Псеудо

Етимологија речи чета, Гет и Гот

Бобан Јеленковић
4-3-2020
 Етимологија речи чета и етнонима Гет/Гот

Чета је старосрбска реч која означава заједницу, групу људи заједничког интереса,
војну јединицу или организовану групу ратника, а бележимо је и као етноним Гети
а доцније Готи, на територији Подунавља од 6. века пре нове ере (ПНЕ у даљем). У
зависности од језичке припадности разних племена старога века, налазимо је код
античких аутора и на споменицима у разним облицима - lat. caterva, ogr. ἑταιρεία,
snk. kheta, ave. hadā, het. QADU. Осим овог облика речи очигледна је и дубока веза
са индоевропским речима који означавају објекте и предмете начињене
испреплетаном дрвеном сировином. То су ave. haθra, snk. gotra, srb. hatar/kotar,
ogr. καθαιρέω. Гласовна промена од К или Х/Г у Ч/Ћ - пример архаични облик "ieto"
и задржана реч Котар - Котор на територијама које нису биле под турском влашћу
- десила се у 15. веку и одомаћила међ Србљем у тровековном учешћу србских
баштиника у саставу турске војске. Од тада, реч је у овом облику сачувана до данас,
означавајући организоване, најпре хајдучке а потом и регуларне војне јединице,
најчешће под командом капетана.

Каква је веза између речи чета и етнонима Гет/Гот неразјашњене етимологије,

приказаћу на наредним странама. Најпре да утврдимо где и ко су Гети и Готи.

Gaius Plinius Secundus, живео: AD 23–79, у свом делу Naturalis historia, лоцира Гете у
Подунављу првог века нове ере (НЕ у даљем), превод аутора чланка:

Књига 4. Глава 25. - Даћија, Сармација

Даље од ове тачке све су нације на које наиђемо мање-више Скитске, иако су
различите расе држале удаљене обале; са једне стране су Гете, од Римљана
названи Даћи, са друге Сармате, од Грка названи Савромате, и Хамазоби или Аорси,
њихова грана; затим опет рођени Скити и "потомци робова" или Троглодите; затим
после њих Алани и Розoлани. Више делове пак, између Дунава и Херћинијске шуме
, чак до зимских области Паноније у Карнунтуму и границе са Германијом,
насељавају Сарматски Јазиге, који заузимају углавном равницу и пашњаке, док
Даћи, које су отерали чак до реке Патисус, настањују планинске и шумске ланце.
Остављајући реку Марус, било да она или Дурија одвајају од Свева и Ванијусовог
краљевства, Бастерне и након њих остала племена Германа заузимају територију
са супротне стране. Агрипа процењује да је читаво ово подручје од Истра до океана,
дужине 2100 миља и 4100 миља у дубину до реке Вистуле у Сарматској пустињи.
Скитско име се проширило у сваком правцу чак и на Сармате и Германе; али стари
назив сада користимо само за оне који живе даље од ових нација и незнани су скоро
целом осталом свету.
Хамамазоби - "житељи кола" - Сарматско племе које је лутало са својим колима дуж обала
Волге. Главно седиште Аорса, који се чини се нису исти са Хамазобима, било је између Дона,
Евксина, Каспија и Кавказа. Мазови или Мазовшани?
Троглодите- "житељи пећина" - Чини се да се ово име примењује на различите дивље расе у
различитим деловима света.

Извор/Source: The Natural History. Pliny the Elder. John Bostock, M.D., F.R.S. H.T. Riley, Esq., B.A.
London. Taylor and Francis, Red Lion Court, Fleet Street. 1855.,
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0137%3Abook%3D
4%3Achapter%3D25

1
О обичајима и начину живота Гета подробне информације налазимо у Овидија,
Херодота, Посидонија и других, које је критички обрадио Страбон. Пре Страбона,
пар цитата:

Altéra Bistonias pars est sensura sarisas, Altéra Sarmatica spicula missa manu;
Овидије, Понтике, I, 3, 59-60
„Са једне стране претe дуга копља Бистона, а са друге стране пројектили из руку
Сармата“

Quos ut non timeas, possis odisse uidendo Pellibus et longa corpora tecta coma;
Овидије, Тужни, V, 10, 31-32

„Чак и не зазирући од њих, можете се ужасавати њихових тела прекривених овчијом

кожом и дугом косом“
Ipse mihi uideor iam dedidicisse Latine; Iam didici Getice Sarmaticeque loqui.
Овидије, Тужни, V, 12, 57-58

„На крају, чини ми се, одбацих латински, овде проговорих Гетски и Сарматски.“
Њихов изглед је варварски: космат, дуге браде и косе, носе брајеве и обучени су
зверињим кожама. Носе тоболац преко рамена и нож на страну. Очврсли зимом,
сушом и борбом; они живе на коњу и често користе лук и стреле као своје оружје.
Херодот, IV, 93.

Si le nom donné le plus fréquemment aux cavaliers qui lancent des attaques est celui de
Gètes, Ovide les appelle parfois Iazyges (Pontiques, I, 2, 77 ; IV, 7, 9) et qualifie leurs armes
et leur pays de Sarmaticus et de Scythicus.
P. Bruno, Le regard porté par Ovide sur les Gètes, Lettres d'humanité, n°49, 1990. ст. 348
„Ако је име које је најчешће надевано коњаницима који нападају оно Ђета, Овидије
их каткад назива Јазиђима (Понтике, , I, 2, 77 ; IV, 7, 9) и означава њихово оружје и
земљу као Сарматску и Скитску.“

У својој Географији, књига 7. поглавље 3, Страбон нам опширно дочарава живот и

обичаје Гета, за које тврди да осим заједничког језика баштине исто порекло са
Мезима и Даћима, и да све можемо уврстити у Трачане. Ове описе пружићу у
одломцима због обимности, трудећи се да издвојим најзначајније детаље што
сажетије.

Територија коју запоседају простире се од Свева на десној обали Албе, иде јужном
обалом Дунава и од Херћинијске шуме до Тирагета на северу и Рифејских планина
без јасне границе.

Међу Гетима посебно издваја Мезе, неприкосновене у блиској борби, и "капнобате"

који су животе посветили целибату и служби боговима, и не једу ништа
животињског порекла; ове податке црпи од Посидонија.

Анализирајући Хомерову Илијаду, Страбон Гете убраја у Ските, при чему налази
паралеле између Посидонија и Хомера, истичући да су Хомерови "Hippemolgi,

2
Galactophagi, Abii", у ствари Скити које песник не помиње, али чије особине - да једу
млеко и сир кобила, као и да су "најправеднији" људи од свих, говоре у прилог томе.
Даље помиње Аполодорово сведочење о пресељењу 50.000 Гета на јужну обалу
Дунава од стране Аелија Катуса, које од тада називају Мезима.

Страбон познату историју Гета почиње са Буребистом, који је ујединио сродна

племена и створио јаку државу која је покорила околна племена, укључујући и Боје
у Панонији. У време Августа, држава Гета је била подељена на 4 целине, а постојала
је и подела међу становницима на Даке и Гете. Претпоставља да су Даћи у ствари
Скити - Даи, а као доказ пружа имена робова у Атици - Даус и Гета. Страбо тврди да
су језик Дака и Гета исти, а да Даћи живе око реке Марос док Гете настањују доње
Подунавље. У дљем истиче да читаву историју Гета обележавају сукоби - ратови, а
да се источно од ушћа Дунава налазе Бастарне и Сармати. Даље до Дњепра, дуж
обале је територија Гета са грчким колонијама, северније у "пустињи Гета" налази
Бастарне, Јазиге и Краљевски (Василеи) Сармати а до њих и Тирагете и Розолане.
Напомиње да су сва ова племена стално у неком стању сукоба и сталних сеоби са
једног места на друго, попут номада живе у шаторима од коже или колима, а да се у
мањини баве и ратарством.

Извор/Source: Strabo, Geography,

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Strabo/7C*.html

На основу Страбонове детаљне критичке анализе ранијих аутора и његових

савременика, и Плинијевог описа територије, јасно се може закључити да је од
Хомеровог времена популација на подручју од Херћинијске шуме до Дњестра
етнички непромењена све до доласка Сармата, потиснутих најпре у 6. веку ПНЕ од
Ахеменида са Прикаспија, затим у 4. веку ПНЕ од источних скитских племена или
Селеукида/Дијадоха са Дона и Волге, до коначног продора у Подунавље у 2. веку
ПНЕ.

Такође је евидентно да Гети нису имали неки облик државне организације, већ су
живели подељени у кланове који су се међусобно често сукобљавали, па је логично
претпоставити да је у таквом хаосу организованој војној сили било лако да им
наметне власт на широј територији. Да је потпуно исти случај био и са Готима,
показаћу касније.

Коначно формирање мешовите Дачке нације - коју чине Гети/Трачани, Боји и

Скити/Сармати - дешава се под Буребистом, када и Римљани почињу озбиљније да
се сукобљавају са њима.

Након упознавања са Гетима, треба разјаснити у каквој је вези реч чета са

поменутим етнонимом, па ћу у ту сврху цитирати Петра Скока:

"četa f (Vuk, 15. v.) = ieto n (Zoranie, Kosmet) »troupe, Schaar«. Praslavenski ratnički
izraz poznat svim Slavenima osim Česima. U poljskom je czata posuđenica iz
madžarskoga. Nema paralela u baltičkoj grupi (upor ipak skėsti) nego u italokeltskoj
: lat. cat-erva i ir. cethern imaju istu osnovu i isto značenje. Odatle deminutiv na -ica
četica f, pridjevi na -en i -ъп četen potvrđen samo u četenīk, određeni četni, odatle
poimeničenje na -ik četnik m prema ćetnica ΐ; četnik »1° član čete; koji četuje, 2° dekurion
3
/Novi/« je stara riječ jer se nalazi kao posuđenica u madž. esetnek »pandur (u našem
jeziku ovo se značenje nalazi i u Vojvodini, Vuk)«, kao obnovljena riječ značila je nekada
u hrvatskom domobranstvu »major«. Odatle i prilog četimice.

Složenice su: četovođa m (Vuk, Crna Gora) u kojoj je drugi dio turciziran sa baša (v.):
četobaša m kao i četokaik (Vuk) »navicula armata«. Denominal na -ovati četovati, na -ati,
-iti raščetati (se) perf. (Sinj, Dalmacija) »rastaviti vojsku na čete« = rasčetiti (se) (Stulić).
Izgleda da je četa bilo zbog značenja osjećano kao plural, od čega je stvoren neutrum sing,
četo (u Kosmetu se upotrebljava kao prilog u značenju »četimice«: idu Turci sve četo četo).

Riječ je posuđenica ne samo u madž. csata (16. v.) »zasjeda, grex«, esete »tumultus«
nego i u svim neslavenskim balkanskim jezicima: krč.-rom. žata, rum. ceată, cine.
ceată f »troupe, bande«, arb. cete f, ngr. (u Epiru) τσιότα »Haufe«, tur. çete »Raubzug«.
U turskom je nastala i radna imenica na -ci > -džija: çeteci »Plünderer, marodeur«, koja
kao posuđenica dolazi kod nas kao četedžija, a u madž. csetedzsi. Kao posuđenica dobiva
u turskom i madžarskom pejorativno značenje. Naročito je značajno značenje arb. cete
»1° srodstvo, parente, Verwndschaft, 2° Handschlag beim Wettrennen « (kod Gega), što
znači da je slavizam došao kod njih u terminologiju plemena (fisa) i bese. Ie. je
osnova *qet- »četa«."

Извор/Source: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, П. Скок, ЈАЗУ Загреб,
1971. - књига прва, стр - 314, 315

На основу овог цитата доносим следеће закључке:

 Скок тврди да је реч праславенски ратнички израз без паралела у балтичкој

групи језика осим "skėsti" које значи прелепо. Самим тим, ако узмемо у обзир
претпостављено место словенске етногенезе, ово мишљење Скока о
праславенском изразу, губи смисао.
 Исту основу и значење налазимо у "италокелтској" групи језика, при чему Скок
издваја "caterva" и "cethern", заборављајући енглеско "gather", према коме би
лако могао наћи порекло речи у Подунављу. Ова енглеска реч значи збор,
окупљање, сабирање, прикупљање, а какав је индикатор порекла речи чета,
видећемо у даљем.
 Важно је Скоково виђење славизма у албанској речи "cete", потврђено
историјским изворима - турским дефтерима, а није реч о турцизму јер код
Турака означава банду а не организовану војну јединицу.
 Прастари облик забележен међ Србљем Косова и Метохије, најсличнији је
Хомеровом "ἕταιρος" и познијем "ἑταιρεία", јер "ἕ" је исто што и "Н", то јест
србско "И", па означава дружину или "companions".
 Епирско новогрчки облик је при томе дефинитивно туђица, све једно да ли
турцизам или славизам.

У даљем, анализираћу значење речи сличних чети забележених у латинском,

авестанском, санскрту, хетитском, старо и новогрчком језику.

4
Латинско "катерва" и "капитан":

căterva , ae, f.,

I.a crowd, troop, a band of men; in the sing. and plur. (class. in prose and poet.; syn.:
turba, manus, agmen).
I. In gen.: “comitum,” Lucr. 2, 628; cf. id. 2, 611; Verg. A. 1, 497; 11, 533; Ov. M. 12,
216: “Postumius obviam cum bene magnā catervā suā venit,” Cic. Mur. 33, 69; so id.
de Or. 1, 40, 184; cf. Sall. C. 14, 1: “catervae testium,” Cic. Verr. 2, 5, 43, § 113: “contra
dicentium,” id. Tusc. 1, 31, 77: “pugilum,” Suet. Calig. 18: “infernae,” Tib. 1, 2, 47 al.—
Poet., of animals: “pecudum,” Lucr. 6, 1092: “avium,” flocks, Verg. A. 11, 456:
“canum,” App. M. 4, p. 151, 26: “anguinea,” Tib. 3, 4, 87.—
B. Trop.: verborum. a farrago of words, Gell. 15, 2, 3.—
II. Esp.
A. In milit. lang. freq., a body of soldiers, a troop, company, band; esp. of the loose
order of barbarian nations (opp. to the Roman legions); cf. Veg. Mil. 2, 2; Isid. Orig. 9,
3, 46; so Nep. Chabr. 1, 2; Tac. A. 1, 56; 2, 17; 2, 45; 12, 33; Tib. 1, 2, 67; Verg. A. 8,
593; 12, 264; Hor. C. 1, 8, 16 al.—Of foot-soldiers (opp. equites), Verg. A. 7, 804; 11,
433; Hor. Ep. 2, 1, 190.—Rare of Roman troops, Petr. poët. 124, 281; “or of cavalry,”
Sen. Agam. 598.—
B. In dramatic lang., the whole company or troop of actors (usu. called grex). Plaut.
Capt. fin.; and perh. also id. Cas. fin.; cf. Cic. de. Or 3, 50, 196; id. Sest. 55. 118."

căpĭtānĕus , a, um, adj. caput,

I.chief in size, large: litterae, capitals, Auct. Rei Agr. p. 270 Goes. - srb. највиши

Извор/Source: A Latin Dictionary. Founded on Andrews' edition of Freund's Latin dictionary. revised,
enlarged, and in great part rewritten by. Charlton T. Lewis, Ph.D. and. Charles Short, LL.D. Oxford.
Clarendon Press. 1879.
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0059:entry=caterva&highlig
ht=caterva

"Катерва" је латинска реч која означава гомилу људи - руљу, војну јединицу, групу
људи - банду, "капитан" је главни заповедник.

Авестанске речи - "гзваету" - породично, "хатхра" - заједно, бити истовремено на

месту, "хада" - (заједно) са - блиске су и морфолошки и по значењу са четом
латинским "căterva" , а у неким облицима речи се и преплићу значењем, што ћемо
видети у даљем.

Битна је и реч "дахијав", са значењем државе, подручја и поседа, из разлога што

етноними Даћи - Daci и Daha/e - Daii значе једно те исто, а највероватније и исту или
сродне етничке групе, које су са простора Бактрије - Каспија под притиском
Ахеменида доспели и настанили се у Подунављу након 6. века пне, или су и пре
настањивали степски појас од Дунава на западу до Памира на истоку. Упоредимо ли
их и са турским "Dahi" - најбољи, пробрани, чаробњаци! - долазимо до Хомера и
Страбоновог описа Трачана - Гета - Меза, међу којима су "ктисте" - изузетних
људских квалитета, праведни, што је случај и са Абима (Abii) који живе међу
скитским "Црновунцима" и "Млекоједцима" (Melencheleni, Galactophagi). Овде

5
мењам име "Hippemolgi" именом "Melencheleni" и изједначавам их јер из свега
наведеног, највероватније се ради о истој групи људи.

Даћи су према античким изворима истога рода и језика са Гетима, Мезима и

осталим Трачанима, могу бити и њихов владајући слој, са престоницом Сармице-
гетушом, чију сам етимологију апсолвирао у чланку доступном на -
https://www.academia.edu/41252846/Сармицегетуша_-
етимологија_имена_Сармицегетуша_-Сар_Мице_Гетуша_-
Цар_глава_државе_великих_Гета

<xvaētu-> 'belonging to the family' -- [Pokorny se- :: self, one's own] -- srb.
породично
Old Avestan: Yasna 53 -- a gatha (wedding song)
<haθra> 'together, at the same place/time' -- [Pokorny 2. sem- :: one, some, together]
-- srb. заједно, истовремено на месту
Old Avestan: Yasna 30 -- a gatha about reward and punishment
Young Avestan: Yast 10 -- excerpt from Hymn to Mithra
Young Avestan: Yasna 10 -- excerpt from Hymn to Haoma
<hadā> 'together with' -- [Pokorny 2. sem- :: one, some, together] -- srb. заједно са
Old Avestan: Yasna 29, the Cow's Lament
<dahyav-> 'country, region, realm' --srb. држава, подручје, посед
Young Avestan: Yast 10 -- excerpt from Hymn to Mithra

Извор/Source: https://lrc.la.utexas.edu/eieol_base_form_dictionary/aveol/16

Санскрт такође поседује речи које се морфолошки и по значењу поклапају са речју

чета и Гет/Гот:

6
 Извор/Source:
http://spokensanskrit.org/index.php?mode=3&script=hk&tran_input=gotra&direct=se&anz=100

Реч "готра" означава потомство, сродство, племе, препреку; реч "коти" тврдину,
заклон, колибу; реч "кхета" штит, оружје, насеље, село; "кути" је исто што и србско
кућа, заклон; "чата" и "чатра" су такође заклон, покров. Све ове речи се и
морфолошки и по значењу слажу са терминима чета и Гет/Гот.

7
У хетитском језику налазим:

<katta> down, downwards -- [Pokorny kom :: at, by, cum, with, alongside] -- srb. низ,
на доле
The Proclamation of Anittas (Old Hittite)
The KI.LAM Festival (state festival originating in the Old Kingdom)
The KI.LAM Festival (state festival originating in the Old Kingdom)
<katta dā-> take, capture -- srb. заузети, запосести, уништити
The Annals of Mursilis (Classical Neo-Hittite)
<QADU> along with -- srb. заједно са
The Apology of Hattusilis III (Classical Neo-Hittite)
The Apology of Hattusilis III (Classical Neo-Hittite)

Извор/Source: https://lrc.la.utexas.edu/eieol_base_form_dictionary/hitol/11

Речи "ката" и "кваду" се такође уклапају и морфолошки и значењем са чета и

Гет/Гот.

Што се тиче старогрчког, додао бих реч "катхаирју" са значењем запосести, поред
"итаирос".

<καθαιρέω> take down, destroy -- srb. оборити, уништити

from Herodotus' History, Book 1
<ἕταιρος> comrade -- srb. друг, сарадник
from Homer's Odyssey

Извор/Source: https://lrc.la.utexas.edu/eieol_english_meaning_index/grkol/2

Новогрчки:

ἑταιρ-εία , ἡ, also ἑταιρία , E. Or.1072,1079, Th.3.82, Pl.R.365d, D.10.259,

Arist.Pol.1272b34, al.; Ion. ἑταιρ-ηΐη : (ἑταῖρος):—
A. [select] association, brotherhood, “τῶν ἡλικιωτέων” Hdt. 5.71 ; “ἑ. ποιεῖσθαι”
Isoc.3.54 (pl.) ; “μαρτύρων συνεστῶσ᾽ ἑ.” D.21.139 ; “αἱ βόες νέμονται καθ᾽
ἑταιρείας” Arist.HA611a7 ; of a social group in Crete, Leg.Gort.10.38.
2. [select] at Athens and elsewhere, political club or union for party purposes,
Eup.8.6 D., Com.Adesp.22.31 D., Th.3.82, Lys.12.55, Isoc.4.79 (pl.); “-ίας συνάξομεν”
Pl.R.365d ; “σπουδαὶ ἑταιριῶν ἐπ᾽ ἀρχάς” Id.Tht.173d ; at Carthage, τὰ συσσίτια τῶν
ἑ., compared to the φιδίτια at Sparta, Arist.Pol.1272b34, cf. 1305b32.
3. [select] = Lat. collegium, ἑταιρία Ἰουλιανή, = collegium Lupercorum Juliorum,
D.C.44.6.
II. [select] generally, friendly connexion, friendship, comradeship, Simon.118,
S.Aj.683, E.Or.1072, AP7.51 (Adaeus) ; opp. ἔχθρα, D.29.23.
III. [select] = ἑταίρησις, And.1.100, v.l. in D.S.2.18 : Anaxil.21.3 combines signfs. 11
and 111.

8
καθάπαν [α^π], Adv.
A.on the whole; better divisim καθ᾽ ἅπαν, cf. LXX 2 Ma.15.30. - srb. целином

κάτος - following - srb. пратећи

κατά - downwards - srb. низ, на доле

Извор/Source: Henry George Liddell. Robert Scott. A Greek-English Lexicon. revised and augmented
throughout by. Sir Henry Stuart Jones. with the assistance of. Roderick McKenzie. Oxford. Clarendon
Press. 1940.
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3
De(tairei%2Fa

<κάτω> down, downward -- [Pokorny kom :: at, by, cum, with, alongside] -- srb. низ
from the 3rd Gospel (Luke), chapter 4
<πᾶς> all, every -- [Pokorny 1. k̑ eu-, k̑ eu̯ ə- : k̑ u-, k̑ u̯ a- :: to swell] -- srb. сви, сваки

Извор/Source: https://lrc.la.utexas.edu/eieol_base_form_dictionary/ntgol/12

Грчки облици се потпуно уклапају са претходно наведеним облицима и

морфолошки и по значењу, а још упада у очи и реч "катапан", сложеница од "катос"
- следити и "пас" - сви, сваки, мада се, обзиром на завршно "н" и свесловенску и
прасловенску реч "бан" или "пан" - која означава заповедника, главара, "катос" још
боље наставља са истим значењем. На пример - "κατα-φρακτος" значи - ниском
(низ) заштићен, а не заборавимо да су Словени већина у европском делу Ромеје, а
много их и пресељено у Малу Азију. Ипак ћу овде стати, и наставити са основном
темом.

Сада ћу се осврнути на "озбиљну" лингвистичку науку и њено виђење порекла

етнонима Гот:

Извор/Source: https://www.etymonline.com/search?q=goth

9
Стара енглеска Гота (множина Готан) - "припадник германског народа који су
живели у Источној Европи око 100. године НЕ", од познолатинског Готхус
(множина Готхи), од грчког Готхос (множина Готхои), од Готског *Гутос, очуваног
у готском гутдхиуда "готски народ", први основни сродник старо-норманског
готар "човек" (друго значење народ, види холандски). "Значење човек је обично
секундарно, али како је етимологија речи непозната, то је неизвесно" (Гордон).
Неетимолошко -тх- у модерној енглеској речи, остатак је из позно-латинског.
Улазе у историју у 3. веку НЕ, на доњем Дунаву и потом упадају у Римско царство и
покрштавају се у Аријанско хришћанство. Ова се реч у 17. веку употрбљавала за
означавање "грубе, нецивилизоване, дивље и просте особе" у вези са њиховим
разарањем римских градова (упореди вандал, и француско готхик, такође у
смислу "варварски, груби, дивљи"). У 19. веку, везано за живе људе, у употреби је
"Готхицист", то јест "љубитељ Готског стила, нарочито у архитектури".

Какав је закључак из овог "званичног" пасуса?

 Наука не зна етимологију речи, али је сигурна да се ради о Германима иако не
знају ни шта сама реч значи. Чак и Гутхиуда, као назив њихове територије,
самим потомцима Германа ништа не значи.
 У недостатку доказа, посеже се за минимум три века доцније забележеном
речи Нормана - готар, без обзира што их дели и временска дистанца а и
историјски извори не пружају вести о контактима Нормана и уопште
Скандинаваца са самим Готима, већ се иде на њихово, не само митско већ и
измишљено место порекла Гота. Напоменућу овде, да Сканџа и подручје
Вјелбарк културе дели, осим негостољубивог мора, и знатна удаљеност на
копну. Готи нису били познати као морнари, зар не, већ као континентални
народ.

Оно што Скок није користио објашњавајући чету, германски лингвити при
откривању порекла етнонима Гот, је енглеска реч "gather":

Врло транспарентно ова реч повезује и објашњава етнониме Гет и Гот као
синониме, а у исто време пружа и везу са нашом четом. Претпостављене облике
нећу узимати у обзир, али остали облици присутни у старим облицима енглеског -
"gaed" и "gaedrian", средњенемачког - "gadderen", старофризијског - "gaderia" и
холандског "gaderen" више него очигледно немају различите претпостављени ИЕ
или ПИЕ корене, већ управо супротно - ради се о малтене истим речима као горе

10
наведеним архаичним - античким примерима, са малтене потпуно истом формом и
значењима - заједница, мноштво, прикупљање, дружина. Дакле слично или исто као
чета и њени синоними.

Извор/Source:
https://www.etymonline.com/word/gather?ref=etymonline_crossreference#etymonline_v_1311

Враћам се опет на Скока, како бих још конкретније образложио и појаснио какве
везе имају више поменуте речи "готар", "котар", "катерва", "готра", "катхаирју",
"хатра", "гатхер" са етимологијом речи чета и Гот/Гет:

"hatâr m (Vuk, 14. v.) »1° teritorij, zemlja, kraj, 2° sinonim: kuním (Dalmacija), sinjor
(Makedonija)«. U drugim slavenskim jezicima, kao u slovenskom, slovačkom, moravskim
narječjima, poljskom i ukrajinskom dolazi sa o mjesto a: hotar, tako i u rum. slavizmu
hotarn »Grenze«, s pridjevom na slav.-rum. -nic < -ьп + lat. -icus hotarnic »granični«,
poimeničen hotarnică f »Vermessungsurkunde«, apstraktum na -ie hotărnicie f
»Vermessung«, denominal hotărî » l ° eine Grenze bestimmen > 2° festsetzen«. Riječ hatâr
= hotar isto je kao i madž. határ »Grenze, Feldmark, Gebiet«, sä glešišta fonetike,
geografske aree i značenja. Izvodi se od njem. Hotter., od Hotte »1° geflochtener Korb, 2°
Hürde«, što nije izvjesno.
U tom značenju pojavljuje se kôtarica (18. v.) »sinonim: košara«, deminutiv kotaričica =
rum. posudenica cotanta (Banat) »Korb«. Augmentativna -ina: kotàrina f (Lika) »1°
ograđen stog sijena, slame itd., 2° ambar (v.)«. Na -ka: kòtãrka (Vuk) > rum. cotarea
»sinonim: ambar « = arbanaski slavizam kotarinë f »Scheune«. U bug. je kotara = kotara f
= kotor »Hürde, trio« > cine. cutár »sinonim: rum. târlă < trio«', kotàrina = kòtarnica (Vuk)
»porez od trla, sijena«, tome odgovara rum. cotării »Aichsteuer, baždarina«. Oblik sa k-
znači i u bug. »košara«: kotar m pored f kotara. Miklósié izvodi kotar od stvnjem. kataro =
gataro »Flecht, Hurd, Wagenkorb«. Za povijest riječi od važnosti su potvrde iz 1423. i
1433. u kojima je kotar »territórium, granica, međa«. Odatle današnje značenje na zapadu
(Hrvatska) »Bezirk, arrondissement«. U tom značenju govori se u slovenskom i slovačkom
jeziku. 1435. je potvrđen izraz postaviti kotare »odrediti međe« = kotariti se (1556)
»graničiti«. Pergošiću je kotar »dio ovećega plemićkog imanja«. Ni katar — hotar ni
kotar ne postoje u sjevernim slavinama nego samo u južnim od Panonije do
sjevernog Balkana. Razlika između hatâr i kotar nije toliko semantička, koliko
teritorijalna; hatar gotovo ne postoji u toponomastici, ima samo njiva u Atarıma
(Srbija), kotar postoji kao toponim Kotor, Kotorište, zacijelo već kod Porfirogeneta
Κάτερα u Bosni. Oba su važni izrazi stare kulture pletera. U svakom slučaju kotar je
starije od madžarskog »honfoglalása«. V. još kot, kotac (v.)· Zbog toga je moguće
Reicheltovo mišljenje da je kotor u prasrodstvu s kimr. cader »saeptum, castram,
locus munitus«, stir, cathir »grad«, oboje od ie. korijena *qat- »rad od pletera«.
Sufiksi -erļ-or stoje u prijevoju. Glede -or upór. ags. denominal heađorian »einschliessen,
einengen«. Čudno je što se kotar ne može označiti kao sveslavenska i praslavenska
riječ."

Извор/Source: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, П. Скок, ЈАЗУ Загреб,
1971. - стр - 660

11
Овај цитат Скока повезује све више наведено у једну целину:
 Хатар је еквивалент Готар, карактеристична за Јужне Словене, а познајући
њихову средњевековну историју, слободно могу рећи и ексклузивно србска.
 Морфолошки и по значењу се поклапа са више наведеним синонимима.
 И дан данас су опстали топоними на подручју које насељавају нације србског
етничког порекла.
 Оно што чуди Скока, због непостојања речи међу словенским живљем северно
од Дунава, да реч није све- и прасловенска, објасниће генетска генеалогија.

Генеалошки аспект:

12
Како је видљиво на сликама, генетски пул србског етничког простора преклапа се
са генетиком Панонских Скита - Боја, Јазига, Дака, Гета са једне и житељима
Черњаховске културе - Гота, Розолана, Бастарна, Гелона са друге стране. Том
античком генетском пулу треба додати и не занемарљив удео римских колониста -
ветерана, који уз претходно наведена племена укључују и Сарде, Мавре, Гале и
Етруске.

Римско царство и вазалне државе непосредно пред продор Хуна

Однос Јужних Словена - већином србског етничког порекла - са осталим Словенима,

врло сликовито је приказан у радовима Олега Балановког, руског генетичара,
доступним на сајту - http://генофонд.рф/?page_id=5139 :

13
14
Очигледно је и без икакве дубље анализе да Источни и Западни Словени имају више
заједничког међу собом но обе групе засебно и заједно са Јужним Словенима, који
пак имају више заједничког са Румунима и Италијанима. Јасно је да је немогуће да
је нека досељена мањина наметнула свој језик некаквим староседеоцима у
Илирикуму а не постоје докази ни да их је истребила, већ управо супротно - у време
прва три века нове ере Гетска/Готска и Скитска/Сарматска племена Подунавља и
Црноморске степе која су делила судбину више од 5 векова - бивају укључена у
Римско царство, најпре као најамници и робови, затим као ветерани и колони, и на
крају као федерати до краха империје. Све време до доласка Обра - Авара, очувани
су путеви и римски градови чија се етничка структура није битно променила под
готском влашћу. Готи су се трудили и да одбране свој део онога што је преостало од
империје од Хуна, што им није баш полазило за руком до смрти Атиле. Након тога
је забележен период просперитета, упркос сталним покушајима Цариградских
иператора да опет ставе готске територије под своју управу, све до упада Обра и
краха Остроготског краљевства.
Доказе за ове изнесене тврдње пружам на наредним страницама у виду цитата из
опште прихваћених дела савремених аутора, са мојим преводом.

"Barbarian history is the tale of the "deeds of brave men" only the warrior, the hero,
matters. Tribe and army are one, the gens is the "people in arms". When the tribe migrated
an extraordinary social mobility prevailed in its ranks. Any capable person who had
success in the army could profit from this mobility, regardless of his ethnic and social
background. In the kingdom of Ermanaric there were-—apart from Greutungian
Ostrogoths— Finns, Slavs, Antes, Heruli, Rosomoni, Alans, Huns, Sarmatians, and
probably Aesti as well. In the western "Gutthiuda" we find, besides the dominant Tervingi
(the Visigoths, as we call them), Taifali, Sarmatians from the Caucaland, and minorities
from Asia Minor; in addition we must assume a considerable contingent of former Roman
provincials, more or less strongly Romanized Daco-Carpian groups, other Sarmatians, and
Iranians. The polyethnic structure of the Gothic peoples remained intact even within the
Roman Empire. The Gothic army that settled in southern Gaul in 418 had the following
composition: Tervingian-Vesian and Greutungian-Ostrogothic tribal elements; non-
Gothic groups that had been Gothicized to varying degrees, among them Alans, Bessi from
Thrace, Galindi from the Baltic Sea, Varni, probably also Heruli, and maybe even Saxons
from the Loire and Garonne rivers. Among the elements of non-Gothic origin we must also
list the barbarians from the settlements of the dediticii and the laeti, the Sarmatian,
Taifalian, and Suevian colonies of the late Roman Notitia dignitatum. The kingdom of
Theodoric the Great was no less polyethnic. As a Roman high magistrate and king of his
Goths, he was actually in the best position to turn his army into a Gothic people, but the
ethnogenesis itself involved non-Gothic elements. In his army marched Rugians, Vandals,
Alans, Heruli, Sarmatians and Taifali, Gepids, and Alamanni. Apart from the Romans who
served in Theodoric's army and who were "Goths at heart," there were also former Roman
subjects, like the wild Breoni in the Tirol, who became federates of the Gothic federates.
From the first appearance of the Gothic hordes on Roman soil, they attracted people from
the native lower classes. At the time of migration this attraction was a great advantage
because it alleviated a constant shortage of manpower. But in southern Gaul, Spain, and
Italy the coloni were needed in the fields, not on the battlefields. Because Theodoric had
staked his future on consolidation and stabilization, he prohibited the Roman peasant
from joining the Gothic army. But the old attraction had not yet disappeared when the
Ostrogoths were fighting for their survival. Totila not only accepted slaves and coloni into

15
the Gothic army—and apparently in large numbers—but even turned them against their
senatorial masters by promising them freedom and ownership of land. In so doing he
permitted and provided an excuse for something that Roman lower classes had been
willing to do since the third century: "to become Goths" out of despair over their economic
situation. The principle of the time is clear: whoever proves himself as warrior is lord;
whoever works, whether as a peasant, skilled craftsman, or merchant, is and will remain
a slave. The fate of two Roman prisoners illustrates the social mechanism. The first,
formerly a rich merchant, is taken prisoner by the Huns, changes his life-style and, though
initially completely untrained, becomes a capable warrior."

Превод: Историја варвара је бајка о "подвизима јунака", само је ратник, херој, битан.
Племе и војска су једно, род су "наоружани људи". Када би племе мигрирало
изванредна друштвена покретљивост је избијала у први план. Свака особа способна
за војску могла је профитирати од ове покретљивости, без обзира на социјалну и
етничку позадину. У краљевству Ерманерика суделују - осим Грутуншких
Острогота - Финци, Словени, Анти, Херули, Розолани (не Росомони, прим. прев.),
Алани, Хуни, Сармати и вероватно Ести такође. У западној "Гутхиуди" налазимо,
осим доминантних Тервинга (Визигота како их називамо), Тајфале, Сармате из
Кавкаланда, и мањине из Мале Азије; додатно морамо узети у обзир и не малу групу
римских становника, мање или више романизоване Дачко-Карпске групе, друге
Сармате , и Иранце. Полиетничка структура готске нације није нарушена ни у
Римском царству. Готска војска која је 418. населила јужну Галију следећег је
састава: Тервинги - Вешки и Грутунги - Остроготски племенски чиниоци, не-готске
групе готизиране до различитог степена, међу њима Алани, Беси из Тракије,
Галинди са Балтика, Варни, вероватно такође Херули, мођда чак и Саси са Лоаре и
Гароне. Међу чиниоцима не-готског порекла морамо навести и варваре из
насеобина ратних заробљеника и летинара, Сармате, Тајфале и Свеве из колонија
наведених у позноримској Листи великодостојника. Краљевство Теодорика
Великог није било ништа мање полиетничко. Као римски високи званичник и краљ
својих Гота, он је био у најбољој позицији да претвори своју војску у готску нацију,
али је сама етногенеза укључила не-готске елементе. У његовој војсци марширали
су Руђи, Вандали, Алани, Херули, Сармати и Тајфали, Гепиди и Алемани. Осим
Римљана који су служили у Теодориковој војсци и били "Готи у срцу", ту су били и
бивши римски поданици, попут дивљих Бреона из Тирола, који су постали
федерати готских федерата. Од прве појаве готских хорди на римском тлу, оне су
привлачиле становништво из нижих класа. У време миграције ова привлачност
била је велика предност јер је надомештала стални мањак људства. Али у јужној
Галији, Шпанији и Италији, колони су били потребни на пољима, али не бојним.
Зато што је Теодорик посветио своју будућност стабилизацији и консолидацији,
забранио је римском сељаку придруживање готској војсци. Али та стара
привлачност још увек није била нестала када су се Остроготи борили за опстанак.
Тоцило не само да је прихватио робове и колоне у своју војску - изгледа у великом
броју - већ их је чак окренуо и против њихових сенаторских господара обећавајући
им слободу и земљу у власништво. Чинећи то дозволио је и пружио изговор за
нешто што су римске ниже класе желеле још од 3. века - "да постану Готи" због
очајног економског статуса. Принцип је био јасан: свако ко се доказао на бојном
пољу као ратник постао је господар, свако ко ради, било као сељак, вичан мајстор,
или трговац, је и остаће роб. Судбина два римска заробљеника приказује социјални

16
механизам. Први, некада богати трговац, заробљен је од Хуна, промени је начин
живота и, иако у почетку потпуно необучен, постао је способан ратник."

Разнородни припадници Готске уније

"Classical ethnography applied the name Suevi to many Germanic tribes. In a similar
fashion the appellation "Gothic" constantly gained in importance until the sixth century.
As soon as late antique ethnographers noticed common elements of language, way of life,
or geographical origin, they spoke of "Gothic peoples. " It was known that these peoples
had originally lived on the lower Danube and at the Black Sea, exactly where traditional,
Greek-oriented ethnography had located the Scythians. Whoever wanted to be more
precise also distinguished in this area Getae and Daci, Sarmatians and Sauromates,
"Blackmantles" and Amazons, and whatever else could find room in the barbarian north.
The fourth book of Herodotus's Historiae supplied the basic information and terms for
this classification. But the literary game with the conventional terminology became deadly
serious when the ancient world was no longer able to seal off the border along the lower
Danube. The "Scythians" then threatening the Roman Empire were called Goths and Huns;
soon only Goths remained after the Huns had disappeared. The name Goths, which
replaced that of Scythians, embraced the most diverse Germanic and even non-Germanic
peoples: the Goths in Italy, the Vandals, the Goths in Spain, the Gepids, Rugians, Sciri, and
Burgundians, indeed, even the Alans."

Превод: Класична етнографија наметнула је име Свеви многим германским

племенима. У сличном маниру назив "готски" непрекидно је добијао на значају до
6. века. Најкасније од позне антике етнографи примећујући заједничке елементе
језика, начина живота, или географског порекла, говоре о "Готској нацији". Познато
17
је да су ти људи у од почетка живели на доњем Дунаву и Црном мору, тачно тамо
где су грчки извори лоцирали Ските. Ко год би желео да буде прецизнији,
разликовао је у овом подручју Гете и Даке, Сармате и Савромате, "Црновунце" и
Амазонке, и кога год су још могли сместити на варварском северу. Четврта књига
Херодотове Историје обезбедила је основне информације и изразе за ову
класификацију. Али буквално, игра са конвенционалном терминологијом постала
је смртно озбиљна када стари свет више није могао затворити границу на доњем
Дунаву. "Скити" који су онда угрозили Рим називани су Готи и Хуни; ускоро су
опстали само Готи а Хуни нестали. Име Гота, које је заменило оно Скита, пригрлило
је најразличитије германске и чак не-германске нације: Готе у Италији, Вандале,
Готе у Шпанији, Гепиде, Руге, Сћире и Бургунде, такође и Алане.

Извор/Source: Herwig Wolfram, History of the Goths - University of California press, Berkeley and
Los Angeles California, 1990., стр/pg 7, 8, 19
https://books.google.rs/books?id=xsQxcJvaLjAC&printsec=frontcover&dq=history+of+the+Goths&
hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiW1eHy2MXoAhWCmIsKHXWxAucQ6AEIJzAA#v=onepage&q=history
%20of%20the%20Goths&f=false

Савезници и најамници у одбрани империје

"The pages of the Anonymous Geographer of Ravenna, writing ca. 700, probably reflected
the condition of urban centers under the Ostrogoths. He could record over a score of cities
in Dalmatia alone and along the highways of northern Pannonia and the area around
Aquileia. But that is hardly surprising, for the Ostrogoths had long ago grown accustomed
to towns. In fact, at Epidaurum in Dalmatia in the late they deliberately plotted to scare
the inhabitants out so that they could move into the vacated houses and find safety within
18
the walls; while at Novae. before their departure from the Balkans for Italy, they
apparently moved in without much disruption of city life. And we have previously
examined in some detail their early experiences in Pavia as seen through the eyes of Saint
Epiphanius and Ennodius.
Theodoric and his successors in Italy repaired roads and kept the Tiber open to barge
traffic. The cursus publicus ran its routes, probably with fewer flagrant abuses of the
system."

Превод: Странице анонимног географа из Равене, писао око 700. године, вероватно
одражавају стање градских центара под Остроготима. Он je забележио преко
двадесетак градова само у Далмацији и дуж путева северне Паноније и подручја око
Оглеја. Али то је тешко изненађујуће, јер су Остроготи давно навикли на градски
живот. У ствари, код епидаурума у Далмацији су на крају намерно решили да
страхом истерају становнике да би могли запосести њихове празне домове и наћи
сигурност унутар градских зидина; док су код Нове, пре одласка са Балкана у
Италију, игледа уселили без да много поремете градски живот. Претходно смо
претресли до детаља њихово искуство у Павији виђено очима светих Епифанија и
Енодија. Теодорик и његови наследници у Италији поправили су путеве држали
Тибар отвореним за трговину баржама. Јавни живот текао је својом рутином,
вероватно уз мање честе злоупотребе система.

Извор/Source: Thomas S. Burns, A history of the Ostrogoths, Indiana university press, Bloomington
and Indianopolis, First Midland book ed. 1991., ст/pg 128
https://books.google.rs/books?hl=sr&id=dw3FEpOUrRkC&q=dalmatia#v=onepage&q&f=false

Готско - римска војска против Хунског савеза, 451. године, Каталаунска поља

19
Закључак:

Етноними Гет и Гот су једно те исто, као што тврди и њихов хроничар Јордан. Ова
имена немају везе са Германима а србска реч чета и њени еквиваленти у другим
наведеним језицима, имају исто порекло као и наведени етноними са истим
значењем - потичу из начина живота некада варварских племена, где је свако ко је
био способан држао оружје у руци.

У србском језику "ч" замењује мекше самогласнике почев од 15. века и службовања
србских баштиника под турским барјаком.

Даћи су били владајући клан гетског корпуса са престоницом Сармицегетушом.

Готи/Гети нису опустошили већ одржавали у животу Римско царство на издисају.

Наследници и потомци Гета/Гота и њихове државе у Илирикуму су данашњи Срби

и све нације проистекле из србског етникума на овом простору. Назив чета и
четовање опстале су и дан данас са ужим значењем у србском језику, носећи
успомену на своју бурну прошлост.

На самом крају, детаљ штампане копије Гетике - Бамбершког рукописа датираног

на 11. век - Зарабос Тереос, звани Пилеати (носили пилус на глави), први су
племенити међу Гетима и први су давали њихове владаре и свештенике.
Интригантно, али прича за неки други пут.

20