нато
Да се наругају нашим патњама
Да нас омразе с браћом Русима
И да нас гурну у живо блато.
854
Бивши премијер, коме бирачи
Пре пет-шест лета певаху оде
И који пренесе на грбачи
Жуту власт преко црвене воде ---
166
855
Сад се бори да нам поврати
Поштовање и достојанство
Ал и њега ће брзо послати
У Хаг, у Хад, или изгнанство.
856
Или ће отићи, презрен и сам
Да гаји мачке, кромпир и руже
И да се каје, уз псовке раје
Што је довeо нишче у храм ---
857
Да нас омразе с нашим Прецима
И осрамоте пред свим Свецима
Да нас раскуће и задуже
И нас и наше нараштаје.
858
Штета што наш премијер није
Пре обавештен, што није знао
Оно што су знала и деца
Да нас је Нато бомбардовао
И разарао три месеца
Да би нам отео срце Србије.
859
Да би нам ставио у недра змију
Да нам одгризе историју
И да засеје јересима
Наше Косово и Метохију
Најлепшу Божију парохију
Под православним небесима.
167
860
Шарени кепец, који досову
Значку закачи за петокраку
Кад ова беше на умору
Дочепа благо на Косову
И остави Србе у мраку
Боже, зар толики камелеон може
Да живи испод људске коже
У тако малом човечјем створу!?
861
Сви они чије је душе дотакла
Рђа јудинског милосрђа
Па их језици и прсти сврбе
Још се уздају у краља пакла
Да разбаштини и затре Србе
Да нестану и земља и људи
Само да нема ко да им суди.
862
Западноморавски бећар и лидер
Коме утиснуше жиг на чело
Булдожериста високог ранга
Где год се ухватио за женски мидер
Ту је асвалтирао цело село
И свако сокаче до кућног прага.
863
Бежећи тобож од бивше власти
Што га је прежала пред кућним вратима
И прогонила ко дивљег звера
Крио се у страху, или у страсти
По викендицама и вајатима
Око Овчарског и Гружанског језера...
168
864
Како ће син да утеши мајку
И очев очај и дечји плач
Кад полумесец предводи хајку
На Савин крст и Немањин мач.
865
Родољубље је избледело
И шта сад отац да каже сину
Да л да се врати у родно село
Или да оде у туђину?
866
Тамо где људи брже старе
Снађи се како можеш и умеш
Продај своје здравље за паре
И врати се кући да умреш.
867
Наше село, већ оседело
Са својим старцима и старицама
Још храни градску сиротињу
По пијацама и пиљарницама.
868
Сеоске цуре, на жалост, неће
Момке са села, младе горштаке
Више воле вештачко цвеће
Но рајска поља и воћњаке.
869
Многе луткице, кћери улице
Лишене наде, стида и срама
Постадоше ноћне блуднице
У Силиконским долинама
Наше грађанске престонице.
169
870
Тих силиконки нажалост има
И у свим већим градовима
Проевропске нам Расрбије
Коју кртица безнађа рије
И антихрист јој пише житије.
871
Моје село је пуно нежења
И њих ми је највише жао
Који постане младожења
Томе је сам Бог кумовао.
872
Људи су, као Адам и Ева
Живели у овом рају некада
И гледали како сунце изгрева
Изнад воћњака и винограда.
873
Музли су стоку, сејали жито
И нису се стидели рада
А онда су их мода и Тито
Преселили у пакао града.
874
У ждрелу буке, где је пао
Из зеленила и тишине
Човек постаје саможив, зао
И губи природне особине.
875
Роботи нам причају бајке
Деца умиру пре свог рађања
Жене не желе да буду мајке
На згражавање часних грађана.
170
876
Запарложена несрећнице
Ако те надцвета туђе цвеће
Казна ће стићи све бесцветнице
Оне што могу да роде, а неће!
877
Сунце излази увече касно
Са девојкама и младићима
Што пију, пуше и псују страсно
И освањавају у кафићима.
878
Дан се претвара у ноћ, ноћ у дан
Последица посткомунизма
И сваки смисао је узалудан
Пред бесмислом космополитизма.
879
Но урађене су и добре ствари
Додуше, све од туђег новца
Аутопутеви и многи стари
Путељци калдрмари и прашинари
Кроз варошице и сеоца.
880
Али не због нас, ми смо јужњаци
Већ због Нато-а, Кејфора, Кфора
Да евро-атлански ледењаци
Стигну што брже до топлих мора.
881
Подигнуте су и многе цркве
Православке -- Божије кћери
Широм Србије и широм Српске
Које су сестре по крви и вери.
171
882
Најлепше су ми слике Србије
Што блистају у пуном сјају
У сваком граду и буде наду
Плашим се само да и то није
Рекламна понуда за распродају.
883
ТВ рекламе, дрске и дивље
Лепе и ружне – већ данима
Представљају право насиље
Над сиромашним грађанима.
884
Звучне, светлеће, брзолетеће
Зачарале су наш народ, али
Многи никада купити неће
То што се толико нуди и хвали.
885
За ову беду све је уреду
Сви смо у неким редовима
Пред разноразним шалтерима
На путевима и друмовима
И пред замандаљеним вратима
На амбасадама и конзулатима.
886
Исто тако смо и некада
Због светских хуља и безумља
Стајали сатима и данима
Пред полупразним дућанима
За хлеб и млеко и флашу уља
Па нам то сада тешко не пада.
172
887
Свакодневно нас легитимишу
Понижавају, шишају, пишу
Читаве чете жутих апаша
И апашица, којих има
Више него свих бескарташа
У јавним градским возилима.
888
Ловимо једног белог зеца
Што нам кроз снове проскакута
И радујемо се као деца
У новој шкољки старог аута
Иако бензин сваког месеца
Поскупљује бар два-три пута.
889
Бог ће нас спас`ти туђе пошасти
Ал ко ће од наших месија
Поново ми у тами засја
Глас Арчибалда Рудолфа Рајса
Неупамћена наша лекција
Србију ће да упропасти
Њена помодна интелигенција!
890
Одшколовани у туђини
Многи наши беземљаши
Једногрби и двогрби Срби
Кад-тад се сете да посете
Своја кућишта и пепелишта
Горди ко госе, као да носе
Генералске еполете...
173
891
А у ствари су емисари
Једне нове антихристове
Англо-атланске и јевро вере
Која све Божије и људско ждере
И којој не могу да одоле.
892
Поражени и заражени
Презиром према Отаџбини
Тамо далеко у нигдини
У балканској вукојебини
Где још играју и поју додоле.
893
Не знају да су ти тамо њини
Кока-колеџи и свеучилишта
Што светле широм ове планете
Обична дечја обданишта
И основне и средње школе
За наше универзитете.
894
Градови нам блистају споља
Шаренилом нових фасада
А изнутра јад и невоља
У седам од сваких десет зграда.
895
Појавио се један нов лек
За свињски грип и ујед сатанин
Нову фасаду у Старом граду
Крупно, вично и ћирилично
Улепша неки Београђанин
Када престанеш да будеш човек
Тада ћеш бити Европљанин.
174
896
Или кад четници жетеоци
У мраку неког будућег рата
Пожњу милион и по усташа
Толико су усташи пожели наших
Па им Европа отвори врата
Можда и нама даје на знање
Да је услов за пријем у ЕУ --- клање.
897
Села полако изумиру
С њима и добри стари адети
И одавно су већ у сибиру
Покондирене градске памети.
898
Понизили сте, господо, село
Поздрављам часне изузетке
Понизили сте и прапочело
И огрешили се о своје Претке.
899
За двадесетак и кусур лета
Нестаће нашег села и све ће
Зарасти у коров заборава
А бивши сељаци у граду јешће
Црну храну из белог света
И пиће млеко од лудих крава.
900
Млади ће моћи од малих ногу
Да уживају у вештачкој клопи
Која на туђим њивама рађа
Да се шприцају и шмрчу дрогу
И да се понижавају по Европи
Која се љуља ко стара лађа.
175
901
Не знају нова поколења
Што лутају по белој прашини
Да се у доба просветљења
Српског народног језикословља
И српске јуначке поезије ---
902
Задивио и славни Гете
Који је Вуку стиснуо руку
И цео европски део планете
Од Лондона до Подмосковља
Где православно звоно бије.
903
Чак је у енглеском Парламенту
Предлагано од Важних лица
Да се озваничи на континенту
Српски језик и ћирилица.
904
На жалост, није дошло до тога
Из финансијских и других разлога
На радост два-три словенска братства
И штету целог човечанства.
905
А данас, после два црна века
Српски дух постаје самоубица
И помодарска нас преплави река
Латинице и мутљаг туђица.
906
Од Вука и од његових мука
И славе, оста у дане поста
Азбука као златна јабука
176
Што сја у руци коју не смете
Ни да пољубите, ни да пљунете
Због које га је крунисо Гете.
907
Два тужна старца седе у парку
Погнутих глава, и кроз обрве
Гледају голубове што у сумраку
Лепршају и кљуцају мрве.
908
Један старац гласно уздише
И каже оном другом у лице
Ја ти, комшија мој, немам више
Хлеба ни за ове птичице.
909
Други старац, дугајлија
Једног пиргавог ћубана вреба
Немам леба, мој учо, ни ја
Ал ја их сад једем без леба!
910
Затим извади пластичну флашу
И помилова је уз нежне речи
Да подојимо ми ову нашу
Мајчицу, која нас теши и лечи!
911
Дечаци у топлим јакнама
Што девојчице по парку лове
Прозврјаше на котураљкама
И поплашише голубове.
177
912
Два старца у два бивша капута
Седе у парку у зимско вече
А у пекарици преко пута
Жубори музика и миришу векне.
913
Један старац беше учитељ
Коме за време бомбардовања
Настрада скоро цела родбина
А други – његов послужитељ
Који га је пре гладовања
Дворио тридесет и пет година.
914
Старим лицима власти дадоше
Мале пензије, да би што брже
Отпутовали са овог света
Али они се привикоше
На пост, па сад живе све дуже
И беспарица им све мање смета.
915
Да су им веће пензије дали
Претворили би се у гурмане
Па би се поразболевали
Од обилатог пића и хране.
916
Северо-западно тајно мнење
Због којег пола света лелече
Проследило нам је и наређење
Да се стари људи не лече.
178
917
Шта ће старци на овом свету
Да замењују деци букваре
Да прогресу наносе штету
Због њих се млади спорије кваре
Да загађују нашу планету
И да троше државне паре!
918
Кад би и код нас ципелама
Гађали творце овог хаоса
Верујем да би за два-три дана
Цела Србија остала боса.
919
Од преврата па све до сада
У новој и демократској ери
Челници скоро сваког града
И руководиоци општег нерада
Постадоше бујери, милијардери.
920
А бледолики поглавица
Највећег српског резервата
У време општих вртоглавица
И власник великог комбината ---
921
Стече име и милионе
Са својим жутим сродницима
Кроз савремене павиљоне
У изузетним облицима.
922
Кажу да има тајну барку
У којој, везан за катарку
179
Слуша водоземне сирене
Које му певају успаванку
У сенци бивших дрвореда
Спава меда на санти леда.
923
За време његовог газдовања
Оштећена су плућа града
Пала су многа стабла вита
Због нових профила и профита
И остасмо без зеленог лишћа
Због белих и шарених папирића.
924
Посечено је безброј платана
Топола, Липа и другог дрвећа
Четинара и листопада
Које је људска памет садила
По Белом граду два-три столећа.
925
А народ што је сложно лупао
У шерпе и лонце и пролупао
Оста у доба великог поста
И још већих голомразица
Кратких рукава и ногавица.
926
Сад се сви крсте и гризу прсте
Једни одлазе у богомољце
Други без визе беже из кризе
Трећи се уче да пасу и брсте
И претварају се у козе и овце ---
180
927
Па их газде, што им причају
Бајке о лажном европском рају
Мрчу, музу и шишају
По демократском обичају
За пример младом нараштају.
928
У том кругу је и с њим другује
И бивша госпица круноносница
Која се крсти с четири прста
Узгајитељица и кријумчарица
Разних гљивица отровница
Антиправославља и антисрпства.
929
У овом паклу где старим и ја
Замишљам како пшеница класа
И поветарац који ћарлија
Кроз класје што се тихо таласа.
930
Лековите ме враћају биљке
У давне пределе и заранке
Где се већ пале прве светиљке
Жуте ко крушке караманке.
931
Тражим дечака који још чува
Стадо оваца и белих рада
Мада га луди ветар одува
Као маслачак са ливада.
932
Остави кућу и родно село
Очев завет и мајчине сузе
181
И поље, шарено, невесело
И бистру реку -- због своје музе.
933
А пророк записа и на мом длану
Да ће свет нестати по Божијој жељи
За дванаест недеља или месеци
Или за дванаест година
У веку када деца постану
Родитељи родитељима
А родитељи – деца деци.
934
Планета је сада у власти
Злодуха што јој законе мења
Па стрепим да л` ће наш род опстати
До васкрсења и просветљења.
935
Глобализам – буржујска авет
Растуриће нам и породицу
Најбожанскији земаљски завет
Због привремене славе и власти...
936
Па молим Свету Богородицу
Да властодршцима разбистри памет
И да им подари по зрнце части
Да свет још мало гледа у плавет
Коју ће злодух да упропасти.
937
Рудар из Сења, стар младожења
Краљ јаме, црн од угља и таме
Пије у малој рударској крчми
И гази по стаклениј срчи
182
Остасмо ми без свог црног лепца
Шта ће да једу сад наша деца?
938
Све оно што нам преци скућише
За десет векова, и сачуваше
У зла времена и невремена
То бранковићи раскућише
За неколико несрећни лета
По жељи западни пробисвета.
939
Понављају нам ко папагаји
Европска Србија, Транзиција
Па црна бела шенгенска листа
Заблесавише и град и село!
940
А ја знам да је Европа змија
И да је све то... буји-паји
И успаванка, и опело
Па палим свећу и кажем Нећу
Пред лицем Бога Исуса Христа
Нећу бре ја у змијско ждрело!
941
Оћу у моју рударску јаму
Да копам црно злато и таму
Јер у јами је моја душа
И моја лампа карбитуша
Али ко мене пита и слуша!
942
Слушају само моја дечица
И она моја мала женица
Што може да ми буде ћерка
183
И што ми служи уместо лека
Због ње ми срце гори ко зубља
Без ње би било ко грумен угља!
943
За њи четворо сунце залази
Изјутра, кад ја и моја смена
Сиђемо у окно, подубоко
944
А изгрева увече, кад ја излазим
Из јаме, сав црн ко димничар
Па све четворо на рамена
И идем кући певајући
Срећан ко неки црначки цар!
945
Е царе,царе, сад лепо плати
Све што си попио и полупао
Знамо ми кол`ко има сати
И ако је наш сат већ стао
Лаку ноћ, браћо, из све три смене
Нема нас више, ни вас, ни мене!
946
Седме године нове повести
Појавише се многе болести
Које нам видљиви и невидљиви
Посејаше по свакој њиви.
947
Знале су вође и команде
Ваздушне, земаљске и морске банде
Зано је капетан Кука, знали су
Кукини гусари и пирати
Закукала им грешница мати ---
184
948
Да је то што по Србији раде
Против Бога, Права и Правде
Будући геноцид над Србима
Нови Нагасаки и Хирошима
Који ће много дуго да траје
И да нам прождире нараштаје.
949
На смотри Песма евровизије
Господ услиши Молитву нашу
А злуради творци нове визије
Већ нам подижу чемерну чашу:
950
Када се, први пут у историји
Распевана Европа и овде сјати
Први пут ће баш у Србији
Независно Косово запевати.
951
Јужна Србија Македонија
Сад је ко звезда, пре десет лета
Угашена, која још сија
Шајкачама старих кубета
И кечетима нових џамија
Она је трећа шиптарија.
952
А Црна мала Соланија
Што се већ обрезала и покризмала
С благословом грешног Папанија
И фра Милонија Шверцонија
Постаће Велика Албанија
Коју је она прва признала.
185
953
У општој омрази родољубља
Кроз помрачену дукљанску савест
Просину свети острошки зрак
И његошева ловћенска зубља
Српски национални Савјет
Обасја монтенегровски мрак.
954
Док пада тама широм Балкана
И широм света, код нас се суди
Последњим нашим светиљкама
Школству и здравству – јер шта ће нама
Образовани и здрави људи!
955
Не требају нам ни богом дани
И даровити појединци
Већ масовњаци и такозвани
Уметници алтернативци
Разни фолк, рок и турбо скакавци
Гологузани и дрекавци.
956
У доба жутог лишћа и мраза
Ледењак показа свој прави одраз
И наша туђа власт без образа
Хтеде да нам забрани Образ.
957
Божији људи са образима
Што светлуцају у прикрајку
Ове нове моралне тмине
Боду очи безобразима
Који на њих подижу хајку
И често мењају образине.
186
958
И кумче што се клело до јуче
У свога кума коме Хад суди
Раскуми се са својом партијом
И разбратими с бившом братијом
На жалост и бес обичних људи
Неразљуђених демократијом.
959
А наш челник, европевац, не хаје
Што му уз помоћ туђих већина
И наших мањина – нестаје
Велика држава Немањина.
960
Умиљава се усташкој кобри
И извињава на гробном пољу
Рођаку Францети који је
Био сатник Вражје сатније
Што Срби нису били добри
Па су морали да их кољу.
961
Ми нећемо, то вам ја јамчим
Више никада ратовати
Ни са слабијим, ни са јачим
То наши грађани морају знати.
962
А ако неко хоће да плати
Ил силом посегне за нечим нашим
Ми ћемо му то лепо дати
На демократски и миран начин.
187
963
Ако ли неке несувисле
Главе пожеле пређашње стање
Или се усуде да друкчије мисле
Ићи ће у Хаг на преваспитање
За оне што желе боље да живе
Европа нема алтернативе!
964
Када се наш звонар предводник боји
И кишне глисте као поскока
Мора за Србе да постоји
Нека врста Голог Отока.
965
Тако наш Жути Плави воз
Јури на запад и вуче трон
На коме седи наш нови Броз
А после њега – опет Он.
966
Кад нас уведе у будућност
Рећиће оно што и Хаг спрема
И ја сам извршио своју дужност
Србије више нема!
967
Но има оне силе потоње
Која ће бљеснути у судњем дану
И неће дати да потоне
Најлепша земља на Балкану.
968
Нема ни Запад, што спрема напад
На североисточно сребро и злато
Толико моћи, злобе и новца
188
Да сурва свет у неповратно
Као нас четири наша зликовца
Цар Мурат, цар Фрањо, Хитлер и Нато.
969
Засијаће сва васељена
И забрујаће кроз пространство
Источна црква и звона њена
Благословиће човечанство.
970
У сјају што ће стићи за мраком
Број 19, мрзак мом роду
Биће исписан ђавољим знаком
На земљи и на небеском своду.
971
Тај број ће бити жиг за корице
Многих књига народа тужног
О бешчашћу деветнаесторице
Што растргоше једног недужног.
972
Мајка што љуби ледено лице
Своје бронзане девојчице
Сузама плаћа мостарину
На новом мосту у Варварину:
973
Даће Бог и њима пре судње ноћи
Ту милост која мостове руши
И копа гроб у мајчиној души
Ал да то виде и моје очи
Ал да то чују и моје уши!
189
974
После десетак тужних пролећа
Што пролисташе поред Мораве
Која жубором Србе подсећа
Да крв и сузе не забораве
Овај град задеси нова несрећа:
975
Један отац чије су дете
Раскомадале Нато-ракете
Постаде главни пропагатор
Да и Србија уђе у Нато!
976
Плаче и река Колубара
И варош Љиг, ни град ни сеоце
Коју исти злодух зачара
И нагна грешне стрелце Качерце
У антисрпску инвазију ---
977
Да за шаку власти и ћара
Поново побију часне праоце
Хиљаду и триста каплара
И обезимене гимназију.
978
Први пут, одкад Срби роне
Сузе на своје славске иконе
И православна звона звоне
Против антихриста и сотоне
Пацови трче на брод што тоне...
979
У једном селу, што је страдало
За време оне ђавоље мобе
190
Блиста Језеро суза, настало
У рупчаги од Нато бомбе.
980
Бомбу је неки Американац
Турчин, Енглез, Финац ил Шваба
Бацио на Фарму пилића
Мирољуба Ж. Милића
Па је сада ту Фарма жаба
Које, прича се, дању крекећу
А ноћу пијучу, слуте несрећу.
981
Ту беху и двоје дечице
Брат и сестра од седам лета
Што су сад дању две беле птице
А ноћу два бела водена цвета.
982
Око рупчаге и Фарме жаба
Болују шљиве и џенерике
И руши се трула тараба
Која је старија од Америке.
983
Ако је веровати сведоцима
Они су видели својим очима
У поноћ, кад небеса роде
И месец сиђе у Милиће
Поискачу жабе из воде
И претворе се у пилиће.
191
984
Па уз писку тужно радосну
Коју чује пола сеоца
Трче под једну врбу жалосну
Која тада почне да квоца.
985
И чим чују ту невеселу
Пилећу писку, у целом селу
Око језерца – живина почне
Да кукуриче, какоће, квоче.
986
С њима, у сјају пуног месеца
И два локвања као у бајци
Изађу из воде и постану деца
Па трче у сан својој мајци.
987
А кад петао са тарабе
Закукуриче и звезде оду
Заплаче трава и дрвеће
Пилићи опет постану жабе
А деца бело водено цвеће
И поускачу с писком у воду.
988
Кад сване и кад сунце позлати
Ил киша пороси језерце туге
Људи ће тихо поздрављати
И погледати једни друге.
989
Ал нико ништа неће казати
И нико ништа питати неће
У сјају сунца и месеца
192
Као да цело село пати
Од неке чудне туге пилеће
Коју најтеже подносе деца.
990
Да ми је знати шта ли сад ради
Онај што поби пилад и децу
Да л` лови јелене у Канади
Или се пентра по месецу.
991
Сви ти злочинци, кад окрваве
Руке, у мањој ил већој мери
Поремећени својим гресима
Покушавају да их оперу ---
992
Па или полуде, или наставе
Да лове људе и дивље звери
Да пију, ждеру, ил да се веру
По планинама и небесима.
993
Људи су дошли до разоткрића
Што не зачуди једино децу
Да никад досад земаљска бића
Нису ни била на месецу.
994
Могу да признам отиске ногу
На месечевом тлу, ал не могу
Заставице које трепере
На хладној стени у васељени
На којој нема атмосфере.
193
995
Покушавају каубоји
Да оповргну божја знамења
Ради своје замисли адске
Како на небу не постоји
Ништа друго осим камења
И сиве прашине – колорадске.
996
И ову лаж је појео мачак
Неће је признати ни Обама
Као Маркале, Клечку и Рачак
И многе друге лажи о нама.
997
Сад ћемо поћи у другу причу
И завирити под слемена
Где петлови закукуричу
И пре и после невремена.
998
Она казује о нама више
Него сав фолклор весељачки
Где год се пева, плаче и пише
И псује српски и сељачки.
999
Близу језерца, у ком се брчка
Месец са жабама и звездама
Светлуца мала сеоска крчма
Окружена младим брезама.
1000
У тој крчми, у први сумрак
Расправљају се три Шумадинца
Слоба је био Србенда, јунак
194
Био је слабић и кукавица
И остао друг Слоба до гроба!
1001
Четврти двори ову тројицу
Сецка сланину, сир, љушти јаја
Долива ракију шљивовицу
И кевће иза келнераја:
1002
Претерујете сва тројица
Није био никакав јунак
Али ни слабић, имо је... бубац
Био је папучић, сатрап и лудак
Као и сваки властољубац.
1003
Можете ви да брабоњате
И какоћете што год оћете
Слоба је трећи и понајвећи
Српски Милош, то и ви знате
Само нећете да признате!
1004
Један Милош је убио змију
Турског султана и крвопију
Други је створио ову Србију
А тај трећи нас унесрећи!
1005
Милоша Обилића је измислио
Неки гуслар луталица
Милош Обреновић је чалму носио
И био турска удворица
А тај твој трећи Милош – Слоба
Био је гори од њих оба!
195
1006
Да нисте вас тројица, можда
Заборавили нашега Вожда
Он је први у тешке дане
Почео да се коље с агама
И поскидао многе турбане
Јатаганом, са све главама.
1007
Свака част и слава Вожду
Ал не причамо ми сад о Ђорђу
Већ о славним Милошима
Обилићу, Обреновићу
И Слободану Милошевићу
Последњем српском Синђелићу.
1008
Ако је он био Синђелић
Ја сам ајдук Вељко Петровић
А ја сам онај бркати баја
Стојан Чупић, Змај од Ноћаја.
1009
Свака част и слава свима
И Петровићима, и Чупићима
Ал не причамо ми сад о њима
Већ о Милошевићу и Милошима
Шта има његово име с њима?
1010
Нема име, него презиме
Слободан је био слободар
Ко Милош Обилић и Господар
Књаз Милош, па му је њино име
Прекалемљено у презиме.
196
1011
Јесте Слободан био слободар
Ал само нашој бившој браћи
За нас је он био србомор
То ће ти рећи сваки домаћин
Сурвао нас је у овај понор
Из којег ћемо тешко изаћи.
1012
Нема веће страсти од власти
Ни доброг сина од лошег оца
Женетина га упропасти
Као и оног твог Равногорца.
1013
Чуј, мог,до мога.Ко ти то каже
Писао је некад памфлете
Против четника и чика Драже
И носио Титу штафете.
1014
А сад лаје против Тита
И против покојног Слободана
Таква је наша нова елита
Лајање им је духовна храна.
1015
Штафету смо сви ми носили
Ја само једном, и то при крају
Многи су се тиме поносили
Али сад неће да признају.
197
1016
Да није било нас радикала
Саранили би Слобу у Кремљу
Поред Лењина и Стаљина
Свака част вама и хвала
Лего је ипак у своју земљу.
1017
А оног твог пеликана
Перјаницу ваше партије
И творца ове демократије
Да не ређам и оно ресто ---
1018
Сместише власти уз почасти
У Алеју великана
Као да је био цар
А ту је било Слобино место
Према свецу и тропар.
1019
Да ми је знати где ће Војводу
Кад хашко уже обалави
Шеки ће ускоро на слободу
Са ловоровим венцем на глави.
1020
Књаз Милош скиде свом куму главу
И семе му је већ затрвено
Па теби баш и не приличи
Да се њиме толико дичиш.
1021
Књаз је увек био у праву
И није затрвено, већ побијено
Побише их Карађорђевићевци
198
Гардисти из краљевског пука
Ал и њих стиже Божија рука
Моји преци су те крваве зиме
Променили своје презиме.
1022
Да кажем и ја коју.Ту сте
Од синоћ, а сад је већ поноћ, ено
Али ни једном не споменусте
Мог Коштуницу. Није поштено.
1023
Доктору Воју сва чест и част
Он је данас небитан за нас
Али био је битан до јуче
Чуће се још његов глас, чуће.
1024
Ја не марим за његов глас
Разочарао је и нас и вас
Залуд сад фркће и мрњауче
Он је крив што су дошле на власт
Ове лопуже и распикуће.
1025
Није он крив.Ђинђо је све то
Закувао и забиберио
Али да мачкомаз није с њим био
Знаш кад би твој Ханс дошо на власт
На кукољдан, на куково лето.
1026
Воја је прави Србин, и поштен
Политичар, ултра левичар
Шта вреди кад је слабић и кретен
Можда још није обавештен!
199
1027
Домузи мало.Где сам стао
Код главосече Књаза Милоша
Да ниси мало претерао
Био је турски скутоноша.
1028
Књаз је био и вук и лисац
Седео је на две столице
Ал није био дупелизац
Ко ове твоје удворице.
1029
Да је Вожд тада диго устанак
Србија би дала крвави данак
Јер би је бесна азијска ала
Што беше осилила и ојачала
Раскомадала и прогутала.
1030
Не би ми ноћас овде седели
И преклапали као дембели
Већ би овде седели Турци
Просјаци, гуслари или ајдуци.
1031
Ово би била турска држава
А широм целе Шумадије
Уместо наших белих цркава
Штрчале би турске џамије.
200
1032
Фала ти на том лепом авазу
Можда би било тако, а можда
И не би. И шта? Ја сад, по теби
Треба да се захвалим Књазу
Што је убио свог кума Вожда.
1033
Књаз Милош посла кумову главу
Турском везиру на тањиру
Па зграби власт и црну славу
И зато га Срби презиру.
1034
Ал добио је за њу државу
А кроз дуги пост и непочин
Окајао је тај грех и злочин
За који суди Бог, а не људи.
1035
А она твоја светска бараба
Што даде Хагу Слобину главу
По наређењу Енглеза и Шваба
Растури нам целу државу
Коју су стварали Немањићи
Карађорђевићи и Обреновићи.
1036
Књаз Милош Вожда, а Ђинђић Слобу
Душмани на то и рачунају
Сва четворица сад су у гробу
Па нек се тамо разрачунају.
201
1037
Што се нас тиче, нека им буде
Све запамћено и опроштено
Чиниш волико!И Којекуде
Волим и ја вас! Поштено!
1038
Карађорђе је, мирне му кости
Посејао прво златно зрно
Зато му, вала, слава и фала
А Карађорђевићи, Боже ми прости
Завише српски народ у црно.
1039
Не мељи, молим те као брата
Чуј ово, ако ниси знао
После Првог светског рата
Краљ Петар је потајно слао
Помоћ и оружје Арбанасима
Посилазилим са планина ---
1040
Да се бране од наших Срба
Домородаца из тог краја
Где српска лампа више не сија
Који су хтели да их прогнају
Преко Шаре и Проклетија.
1041
Тад их је било десет хиљада
А сад их има два милиона
Нема баш два.Има и више
Не протерасмо их више никада
Макар звонили на сва звона
Карађорђевићи их населише.
202
1042
Тих година је била донета
Важна одлука за Србију
И турски цар је сагласан био
Да се сви Шиптари са Космета
Преселе у Анадолију
Ал наш краљ није то прихватио.
1043
Глођеш, бре, прошлост, као пас коску
То је било, ако је било
Зато што је Есад Паша
Пустио Краља и нашу војску
Да пређу преко Албаније
За време ратне бежаније.
1044
Тада нас цар Фрањо истреби
Изгибе пола Србије скоро
Обреновићи никада не би
Заратили са Бечким двором.
1045
Онај твој зарати са пола света
И теби то, канда, не смета
А Краљ је добио.ултиматум
И није мого да клекне пред Фрању
Зато се Србија нашла у рату
И била јој је глава на пању
Тако исто су у Рамбујеу
Урадили и Слободану!
203
1046
Нећеш ти да признаш истину
Нећу да признам лаж, и готово
Тада смо добили Војводину
А сада изгубисмо Косово.
1047
Шта вреди што је тада добисмо
И китисмо се свим и свачим
Кад им је сада поклонисмо
На демократски и миран начин.
1048
Много шљама је међу нама
Онај балави Балегановић
Што лиже дупе усташама
Турбановићка и Курановићка ---
1049
И Кобајагић са тамбурицом
Што се шепури под шаховницом
Пред милионском српском гробницом.
1050
Да не спомињем непоменице
Шатене Гаднић и Воње Серко
Крвопилке и србоједице
Чумине мазе што не излазе
Из америчке воденице.
1051
Има још људи на овој груди
Сем оних којима хашки бог суди
Часни младић Милорад Чавић
И луди Бора Кара-Ђорђевић.
204
1052
И једна Косовка девојка
Српкиња, Рускиња и Црногорка
Београђанка из Гњилана
Доброчинитељка Ивана.
1053
Па онај млади и голобради
Зоран Вујовић са Космета
Којег уљези из Беле куће
Спалише у својој амбасади
Спалила их руска ракета!
1054
А ту су и наши и ваши
Љубитељи спорта, што значи
Партизановци и звездаши
И многи други навијачи.
1055
До петог октобра они су били
Наша будућност, понос и дика
Шетачи на путу у нове дане
У зору Препорода нашег народа ---
1056
А после, кад су се побунили
Против лопова и издајника
Испендречише их натенане
И прогласише за хулигане.
1057
Многа дупета нам раде о глави
А брани нас један једини Образ
И то је најбољи пример и доказ
Стања у овој нашој држави.
205
1058
У праву је мој отац Обрад
Који сад гура осамдесету
Када тврди да је Београд
Најантисрпскији град на свету.
1059
Све што је вредело већ је у гробу
Или у збегу, ил иза браве
Ја ту, на жалост, ништа не могу
Где ли си ти сад, Аркане – лаве?
1060
Не знам да ли нас он ноћас гледа
Оздо, из пакла, ил озго, с неба
Само знам да нам сад много треба
Ове ми ракије, соли и леба!
1061
Мени не треба, фала Богу
Коме још треба тај џепарош и
Краљ дроге и национализма
Био је први на црној листи.
1062
Ти си, ко и они варошки
Дупедавци и безмудијалци
Пелцован против патриотизма!
1063
Дај де нам још по једну, мали
Па кад ја викнем – на готовс, пали
Да испијемо до дна, на душак
За покој неких драгих душа.
206
1064
Ја ћу за покој душе Ђинђићу
С којим сам једном био на ручку
Ја ћу Слободану Милошевићу
А ја Теткићу и Свиркићу.
1065
Морки Злотворки, Брбљеновићки
Спомени и ону трећу кучку
Јадићу, Прашковићу, Ловановићу
Ракановићу и његовом Вучку!
1066
Што се са живим људима зезаш
Сви су у коми, само ти не знаш
Ти им онда запали свећу
Ја да им пијем за душу нећу.
1067
Подижем, али за здравље, чашу
Генералу Ратку Младићу
И Радовану Караџићу
Који се крију у овом часу
Од жандара и јаничара
И молим анђеле да их спасу
Од ваших здравица и здравичара!
1068
Можемо ми да се вређамо
И да играмо коло врзино
Ал не можемо да изређамо
Све које волимо или мрзимо.
1069
Заборавили сте сабље бритке
Из Колубарске и Церске битке
207
Што су почетком прошлог века
Искасапиле Поћорека.
1070
Вечна им слава и хвала свима
Мишићима и Бојовићима
Степановићима и Путницима
И многим другим јунацима!
1071
Ал ово није прича о њима
Већ о Вожду и Милошима
И о Милошевићу! Нека ти буде
Чиниш волико!И које куде!
1072
Милош Обилић је убио змију
Турског Султана крвопију
И тако ушао у поезију.
1073
Вожд је први у тешке дане
Скинуо многе свилене чалме
Турским агама, са све главама!
1074
Књаз Милош створи нову Србију
После пет стотина лета
И кроз њу уђе у историју.
1075
А тај твој трећи и такозвани
Милош, све нас живе сарани
И завади нас са пола света.
208
1076
Није он ни за њин мали прст
Они су се борили за часни крст
А он за звезду петокраку
Због које смо били у мраку
Педесет година, ваљда је доста
Тито, Кумровец, Стаљин и Москва
Правићете ви њу од воска!
1077
Само да је диго три прста
Окупио би бар пола српства
Око барјака и часног крста
Било би наше и оно што није
Од Крањске Горе до Ђевђелије.
1078
Борио се он и без три прста
Против де-вет-на-ес-то –ри- це
И вас двојице, и Свете столице
И шаховнице и кукастог крста
И Вашингтона и Ватикана
Зато је постао бела врана.
1079
Хтео је да сви Срби живе
У једној држави на Балкану
Сад смо сви испод једне шљиве
Коју нам секу, грану по грану.
209
1080
Да је Слоба хтео да прода
Све што су тражили незвани гости
А што после раскрчми хорда
Или узе Нато буд зашто
Био би сада, као и онда
Фактор мира и стабилности.
1081
Поведе нас у грађански рат
Ко да нас води у сватове
Самоуверен ко стари сват
Бранио је Југославију
Србе православце у Усташкој
И Шехер Босни, и Србију!
1082
Бранио, ал није одбранио
Изгубио је све ратове
А косовске Србе саранио
То је, на жалост, тачно, комшија
Није тачно! Док сунце сија
Косово ће бити Србија!
1083
Нисмо ми дали Косово поље
Белокапићима и странцима
Да смо им дали, било би боље
Не би били сад у ланцима.
1084
Отеше нам га, на правди Бога
И поред сва три твоја Милоша
Што је отето, то је проклето
Дипломатија нам је била лоша!
210
1085
Не може шут са рогатим
То знам, али ме неправда боли
Трпи и пати, живи и памти
Родиће се нови Вожд у Тополи
Само треба га дочекати.
1086
Дочекаће га, у име Бога
Наши потомци, исписниче
Тако ми Опленца и Острога
Грачанице и Раванице
Стаће и злодух пред страшни суд
И тек тада ће бити крај приче
Благо теби... кад си луд!
1087
Можда сам луд, али је дивно
Што сам луд овако... позитивно
Шта вреди теби што си паметан
Кад си матор, а малолетан
Па не чујеш како ветрови хује
Српска се труба с Косова чује!
1088
Ја чујем како крекећу жабе
И псе што лају око качаре
И чујем како се три барабе
Гложе у крчми код жабље баре.
1089
Остаде нам бар успомена
На време уочи ових промена
Бара у којој пијучу жабе
Водено цвеће што се премеће
У децу, и пилад што трче за њима...
211
1090
Понекад, кад је мена месеца
Долази, кажу, и нека жена
Што прича с децом и пилићима
Расплиће своје беле кике
И чешља се око тарабе
Која је старија од Америке.
1091
То је бајка, или опсена
Коју причају деца и бабе
Па ниси, ваљда, толика бена
Да верујеш све што год чујеш.
1092
Повероваћеш, Богами, и ти
Кад прођеш крај баре у касне сате
А око тебе се одједном сјате
Крилате жабе... па сретнеш жену
Ни привиђење, ни опсену ---
1093
Ни варку, већ несрећну мајку
Која се моли чак и месецу
Да јој се смилује и врати децу
Што се скривају међу жабама
Повероваћеш и ти бабама!
1094
И тумараћеш око куће
Око липе, ораха, дуда
И схватићеш тек у свануће
Да си можда постао луда
Да ништа није немогуће
И да су свуда око нас чуда.
212
1095
Ја сад не могу да разумем
Да ли крекећеш, или какоћеш
Ја друкчије и боље не умем
А ти тумачи како год оћеш.
1096
Чуј, час лудује, час мудрује
Ко да се играмо тутумиша
Да нас сад неко види и чује
Мого би с правом да нас поп...љује.
1097
Нас Три чувара отаџбине
Балавимо овај кафански шанак
И препредамо бабске вражбине
Уместо да дигнемо Трећи устанак.
1098
Није бомба случајно пала
Све је то негде скицирано
Сто метара од овог астала
За којим се ми... шљивцирамо.
1099
Пођосмо у бој на Косово
Са ове три старе танџаре
А кољемо се, ко пси, поново
У овој крчми код жабље баре.
1100
Вратићемо ми амајлију
У нашу кућу и авлију
Као што смо је увек враћали
И Светом Сави парохију
Од Дечана до Девича
213
Не будали, бре, не будали
Завршена је Косовска прича.
1101
Вараш се, није завршена
И ко зна кад ће се завршити
Ова косовска заврзлама
Судбина нам је замршена
Али Бог ће је размрсити
А Бог је увек на крају с нама.
1102
Ко да подигне Трећи устанак
Кад сви прде у исти Чанак
Нема више Вожда и Књаза
Ни храброг срца и часног образа.
1103
Подићиће га наши унуци
Праунуци, чукунунуци
То ја сад могу да ти обећам
Звезде ми Данице и Грачанице
И вратиће га једног пролећа
Па макар чекали још пет столећа!
1104
Слушам како нас западне силе
Уцењују као дебиле
Због Радована и због Ратка
И нуде нам пут без повратка.
1105
Дође ми да их узмем на нишан
Док сам овако при надахнућу
Па да опалим и да пре... шишам
И Хаг, и Нато, и Белу кућу!
214
1106
Да се ја питам, њих би већ враг
Однео у Хаг, то кажем јавно
Што да ја будем нечији талац...
1107
Срећом, тебе нико не пита
Ниси ти талац, већ гледалац
Абровизије Б≡92
И мозак ти је испран одавно.
1108
Многи коњи су у галопу
Кренули на пут у Европу
Нико се не пита шта нас то чека
У Европи, која не чује
Наш епски плач, већ оштри мач
И која нас од памтивека
Коље, покрштава и бомбардује!
1109
Што се лично мене тиче
Могу сваком у брк да кажем
Доста ми је госпе Европе
Нећу ни луд у њену кућу
Ма ко на тебе обраћа пажњу.
1110
Ја обраћам. Чуј, исписниче
Ја се ту с тобом потпуно слажем
Могу да пијем ракију врућу
И да вртим јагње на ражњу
И без тог попа, званог Европа!
215
1111
Неће нам Европа донети бреме
Благостања и букет цвећа
Отуд нам стиже само невреме
Болест и свака друга несрећа.
1112
Понижава нас, као и увек
А кад нам отме још ово мало
Јада што нам је преостало
Прснуће као презрео дулек.
1113
Ми ћемо остати, после свега
Са дуговима на грбачи
Без игде икога и ичега
Као брабоњци на грудњачи.
1114
Европа тоне ко трула лађа
И Бела кућа већ је при паду
Нико не зна шта се догађа
Бин Ладен ћути и чешка браду
Сунце се ипак и даље рађа
На истоку, и буди нам наду.
1115
Ако последње наше јунаке
Предамо у њене крваве шаке
Тражиће после да признамо
Да више није наше Косово
А власт какву ми сад имамо
И то ће признати и потписати
И онда је с нама готово.
216
1116
А ко је потписо у Куманову
Примирије и издо нацију
Потписао је наш спас, кулову
И зауставио авијацију
Потписо је он, за крупну лову
Предају и капитулацију.
1117
Да Слоба није то потписао
Бацили би нам атомску бомбу
И Нато би нас угљенисао
Сад би сви били са њим у гробу
И ти, и ја, и цела Србија!
1118
Ја, вала, не би са њим ни мртав
Па таман да ми бисту начине
Пре би лего поред мог хрта
Него поред те комуњарчине.
1119
Јок, боље лези поред твог Драже
И брадоња што су са њим локали
Па нек ти он, ако сме, каже
Колико су Срба поклали!
1120
Нек теби каже твој хроми Даба
Јосип Броз, бечка јарчина
Да ли су побили више Шваба
Или шумадинских домаћина?
1121
И колико су јадних попова
Јахали од Књажевца до Лапова
217
Мамицу ли му комунистичку,
Безбожничку и сатанистичку!
1122
А ти кажи свом чичи Дражи
Кад му будеш требио вашке
Да вам та прича више не важи
И да су све то брадате лажи
Кољачке и петоколонашке.
1123
Твоји су стали под туђу значку
И проливали нашу крв, братску
За Хитлера и његову шапку.
1124
Сад још имате и претензије
Да добијете за то пензије
Од ове јадне гладне Србије
Маму вам јебем гибаничарску!
1125
Прште светиљка у буџаку
Сеоске туге и радовања
Застаде месец у облаку
И паде као глава са пања
И цела крчма оста у мраку
Као за време бомбардовања.
1126
Само вече просу још мало
Сребрњака из своје торбе
У оно језерце што је настало
У рупчаги од Нато бомбе
И небо је засветлуцало
На дну ове слеђене воде.
218
1127
Тад плану месец и бела пена
Прели језерце, шљиве и брезе
Што зашушташе од неке језе
Па ућуташе, и тог трена
Из језерцета што се расцвета
Поискакаше пернате жабе
И два бела цвета – детета.
1128
А испод једне џенерике
Појави се прозрачна жена
Привиђење или опсена
И поче да расплиће кике
И да се чешља око тарабе
Која је старија од Америке...
1129
Jедног кишног јесењег дана
Јаничари и бранковићи
Утамничише и Радована
На жалост Срба домородаца
И многих њиних тужних гостију
И часних отаца Светогораца
А на радост наших душмана.
1130
Уздише земља, којој крв пију
И куне народ сузних очију
Дабогда тамо њима живима
Отпадало месо с костију!
219
1131
А једне године после избора
Завлада мора на челу хора
И примети се параноја
На лицу главног каубоја.
1132
Прокључаше празни лончићи
И шерпице што струје данима
И зазвонише жути звончићи
На танким свиленим гајтанима.
1133
И судње ноћи, тачно у поноћ
И немогуће поста могуће
Стиже благослов и хитна помоћ
Од, Беле, Црне и Жуте куће.
1134
Измирише се несрећковићи
Као у бајци, једни с другима
И нађоше се и сирочићи
Ивица и Марица међу њима.
1135
Заборавише главу на коцу
Око које још гракћу вране
Да и они штрпну и глоцну
Коју кост с лешине већ оглодане.
1136
Круна пољуби петокраку
И петокрака круну у мраку
И сакупи се у глуво доба
У пет до дванаест – шарена моба ---
220
1137
Да докусури родољубље
И разграђивање свете баштине
И да нас уведе још мало дубље
У жуту пустињу немаштине.
1138
Књажев Војвода, Јова Добрача
С којим у нашој епској невољи
Беху најхрабрији и најбољи
Гружански момци добровољци ---
1139
Стварао је ову државу
Уз помоћ Правде, Крста и Мача
Стекао само име и славу
И повукао се у немаштину ---
1140
А сад, у доба новог харача
Неки његови полупотомци
Предводе хорду растурача
Свега што чини нашу баштину.
1141
При том жигошу недужни српски
Народ жигом греха и срама
И врше, дрски и Богу мрски
Духовни геноцид над свима нама.
221
1142
Тај србосек у српској руци
Забоден је у леђа Српској
Која је иначе на грдној муци
Што неће да призна Косово
И што је западу дрско и мрско
А сад је, ето, и с тим готово.
1143
То су и хтели рогати суци
Проповедници капитализма
Са сребрним бритвицама у руци
Који неправду деле и желе
Да нас њихова крвава шапа
Све осунети или покризма
Како налажу пророк и папа.
1144
Куну их старице из Кравице
Под седом косом пропушиле
И њине нове јаранице
Бувљарице и цвећарице
Које још нису обездушиле ---
1145
И роне сузе у босиљак
Дабогда им се руке осушиле
И уста окренула на потиљак!
1146
Десет година после страдања
Српског народа – бомбардовања
Земље Србије и отимања
Светог Манастирског имања
Нашег Косова и Метохије ---
222
1147
Деветог лета господњега
Обзнани Владика Амфилохије
Свом Божјем стаду што губи наду
Кроз сузе које му бисере браду
И кроз плач Владика и Свештеника
И монаха и многих верника ---
1148
Да се кандила и свеће пале
Јер остадосмо и без Њега
Посветио се раб Божји Гојко
Пречасни српски Патријарх Павле.
1149
Блисташе Небо, али киша је
Суза капала преко свега
И није могло сасвим да смркне
Три дана и три ноћи ишла је
Поворка народа поред Ковчега
Што сјаше усред Саборне цркве.
1150
А око Храма Светога Саве
Милион наших тужних житеља
Слушаху јауке цркве без главе
И Мајке Србије без Родитеља.
1151
Многи високи богоносци
Подолазили са разних страна
У својим златним одеждама
Беху у погребној поворци ---
223
1152
Што је пратила Ковчег од Храма
Светога Саве до Светог Гроба
А време беше благо тих дана
Ко никад пре у ово доба.
1153
У мноштву знаних и незнаних
Староверника и нововерника
Који су Новом Свецу Павлу
Уз песму анђела и уз салву
Звона --- плели Духовни ловор ---
1154
Беше доста и самозваних
Непоменикових изасланика
Један је чак, уз тихи ромор
Тужног народа, држо и говор.
1155
Те-ве звезда из соко-гнезда
Ал соколица, на жалост, није
Пелцована је уједом змије
Па сикће преко Србомрзије ---
1156
Спопаде једног сабеседника
Без уљудности и без уздаха
Да каже оно што газде траже
Зашто је толико српских верника
Дошло да испрати Патријарха?
1157
Ја бих јој реко што су сви знали
Верујем да је знала и она
Да српски народ искрено жали
224
Уз сузе и јецај црквених звона
Свог Патријарха на прагу праха
При пресељењу у васељену ---
1158
А многи су се и понадали
Да само још по Њему могу
Да пошаљу свој глас Господу Богу
Да се смилује њиним душама
И да их заштити од душмана.
1159
Кидисали су са свих страна
Као губар на стару шуму
На нашу Земљу близу бездана
У који желе да је гурну
Ако им се пре њеног смака
Не испречи Божија шака ---
1160
Коју сузама и крвљу квасе
И љубе и моле да их спасе
Од помрачења распамећења
У које нечастива сила баца
Девет милиона талаца
Балканских Индијанаца
Недужних Срба Православаца.
1161
И тако, док је наш народ плако
И примицала се крају година
Која нам југ зави у црно
На северу се играо чардаш
Уз вино и свирку тамбураша
И певала се Лијепа наша.
225
1162
Заборависмо да нам полако
Капљу по капљу, зрно по зрно
Одлази наша Војеводина
У туђи подрум, амбар и салаш.
1163
Властољубље – мана прејака
И среброљубље, болест без лека
Затрнише нам завет Предака
Да се Срби око великих река
Плавог Дунава, зелене Саве
Валовите Дрине и све три Мораве
Уједине на вјеки вјека.
1164
Дошло је доба горких уздаха
Кад испратимо стару годину
И дочекамо њену репризу
Помодрели од свињског страха
Срешћемо белу маркизу Зиму.
1165
Изгубисмо Космет и Патријарха
Изгубићемо и Војводину
Проћердасмо своју баштину
И запутисмо се у немаштину.
1166
Дадосмо понос и достојанство
А не добисмо светло за чланство
Али добисмо шенгенску визу
И сад можемо сви у ... риму
Материну! А Деда Мраз и
Божић Бата су врло близу.
226
1167
Дочекаће их уз цвркут чаша
Хиљаде нових богаташа
И милиони сиромаха
Што преживљавају библијску кризу.
1168
А властољупци и среброљупци
Плиткоумници и родомрсци
Дупедавци и уздунавци
Телесни отпад и духовно смеће
Весници наше нове несреће ---
1169
Суочиће се са све гресима
Са Богом и са својим прецима
Аустроугарским робовима
Чије се кости, Боже ми прости
Већ преврћу у гробовима.
1170
Због једног маља и путаља
Што мајци отима њиву пространу
Некрунисаног краља лудаја
Затеченог негде у бостану ---
1171
Због три-четири ветроваља
Што се котрљају ка самостану
И тридесетак папагаја
Послужитеља краља лудаја
Безимењака и одрода
Чије корење у блату трули ---
227
1172
Биће сав српски род обогаљен
И обесправљен и остављен
Да обрађује туђе имање
Као за време цара Фрање
Све док се не роди нови Војвода
Ил док се кандило не утули.
1173
После блажених суза, уздаха
И туге, дуге више недеља
После празнине, пуне страха
Лековито нам Сунце изгреја
Добисмо Новога Патријарха
Преосвећеног владику Иринеја ---
1174
Да поведе наш Божји Брод
Према светлости и плавети
И спасе обезглављен српски род
Од ових водоземних авети!
1175
Ма да су многи Срби, па и ја
Због глодара што нам и цркву глођу
Желели Владику Амфилохија
За нашег новог духовног вођу.
1176
Преносиоци глобалне губе
Злодух и његова родбина
И живописне смрдибубе
Казнише, мимо Оца и Сина —
228
1177
На хиљаду и више година
Последње српке родољубе
Што су бранили Земљу отаца
Од белосветских зликоваца.
1178
Да ли су злочинци или хероји
Генерали и пилоти који
Бацише две атомске бомбе
И претворише у катакомбе ---
1179
Два града, где је паклена сила
Спржила и унаказила
Милион Јапанаца који су били
Недужни грађани и цивили?
1180
Да л` је бар једно лице и име
У име правде и истине
Жигосано за ратне злочине
Против човека и човечности ---
1181
И окривљено и осуђено
Због Нагасакија и Хирошиме
На хиљаду година робије
Одавде до вечности? Није!
229
1182
Тако и наши непријатељи
Што су нам рушили градове, села
Сад чине нови злочин, у жељи
Да оправдају своја злодела
Која су починили у нашој земљи
Под маском Милосрдног анђела.
1183
Српски народ, недужни патник
Сужањ у ноћи без сванућа
Трпи и ћути и ћутке рида
Загледан негде у Антартик
Дабогда Хаг, Бон и Бела кућа
Потонули ко Атлантида!
1184
Једне јесени у септембру
На потамнелом атланском небу
Указа им се Божији прст
И стиже их клетва за србобрст.
1185
Каубоји свих боја и вера
Који из својих личних разлога
Кују за целу планету ланце
Срушише своја три небодера
И нападоше на правди Бога
Авганистан и Авганистанце.
1186
Тада злогласни црнобради
Краљ терориста и мач ислама
Бин Ладен, или нашки – Миладин
Постаде омиљен и међу нама.
230
1187
Хиљаде људи свакодневно
Радило је у тим кулама
Од бизнисмена до лакеја
Али тог дана у сузама
Кад их је Бог погледо гневно
Долетеше два врана гаврана
И многима црно сунце изгреја.
1188
Србија, земља великог Срца
Вечита Мајка Југовића
Раскућена и понижена
С просјачким штапом пати и грца
И броји, у ропству и у ропцу
Главе своје деце на коцу ---
1189
Први пут од како је има
На коленима пред душманима
Због својих бесколеновића
И три уљеза и србомрсца
Тита, Кардеља и Бакарића.
1190
Понекад, у ноћи, бесане, мрачне
Чујем кроз песму трећих петлова
Пророчке речи Милића од Мачве
Из Куле на седам ветрова:
231
1191
Једном, кад сунце правде засија
И разгневи се матушка Росија
Усијаће се цела Азија
И следиће се Германија
Због свих својих инвазија
На православни делић света.
1192
Из жарке и хладне пустиње
Штрчаће минарети и кубета
Ко суви борови и чемпреси
С којих се круне вековни греси
И гложиће се Пророк и Папа
Око жезла липовог штапа.
1193
Кад морска вода, плава освета
Буде бар миљу изнад Њујорка
И знаменитог Кипа Слободе ---
1194
Схватиће моћници, грешни, немоћни
У чељустима водене ноћи
Како је тешка, црна и горка
Судбина Срба са Космета
Без Земље и Правде, Сунца и Воде.
1195
И Земља од мора отета
У судњем часу и таласу
Нестаће у морском мутљагу
И сви ће знати да је проклета
Због гробља недужних Срба у Хагу.
232
1196
А тек кад ИРА промаршира
Кроз Лондон и око Лондона
Покајаће се ледени Јенки
И постидети самих себе
Што су онако бездушно, зверски
Бацали бомбе од десет тона –
1197
И кукавички, са висине
Убијали несрећне Сербе
Који су бранили своје Светиње
Ко и сви други људи што чине.
1198
Неће ми бити много жалије
Ни Француске, Шпаније, Италије
Кад се размиле косовске змије
Широм Каталоније и Сардиније
Корзике, Баскије и Венеције
Па им посоле непребол ране
Џокери Вокери и Солане.
1199
Франци-вранци ће с лучем тражити
Сербе у свом црном Артику
Исте ће им визе важити
И за Енглеску и за Африку.
1200
А што се Викинга Данаца тиче
Њих наша несрећа не дотиче
Дотаћи ће их тек онда када
Остану без своје круне Гренланда.
233
1201
Између царства суше и мраза
Почеће Божије Зрно да клија
И зазеленеће се као оаза
Васкрсла Савина Земља Србија!
1202
Предлажемо да се рушевине
Не дирају
Већ конзервирају
За утеху и наук нације
И да се на њима крупно напише
На деветнаест језика
Да се види и из далека:
1203
ТРАГОВИ СВЕТСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
НА КРАЈУ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
И уз то, степен радијације.
1204
Кад је атланска пантљичара
Или паника са Атлантика
Загрлила целу планету ---
1205
Стотине српских политичара
И њихових узваника
Састадоше се у снежном смету
Да са врхова Копаоника
Прате економску кризу у свету.
234
1206
И да, уз скромне даворике
Творцима европске реторике
Уруче пригодне ловорике
Испод Панчићеве оморике.
1207
Наш народ, већ до грла упао
У црни снег, гледаше брижно
Бели снег на Тв екрану – као
Нешто нестварно и недостижно...
1208
Једног лета с почетка века
Кад окишаше дани сунчани
Подолазише из далека
Светски злочинци – наши душмани.
1209
Стизаху с бродовља и авиона
Као и бомбе и ракете
Поздрављаху их на сва звона
Наше њихове марионете.
1210
С крволочним псима у прсима
Због којих наша Земља још рида
Корачали су по теписима
Црвеним од наше крви и стида.
1211
Знали смо да преко брда и мора
И почињених непочина
Сваки злочинац кад-тад мора
Доћи на место својих злочина.
235
1212
Ал нисмо знали, Благи Боже
Свети Лазаре и Силни Душане
Да наш поносни народ може
Толико ниско да се сроже
И тако слави своје душмане!
1213
Где је сад она стара истина
Захваљујући којој постојиш
Преношена је с оца на сина
Њом и ти мораш децу да појиш
Колико презиреш свог душманина
Толико можеш с њим да се бориш.
1214
Заборави на милосрђе
И гаји једну једину жељу
Слободу свету и свемогућу
Добродушност је светогрђе
Када ти неко отима земљу
Убија чељад и пали кућу.
1215
Седамнаести члан једног хора
Неке суседне земље грађанин
Прво је постао кључар трезора
Па тек потом наш држављанин.
1216
Не мислим да се и он острви
На власт и почаст и милионе
Ал` не знам зашто побеже први
Са лађе која полако тоне
Под туђом крмом наше братије
У мутно море демократије.
236
1217
А једног јадног поноћног дана
По вољи разних дупедаваца
И њиних слугу и дупелизаца
Ко јато белих варошких врана
Или стадо црних оваца ---
1218
Проблудела је парада срама
По трговима и улицама
Пониженога велеграда
Против Човека, Цркве и Бога
Против Опленца и Острога
На задовољство наших душмана.
1219
Најружнија и најсрамнија слика
Виђена под небеским тремом
У овом новом преступном веку:
1220
Десет хиљада црних чобана
Под пуном спремом и опремом
Чувала је целога дана
Хиљаду дрских богохулника
Од набеђених хулигана.
1221
Од наше деце, жестоке, здраве
У чијој Души плаче и пева
Свети Дух Цркве и Крсне славе
Будућих Мајки и Очева
Што ће сад бити иза браве
Наше ненаше српске државе.
237
1222
Некад су били понос и цвеће
Будућности у злим данима
Под кестеновима и платанима ---
1223
А сад, кад цвета коров и смеће
Чуваре части и породице
У наручју Свете Богородице
Проглашавају хулиганима.
1224
И то дрвеће, узгред речено
Засметало је свемоћницима
Па је посечено и уновчено
У идеалним облицима.
1225
Шта ли ће рећи својој деци
Нови демократски јунаци
Жуто-црвенци, црнци и плавци
Када се врате у позне сате
Са брукалишта и бес им спласне?
1226
Зашто због грешних и бесловесних
За какве значке и какве плате
Туку и хапсе здраве и часне
И трпају их у казамате?
1227
Рђа им пала по оруђу
И по оружју! Па зар треба
Да пребијају децу туђу
Да би њихова имала хлеба?
238
1228
Осрамотише и своје име
И своје очеве у вечном рову
Који су бранили српске светиње
И српску децу на Косову.
1229
Некад су честити и храбри људи
Светле им кости у вечности
Отказивали послушност Јуди
Кад пређе границу човечности
И почне, на звук ђавољег рога
Да преузима улогу Бога.
1230
Сад кривци кроје правду поштено
И све смо ближи општој побуни
Жестоких момака, празних стомака
А и масони плаше се масе
Све нам је празно и упаучено
Само су нам затвори пуни.
1231
Због једног тантуза тртигуза
И бестидника, ког враг донесе
У наш град после срамне параде
Да блудничари и да се гости ---
1232
Наши ненаши подрепаши
Кроз кишу родитељских суза
Утамничише двеста педесет
Година здраве српске младости!
239
1233
Смислише да им омогуће
Да тамнују код своје куће
Уместо решетки, страже и паса
Гривна око ноге за многе
Па нека сањају о слободи
О свом руху, круху и води
Уз строги назор са авакса.
1234
А Франци који побише наше
Синове и кћери у нашој земљи
Што су певали у вечери
Кад пироваху правдождери
За то ордење подобијаше!
1235
Спремају нам се пелин-бомбоне
Горче од чемера, љуће од рена
Черече Србију на регионе
И надевају им разна имена.
1236
Ал нигде нема Срца Србије
Што нам увек би узданица
Нема имена Шумадије
У којој на два давна уранка
Плануше оба српска устанка.
1237
Ту је Манастир Враћевшница
Мој Хиландар и Света Гора
Где се зачела васкршња клица
И после великог народног збора
Срби скидоше црни зар с лица
И почела је да свиће зора.
240
1238
Ту је и село Горња Црнућа
Где је планула друга варница
И једна стара дрвена кућа
У којој беше у прасванућа
Прва Књажева престоница.
1239
Авалски видокруг Шумадије
Зваће се Централна Србија
И ту се велика подвала крије
И лакрдија -- расрбија.
1240
Да л они знају да гурају
Савину земљу у вучју чељуст
Славским колачем хране псину
И зашто тако не распарчају
И Косово и Метохију и Војводину?
1241
Кад нам једног кишног злодана
Оно проклето бриселско звоно
Прогласи и призна све ове нове
Кржљаве државе усред Балкана ---
1242
Србија ће бити само оно
Што се Централна Србија зове
И то ће бити њена неславна
Сахрана на дну Евро–бездана.
1243
Прво блуз, па блуд, па глад и сузе
Па расап по кичми и гредељу
Тако наш барон Минхаузен
241
Испуни себи још једну жељу
И заседе у своју нову фотељу.
1244
Тако бар мисле и тако раде
Харамбаше ове хајдучије
Што троше милијарде на биљарде
И пију из исте вучије
Али ја слутим пупољке наде
Да Бог мисли и ради другчије.
1245
Пред крај двехиљаде десете
После преображаја комуниста
И поносите параде срама
Задрхта утроба наше планете ---
1246
Слутећи долазак антихриста
Чији дух беше већ међу нама
У телу и лику безличника
Са црним цветом за уветом.
1247
Уздрма се палата владе
Где се раколе грешне душе
Срушише се многе куће и зграде
Загрљене Ибром и Моравом
И несрећни људи освануше
Само са кровом неба над главом.
1248
Ал сиромашна и самохрана
Србијица рашири крила
И Краљевица за годину дана
Постаде лепша но што је била
242
А могла је још лепша бити
Да је не изгризоше паразити...
1249
Ући ће у Гинисов зборник
И занимљивост из Подунавља
Да је један наш мртвозорник
Постао нови министар здравља.
1250
У тренуцима надахнућа
Кад поцрвенеше тв екрани
Изјави да је жута кућа
Измишљена и немогућа
И да то причају шарлатани.
1251
Сагледано из свих углова
Истина је на другој страни
Нема у таквим околностима
Хигијенских и других услова
Неопходних свима онима
Којима се ваде органи!
1252
Шиптарија се размахнула
У чуду зинула, па просинула
Бацила крваве рукавице
Да нам покаже руке чисте
Којима сад диже здравице
За наше и њине антихристе.
1253
Србија је само уздахнула
Где ће ти грешна душа, министре
А Европа је одахнула
243
И вероватно је већ скинула
Жуту кућу са црне листе.
1254
Западно-европским посматрачима
Што су тих крвавих ноћи и дана
Са благословом Ватикана
Шетали око јужних бездана
Загорчани су пиће и храна
Зготовљени од људских органа.
1255
Хипократе, рођени брате
Зар ће и твоја мелемна рука
Да благослови те лажи жуте
Чујеш ли како те љага и брука
И онај што се заклео у те
Кажи бар: Зар и ти, сине Бруте?!
1256
Оно што почеше Алојз Степинац
Анте и Туђман, оци нације
Наставио је један Крапинац
Из древних пећина Кроације.
1257
Замеситељ злобе, пакости
И несреће и у нашој кући
Прича се да су му још у младости
Одгризли реп у некој тучи.
1258
За живота свог газде Јошке
Крио је канџе, стризао длаке
Ишао је четвороношке
И јео му и пио из шаке.
244
1259
Усправио се, космат и диваљ
Чим је братство и јединство пукло
И јуде почеле земљу да уде
И острвио се на српски живаљ
Јер мрзео је увек подмукло
Честите, храбре и лепе људе.
1260
И тај и такав дође на Космет
Међу наше светиње старе
Да опогани Савине Стопе
И српском народу досоли рану ---
1261
И прогласи, уз фанфаре
Удворички и осветнички
Дошљаке с албанских брда Шиптаре
Што присвојише земљу отету
За најстарији народ на Балкану.
1262
Врховници новог подземља
Које створише безглави суци
Франкештајнови праунуци
У српској жупи Средоземља
У којој мало Срба оста ---
1263
Прогласише и тог нечасног госта
Папиног сина србомрзина
За свог почасног грађанина
И католичког муџахедина.
245
1264
Кад је отишо из Мравинграда
Кроз јата црних и белих врана
И руље, ко и све друге хуље
Што стижу с југа и запада ---
1265
Засмрдело је Божур-поље
Па су калуђери после три дана
Кадили своје богомоље
И просипали мирисно уље
Да их очисте од страшног смрада.
1266
Припала му је златна медаља
За време општег србобрста
Ал не кити се њом како ваља
Јер се због неких личних детаља
Много плаши од огледала
И бежи као ђаво од крста.
1267
У сумрак свести и своје личне
И опште омразе, у грозници
Даде високо пучко одличје
Једној својој сународници ---
1268
Зато што ровари међу нама
Већ годинама, тајно и јавно
И клевеће са својим сестрама
Непомениковим невестама
Све што је српско и православно.
246
1269
А он из своје лијепе младе
Душе нације – кроације
Створене помоћу Србосека
Запрети прекодринском српству
Да ће им пресећи пупчану врпцу ---
1270
Ако се усуде да ураде
Оно што је он урадио
При концу двадесетог века
Кад је још скривао прачовека...
1271
На крају, да нам досоли муку
И своју бруку, и Суд неправде
У Стразбуру, подиже буру
У нечојству и вражјем тројству
Фратра, рабина и мујезина ---
1272
И донесе срамну одлуку
Да је наше Косово свето
У складу са светским правом отето
И распродато уљезима.
1273
С благословом југозапада
Понуђена је још већа награда
Десет милиона еврића
За главу хероја Ратка Младића ---
247
1274
Па сад домаћа и страна пашчад
Све накот звера и луцифера
И шићарџије балканских зала
Кретоше у лов на генерала ---
1275
Да круном срама која већ блиста
У загушљивом грађанском мраку
Крунишу свога антихриста
И тако заврше крваву бајку.
1276
Сад сви чекамо да наше власти
Устреле или утамниче
Генерала Ратка Младића
И признају републику Косово ---
1277
И ту је крај наше пропасти
Крај наше црне библијске приче
И крај бандића и гаднића
Ал неће бити ништа готово
И мораћемо све поново!
1278
Тражимо за Космет што нам је отет
За свако спаљено село и цркву
За свако гробље и српско робље
Које сад живи на санти леда
И за зло што нам се стално понавља ---
248
1279
Божију Цркву, Републику Српску
Нојеву Барку Православља
И нека буде презрен и проклет
Сваки онај ко нам је неда!
1280
Бог нек је чува од безбожника
И безличника са два-три лика
Као што је сачува у светлости
Од рождества до пунолетства
Од Радована и Ратка до Додика
А од Додика --- до вечности!
1281
После Камбоџе, Вијетнама
Кореје, Сомалије, Алжира
Ирака, Српске и Србије
Туниса, Египта, Пакистана
1282
И Авганистана – ових дана
Светски торнадо рата и мира
Велики Кум и његова мафија
Острвише се на Гадафија.
1283
Тобоже ради Либијског добра
Из плаветнила неба и мора
Као на Србију и Ирак
Запалаца троглава кобра
Названа Одисејева зора
С којом почиње афрички мрак.
249
1284
Сејачи смрти обилато
Бацају јаја троглаве змије
Увежбани за овај напад
И људска крв тече у блато ---
1285
У либијско тло, огрезло у зло
А ускоро ће, ако већ није
Либијско црно и жуто злато
Даноноћно тећи на запад...
1286
Либијско Срце је испред таргета
Између Курана и урана
А Либијцима, као и нама
Требаће бар стотину лета ---
1287
Да избауљају из бездана
Из провалије и понора
Где ће их сурвати троглава змија
Одисејева крвава зора.
1288
Нек им помогну и Бог и Алах
И звезде ислама и хришћанства
Да се троглава западна ала
Виновница многих земаљских зала
Сурва у плава морска пространства
На радост свих њених вазала
И часног дела човечанства.
1289
Узнемирен је цео свемир
Због коловође црних сватова
250
Који, с динамитском круном за мир
Поведе седам тешких ратова.
1290
Планету Земљу стиже тексашка
Правда, што је барутом кади
И причешћује крвљу, јер хашка
Џелатница мора да ради.
1291
Да кажњава праведне, да брани кривце
И да антихрист са својим братством
Два века после златне грознице
Крвљу испира земаљско злато ...
1292
Те, две хиљаде једанаесте
Када троглава и жедна неман
Одисејева аждаја
На либијске изворе крете
И Хуџијама се злослутно стресе ---
1293
Пред наш Васкрс код нас долете
Прва ласта – руски атаман
Да нам донесе боју за јаја
И да нам каже Христос воскресе!
1294
У земљи беде, туге и плача
Живих и мртвих, у земљи жртви
Фантома, миража и апача
На стадиону, пред Баћушком ---
251
1295
Педесет хиљада навијача
Певало је песме на руском
И клицало стих у име свих
Што лица крију и сузе лију
Борисе, убиј се, спаси Србију!
1296
Тако су исто, народ се сећа
На истом месту пред крај столећа
Викали једном другом ђетићу
Слободану Милошевићу ...
1297
У доба цветања белих рада
Јагорчевине и љутића
Поцрне нам и бледа нада
У спас нас ића од злих бића.
1298
Повампирена Вражја бригада
Под командом Јура Јадића
Уловила је изненада
И Генерала Ратка Младића.
1299
С њим је ухапшен и Карађорђе
Књаз Милош, Мишић, Путник, Степа
И сви наши јунаци и војсковође
Од Обилића и Југовића
До Синђелића и Тепића.
252
1300
Уловише их, условљени
Да спасу своје главе и престо
Уловише их, а уловљени
И осуђени на проклетство.
1301
Да не ликују србождери
Што се безумно боре за власт
Да не би туђе и наше звери
Растргле Србију и све нас ---
1302
Бог нам широм отвори Двери
И проговори: Ту вам је спас
Ал не слушамо ми више Бога
Већ репатога и нечастивога.
1303
Једне јесени - заслепљени
Пси мира, чувари европске бруке
Немачки кфоровци и хитлеровци
Припуцаше на голоруке
Косовске Србе на барикади.
1304
Млад митраљезац лилимарленац
Сав унезверен, заклон хвата
У швапском бункеру из прошлог рата
Провирује кроз снежно грање
И чека команду за стрељање
Као и његов деда и тата.
1305
А наш ђаволов шегрт и узор
Србољубаца и србопљуваца
253
Израпортира, с брашном у бради
Да су Срби први напали Кфор
Који је био у блокади!
1306
Доби још један црни ловор
И оде у свој бели двор
Да се окаје и окади
У своју љуљку на брежуљку
Где некад беху виногради.
1307
Поздрављам Србе на барикадама
Још они чувају Савине Стопе
Те Прометеје епског страдања
Који, док црни снегови копне ---
1308
Хране и нас својим надама
И поје сузама што им леб шкропе
И штите Србију својим ранама
И од Азије и од Европе.
1309
Северни Космет је ребро Србије
Стара православна парохија
Та парохија пре Броза није
Ни била Косово и Метохија.
1310
То су Брозовци на поклон дали
Јужним Србима, а у ствари
Белокапићима и балистима
Мимо сваког здравог разума
Тобож, због питке воде и шума
Зато сад разни лешинари
254
Шестаре над нашим видиком
Над пупком Србије --- Копаоником
И Панчићевом омориком.
1311
Шаховница и млада луна
И кукасти крст, симбол злих жеља
Три змије око грла Србије
У којој сад има више шпијуна
Него лекара и учитеља.
1312
Хрватска књижевница из Сплита
Ведрана Рудан ми разведри дан
На горку торту намаза шлаг
Рече за папу Бенедикта:
1313
Он је челник злочиначке
Организације за оргијање
За разврат, крађе, убиства, пљачке
И треба га стрпат у Хаг!
И ми кажемо: Тако нам Неба
И Сунца, и Земље и Мора --- треба!
1314
Драги мој тужни читаоче
Срби су још на леденој санти
Која се топи у зев Европи
Овај тропар је за тебе срочен
Читај и певај, живи и памти.
255
1315
Ово је спев о твојој колевци
У којој сада млад месец спава
У њој су одњихани сви наши Преци
У њој је одњихан и Свети Сава.
1316
Чувај бисерну огрлицу
У којој су нам сви аманети
Вукову Азбуку и ћирилицу
Најлепше писмо на планети.
1317
Научи песан и мелодију
Тропарицу у трећем лицу
Светима Ћирилу и Методију
Који при свећи и свицима
Изглагољише глагољицу
И њиховим ученицима
Што сачинише ћирилицу.
1318
И говори лепо, српски, ко и ја
Да ти се анђели с неба насмеше
Српски језик је поезија
Само птице певају лепше.
1319
Не слушај лажи и клевете
Којима нас каљави блате
Поштуј и памти своје Претке
Да и тебе твоји потомци памте.
1320
Не веруј оним Историјама
Где светац личи на Мона Лизу
256
Какве се за нас већ годинама
Пишу у Бечу, Бону, Паризу.
1321
То су најчешће велике лажи
Стварност је извитоперена
Да се све српско омаловажи
И обезличи за сва времена.
1322
И да се при том оправдају
Страшни злочини и најезде
На српски народ, који још трају
Против крста, круне и звезде.
1323
У једној од тих лажанки, коју
Држим у руци и читам, пише
Елем, да је у Косовском боју
Срба било три пута више
Него Турака и Татара, али
Многи Срби су пијани били
А Турци су довукли и топове
И тако су их победили.
1324
Моја песма, у којој сјаје
Словенске звезде и цветају
Савине Липе – неподобна је
У Земљи мојој туђој што јеца.
1325
Због ових преступних ноћи и дана
Присвајају је и својатају
Само Божији људи и деца
Која још нису пелцована.
257
1326
Познајем по смраду и мирису
Оне који су и који нису
Своју душу ђаволу дали
И са њим сејали тикве и брали.
1327
Зато ме пљују они који су
Све своје светиње попљували
И разљуђени у безвремљу
Мрзе и ову несрећну земљу.
1328
У Србијици сад неће нико
Поштен ни да дође на власт
Мада је борба за њу све жешћа
Јер није нико луд баш толико
Да преузме ту срамну част
Крст туђег греха на своја плећа.
1329
Србију ће да унаказе
И претворе у пусто острво
Они што не сеју, већ само жању
Јер нови робовласници траже
Да младе раднице потпишу прво
Уговор о раду и – нерађању.
1330
Ово бешчашће и непоштење
Грђе од свих за које знамо
И у коме се већ распадамо
Не можемо пресећи мачем
Већ Вером, Надом и Поштењем
Песмом Љубави и Дечјим плачем.
258
1331
Наш главни тајкун, који продаде
Ланац дућана својој родбини
Купиће за тај новац хиљаде
Ланаца земље у Војводини.
1332
Земљу ће лако за тешке паре
Дати туђинцима, дукат по стопи
Довешће душмане, нове и стере
У највећу житницу у Европи
А луди Срби из бивше Југе
И бивше Србије – биће им слуге.
1333
Тих дана, тихо, са свог дивана
Оде и незаборавни челник
Белога града и пљусну киша
Најчеститији градоначелник
Др Милорад Унковић Миша.
1334
Оставио је дар свима нама
Свој мали лични Музеј код Храма
Ризницу једног часног живота
И једног времена што у њој оста
Да се зна да су на овој груди
Живели некад и такви људи.
1335
Чуде се људи, чудим се и ја
Зашто ћути наша елита
Упаучених уста и чула
Нека каже неки дуговечник ---
259
1336
Зашто Српска Академија
Тридесет година после Тита
И дванаест година после расула
Штампа Српско–хрватски речник?
1337
Златочелници академици
Који увек мало застану
Као и сви бесмртници
Када улазе у А-САНУ ---
1338
Безбрижно и умно дремају
Ко међеди у топлим крзнима
И не хају у свом бескрају
Што им око куће расте врзина...
1339
А Дунав што нам памћење спира
И разбија се о стене суре
Потире трагове Лепенског вира
И Винче, где су зачете приче
Древне ризнице српске културе:
1340
Повест о нама у пећинама
Од Неолита па све до Тита
У које ово срамно столеће
Одлаже отпад и атомско смеће.
1341
Срби су стари и разгранати
Као храст што је нико из жира
Пренесеног у Нојевој барци
Преко великог Библијског вира.
260
1342
Почетком века у зао час
Кад пред злодухом поклекосмо
И морал нам се много сроза
Бескореновићи зграбише власт
Да нам раскуће све што стекосмо
Од Светих Немањића до грешног Броза
И да посеку најстарији Храст.
1343
Седам векова расте и шушти
У берићетном таковском пољу
Многе олује памти и ћути
Па ових дана решише нишчи
Свим непочинима склони и вични ---
1344
Да посеку ту богомољу
У дреновачком пустопољу
Да нам европско небо не мути
И демократску будућност бољу.
1345
Старино, који посеку Тебе
И поред вечне Божје страже
С потребом или без потребе
Не слушајући шта народ каже
Посећиће грешници себе
И своје најближе и најдраже.
261
1346
О Србима треба и ово знати
Постоје Срби православци
Покатоличени Срби – Хрвати
И потурчени Срби – Бошњаци
А однедавно и многобожци
Дукљански Срби Црногорци.
1347
То су рођена браћа и сестре
Деца од истог оца и мајке
Духовна чеда Свете Невесте
Све друге приче су лажи и бајке.
1348
Можда се некад грешна разбраћа
Бар у сну, лепом, лијепом, липом
Састају, после многих недаћа
Под својом старом словенском липом.
1349
Док они седе занесени
Око њих пасу стада оваца
И дивокоза, и лебде сени
Њиних прамајки и праотаца.
1350
И бруји изнад росних ливада
Песма којом их заклињу сенке
Да више нико од њих никада
Не проспе ни кап крви словенске...
262
1351
Но да се ми вратимо опет
Из сањарија и успомена
На Космет, што нам је поново отет
У постојбину Старих Словена.
1352
Нека отмичар напаса стада
Широм Савине родне груде
Све док са неба не сиђе Правда
На земљу међу звери и људе.
1353
Тада ће доћи благословена
Савина војска са истока
Млади потомци Старих Словена
С мачевима од босиока.
1354
Донеће крстове, књиге, иконе
И свето вино у путирима
И чуће се како звона звоне
И над спаљеним манастирима.
1355
Доћи ће с њима и Свети Сава
И забрујаће сва васељена
И биће опет небеса плава
И биће опет земља зелена.
1356
Појавиће се Сунце из крошње
Савиног дуда, ко и раније
И запеваће крстоноше
Око Пећке патријаршије.
263
1357
Запеваће и млад кос у лету
И замирисаће још заносније
Старе словенске липе у цвету
Широм Косова и Метохије.
1358
И стаће Светитељ пред Распеће
И служиће у свим данима
Свету литургију и причешће
У Грачаници и Дечанима.
1359
И у свим црквама и манастирима
У које стизаше од давнина
И доносаше у путирима
Христову крв причесног вина.
1360
А дотле нека Косово буде
Песма и Суза деце и људи
Што никад неће постати Јуде
Нити ће дати Срце из груди.
1361
Када је пао Берлински зид
Тада се дигла Германија
Тада су почеле наше невоље
И нови, преступни, крвави век ---
264
1362
Тада су пали понос и стид
Тада је пала Југославија
Тада су пали и Бог и Човек
Тада нам отеше Косово поље
Тада је пала и Србија
Од тада плачем и падам и ја...
1363
А двехиљаде и дванаесте
На Ђурђевдан, пред гороцвете
Уз предизборне чувене свађе
И нечувене изборне крађе
Скоро нам утрну нада у спас
Јер жути, не кријући страх и страст
Хтедоше поново да зграбе власт
И да продубе наше безнађе.
1364
Бивши челник, што је жарио
И вашарио и кантарио
Фабрике, руднике, поља, изворе
Три месеца је тимарио
И хранио стоку пред изборе
Ал тај му труд би узалуд
На крају, у добар или лош час
Један Гружанин дође на власт!
1365
Стрепимо да му уз нови мандат
Не тутну у руке и стари алат
Да га понизе и нагнају га
Да буде и газда и слуга
У празној кући столујући ---
265
1366
Да окрене главу од југа
Да укњижи Нато-границе
Између Студенице и Грачанице
И промаршира на челу гарде
Параде поноса кроз Belgrade.
1367
Парада поноса, као новина
Европског раја и нашег очаја
И као највећа тековина
Демократских преображаја
Сад, кад нам држава закржљава
Ради обнове и општег добра
Право је да се одржава
Сваке године петог октобра!
1368
А властодршци говоре гласно
Космет је наше цр(к)вено слово
Ми никад нећемо признати да смо
Признали независно Косово.
1369
Тако је кринисан пети октобар
Што је подигло велику буру
Међ жутом и црном сортом, а потом
Кроз лавеж оних што репове крију
Кратке памети и дугих прстију
Дође уз нове коловође
Напокон, један скроман и добар
Народни министар за културу...
266
1370
А оно војводино ђаче курјаче
Које пре пар зима пред свима
Продаде своју голобраду
Бебећу пљуцу за шарењаке
Доведе богатог газду у Правду
И уназади и напредњаке ----
1371
Сад показа вучје очњаке
Демократским халапљивцима
И шилеровцима и сатрапима
Разгали гладне народне масе
И поврати их из анемије ---
1372
Па удари у таламбасе
С дрчним ортаком, ратним јунаком
Нас да уплаши, а њих да спасе
Од евро-грознице и епидемије
Зечјег грипа, бриселског типа
Те да река сумњивог млека
Без много суза и препрека
Поплави и Север Јужне Србије:
1373
Да швапска шака --- стари србомор
Која ово одавно чека
Сурва Србију у дубљи понор
Но прошлог века --- од Поћорека
И Хитлера и србосека
До светског кума --- Нато-монструма
Да нам остане само успомена
На постојбину Старих Словена
Где тамјан мирише од памтивека...
267
1374
Пророк је реко да није далеко
Судњи Дан, кад ће сви Срби стати
Под једну шљиву... ал није реко
Нешто што ми морамо знати
Да је та шљива --- звездано небо
Под којим ће сви Срби остати.
1375
Наше пантљичаре политичаре
Који се кољу на престољу
Око власти и њених сласти
Као пси око говеђе коже
У пустопољу на ледини
Сад видим, сачувај Боже, да може
Само велеиздаја да уједини!
1376
Ако грешим, ево се кајем
И извињавам што ово лајем
Пред родним крајем и бескрајем
И безнадежним нараштајем.
1377
Ако не грешим, нек сваког Јуду
Што се из личног ћара ил страха
Огрешио о Родну груду
О Устав, о Цркву и Патријарха
Господ прозове на страшном суду
И нека га стигне она стара
Косовска клетва Кнеза Лазара...
1378
Каквим ће мерилом Бог измерити
Грехове Меркелове и Ештајнове
Што натераше наше локмаше
268
Да разграђују своју авлију
И да нас гурају у провалију?
1379
Ове две добре змије кобре
Сагласнице су са првацима
Швапске омразе, коју и Бундест –
Хаг налаже и јавно каже ---
1380
Да Србима православцима
Мора да се промени савест
Такво хришћанство, читај варварство
Не памти ово човечанство!
1381
Овај дуги жалоспев наста
Између првог и тринаестог лета
Овога века, пуног лелека
Кад црни орао разви кукаста
Крила на небу изнад Космета.
1382
А Ти, чије лице нас греје
Испуни нам највећу жељу
И кад цвет липе почне да веје
Врати све Србе на њину земљу!
1383
Проведи нас кроз дане хридне
Између Сциле и Харибде
Између џамије и катедрале
Да сачувамо име и веру
И Славски Колач који нам ждеру
Евро-атланске и азијске але.
269
1384
И учини још, Свемогући
Да се и ове Бројанице
Нађу у свакој српској кући
Поред Народне песмарице ---
1385
На дну тисове или липове
Полице с ликом Богородице
Испод чађаве славске иконе
И кандила и кадионице .
1386
Ту се уочи сваког празника
Кад чељад обави дневне послове
Окупљају у смирају
Душе најдражих праведника
Да нас охрабре и благослове.
1387
Да нас онаде и у безнађу
У раду, радости и рађању
Да изађемо из осоја
У присоје где блажени жању
И да нађемо луку и лађу
Кад дође нови Потоп и Ноја.
1388
А Теби сва слава и хвала
Небески Оче и Праоче
Укротитељу свих људских зала
И безгранични чудотворче ---
270
1389
Који, невидљив у свом звезданом
Царству, држиш ко зрео дулек
Планету Земљу над безданом
И ниње и присно, и сада и увек!
271
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

Д обрица Ерић је рођен 1936. године у
породици шумадијских ратара и домаћина Милоша и
Радмиле, у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи, општина
Горњи Милановац.
Учио је, како сам каже, мало школе и много заната, али
ниједан није завршио.
Дуго је живео на селу, бавио се ратарством и
узгред писао песме, а сада борави у Београду као
професионални писац и казивач својих песама, а узгред
се бави и ратарством у родном крају.
Прву збирку песама објавио је 1959. године, а до
данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија,
сликовница...
Својим богатим стваралаштвом на особен
начин обележава живљење на шумадинском и српском
простору.
Добрица Ерић је песник, прозни и драмски
писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села,
детињства, љубави и родољубља.
Био је уредник Полетарца Душана Радовића,
часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), главни
уредник издавачке куће Нолит, и главни уредник Српске
књиге.
273
Пише песме, приче и романе, сарађује у многим
листовима и часописима, и често говори своје песме
преко радија и телевизије, и на књижевним сусретима
широм земље, најчешће у школама.
Његови позоришни комади и драмске и
хумористичке поеме и серије извођене су на радију,
телевизији и у позоришту.
Песме и приче Добрице Ерића ушле су у читанке,
антологије, школску лектиру, компоноване и снимљене
на плоче и касете, а преведене су и на двадесетак
страних језика.
Досад је објавио око тридесетак збирки песама:
Свет у сунцокрету (1959), Виноградар (1965),

Стари сељачки календар (1966), Дуга над црквом
стога(1967), Стражар на сунцу (1970), Сербиа које
има(1971), Буклија (1971), Песме о Ратару (1976),
Стари српски календар (1972), Фењер Стојадина
Анђелковића (1976), Вечни кратковечници (1977),
Срицање Жене (1980), Падање звезда (1980), Tри
сонетна венца (1980), Косач пева под крошњама (1980),
Кућа за мога брата (1983), Жрвањ (1988), Рождество
Ратарево (1989), Крунисање (1989), Бунар за пријатеље
(1990), Пужева срма (1991), Плачи, Вољена Земљо
(1993), Tрава је увек млада (1994), Разапета Земља
(1994), Ружа ветрова (2000), Венац сонетних венаца
(2002), Срце заљубљено у Ружу ветрова, изабране
песме (2003), Моје најлеpше песме (2005)Моји рођаци
из долине цвећа(2012), Бројанице из Грачанице
(2013);четири књиге поетске прозе:Чардак између
четири јабуке (1980), Доба дулека (1980), Прстен у
извору (1981), Кад коњ зарже (1987); лирски роман
Сан Гружанске летње ноћи (1992); четири песничке
антологије: Орфеј међу шљивама, песници са села,( са
Драгишом Витошевићем) (1963), Фрула златокрила,
деца песници (1972), Чудесна ружа Гружа, гружански
274
песници (1981), Да сабљама земљу дијелимо, јуначке
народне песме (1994) и преко педесет књига за децу:
Вашар у Tополи (1966), Славуј и сунце (1968), Огрлица
од грлица (1969), Песме (1971), Добрица Чованска
торбица (1973), Tорта са пет спратова (1973), Од
ратара до златара (1973), Песме о свицима (1975), Река
с ружом римована (1976), Долина сунцокрета (1978),
Башта са седам ружа (1979), Читанка годишњих доба
(1979), Tорбица чаробница (1979), Лето у Калипољу
(1980), Цар пчелар (1981),Шеширић црвен као булка
(1981), Мој друг, Миливојчићев луг (1982), Од азбуке до
златне јабуке (1982), Добро вече, добра зелена долино
(1984), Стабло твог тела (1984), Сунчева вереница
(1985), Споменар на дар (1986), Вилина долина (1986),
Месечеви миљеници (1987), Tако жубори река (1987),
Вукова старинарница (1988), Писмо краљици цвећа
(1988), Кокајте се кокице (1990), Бал вамpира (1990),
Пусти пуже рогове (1990) Еколошки буквар (1991),
Плава месечина (1991), Језеро јежева бара (1993),
У ватри бисмо - не изгоресмо, Кућа је наша круна
(1999) Празник воћа и поврћа (2001)), Моји најдражи
празници(2002, Деца са златом липе у коси(2006),Пета
страна света(2012),Приче из непричаве(2012), Tако
моја земља свиће(2012), Прва позоришна представа у
Варошици(2013), Бајка о цару пчелару(2013) и друге.*
Добрица Ерић је за своје стваралаштво добио
више награда и признања: Младо поколење, Награду
Лимких вечери поезије, Горанов венац, Награду и
повељу Змајевих дечјих игара, Невен, Вукову награду,
Јежеву награду, Сребрну боровницу и Златну
захвалницу за еколошке песме, Орден заслуга за народ,
Жичку хрисовуљу за неговање родољубља у песништву,
Видовданску награду Републике Српске Свети Сава,
Златни лептир за животно дело у књижевности за децу,
Октобарску награду града Београда, Велику Базјашку
повељу Савеза Срба у Румунији, Награду за
275
животно дело у области уметничког стваралаштва
о селу и сељаштву, Повељу и награду Шушњар –
Српски Сански Мост РС, Златни прстен фестивала
Булка у Црвенки, Златну потковицу и звање Витеза
чараpаније Крушевца, Златни грб Крагујевца, Златни
кључић Смедерева, Матићеву повељу, Златни беочуг
Београда, награду „Милан Ракић“, Награду Филип
Вишњић, Повељу Стевана Синђелића, Сретењску
награду Одзиви Филипу Вишњићу, Награду Српске
књиге, Награду Суза Јасеновца, Повеља Мораве,
Кондир Косовке девојке, Песничко успеније, Повељу
Стефана Немање и Аврамов штап – за неговање
родољубља у песништву, Беловодску Розету, Завичајне
награде Икона и Рождетство Пресвете Богородице,низ
награда за радио-игре и позоришне комаде, и највиша
признања завичајних градова – Горњег Милановца,
Тополе и Кнића.
Године 1989. београдски Рад је обележио
тридесетогодишњицу Ерићевог песничког рада и објавио
његове изабране песме Крунисање у библиотеци Реч
и мисао, 1990. године изабране песме за младе Пусти
пpуже рогове у библиотеци Дом и школа, а сарајевско
Ослобођење објавило је исте године пет књига
изабраних песама Добрице Ерића за децу.
Године 1995/96. Драганић, СКЗ, Нолит и Дечје
новине објавили су Одабрана дела Добрице Ерића
у 20 књига (10 за децу,10 за све остале) поводом
шездесетогодишњице песниковог живота, а Нолит је
објавио Ерићеве изабране песме Срце заљубљено у
Ружу ветрова.
2011. године Педагошки факултет у Јагодини
доделио му је Диплому Почасног народног учитеља,
а 2012. године Добрица Ерић је постао редовни члан
руске Петровске Академије наука и уметности у Санкт –
Петербургу.

276
2013. године добио је Орден Деспота Стевана
Лазаревић.
-------------------------------
*
Књиге и сликовнице Добрице Ерића, од којих су многе
доживеле више издања, штампане су досад у око милион
примерака, а издавачи су били: Нолит, Просвета,
Рад, Бигз, Народна књига, СКЗ, „Вук Караџић”, Младо
поколење, Графос, Креативни центар, Обелиск,
Југореклам, Слобода, Делтапрес, Драганић, Букленд,
Завод за уџбенике (Београд), Матица српска, „Ћирпанов”,
Дневник, Змај, Завод за уџбенике, Ризница (Нови Сад),
„Веселин Маслеша”, Свјетлост, Ослобођење (Сарајево),
Младост, Школска књига (Загреб), „Милић Ракић”
(Ваљево), Библ. „Ж. Зрењанин” (Зрењанин), Дечје новине,
Графопринт, Културни центар (Г. Милановац), Прва
књижевна комуна (Мостар), Градина (Ниш), Светлост
(Крагујевац), Универзал (Тузла), Графичар (Зајечар),
Детска радост (Скопље), „Мацуо Башо” (Пожега, Оџаци),
„Лаковић” (Сараорци), Српска књига (Рума), Пчелица и
Легенда (Чачак) и многи други.
277
CIP - Каталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе, Цетиње
ISBN 978-9940-27-064-3
COBISS.CG-ID 24639504

Dobrica Eric Brojanice Iz Gracanice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dobrica Eric Brojanice Iz Gracanice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Библиотека:

ПОВЕСНИЦА ЧАСТИ И БЕШЧАШЋА

Ново, измењено и допуњено издање

Владика Николај Велимировић

Мартин Лутер Кинг

П оетска повест, ода мог рода

Лирска ниска, нанизана

Тропар мом роду и одроду

Свет у сунцокрету (1959), Виноградар (1965),

You might also like

Dobrica Eric Brojanice Iz Gracanice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dobrica Eric Brojanice Iz Gracanice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Библиотека:

ПОВЕСНИЦА ЧАСТИ И БЕШЧАШЋА

Ново, измењено и допуњено издање

 Владика Николај Велимировић

 Мартин Лутер Кинг

П оетска повест, ода мог рода

Лирска ниска, нанизана

Тропар мом роду и одроду

Свет у сунцокрету (1959), Виноградар (1965),

You might also like

Владика Николај Велимировић

Мартин Лутер Кинг