Српска презимена

Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Суфикс -ић

је словенски деминутив, чија је основна улога у стварању патронима и
Српска култура
матронима.

Процењује се да се неких две трећине српских презимена завршава на -ић

или -вић. Разлике у презименима између Ср а из Ср ије и Ср а из других
крајева су углавном у томе што су једна формирале српске власти, у складу
са народном традицијом, док су друге формирале стране власти.
Живот и обичаји
Велики рој српских породица носи иста презимена, иако уопште нису у Имена · Презимена · Сроднички
међусо ном сродству. односи · Језик · Религија ·
Нематеријално наслеђе · Народни
обичаји · Народно неимарство ·
Садржај Народне рукотворине · Народна
ношња · Народна музика ·
Грађење презимена Народне игре · Народна
Патроними и матроними
књижевност · Кухиња
Историја
Аустроугарска Уметност
Кнежевина Србија Архитектура · Књижевност ·
Презимена Сликарство · Вајарство · Графика ·
Презимена са наставком -евић или -овић Фотографија · Примењена
Презимена са наставком -ић уметност и дизајн · Музика ·
Презимена са наставком -ев или -ов Позоришта · Кинематографија
Презимена са наставком -ин
Презимена са наставком -ски или -цки или -чки или -шки
Образовање и наука
Презимена са наставком -ац Образовање · Медицина и
Презимена са наставком -ица здравствена заштита · Наука и
Остала српска презимена технологија
Србизирана презимена других народа Матица српска · САНУ · АНУРС
Неуобичајена српска презимена
Издаваштво и медији
Види још
Преписивање књига ·
Референце
Штампарство и издаваштво ·
Литература
Књижарство
Спољашње везе
Новинарство · Радио · Телевизија
Споменици

Грађење презимена Културна добра · Светска баштина

· Архиви · Библиотеке · Музеји и
Презименска основа може да уде различита. Најчешће је то лично име
галерије · Дворци · Тврђаве ·
родоначелника одређене породице. У највећем роју случајева то је очево,
Манастири · Војничка гробља
дедино или име неког другог мушког претка у директној линији сродства.
Разно
По очна линија сродства, јавља се само у изузетним случајевима. Постоје и
презимена настала од имена женског претка. „Оснивач презимена“ не мора Историја · Земље · Владари ·
Хералдика · Познати Срби · Спорт
увек да уде крвни сродник. Понекад то могу да уду и друга лица · Дигитализација
(усвојитељ, старатељ, до рочинитељ и др.)[1]. Такође могу ити и према
упечатљивој осо ини неког од предака, према месту где породица живи или одакле се доселила итд.

Презимена се граде:

од мушких имена, која се завршавају на полугласно слово и на –е и –о, и то у присвојном облику,

завршавајући се на –ев и –ов (Обренов-ић, Бранков-ић, Милошев-ић, Радивојев-ић) [2].
од женских и мушких имена, која се завршавају на –а (Никол-ић, Лук-ић, Нед-ић, Милет-ић) [2].
од мушких имена која се завршавају на –ија, изостави се последње –ја (Или-ја-ић, Мили-ја-ић) [2].
обзиром да се негде мушка имена завршавају на –а а негде на –о, тако се и презимена разликују, у томе
се код првих изоставља последње -а и придода се -ић, а код других се само дода наставак -вић (Бож-а-ић
– Божо-вић, Пер-а-ић - Перо-вић, Рај-а-ић – Рајо-вић) [2].
од назива занимања (Ковач-евић, Колар-евић)
од имена младих животиња и дрвећа (Вран-а-ић, Кос-овић, Вуковић, Вујовић, Чворковић, Лисичић, Брез-а-
ић, Крушчић)
од назива неког народа (Бугарин-овић, Циган-овић)
од назива града или покрајине (Срем-ац, Срем-чевић, Ердељан-овић, Таков-о-ац)
од војног или свештеничког чина (Каплар-евић, Капетан-овић, Поп-овић, Поп-ов)
од неке изразите људске особине (Ћос-а-ић, Радо-њић, Брк-а-ић, Брз-ић)
од имена неживих ствари (Капић, Полић)
У грађењу српских презимена често учествују и присвојни суфикси -ов (-ев) и -ин (које је у неким случајевима настало
од -ијин): Николин (од Никола), Пе ров (од Петар) итд. Јављају се и суфикси -ски (чки, шки) и -ац: Хрис овски,
Мала урски; Понорац, Ра ованац и др. Врло често се презимена граде ком инацијом суфикса -ов (-ев) или -ин са
суфиксом -ић: Петровић, Милошевић, Батинић, Гу еринић и др. У грађењу српских презимена догађају се многе
гласовне промене карактеристичне за српски језик.

Српска презимена могу, дакле, да уду:

патронимична (Марковић, Јовановић, Николић)

матронимична (Марић, Сарић, Недић)
према личној особини родоначелника (Ћосић, Бркић)
према занимању родоначелника (Ковачевић, Коларевић)
према етничкој припадности (Бугариновић, Цигановић)
према војном звању (Капларевић, Капетановић)
према црквеној јерархији (Поповић, Попов, Клисаревић)
према месту порекла (Ердељановић, Ердељан, Сремчевић, Сремац)

Патроними и матроними
Код патронима, осим наставка -ов, примењује се и присвојни додатак -ев, који има исто значење. Који ће наставак ити
примењен зависи од личног имена од кога се формира презиме.

Тако нпр. презименску основу Јовановића чини родоначелниково лично име Јован. На њега је додат посесивни наставак -
ов, који означава припадање. Потом је придодан и деминутивни наставак - ић, који значи „малени, млади“. Према томе, у
конкретном случају Јовановић је „Јованов младенац, мали, тј. син, потомак." [1]

У срединама где се хипокористична имена завршавају на -о (тзв. „ерски крајеви") - Ђуро, Перо, Јово, у презименима су
садржана сва три поменута елемента. У овом случају јављају се презимена Ђуровић, Перовић, Јововић [1].
Када су у питању матроними, „скраћена процедура“ представља опште правило. На женско лично име додаје се само
деминутивни додатак -ић. Овај принцип доследно се примењује и када су у питању изворна народна имена и
календарски антропоними [1].

Тако нпр. изведено је презиме Зорић: Зор(а) + ић = Зорић. На исти начин су од женских имена Надежда, Сара и Мара,
настала матронимична презимена Вишњић, Надеждић, Сарић и Марић. [1].

Историја
Тамо где су се рано почеле водити матичне књиге и где је вођена до ра администрација, првенствено на просторима
Аустроугарске и Млетачке репу лике, на тим просторима су презимена фиксирана веома давно. Такође, тамо где је ио
јако изражен племенски систем, стара родовска имена су се дуго одржавала не мењајући се често. Истраживања показују
да су се презимена највише мењала на простору данашње уже Ср ије и она су на том простору доста касно уведена. [3]

Аустроугарска
Државне власти Аустроугарске су административним путем за рањивале постојање презиме са наставком –ић код Ср а,
доношењем посе ног нормативног акта. 1817. године издале наређење, по којем Ср и у Аустрији нису смели да носе
презимена са наставком -ић, што је на подручју Угарске посе но строго спровођено. Тако су презимена која су се
завршавала са –евић и -овић остала са наставком –ев и –ов. Код презимена где је деминутивни додатак –ић ио директно
придодат на презименску основу, наставак –ић замењиван је са –ин [1].

Кнежевина Србија
Настанак данашњих презимена у Ср ији везује се за кнеза Александра Карађорђевића, који је 1851. године једним актом
наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима .[4]

Презимена

Презимена са наставком -евић или -овић

Презимена са наставком -евић или -овић су врло заступљена код Ср а и представљају основни о лик српских презимена,
и презимена словенског порекла уопште. Граде се тако што се на име родитеља или претка прво додаје присвојни
наставак -ов или -ев (Перо - Перов, Ђуро - Ђуров, Милош - Милошев) који означава припадност, плус деминутивни
наставак -ић који означава нешто умањено (као у речима птић, петлић, ђетић, итд), чиме се до ија најчешћи о лик
српких презимена попут Перовић, Давидовић,Ђуровић, Милошевић,Андрејевић, итд. Код Руса се патроними углавном
завршавају са -ич.

Презимена са наставком -ић

Презимена са наставком -ић су такође честа у српском и другим словенским народима. Настају тако што се имену
родитеља додаје деминутивни наставком -ић (као у речима птић, петлић, итд.) чиме се означава да су то његови „млади“
односно његова деца. Наставак -ић се углавном додаје када се име родитеља завршава на -а (нпр. Никола - Николић,
Немања - Немањић, Ружица - Ружичић и сл.), јер су та имена непогодна за додавање присвојних наставака -ов или -ев.

Презимена са наставком -ев или -ов

Презимена са присвојним наставком -ев или -ов настају на сличан начин попут презимена са наставцима -евић и -овић, с
том што се код њих изгу ио наставак -ић као последица административне репресије Аустроугарске.

Презимена са наставком -ин

Ова врста презимена настаје додавањем присвојног наставка -ин на име родитеља (нпр. „Чији си ти?“: Божин, Лазин,
Марин, итд.). Сматра се да су настала у Војводини као последица административног из ацивања наставка –ић из српских
презимена. За разлику од презименима која су се завршавала са –евић и –овић, презименима као што су Божић, Лазић
или Марић није могло просто да се из рише –ић већ су га заменили наставком –ин (Божин, Лазин, Марин).

Презимена са наставком -ски или -цки или -чки или -шки

Ова група презимена се углавном појављује у Војводини и у другим словенским земљама и гради се додавањем наставка
-ски у мушком роду (много чешће код нас) или -ска у женском (уо ичајено код Руса као и код Пољака), који означавају
припадност.

Презимена са наставком -ац

Презимена са наставком -ац и -ан углавном указују на порекло, односно на претходна пре ивалишта одакле је
родоначелник дошао пре него што ће се настанити у то место (нпр. Граховац, Подунавац, Црногорац, Ердељан, Молдован
итд.).

Презимена са наставком -ица

Презимена са наставком -ица настају додавањем деминутивног наставка -ица на име претка или на неку ствар или
осо ину по којој је породица остала упамћена (нпр. Павле - Павлица, Трава - Травица, Коприва - Копривица, и слично).
Честа су у динарским крајевима.

Остала српска презимена

Страни државници су често као званична презимена уписивали личне или породичне надимке, нарочито оне који су
имали погрдно или увредљиво значење. Тако су настала презимена типа Накарада, Гузина, Поплашен, Ушље рка, итд.[1]
Постоје и она која не носе погрдно значење, већ само описују (нпр. Мрко рада, Плећаш...).

Србизирана презимена других народа

Посе ну групу презимена са наставком –ић чине презимена у чијој се основи налазе имена или презимена страног
порекла. Та презимена су прилагођена српској средини и на њихову основу су додати презименски додаци –ић, –евић или
–овић.

Неки припадници других народа који су живели у Ср ији који узимали или до ијали, делимично или потпуно,
ср изирана презимена. То је случај са доста муслиманских, јеврејских, цинцарских и ромских презимена.

муслиманска (нпр. Шерифовић, Реџеповић, итд)

цинцарска (нпр. Штерић)
јеврејска (нпр. Штернић, Исаковић)
ромска (нпр. Карадаревић)
Тако су настала презимена и неких познатих научника који су живели и радили у српском окружењу.
Неуобичајена српска презимена
Ипак, тре а нагласити да има и доста српских презимена која за основу презимена имају страно име или појам а да су
носиоци тог презимена српског порекла. Тако су се код неких српских породица у Војводини појавила презимена која за
основу имају хунгаризме (нпр. Са овљевић, Кочијашевић, Bac, итд.). Са друге стране, у Црној Гори се тако појављују и
презимена која за основу имају ал анске речи (Зоговић, Љумовић, Бурмазовић, итд).

Види још
Српска имена

Списак српских имена

Референце
1. Трифун Павловић: Српски тић презива се на ић (http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-14.html)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20090705235518/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-
14.html#) на сајту Wayback Machine (јул 5, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
2. Вук Караџић, Даница за 1828., стр. 30-31
3. Етнолог Мирослав Нишкановић у интервјуу за Патриот магазин: Поријекло старих српских презимена (http
s://web.archive.org/web/20071010011133/http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0146/media/005.htm),
Приступљено 25. 4. 2013.
4. Д. Алемпијевић: Мутили и с презименима (http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/05/30/srpski/R00052901.s
htm), Приступљено 25. 4. 2013.

Литература
Трифун Павловић: Српски тић презива се на ић (h
ttps://web.archive.org/web/20090705235518/http://w
ww.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-14.htm
l), Српско наслеђе, Историјске свеске бр. 11,
1998.
Вук Караџић, Даница, забавник за годину 1828.,
Историјски списи 2, Сабрана дела Вука
Караџића, 16. том, Просвета, Београд, 1964.
Српске породице и презимена (https://web.archive.
org/web/20070927194426/http://www.srpskadijaspor
a.info/vest.asp?id=7401), Интернет новине сербске
Д. Алемпијевић: Мутили и с презименима (http://ar
hiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/05/30/srpski/R0005
2901.shtm), Глас јавности, 29. мај 2000.
Др Велимир Михајловић: „Српски презименик“
(ISBN 978-86-7538-019-1), више информација о
књизи овде (https://web.archive.org/web/200902250
73721/http://prezimenik.co.yu/IZDANJA/Srpski_prezi
menik/Srpski_prezimenik.htm)
Др Миленко С. Филиповић: „Таково“
Велибор Лазаревић: „Српски именослов“
(одабране руковети), Book Marso, Београд, 2001.
(више информација о књизи: овде (https://web.arc
hive.org/web/20070928014244/http://www.knjizara.c
o.yu/index.php?gde=%40http%3A%2F%2Fwww.knji
zara.co.yu%2Fpls%2Fsasa%2Fknjizara.knjiga%3Fk
_id%3D18840%40)
Бачко, Александар. Петар Влаховић, ур.
Породице далматинских Срба (на језику: (на
језику: српски)). Београд: Удружење грађана
„Српски деспот“. стр. 513 стр. ISBN 978-86-
910899-1-7.
Јањатовић, Ђорђе. Презимена Срба у Босни (на
језику: (на језику: српски)). Сомбор: Просвета-
трговина. стр. 404 стр. ISBN 978-86-7959-002-2.

Спољашње везе
Српски Презименик онлине за чланове СРД (http://www.rodoslovlje.com/sgsmembers/data/)
 Српска презимена у Далмацији (https://web.archive.org/web/20120509220050/http://www.benkovac.rs/last_na
mes_intro.php)
Презимена у Црној Гори (http://www.scribd.com/doc/35267479/13610629-Prezimena-u-Crnoj-Gori)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_презимена&oldid=22249057”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 21. октобар 2019. у 16:24 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.